Bosnaunited

Crowarez

Bosnaunited

POLA HOKINS

Devojka iz voza

Prevela Magdalena Relji

Crowarez

Bosnaunited

Zakopana je pokraj bele breze, ispod stare eleznike pruge. Grob joj je oznaen
nekom vrstom spomenika, koja u stvari nije nita vie od gomilice kamenja. Nisam elela da
njen grob privlai panju, ali nisam mogla da je ostavim bez uspomene. Tu spokojno spava,
niko je ne uznemirava, nema buke, cvrkuta ptica, niti tutnjave vozova.

Crowarez

Bosnaunited

Jedna za tugu, dve za sreu, tri za devojicu 1. Tri za devojicu. Tri za devojicu.
Zapinjem kod broja tri, jednostavno ne mogu da nastavim. Glava mi jei od zvukova, usta su
mi puna krvi. Tri za devojicu. ujem ih, svrake, smeju mi se, rugaju se svojim hrapavim
gakanjem. Slute. Na zlo. Vidim ih, crne na suncu. Ne ptice, neto drugo. Crno na suncu. Neko
dolazi. Neko mi se obraa. Eto vidi. Vidi ta si me naterala da uradim.

Poetak tradicionalne engleske deje brojalice o svrakama. Prema starom sujeverju, broj svraka koje neko
ugleda odreuje da li e imati sree ili ne. (Prim. lekt.)
Crowarez

Bosnaunited

REJEL

petak, 5. jul 2013.

JUTRO
Kraj eleznikih ina nalazi se hrpa odee. Svetloplava tkanina, moda koulja,
upetljana s neim prljavobelim. Verovatno smee, deo tovara izbaenog u zakrljali
umarak uz obalu. Moda su ga ostavili inenjeri koji rade na ovom delu pruge, esto su tu.
A moda je neto drugo. Majka mi je oduvek govorila da imam bujnu matu, Tom mi to
takoe govori. Ali jae je od mene. Kad vidim te odbaene stvari, prljave majice ili jednu
cipelu, odmah pomislim na drugu cipelu i stopala kojima pristaju.
Voz poskakuje, klapara i kripavo kree dalje, hrpa odee nestaje iz vida i truckamo
prema Londonu brzinom ivahnog trkaa. Neko na seditu iza mene uznemireno uzdie spori voz iz Eberija za Juston u 8.04 moe da iskua strpljenje i najiskusnijeg putnika.
Vonja bi trebalo da traje pedeset etiri minuta, ali retko je tako: ovaj deo pruge je star,
oronuo, pun signalnih problema i beskrajnih inenjerskih radova.
Voz gmie, drmusavo prolazei pored skladita i vodotornjeva, mostova i koliba,
pored skromnih viktorijanskih kua okrenutih leima prema pruzi.
Glava mi je naslonjena na prozor vagona, posmatram te kue koje promiu kao na
filmu, vidim ih onako kako ih drugi ne vide; ak ni njihovi vlasnici ih verovatno ne gledaju iz
ove perspektive. Jednom ili dvaput dnevno imam uvid u ivote drugih ljudi, samo na
trenutak. Ima neeg utenog u prizoru stranaca u njihovim domovima.
Neiji telefon zvoni, neobino radosnom i veselom melodijom. Taj neko se dugo ne
javlja i mobilni nastavlja da zvrnda. Mogu da osetim kako se ostali putnici mekolje na
seditima, ukaju novinama, tapkaju ekrane svojih raunara. Voz se trza i zanosi na krivini,
usporivi kada se priblii crvenom signalu. Trudim se da ne dignem pogled, trudim se da
itam besplatne novine koje su mi utrapljene na putu do stanice, ali rei mi se mute pred
oima, nita mi ne zadrava panju. U glavi mi je i dalje hrpa odee koja lei kraj ina,
ostavljena.
VEE
Promukani din-tonik kipi preko ivice limenke dok je prinosim usnama i otpijam.
Otar i hladan, ukus mog prvog odmora sa Tomom, ribarsko selo na baskijskoj obali 2005.
godine. Ujutru plivamo pola kilometra do ostrvceta u zalivu, vodimo ljubav na skrivenim
plaama; posle podne sedimo za ankom pijuckajui jaki, gorki din-tonik, i gledajui kako
fudbaleri igraju haotine meeve sa po dvadeset pet igraa na peskovitoj plai.
Uzimam jo jedan gutljaj, pa jo jedan, limenka je ve poluprazna ali nema veze,
imam jo tri u plastinoj kesi kraj nogu. Petak je, stoga ne moram da oseam krivicu to
pijem u vozu. Hvala bogu da je petak. Tada poinje zabava.
eka nas lep vikend, bar tako prognoziraju. Nebo je vedro, bez ijednog oblaka.
Ranije bismo se odvezli u Korli Vud sa korpom za piknik i novinama, proveli itavo
popodne izleavajui se na suncu i pijuckajui vino. Ponekad bismo raspalili rotilj sa
Crowarez

Bosnaunited

prijateljima ili otili u Ruu, sedeli u bati pivnice do sumraka, zajapureni od sunca i
alkohola, teturali se kui, ruku podruku, spavali na kauu.
Prelepo sunce, nebo bez oblaka, bez ikoga za igru, bez posla. ivot koji sada ivim
tei je leti, kada ima tako puno dnevne svetlosti, tako malo nonog zaklona, kada su svi
napolju, napadno, nepodnoljivo sreni. To je iscrpljujue i samo vas tera da se oseate loe
to im se ne pridruite.
Preda mnom je dug i naporan vikend, etrdeset osam praznih sati koje treba
popuniti. Opet diem limenku do usta, ali u njoj nema vie ni kapi.
ponedeljak, 8. jul 2013.

JUTRO
Pravo je olakanje biti u vozu koji polazi u 8.04. Nije da jedva ekam povratak u
London zbog posla, ak ni nemam neku naroitu elju da budem u Londonu. Samo hou da
se zavalim u sedite od prevrnute koe, osetim toplinu sunca koje prodire kroz prozor,
osetim ljuljukanje vagona, napred-nazad, napred-nazad, umirujui ritam tokia na
inama, radije bih bila ovde i gledala kako kue promiu jedna za drugom, nego bilo gde
drugde.
Postoji jedan lani semafor na ovoj liniji, negde na pola mog putovanja.
Pretpostavljam da je laan jer je gotovo uvek upaljeno crveno svetio; i svakog dana se
zaustavljamo na tom mestu, ponekad na po svega nekoliko sekundi, ponekad i na po
nekoliko minuta. Kada sedim u vagonu D, to obino inim, i voz se zaustavi kod tog
semafora, to obino ini, imam savren pogled na moju omiljenu kuu, onu s brojem
petnaest.
Kua broj petnaest je nalik ostalim kuama du ove pruge, u viktorijanskom stilu, na
dva sprata, s pogledom na uski, lepo odravani vrt koji se protee est metara do ograde,
ispred koje se prua nekoliko metara niije zemlje do eleznikih ina. Ovu kuu znam
napamet. Znam svaku ciglu, znam boju zavesa na spratu (be, sa tamnoplavom arom),
znam da se farba ljuti sa prozora kupatila i da nedostaju tri ili etiri ploice iz gornjeg reda
sa desne strane.
Znam da se u toplim, letnjim noima njeni stanari Dejson i Des ponekad izvuku
kroz veliki prozor kako bi sedeli na improvizovanoj terasi iznad kuhinjskog krova. Njih
dvoje su savren, uspean par. On je tamnokos i dobro graen, snaan, zatitniki tip. Ima
predivan smeh. Ona je jedna od onih siunih pticolikih ena, lepotica blede koe i kratko
oiane plave kose. Ima grau koja ide uz njeno lice izraenih jagodica, proarano
pegicama, i prefinjene brade. Traim ih pogledom dok stojim na tom crvenom semaforu.
Des je ujutru esto napolju, a naroito leti voli da pije kafu u vrtu. Ponekad, kada je
ugledam, imam oseaj da i ona mene vidi, kao da mi uzvraa pogled, i elim da joj mahnem.
Previe fantaziram, znam. Dejsona ne viam tako esto, uglavnom je na poslu. Ali kada ih
nema na vidiku, razmiljam gde bi mogli biti. Moda tog jutra oboje imaju slobodan dan i
ona lei u krevetu dok on sprema doruak, ili su moda zajedno otili na tranje, jer su oni
ta vrsta ljudi. (Tom i ja smo nekada zajedno trali nedeljom, ja neto bre od mog
normalnog tempa, on upola sporije od svog, kako bismo ili ukorak jedno s drugim.) Moda
je Des u gostinskoj sobi, slika, ili se moda zajedno tuiraju, njene ruke na ploicama,
njegove na njenim kukovima.
Crowarez

Bosnaunited

VEE
Iskosivi se prema prozoru, naslanjam lea na zid vagona i otvaram jednu od boica
belog vina kupljenih u prodavnici na Justonu. Nije hladno, ali posluie. Sipam malo u
plastinu au, zatvaram ep i vraam bocu u svoju tanu. Nije naroito prijatno piti u vozu
ponedeljkom, osim ako nemate drutvo, a ja ga nemam.
U vozovima sreem poznata lica, ljude koje viam nekoliko puta meseno, u oba
smera. Prepoznajem ih i oni verovatno prepoznaju mene. Ne znam mogu li da prozru ko
sam ja zapravo.
Vee je predivno, toplo ali ne previe, sunce lenjo tone prema horizontu, senke se
izduuju i kronje drvea okupane su zlatnom svetlou. Voz se klacka, prolazimo pored
Dejsonove i Desine kue, oni promiu u izmaglici zalazeeg sunca. Ponekad, ne esto,
uspem da ih vidim sa ove strane pruge. Ako se ne mimoilazimo sa drugim vozom, i ako
putujemo dovoljno sporo, ponekad ih vidim na terasi. Ako ne, kao danas, onda ih zamiljam.
Des sedi s nogama podignutim na batenski sto, sa aom vina u ruci, Dejson stoji iza nje,
s rukama poloenim na njena ramena. Zamiljam dodir njegovih aka, njihovu teinu,
utenu i zatitniku. Ponekad uhvatim sebe kako pokuavam da se setim poslednjeg puta
kada sam ostvarila znaajan fiziki kontakt sa drugom osobom, samo zagrljajem ili
srdanim stiskom ruke, i srce mi se stegne.
utorak, 9. juli 2013.

JUTRO
Hrpa odee od prole nedelje je i dalje tamo, i izgleda prljavije i ofucanije nego pre
nekoliko dana. Negde sam proitala da prilikom sudara u vozu moe da vam se pocepa
odea. Smrt u vozu nije nita neobino. Ima ih dve do tri hiljade godinje, kau, znai barem
jedna svakih par dana. Nisam sigurna koliko su sluajne. Paljivo gledam odeu dok voz
mili pored nje, u potrazi za krvlju, ali je ne vidim.
Kao i obino, zaustavljamo se kod lanog semafora. Vidim Des kako stoji na verandi
ispred duplih vrata. Na sebi ima haljinu jarkih boja, noge su joj bose. Gleda preko ramena u
kuu, verovatno pria sa Dejsonom, koji e spremiti doruak. Pogled mi je fiksiran za Des,
njen dom, dok voz produava dalje. Neu da gledam druge kue, a naroito ne elim da
vidim etvrtu u nizu, onu koja je nekada bila moja.
Pet godina sam ivela u broju dvadeset tri, u Ulici Blenhajm, blaeno srena i
beznadeno oajna. Sada ne mogu ni da pogledam u nju. Bila je moj prvi dom. Moj prvi dom.
Ne roditeljska kua, ne iznajmljena sa cimerkama, ve moj prvi dom. Ne mogu da podnesem
taj prizor. Zapravo, mogu, to i inim, jer elim, mada ne elim, trudim se da je ignoriem.
Svakog dana sebi kaem da je ne gledam i svaki put to uinim. Jae je od mene, iako tu nema
niega to bih elela da vidim, iako e me povrediti sve to ugledam. Iako dobro pamtim
kakav je bio oseaj kada sam podigla pogled i primetila da belih zavesa na spratu vie
nema, i da su zamenjene nekim u bebeoj ruiastoj boji, iako i dalje pamtim bol koji sam
osetila kada sam videla Anu kako zaliva rue pored ograde, u majici zategnutoj preko
stomaka, i ujela se za usnu toliko jako da je prokrvarila.
Tada zatvorim oi i brojim do deset, petnaest, dvadeset. Eto, prolo je, nema vie ta
da se vidi. Ulazimo u stanicu Vitni i kreemo dalje, voz ubrzava dok se predgrae utapa u
sumorni severni London, terasaste kue zamenjuju mostovi iarani grafitima i naputene
Crowarez

Bosnaunited

zgrade sa razbijenim prozorima. to smo blie Justonu, oseam veu uzrujanost, teskoba
raste, kako e biti danas? Na oko petsto metara pre Justona, s desne strane nalazi se prljava,
niska, betonska zgrada. Na njoj je neko napisao: ivot nije paragraf. Razmiljam o onom
zamotuljku odee pokraj ina i oseam kako mi se grlo stee. ivot nije paragraf i smrt nije
meuigra.
VEE
Voz u koji ulazim uvee, onaj u 17.56, neto je sporiji od jutarnjeg - treba mu jedan
sat i jedan minut - itavih sedam minuta vie od jutarnjeg voza, uprkos tome to se ne
zaustavlja na dodatnim stanicama. Nema veze, jer kao to ujutru ne urim da stignem u
London, tako ni uvee ne urim da se vratim u Eberi. Ne zato to je to Eberi, iako je mesto
samo po sebi dovoljno sumorno, gradi koji je nikao poslednje dekade XVII veka i rairio se
poput tumora po srcu Bakingamira. Nita bolji, nita gori, nita drugaiji od veine takvih
varoica, sa centrom punim kafia, prodavnica mobilnih telefona i sportske opreme,
okruen prstenom predgraa, iza kog je carstvo multipleks bioskopa i supermarketa. Ja
ivim u umereno otmenom i relativno novom naselju, u delu grada gde trgovaki centar
postepeno prelazi u stambeno podruje, ali to mi nije dom. Moj dom je viktorijanska kua
pored pruge, ona koju sam delimino posedovala. U Eberiju ne posedujem nekretnine,
nisam ak ni stanarka, samo podstanarka, neko ko deli jedan neupadljiv i pristojan dupleks
sa Keti, zahvaljujui njenoj ljubaznosti i dobroti.
Keti i ja smo drugarice od fakulteta. Poludrugarice, zapravo, nikada nismo bile tako
bliske. Na prvoj godini je ivela u sobi preko puta mene i pohaale smo ista predavanja,
tako da smo se prirodno udruile tokom tih prvih nedelja privikavanja na studentski ivot,
pre nego to smo upoznale ljude sa istim interesovanjima. Posle prve godine smo se retko
viale, a posle fakulteta skoro uopte nismo, osim na ponekom venanju. Ali u trenutku
kada mi je pomo zaista bila potrebna, ona je sluajno imala sobu vika i nekako je imalo
smisla da se tu uselim. Bila sam tako sigurna da e moja nevolja trajati svega nekoliko
meseci, najvie pola godine, prosto nisam znala ta drugo da radim. Nikada nisam ivela
sama, iz roditeljskog doma otila sam u podstanare sa Tomom, nikada nisam mislila da u
iveti sama, strepela sam od te ideje, i stoga sam prihvatila njen predlog. I ovde sam skoro
dve godine.
Ali nije tako strano. Keti je dobra osoba, na onaj napadan nain. Ona vas natera da
primetite njenu dobrotu. Njena dobrota pie se velikim slovima, to je osobina koja nju
opisuje i potrebno joj je da bude priznata, esto, skoro svakodnevno, to ume da bude
zamorno. Ali nije tako loe, u ivotu postoje i gore cimerke. Ne, ni Keti ni Eberi mi ne
smetaju u ovoj novoj situaciji (i dalje je smatram novom, iako se dogodila pre dve godine).
Ve gubitak kontrole. U Ketinom stanu oseam se kao goa, i to ona koja nije dobrodola.
Oseam to u kuhinji, gde se guramo u skuenom prostoru dok spremamo obroke. Oseam
to dok sedim kraj nje na kauu, sa daljinskim u njenom vrstom stisku. Jedini prostor koji
doivljavam kao istinski svoj jeste moja sobica u koju sam ugurala krevet i radni sto,
izmeu kojih se bukvalno provlaim. Dovoljno je udobna, ali to nije stan u kom biste eleli
da boravite, i zato se kroz njega razvlaim, u dnevnoj sobi ili za kuhinjskim stolom, s
nelagodom i oseajem nemoi. Izgubila sam kontrolu nad svim, ak i nad mestima u svojoj
glavi.
sreda, 10. juli 2013.
Crowarez

Bosnaunited

JUTRO
Vruina je sve intenzivnija. Tek je prolo pola devet i dan samo to nije poeo, a
vazduh je ve sparan. Prieljkujem oluju, ali nebo je tvrdoglavo isto i bledoplavo. Briem
znoj iznad gornje usne, alei to se nisam setila da kupim flaicu vode.
Jutros ne vidim Dejsona i Des i telom mi prostruji gorak talas razoaranja. Smeno,
znam. Prouavam kuu, ali ne vidim nita. Zavese u prizemlju su razgrnute, ali dvokrilna
vrata su zatvorena, sunce se odbija o staklo. Prozor na spratu takoe je zatvoren. Dejson je
moda na poslu. Mislim da je lekar, verovatno radi za one prekomorske kompanije. Uvek na
dunosti, sa spakovanom torbom na komodi; zemljotres u Iranu ili cunami u Aziji i on
ostavlja sve, grabi torbu i stie na Hitrou u roku od nekoliko sati, spreman da odleti i
spasava ivote. Sudei po odvanim dezenima i starkama, i lepoti i stavu, Des verovatno
radi u industriji mode. Ili moda u muzikom svetu, ili u marketingu, moda je stilista ili
fotograf. Povrh svega, talentovana je slikarka i ima dosta umetnikog zanosa. Vidim je u
gostinskoj sobi na spratu, muzika treti, prozor je otvoren, etkica u njenoj ruci, ogromno
platno naslonjeno na zid. Bie tu do ponoi, Dejson zna da ne treba da je ometa dok radi.
Zapravo je ne vidim, naravno. Ne znam da li slika, niti da li Dejson ima privlaan
osmeh, niti ima li Des lepe jagodine kosti. Odavde ne mogu da vidim kakve je grae i
nikada nisam ula Dejsona kako se smeje. Nikada ih nisam videla izbliza, nisu bili stanari
te kue kada sam ja ivela u toj ulici. Doselili su se pre dve godine, ne znam tano kada.
Poela sam da ih primeujem pre oko godinu dana. Postepeno, meseci su prolazili, a oni su
mi postali vani.
Ne znam ni kako se zovu, pa sam morala sama da im nadenem imena. Dejson, zato
to je zgodan poput britanske filmske zvezde, ne kao Dep ili Pit, ve kao Firt, ili Dejson
Ajzaks. I Des samo zato to ide uz Dejsona, i ide uz nju. Odgovara joj, zgodno je i
bezbrino poput nje. Lep su par, dobro se slau. Sreni su, primeujem. Predstavljaju ono
to sam ja nekada bila. Oni su Tom i ja pre pet godina. Oni su ono to sam izgubila, oni su
sve to sam elela da budem.
VEE
Moja koulja, neudobno uska, zategnuta preko grudi, ima vlane fleke ispod pazuha.
Oi i grlo me svrbe. Veeras ne elim da se putovanje vozom otegne, udim da to pre
stignem kui, svuem se i istuiram, da budem tamo gde me niko nee videti.
Gledam u mukarca na seditu dijagonalno od mog, na drugom kraju vagona.
Otprilike je mojih godina, u ranim tridesetim, sa tamnom kosom, prosedom na
slepoonicama. Koa mu je bleda. Ne nosi odelo, skinuo je sako i prebacio ga preko sedita
do sebe. Ima makbuk, tanak kao papir, postavljen na metalnu policu pred njim. Sporo kuca.
Na desnoj ruci nosi veliki, srebrni sat, izgleda skupo, moda marke brajtling. vae
unutranju stranu svog obraza. Moda je nervozan? Ili samo udubljen u misli. Pie vaan
mejl kolegi u njujorkoj poslovnici, ili briljivo smilja poruku za raskid sa devojkom.
Najednom die glavu i hvata moj pogled, odmerava me, opaa boicu vina na stoiu ispred
mene. Skree pogled. Neto u obliku njegovih usana nagovetava gaenje. Ne dopadam mu
se.
Nisam vie ista devojka. Vie nisam poeljna, na izvestan nain sam ak i odbojna.
Ne samo zato to sam se ugojila, ili to mi je lice nateklo od previe alkohola i premalo sna Crowarez

Bosnaunited

ini mi se kao da ljudi primeuju koliko sam oteena, kao da mi je to napisano posred ela,
vidi mi se na licu, u dranju, u pokretima.
Prole nedelje sam izala iz sobe da uzmem au vode i naula Ketin razgovor sa
Dejmijenom, njenim dekom, dok su sedeli u dnevnoj sobi. Stajala sam u hodniku i sluala.
"Tako je usamljena", rekla je Keti. "Stvarno brinem za nju. Ne pomae to to je stalno sama."
A onda je rekla: "Ima li nekog na poslu, moda, ili u ragbi-klubu?", i Dejmijen je uzvratio:
"Za Rejel? Pa, Ket, ne pokuavam da budem duhovit, ali nisam siguran da poznajem ikoga
ko je toliko oajan."
utorak, 11. juli 2013.

JUTRO
eprkam flaster na kaiprstu. Mokar je, nakvasio se jutros dok sam prala solju od
kafe, imam oseaj da je pihtijast i prljav, iako je jutros stavljen. Neu da ga skinem jer je
posekotina duboka. Kad sam stigla kui, Keti je bila napolju, pa sam otila do prodavnice i
kupila dve flae vina. Prvu sam stukla odmah, a onda pomislila da iskoristim to to ona nije
tu i ispeem sebi biftek, skuvam sos od crnog luka i pojedem ga sa zelenom salatom. Dobar,
zdrav obrok. I dok sam seckala crni luk, zasekla sam vrh prsta. Verovatno sam otila u
kupatilo da oistim ranu, a potom malo prilegla kako bih na sve zaboravila, jer kada sam se
probudila oko deset sati, ula sam Keti i Dejmijena kako priaju i on je govorio da je
zgroen to sam kuhinju ostavila u neredu. Keti se popela na sprat, pokucala tiho na moja
vrata i odkrinula ih. Promolila je glavu i upitala jesam li dobro. Izvinila sam joj se, ne
znajui ni zato se izvinjavam. Rekla je da nema problema, ali da bi bilo dobro ako bih
mogla malo da poistim za sobom. Radna povrina i daska za seenje bili su krvavi, kuhinja
je vonjala na sirovo meso, jer je biftek, posiveo, jo leao na pultu. Dejmijen mi se nije ak ni
javio, samo je odmahnuo glavom i otiao na sprat u Ketinu spavau sobu.
Kada su njih dvoje legli, setila sam se da je druga flaa ostala netaknuta, pa sam je
otvorila. Sela sam na kau i gledala televiziju sa utianim tonom kako oni ne bi uli zvuk. Ne
seam se ta sam gledala, ali u jednom trenutku sam se zacelo oseala usamljeno, ili sreno,
ili kako god, jer sam poelela s nekim da priam. Potreba za kontaktom sigurno je bila
prejaka i nisam imala nikog drugog da zovem osim Toma. Ni sa kim drugim i ne elim da
priam osim sa Tomom. Registar poziva na mom telefonu pokazuje da sam ga sino zvala
etiri puta: u 23.02, 23.12, 23.54, 00.09. Sudei po duini poziva, ostavila sam dve govorne
poruke. On se moda i javio, ali se ne seam da sam razgovarala s njim. Seam se da sam mu
ostavila poruku; mislim da sam ga samo zamolila da me pozove. Verovatno sam isto to
rekla oba puta, to i nije toliko strano.
Voz se uz drmusanje zaustavlja na crvenom semaforu i diem pogled. Des sedi na
terasi i pije kafu. Noge je podigla na stoi i glavu zabacila unazad, sunajui se. ini mi se
da iza nje vidim senku, neko se pomera: Dejson.
udim da ga vidim, da uhvatim odblesak njegovog zgodnog lica. elim da i on izae
na terasu, stane iza nje, kao to to obino ini, i da je poljubi u elo.
Ali on ne izlazi, i njena glava pada napred. Danas su njeni pokreti neto drugaiji;
tromija je, usporenija. Videla bih ga kako joj se pridruuje, ali voz se trza i kree napred, a
njega i dalje nema, ona je sama. I sada, bez razmiljanja, hvatam sebe kako piljim u svoju
kuu, i ne mogu da odvojim pogled. Dvokrilna vrata su irom otvorena, svetlost ulazi u
Crowarez

10

Bosnaunited

kuhinju. Ne mogu da tvrdim, zaista ne mogu, da li vidim ili umiljam, ali ona je tamo, za
sudoperom, pere sudove? Da li to neka devojica sedi u jednoj od onih visokih bebeih
stolica, odmah pored kuhinjskog stola?
Sklapam oi i putam da tama nadoe i rairi se dok se ne pretopi iz oseaja tuge u
neto gore, u seanje, u osvrt na prolost. Nisam ga samo zamolila da mi se javi. Sada se
seam, plakala sam. Rekla sam mu da ga i dalje volim, da u ga uvek voleti, i preklinjala sam
ga da me pozove: Tome, moram da priam sa tobom. Nedostaje mi. Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne.
Sada to moram da prihvatim, nema svrhe poricati istinu. itavog dana u se oseati
uasno, u talasima, jaim i slabijim, i opet jaim, i grie mi se utroba u agoniji sramote,
vrelina e mi obliti lice, a oi e se vrsto zatvoriti kao da e to pomoi da sve nestane. I
itavog dana u govoriti sebi da to nije najgora stvar na svetu, zar ne? Bar nije najgora koju
sam uinila, jer to nisam izvela na javnom mestu, niti sam se izdrala na nekog stranca na
ulici. Nije kao kada sam ponizila svog mua na letnjem rotilju izvreavi enu jednog od
njegovih prijatelja. Nije kao kada smo se potukli jedne noi kod kue, pa sam zamahnula
tapom za golf, odvalivi komad maltera u hodniku ispred spavae sobe. Nije kao kada sam
se vratila na posao posle etvoroasovnog ruka i teturala se kroz kancelariju, spotiui se
dok su svi gledali, a Martin Majls me je odvojio u stranu i rekao: "Mislim da bi trebalo da
ode kui, Rejel." Jednom sam proitala knjigu bive alkoholiarke, u kojoj opisuje kako je
oralno zadovoljila dva razliita mukarca, koje je tek upoznala u restoranu, u jednoj od
najprometnijih londonskih ulica. itala sam to i pomislila da ja nisam tako strana. Tu
povlaim liniju.
VEE
Ceo dan razmiljam o Des, i ne uspevam da se koncentriem ni na ta drugo osim
na jutronji prizor. ta me je to nateralo da pomislim kako neto nije u redu? Nisam mogla
da joj vidim izraz lica sa one udaljenosti, ali sam osetila, gledajui u nju, da je sama. Vie
nego sama, usamljena. Moda to i jeste bila, moda je on otiao, otiao u jednu od tih toplih
zemalja u kojima spasava ivote. I nedostaje joj, i ona brine, iako zna da je tako moralo biti.
Naravno da joj nedostaje, ba kao i meni. Dejson je dobar i snaan, sve to jedan
mu treba da bude. I oni su partneri. Mogu to da vidim, znam da jesu. Njegova snaga, taj
zatitniki stav koji zrai iz njega, ne znai da je ona slaba. Des je snana na druge naine,
ona pravi intelektualni skok koji ga ostavlja zadivljenog, ona moe da pronikne u sutinu
problema, da ga isecira i analizira za krae vreme nego to je nekim ljudima potrebno da
kau dobro jutro. Na zabavama, on je esto dri za ruku, iako su ve godinama zajedno.
Potuju jedno drugo, ne kritikuju jedno drugo.
Veeras sam iscrpljena. Trezna i kameno hladna. Ponekad mi je krivo to moram da
pijem, a ponekad mi je krivo to ne mogu. Danas mi se stomak prevre kad pomislim na
alkohol. Ali trezvenost u veernjem vozu je izazov, naroito sada, po ovoj vruini, kada mi
sloj znoja pokriva svaki milimetar koe, unutranjost usta me pecka, oi me svrbe jer mi je
maskara upala u uglove.
Trzam se kada mi telefon zazuji u tani, dve devojice preko puta gledaju u mene pa
jedna u drugu, razmenjuju osmehe, ne znam ta misle o meni, ali znam da nije dobro. Srce
mi lupa dok vadim telefon, znam da nita dobro ne mogu da oekujem: ili je Keti, koja e
ljubazno, uvek tako ljubazno, da me zamoli da veeras zaobiem alkohol? Ili moja majka, sa
obavetenjem da sledee nedelje dolazi u London, pa e svratiti kod mene na posao da
Crowarez

11

Bosnaunited

odemo na ruak. Gledam u ekran. Tom. Oklevam samo sekund, a onda se javljam.
"Rejel?" U prvih pet godina naeg poznanstva, nikada me nije zvao Rejel, uvek
Rej. Ponekad Seli, jer je znao koliko mrzim to ime i zabavljalo ga je kada se nerviram, a
potom kikoem, jer nisam mogla da odolim a da mu se ne pridruim u smehu. "Rejel, ja
sam." Glas mu je turoban, zvui umorno. "Sluaj, mora da prestane, vai?" Ne govorim
nita. Voz usporava i skoro sam preko puta kue, moje stare kue. elim to da mu kaem da
izae napolje, da stane na travnjak. Hou da te vidim. "Molim te, Rejel, ne moe vie tako
da me zivka. Mora da se dovede u red." U grlu mi je knedla, tvrda kao kamen, gladak i
zaglavljen. Ne mogu da progutam. Ne mogu da progovorim. "Rejel? Jesi li tu? Znam da ti
nije lako, i ao mi je zbog toga, stvarno jeste, ali... ne mogu da ti pomognem, a tvoje uporno
zivkanje uznemirava Anu. U redu? Ne mogu vie da ti pomognem. Idi na neku grupnu
seansu ili neto. Molim te, Rejel. Danas posle posla idi na sastanak Anonimnih
alkoholiara."
Odlepljujem ivicu prljavog flastera sa prsta i gledam u bledu, namrekanu kou
ispod njega, skorelu krv du ivice nokta. Noktom palca desne ruke pritiskam sredite
posekotine i oseam kako se otvara, bol je otar i jak, zadravam dah. Krv poinje da curi iz
rane. Devojice preko puta me zblanuto gledaju.

Crowarez

12

Bosnaunited

MEGAN

Maj 2012.
Godinu dana ranije
sreda, 16. maj 2012.
JUTRO
ujem da voz dolazi, napamet mu znam ritam. Ubrzava dok ulazi u stanicu Norkot i
onda, nakon to protutnji kroz krivinu, poinje da usporava, grmljavina prelazi u
klaparanje, i ponekad mu konice zakripe dok se zaustavlja kod semafora, nekoliko stotina
metara od kue. Kafa mi se ohladila na stolu, ali toliko mi je prijatno i toplo u ovoj lenjosti
da me mrzi da ustanem i pristavim novu.
Ponekad ak ni ne gledam kada vozovi prolaze, samo sluam. Sedei ovako na
jutarnjem suncu, koje mi miluje sklopljene kapke, mogla bih da budem bilo gde. Mogla bih
da budem u paniji, na plai, ili u Italiji, u mestu inkve Tere, gde su sve one lepe,
raznobojne kuice i vozovi koji dovoze i odvoze turiste. Mogla bih da budem opet u
Holkamu, sa kretavim galebovima u uima i solju na jeziku i vozom iz luna-parka na
zaraloj pruzi na kilometar odavde.
Danas se voz ne zaustavlja, sporo trucka dalje. Mogu da ujem kako mu tokovi
kloparaju preko pragova, maltene mogu da osetim njegovo ljuljukanje. Ne vidim lica
putnika i znam da su to bezline glave na putu do Justona, ali mogu da sanjarim; o
egzotinim putovanjima, o avanturama na kraju putovanja, pa i dalje. U mislima putujem
nazad u Holkam; udno da mi je opet u mislima, po ovako lepom jutru, obojen takvom
nostalgijom, takvom udnjom, ali jeste. Vetar u travi, prostrano plavo nebo iznad dina,
oronula kua kojom vladaju mievi, puna svea, prljavtine i muzike. Sada mi je sve to
poput sna.
Oseam kako mi srce lupa samo trunku bre. ujem mu korake na stepenicama,
doziva me.
"Hoe li jo jednu kafu, Megs?"
arolija se prekinula, budna sam.
VEE
Hladno mi je na povetarcu i toplo od votka-martinija. Stojim na terasi, ekam da se
Skot vrati kui, ubediu ga da me izvede na veeru u italijanski restoran u Ulici Kingli. Ne
pamtim kada smo poslednji put izali.
Danas nisam mnogo uradila. Trebalo je da sortiram aplikacije za tekstilni kurs u
Sent Martinsu i poela sam, radila sam u kuhinji kada sam ula ensku vrisku, uasne
zvuke, mislila sam da je neko stradao. Istrala sam u vrt, ali nisam nita videla.
Jo ujem njen krik, bilo je jezivo, njen glas je prostrujao kroz mene, panian i
oajan. "ta radi? ta joj to radi? Daj je meni, daj je meni." Uporno je ponavljala, iako je to
verovatno trajalo svega nekoliko sekundi.
Otrala sam na sprat i izala na terasu. Kroz kronje drvea sam videla dve ene kraj
Crowarez

13

Bosnaunited

ograde, nekoliko vrtova dalje. Jedna je - jedna ili obe - plakala i neko dete je takoe drealo.
Palo mi je na pamet da pozovem policiju, ali u tom trenutku se sve smirilo, ena koja
je prethodno vritala utrala u kuu s bebom u naruju. Druga je ostala napolju, zatim
potrala prema kui, spotakla se i ustala, a onda samo besciljno kruila po vrtu. Ba udno.
Bog zna ta se dogaalo. Ali bila je to najuzbudljivija stvar koju sam doivela u prethodnih
nekoliko nedelja.
Dani su mi prilino neispunjeni sada kada vie ne idem u galeriju. Mnogo mi
nedostaje. Nedostaju mi razgovori sa umetnicima. ak mi nedostaju i sve one dosadne,
lepukaste mame, koje su svraale sa kafama u kartonskim aama, zurile u slike, priale
svojim prijateljicama kako je mala Desi bolje crtala u vrtiu.
Ponekad poelim da pozovem nekog iz starih dana, a onda pomislim - o emu bih
priala s njima? Ne bi ak ni prepoznale Megan koja se sreno udala i ivi u predgrau. Bilo
kako bilo, ne mogu da se vraam na staro, to je uvek loa ideja. Saekau da proe leto, a
onda u potraiti posao. Bilo bi teta protraiti ove duge letnje dane. Nai u neto, ovde ili
bilo gde, znam da hou.
utorak, 14. avgust 2012.
JUTRO
Stojim ispred svog ormana, po stoti put zurei u lepu odeu, tu savrenu garderobu
za menadera male, ali modeme umetnike galerije. Nita u njemu nije u stilu dadilje. Boe,
sama re dadilja tera me na povraanje. Navlaim farmerke i majicu, skupljam kosu na
potiljku, ne pokuavam da se naminkam. Nema svrhe, zar ne, ulepavati se za ceo dan sa
bebom?
Trim niz stepenice, zrela za svau. Skot u kuhinji kuva kafu. Okree se prema meni
sa kezom i raspoloenje mi se istog trenutka popravlja i razvlaim usne u osmeh. On mi
dodaje kafu i ljubi me.
Nema svrhe kriviti ga za ovo, ideja je bila moja. Dobrovoljno sam se prijavila da
uvam decu ljudima u ulici. Tada sam mislila da e biti zabavno. Krajnje suluda ideja, u
stvari, sigurno sam i sama bila luda. Dokona, luda, radoznala. Htela sam da vidim kako je.
Mislim da mi je to sinulo kada sam ula vrisku u vrtu i poelela da znam ta se dogaa.
Nisam se raspitivala, naravno, to se tako ne radi, zar ne?
Skot me je podrao - bio je oduevljen kada sam to predloila. Smatra da e me
vreme provedeno sa bebama smekati. A zapravo se dogaa neto sasvim suprotno - kada
izaem iz njihovih kua, trim svojoj i jedva ekam da skinem odeu i tuiranjem sa sebe
sperem miris bebe.
udim za danima u galeriji, skockana, isfrizirana, askam sa odraslima o umetnosti
ili o filmovima ili ni o emu naroitom. Nita naroito bi bio napredak u mojim razgovorima
sa Anom. Boe, kako je glupa! Imate oseaj da je nekada davno moda i imala neto da kae,
ali sada se sve svelo na dete: Je li joj dovoljno toplo? Ili joj je moda pretopio? Koliko mleka je
popila? I uvek je tu, tako da se vei deo vremena oseam suvinom. Moj posao je da uvam
dete dok se ona odmara, da joj omoguim predah. Predah od ega? Povrh svega, Ana je
neverovatno nervozna, neprestano sam svesna nje dok obigrava oko mene i trza se svaki
put kada proe voz, skae kada zazvoni telefon. Ona tvrdi da su sve majke krhke, i
pretpostavljam da se moram sloiti s tim.
Crowarez

14

Bosnaunited

Izlazim iz kue i koraam, olovnim hodom, pedeset metara Ulicom Blenhajm do

njihove kue. Ne zastajkujem. Danas vrata ne otvara ona ve on, njen mu. Tom je u odelu,
spreman za posao. Zgodan je u odelu - ne kolski zgodan, nii je i blei, i oi su mu preblizu
nosa kada malo bolje pogledam - ali nije elav. Doekuje me sa irokim tomkruzovskim
osmehom, i odlazi, i ostajemo samo ja i ona i beba.
etvrtak 16. avgust 2012.

POSLE PODNE
Dala sam otkaz!
Oseam se mnogo bolje, kao da je sve mogue. Slobodna sam!
Sedim na terasi, ekam voz. Nebo je crno iznad mene, laste proleu, vazduh je
zasien vlagom. Skot e se vratiti kui za otprilike sat vremena i morau da mu kaem. Bie
ljut na mene minut ili dva, ali nadoknadiu mu to. I neu samo sedeti po ceo dan u kui:
skovala sam plan. Mogu da odem na fotografski kurs, ili da iznajmim pijanu tezgu i
prodajem nakit. Mogu da nauim da kuvam.
U koli sam imala nastavnika koji mi je jednom rekao da sam gospodarica
osmiljavanja svoje linosti. Tada nisam znala o emu govori, mislila sam da me samo
provocira, a onda mi se ideja svidela. Buntovnica, ljubavnica, supruga, konobarica,
upravnica galerije, dadilja (i jo par zanimanja izmeu). Dakle, ta elim da budem sutra?
Zapravo nisam elela da dam otkaz, rei su same od sebe naile. Sedeli smo tu, za
kuhinjskim stolom, Ana sa bebom na krilu i Tom, koji se vratio po neto, pa se prosto
zadesio tu, pili smo kafu, i jednostavno je ispalo smeno, nije bilo apsolutno nikakve svrhe
da ja vie budem tamo. tavie, oseala sam se neprijatno, poput uljeza.
"Nala sam drugi posao", rekla sam bez razmiljanja. "Tako da vie neu moi ovo da
radim", dovrila sam. Ana me je pogledala, mislim da mi ve tada nije verovala, i samo je
rekla: "O, ba teta", i videla sam da to ne misli, kao da osea olakanje. Nije me pitala nita
o poslu, to mi je odgovaralo, jer nisam smislila dovoljno ubedljivu la.
Tom je bio pomalo zateen. Rekao je: "Nedostajae nam", ali i to je bila la.
Jedina osoba koja e se istinski razoarati je Skot, stoga moram da smislim ta da mu
kaem. Recimo, da mi se Tom udvarao, to e biti dovoljno izbegnem svaku dalju diskusiju.
etvrtak, 20. septembar 2012.

JUTRO
Tek to je prolo sedam, napolju je sveije, ali i dalje prelepo, svi ti kvadratii od
vrtova, jedan do drugog, zeleni i hladni, ekaju zrake sunca da se dovuku sa ina i ponovo ih
oive. Satima sam budna; ne mogu da spavam. Danima nisam spavala. Mrzim ovo stanje,
mrzim nesanicu vie od svega, samo leim u krevetu, dok mi mozak kuca, tik-tak, tik-tak...
Sve me ivo svrbi. elim da obrijem glavu.
elim da pobegnem. elim da otputujem, u kabrioletu, sa sputenim krovom. elim
da vozim obalom, bilo kojom obalom. elim da etam po plai. Moj stariji brat i ja hteli smo
da budemo putnici namernici. Imali smo takve planove, Ben i ja. Dobro, vie su bili Benovi on je bio veliki sanjar. Planirali smo da vozimo motore od Pariza do Azurne obale ili du
amerike pacifike obale, od Sijetla do Los Anelesa; hteli smo da pratimo put e Gevare od
Crowarez

15

Bosnaunited

Buenos Ajresa do Karakasa. Da sam sve to uradila, moda ne bih zavrila ovde, ne znajui
ta da radim. Ili, da sam sve to uradila, moda bih zavrila upravo ovde i bila potpuno
srena. Ali nisam to uradila, naravno, zato to Ben nikada nije stigao do Pariza, ak ni do
Kembrida, poginuo je na auto-putu A10, lobanju su mu zdrobili tokovi zglobnog kamiona.
Nedostaje mi svaki dan. Vie nego iko, ini mi se. On je velika rupa u mom ivotu,
usred moje due. A moda je on samo bio poetak svega. Ne znam! Ne znam ak ni da li je
sve ovo zbog Bena ili zbog svega to se dogodilo posle, svega to se dogodilo od tada. Sve
to znam jeste da je jednog trenutka sve u redu i ivot je lep i nita mi ne fali, a ve sledeeg
trena me ne dri mesto, oseam se kao da sam na sve strane, opet proklizavam i padam.
I zato u da odem kod terapeuta! to moe da bude udno, ali moda bude i zabavno.
Oduvek sam mislila da je zabavno biti katolik, imati mogunost ispovesti i osloboenja,
imati nekog ko e vam oprostiti, preuzeti sve vae grehe, obrisati prolost.
Naravno, ovo nije isto. Malo sam nervozna, ali u poslednje vreme slabo spavam i
Skot je bio za to da odem. Rekla sam mu da mi je dovoljno teko da o tome priam sa
ljudima koje znam, jedva da mogu i sa njim. Rekao je da u tome i jeste stvar, jer strancima
moe sve da kae. Ali to nije sasvim tano. Ne moete nikome da kaete sve. Siroti Skot.
Ne zna ni polovinu. Voli me toliko da to boli. Ne znam kako mu to polazi za rukom. Ja bih
samu sebe izludela.
Ali moram neto da preduzmem i ovo bar lii na to. Svi planovi koje sam imala,
fotografski kurs i asovi kuvanja, kada smo ve kod toga, izgledaju pomalo besmisleno, kao
da glumim u stvarnom ivotu umesto da ga zapravo ivim. Trebalo bi da naem neto to
moram da radim, neto neosporno. Ne mogu ovako, ne mogu da budem samo supruga, ne
razumem kako to iko moe, bukvalno nema niega da se radi osim da se eka. Da mu doe
kui i da vas voli. Ili to ili da unaokolo traite neto to e vam skrenuti panju.
VEE
ekala sam. Seansa je trebalo da pone pre pola sata, a ja sam i dalje tu, sedim u
ekaonici, prelistavam septembarski Vog razmiljajui o tome da ustanem i odem. Znam da
lekarski pregledi ponekad kasne, ali zar i psihoterapeutski? Filmovi su me uvek naveli na
verovanje kako vas psihi izbaci napolje im istekne vae vreme. Pretpostavljam da Holivud
ne prikazuje onu vrstu psihoterapeuta koje vam preporui Nacionalna zdravstvena sluba.
Spremam se da priem sestri na prijemnom i kaem joj da sam ekala dovoljno
dugo, da odlazim, kada se vrata od ordinacije otvore i napolje izae vrlo visok, vitak ovek,
iji izraz lica odraava aljenje, i prui mi ruku.
"Gospoo Hipvel, oprostite to ste ekali", kae i samo mu se osmehnem i kaem da
nema problema i u tom trenutku oseam da nee biti problema, jer sam u njegovom
drutvu tek trenutak ili dva i ve sam smirena.
Mislim da je za to zasluan njegov glas. Tih i dubok. S blagim akcentom, to sam i
oekivala, jer se zove dr Kamal Abdik. Pretpostavljam da je u tridesetim, iako izgleda vrlo
mladoliko jer mu je koa boje tamnog meda. Ima ruke koje bih mogla da zamislim na sebi,
prste duge i osetljive, skoro da ih oseam na koi.
Ne priamo ni o emu sutinskom, ovo je samo seansa upoznavanja; pita me u emu
je problem i govorim mu o napadima panike, nesanici, injenici da nou leim budna,
plaei se da zaspim. eli da mu priam malo vie o tome, ali jo nisam spremna. Pita me da
Crowarez

16

Bosnaunited

li uzimam lekove, pijem li alkohol. Kaem mu da poslednjih dana imam druge poroke i
hvatam njegov pogled i mislim da zna na ta mislim. Onda oseam da bi trebalo sve ovo da
shvatim malo ozbiljnije, pa mu priam o zatvaranju galerije i injenici da se sve vreme
oseam nedovreno, dezorijentisano, da previe vremena provodim u sopstvenoj glavi. On
ne pria mnogo, samo s vremena na vreme postavi neko pitanje, ali elim da ga ujem kako
govori, i zato ga pre odlaska pitam odakle je.
"Mejdston", kae on, "u Kentu. Ali u Korli sam se doselio pre nekoliko godina." Zna
da to nije ono to ga pitam i vuje se ceri.
Skot me eka kada stignem kui, gura mi pie u ruku, eli da uje detalje. Kaem mu
da je sve bilo u redu. Pita me o terapeutu, da li mi se svideo, deluje li fino? U redu je, opet
kaem, zato to ne elim da zvuim previe entuzijastino. Pita me jesmo li priali o Benu.
Skot misli da je sve zbog Bena. Moda je u pravu. Moda me poznaje bolje nego to mislim.
utorak, 25. septembar 2012.

JUTRO
Probudila sam se rano jutros, ali spavala sam nekoliko sati, to je napredak od
prole nedelje. Oseam se skoro osveeno kada ustanem iz kreveta, i zato odluujem da
proetam umesto da sednem na terasu.
Izolovala sam se, a da toga nisam ni bila svesna. Jedina mesta koja u poslednje
vreme poseujem su radnje, asovi pilatesa i psihoterapija. Povremeno odem kod Tare.
Ostatak vremena provodim kod kue. Nije ni udo to sam nemirna.
Izlazim iz kue, skreem desno, a potom levo u Ulicu Kingli. Prolazim pored pivnice
Rua. Nekada smo tu stalno visili, ne seam se zato smo prestali. Ranije mi se nije naroito
sviala, previe parova koji imaju manje od etrdeset godina, koji previe piju i trae neto
bolje, pitajui se imaju li smelosti. Moda smo zato prestali, jer mi se to nije dopadalo.
Pored pivnice, pored radnji, neu da idem daleko, samo da napravim krug,
protegnem noge.
Prijatno je boraviti napolju od ranog jutra, pre kolske guve, pre polaska zaposlenih
ljudi na posao, ulice su prazne i iste, dan je pun mogunosti. Skreem levo, koraam do
omanjeg igralita, jedinog bednog izgovora za zelenu povrinu u kraju. Sada je prazno, ali
za nekoliko sati vrvee od klinaca, majki i dadilja na klupama. Polovina devojaka sa pilatesa
bie tu, na elu sa znojavom Beti, koja se veito nadmee u protezanju, drei u rukama
starbaks kafu.
Nastavljam pored parka i nizbrdo prema Rozberiju. Ako ovde skrenem desno, izbiu
pred moju galeriju, koja vie nije galerija, sada je prazan izlog, ali ne elim da idem tamo, jer
me i dalje pomalo boli, toliko sam se trudila da uspem u tom poslu. Pogreno mesto,
pogreno vreme, umetnost nije dobrodola u predgrau, bar ne dok je trenutno stanje
ekonomije takvo kakvo jeste. Umesto toga, skreem desno, pored samoposluge i jo jedne
pivnice, one u kojoj se skupljaju ljudi iz naselja, i dalje prema kui. Oseam leptirie,
poetak nervoze, bojim se da ne sretnem Votsonove jer mi je uvek neprijatno kada ih vidim,
zato to e provaliti da nemam novi posao, da sam ih lagala, jer zapravo vie nisam htela da
radim za njih.
Tanije, neprijatno mi je kada vidim nju. Tom me ignorie, ili se pravi da me ignorie,
Crowarez

17

Bosnaunited

kako god, jedva da me pogleda. Ali Ana kao da sve shvata lino. Oigledno misli da se moja
kratka karijera dadilje zavrila zbog nje ili zbog njenog deteta. Zapravo uopte nije bilo
zbog njenog deteta, iako je teko voleti dete koje ne prestaje da cmizdri. Sve je daleko
sloenije, ali naravno da njoj to ne mogu da objasnim. Kako god. To je jedan od razloga to
sam se izolovala, pretpostavljam, jer ne elim da viam Votsonove. Deo mene se nada da e
se jednostavno odseliti, znam da se njoj ne svia ovde, mrzi onu kuu, mrzi ivot meu
stvarima njegove bive ene, mrzi vozove.
Zastajem na uglu, gvirim u podzemni prolaz, oseam vonj studeni i memle. Uvek mi
utera jezu u kosti, kao kada okrenete stenu da vidite ta ima ispod, a tamo mahovina, crvi i
zemlja. Podsea me na detinjstvo, kada sam se igrala u vrtu, traei u ribnjaku abe sa
Benom. Nastavljam dalje, ulica je prazna, na vidiku nema ni Toma ni Ane, i deo mene koji ne
moe da odoli dozi dramatinosti zapravo je razoaran.
VEE
Skot je upravo zvao da kae kako e veeras zakasniti, to i nije vest koju sam elela
da ujem. Nervozna sam, ceo dan. Ne dri me mesto. Potrebno mi je da se vrati kui i smiri
me, i proi e sati dok on stigne, a moj mozak e juriti ukrug ukrug ukrug ukrug ukrug i
znam da me eka besana no.
Ne mogu samo da sedim ovde, gledajui vozove, previe sam naelektrisana, srce kao
da mi lepra u grudima, poput ptice koja pokuava da pobegne iz kaveza. Navlaim japanke
i silazim u prizemlje, otvaram vrata i izlazim na Ulicu Blenhajm. Sada je oko sedam i
trideset, nekoliko putnika se vraa kui s posla. Nema nikog u blizini, iako ujem povike
dece koja se igraju u svojim dvoritima, koristei poslednje zrake letnjeg sunca pre nego ih
pozovu na veeru.
Koraam ulicom, prema stanici. Za trenutak stajem ispred broja dvadeset tri,
razmiljam da pozvonim. ta bih rekla? Da mi je nestalo eera? Samo sam htela da
proaskamo? Njihovi venecijaneri su poluotvoreni, ali unutra ne vidim nikog.
Koraam dalje prema uglu i bez razmiljanja nastavljam nizbrdo u podzemni prolaz.
Na pola sam puta kada ujem voz iznad sebe i oseaj je velianstven, kao da se zemlja
pomera, trese, poput zemljotresa koji oseate u sreditu svog tela, kovitla vam krv. Sputam
pogled i primeujem neto na podu - gumica za kosu, ljubiasta, istegnuta, iznoena. Ispala
je nekome ko je tuda dogirao, verovatno, ali neto u vezi s njom uliva mi jezu i elim da to
pre pobegnem odatle, nazad na sunce.
U povratku, na ulici me mimoie njegov auto, za sekund nam se pogledi sretnu i on
mi se nasmei.

Crowarez

18

Bosnaunited

REJEL

petak, 12. juli 2013.

JUTRO
Iscrpljena sam, glava mi pada od umora. Kada pijem, ne mogu da spavam. Izgubim
svest na sat ili dva, a onda se osvestim i muka mi je od straha, muka od mene same. Ako
proe dan da ne pijem, tu no se komiram i ujutru ne mogu da se probudim, ne mogu da se
otresem sna, koji me satima prati, ponekad i po itav dan.
Jutros je u vagonu samo aica ljudi, niko ne sedi u mom bliskom okruenju. Niko
me ne gleda, stoga naslanjam glavu na prozor i sklapam oi.
Budi me kripa konica. Kod semafora smo. U ovo doba dana, u ovo doba godine,
sunce sija direktno u zaleinu kua kraj pruge, obasipajui ih svetlou. Skoro da mogu da
je osetim, toplinu jutarnjeg sunca na svom licu i rukama dok sedim za stolom i dorukujem,
Tom je preko puta mene, moje bose noge su oslonjene na njegove, jer su uvek mnogo
toplije od mojih. Sputam pogled na novine, mogu da osetim njegov osmeh, crvenilo mi se
iri od grudi ka vratu, kao i uvek kada me pogleda na taj nain.
Trepem i Tom nestaje. I dalje smo kod semafora, vidim Des u njenom vrtu i iza nje
mukarca koji izlazi iz kue, nosi neto u ruci, moda olju kafe, gledam ga i shvatam da to
nije Dejson. Ovaj ovek je vii, mraviji, definitivno tamnoputiji. Porodini prijatelj, njen
brat ili Dejsonov brat. Saginje se i sputa olju na metalni sto na njihovoj verandi.
Roak iz Australije, koji ostaje par nedelja, Dejsonov najbolji prijatelj, njihov
venani kum. Des mu prilazi, grli ga oko pojasa i ljubi ga, dugo i duboko. Voz kree dalje.
Ne mogu da verujem. Usisavam vazduh u plua, shvativi da sam predugo
zadravala dah. Zato to radi? Dejson je voli, oigledno je, sreni su. Ne mogu da verujem
da bi ga povredila, on to ne zasluuje. Oseam istinsko razoaranje, kao da sam ja
prevarena. Poznati bol ispunjava mi grudi. Ovako sam se ve oseala.
U mnogo veoj meri, do najvieg stepena, naravno, ali pamtim jainu tog bola. To se
ne zaboravlja.
Saznala sam kao to veina to sazna u dananje vreme, elektronskom omakom.
Ponekad je to SMS, ponekad govorna pota; u mom sluaju je bio mejl, moderni ru na
okovratniku. Proitala sam njegove mejlove, ali bilo je sluajno, zaista, nisam njukala. Nije
ni trebalo da prilazim Tomovom kompjuteru, jer se brinuo da u grekom obrisati neto
vano, ili otvoriti neto to ne bih smela i tako pustiti virus u kompjuter.
"Tehnologija ti nije jaa strana, je li, Rej?", rekao je kada sam uspela da pobriem
sve kontakte iz njegovog elektronskog adresara, sasvim sluajno. Zato nije trebalo nita da
pipam. Ali zapravo sam htela da uinim neto dobro, kako bih se iskupila to sam bila
pomalo tuna i naporna. Planirala sam neto specijalno za nau etvrtu godinjicu,
putovanje koje e nas podsetiti kako nam je nekada bilo. Htela sam da to bude iznenaenje,
i zato sam morala da proverim njegov radni raspored, morala sam da pogledam.
Ali nisam njukala, nisam pokuavala da ga uhvatim u prevari ili slino, znala sam da
Crowarez

19

Bosnaunited

to nije pametno, nisam htela da postanem jedna od onih sumnjiavih ena koje stalno
preturaju po depovima svojih mueva. Jednom sam se javila na njegov telefon dok se
tuirao i on se razgoropadio, optuivi me da mu ne verujem, oseala sam se grozno, jer je
izgledao tako povreeno.
Dakle, morala sam da proverim njegov radni raspored, a laptop mu je ostao
ukljuen, jer je odjurio na sastanak. Bila je to savrena prilika, i tako sam pogledala njegov
kalendar, beleke uz odreene datume. Kada sam zatvorila prozor s njegovim kalendarom,
preda mnom je bio njegov mejl, ulogovan, ogoljen. I u njemu poruka, na vrhu, od
aboyd@cinnamon.com. Kliknula sam. Xxxxx. To je bilo to, samo red ikseva. Isprva sam
mislila da je neeljena pota, sve dok nisam shvatila da su to poljupci.
Bio je to odgovor na poruku koju je on poslao nekoliko sati ranije, neto posle
sedam, dok sam ja i dalje dremala u naem krevetu. Sino sam zaspao mislei na tebe, sanjao
sam kako ljubim tvoje usne, tvoje dojke, tvoje meunoje. Jutros sam se probudio i glava mi je
puna tebe, oajniki elim da te dodirnem. Ne oekuj da budem razuman, ne mogu biti, ne s
tobom.
Proitala sam njegove mejlove, bilo ih je na desetine, skriveni u folderu po imenu
Admin. Otkrila sam da se zove Ana Bojd i da je moj mu zaljubljen u nju. esto joj je
izjavljivao ljubav. Rekao joj je da se nikada pre nije tako oseao, da jedva eka da opet bude
sa njom, te da e proi jo puno vremena dok ne budu zajedno.
Nemam rei da opiem kako sam se tog dana oseala, ali sada, sedei u vozu, ljuta
sam, zarivam nokte u dlanove, suze mi peku oi. Oseam sevanje sirovog besa, kao da je
neto otrgnuto od mene. Kako je mogla? Kako je Des mogla to da uini? ta je s njom?
Pored onakvog ivota koji imaju, pored one lepote! Ne razumem, nikada neu razumeti,
kako ljudi mogu tako bezobzirno da povreuju druge pod izgovorom da sluaju svoje srce.
Ko je rekao da je dobro sluati svoje srce? To je ist egoizam, sebinost koja gazi sve pred
sobom. Preplavljuje me mrnja, gorka kao emer. Ako vidim tu enu, ako vidim Des,
pljunuu joj u lice. Iskopau joj oi.
VEE
Problem na eleznici. Brzi voz u 17.56 do Stouka je otkazan, pa se njegovi putnici
prebacuju u moj, u kom ima mesta samo za stajanje. Sreom, ugrabila sam sedite, ali kod
prolaza, ne pored prozora, i tela putnika mi pritiskaju rame, koleno, ugroavajui moj lini
prostor. Imam nagon da ih odgurnem, imam nagon da ustanem i pomerim ih. Celodnevna
vruina me gui, ini mi se kao da diem kroz masku. Svaki prozor du vagona je otvoren,
ali unutra i dalje nema vazduha, kao u zatvorenoj, metalnoj konzervi. Ne dobijam dovoljno
kiseonika u pluima, u krvi, muka mi je. Ne prestajem da premotavam jutronju scenu iz
kafeterije. Ne prestajem da se oseam kao da sam i dalje tamo, ne mogu da potisnem izraze
njihovih lica iz seanja.
Krivim Des. Jutros sam bila opsednuta Des i Dejsonom, time ta mu je uinila i
kako e se on oseati, njihovim suoavanjem kada on sazna i kada se njegov svet, poput
mog, razbije na komade. Koraala sam u magnovenju, ne gledajui kuda idem. Bez
razmiljanja sam ula u kafeteriju gde idu svi iz Hamilton Vajtlija. Prola sam kroz vrata pre
nego to sam ugledala njih, i kada sam to shvatila, bilo je kasno da se vratim, ve su piljili u
mene, razrogaivi oi za trenutak, pre nego to su se setili da nameste osmehe. Martin
Majls sa Saom i Harijet, trijumvirat neprijatnosti koji me je mamio, dozivao.
Crowarez

20

Bosnaunited

"Rejel!", uzviknuo je Martin, rairenih ruku, privlaei me u zagrljaj. Nisam to

oekivala, moje ruke bile su zarobljene izmeu nas, prislonjene na njegovo telo. Saa i
Harijet su se osmehnule, ljubei vazduh nadomak mojih obraza, trudei se da ostanu na
distanci. "Otkud ti ovde?"
Dugo, dugo sam ostala zabezeknuta. Zurila sam u pod, oseajui kako rumenim i
shvatajui da samo pogoravam situaciju, a onda sam se usiljeno osmehnula i rekla:
"Intervju. Intervju."
"O..." Martin nije uspeo da sakrije iznenaenje dok su Saa i Harijet klimale glavama
i osmehnule se. "S kim?"
Nisam mogla da se setim imena nijedne agencije za odnose sa javnou. Nijedne. Niti
sam mogla da se setim neke agencije za nekretnine, a kamoli neke koja bi zaista
zapoljavala. Samo sam stajala tu, trljajui kaiprstom donju usnu, vrtei glavom, i
naposletku je Martin rekao: "Poslovna tajna, je li? Neke firme su tako uvrnute, zar ne? Onda
nemoj nita da pria dok se ne potpie ugovor i sve se ozvanii." Bila je to la i on je to
dobro znao, uinio je to da bi me spasao i niko mu nije poverovao, ali svi su se pravili da
jesu i klimnuli su glavama. Harijet i Saa su preko mog ramena zurile u vrata, bilo ih je
sramota zbog mene, htele su da pobegnu.
"Bolje da krenem i naruim kafu", rekla sam. "Ne bih da kasnim."
Martin me je uhvatio za podlakticu i rekao: "Drago mi je to sam te video, Rejel."
Njegovo saaljenje bilo je skoro opipljivo. Nikada nisam shvatila, ne do pre godinu ili dve,
kolika je sramota biti saaljivan.
Plan je bio da odem u biblioteku Holborn u Ulici Tibold, ali nisam mogla da se suoim
s tim, i zato sam otila u Ridents park. Proetala sam skroz do kraja, pored zoolokog vrta,
i sela u hlad u blizini reda hrastova, razmiljajui o nepopunjenim satima preda mnom,
seajui se razgovora u kafeteriji, izraza na Martinovom licu kada smo se oprostili.
Verovatno sam se tamo zadrala nekih pola sata kada mi je zazvonio mobilni. Bio je
Tom, opet, sa kunog broja. Pokuala sam da ga zamislim kako radi na svom laptopu u
naoj osunanoj kuhinji, ali je viziju pokvarilo zadiranje njegove nove ene. Bila je tamo
negde, u pozadini, kuvala je aj ili hranila bebu, njena senka ga je poklapala. Pustila sam da
se ukljui govorna pota. Vratila sam telefon u tanu i pokuala da ga ignoriem, ne elei
vie da ga sluam, ne danas, dan je ve bio dovoljno grozan, iako jo nije bilo ni deset i
trideset. Izdrala sam tri minuta, a onda izvadila mobilni i presluala govornu potu.
Pripremila sam se za agoniju sluanja njegovog glasa, glasa koji mi se nekada obraao s
puno smeha i radosti, a sada s prekorom, utehom ili saaljenjem, ali nije bio on.
"Rejel, Ana ovde", rekao je njen glas i prekinula sam.
Nisam mogla da diem, nisam mogla da zatitim svoje misli od jurnjave ili kou od
svraba, i zato sam ustala i otila do trafike na uglu i kupila etiri din-tonika u limenci i
vratila se na isto mesto u parku, otvorila prvu i popila je najbre to sam mogla, i odmah
potom otvorila drugu. Lea sam okrenula stazi kako ne bih morala da gledam rekreativce,
majke sa kolicima i turiste, jer ako ne mogu da ih vidim, onda poput deteta mogu da se
pravim da ni oni ne vide mene. Opet sam okrenula govornu potu.
"Rejel, Ana ovde." Duga pauza. "Moram da razgovaram s tobom u vezi sa
telefonskim pozivima." Jo jedna duga pauza, dok pria u slualicu Ana radi jo neto, poput
Crowarez

21

Bosnaunited

svih prezauzetih ena i majki, koje istovremeno iste kuu i pune ve-mainu. "Sluaj, znam
da ti nije lako", govori Ana, kao da ona nema nikakve veze s mojom patnjom, "ali ne moe
stalno da nas zivka." Glas joj je odsean, iziritirana je. "Dovoljno je loe to nas uznemiri
kada zove, i tada probudi Ivi, a to prosto nije prihvatljivo. Trenutno imamo muke da je
uspavamo." Imamo muke da je uspavamo. Mi. Naa mala porodica. S naim problemima i
naim navikama. Jebena kuka. Ona je ptica kukavica, koja lee jaja u mom gnezdu. Uzela mi
je sve. Sve mi je uzela i sada me zove da mi kae kako moja nesrea njoj ne odgovara?
Iskapljujem drugu limenku i otvaram treu, blaeno strujanje alkohola mojim
krvotokom traje samo nekoliko minuta i opet mi je muka. Prebrzo pijem, ak i za moje
standarde, moram da usporim, jer ako ne usporim, neto loe e se desiti. Uiniu neto
zbog ega u zaaliti, pozvau Anu, kazau joj da me zabole za nju, zabole me za njenu
porodicu, zabole me ako njeno dete bude nedovoljno spavalo do kraja svog ivota. Kazau
joj da je frazu "ne oekuj od mene da budem razuman" govorio i meni, kada smo se tek
smuvali, pisao mi je pisma, zaklinjui mi se na venu ljubav. To nije ak ni njegova fraza,
ukrao ju je od Henrija Milera. Sve to ona ima je polovno. elim da zna kako e se oseati.
elim da je pozovem i pitam je kakav je oseaj, Ana, iveti u mojoj kui, okruena
nametajem koji sam ja kupila, spavati u krevetu koji sam ja godinama delila s njim, hraniti
dete za kuhinjskim stolom na kom je mene kresao?
I dalje mi je neverovatno da su odluili da ostanu tamo, u toj kui, u mojoj kui.
Nisam mogla da verujem kada mi je to rekao. Volela sam tu kuu. Ja sam insistirala da je
kupimo, uprkos njenoj lokaciji. Volela sam to je blizu pruge, volela sam da gledam kako
vozovi prolaze, uivala sam u njihovom zvuku, ne u kripi gradskog metroa, ve u
staromodnom kloparanju voza. Tom mi je rekao da nee uvek biti tako, da e s vremenom
nadograditi eleznicu i onda e tuda jurcati brzi vozovi, ali nisam verovala da e se to ikada
dogoditi. Ostala bih tamo, otkupila bih je od njega da sam imala novca. Ali nisam, a posle
razvoda nismo mogli da naemo kupca za pristojnu cenu, i onda je Tom rekao da e je
otkupiti od mene i ostati tu dok je ne proda po dobroj ceni. Ali nikada nije naao pravog
kupca i tako je uselio nju, i njoj se kua svidela, ba kao i meni, i odluili su da ostanu.
Pretpostavljam da je Ana vrlo sigurna u sebe, u njih, im joj ne smeta da ue tamo gde je
pre nje ivela druga ena. Oigledno me ne smatra pretnjom. Seam se kada je Ted Hjuz
uselio Asiju Vevil u dom koji je delio sa Silvijom Plat, gde je ona nosila Silvijinu odeu,
eljala kosu istom etkom. elim da pozovem Anu i podsetim je kako je Asija zavrila s
glavom u rerni, ba kao i Silvija.
Sigurno sam zaspala, din i vrelo sunce su me uspavali. Trgnula sam se iz sna,
oajniki steui svoju tanu. Jo je bila tu. Peckala me je koa, preplavljena mravima, bili su
mi u kosi i na vratu, na grudima, skoila sam na noge, otresajui ih. Dva tinejdera, koja su
pikala loptu dvadesetak metara dalje, prestali su igru kako bi me pogledali, a onda su
prasnuli u smeh.
Voz se zaustavlja, skoro da smo preko puta Desine i Dejsonove kue, ali ne
uspevam da vidim prozor kroz pun vagon. Pitam se jesu li tamo, da li on zna, da li je otiao
ili i dalje ivi ivot za koji e tek otkriti da je la.
subota, 13. juli 2013.
JUTRO

Crowarez

22

Bosnaunited

Znam i bez gledanja na sat da je negde izmeu sedam i etrdeset pet i osam i
petnaest. Znam, po jaini svetlosti, po zvucima sa ulice ispred mog prozora, po zvuku
Ketinog usisavanja hodnika ispred moje sobe. Keti svake subote ustaje rano da bi istila
kuu, bez izuzetka. Moe da bude njen roendan, moe da bude crkveni praznik, ali ako je
subota, Keti e ustati rano i istiti. Ona tvrdi da je to katarzino, priprema je za dobar
vikend i predstavlja fiziku aktivnost, to znai da ne mora da ide u teretanu.
Meni ne smeta ovo jutarnje usisavanje, jer ionako ne mogu da spavam. Danima ne
mogu da spavam, niti da spokojno dremam sve do podneva. Naglo se budim, isprekidano
diem i srce mi tue, usta su mi ustajala i odmah znam, to je to. Budna sam. to vie udim
za zaboravom, to manje uspevam u tome. ivot i svetlost me ne putaju na miru. I tako
leim, sluajui zvuke Ketinog uurbanog, veselog spremanja po kui i razmiljam o
zamotuljku odee kraj ina i o tome kako Des ljubi svog ljubavnika na jutarnjem suncu.
Dan se protee preda mnom, a da nijedan njegov minut nije popunjen.
Mogu da odem na pijacu u Ulici Brod, mogu da kupim meso divljai i panetu, i dan
provedem kuvajui.
Mogu da sedim na kauu sa oljom aja i gledam emisiju o kuvanju na televiziji.
Mogu da odem u teretanu.
Mogu da prepravim svoju radnu biografiju.
Mogu da saekam da Keti izae, odem u prodavnicu i kupim dve litre suvinjon
blanka.
U prolom ivotu sam se takoe budila rano, ujem zvuk jutarnjeg voza koji prolazi,
otvaram oi i sluam kiu kako dobuje po prozoru. Oseam ga iza sebe, uspavanog, toplog,
tvrdog. Kasnije, on odlazi po novine, a ja spremam omlet, sedimo u kuhinji, pijemo aj,
idemo u pivnicu na kasni ruak, spavamo zagrljeni ispred televizora. Pretpostavljam da mu
je ivot sada drugaiji, nema vie lenjog subotnjeg seksa ili omleta, ali zato postoje druge
radosti, devojica uukana izmeu njega i njegove ene, gue, uskoro e nauiti da govori,
isprva samo tata, mama i tajanstveni jezik, nerazumljiv svima osim majci.
Bol je postojan i jak, pritiska mi grudi. Ne mogu da ekam da Keti izae iz kue.
VEE
Idem kod Dejsona.
Ceo dan sam provela u svojoj sobi, ekajui da Keti izae, kako bih mogla da pijem.
Ali nije otila. Nepomino je sedela u dnevnoj sobi, "samo da zavri neku administraciju".
Do kasnog poslepodneva vie ne mogu da podnesem zatvoreni prostor i dosadu, i
obavetavam Keti da u malo proetati. Odlazim u Snop penice, veliku, anonimnu pivnicu
odmah pored glavne ulice, i ispijam tri ae vina. Kao i dve aice viskija. Onda idem na
stanicu, kupujem par limenki din-tonika i ulazim u voz.
Idem kod Dejsona.
Ne idem u posetu njemu, neu se tek tako pojaviti ispred njegove kue i pokucati na
vrata... Nita slino. Nita sumanuto. Hou samo da proem pored kue, u vozu. Nemam
nita pametnije da radim, a ne sedi mi se kod kue. Samo hou da ga vidim. Hou da ih
vidim.
Ovo nije dobra ideja (znam da nije).
Crowarez

23

Bosnaunited

Ali kako moe da nakodi?

Otii u do Justona, okrenuu se i vratiti kui. (Volim vozove i ta je u tome loe?
Vozovi su udesni.)
Ranije, dok sam jo bila svoja, sanjarila sam o romantinim putovanjima vozom sa
Tomom. (Norvekom Bergen eleznicom za nau petu godinjicu, Plavim vozom za
etrdesetu.)
Evo, sada emo proi pored njih.
Svetio je upaljeno, ali ne vidim ba najbolje. (Tanije, vidim duplo. Zatvoriu jedno
oko. Ve je bolje.)
Eno ih! Je li ono on? Je li ono on? Stoje na terasi. Zar ne? Je li ono Dejson? Je li ono
Des?
elim da se pribliim, ne vidim dobro. elim da im budem blie.
Odluujem da skratim putovanje. Umesto Justona, idem do Vitnija. (A ne bih smela
da siem na Vitniju, previe je opasno, ta ako me vide Tom ili Ana?)
Silazim na Vitniju.
Ovo nije dobra ideja. (Zar je loa?)
Ovo je prilino loa ideja.
Na drugom kraju vagona sedi mukarac, njegova plava kosa boje peska izgleda
skoro rie. Smeka mi se. elim da mu kaem neto, ali rei isparavaju, nestajui sa mog
jezika pre nego to dobijem priliku da ih izustim, mogu da ih osetim, ah ne znam jesu li
slatke ili kisele.
Da li mi se smeka ili se kezi? Nisam sigurna.
nedelja, 14. juli 2013.

JUTRO
Imam oseaj da mi se srce popelo u grlo, neprijatno i glasno. Usta su mi suva, gutanje
je bolno. Prevrem se na bok, licem okrenuta prozoru. Zavese su navuene, ali svetlost mi
se zariva u oi. Rukama pokrivam lice, pritisnuvi prstima kapke, pokuavajui da odagnam
bol. Nokti su mi prljavi.
Neto nije u redu. Za trenutak imam oseaj kao da padam, kao da je krevet nestao
ispod mene. Sino. Neto se dogodilo. Otro udiem i sedam, prebrzo, srce mi ubrzano lupa,
glava pulsira.
ekam da stigne seanje. Ponekad treba vremena. Ponekad u sekundi iskrsne pred
oi. Ponekad uopte ne doe.
Neto se dogodilo, neto loe. Dolo je do svae. Povieni glasovi. Pesnice? Ne znam,
ne seam se. Otila sam u pivnicu, ula u voz, bila na stanici, bila na ulici. Blenhajm. Otila
sam u Ulicu Blenhajm.
Vraa mi se poput talasa, crni horor.
Neto se dogodilo, znam da jeste, ne mogu da se setim ta, ali mogu da naslutim.
Unutranjost usta me boli, kao da sam se ugrizla za obraz, na jeziku oseam metalni ukus
krvi. Muka mi je, vrti mi se u glavi, provlaim ruke kroz kosu, pipam glavu. Trzam se,
napipavam vorugu, bolnu i osetljivu, na desnoj strani glave. Kosa mi je ulepljena krvlju.
Crowarez

24

Bosnaunited

Saplela sam se, to je. Na stepenicama eleznike stanice u Vitniju. Jesam li udarila
glavom? Seam se da sam bila u vozu, ali posle toga nastaje crni prekid, praznina. Udiem
duboko, pokuavajui da usporim rad srca, da ublaim paniku koja nadolazi. Misli, Rejel,
misli. ta si uradila? Otila sam u pivnicu, ula u voz. Tamo je bio mukarac, sada se seam,
riokosi. Smekao mi se. Mislim da mi je neto govorio, ali ga nisam ula. Bilo je jo neeg u
vezi s njim, neko seanje, ali ne mogu da ga dosegnem, ne mogu da ga napipam u tami.
Plaim se, ali nisam sigurna ega se plaim, to samo pojaava strah, iako ne znam
ima li uopte razloga da se plaim. Gledam po sobi. Moj telefon nije na stoiu. Moja tana
nije na podu, ne visi sa naslona stolice, gde je obino ostavljam. Sigurno sam je imala, jer
sam u kui, to znai da imam svoje kljueve.
Ustajem iz kreveta. Gola sam. Hvatam svoj odraz u velikom ogledalu na ormanu.
Ruke mi drhte. Makara mi je razmazana po jagodicama, imam posekotinu na donjoj usni.
Noge su mi pune modrica. Muka mi je. Sedam nazad na krevet, navlaim kunu haljinu i
otvaram vrata od sobe. U stanu je tiho. Iz nekog razloga sam sigurna da Keti nije tu. Je li mi
rekla da e prespavati kod Dejmijena? ini mi se da jeste, iako se ne seam kada. Pre nego
to sam izala? Ili smo posle priale? Izlazim na hodnik, najtie to mogu, i vidim da su
vrata Ketine sobe otvorena. Virim unutra. Krevet je nameten. Mogue je da je ve ustala i
namestila ga, ali mislim da sino nije spavala u njemu, to mi uliva malo olakanja. Ako nije
tu, onda me nije videla ili ula kako se vraam, to znai da ne zna u koliko sam loem
stanju. Ovo ne bi trebalo da je vano, ali jeste: oseaj stida u vezi sa incidentom je
proporcionalan ne samo teini incidenta, ve i broju ljudi koji su ga videli.
Na vrhu stepenica mi se opet vrti u glavi, vrsto se hvatam za ogradu. Ovo je jedan
od mojih najveih strahova (zajedno sa unutranjim krvarenjem, kada me jetra konano
izda) - da u se sunovratiti niza stepenice i polomiti vrat. Razmiljanje o tome samo
pogorava situaciju, elim da legnem, ali moram da naem svoju tanu, svoj telefon. Moram
da znam da barem nisam izgubila kreditne kartice, moram da znam koga sam zvala i kada.
Tana mi je na podu u hodniku, odmah kraj vrata. Farmerke i donji ve mi lee na gomili
pokraj nje, oseam vonj mokrae sa dna stepenica. Grabim tanu traei telefon - unutra je,
hvala bogu, zajedno sa svenjem zguvanih dvadesetica i krvavim papirnim maramicama.
Munina opet nadolazi, ovoga puta jae, oseam u u grlu i trim, ali ne stiem na vreme
do kupatila na spratu, povraam po tepihu na polovini stepenita.
Moram da legnem. Ako ne legnem, onesvestiu se, pau. Poistiu kasnije.
Na spratu ukljuujem telefon i leem na krevet. Paljivo podiem svoje ekstremitete,
pregledajui ih. Imam modrice po nogama, iznad kolena, standardne alkoholiarske
povrede, one koje dobijate kad naletite na stvari. Ruke imaju jo vie oiljaka, tamnih,
ovalnih tragova koji izgledaju kao otisci prstiju. Ne mora da bude ozbiljno, imala sam ih i
pre, obino kada padnem i neko mi pomogne da ustanem. Rana na glavi me boli, ali moe
biti samo od udarca prilikom ulaska u kola. Moda me je taksi dovezao kui.
Uzimam telefon, imam dve govorne poruke. Prva je od Keti, primljena neto posle
pet, sa pitanjem gde sam. Kae da e prespavati kod Dejmijena, i da se vidimo sutra. Nada
se da ne pijem sama. Druga je od Toma, primljena u deset i petnaest. Skoro isputam
telefon kada mu ujem glas. Van sebe je.
"Zaboga, Rejel, jesi li ti normalna? Dosta mi je svega! Upravo sam potroio sat
vremena vozei unaokolo u potrazi za tobom. Izbezumila si Anu, da zna, mislila je da e...
Crowarez

25

Bosnaunited

mislila je... Jedva sam je spreio da zove policiju. Ostavi nas na miru. Prekini da me zove,
prekini da se muva ovuda, samo nas ostavi na miru. Neu da priam sa tobom. Da li ti je
jasno? Svoj ivot moe da uniti ako eli, Rejel, ali nee unititi moj. Vie ne. Vie neu
da te titim, je li ti jasno? Samo nas se kloni."
Ne znam ta sam uradila. ta sam uradila? Izmeu pet po podne i deset i petnaest
uvee, ta sam uradila? Zato me je Tom traio? ta sam uinila Ani? Pokrivam se jorganom
i vrsto sklapam oi. Zamiljam sebe kako idem kui, koraam stazicom koja vodi izmeu
njihovog i komijskog vrta, preskaem ogradu. Otvaram klizna staklena vrata, tiho, neujno
se unjam u kuhinju. Ana sedi za stolom. Grabim je otpozadi, uvlaim aku u njenu dugu,
plavu kosu, trzam joj glavu unazad, bacam je na pod i razbijam njenu glavu o hladne, plave
ploice.
VEE
Neko se dere. Po uglu pod kojim svetlost ulazi kroz moj prozor zakljuujem da sam
spavala dugo, moda je kasno posle podne, predvee. Glava mi puca. Jastuk mi je krvav.
Mogu da ujem dreku iz prizemlja.
"Ne mogu da verujem! Za ime boga! Rejel! Rejel!"
Zaspala sam. O, Isuse, nisam poistila povraku sa stepenica. I odea mi je u hodniku.
O, boe, o, boe.
Navlaim donji deo trenerke i majicu. Keti stoji ispred mojih vrata kada ih otvorim.
Uasnuta je kada me vidi.
"ta ti se desilo?", pita ona, a onda die ruku. "U stvari, Rejel, izvini, ali stvarno vie
ne znam. Ne mogu ovo da trpim u svojoj kui, ne mogu..." Glas joj se gubi, ali osvre se niz
hodnik, prema stepenicama.
"Izvini", kaem, "izvini, bila sam bolesna i htela sam da poistim..."
"Nisi bila bolesna, Rejel. Bila si pijana. Sada si mamurna. ao mi je, Rejel. Ne mogu
vie ovo da trpim. Ne mogu ovako da ivim. Morae da ode, u redu? Dau ti etiri nedelje
da nae neki smetaj, a onda e morati da ode." Okree se i odlazi u svoju sobu. "I za ime
boga, hoe li poistiti ono?" Uz tresak zatvara vrata za sobom.
Vraam se u svoju sobu nakon to poistim. Ketina vrata su i dalje zatvorena, ali
mogu da osetim kako njen bes izbija kroz njih. Ne krivim je. I ja bih bila besna kada bih u
svojoj kui zatekla upiane gae i baru povrake na stepenicama. Sedam na krevet i
otvaram laptop, logujem se na svoj imejl nalog i poinjem da sastavljam pismo majci.
Mislim da je i taj trenutak najzad doao. Moram da je zamolim za pomo. Ako se vratim
kui, neu moi vie ovako da ivim, morau da se promenim, morau da ozdravim.
Meutim, ne mogu da smislim prave rei, ne mogu da smislim nain da joj ovo objasnim.
Mogu da zamislim njeno lice dok ita moj vapaj upomo, njeno razoaranje, ogorenost. Ve
ujem njen uzdah.
Telefon mi piti, oglaava govornu poruku koja je stigla pre jednog sata. Opet Tom.
Neu da je ujem, neu da sluam ta ima da mi kae, ali moram, ne mogu da je ne ujem, ne
mogu da ga ignoriem. Srce mi pojaano lupa dok okreem svoju govornu potu,
spremajui se za najgore.
"Rejel, hoe li da mi se javi?" Ne zvui vie ljutito, srce mi malo usporava. "Hou
da se uverim da si dobro stigla kui. Sino si bila u nenormalnom stanju." Dug, iskren
Crowarez

26

Bosnaunited

uzdah. "uj. ao mi je, u redu, to sam se sino izdrao, to su se stvari malo... pregrejale.
Stvarno mi te je ao, Rejel, ali ovo mora da prestane."
Presluavam poruku opet, prepoznajem ljubaznost u njegovom glasu i suze mi
naviru. Dugo plaem, i tek onda uspevam da mu otkucam poruku, izvinjenje i da sam sada
kod kue. Ne mogu da kaem nita vie jer ne znam tano zbog ega se izvinjavam. Ne znam
ta sam uinila Ani, koliko sam je uplaila, niti iskreno zbog toga brinem, ali brinem to je
Tom nesrean jer zasluuje da bude srean posle svega kroz ta je proao. Nikada mu ne
bih uskratila sreu, samo alim to je nije doiveo sa mnom. Seam se onog dana, kada mu
je Ana ostavila poruku da mu je majka bolesna; nisam ak ni shvatila da je u kontaktu s
njom, jer tako dugo nisu razgovarali. Pitam se jesu li se pomirili. Tom je uvek govorio da ne
pria s roditeljima zbog nekog novca, navodno je njegov otac svu svoju uteevinu uloio u
neto i onda pretrpeo velike gubitke, ali ja se pitam je li zaista zbog toga, jer ne lii na Toma
da bude zlopamtilo, ne zbog neeg kao to je novac. Pitam se da li sam ja razlog to nikada
nije viao svoje roditelje, zato to me se stideo.
Leem na krevet i pokrivam se jorganom. elim da znam ta se dogodilo, elim da
znam zbog ega bi trebalo da se izvinim. Oajniki pokuavam da prokljuvim neuhvatljive
delie seanja, sigurno sam uestvovala u svai, ili prisustvovala svai, ali da li je to bilo sa
Anom? Prstima dodirujem ranu na glavi, posekotinu na usni. ini mi se skoro kao da mogu
ih vidim, skoro kao da mogu da ujem izgovorene rei, ali opet mi izmiu, ne uspevam da ih
dohvatim, svaki put kada pomislim da u zgrabiti trenutak, one se vrate u tamu, tik iza
domaaja svesti.

Crowarez

27

Bosnaunited

MEGAN

utorak, 2. oktobar 2012.

JUTRO
Uskoro e pasti kia, mogu da je predosetim. Zubi mi cvokou u mislima, vrhovi
prstiju su mi beli s modrom nijansom. Neu unutra, svia mi se ovde, katarzino je,
proiujue, poput ledene kupke. Ionako e Skot uskoro da doe i pozove me, umotae me
u ebe kao dete.
Sino sam imala napad panike na putu do kue. Naiao je motociklista, praei u
punoj brzini, a crveni automobil je vozio sporo, tik uz ivinjak, i dve ene sa kolicima su mi
blokirale put, nisam mogla da ih zaobiem na ploniku pa sam sila na drum i umalo me
nisu udarila kola iz suprotnog pravca, ona koja nisam ni videla. Voza je legao na sirenu i
neto opsovao. Ostala sam bez daha, srce mi je divljalo u grudima, osetila sam poznato
grenje u stomaku, kao kada popijete tabletu i trenutak pre nego to vas pukne adrenalin
osetite muninu, uzbuenje i strah u isto vreme.
Otrala sam kui i izala u vrt, sela sam tamo ekajui da voz protutnji i odnese
ostale zvuke, ekajui da Skot doe po mene i smiri me, ali on nije bio kod kue. Pokuala
sam da preskoim ogradu, htela sam malo da sedim sa druge strane, tamo gde niko ne
zalazi. Posekla sam ruku i ula u kuu, i tada je Skot doao i pitao me ta se desilo, i rekla
sam da mi je prilikom pranja sudova ispala aa. Nije mi verovao, prilino se iznervirao.
Ustala sam usred noi, ostavivi Skota da spava, i iskrala se na terasu. Okrenula sam
Kamalov broj i sluala njegov glas kada se javio, isprva tiho i pospano, a onda glasnije,
opreznije, zabrinutije. Prekinula sam i ekala da vidim hoe li me pozvati. Nisam
zamaskirala svoj broj, pa sam oekivala da hoe. Ali nije, i zato sam ga pozvala opet i opet i
opet, a onda sam dobila govornu potu, hladnu i poslovnu, koja mi je obeavala da e se
doktor javiti im bude mogao. Pomislila sam da ga pozovem u ordinaciju i ubrzam
zakazivanje sledee seanse, ali pretpostavljala sam da njihov automatski sistem ne radi
usred noi, i tako sam se vratila u krevet. Vie nisam zaspala.
Moda danas odem u Korli Vud i malo fotografiem, tamo e biti maglovito i mrano,
atmosferski, trebalo bi da uradim neke dobre fotke. Mislila sam da od njih napravim male
estitke, ako uspem da ih prodam u suvenirnicama na Kingliju. Skot mi stalno govori da ne
brinem za posao, da se samo odmaram. Kao da sam invalid! Poslednje to elim je odmor.
Moram da naem neto ime u ispuniti dane, znam ta e se dogoditi ako to ne naem.
VEE
Doktor Abdik, odnosno Kamal, kako sam zamoljena da ga zovem, predloio je na
dananjoj seansi da ponem da vodim dnevnik. Umalo sam rekla kako ja to ne mogu,
strepei da ga moj mu ne proita. Ali nisam, jer bi to bilo uasno nelojalno prema Skotu. Ali
istina je. Nikada nisam mogla da piem stvari koje zaista oseam ili mislim ili radim.
Primer: veeras, kada sam se vratila kui, moj laptop je bio topao. On zna kako da obrie
istoriju na pretraivau i sasvim dobro ume da sakrije svoje tragove, a ja znam samo da
ukljuim i iskljuim raunar. Skot je opet itao moje mejlove.
Crowarez

28

Bosnaunited

To mi ne smeta, u njima nema ta da se proita. (Gomila neeljenih mejlova od firmi

za zapoljavanje i mejl od Deni sa pilatesa, u kom me pita elim li u etvrtak uvee s njom
u super klub, gde ona i njeni prijatelji naizmenino kuvaju jedni drugima veere. Radije bih
umrla.) Ne smeta mi, jer ga to uverava da se nita ne deava, da nita ne krijem. I to je
dobro za mene, dobro za nas, iako nije tano. Zaista ne mogu da se ljutim na njega, jer on
ima opravdane razloge za sumnju, dala sam mu ih u prolosti i verovatno u opet. Nisam
primer savrene ene. Ne mogu to da budem. Ma koliko da ga volim, to nije dovoljno.
subota, 13. oktobar 2012.
JUTRO
Sino sam spavala pet sati, to ve dugo vremena nisam uspela, i udno je to sam
bila tako oputena kada sam se sino vratila kui, mislei da u satima leteti od sree. Rekla
sam sebi da to vie neu raditi, ne nakon onog to se dogodilo poslednji put, ali onda sam ga
ugledala i poelela i pomislila, to da ne? Ne vidim zato bih se opirala svojim nagonima,
gomila ljudi to ne radi. Mukarci svakako ne. Neu nikog da povredim, ali morate biti
iskreni prema sebi, zar ne? A ja sam samo to, iskrena prema pravoj sebi, onoj koju niko ne
poznaje, ni Skot, ni Kamal, niko.
Sino posle pilatesa pitala sam Taru da li eli sa mnom u bioskop jedne veeri
sledee nedelje, a potom da li bi me pokrivala.
"Ako pozove moj mu, moe li da kae da sam s tobom, da sam otila u toalet i da
u mu se javiti im izaem? A onda me pozovi i ja u mu se javiti i svi sreni."
Osmehnula se, slegnula ramenima i rekla: "Vai", nije ak ni pitala kuda idem, niti sa
kim. Tara oajniki eli da mi bude prijateljica.
Nali smo se u Labudu u Korliju, on nam je uzeo sobu. Moramo da budemo oprezni,
ne elimo da nas uhvate. Bilo bi loe za njega, unitilo bi mu ivot. I za mene bi to bila
propast. Ne smem ni da pomislim ta bi Skot uradio.
Posle je eleo da priamo o tome ta mi se dogodilo kada sam bila mlada, dok sam
ivela u Noriu, nagovestila sam to ranije, ali sino je eleo detalje, svaku tajnu, prljave
stvari. Priala sam mu ih, ali ne istinu, lagala sam, izmiljala, govorila mu sve ono to je
eleo da uje. Bilo je zabavno. Ne oseam krivicu zbog laganja, sumnjam da je poverovao u
veinu tih lai, prilino sam sigurna da i on mene lae.
Leao je na krevetu, gledajui me kako se oblaim, i rekao: "Ovo ne sme da se
ponovi, Megan. Zna da ne sme. Ne moemo ovako." I bio je u pravu, znam da ne moemo,
ne smemo, ne bi trebalo, ali hoemo. Nee biti poslednji put, nee me odbiti. Razmiljala
sam o tome na putu do kue, i to je ono to mi se najvie dopada, ta mo nad nekim, opojna
je.
VEE
U kuhinji sam, otvaram flau vina, kada mi Skot prie otpozadi i stavi ruke na moja
ramena, blago ih stisne i kae: "Kako je bilo kod terapeuta?" Kaem mu da je bilo dobro, da
napredujemo. Skot je sada navikao da ne dobija nikakve detalje. A onda: "Jesi li se sino
lepo provela sa Tarom?"
Ne mogu da dokuim, jer sam mu okrenuta leima, da li ga to zaista zanima ili
sumnja u neto, ne mogu to da detektujem u njegovom glasu.
Crowarez

29

Bosnaunited

"Ona je zaista fina", kaem, "vas dvoje biste se dobro slagali. Ii emo u bioskop i
sledee nedelje, moda bih posle mogla da je pozovem na veeru?"
"A ja nisam pozvan u bioskop?", pita on.
"Naravno da si pozvan", kaem i okreem se ka njemu, ljubim ga u usta, "ali ona hoe
da gledamo neki film sa Sandrom Bulok..."
"Dovoljno si rekla! Onda je dovedi posle na veeru", kae, dlanovima neno
pritiskajui moja lea.
Sipam jo vina i izlazimo napolje, sedamo jedno do drugog na ivicu verande,
sputamo none prste u travu.
"Je li udata?", pita Skot.
"Tara? Ne. Neudata."
"Nema deka?"
"Mislim da nema."
"A devojku?" aljivo izvija obrve i smejem se. "Koliko ima godina?"
"Nemam pojma", odgovaram. "Oko etrdeset."
"Mmm. Mislim da je usamljena."
"Takve se uvek lepe za tebe, te usamljene, zar ne? Nau najkrai put do tebe."
"Stvarno?"
"Znai, ova nema decu?", nastavlja Skot i vie ne znam da li umiljam, ali im deca
iskrsnu kao tema, ini mi se da ujem nervozu u njegovom glasu i slutim svau, ali je ne
elim, ne mogu da se nosim s njom, i zato ustajem i kaem mu da unese ae s vinom jer
idemo u spavau sobu.
Prati me, skidam odeu dok se penjem uz stepenice, i kada stignemo tamo, kada me
gurne na krevet, ne mislim na njega, ali to nema veze, jer on to ne zna, dovoljno sam dobra
da bi poverovao kako se sve vrti oko njega.

Crowarez

30

Bosnaunited

REJEL

ponedeljak, 15. juli 2013.

JUTRO
Keti me je pozvala ba u trenutku kada sam jutros naputala stan, kratko i kruto me
je zagrlila, mislila sam da e mi rei da me ipak ne izbacuje, ali umesto toga mi je u ruku
tutnula odtampani papir, zvanini dokaz mog iseljenja, zajedno sa datumom odlaska. Nije
mogla da me pogleda u oi. alila sam je, zaista jesam, ali ne toliko koliko sam alila sebe.
Tuno mi se osmehnula i rekla: "Mrzim to ti ovo radim, Rejel. Ozbiljno." itava situacija
bila je krajnje neprijatna, stajale smo u hodniku koji je, uprkos mojim naporima i
abrazivnim sredstvima, i dalje vonjao na povraku. Dolo mi je da plaem, ali nisam htela
da joj dodatno oteavam, stoga sam se veselo osmehnula i rekla: "Kojeta, nikakav
problem", kao da me je zamolila da joj uinim malu uslugu.
U vozu mi teku suze i ba me briga to me ljudi gledaju, moda misle da mi je pas
pobegao. Ili mi je dijagnostikovana neizleiva bolest. Moda sam jalova, razvedena, uskoro
beskuna alkoholiarka.
Smeno je, kad malo bolje razmislim. Kako sam ovde dospela? Pitam se kada je
poeo moj sunovrat, pitam se u kom trenutku sam mogla da ga zaustavim? Gde sam
pogreno skrenula? Nije to bilo onda kada sam upoznala Toma, koji me je spasao tuge
nakon oeve smrti. Ni kada smo se venali, bezbrini, pijani od ljubavi, jednog hladnog
majskog dana pre sedam godina. Bila sam srena, situirana, uspena. Ni kada smo se uselili
u broj dvadeset tri, u prostraniju, lepu kuu nego to sam matala da u imati u osetljivoj
dvadeset estoj godini. Seam se tih prvih dana, ljapkanja unaokolo, bosonoga, oseajui
toplinu drvenih podova, uivajui u prostoru, u praznini svih tih soba koje su ekale da se
popune. Tom i ja smo kovali planove ta emo posaditi u vrtu, ta emo okaiti na zidove,
kojom bojom emo okreiti gostinsku sobu, iako je ve tada u mojoj glavi to bila deja soba.
Moda je to bilo tada, moda je to bio trenutak kada je sve krenulo nizbrdo. Je li to
bio trenutak kada nas vie nisam zamiljala kao par, ve kao porodicu, i posle toga, im sam
dobila tu viziju u glavi, nas dvoje vie nismo bili dovoljni? Je li to bilo onda kada je Tom
poeo drugaije da me posmatra, kada se njegovo razoaranje ogledalo u mom? Posle svega
ega se odrekao zbog mene, da bismo nas dvoje bili zajedno, dopustila sam mu da pomisli
kako on nije dovoljan.
Plaem sve do Nortkota, tu dolazim sebi, briem oi i na pozadini Ketinog otkaznog
pisma piem spisak stvari koje treba obaviti:
Biblioteka Holborn
Napisati imejl mami
Napisati imejl Martinu, preporuke???
Raspitati se o sastancima Anonimnih alkoholiara
- centralni London/Eberi
Kazati Keti za posao?
Crowarez

31

Bosnaunited

Kada se voz zaustavi na semaforu, diem pogled i vidim Dejsona kako stoji na terasi
i posmatra prugu, imam utisak da gleda tano u mene i hvata me neki udan oseaj, kao da
me je tako gledao i ranije, kao da me zaista vidi. Zamiljam kako mi se smeka i iz nekog
razloga oseam strah. On okree glavu i voz nastavlja dalje.
VEE
Sedim u urgentnom centru univerzitetske bolnice. Oborio me je taksi dok sam
prelazila Ulicu Grej in. Bila sam potpuno trezna, isto da naglasim, ali pomalo smetena,
rasejana, skoro uspaniena. Iznad desnog oka imam posekotinu dugu dva i po centimetra
koju mi ije izuzetno zgodan staista, koji je razoaravajue hladan i poslovan. Kada zavri
ivenje, primeuje vorugu na mojoj glavi.
"Nije nova", kaem mu.
"Izgleda prilino novo", tvrdi on.
"Pa, nije dananja."
"Ratno stanje, je li?"
"Udarila sam se prilikom ulaska u kola."
Staista mi pregleda glavu nekoliko sekundi, a onda kae: "Sigurni ste?" Odmie se i
gleda me direktno u oi. "Ne izgleda tako. Izgleda kao da vas je neko udario neim",
zakljuuje on i ja trepnem. Seam se saginjanja kako bih izbegla udarac, dizanja ruku. Je li to
stvarno seanje? Je li novo? Staista mi opet prilazi i izbliza prouava ranu. "Nekim otrim
predmetom, moda reckavim..."
"Ne", prekidam ga. "Ne, bila su kola. Udarila sam se prilikom ulaska u kola."
Pokuavam da ubedim sebe koliko i njega.
"U redu." Smei mi se, a onda uzmie, unuvi malo kako bi mi bio u visini oiju.
"Jeste li dobro..." sputa pogled na svoje beleke, "Rejel?"
"Da."
Dugo me posmatra, ne veruje mi. Zabrinut je. Moda misli da sam pretuena ena. "U
redu. Oistiu vam ovo jer izgleda malo zagnojeno. Postoji li neko koga mogu da vam
pozovem? Suprug?"
"Razvedena sam", kaem.
"Neko drugi onda?" Ne mari to sam razvedena.
"Moju prijateljicu, molim vas, brinue za mene." Dajem mu Ketino ime i broj. Keti
uopte ne brine, jo ne kasnim kui, ali nadam se da e je ova vest naterati da se bar malo
saali nada mnom i oprosti mi za ono jue. Verovatno e misliti da sam pregaena zato to
sam bila pijana, pitam se mogu li da pitam doktora da mi uradi test krvi ili neto, kako bih
joj dokazala trezvenost? Smekam mu se, ali on me ne gleda, pie beleke. Ionako je to
glupa ideja.
Krivica je moja, taksista je potpuno nevin, izala sam - tanije, istrala sam - pravo
pred taksi. Ne znam gde mi je bila pamet dok sam trala, verovatno uopte nisam ni
razmiljala, bar ne o sebi. Mislila sam na Des. Koja nije Des nego Megan Hipvel, i koja je
nestala.
Bila sam u biblioteci u Ulici Tibold. Samo to sam napisala mejl svojoj majci (nisam
joj rekla nita znaajno, bio je to ispipavaki mejl, provera koliko majinskih oseanja ona
Crowarez

32

Bosnaunited

trenutno gaji prema meni). Na naslovnoj strani mog Jahu naloga vrtele su se najnovije vesti,
ukrojene u moj potanski broj ili ta ve, bog mili zna kako Jahu zna moj potanski broj, ali
zna. I tu je bila slika nje, Des, moje Des, savrene plavue, pored naslova koji je glasio
Nestala ena u Vitniju.
"Bakinhamirska policija postaje sve zabrinutija za ivot nestale
dvadesetdevetogodinje ene, Megan Hipvel, iz Ulice Blenhajm u Vitniju. Gospou Hipvel je
poslednji put video njen suprug, Skot Hipvel, u subotu oko sedam sati uvee, kada je izala
iz njihove kue i otila kod prijateljice. Njen nestanak 'uopte ne lii na nju', tvrdi gospodin
Hipvel. Megan Hipvel na sebi ima farmerke i crvenu majicu. Visoka je metar i ezdeset tri
centimetra, vitka, ima plavu kosu i plave oi. Svako ko ima neku informaciju u vezi sa njom
neka se javi Bakinhamirskoj policiji."
Nestala je, Des je nestala. Megan je nestala. U subotu. Guglujem je, priu je objavio i
Vitni argus, ali bez dodatnih detalja. Palo mi je na pamet kako sam jutros videla Dejsona Skota - stajao je na terasi, gledao u mene i smekao mi se. Tada sam zgrabila tanu, skoila
na noge i istrala iz biblioteke, na ulicu, direktno pred crni taksi.
"Rejel? Rejel?" Zgodni staista pokuava da me dozove. "Vaa prijateljica je dola
po vas."

Crowarez

33

Bosnaunited

MEGAN

utorak, 10. januar 2013.

JUTRO
Ponekad ne elim da idem nigde, mislim da u biti srena ako nikada vie ne kroim
van kue. Ne nedostaje mi ak ni posao, samo elim da ostanem tu, bezbedna i uukana, u
raju sa Skotom, neoptereena.
Odgovara mi to je mrano i hladno, vreme je sumorno. Odgovara mi to ve
nedeljama ne prestaje kia, ledena, gorka kia u drutvu vetra, koji zavija kroz kronje
toliko glasno da nadjaava buku voza. ujem je na inama, mami me, vue me da otputujem
bilo kuda.
Danas ne elim nikuda, ne elim da beim, ne elim ak ni da izaem na ulicu. elim
samo da ostanem ovde, ulogorena u kui, gledajui TV, jedui sladoled i zovui ga da doe s
posla ranije kako bismo mogli da vodimo ljubav usred dana.
Naravno, kasnije u morati da izaem, jer imam zakazanu psihoterapiju. U poslednje
vreme s njim razgovaram o Skotu, o svim svojim grekama, o svom suprunikom
neuspehu. On tvrdi da moram da naem nain da sebe usreim, moram da prestanem da
traim sreu negde drugde. Tano je, radim upravo to i onda postanem svesna toga i samo
pomislim: Jebiga, ivot je tako kratak.
Razmiljam o onom vremenu kada smo svi otili na porodini odmor u Santa
Margeritu za vreme uskrnjeg raspusta. Tek sam bila napunila petnaest godina i upoznala
sam jednog tipa na plai, mnogo starijeg od mene, u tridesetim, moda ak i u etrdesetim,
koji me je pozvao na jedrenje sutradan. Ben je bio sa mnom, i on je bio pozvan, ali - titei
me kao i svaki stariji brat - rekao je da ne bismo smeli da idemo, jer ne veruje tom tipu,
smatrao ga je ljigavim, nastranim. to i jeste bio. Ali ja sam iznula, jer kada e nam se opet
ukazati prilika da neijom privatnom jahtom jedrimo po Ligurskom moru? Ben mi je rekao
da emo dobiti jo puno takvih prilika, nai ivoti bie puni avantura. Naposletku nismo
otili i tog leta je Ben izgubio kontrolu nad svojim motociklom na auto-putu 10, i on i ja
nikada nismo otili na jedrenje.
Nedostaje mi nae druenje. Bili smo neustraivi.
Ispriala sam Kamalu sve o Benu, ali sada se pribliavamo drugim stvarima, istini,
kompletnoj istini, ta se dogodilo sa Makom, pre, posle. Bezbedno je s Kamalom, on ne
moe nikome da zucne zbog poverljivosti izmeu doktora i pacijenta.
Ali i kada bi mogao nekome da kae, mislim da to ne bi uinio. Verujem mu, zaista.
Smeno je, ali ono to me je spreavalo da mu sve ispriam, nije bio strah ta e on s tim
saznanjem, niti strah od osude, ve Skot. Ispada da izdajem Skota ako Kamalu kaem neto
to ne smem. Kada pomislite na sve druge stvari koje sam uinila, druge izdaje, ovo bi
trebalo da je zanemarljivo, ali nije. ini mi se da je ovo gore zato to je ovo stvaran ivot,
ovo je sutina mog bia, a to ne delim ni sa kim.
I dalje se ustruavam, jer oigledno ne mogu da mu kaem sve to oseam. Znam da
Crowarez

34

Bosnaunited

je to sutina terapije, ali jednostavno ne mogu. Moram da drim distancu, da istumbam sve
mukarce, ljubavnike i bive, ali sebi kaem da je to u redu, jer nije vano ko su oni. Vano
je kako se zbog njih oseam. Sputano, nemirno, gladno. Zato ne mogu da dobijem ono to
elim? Zato oni to ne mogu da mi prue?
Pa, ponekad i mogu. Ponekad mi je Skot sasvim dovoljan. Kada bih samo nauila
kako da zadrim taj oseaj, ovaj koji imam sada, kada bih samo mogla da otkrijem kako da
se usredsredim na ovu sreu, ovaj trenutak, da ne odlazim tamo gde u nai sledei traak
radosti, sledei uzlet. Tada bi sve bilo u redu.
VEE
Trudim se da se koncentriem kada sam s njim, s Kamalom. Teko mi je da obuzdam
um da ne odluta kada me pogleda tim lavovskim oima, kada skrsti ruke na svom krilu i
duge noge prekrsti na kolenu. Teko je ne misliti na stvari koje bismo mogli da radimo.
Moram da se koncentriem. Priamo o onome to se dogodilo posle Benove sahrane,
kada sam pobegla. Neko vreme sam ivela u Ipsviu, ne dugo; tamo sam upoznala Maka.
Radio je u pivnici ili tako neto, povezao me je na putu do kue. Saalio se nada mnom.
"Nije ak ni hteo... zna", poinjem da se smejem. "Otili smo kod njega i traila sam
mu novac, i pogledao me je kao da sam luda. Rekla sam mu da sam dovoljno odrasla, ali nije
mi verovao. I ekao je, jeste, do mog esnaestog roendana. Dotad se uselio u tu staru kuu
blizu Holkama. Staru kamenu kolibu sa okunicom na kraju slepe ulice, na kilometar
udaljenosti od plae. Tamo je bila stara eleznika pruga, prolazila je kroz jedan deo imanja.
Nou bih leala budna, tada sam stalno bila stondirana, puno smo puili travu, i zamiljala
sam da ujem vozove, bila sam toliko sigurna u to da sam ustajala i izlazila na polje, traei
njihova svetla."
Kamal se mekolji na stolici, sporo klima glavom. Ne pria mnogo. To znai da mogu
da nastavim, to i inim.
"Bila sam zapravo srena tamo, sa Makom. ivela sam s njim... boe, mislim da smo
potrajali tri godine. Imala sam... devetnaest godina kada sam otila. Da. Devetnaest."
"Zato si otila ako si bila srena?", pita me. Doli smo do toga, bre nego to sam
mislila, nisam imala vremena da priam sve detalje, kako bih stigla dotle. Ne mogu. Prebrzo
je.
"Mak me je ostavio. Slomio mi je srce", kaem, to je poluistina, ali ujedno i polula.
Nisam spremna da mu kaem pravu istinu.
Skot nije kod kue kada se vratim, i stoga palim svoj laptop i guglujem ga, prvi put za
deset godina, traim Maka. Meutim, ne nalazim ga, postoji na hiljade likova po imenu
Krejg Makenzi, ali nijedan nije moj.
petak, 8. februar 2013.
JUTRO
Koraam kroz umu. Napolju sam jo od poslepodneva, a sada jedva da je sumrak,
tiina je grobna osim povremenog graktanja svraka na drveu iznad mene. Mogu da osetim
kako me gledaju prodornim oima, proraunato. Svrake slute na zlo. Jedna za tugu, druga za
sreu, trea za devojicu, etvrta za deka, peta za srebro, esta za zlato, sedma za tajnu
koja se ne sme odati.
Crowarez

35

Bosnaunited

Imam nekoliko takvih tajni.

Skot nije kod kue, na nekom je kursu negde u Saseksu, otiao je jue ujutru i nee se
vratiti do veeras. Mogu da radim ta god hou.
Pre nego to je otiao, rekla sam mu da u posle terapije izai u bioskop sa Tarom, te
da e mi telefon biti iskljuen; razgovarala sam i sa njom, upozorivi je da bi on mogao da je
zove, isto da proveri gde sam ja. Ovoga puta me je upitala ta planiram, samo sam
namignula i osmehnula se, i ona se nasmejala. Mislim da je usamljena, da bi joj u ivotu
prijalo malo intriga.
Na terapiji smo priali o Skotu, o situaciji sa laptopom. Dogodila se prole nedelje.
Guglovala sam Maka, obavila nekoliko pretraga, elei samo da saznam gde je, ta radi.
Danas se na internetu moe nai svaija slika, htela sam da vidim njegovo lice. Nisam mogla
da ga naem. Te veeri sam rano otila u krevet, Skot je ostao da gleda TV i zaboravila sam
da izbriem istoriju pretrage. Glupa greka, obino je to poslednje to uradim pre nego to
ugasim kompjuter. Znam da Skot ima svoje naine da otkrije ono to sam radila, budui da
mu je to struka, ali za to je potrebno vreme, pa ga uglavnom mrzi.
Kako god, zaboravila sam. Sledeeg dana smo se posvaali. I to gadno. Hteo je da zna
ko je Krejg, koliko dugo ga viam, gde se sastajemo, i ta mi on to radi to mi Skot ne radi. U
svojoj naivnosti, rekla sam Skotu da je to prijatelj iz moje prolosti, to je samo dolilo ulje
na vatru. Kamal me je upitao plaim li se Skota, i to me je izbacilo iz takta.
"On mi je mu", brecnula sam se. "Naravno da ga se ne plaim." Kamal je bio istinski
okiran, a ja sam zapravo okirala sebe, nisam oekivala toliki bes, niti sam bila svesna
dubine svog zatitnikog stava prema Skotu, bila sam zapanjena.
"Bojim se da se mnoge ene koje plae svojih mueva, Megan." Pokuala sam neto
da kaem, ali on je samo digao ruke da me uutka. "Ponaanje koje opisuje, itanje tvojih
mejlova, preturanje po istoriji tvog internet pretraivaa, ti to predstavlja kao neto
uobiajeno, normalno. Ali nije, Megan. Nije normalno ugroavati neiju privatnost u tolikoj
meri. Takvo ponaanje smatra se oblikom emocionalnog zlostavljanja."
Nasmejala sam se jer je zvualo melodramatino. "Nije zlostavljanje", rekla sam mu.
"Ne ako ti ne smeta. A meni ne smeta."
Osmehnuo mi se, pomalo setno. "Zar ne misli da bi trebalo da ti smeta?", upitao je.
Slegla sam ramenima. "Moda bi i trebalo, ali injenica je da mi ne smeta. Skot je
ljubomoran i posesivan. Takav je. Ali to me ne spreava da ga volim, i neke bitke nisu
vredne borbe. Oprezna sam - uglavnom - sakrivam svoje tragove, pa obino nema
problema."
Kamal je blago odmahnuo glavom, skoro neprimetno. "Mislim da nije tvoje da me
osuuje", dodala sam.
Po zavretku terapije upitala sam ga da li eli sa mnom na pie. Rekao je da ne moe
jer to, navodno, nije prikladno. Stoga sam ga pratila kui. ivi u stanu nekoliko kua dalje od
ordinacije. Pokucala sam mu na vrata i kada ih je otvorio, upitala sam: "Je li ovo prikladno?"
Zagrlila sam ga oko vrata, pridigla se na prste i poljubila ga u usta.
"Megan", glas mu je bio kao barun, "nemoj. Ne mogu. Nemoj."
Bilo mi je neodoljivo, to privlaenje i odbijanje, elja i uzdranost, nisam htela da
prokockam taj oseaj, oajniki sam elela da ga zadrim.
Crowarez

36

Bosnaunited

Ujutru sam ustala rano, vrtelo mi se u glavi od svih pria. Nisam mogla tek tako da
leim, budna, sama, sa rojevima misli, svim tim mogunostima, koje sam mogla da
prihvatim ih odbacim, i tako sam ustala, obukla se i krenula u etnju. I sada sam ovde.
Koraam unaokolo i vraam film u glavi, ta je on rekao, ta je ona rekla, iskuenje,
osloboenje, kada bih samo mogla na neemu da se skrasim, da poentiram, da se ne
predam. ta ako nikada ne naem ono to traim? ta ako to naprosto nije izvodljivo?
Hladan vazduh mi pri plua, vrhovi prstiju su mi modri. Deo mene samo eli da lei
ovde, meu liem, da me hladnoa odnese. Ali ne mogu. Vreme je da poem.
Bilo je skoro devet sati kada sam se vratila u Ulicu Blenhajm i skrenula za ugao,
ugledala nju, ide mi u susret, gurajui kolica pred sobom. Dete je, prvi put, mirno. Ona me
gleda i klima glavom i slabano se smei, ali joj ne uzvraam. Obino bih se nasmeila,
usiljeno, ali jutros se oseam stvarno kao prava ja, oseam se raspoloeno, skoro kao na
drogama, i ne mogu usiljeno da se smekam, ak i da hou.
POSLE PODNE
Zaspala sam i probudila se grozniava, uspaniena. Kriva. Oseam se krivom. Samo
nedovoljno.
Razmiljala samo o njegovom odlasku usred noi dok mi govori, iznova, da je to
poslednji put, ali poslednji, i da ne moemo opet kroz to da prolazimo. Oblaio se, navlaio
farmerke, ja sam leala na krevetu i smejala se zato to je to rekao i proli put, i pre toga, i
pre toga. Prostrelio me je pogledom, ne znam kako to da opiem, nije izgledao ljutito, ne
ba, ali ni sreno, bio je to pogled upozorenja.
Neprijatno mi je, tumaram po kui, ne mogu da se smirim, imam oseaj kao da je
neko bio tu dok sam spavala. Nita se nije promenilo, ali kua je nekako drugaija, kao da su
stvari ispipane, suptilno pomerene sa svog mesta, i dok je obilazim imam utisak da je jo
neko tu, ali uvek van mog vidokruga. Triput proveravam dvokrilna vrata prema vrtu, ali
zakljuana su. Jedva ekam da se Skot vrati kui, potreban mi je.

Crowarez

37

Bosnaunited

REJEL

utorak, 16. juli 2013.

JUTRO
Vozim se onim vozom to polazi u 8.04, ali ne idem u London. Umesto toga odlazim
u Vitni. Nadam se da e mi odlazak tamo osveiti pamenje, da u sii na stanici i sve jasno
videti, da u znati. Ne uzdam se u to naroito, ali nemam izbora. Ne mogu da zovem Toma.
Sramota me je, a i on mi je to otvoreno stavio do znanja. Ne eli vie nita sa mnom.
Megan se jo vodi kao nestala, nema je ve ezdeset sati, i pria je poprimila
nacionalne razmere; jutros je objavljena na veb-sajtu BBC-ja i portalu Mejl onlajn, a
spomenuta je i na ostalim sajtovima.
Odtampala sam prie sa BBC-ja i Mejla, imam ih sa sobom, iz njih sam napabirila
sledee:
Megan i Skot su se posvaali u subotu uvee. Komija je prijavio da je uo viku. Skot
je priznao da su se prepirali i mislio je da je njegova ena otila da prespava kod prijateljice,
Tare; Epstajn, koja ivi u Korliju.
Megan nikada nije kroila u Tarinu kuu. Tara tvrdi da ju je poslednji put videla u
petak po podne na asu pilatesa. (Znala sam da Megan ide na pilates.) Prema gospoici
Epstajn: "Delovala je normalno. Bila je dobro raspoloena, priala je o tome kako e
organizovati neto posebno za svoj trideseti roendan sledeeg meseca."
Prema izjavi jednog oevica, Megan je u subotu uvee viena kako ide prema
eleznikoj stanici Vitni oko sedam i petnaest.
Megan nema roake u tom delu grada. Roditelji su joj preminuli.
Megan je nezaposlena. Nekada je vodila malu umetniku galeriju u Vitniju, ali ju je
zatvorila u aprilu prole godine. (Znala sam da je Megan umetniki tip.)
Skot je samozaposleni IT konsultant. (Ne mogu da verujem da je Skot IT konsultant.)
Megan i Skot su u braku tri godine, ive u kui Ulici Blenhajm od januara 2012.
godine.
Prema Dejli mejlu, njihova kua vredi 400.000 funti.
Proitavi ovo, znala sam da se Skotu ne sprema dobro. Ne samo zbog svae, ve
stvari tako stoje: kada se eni dogodi neto loe, policija prvo posumnja na mua ili deka.
Dodue, u ovom sluaju policija nema sve injenice. Sumnja samo na mua, verovatno zato
to ne znaju za deka.
Mogue je da sam ja jedina osoba koja zna da deko postoji.
Preturam po torbi u potrazi za paretom papira. Na pozadini rauna za dve boce
vina piem spisak najverovatnijih objanjenja za nestanak Megan Hipvel:
Pobegla je sa dekom, kog u dalje oslovljavati sa D.
D. ju je povredio.
Skot ju je povredio.
Crowarez

38

Bosnaunited

Jednostavno je napustila mua i otila da ivi negde drugde.

Neko trei ju je povredio.
Mislim da je prva mogunost najverovatnija, i etvrta ima jako uporite, zato to je
Megan nezavisna, samovoljna ena, u to sam sigurna. Iako je varala mua, moda je osetila
potrebu da razbistri glavu, zar ne? Opcija pet ne zvui naroito verovatno, budui da
ubistvo od ruke nekog stranca uopte nije tako esto.
voruga na glavi mi pulsira, i ne mogu da prestanem da mislim na svau koju sam
videla, ili uobrazila, ili je sanjala, u subotu uvee. Dok voz prolazi pored Meganine i Skotove
kue, diem pogled, mogu da ujem kako mi krv pulsira u glavi, uzbuenje nadolazi. Plaim
se. Prozori na broju petnaest, obasjani jutarnjim suncem, podseaju na slepe oi.
VEE
Samo to sam se zavalila u sedite, zvoni mi telefon. Keti me zove. Putam da se
ukljui govorna pota. Ona ostavlja poruku: "ao, Rejel, zovem samo da proverim da si
dobro." Brine za mene, zbog incidenta sa taksijem. "Htela sam da ti se izvinim, zna, za ono
pre neki dan, kada sam ti rekla da se iseli. Nisam smela. Preterala sam. Moe da ostane
koliko god eli." Nastaje duga pauza, a onda kae: "Javi se, vai? I doi pravo kui, Rej,
nemoj da ide u pivnicu."
Nisam ni nameravala. Htela sam da pijem za vreme ruka, oajniki sam udela za
jednim piem posle onoga to se jutros dogodilo u Vitniju. Ali nisam ni liznula alkohol, zato
to glava mora da mi bude bistra. Odavno se nije desilo neto vredno te bistrine.
Bilo je tako udno, to moje jutronje putovanje u Vitni. inilo mi se kao da tamo
nisam bila itavu venost, iako je prolo samo nekoliko dana. Mada, moglo je to da bude
neko posve drugo mesto, druga stanica u nekom drugom gradu. Ja sam bila druga osoba,
drugaija od one koja je tamo bila u subotu uvee. Jutros sam bila ukoena i trezna,
hipersvesna buke i svetlosti i straha od otkria.
Kroila sam na tu posed. Tako sam se jutros oseala, zato to je to sada bila njihova
teritorija, Tomova i Anina i Skotova i Meganina. Ja sam stranac, ne pripadam ovde, a opet,
sve mi je tako poznato. Silazak betonskim stepenicama na stanici, trafika sa desne strane
prema aveniji Rozberi, na pola puta do raskrsnice, nadsvoeni prolaz zdesna vodi u
memljivi podzemni prolaz ispod pruge, a levo je Ulica Blenhajm, uska i sa drvoredom,
okruena ljupkim viktorijanskim terasama. Imam oseaj kao da se vraam kui, ne samo
kui, ve domu iz detinjstva, mestu ostavljenom u nekom prolom ivotu; poznato
koraanje uz stepenice i saznanje koja e zakripati.
Taj oseaj poznatog nije samo u mojoj glavi, ve i u mojim kostima, to je mii
memorije. Jutros, dok sam hodala pored aavog tunelskog otvora, ulazei u podzemni
prolaz, korak mi se ubrzao. Nisam morala da mislim jer sam uvek na tom delu malo
ubrzavala. Svake noi, vraajui se s posla, naroito zimi, protrala bih tuda, gledajui za
trenutak udesno, isto da se uverim. Tamo nikada nije bilo nieg, ni tada ni sada, i opet sam
zastala, ukopala se, zurei jutros u tamu podzemnog prolaza, jer sam tamo najednom mogla
da vidim sebe. Videla sam sebe nekoliko metara dalje, srozanu uza zid, s glavom u akama,
okupanim krvlju.
Srce mi je zalupalo u grudima, stajala sam tamo, jutarnji putnici su me zaobilazili,
nastavljajui svojim putem prema stanici, jedan ili dvojica su se okrenuli da me pogledaju, a
Crowarez

39

Bosnaunited

ja sam stajala kao ukopana. Nisam znala, i dalje ne znam, je li to bilo stvarno. Zato bih
otila tamo, u podzemni prolaz? Iz kog razloga bih morala da odem tamo, gde je mrano i
vlano i smrdi na mokrau?
Okrenula sam se, zaputivi se nazad u stanicu, vie nisam elela da budem tu, nisam
htela da odem na prag Skotove i Meganine kue, htela sam samo da se izgubim odatle, jer
tamo se dogodilo neto loe, znala sam da jeste.
Platila sam kartu i pourila uz stepenice na drugu stranu platforme i opet mi se
vratilo, poput vizije, ovoga puta ne podzemni prolaz, ve stepenice, kotrljanje po njima i
ovek koji me hvata za ruku, pomaui mi da ustanem. ovek iz voza, onaj riokosi, videla
sam ga, nejasna slika bez rei. Seala sam se smeha, upuenog meni, ili neeg to je rekao.
Bio je ljubazan, u to sam sigurna, skoro sasvim. Neto loe se dogodilo, ali mislim da to
nema nikakve veze s njim.
Ula sam u voz i krenula za London, otila u biblioteku i sela za kompjuter, traei
prie o Megan. Na Telegrafovom sajtu bio je kratak lanak, u kom je pisalo "mukarac
tridesetih godina pomae policiji u istrazi". Skot, verovatno. Ne razumem, zato bi je on
povredio? Znam da nije on. Videla sam ih zajedno, znam kako izgledaju zajedno. Na sajtu je
istaknut i broj telefona za spreavanje kriminala, koji se moe pozvati ukoliko neko
poseduje nekakve informacije. Pozvau ih na putu kui, sa telefonske govornice, ispriau
im o D., o onome to sam videla.
Telefon mi zvoni u trenutku kada voz stigne u Eberi. Opet Keti. Jadnica, stvarno
brine za mene.
"Rej? Jesi li u vozu?", pita me. "Jesi li na putu kui?" Zvui uzrujano.
"Da, na putu sam", kaem joj. "Stiem za petnaest minuta."
"Ovde je policija, Rejel", kae ona i celo telo mi se hladi, grlo se stee. "ele da
priaju sa tobom."
sreda, 17. juli 2013.
JUTRO
Megan jo nije pronaena i slagala sam - vie puta - policiju.
Uspaniila sam se kada sam sino ula u stan. Pokuala sam sebe da ubedim kako su
doli da me vide zbog mog udesa, onog sa taksijem, ali to nije imalo smisla. Ve sam bila
priala sa policijom na licu mesta, krivica je bila iskljuivo moja. Sigurno je imalo neke veze
sa subotom uvee, moralo je da ima veze. Mora biti da sam uradila neto uasno i izbrisala
to iz glave.
Znam da zvui neverovatno. ta sam mogla da uinim? Da odem u Ulicu Blenhajm,
napadnem Megan Hipvel, bacim negde njeno telo i zaboravim na to? Zvui bizarno. I jeste
bizarno. Ali znam da se u subotu neto dogodilo, znala sam to kada sam pogledala u onaj
mrani tunel ispod pruge, jer mi se sledila krv u ilama.
Gubitak pamenja se dogaa, i to nije samo zamagljeno seanje na povratak iz
nonog provoda ili zaboravnost o tome ta je bilo tako smeno kada ste askali u pivnici, to
je neto drugo. Potpuni, najcrnji, jednosatni, nepovratni gubitak pamenja.
Tom mi je kupio knjigu o tome. Nimalo romantian gest, ali vie nije mogao da slua
moja jutarnja izvinjenja kada ni sama nisam znala zato se izvinjavam. Hteo je da pojmim
Crowarez

40

Bosnaunited

oblik tete koji inim, da shvatim za ta sam sve sposobna. Knjigu je napisao doktor, ali
nisam sigurna koliko je struna: naime, autor tvrdi da gubitak pamenja nije zaboravljanje
onoga to se dogodilo, jer seanje koje se zaboravilo zapravo ni ne postoji. Po njegovoj
teoriji, to je stanje u koje zapadnete kada mozak vie ne proizvodi kratkorona seanja. I
dok ste vi tu, u najcrnjem mraku, ne ponaate se kao inae, zato to jednostavno reagujete
na poslednju stvar koja vam se dogodila, ili poslednju stvar za koju mislite da vam se
dogodila, jer - budui da ne beleite ta seanja - u stvari ni ne znate ta se poslednje zaista
dogodilo. Moete misliti da ste u opasnosti, ili da vam neko preti, da ste se izgubili, da ste
sami.
Napisao je i anegdote, opominjue prie o alkoholiarskim crnim rupama: neki tip u
Nju Derziju se napio prilikom proslave etvrtog jula. Kada je uao u kola, vozio je
auto-putem nekoliko kilometara u pogrenom pravcu i zabio se u kombi koji je prevozio
sedmoro ljudi. Kombi se zapalio i est ljudi je stradalo. Pijanac je proao neozleen. Kao i
uvek. Nije se seao da je uopte seo u svoja kola.
Drugi ovek, ovoga puta u Njujorku, napustio je bar, odvezao se do kue u kojoj je
odrastao, iskasapio stanare nasmrt, skinuo sa sebe odeu, vratio se u svoja kola, odvezao se
kui i otiao u krevet. Sledeeg jutra je ustao oseajui se uasno, pitajui se gde mu je
odea, kako se vratio kui, ali tek kada je policija dola po njega otkrio je da je brutalno ubio
dvoje ljudi bez ikakvog razloga.
Dakle, zvui smeno, zvui neobino, ali nije nemogue; dakle, kada sam sino stigla
kui, ubedila sam sebe da sam na neki nain bila umeana u Meganin nestanak.
Policajci su sedeli na kauu u dnevnoj sobi, ovek od etrdesetak godina u civilu i
njegov mlai kolega u uniformi sa bubuljiavim vratom. Keti je stajala kraj prozora, krei
ruke. Izgledala je prestravljeno. Policajci su ustali; onaj u civilu, vrlo visok i blago poguren,
pruio mi je ruku i predstavio se kao detektiv - inspektor Gaskil. Rekao mi i ime svog
kolege, ali sam zaboravila, nisam bila koncentrisana, jedva sam disala.
"O emu se radi?", osorno sam upitala. "Neto se dogodilo? Je li moja majka? Je li
Tom?"
"Svi su dobro, gospoo Votson, samo moramo sa vama da popriamo o onome to
ste uradili u subotu uvee", rekao je Gaskil. Bila je to fraza koju ujete na televiziji, nije
zvuala stvarno. Hteli su da znaju ta sam to uradila u subotu uvee. Doavola, ta sam to
uradila u subotu uvee?
"Moram da sednem", rekla sam, i detektiv mi je pokazao da zauzmem njegovo mesto
na kauu, pored Bubuljiavog vrata. Keti se premetala s noge na nogu, frenetino vaui
svoju donju usnu.
"Jeste li dobro, gospoo Votson?", upitao me je Gaskil, pokazujui posekotinu iznad
mog oka.
"Udario me je taksi", rekla sam. "Jue po podne, u Londonu. Bila sam u bolnici,
moete da proverite."
"U redu", rekao je, blago vrtei glavom. "Dakle. Subota uvee?"
"Ila sam u Vitni", odgovorila sam, trudei se da odagnam drhtanje u glasu.
"Zato?"
Bubuljiavi vrat je izvadio belenicu, podigao olovku.
Crowarez

41

Bosnaunited

"Htela sam da vidim svog mua", rekla sam.

"Oh, Rejel", promucala je Keti.
Detektiv ju je ignorisao. "Vaeg mua?", upitao je. "Mislite, biveg mua? Toma
Votsona?" Da, i dalje nosim njegovo prezime. Jednostavno mi je tako zgodnije. Nisam htela
da menjam kreditne kartice, imejl adresu, paso i ostalo.
"Tako je, htela sam da ga vidim, a onda sam shvatila da to nije dobra ideja, pa sam se
vratila kui."
"U koje vreme?" Gaskilov glas je bio ravan, atonalan, a lice potpuno bezizraajno.
Usne jedva da su mu se pomerale dok je govorio. ula sam krabanje olovke Bubuljiavog
vrata po papiru, maltene sam ula kako mi krv bubnji u uima.
"Bilo je... ovaj... mislim da je bilo oko est i trideset. Ula sam u voz oko est sati."
"I kui ste stigli..."
"Moda u sedam i trideset?" Diem glavu i hvatam Ketin pogled, i na njenom licu
itam da ona zna da laem. "Moda malo kasnije. Moda je bilo blizu osam. Da, tako je, sada
se seam, mislim da sam stigla kui neto posle osam." Oseam kako mi se boja vraa u
obraze; ako ovaj ovek nije prozreo moju la, onda ne zasluuje da radi u policiji.
Detektiv se okrenuo, zgrabio naslon jedne od stolica zavuenih ispod stola u uglu, i
brzim, skoro nasilnim pokretom je povukao ka sebi, postavivi je direktno ispred mene,
samo na dva koraka. Seo je na nju, s rukama na kolenima i glavom nakrivljenom u stranu.
"U redu", rekao je. "Znai, otili ste oko est i mislite da ste bili u Vitniju do est i trideset. I
vratili ste se ovde oko osam, to znai da ste napustili Vitni oko sedam i trideset. Da li to
zvui ispravno?"
"Da, zvui ispravno", odgovorila sam. Izdalo me je drhtanje u glasu. Na sekund ili
dva, detektiv kao da je hteo da me pita gde sam bila tih sat vremena i ja ne bih znala ta da
mu odgovorim.
"I poto niste otili kod svog biveg mua, ta ste radili tih sat vremena u Vitniju?"
"Malo sam etala." ekao je, da vidi hou li pojasniti. Mislila sam da mu spomenem
odlazak u pivnicu, ali to bi bilo glupo, to se moe proveriti. Pitao bi me u koju pivnicu, pitao
bi me jesam li tamo s nekim razgovarala. Shvatila sam, dok sam mozgala o tome ta da mu
kaem, da ga zapravo nisam pitala da mi objasni zato eli da zna gde sam bila u subotu
uvee i da mu to sigurno izgleda udno, zbog toga sam zaelo izgledala kao krivac.
"Jeste li razgovarali s nekim?", upitao je, itajui mi misli. "Jeste li uli u neku
radnju?"
"Priala sam sa nekim ovekom na stanici!", izletelo mi je, glasno, skoro trijumfalno,
kao da to neto znai. "Zato elite da znate sve ovo? ta se dogaa?"
Detektiv Gaskil se zavalio u stolici. "Pretpostavljam da ste uli za onu enu iz Vitnija,
koja ivi u u Ulici Blenhajm, samo nekoliko kua od vaeg biveg mua, enu koja je nestala.
Ili smo od vrata do vrata, pitajui ljude da li su te noi videli ili uli neto neobino. I tokom
nae istrage je iskrslo vae ime." Uutao je nakratko, putajui da se rei slegnu. "Te veeri
ste vieni u Ulici Blenhajm, u isto vreme kada je gospoa Hipvel napustila svoju kuu.
Gospoa Ana Votson nam je rekla da vas je videla na ulici, ispred kue gospoe Hipvel,
nedaleko od njene kue. Rekla je da ste se ponaali udno i zabrinula se. U stvari, toliko se
zabrinula da je razmiljala da pozove policiju."
Crowarez

42

Bosnaunited

Srce mi je kucalo u grlu, leprajui poput zarobljene ptiice, nisam mogla da

progovorim jer sam u tom trenutku shvatila da sam to bila ja, srozana u podzemnom
prolazu, s rukama oblivenim krvlju. Mojom, sigurno? Morala je biti moja. Podigla sam
pogled ka Gaskilu, shvativi da me netremice posmatra, i znala sam da moram neto da
kaem, da brzo spreim njegovo itanje mojih misli. "Nisam nita uradila." Rekla sam.
"Nisam. Samo... samo sam htela da vidim svog mua..."
"Biveg mua", opet me je ispravio Gaskil. Iz depa sakoa je izvadio fotografiju na
kojoj je bila Megan i pokazao mi je. "Jeste li videli ovu enu u subotu uvee?" Dugo sam
zurila u sliku, oseajui se tako nadrealno to mi detektiv pokazuje tu savrenu plavuu
koju sam gledala iz voza, onu iji ivot sam iskonstruisala i dekonstruisala u svojoj glavi.
Bila je to slika za dokumenta, profesionalno uraena, njene crte lica bile su malo grublje, ne
onako fine kao lice Des u mojoj glavi. "Gospoo Votson? Jeste li je videli?"
Iskreno, nisam znala jesam li je videla, i jo to ne znam. "Mislim da nisam", rekla
sam.
"Mislite da niste? Znai, moda ste je videli?"
"Ja... nisam sigurna."
"Jeste li konzumirali alkohol u subotu uvee?", upitao je dok mi je vrelina oblivala
lice. "Pre odlaska u Vitni, jeste li pili?"
"Da."
"Gospoa Votson - Ana Votson - kae da joj se ini da ste bili pijani kada vas je videla
ispred svoje kue. Jeste li bili pijani?"
"Ne", rekla sam, drei pogled vrsto na njegovim oima kako ne bih uhvatila Ketin
pogled. "Popila sam nekoliko pia po podne, ali nisam bila pijana."
Gaskil je uzdahnuo, kao da se razoarao u mene, pogledao je u Bubuljiavi vrat, a
onda opet u mene. Polako je ustao i vratio stolicu na njeno mesto ispod stola. "Ako se setite
bilo ega u vezi sa subotom uvee, bilo ega to bi moglo da nam pomogne, molio bih vas da
nam se javite", rekao je, dajui mi vizitku. Dok se Gaskil ozbiljnim klimanjem glave opratao
od Keti, spreman za polazak, zavalila sam se na kau, oseajui kako mi se rad srca
usporava, a onda opet ubrzava, dosegnuvi vrhunac kada me je upitao: "Radite u odnosima
sa javnou, je li tako? Hantingdon Vajtli?"
"Tako je", rekla sam. "Huntingdon Vajtli."
Proverie, znala sam, i znae da laem. Nisam smela da dopustim da to lino otkrije,
morala sam da mu kaem.
I tako jutros planiram to da obavim. Idem u policijsku stanicu da raistim stvar.
Ispriau mu sve: da sam izgubila posao pre nekoliko meseci, da sam bila veoma pijana u
subotu uvee i da nemam pojma u koliko sati sam stigla kui. Kazau mu ono to je trebalo
da mu kaem sino, da prate pogrean trag. Kazau mu da verujem da je Megan Hipvel
imala ljubavnika.
VEE
Policija misli da sam voajerka. Misle da sam progoniteljka, lujka, mentalno
nestabilna osoba. Nije trebalo da idem, samo sam oteala sebi situaciju i ne verujem da sam
pomogla Skotu, to je prevashodno bio razlog mog odlaska u policiju. Potrebna mu je
pomo, jer e policija najverovatnije sumnjati da joj je on neto uinio, a ja znam da to nije
Crowarez

43

Bosnaunited

tano, jer ga poznajem. Zaista to oseam, zvui sumanuto, ali videla sam kakav je s njom. On
nije mogao da joj naudi.
Dobro, de, pomaganje Skotu nije bio moj jedini razlog za odlazak u policiju. Ticalo se
lai, one u kojoj su mogli da me uhvate, koja je morala da se rasvetli. La o tome da radim za
Hantingdon Vajtli.
Trebala mi je itava venost da skupim hrabrost za odlazak u policiju, bar deset puta
bila sam na ivici da odustanem i vratim se kui, ali na kraju sam ipak otila. Policajca na
prijemnom odeljenju sam pitala mogu li da razgovaram sa Gaskilom, nakon ega me je uveo
u zaguljivu ekaonicu gde sam sedela preko sat vremena, sve dok neko nije doao po
mene. Znojila sam se i drhtala kao da idem na gubilite. Poveli su me u drugu prostoriju,
manju i zaguljiviju od prethodne, bez prozora i vazduha. Tamo sam ostavljena da ekam
jo deset minuta dok se nije pojavio Gaskil i jo jedna ena, takoe u civilu. Gaskil me je
utivo pozdravio, nije izgledao iznenaeno to me vidi. Svoju koleginicu je predstavio kao
detektivku Rajli. Bila je mlaa od mene, visoka, vitka, tamnokosa, lepa, sa otrim crtama
lica, na lisiji nain. Nije mi uzvratila osmeh.
Seli smo i utali, oboje su me gledali u iekivanju.
"Seam se", rekla sam, "tog oveka... rekla sam vam da je jedan ovek bio na stanici.
Mogu da ga opiem." Detektivka je izvila obrve, jedva primetno, i promekoljila se na stolici.
"Bio je srednje visine, srednje grae, rie kose. Okliznula sam se na stepenicama i on me je
uhvatio za ruku." Gaskil se nagnuo napred, nadlaktivi se na sto, skupivi ruke ispod brade.
"Na sebi je imao... mislim da je imao plavu koulju."
Ovo zapravo nije tano. Seam se oveka, i prilino sam sigurna da je imao riu kosu,
i mislim da mi se osmehnuo, ili iscerio, dok sam bila u vozu. ini mi se da je siao na Vitniju
i da mi se obratio. Moda sam se okliznula na stepenicama. Seam se da jesam, ali nisam
sigurna da li to seanje pripada suboti uvee ili nekom drugom danu. Previe puta sam se
okliznula, na mnogim stepenicama. Nemam pojma ta je taj ovek imao na sebi.
Detektivi nisu bili oduevljeni mojom priom. Detektivka Rajli je skoro neprimetno
odmahnula glavom. Gaskil je rairio ruke, digavi dlanove uvis. "U redu. Jeste li stvarno
doli ovde da biste nam to rekli, gospoo Votson?", upitao je, bez srdbe u glasu, skoro
ohrabrujuim tonom. Poelela sam da Rajlijeva ode, kako bih popriala samo s njim, njemu
sam mogla da verujem.
"Ne radim vie za Hantingdon Vajtli", rekla sam.
"O..." Zavalio se u stolici, gledajui me sa interesovanjem.
"Napustila sam posao pre tri meseca. Svojoj cimerki - tanije stanodavki - nisam to
rekla. Pokuavam da naem drugi posao. Nisam htela da ona sazna, da ne bi brinula zbog
kirije. Imam neto novca. Mogu da plaam smetaj, ali... Dakle, slagala sam vas jue za posao
i izvinjavam se zbog toga."
Rajlijeva se nagnula napred, uputivi mi laan kez. "Shvatam. Vie ne radite za
Hantingdon Vajtli, znai ne radite nigde? Nezaposleni ste?" Klimam glavom. "U redu. A...
niste ni na socijalnoj pomoi ili slino?"
"Ne."
"I... vaa cimerka nije primetila da svaki dan ne idete na posao?"
"Idem. Mislim, ne idem na posao, ali idem u London, kao i pre, u isto vreme i sve,
Crowarez

44

Bosnaunited

kako ona... Kako ona ne bi posumnjala." Rajlijeva je pogledala u Gaskila, ali on je zadrao
pogled na mom licu, blago se namrtivi. "Zvui udno, znam...", rekla sam i glas mi je
utihnuo, jer nije zvualo samo udno, zvualo je suludo, izreeno tako naglas.
"Dobro. Znai, svaki dan ste se pravili da idete na posao?", upitala je Rajlijeva, takoe
namrekanih obrva, kao da brine za mene. Kao da misli da sam potpuno poremeena.
Nisam nita rekla, niti klimnula glavom, samo sam utala. "Smem li da pitam zato ste
napustili posao, gospoo Votson?"
Nije bilo svrhe da laem, ako pre tog razgovora ve nisu proverili podatke o mom
zaposlenju, svakako e proveriti posle. "Dobila sam otkaz", rekla sam.
"Otputeni ste", zakljuila je Rajlijeva s dozom zadovoljstva u glasu, kao da je
prieljkivala taj odgovor. "Zbog ega?"
Uzdahnula sam, obrativi se Gaskilu. "Je li ovo stvarno neophodno? Je li vano zato
sam napustila posao?"
Gaskil nije rekao nita, itao je beleke koje je Rajlijeva podmetnula ispred njega,
samo je blago odmahnuo glavom. Rajlijeva je promenila taktiku.
"Gospoo Votson, hteo bih da vas pitam o suboti uvee." Uputila sam Gaskilu pogled
- ve smo obavili taj razgovor - ali on me nije gledao, itao je nove beleke koje mu je
Rajlijeva unula.
"U redu", rekla sam, konstantno pipkajui posekotinu na svojoj glavi, bilo je to jae
od mene.
"Kaite mi zato ste u subotu uvee otili u Ulicu Blenhajm. Zato ste eleli da priate
sa svojim bivim muem?"
"Zaista mislim da se to vas ne tie", rekla sam i brzo dodala, pre nego to je
detektivka stigla da bilo ta kae: "Mogu li da dobijem au vode?" Gaskil je ustao i izaao,
to nije bio ishod koji sam prieljkivala. Rajlijeva nije rekla ni re, samo je zurila u mene, sa
podrugljivim smekom na usnama. Nisam mogla da izdrim njen pogled, pa sam svoj
oborila i pustila ga da luta po prostoriji. Znala sam da je to deo taktike, detektivka je utala
kako bi meni postalo neprijatno i nagnalo me da neto kaem, ak iako to ne elim. "Morala
sam o neemu s njim da razgovaram", rekla sam. "Privatno." Zvualo je pompezno i smeno.
Rajlijeva je uzdahnula. Ugrizla sam se za usnu, reena da vie ne progovaram dok se
Gaskil ne vrati. im se vratio i spustio au mutne vode ispred mene, Rajlijeva se oglasila.
"Privatno?"
"Tako je."
Rajlijeva i Gaskil su razmenili poglede, nisam bila sigurna jesu li bih iziritirani ili
zabavljeni. Oseala sam znoj na svojoj gornjoj usni, srknula sam vodu, bila je ustajala. Gaskil
je prelistao papire pred sobom i gurnuo ih u stranu, kao da je zavrio s njima, ili kao da ga
njihov sadraj vie ne zanima.
"Gospoo Votson, va... ovaj... ena vaeg biveg mua, gospoa Ana Votson, izrazila
je zabrinutost za vas. Rekla nam je da ste dosaivali njoj, dosaivali njenom muu, da ste im
nepozvani dolazili na vrata, to je bilo jednom..." Gaskil je opet konsultovao svoje beleke, ali
ga je Rajlijeva prekinula.
"Jednom prilikom ste provalili u kuu gospodina i gospoe Votson i uzeli njihovo
Crowarez

45

Bosnaunited

dete, njihovo novoroene?"

Crna rupa se otvorila usred sobe i progutala me. "To nije tano!", brecnula sam se.
"Nisam je uzela... nije bilo tako, to je pogreno. Nisam. Nisam je uzela."
Tada sam se veoma uzrujala, poela sam da se tresem i da plaem, rekla sam da hou
da idem. Rajlijeva je odgurnula stolicu, i slegnuvi ramenima prema Gaskilu, izala napolje.
Gaskil mi je dodao papirne maramice.
"Moete da odete kad god elite, gospoo Votson. Svojevoljno ste doli na razgovor."
Tada mi se osmehnuo, kao da se izvinjava, u tom trenutku mi se svideo, htela sam da ga
uzmem za ruku i stisnem je, ali nisam, jer bi to bilo uvrnuto. "Mislim da imate jo neto da
mi kaete", rekao je i jo vie mi se svideo, zato to je rekao "da mi kaete", a ne "da nam
kaete".
"Moda biste hteli", nastavio je, ustajui i pokazujui mi vrata, "da napravite pauzu,
protegnete noge, neto pojedete. A kad budete spremni, vratite se, i moete sve da mi
ispriate."
Planirala sam da sve zaboravim i odem kui, koraala sam prema eleznikoj stanici,
spremna da celoj stvari okrenem lea. A onda sam pomislila na vonju vozom, na putovanje
tamo-amo na toj liniji, pored te kue, Meganine i Skotove, svakodnevno. ta ako je nikada
ne nau? Zauvek u se pitati - i svesna sam da je to malo verovatno, ali ak i tada - da li je
moja izjava mogla da joj pomogne. ta ako Skot bude optuen za njeno ubistvo jer nikada
ne saznaju za D.? ta ako je ona u D-ovoj kui, upravo sada, vezana u podrumu, povreena i
krvava, ili zakopana u vrtu?
Uinila sam kako je Gaskil rekao, kupila sam sendvi sa unkom i sirom i flau vode
u prodavnici na uglu i otila u jedini park u Vitniju, sumorno pare zelene povrine,
okruene kuama iz tridesetih godina i skoro potpuno asfaltiranim igralitem. Sela sam na
klupu na rubu tog prostora, gledajui majke i dadilje kako prekorevaju decu to jedu pesak.
Matala sam o ovome, nekoliko godina ranije, matala o dolasku ovde, ne da bih jela
sendvi sa unkom i sirom u pauzi od razgovora sa policijom, naravno, ve o dolasku ovde
sa svojom bebom. Matala sam o kolicima koja bih kupila, o tome kako ne bih izlazila iz
trnih centara, merkajui preslatku deju odeu i edukativne igrake, i o tome kako bih
sedela ovde, cupkajui svoje milo edo na krilu.
Nije se dogodilo. Nijedan doktor nije mogao da mi objasni zato ne mogu da
zatrudnim. Bila sam dovoljno mlada i zdrava, nisam se ovoliko opijala dok smo pokuavali.
Sperma mog mua bila je aktivna i obilata. Ali jednostavno se nije dogodilo. Nisam osetila
agoniju pobaaja, zato to nikada nisam ni zatrudnela. Imali smo jedan pokuaj vetake
oplodnje, bilo je to sve to smo mogli da priutimo. Bio je, kao to su nas prethodno svi
upozorili, neprijatan i neuspean. Ali niko me nije obavestio da e nas to razoriti. A jeste.
Tanije, razorilo je mene, i onda smo se nas dvoje razili.
Jalovost vam ne dozvoljava da od nje pobegnete. Ni kada imate trideset godina. Moje
prijateljice su imale decu, njihove prijateljice su imale decu, trudnoe, poroaje, prve
roendane, sve je to bilo svuda oko mene. Zapitkivali su me o tome, stalno. Moja majka, nai
prijatelji, kolege na poslu. Kada e doi red na mene? U jednom asu je moja neplodnost
postala omiljena tema za nedeljnim rukom, ne samo izmeu Toma i mene. ta smo sve
pokuali, ta bi trebalo da pokuamo, da li bih zaista smela da pijem drugu au vina? Bila
sam jo mlada, bilo je vremena napretek, ali neuspeh me je zamotao poput plata, zdrobio
Crowarez

46

Bosnaunited

me je, povukao na dno i izgubila sam nadu. Tada nisam prihvatala injenicu da se to oduvek
smatralo mojom grekom, da sam ja podbacila. Ali brzina kojom je uspeo da oplodi Anu
dokazala je da Tomova mukost nijednog trena nije bila sporna. Ja sam pogreila to sam
predloila da podelimo krivicu, sve mi se obilo o glavu.
Lara, moja najbolja drugarica na fakultetu, rodila je dvoje dece u roku od dve godine,
prvo deaka, a potom devojicu. Nisam ih volela. Nisam htela da sluam nita o njima.
Nisam htela da budem blizu njih. Posle nekog vremena, Lara je prekinula svaki kontakt sa
mnom. Postojala je devojka na poslu, koja mi je ispriala - leerno, kao da priamo o
operaciji slepog creva ili vaenju umnjaka - da je nedavno abortirala i kako je to doivela
manje traumatino od pobaaja, koji joj se dogodio dok je studirala. Posle toga vie nisam
razgovarala s njom, nisam mogla ni da je pogledam. Situacija na poslu se iskomplikovala,
ljudi su to primetili.
Tom se nije oseao isto kao ja. Pre svega, to nije bio njegov neuspeh. Uostalom,
njemu dete nije bilo potrebno kao meni. eleo je da postane tata, zaista jeste, sigurna sam
da je matao kako u dvoritu pika loptu sa svojim sinom, ili kako na ramenima nosi svoju
kerkicu u park. Ali verovao je da bi na ivot bez dece takoe mogao da bude dovoljno
kvalitetan. Govorio mi je da smo sreni, zato onda ne nastaviti sa tom sreom? Postao je
frustriran mnome, nikada nije razumeo da nekome moe nedostajati neto to nema, i da to
oplakuje.
Oseala sam se izolovano u svom jadu, postala sam usamljena, poela sam da pijem,
sve vie, i onda sam postala jo usamljenija, zato to niko ne voli da se dri sa pijanicom.
Gubila sam i pila sam i pila sam i gubila. Volela sam svoj posao, ali nisam imala sjajnu
karijeru, a ak i da jesam, budimo iskreni: ene se jo uvek vrednuju samo po dvema
stvarima: fizikom izgledu i majinstvu. Nisam lepotica, i nemam decu, i kakva sam onda ja?
Bezvredna.
Ne mogu za sve da krivim sklonost ka piu - ne mogu da krivim roditelje, detinjstvo,
ne mogu da krivim nasilnog roaka ili neku uasnu tragediju, jednostavno sam kriva, uvek
sam volela da popijem. Ali postala sam jo tunija, a tuga posle nekog vremena dosadi, i
tunim ljudima i svima oko njih. I onda sam od nekog ko je sklon piu postala pijandura, a
nema nieg dosadnijeg od toga.
Sada mi je bolje po pitanju dece; bolje mi je otkad sam sama. itala sam knjige i
lanke, shvatila sam da se moram pomiriti sa sudbinom. Postoje strategije, postoji nada.
Ako se podignem i otreznim, postoji mogunost usvajanja. Jo nisam napunila ni trideset
etiri godine, nije sve gotovo. Bolje mi je nego pre nekoliko godina, kada bih ostavila svoja
kolica i pobegla iz supermarketa punog majki sa decom; nisam bila u stanju da odem u
park, da sedim blizu igralita i gledam buckastu deicu kako se sputaju niz tobogan. Bilo je
trenutaka, u najgorim danima, kada bi glad postala neizdriva, kada sam mislila da gubim
razum.
Moda i jesam, nakratko. Taj dan o kom su me pitali u policijskoj stanici - moda sam
tada bila luda. Neto to je Tom rekao me je izbacilo iz koloseka, i skliznula sam. Neto to
je Tom napisao, a ja proitala tog jutra na Fejsbuku. Nije to bio ok - znala sam da je trudna,
rekao mi je, i videla sam je, videla sam onu ruiastu zavesu u dejoj sobi. Tako sam znala
da je beba na putu. Ali do tada sam tu bebu uvek doivljavala kao njenu. Sve do onog dana
kada sam videla njegovu sliku, kako dri novoroenu devojicu, gleda u nju i smeka joj se, i
Crowarez

47

Bosnaunited

ispod slike je pisalo: "Znai, sva ona frka zbog ovoga! Nikada nisam spoznao ovoliku ljubav!
Najsreniji dan u mom ivotu!" Zamiljala sam ga kako to pie, svestan da u ja to videti, da
u proitati te rei i da e me ubiti, ali svejedno ih je napisao. Nije mario. Roditelji ne mare
ni za ta drugo osim za svoju decu, oni i deca su centar univerzuma, samo to im je istinski
vano. Niko drugi nije bitan, niija tuga ili radost, nita od toga nije stvarno.
Bila sam ljuta, bila sam ranjena. Moda i malo osvetoljubiva. elela sam da im
pokaem koliki je moj bol. Ne znam. Bilo je to glupo.
Vratila sam se u policiju dva sata kasnije. Pitala sam mogu li da priam sa Gaskilom
nasamo, ali je on rekao da eli da Rajlijeva bude prisutna. Posle toga mi se malo manje
sviao.
"Nisam provalila u njihovu kuu", rekla sam. "Nisam ni ila tamo, htela sam samo da
razgovaram sa Tomom. Niko nije otvorio kada sam pozvonila..."
"Znai, ipak ste otili tamo?", prekida me Rajlijeva.
"Vrata su bila otvorena."
"Ulazna vrata su bila otvorena?"
Uzdahnula sam. "Ne, naravno da nisu. Klizna vrata, pozadi, ona koja vode u
dvorite."
"A kako ste uli u zadnje dvorite?"
"Preskoila sam ogradu, znala sam gde..."
"Znai, preskoili ste ogradu kako biste uli u kuu svog biveg mua?"
"Da. Nekada smo... Pozadi je uvek stajao rezervni klju. Imah smo skrovite za njega,
za sluaj da neko od nas izgubi svoj, ili ga zaboravi ih neto slino. Ali... nisam provalila,
nisam. Samo sam htela da priam sa Tomom, mislila sam... da se zvono pokvarilo ili neto."
"To je bilo usred dana, sredinom nedelje, zar ne? Zato ste mislili da e va mu biti
kod kue? Jeste li prethodno zvali da se najavite?"
"Isuse! Hoete lime pustiti da zavrim!", dreknula sam na detektivku. Odmahnula je
glavom i opet mi se nasmeila, kao da me je prozrela, kao da me je proitala. "Preskoila
sam ogradu", rekla sam, trudei se da kontroliem silinu svog glasa, "i pokucala na staklena
vrata, koja su bila delimino otvorena. Niko nije odgovorio. Promolila sam glavu unutra i
pozvala Toma. Opet, niko nije odgovorio, ali ula sam kako beba plae. Ula sam i ugledala
Anu..."
"Gospou Votson?"
"Da. Gospoa Votson je bila na kauu, spavala je. Beba je bila u kolicima i plakala je,
vritala zapravo, crvena u licu, oigledno je due vreme bila uplakana." Kada sam ovo rekla,
sinulo mi je da bi trebalo da im kaem kako sam pla bebe ula jo na ulici, i zato sam i
odluila da uem na zadnja vrata. To bi zvualo manje manijaki.
"Znai, beba je plakala, a majka je spavala i nije se probudila?", upitala je Rajlijeva.
"Da." Sedela je nadlakena na sto, s rukama preko usta, tako da nisam mogla u
potpunosti da joj proitam izraz lica, ali znala sam da mi ne veruje. Nastavila sam: "Uzela
sam bebu da je umirim. To je sve. Uzela sam je da je utiam."
"To nije sve, naprotiv, jer kada se Ana Votson probudila, vi niste ste bili tamo, zar
ne? Bili ste kod ograde, pored pruge."
Crowarez

48

Bosnaunited

"Beba nije prestala odmah da plae", pojasnila sam. "Ljuljala sam je, ali je i dalje
cvilela, pa sam je iznela napolje."
"Do pruge?"
"U vrt."
"Jeste li nameravali da povredite bebu Votsonovih?"
Skoila sam na noge. Pomalo melodramatino, znam, ali htela sam da shvate, htela
sam da Gaskil shvati, koliko je ta pretpostavka nebulozna. "Ne moram ovo da sluam, dola
sam da vam ispriam o oveku! Dola sam da vam pomognem! Ali... za ta me tano
optuujete? Koje su vae optube?"
Gaskil je ostao nepomian, nimalo zadivljen, rekla bih. Pokazao mi je da opet
sednem. "Gospoo Votson, druga... ovaj, gospoa Ana Votson vas je spomenula tokom
ispitivanja o nestaloj Megan Hipvel. Rekla je da ste se udno ponaali, da ste ranije bili
nestabilni. Spomenula je taj incident sa detetom. Rekla je da ste uznemiravali nju i njenog
mua, da ste ih uporno zivkali telefonom." Za trenutak je spustio pogled na svoje beleke.
"Skoro svake noi, u stvari, odbijajui da prihvatite da se va brak raspao..."
"Nije tano!", insistirala sam, i nije bilo tako - da, zvala sam Toma s vremena na
vreme, ali ne svake noi, i to je bilo preuveliavanje, ali sticala sam utisak da Gaskil uopte
nije na mojoj strani, i opet sam poelela da zaplaem.
"Zato niste promenili prezime?", upitala je Rajlijeva.
"Molim?"
"I dalje nosite muevljevo prezime. Zato? Da je mene mu ostavio zbog druge ene,
jedva bih ekala da se ratosiljam njegovog prezimena, svakako ne bih elela da uz moje ime
ide zamena..."
"Moda ja nisam tako sitniava." Jesam. Sitniava sam i mrzim to je ona Ana Votson.
"Dobro. A prsten, ovaj na laniu, oko vaeg vrata. Je li to venana burma?"
"Nije", slagala sam. "To je... pripadalo mojoj baki."
"Ma, je li? U redu. Moram priznati da meni vae ponaanje ukazuje - kao to je
gospoa Votson nagovestila - da ne elite da nastavite sa svojim ivotom, odbijate da
prihvatite da va bivi ima novu porodicu."
"Ne vidim..."
"Kakve ovo ima veze sa nestankom Megan Hipvel?" Rajlijeva je zavrila moje pitanje.
"Pa, u noi kada je Megan nestala, imamo izvetaj da ste vi - nestabilna ena koja je sklona
alkoholizmu - vieni u ulici gde ona ivi. Imajui u vidu da postoje fizike slinosti izmeu
Megan i gospoe Votson..."
"Njih dve uopte ne lie!" Bila sam razjarena ovom sugestijom, Des nije ni nalik Ani.
Megan nije ni nalik Ani.
"Obe su plavue, vitke, slatke, svetle puti..."
"Pa ta, mislite da sam napala Megan Hipvel mislei da je ona Ana? To je najgluplja
stvar koju sam ikada ula", rekla sam, ali voruga na mojoj glavi je opet pulsirala i cela
subota uvee jo je bila crna rupa.
"Jeste li znali da Ana Votson poznaje Megan Hipvel?", upitao je Gaskil i osetila sam
kako mi vilica pada.
Crowarez

49

Bosnaunited

"... ta? Ne. Njih dve se ne poznaju."

Rajlijeva se kratko osmehnula, a onda napravila ozbiljnu grimasu. "Poznaju se.
Megan je neko vreme radila kao dadilja Votsonovih", pogledala je u svoje beleke, "u
avgustu i septembru prole godine." Nisam znala ta da kaem na ovo, nisam mogla to
zamislim Megan u mojoj kui, sa njom, sa njenom bebom.
"Posekotina na vaoj usni, je li to takoe od udesa od pre neki dan?", upitao je Gaskil.
"Da. Ugrizla sam se prilikom pada, mislim."
"Gde se tano dogodio, taj udes?"
"U Londonu, Ulica Tibolds. Blizu Holborna."
"I ta ste radili tamo?"
"Molim?"
"Zato ste bih u centru Londona?"
"Ve sam vam rekla", hladno sam odbrusila, "moja cimerka ne zna da sam ostala bez
posla. Zato idem u London, kao i pre, i odlazim u biblioteke, traim posao, radim na svojoj
biografiji."
Rajlijeva je odmahnula glavom, u neverici, verovatno, ili iz uenja. Kako neko doe
do te take?
Odgurnula sam stolicu unazad, spremajui se da odem, bilo mi je dosta ponienja,
pravili su od mene budalu, ludu. Bilo je vreme da izbacim adute. "Zaista ne znam zato
priamo o ovome", rekla sam. "Mislila sam da imate pametnija posla, kao to je istraga o
nestanku Megan Hipvel? Pretpostavljam da ste razgovarali s njenim ljubavnikom?" Oboje
su utke zurili u mene. Nisu ovo oekivali. Nisu znali za njega. "Moda niste znali. Megan
Hipvel je varala mua", rekla sam i krenula prema vratima. Gaskil me je zaustavio, kreui
se tiho i iznenaujue brzo. I pre nego to sam spustila ruku na kvaku, stvorio se kraj mene.
"Mislio sam da ne poznajete Megan Hipvel?", upitao je.
"I ne poznajem", odgovorila sam, pokuavajui da proem pored njega.
"Sedite", naredio je, prepreivi mi put.
Ispriala sam im sve to sam videla iz voza, o tome kako sam viala Megan da esto
sedi na terasi, sunajui se predvee ili ispijajui kafu ujutru, rekla sam im kako sam je
prole nedelje videla s nekim ko oigledno nije bio njen mu, kako su se ljubili na travnjaku.
"Kada je to bilo?", upitao je Gaskil. Delovao je nervozno, moda zato to je trebalo da
im ovo odmah kaem, umesto to sam ceo dan protraila priajui o sebi.
"U petak. Bio je petak ujutru."
"Znai, videli ste je s drugim mukarcem dan pre njenog nestanka?" upitala je
Rajlijeva. Jo jedno odmahivanje glavom i uzdah nestrpljenja. Zatvorila je fasciklu pred
sobom. Gaskil se naslonio na stolicu, prouavajui moje lice. Verovatno je mislio da sve
izmiljam, nije bio siguran.
"Moete li da ga opiete?"
"Visok, tamnoput..."
"Zgodan?", prekinula me Rajlijeva.
Naduvala sam obraze. "Vii od Skota Hipvela, to znam, jer sam ih videla zajedno Crowarez

50

Bosnaunited

Des i... izvinite, Megan i Skota, i taj ovek je bio drugaiji. Vitkiji, mraviji. Tamne puti,
moda Azijat", pojasnila sam.
"Bili ste u stanju da utvrdite njegovu etniku pripadnost iz voza?", rekla je Rajlijeva.
"Impresivno. Uzgred, ko je Des?"
"Molim?"
"Malopre ste spomenuli Des."
Osetila sam kako mi obrazi gore i odmahnula glavom, "Ne, nisam", rekla sam. Gaskil
je ustao i pruio mi ruku u znak pozdrava. "Mislim da je ovo bilo dovoljno." Odmahnuo je
glavom, ignoriui Rajlijevu i krenuo prema vratima. "Ne pribliavajte se vie Ulici
Blenhajm, gospoo Votson", rekao je. "Ne zovite svog biveg mua osim ako nije neto
vano i ne prilazite Ani Votson i njenom detetu."
U vozu na putu do kue, dok iz svih uglova analiziram ta je tog dana krenulo
naopako, iznenaena sam injenicom da se ne oseam grozno kao to bih mogla. Kad malo
bolje razmislim, znam i zato: sino nisam ni okusila alkohol, niti sada imam elju.
Zainteresovana sam, prvi put posle itave venosti, za jo neto osim za sopstvene muke.
Imam cilj. Ili bar imam razonodu.
etvrtak, 18. juli 2013.

JUTRO
Kupila sam tri dnevna lista pre jutronjeg ulaska u voz: Megan nema ve etiri dana i
pet noi, i o njoj se uveliko pie. Dejli mejl je, oekivano, uspeo da nae njene slike u
bikiniju, ali takoe je uradio najdetaljniji profil Megan Hipvel koji sam dosad videla.
Roena kao Megan Mils u Roesteru 1984. godine, s roditeljima se preselila u Kings
Lin u Norfolku kada je imala deset godina. Bila je bistro dete, vrlo drutvena, nadarena za
slikanje i pevanje. Citirali su jednu njenu kolsku drugaricu koja kae da je bila "zabavna,
lepa i prilino divlja". Njena divlja priroda kao da se pogorala posle smrti njenog brata
Bena, s kojim je bila veoma bliska. On je poginuo na motociklu kada je imao devetnaest
godina, a ona petnaest, a posle njegove sahrane je pobegla od kue na tri dana. Dvaput je
privoena, jednom za krau i jednom za prostituciju. Njen odnos sa roditeljima, kako
izvetava Mejl, potpuno je prekinut. Oba roditelja su umrla pre nekoliko godina, a da se
prethodno nisu izmirili sa svojom kerkom. (itajui ovo, oseam neverovatnu tugu,
shvatam da se Megan ipak ne razlikuje od mene toliko. I ona je izolovana, i ona je
usamljena.)
U esnaestoj godini se uselila kod svog deka, koji je imao kuu blizu sela Hoklam na
severu Norfolka. Njena kolska drugarica ga opisuje ovako: "Bio je stariji tip, muziar ili
tako neto. Drogirao se. Otkad se Megan smuvala s njim, vie je nismo mnogo viali." Ime
deka nije navedeno, pa pretpostavljam da ga nisu nali. Moda nije ni postojao, kolska
drugarica moda sve to izmilja samo da bi joj se ime pojavilo u novinama.
Posle toga su preskoili nekoliko godina, Megan najednom ima dvadeset etiri
godine, ivi u Londonu, radi kao konobarica u restoranu na severu grada. Tamo upoznaje
Skota Hipvela, samostalnog IT programera koji je prijatelj menadera restorana, i njih
dvoje se zaljubljuju. Posle "intenzivnog zabavljanja" Megan i Skot se venavaju, ona u
dvadeset petoj, on u tridesetoj godini.
Crowarez

51

Bosnaunited

Ima i drugih izjava, ukljuujui i onu Tare Epstajn, prijateljice kod koje je Megan
navodno prespavala u noi kada je nestala. Tara tvrdi da je Megan "ljupka, bezbrina ena"
i da je delovala "vrlo sreno". "Skot je ne bi povredio", tvrdi Tara. "Veoma je voli." Sve to
Tara kae je klie. Zaintrigirao me je citat jednog umetnika, koji je svojevremeno izlagao u
Meganinoj galeriji, zove se Rade Gudral i tvrdi da je Megan "divna ena, otroumna,
zabavna i lepa, povuena, ali sa toplim srcem". Zvui mi kao da se Rade zaljubio. Bila je tu
i izjava oveka po imenu Dejvid Klark, Skotovog "biveg kolege", koji kae: "Megs i Skot su
sjajan par. Veoma su sreni, veoma zaljubljeni."
Neki novinski lanci prate istragu, ali izjave policije ne otkrivaju skoro nita: navode
"broj oevidaca" i kako "slede nekoliko pravaca istrage". Jedini zanimljiv komentar dao je
moj prijatelj Gaskil, koji potvruje da dva mukarca pomau policiji u istrazi. Sigurna sam
da to znai kako su obojica osumnjieni: jedan je Skot. A da li je drugi D.? Da li je D. moda
Rade?
Toliko sam udubljena u novine da ne obraam uobiajenu panju na putovanje, ini
se da sam tek sela kada voz zastrue kod poznatog crvenog semafora. U Skotovom vrtu ima
ljudi, dva uniformisana policajca stoje ispred stranjih vrata. U glavi mi se malo vrti, srce
ubrzava ritam. Jesu li nali neto? Jesu li nali nju? Je li telo zakopano u vrtu ih baeno ispod
brodskog poda? Ne mogu iz glave da izbacim zamotuljak odee kraj ina, to je glupo, jer
sam ga videla pre nego to je Megan nestala. Kako god, ako joj je neko naudio, to svakako
nije mogao biti Skot. Ludo je zaljubljen u nju, svi to kau. Danas je tmurno, vreme se
promenilo, nebo se pretei naoblailo. Ne uspevam da vidim ta se dogaa u kui. Oseam
se prilino oajno, ne mogu da podnesem to to sam van svega - htela ja to ili ne, sada sam
deo te prie. Moram da znam ta se deava.
Kujem plan. Prvo, moram da saznam postoji li neki nain da se setim ta se dogodilo
u subotu uvee. Kada stignem u biblioteku, planiram da malo istraujem o hipnoterapiji,
koja bi mi pomogla, ukoliko je mogue, uprkos mojim teorijama o kratkoronom pamenju,
elim da povratim to izgubljeno vreme. Drugo - i izuzetno vano, jer mislim da mi policija
nije poverovala kada sam spomenula Meganinog ljubavnika - moram da stupim u kontakt
sa Skotom Hipvelom. Moram da mu kaem. Zasluuje da zna.
VEE
Voz je pun pokislih ljudi, odea im se pui i kondezuje prozore. Zaguljiva atmosfera
od telesnih mirisa, parfema i sapuna surovo lebdi iznad povijenih, vlanih glava. Oblaci koji
su jutros pretili postajui sve gui i crnji, konano su prsli u vidu monsuna, predvee,
odmah nakon to su kancelarijski mievi izmileli napolje i uronili u saobraajni pic,
zakrivi drumove i uli u metro otvaranjem i zatvaranjem svojih kiobrana.
Ja nemam kiobran i mokra sam do gole koe, kao da me je neko polio vodom.
Pamune pantalone mi se lepe za kou, a izbledela plava koulja postala je neprijatno
providna. Trala sam celim putem od biblioteke do metroa, grlei tanu na grudima ne bih
li je zatitila. Iz nekog razloga mi je bilo smeno, ima neeg smenog kada pokisnete, i kada
sam izbila na vrh Ulice Grejs in, smejala sam se toliko da nisam mogla da diem. Ne seam
se kada sam se poslednji put tako smejala.
Sada se ne smejem. im sam ugrabila mesto, na telefonu sam proverila poslednje
vesti o Meganinom sluaju, i jezive su. "Tridesetpetogodinji mukarac je ispitan u
policijskoj stanici Vitni u vezi sa nestankom Megan Hipvel, koja se vodi kao nestala od
Crowarez

52

Bosnaunited

subote uvee." Skot, sigurna sam u to. Mogu samo da se nadam da je proitao moj imejl pre
nego to su ga odveli, jer policijsko ispitivanje je ozbiljna stvar, verovatno misle da je on to
uinio. Iako, naravno, to jo nije definisano. Moda se to uopte nije dogodilo, moda je
Megan dobro. S vremena na vreme padne mi na pamet da je negde iva i zdrava, sedi na
hotelskom balkonu sa pogledom na more, s nogama podignutim na ogradu i hladnim
koktelom u ruci.
Ova misao me raduje i razoarava u isto vreme, a onda mi je muka to sam
razoarana, ne elim joj nita naao, ma koliko sam ljuta na nju to je varala Skota, to je
razbila moju iluziju o savrenom paru kraj pruge. Ne, ve zato to se oseam kao deo te
misterije, povezana sam. Vie nisam devojka iz voza, koja putuje tamo-amo, bez cilja i
svrhe. elim da Megan bude iva i zdrava, zaista elim. Samo ne jo.
Jutros sam Skotu poslala imejl. Njegovu adresu je lako nai - guglovala sam ga i nala
www.shipwellconsulting.co.uk, sajt gde reklamira "strune konsultacije, internet usluge i
raunarstvo za poslovne i neprofitabilne organizacije". Znala sam da je to on, jer mu su mu
poslovna i kuna adresa iste.
Na kontakt adresu sa sajta poslala sam mu kratku poruku:
Dragi Skote,
Zovem se Rejel Votson, ne poznaje me. Volela bih da popriamo o tvojoj eni. Nemam
nikakve informacije o njenom kretanju, ne znam ta joj se dogodilo. Ali verujem da imam
informaciju koja bi mogla da ti bude od pomoi.
Razumeu ako ne eli da razgovara sa mnom, ali ako eli, poalji mi imejl na ovu adresu.
Iskreno,
Rejel
Ne znam hoe li mi se javiti - isto sumnjam, ja ne bih da sam na njegovom mestu.
Poput policije, verovatno misli da sam lujka, neka udakinja koja je o sluaju proitala u
novinama. Sada nikada neu saznati - ukoliko je priveden, moda nikada nee proitati moj
mejl. Ukoliko je priveden, jedini koji mogu da proitaju moj mejl su policajci, to nee biti
dobro za mene. Ali morala sam da pokuam.
I sada sam oajna, ozlojeena. Kroz masu ljudi u vagonu ne mogu da vidim prugu sa
druge strane, sa moje strane, a i kada bih mogla, kia toliko lije da ne bih videla dalje od
eleznike ograde. Pitam se je li kia oprala tragove, da li u ovom asu zauvek nestaju
vitalni dokazi, mrlje od krvi, tragovi stopala, DNK na pikavcima. Oajniki mi treba pie,
maltene oseam ukus vina na jeziku, i posle ezdeset sati mogu da zamislim kakav je oseaj
kada mi alkohol zatruje krvotok i zamuti mozak.
Treba mi pie, i to ne jedno, jer ako danas ne budem pila, ovo e biti trei dan sue, a
ne seam se kada sam poslednji put bila trezna tri dana zaredom. U ustima oseam jo
neto, stari inat, nekada sam imala snagu volje, mogla sam da pretrim 10 kilometara pre
doruka i nedeljama opstanem na 1.300 kalorija dnevno. Bila je to jedna od stvari koju je
Tom voleo kod mene, govorio je da je moj inat moja snaga. Seam se nae svae, pred sam
raskid, kada je situacija bila gora nego ikad; iznervirala sam ga. "ta ti se dogodilo, Rejel?",
upitao me je. "Kada si postala tako slaba?"
Ne znam. Ne znam gde je nestala ona snaga, ne seam se kada sam je izgubila,
mislim da se s vremenom okrnjila, komad po komad, pod teinom ivota.
Crowarez

53

Bosnaunited

Voz se naglo zaustavlja, konice alarmantno kripe kod signala na londonskoj strani
Vitnija, vagon bruji od amora izvinjavanja putnika koji su se zateturali, udarili jedni druge,
stali na neiju nogu. Diem pogled i nalazim se oi u oi sa ovekom od subote uvee,
riokosim, onim koji mi je pomogao, on zuri u mene, prikovavi svoje zapanjujue plave oi
za moje, i od straha isputam telefon. Uzimam ga sa poda i opet diem pogled, ovoga puta
opreznije, ne direktno ka njemu, gledam po vagonu, laktom briem kondenzovani prozor i
zurim napolje, a onda opet vraam pogled ka njemu i on mi se osmehuje, nakrivivi malo
glavu u stranu.
Oseam kako mi lice gori. Ne znam kako da reagujem na njegov osmeh, jer ne znam
kako da ga protumaim. Znai li to: "O, zdravo, seam te od one noi", ili: "Ah, ovo je ona
pijana devojka koja je pala niz stepenice i bulaznila gluposti one noi." Ili znai neto tree?
Ne znam, ali dok razmiljam o tome, u seanje mi navire jo jedna scena od te veeri, njega
kako govori: "Jesi li dobro, lutko?" Okreem glavu i gledam kroz prozor, oseajui njegov
pogled na sebi i elim da propadnem u zemlju. Voz trucka dalje i nekoliko sekundi kasnije
zaustavlja se na stanici Vitni, putnici se tiskaju, zauzimajui mesta, sklapajui novine i
pakujui svoje laptopove i ajpede, pripremajui se za iskrcavanje. Iznova diem pogled i
preplavljuje me olakanje, on je okrenuo glavu, silazi na stanici.
Zakljuujem da sam idiot, trebalo bi da ustanem i pratim ga, da popriam s njim,
riokosi mi moe rei ta se dogodilo, ili ta se nije dogodilo, mogao bi bar da mi popuni
neke praznine u seanju. Ustajem, oklevajui, i znam da je ve prekasno, vrata samo to se
nisu zatvorila, stojim nasred vagona, ne uspevam na vreme da se probijem kroz guvu.
Vrata pite i zatvaraju se. Stojei tako, okreem se i gledam kroz prozor dok voz kree dalje.
On stoji na ivici platforme na kii, ovek od subote uvee, i gleda kako me voz odnosi.
to sam blie kui, sve sam benja na sebe, skoro u iskuenju da presednem na
Hortkotu i vratim se u Vitni i potraim riokosog. Smena ideja, znam, i nadasve rizina, s
obzirom na Gaskilovo upozorenje da se drim podalje od tog dela grada. Ali grize me
sumnja ta se zaista dogodilo u subotu uvee: nekoliko sati (dodue, jedva iscrpnih)
internet pretrage danas po podne potvrdilo mi je ono to sam slutila: hipnoza uopte nije
korisna u vraanju izgubljenog seanja jer (kao to je moje saznanje ve nagovestilo) u
periodu izgubljenog seanja nema seanja. Nema ta da se zapamti. To jeste, i uvek e biti,
crna rupa u mom vremenu.

Crowarez

54

Bosnaunited

MEGAN

etvrtak, 7. mart 2013.

POSLE PODNE
Soba je mrana, vazduh zasien, sladak od naih mirisa. Opet sedimo u Labudu, u
sobi ispod nadstrenice, meutim, drugaije je, jer je on i dalje tu, posmatra me.
"Gde hoe da ide?", pita me.
"U kuu na plai na Obali svetlosti 2", kaem mu. "Moemo da nauimo da
surfujemo."
On se smei. "ta emo da radimo?"
Smejem se. "Misli, osim ovoga?"
Njegovi prsti sporo putuju preko mog stomaka. "Osim ovoga."
"Otvoriemo kafi, izlagaemo slike, uiemo da surfujemo."
Ljubi me u sam vrh kuka.
"A ta misli o Tajlandu?", pita.
Nabiram nos. "Previe tinejdera. Sicilija", predlaem. "Egadska ostrva. Otvoriemo
bar na plai, pecaemo..."
Smeje se, a onda poklapa moje telo svojim i ljubi me. "Neodoljiva", mrmlja, "ti si
neodoljiva."
elim da se nasmejem, elim da poviem: "Vidi? Pobedila sam! Rekla sam ti, nije
poslednji put, nikada nije poslednji put." Grizem se za usnu i sklapam oi, bila sam u pravu,
znala sam to, ali nema vajde ako to kaem. utke uivam u svojoj pobedi, naslaujem se
njom jednako kao i njegovim dodirima.
Kasnije razgovara sa mnom kao nikada pre. Obino sam ja ta koja pria, ali ovoga
puta se njemu razvezuje jezik. Govori kako se osea prazno, u vezi sa porodicom koju je
ostavio, o eni pre mene i onoj pre nje, onoj koja mu je zdrobila srce i ostavila ga praznog.
Ne verujem u srodne due, ali meu nama postoji razumevanje koje nikada ranije nisam
osetila, ili ako jesam, onda je bilo davno, a potie od zajednikog iskustva, od spoznaje kako
je to biti slomljen.
Praznina, nju razumem. Poinjem da verujem kako ne postoji nain da se izlei. To
sam nauila na terapiji: praznine u ivotu su stalne. Morate da zarastete oko njih, poput
korenja drvea oko betona, oblikujete se prema rupama. Sve to znam, ali ne izgovaram
naglas, ne sada.
"Kada emo ii?", pitam ga, ali mi on ne odgovara, i padam u san, a kada se
probudim, njega vie nema.
petak, 8. mart 2013.
2

Kosta de la Luz - turistika destinacija na panskoj obali. (Prim. prev.)

Crowarez

55

Bosnaunited

JUTRO
Skot mi donosi kafu na terasu.
"Sino si spavala", kae, saginjui se da me poljubi u glavu. Stoji iza mene, njegove
ake su na mojim ramenima, tople i vrste. Naslanjam glavu na njegovo telo, sklapam oi i
sluam kako voz tutnji prugom sve dok ne stane na semaforu ispred kue. Kada smo se tek
bili doselili, Skot je mahao putnicima, to me je uvek zasmejavalo. Njegov stisak se pojaava
na mojim ramenima, naginje se i ljubi mi vrat.
"Spavala si", ponavlja. "Sigurno ti je bolje."
"Jeste", kaem.
"Da li ti je pomogla?", pita on. "Terapija?"
"Misli, jesam li izleena?"
"Ne izleena", breca se Skot, i mogu da prepoznam uvreenost u njegovom glasu.
"Nisam mislio..."
"Znam." Diem ruku na njegovu i stiskam je. "alila sam se. Mislim da je to proces.
Nije tako jednostavan, zna? Ne znam hou li ikada moi da kaem da mi je pomoglo. Da
sam bolje."
Nastaje tiina i on me stee jo jae. "Hoe li da nastavi da ide?", pita me i
odgovaram da hou.
Nekada sam mislila da mi on moe biti sve, da mi moe biti dovoljan. Godinama sam
tako mislila, volela sam ga bezrezervno. I dalje ga volim. Ali ne elim vie ovo, jedino vreme
kada se oseam kao da sam sasvim svoja jeste u tim tajnim, grozniavim popodnevima kao
jue, kada oivim u svoj toj vrelini i polusvetlosti. Ko moe da garantuje da neu otkriti ni
da beanje nije dovoljno? Ko moe da garantuje da se neu oseati kao sada, ne bezbedno,
ve kao da se guim? Moda u opet poeleti da pobegnem, i tako sve dok s vremenom
ponovo ne zavrim na ovom starom putu, jer jednostavno vie nemam kud. Moda. A
moda ne. U ivotu morate da rizikujete, zar ne?
Silazim u prizemlje i opratamo se, on odlazi na posao. Grli me oko struka i ljubi me
u teme.
"Volim te, Megs", mrmlja i oseam se uasno, kao najgora osoba na svetu. Ne mogu
da doekam da zatvori vrata za sobom jer znam da u zaplakati.

Crowarez

56

Bosnaunited

REJEL

petak, 19. juli 2013.

JUTRO
Voz u 8.04 je skoro prazan. Prozori su otvoreni i vazduh je sve posle jueranje
oluje. Megan se vodi kao nestala preko 133 sata, a ja se oseam bolje nego mesecima
unazad. Kada sam se jutros pogledala u ogledalu, primetila sam razliku na svojoj koi: bila
je istija, a oi bistrije. Oseam se lake. Sigurna sam da nisam izgubila ni gram, ali oseam
se lagano, iako je telesna teina neto to moram da nosim, umesto neto to jesam. Oseam
se kao ja, onakva kakva sam bila nekada.
Skot mi nije odgovorio. Pretraila sam internet i nije bilo ni vesti o hapenju, stoga
pretpostavljam da je ignorisao moj mejl. Razoarana sam, ali pretpostavljam da je to bilo
oekivano. Gaskil je jutros zvao ba kada sam izlazila iz kue, pitao me je da li bih danas
mogla da svratim do stanice. Za trenutak sam bila prestravljena, ali onda sam ga ula kako
tihim, blagim glasom kae da samo eli da mi pokae nekoliko slika. Upitala sam ga je li
Skot Hipvel uhapen.
"Niko nije uhapen, gospoo Votson", odgovorio je.
"Ali ovek, onaj koji je sasluan..."
"Ne bih smeo to da otkrivam, gospoo Votson."
Njegov nain ophoenja je tako umirujui, tako uverljiv, i iznova izaziva moje
simpatije.
Prethodno vee sam provela sedei na kauu u trenerci i majici, pravei spisak stvari
koje treba uraditi, svojih moguih strategija. Mogla bih, na primer, da se muvam po stanici
Vitni u vreme pica, ne bih li opet nabasala na riokosog od subote uvee, mogla bih da ga
pozovem na pie i saznam je li neto video one noi. Dodue, postoji rizik da nabasam na
Anu ili Toma, da me prijave i uvalim se u nevolju (jo veu?) sa policijom. Drugi rizik je to
bih sebe napravila ranjivom. Na glavi jo imam tragove svae, moda imam i fizike dokaze
na svojoj lobanji i usni. ta ako je to uinio riokosi? injenica da mi se osmehnuo i mahnuo
ne mora nita da znai. Moda je psihopata. Ali ne lii mi na psihopatu, ne mogu to da
objasnim osim da mi je s njim neprijatno.
Mogla bih opet da stupim u kontakt sa Skotom. Moram da mu dam neki razlog da
odreaguje, ali bojim se da e pomisliti da sam luda. Mogao bi ak da pomisli kako imam
neke veze sa Meganinim nestankom, mogao bi da me prijavi policiji. Mogla bih da zavrim u
ozbiljnoj nevolji.
Mogla bih da pokuam sa hipnozom. Sigurna sam da mi nee pomoi da se iega
setim, ali radoznala sam. Ne moe da kodi, zar ne?
Dok sam tako sedela beleei i itajui vesti koje sam odtampala, Keti se vratila iz
bioskopa sa Dejmijenom. Bila je oigledno (prijatno) iznenaena to me zatie treznu, ali
ujedno se prema meni ophodila s rezervom, jer nismo mnogo razgovarale od utorka, kada
je dolazila policija. Rekla sam joj da ve tri dana nisam okusila alkohol, a ona me je zagrlila.
Crowarez

57

Bosnaunited

"Tako mi je drago to se vraa u normalu!", procvrkutala je, iako je znala moj motiv.
"To sa policijom", rekla sam, "bio je nesporazum. Izmeu mene i Toma nema nikakvih
problema, i ne znam nita o toj nestaloj eni. Ne mora da brine." Opet me je zagrlila i
skuvala obema aj; nosila sam se milju da iskoristim njenu dobru volju i obelodanim svoju
situaciju sa poslom, ali nisam htela da joj pokvarim vee.
Jutros je jo bila dobre volje, zagrlila me je opet ba kada sam se spremala da izaem
iz kue.
"Tako sam srena zbog tebe, Rej", rekla je. "Sredila si se. Bila sam tako zabrinuta za
tebe." Onda mi je rekla da e vikend provesti kod Dejmijena i prva stvar na koju sam
pomislila je da u, kada se veeras vratim kui, moi da se napijem a da me niko ne osuuje.
VEE
Gorak ukus kinina, to je ono to volim kod din-tonika. Trebalo bi da je vepsov i
trebalo bi da je u staklenoj flai, a ne plastinoj. Ovi ve smukani napici nisu neto
naroito, ali ta je tu je. Znam da ne bih smela ovo da radim, ali ceo dan je vodio ka tome.
Nije u pitanju samo iekivanje samoe, uzbuenje, adrenalin. Zapravo sam srena, koa mi
bridi. Imala sam dobar dan.
Jutros sam provela sat vremena nasamo sa inspektorom Gaskilom. Bila sam
oduevljena to ga vidim, odmah po ulasku u stanicu. Ovaj put smo seli u njegovu
kancelariju, ne u prostoriju za ispitivanje. Ponudio mi je kafu, a kada sam prihvatila, bila
sam iznenaenja otkriem da je ustao i lino mi je skuvao. Na friideru u uglu kancelarije
stajalo je kuvalo i nes kafa. Izvinio se to nema eera.
Uivala sam u njegovom drutvu. Uivala sam da posmatram kako pomera ruke nije ekspresivan, ali se puno kree - ranije to nisam primetila jer u sobi za ispitivanje nije
bilo dovoljno prostora da bi se kretao. Ali u svojoj kancelariji je stalno menjao poloaj svoje
olje, heftalice, tegle sa olovkama, slagao je papire u uredne gomile. Imao je krupne ake i
duge prste sa uredno manikiranim noktima. Bez burme.
Jutros sam se oseala drugaije. Ne kao osumnjiena osoba ili neko ko pokuava da
ispliva. Oseala sam se korisno. A najkorisnije sam se oseala kada je izvadio jednu od
svojih fascikli i postavio je ispred mene, pokazujui mi niz fotografija. Skot Hipvel, tri
mukarca koja nikada pre nisam videla, a onda D.
Isprva nisam bila sigurna: piljila sam u sliku, pokuavajui da se prisetim lika
mukarca kog sam onomad videla sa Megan, glava mu je bila povijena kada se sagnuo i
zagrlio je.
"To je on", rekla sam. "Mislim da je on."
"Niste sigurni?"
"Mislim da je on."
Uzeo je sliku i neko vreme je prouavao. "Videli ste kako se ljube, tako ste rekli, zar
ne? Hm... prolog petka? Pre nedelju dana?"
"Da, tako je. Petak ujutru, bili su napolju, u vrtu."
"I... ima li anse da ste drugaije protumaili ono to ste videli? Recimo da je to bio
zagrljaj ili... platonski poljubac?"
"Ne, nisam. Bio je pravi poljubac... romantine prirode."
Crowarez

58

Bosnaunited

Uinilo mi se da mu se usne trzaju, kao da e se nasmeiti.

"Ko je on?", upitala sam Gaskila. "Je li... Verujete li da je ona sada s njim?" Nije
odgovorio, samo je odmahnuo glavom. "Je li ovo... Jesam li pomogla? Jesam li bila od ikakve
pomoi?"
"Da, gospoo Votson. Bili ste od velike pomoi. Hvala to ste doli."
Rukovali smo se i za trenutak je spustio levu aku na moje desno rame, s takvom
lakoom da sam poelela da okrenem glavu i poljubim je. Odavno me niko nije dodirnuo,
ak ni sa prijateljskom nenou. Osim Keti.
Gaskil me je poveo do vrata i uveo u deo kancelarije sa boksovima. Tu je sedelo bar
dvanaest policajaca, jedan ili dvojica su me postrance pogledali, u njihovim oima videla
sam iskru interesovanja, ili prezira, nisam bila sigurna. Proli smo kroz kancelaciju i uli u
hodnik i tada sam ga ugledala, koraao mi je u susret, u drutvu Rajlijeve: Skot Hipvel. Iao
je iz pravca glavnog ulaza, povijene glave, ali odmah sam znala da je to on. Digao je pogled i
klimnuo glavom Gaskilu, a onda je pogledao mene, za sekund su nam se pogledi sreli, i
mogu da se zakunem da me je prepoznao. Setila sam se onog jutra kada sam ga videla na
terasi, kada je posmatrao prugu, kada sam oseala kako gleda u mene. Mimoili smo se u
hodniku, toliko blizu da sam ga mogla dodirnuti, bio je lep uivo, prazan i zgren poput
opruge, iz njega je izbijala nervozna energija. Kad sam ula u glavni hodnik, okrenula sam
se da ga pogledam, ubeena da oseam njegove oi na sebi, meutim, kada sam se osvrnula,
Rajlijeva je piljila u mene.
Sela sam u voz za London i otila u biblioteku, proitala sve lanke o Megan koje sam
mogla da naem, ali nisam saznala nita. Potraila sam hipnoterapeuta u Eberiju, ali ga
nisam angaovala - preskup je i prati ga ogroman skepticizam kada je u pitanju vraanje
izgubljenog seanja. Ali itajui o onima koji tvrde da mogu vratiti seanje, shvatila sam da
se vie plaim uspeha nego fijaska. Ne bojim se samo onoga to bih mogla da saznam o
suboti uvee, ve i vie od toga. Nisam sigurna mogu li podneti spoznaju glupih, groznih
stvari koje sam uinila, rei koje sam ispljunula, izraza na Tomovom licu dok im se
obraam. Previe se plaim ulaska u taj mrak.
Razmiljala sam o tome da poaljem Skotu jo jedan mejl, ali nije bilo potrebe.
Jutronji susret sa detektivom Gaskilom dokazao mi je da me policija ozbiljno shvata. Vie
nemam ulogu koju bih igrala, sada to moram da priznam sebi. Makar imam saznanje da sam
doprinela istrazi, jer ne moe biti sluajnost da je Megan nestala ba dan poto sam je
videla s tim mukarcem.
Uz radostan coktaj, ivahno otvaram drugu limenku din-tonika i shvatam, sa
poletom, da ceo dan nisam pomislila na Toma. Sve do sada. Razmiljala sam o Skotu, o
Gaskilu, o D., o riokosom iz voza. Tom je pao na peto mesto. Otpijam gutljaj i radujem se
to imam bar neto da proslavim. Znam da e mi biti bolje, da u biti srena. Nee potrajati.
subota, 20. juli 2013.
JUTRO
Nikada se neu opametiti. Budim se sa tekim oseajem grie savesti, stida, i odmah
znam da sam uinila neto glupo. Prolazim kroz svoj uasni, bolni, dobro poznati ritual
priseanja ta bi to moglo biti. Poslala sam mu mejl. Eto ta.
Crowarez

59

Bosnaunited

Sino se, u jednom trenutku, Tom popeo na listi mukaraca o kojima razmiljam i
poslala sam mu mejl. Moj laptop je na podu kraj kreveta, optuivaki me gleda. Preskaem
ga na putu do kupatila. Pijem vodu direktno sa esme, bacivi kratak pogled na svoj odraz u
ogledalu.
Ne izgledam dobro. Ipak, tri dana bez alkohola solidan su uspeh, i danas u opet
poeti. Dugo se tuiram, postepeno sputajui temperaturu vode, hladei je sve dok ne
postane potpuno ledena. Ne moete da stanete direktno pod hladan tu, prevelik je ok,
previe je brutalno, zato je postepeno hladite, skoro neprimetno, neto kao kuvanje abe
samo u obrnutom smeru. Hladna voda mi smiruje kou, otupljuje gorui bol posekotine na
glavi i iznad oka.
Nosim laptop u prizemlje i kuvam aj. Postoji ansa, slaba dodue, da sam napisala
Tomu mejl koji nisam poslala, duboko udiem i otvaram svoj Di-mejl nalog, sa olakanjem
shvatam da nema novih poruka. Onda klikem na folder poslatih, i vidim je. Pisala sam mu,
ali nije mi odgovorio. Imejl je poslat neto posle jedanaest sati uvee; pila sam dugo pre
toga. Adrenalin i dejstvo alkohola su dotad zasigurno proli. Klikem na poruku.
Moe li, molim te, da kae svojoj eni da prestane da lae policiju o meni? Prilino je
nisko, sloie se, to pokuava da me uvali u nevolju, govorei policiji da sam opsednuta njom
i njenim runim deritem. Ona mora da se sredi. Kai joj da me jebeno ostavi na miru.
Sklapam od i besno zatvaram laptop, grim se, bukvalno, celo telo mi se skuplja u
sebe, hou da budem manja, hou da nestanem. Uz to se i plaim, jer ako Tom odlui da ovo
pokae policiji, mogla bih da nagrabusim. Ako Ana skuplja dokaze da sam osvetoljubiva i
opsesivna, ovo bi mogao da bude kljuni dokaz u njenom sluaju. I zato sam uopte
spomenula devojicu? Kakva osoba to ini, kakva osoba tako razmilja? Ne elim tom
detetu nita naao, ne mogu runo da mislim o detetu, bilo kom detetu, a naroito ne o
Tomovom. Ne razumem sebe, ne razumem osobu kakva sam postala. Boe, on me sigurno
mrzi. Mrzi me, tu verziju mene, svakako, verziju koja je sino napisala ovaj imejl. Ona ak
nije ni nalik meni, jer ja nisam takva. Nisam osoba zatrovana mrnjom.
Jesam li? Pokuavam da ne mislim o runim danima, ali seanje se u ovakvim
trenucima uvlai u moju glavu. Jo jedna svaa, koja vodi ka raskidu, buenje posle urke,
posle rupe u seanju, Tom mi govori kako sam se odvratno ponaala prethodne noi, kako
sam ga obrukala vreajui enu njegovog kolege, urlajui na nju zbog flertovanja sa mojim
muem. "S tobom vie ne idem nigde", rekao mi je. "Pita me zato vie ne pozivam svoje
prijatelje kui, zato vie ne idemo zajedno u pivnicu - da li stvarno hoe da zna? Zbog
tebe. Zato to te se stidim."
Uzimam tanu i kljueve, idem u supermarket u ulici, ba me briga to jo nije devet
sati ujutru, uplaena sam i neu da razmiljam, ako popijem neto protiv bolova i zalijem to
jednim piem, moi u da se iskljuim, da prespavam ceo dan, kasnije u se suoiti s tim.
Stiem do ulaznih vrata, hvatam se za kvaku. Zastajem. Mogu da se izvinim Tomu, ako se
odmah izvinim, moda uspem neto da spasem, moda uspem da ga ubedim da ne pokazuje
imejl Ani, niti policiji. Nee biti prvi put da me Tom titi od nje.
Onog dana, prolog leta, kada sam otila kod Toma i Ane, stvari se nisu odvijale ba
onako kako sam ispriala policiji. Pre svega, nisam pozvonila na vrata. Nisam bila sigurna
ta elim, i dalje nisam sigurna ta mi je bila namera. Tano je da sam otila stazom i
preskoila ogradu. Bilo je tiho, nisam nita ula. Prila sam klizeim vratima i provirila
Crowarez

60

Bosnaunited

unutra, tano je da je Ana spavala na kauu. Nisam je pozvala, ni nju ni Toma. Nisam htela
da je budim. Beba nije plakala, spavala je u kolevci kraj majke. Podigla sam je i iznela
napolje, najbre to sam mogla. Seam se da sam trala prema ogradi s njom u naruju,
beba je poela da se budi i malo zakmeala. Nisam znala ta radim. Nisam htela da je
povredim. Stigla sam do ograde, drei bebu vrsto u naruju. Poela je da plae, da vriti,
ljuljukala sam je i utiavala i onda sam ula jo jedan zvuk, zvuk voza koji se pribliava, i
tada sam okrenula lea ogradi i ugledala nju, Anu, kako tri prema meni, usta otvorenih
poput zjapee rane, usne su joj se pomerale, ali nisam uspevala da ujem ta govori.
Uzela mi je dete i pokuala sam da pobegnem, ali sam se saplela i pala. Stajala je
iznad mene, govorei mi da je se klonim ili e zvati policiju. Pozvala je Toma i doao je kui,
seo je s njom u dnevnu sobu, ona je histerino plakala, ne odustajui od namere da zove
policiju, htela je da me uhapse za otmicu deteta. Tom ju je odgovorio, preklinjao ju je da se
ostavi toga, da me pusti. Spasao me je od nje. Posle toga me je odvezao kui, i kada sam
izala iz kola, uzeo me je za ruku. Mislila sam da je to gest dobrote, utehe, ali stiskao je sve
jae i jae i jae, dok nisam vrisnula, i njegovo lice pocrvenelo, a onda mi je rekao da e me
ubiti ako na bilo koji nain naudim njegovoj kerki.
Ne znam ta mi je bila namera. I dalje ne znam. Oklevam na vratima, steui kvaku.
Grizem se za donju usnu, znam, ako sada ponem da pijem, bie mi bolje narednih sat ili
dva, a gore narednih est ili sedam. Putam kvaku i vraam se u dnevnu sobu, opet
ukljuujem laptop. Moram da se izvinim, moram da molim za oprotaj. Logujem se na svoj
imejl nalog i vidim da imam jednu novu poruku. Nije od Toma, ve od Skota Hipvela.
Draga Rejel,
Hvala na javljanju. Ne seam se da vas je Megan spominjala, ali u galeriji je imala puno
redovnih posetilaca - nisam dobar sa imenima. Voleo bih da popriam sa vama o tome to
znate. Molim vas pozovite me na 07583/123-657 im budete mogli.
Srdano,
Skot Hipvel
Za trenutak mi prolee kroz glavu da je poslao imejl na pogrenu adresu. Ova poruka
je namenjena nekom drugom. Ali to je samo trenutak, i onda se seam. Seam se. Sedela
sam na kauu, s dopola popijenom drugom flaom, shvativi da ne elim da se moje uee
u istrazi zavri. Htela sam da budem u centru zbivanja.
I tako sam mu pisala.
Skrolujem sa njegovog imejla na svoj.
Dragi Skote,
Oprostite to vam se opet javljam, ali smatram da je vano da popriamo. Nisam sigurna je li
me Megan ikada spomenula - ja sam prijateljica iz galerije - nekada sam ivela u Vitniju.
Mislim da imam informaciju koja e vas zanimati.
Molim vas, odgovorite mi na ovu imejl adresu.
Rejel Votson
Oseam kako mi vruina udara u lice, a stomak se puni kiselinom. Jue sam,
razumna, bistrog uma, ispravnog razmiljanja, odluila da se pomirim s tim da je moja
uloga u ovoj prii zavrena. Ali moj aneo uvar je opet izgubio bitku, poraen alkoholom i
osobom koja postajem pod dejstvom alkohola. Pijana Rejel ne vidi posledice, ona je ili
Crowarez

61

Bosnaunited

preterano ekspanzivna i optimistina, ili obavijena mrnjom. Ona nije ni prolost ni

budunost. Ona obitava iskljuivo u sadanjem trenutku.
Pijana Rejel, elei da bude deo prie, imala je potrebu da ubedi Skota da popria s
njom, i slagala je. Lagala sam.
elim da se izbodem noevima kako ne bih oseala vie nita osim stida, ali nisam
tako hrabra. Poinjem da piem Tomu, piem i briem, piem i briem, pokuavajui da
iznaem nain da mu zatraim oprotaj za stvari koje sam sino rekla. Kada bih morala da
zapiem svaki svoj greh zbog kojeg bi trebalo da se izvinim Tomu, bila bi to obimna knjiga.
VEE
Pre nedelju dana, skoro tano nedelju dana, Megan Hipvel je izala iz kue broj
petnaest u Ulici Blenhajm i nestala. Niko je od tada nije video. Od subote nije nikome
telefonirala, niti je upotrebila kreditne kartice. Kada sam to danas proitala u vestima,
poela sam da plaem. Sada se stidim tajnih misli koje su mi se javljale. Megan nije
zagonetka koju treba reiti, ona nije osoba koja tumara na poetku filma, lepa, eterina,
nestvarna. Ona nije tajna. Ona je stvarna.
U vozu sam, idem njenoj kui, idem da upoznam njenog mua. Morala sam da ga
pozovem. teta je uinjena, nisam mogla tek tako da ignoriem imejl - ispriao bi policiji.
Zar ne? Ja bih to uinila, da sam na njegovom mestu, ukoliko bi me kontaktirao neznanac,
tvrdei da ima informacije i onda nestao. Skot je moda ve pozvao policiju, moda me
ekaju tamo.
Sedei na svom uobiajenom mestu, iako nije moj uobiajeni dan, imam utisak kao
da padam sa litice. Isti oseaj imala sam jutros kada sam birala njegov broj, kao da padam
kroz tamu, ne znajui kada u udariti. Skot mi se obratio tihim glasom, kao da je u sobi bio
jo neko, neko ko nije smeo da uje.
"Moemo li da priamo u etiri oka?", upitao je.
"Ja... ne. Mislim da to nije pametno..."
"Molim vas?"
Oklevala sam, na trenutak, a onda sam pristala.
"Moete li da doete kod mene kui? Ne sada, moji... ovde su ljudi. Veeras?" Dao mi
je adresu, koju sam se pravila da zapisujem.
"Hvala vam to ste mi se javili", rekao je i prekinuo vezu.
Dok sam pristajala, znala sam da to nije dobra ideja. Ono to znam o Skotu, iz novina,
jeste skoro nita. Ono to znam iz svojih opservacija, ne znam zapravo. Ne znam nita o
Skotu. Znam o Dejsonu, koji, morau sebe da podseam, ne postoji. Ono to sa sigurnou
znam - u ta sam apsolutno sigurna - jeste da Skotove ene nema ve nedelju dana. Znam da
je on verovatno osumnjien. I znam, jer sam videla taj poljubac, da je imao motiv da je ubije.
Naravno, on moda ne zna da je imao motiv, ali... Zaboga, upetljala sam se u mozganje o
tome, ali kako da propustim priliku da se pribliim toj kui, koju sam ve stotinu puta
osmotrila iz voza, sa ulice? Da doem do njegovih vrata, uem u kuu, sednem u njegovu
kuhinju, na njegovu terasu, gde su oni sedeli, gde sam ih videla?
Bilo je previe primamljivo. Sada sedim u vozu, obgrlivi se rukama, zavukavi ake
pod mike kako ne bi drhtale, poput deteta, uzbuenog deteta, uhvaenog u nestaluku.
Bila sam tako srena to imam neki cilj koji me je spreavao da razmiljam o stvarnosti, da
Crowarez

62

Bosnaunited

razmiljam o Megan.
Sada razmiljam o njoj. Moram da ubedim Skota da je poznajem - malo, ne puno.
Tako e mi poverovati kada mu budem rekla da sam je videla s drugim mukarcem. Ako mu
odmah priznam la, vie mi nee verovati. Stoga pokuavam da zamislim kako bi izgledalo
svratiti u galeriju, askati s njom uz kafu. Da li ona pije kafu? Priale bismo o umetnosti,
moda, ili jogi, ili o naim muevima. Ne znam nita o umetnosti, nikada nisam ila na jogu,
nemam mua. A ona je svog prevarila.
Razmiljam o stvarima koje su njene prave drugarice rekle o njoj, predivna, zabavna,
lepa, velikog srca. Voljena. Pogreila je, deava se. Niko nije savren.

Crowarez

63

Bosnaunited

ANA

Juli 2013.
subota, 20. juli 2013.
JUTRO
Ivi se budi odmah posle est. Ustajem iz kreveta, uvlaim se u deju sobu i uzimam
je, hranim je i nosim u na krevet.
Kada se opet probudim, Tom nije kraj mene, ali ujem njegove korake na
stepenicama. Peva, tiho i nemelodino, Srean ti roendan, srean ti roendan... nisam se
toga ni setila, potpuno sam zaboravila; nisam mislila ni na ta osim na svoju malu devojicu
i povratak u krevet. Sada se kikoem pre nego se razbudim, otvaram oi i Ivi se takoe
smei, i onda diem pogled, Tom stoji u podnoju kreveta i dri posluavnik, na sebi ima
moju kuvarsku kecelju i nita vie.
"Doruak u krevetu za slavljenicu", kae, sputajui posluavnik na ivicu kreveta i
prilazei da me poljubi.
Otvaram poklone. Od Ivi sam dobila lepu srebrnu narukvicu sa oniksom, od Toma
neglie i gaice od crne svile, i ne mogu da prestanem da se smekam. On se penje nazad u
krevet i leimo sa Ivi izmeu nas, ona omotava prstie vrsto oko njegovog kaiprsta i ja
hvatam njeno savreno, ruiasto stopalo i oseam vatromet u grudima. Ovolika koliina
ljubavi je neverovatna.
Neto kasnije, kada Ivi dosadi lekarenje, uzimam je, silazimo u prizemlje i
ostavljamo Toma da drema. Zasluio je. Bazam po kui, istei tu i tamo, pijem kafu na
verandi gledajui poluprazne vozove kako prolaze, razmiljam o ruku. Vrue je, prevrue
za peenje, ali svejedno u ga spremiti, jer Tom voli peenje i posle moemo da se
rashladimo sladoledom. Trebalo bi da skoknem po njegovo omiljeno vino, samo da obuem
Ivi i ubacim je u kolica, pa emo proetati do prodavnice.
Svi su mi rekli da sam luda to sam pristala da se uselim u Tomovu kuu. Takoe, svi
su mislili da sam luda to sam se spanala sa oenjenim ovekom, bez obzira na to to je
njegova ena bila psihiki nestabilna, i dokazala sam im da nisu u pravu. Ma koliko da nas
Rejel uznemirava, Tom i Ivi su vredni svega toga. Ali to se kue tie, bili su u pravu.
Ponekad, kada sija sunce, naa mala ulica sa urednim drvoredom, dodue ne sasvim slepa,
ali sa istim oseajem izolovanosti, ume da deluje savreno. Njeni plonici su prepuni majki
sa kolicima, poput mene, sa psima na povocu i decom na biciklima, dakle, ume da deluje
idilino. Ume, ako ne sluate kripu konica na inama. Ume, ako se ne osvrnete i ne
pogledate u kuu broj petnaest.
Kada se vratim iz kupovine, Tom sedi za trpezarijskim stolom, gledajui neto na
kompjuteru, na sebi ima samo orts, bez majice, primeujem kako mu se miii gibaju pod
koom pri svakom pokretu. Pogled na njega me i dalje uzbuuje. Javljam mu se, ali on je u
nekom svom svetu i kada mu prstima dodirnem rame, trza se. Naglo zatvara laptop.
"Zdravo", kae, ustajui. Smeka mi se, ali deluje umorno, zabrinuto. Uzima Ivi od
Crowarez

64

Bosnaunited

mene i gleda me u oi.

"ta je bilo?", pitam. "ta se desilo?"
"Nita", odgovara on i okree se prema prozoru, cupkajui Ivi na boku.
"Tome, ta je bilo?"
"Nita." Okree glavu da me pogleda i znam ta se dogodilo i pre nego to bilo ta
izusti. "Rejel. Jo jedan mejl." Vrti glavom i izgleda tako ranjeno, tako uzrujano, i nerviram
se, ne mogu to da podnesem. Ponekad elim da ubijem tu enu.
"ta je rekla?"
Tom opet odmahuje glavom. "Nebitno je. Samo je... uobiajeno. Lupeta gluposti."
"ao mi je, ao mi je", kaem i ne pitam ga koje tano gluposti, jer znam da mi nee
rei. Ne voli da me optereuje tim stvarima.
"Ne brini. Nije strano. Samo njeno uobiajeno pijano trabunjanje."
"Boe, hoe li ta ena ikada otii? Hoe li nas ikada pustiti da budemo sreni?"
Tom mi prilazi i ljubi me sa naom kerkicom izmeu nas. "Sreni smo" kae.
"Jesmo."
VEE
Sreni smo. Ruali smo i rairili se po travnjaku, a kada je postalo pretopio, uli smo
u kuu i jeli sladoled dok je Tom gledao Formulu 1. Ivi i ja smo se igrale glinom, usput je
malo i pojela. Razmiljam o onome to se dogaa u ulici i o tome kako imam sree, kako je
sve onako kako sam elela. Kad pogledam Toma, zahvaljujem bogu to smo se sreli,
zahvaljujem bogu to sam se nala tu da ga spasem od nje. Izludela bi ga na kraju, zaista
verujem u to, urnisala bi ga, pretvorila bi ga u neto to nije.
Tom je odneo Ivi na sprat da je okupa, ujem njeno radosno skianje i opet se
smeim, smeak mi ceo dan ne silazi s lica. Perem sudove, pospremam dnevnu sobu,
razmiljam o veeri. Neto lagano. Smeno, zaista, jer sam se do pre par godina gnuala
ideje ostanka u kui i kuvanja na moj roendan, ali sada je to savreno, tako bi trebalo da
bude. Samo nas troje.
Skupljam Ivine igrake, razbacane po podu dnevne sobe, vraam ih u njihov sanduk.
Radujem se to u je veeras ranije uspavati, to u obui neglie koji mi je Tom kupio. Jo
se nije smrailo, ali palim svee iznad kamina i u kuhinji, otvaram drugu flau merloa da
prodie. Vraam se u dnevnu sobu, i samo to se nagnem preko kaua da navuem zavese,
vidim enu, glava joj je povijena dok koraa plonikom sa suprotne strane ulice. Ne die
glavu, ali to je ona, sigurna sam, naginjem se blie, dok mi srce ubrzano lupa, pokuavajui
da je bolje osmotrim, ali ugao je pogrean i vie joj ne vidim lice.
Okreem se, spremna da istrim iz kue i pojurim je niz ulicu, ali Tom stoji tu, na
vratima, i dri Ivi umotanu u pekir.
"Jesi li dobro?", pita me. "ta se desilo?"
"Nita", kaem, gurajui ruke u depove kako ne bi video da drhte. "Nita se nije
desilo. Ba nita."

Crowarez

65

Bosnaunited

REJEL

nedelja, 21. juli 2013.

JUTRO
Dok se budim, glava mi je prepuna misli o njemu. Ne deluje stvarno, nita od svega
toga. Koa me pecka, tako bih rado neto popila, ali ne smem. Moram da ostanem bistre
glave. Za Megan, za Skota.
Potrudila sam se. Oprala sam kosu i naminkala se, obukla jedine farmerke koje mi
nisu male, bluzu sa printom i ravne sandale. Izgledala sam pristojno. Govorila sam sebi da
je smeno to brinem o svom izgledu, jer je to poslednja stvar koja e Skotu biti na pameti,
ali nisam mogla da odolim. Bila je to moja prva poseta njemu, bilo mi je vano. Vie nego to
bi trebalo.
Sela sam u voz, napustivi Eberi oko est i trideset, u Vitni sam stigla neto posle
sedam. Peaila sam Ulicom Rouzberi, pored podzemnog prolaza, ovoga puta nisam gledala,
nisam smela. Ubrzala sam korak pored kue broj dvadeset tri, Tomove i Anine, povijene
glave i sa naoarima za sunce, molei se da me ne vide. Bilo je mirno, ulica je bila pusta, dva
automobila su prola glavnom ulicom izmeu parkiranih vozila. To je uspavana uliica,
uredna i dobrostojea, s puno mladih porodica, koje u to vreme veeraju ili sede na kauu,
mame i tate sa deicom izmeu sebe, dok gledaju X faktor.
Od broja dvadeset tri do broja petnaest nema vie od pedeset ili ezdeset koraka, ali
peaenje se oteglo, inilo mi se da traje itavu venost, noge su mi postale teke, korak
nesiguran, kao da sam pijana, kao da bih mogla svakog asa da se skljokam.
Skot je otvorio vrata im sam pokucala, dok mi je ruka jo bila podignuta, drhtava.
Pojavio se na vratima, vii za glavu od mene.
"Rejel?", upitao je, odmeravajui me bez osmeha. Klimnula sam glavom. Pruio je
ruku i prihvatila sam je, pokazao mi je da uem u kuu, ali za trenutak sam stajala kao
ukopana... Uplaila sam se. Izbliza je delovao zastraujue, visok i irokih ramena, miiavih
ruku i plea. ake su mu bile ogromne. Kroz glavu mi je proletelo kako bi mogle da me
zdrobe, moj vrat, grudni ko, bez naroitog napora.
Prola sam pored njega u hodnik, oeavi rukom njegovu, osetivi kako mi
rumenilo obliva lice; mirisao je na ustajali znoj, tamna kosa bila mu je slepljena, kao da se
dugo nije tuirao.
U dnevnoj sobi sam doivela dea vi, toliko silovit da je to zastraujue, prepoznala
sam kamin okruen udubljenim svodovima, ugao pod kojim svetlost prodire sa ulice kroz
polusputene roletne, i znala sam da e, kada se okrenem levo, tamo biti staklo i zelenilo i
iza toga eleznika pruga. Okrenula sam se i ugledala kuhinjski sto, dvokrilna vrata i bujno
pare travnjaka; znala sam tu kuu. Najednom sam osetila vrtoglavicu i poelela da sednem,
setila sam se svog gubitka seanja od subote uvee, svih tih izgubljenih sati.
Nije mi to bila namera, naravno. Znala sam tu kuu, ali ne zato to sam ikada bila u
njoj. Znala sam je zato to je identina kao kua broj dvadeset tri: hodnik vodi do stepenita
Crowarez

66

Bosnaunited

i desnom stranom do dnevne sobe, iz koje se ulazi u kuhinju. Veranda i vrt su mi poznati jer
sam ih viala iz voza. Nisam ila na sprat, ali znala sam da se kod odmorita nalazi veliki
prozor iz kog se izlazi na improvizovanu terasu. Znala sam da su na spratu dve spavae
sobe, glavna sa dva velika prozora s pogledom na ulicu, manja pozadi, sa pogledom na vrt.
Samo na osnovu poznavanja unutranjosti te kue ne znai da sam ranije bila u njoj.
Ipak, drhtala sam kada mi je Skot pokazao da uem u kuhinju. Ponudio mi je aj. Sela
sam za kuhinjski sto dok je on prokuvao vodu, prelio kesicu aja u olji i prosuo malo
kipue vode po radnoj povrini, mrmljajui neto sebi u bradu. U prostoriji se oseao jak
miris antiseptika, ali Skot je bio neuredan, sa znojnim flekama na leima majice i
farmerkama koje su mu visile sa kukova, kao da su mu bile prevelike. Pitala sam se kada je
poslednji put jeo.
Spustio je olju sa ajem ispred mene i seo za kuhinjski sto preko puta, skrstivi ruke
pred sobom. Tiina se otegla, ispunjavajui prostor izmeu nas, celu prostoriju, zvonei mi
u uima, bilo mi je vrue i neprijatno, misli su mi se najednom pobrisale, nisam znala ta
radim tu, zato sam uopte dola? U daljini sam ula tiho klaparanje, voz je dolazio. Taj zvuk
je bio neobino umirujui.
"Vi ste prijateljica", konano je izustio. "Meganina prijateljica?"
Njeno ime s njegovih usana popelo mi je knedlu u grlo, zurila sam u sto, vrsto
obmotavi ake oko olje.
"Da", rekla sam. "Znam je... povrno. Iz galerije." Skot me je gledao, ekajui. Videla
sam kako mu se zatee mii na bradi dok je stiskao zube. Traila sam rei koje nisu
dolazile. Trebalo je bolje da se pripremim. "Ima li nekih novosti?", upitala sam. Zadrao je
pogled na meni i za trenutak sam osetila strah; rekla sam neto pogreno, nije me se ticalo
ima li nekih novosti, Skot e se naljutiti, zamolie me da odem.
"Nema", rekao je. "ta ste to hteli da mi kaete?"
Voz je sporo prolazio i pogledala sam prema pruzi, oseajui vrtoglavicu, kao da
doivljavam vantelesno iskustvo, kao da posmatram samu sebe.
"U mejlu ste rekli da elite neto da mi kaete o Megan?" Glas mu se malo povisio.
Duboko sam uzdahnula. Oseala sam se grozno, bila sam bolno svesna da e ono to
u mu rei samo pogorati situaciju, da e ga povrediti.
"Videla sam je s nekim", rekla sam. Rei su izletele same od sebe, tupe i glasne, bez
pripreme, bez konteksta. Skot je zurio u mene, otvorenih usta. "Kada? Videli ste je u subotu
uvee? Jeste li to rekli policiji?"
"Ne, u petak ujutru", uzvratila sam i ramena su mu se snudila.
"Ah... U petak je bila dobro. Zato je to vano?" Taj puls u vilici se ponovio, njegov
bes je rastao. "Videli ste je sa... videli ste je sa nekim? Sa mukarcem?"
"Da..."
"Kako je izgledao?" Skot je ustao, zaklonivi svojim telom svetlost. "Jeste li rekli
policiji?", upitao je opet.
"Jesam, ali nisam sigurna da su me shvatili ozbiljno."
"Zato?"
"Eto tako... ne znam... mislila sam da bi i vi trebalo da znate."
Crowarez

67

Bosnaunited

Nagnuo se napred, oslonivi ruke o sto, stegnuvi pesnice.

"ta to priate? Videli ste je gde? ta je radila?"
Opet sam uzdahnula. "Bila je... napolju, na vaem travnjaku", rekla sam. "Evo tu."
Pokazala sam na vrt. "Ona... Videla sam je iz voza." Neverica na njegovom licu je bila
nepogreiva. "Svakodnevno... putujem vozom za London iz Eberija. Prolazim ovuda. Videla
sam je, bila je s nekim. I to... niste bili vi."
"Kako... znate... petak ujutru? Petak, dan pre njenog nestanka?"
"Da."
"Nisam bio tu", rekao je. "Bio sam na putu. Na konferenciji, u Birmingamu, vratio
sam se u petak uvee." Crvene take su mu izbile na obrazima, njegov skepticizam se
pretvarao u jo neto. "Znai, videli ste je na travnjaku, s nekim. I..."
"Ljubila ga je", rekla sam. Morala sam da doem do toga, pre ili kasnije. Morala sam
da mu kaem. "Ljubili su se."
Skot se uspravio, ake su mu i dalje bile skupljene u pesnice, sputene niz telo.
Crveni peati na njegovim obrazima dobijali su na boji i estini.
"ao mi je", rekla sam. "Mnogo mi je ao, znam da je uasno uti tako neto..."
Skot je digao ruke, odmahnuvi njima. Prezrivo. Nije ga zanimala moja saoseajnost.
Znam taj oseaj. Sedei tu, setila sam se kako sam se i sama oseala kada u svojoj
kuhinji, pet kua dalje, sa Larom, mojom bivom najboljom drugaricom, koja je sedela za
kuhinjskim stolom i drala svoje debelo dete na krilu. Seam se da mi je rekla kako joj je
ao to se moj brak okonao, seam se da me je razbesnela njena ofucana fraza. Rekla sam
joj da se nosi i ona je meni rekla da joj se tako ne obraam pred detetom. Tada sam je
poslednji put videla.
"Kako je izgledao taj mukarac s kojim ste je videli?", upitao je Skot. Stajao je leima
okrenut meni, gledajui u travnjak.
"Bio je visok... vii od vas, moda. Tamnog tena. Mislim da bi mogao biti Azijat.
Indijac, neto tako."
"I ljubili su se ovde u vrtu?"
"Da."
Teko je uzdahnuo. "Isuse, treba mi pie." Okrenuo se prema meni. "Hoete li pivo?"
Htela sam, oajniki sam elela pie, ali odbila sam. Gledala sam kako vadi bocu iz
friidera, otvara je i otpija veliki gutljaj. Mogla sam skoro da osetim kako hladna tenost
klizi niz moje grlo dok sam ga posmatrala, ruka mi je eznula za aicom. Skot se naslonio
na kuhinjski pult, pognuvi glavu skoro do grudi.
Oseala sam se grozno, nisam bila od pomoi, samo sam mu oteala situaciju,
pojaala njegov bol. Ometala sam ga u alosti, to je bilo pogreno. Nije trebalo da dolazim.
Nije trebalo da laem. Oigledno, nikada ne bi trebalo da laem.
Ustala sam kada je progovorio. "Moda je... ne znam. Moda je to dobro, zar ne?
Moda to znai da je Megan iva. Samo..." Gorko se nasmejao. "Samo je pobegla s nekim."
Nadlanicom je obrisao suzu sa obraza i srce mi se zgrilo u lopticu. "Ali stvar je u tome to
ne mogu da verujem da se nije javila." Pogledao me je, kao da ja imam odgovore, kao da ja
znam. "Sigurno bi se javila, zar ne? Zna koliko bih paniio... koliko bih oajavao. Ona... nije
Crowarez

68

Bosnaunited

tako osvetoljubiva, zar ne?"

Razgovarao je sa mnom kao s nekim u koga ima poverenja, kao s Meganinom
prijateljicom, i znala sam da je to pogreno, ali oseaj je bio dobar. Otpio je jo piva i
okrenuo se prema vrtu. Pratila sam njegov pogled do gomilice kamenja uz ogradu, kameni
zidi koji je davno zapoet i nikada nije zavren. Skot je prineo bocu do usta, a onda se
zaustavio i okrenuo prema meni.
"Videli ste Megan iz voza?", upitao je. "Znai, vi ste... samo gledali kroz prozor i ona
je bila tu, ena koju sluajno poznajete?" Atmosfera u sobi se promenila, Skot vie nije bio
siguran jesam li saveznik, moe li mi verovati.
"Da, ja..." Senka sumnje je prela preko njegovog lica. "Znala sam gde ivi", rekla sam
i odmah zaalila zbog tih rei. "Mislim, gde vas dvoje ivite. Nekada sam... ivela u ovoj ulici.
Davno. I tako. Tako sam ponekad u prolazu gledala Megan." Skot je piljio u mene, oseala
sam kako mi obrazi gore. "Bila je esto... esto je bila napolju."
Spustio je praznu bocu na kuhinjski pult, napravio dva koraka prema meni i seo za
sto, na stolicu najbliu meni.
"Znai, dobro poznajete Megan? Mislim, dovoljno dobro da svratite kod nas kui?"
Krv mi je pulsirala na vratu, znoj curio niz kimu, adrenalin neprijatno kuljao
venama. Nije trebalo ovo da kaem, nije trebalo da sve komplikujem laima.
"Samo... jednom, ali ja... znala sam gde je kua, jer sam nekada ivela u ulici." Izvio je
obrve. "Dole nie. U broju dvadeset tri."
Sporo je klimnuo glavom. "Votson...", rekao je. "Znai vi ste... ta, Tomova biva
ena?"
"Da. Odselila sam se pre nekoliko godina."
"Ali i dalje ste poseivali Meganinu galeriju?"
"Ponekad."
"I kada biste je videli, ta ste... Jeste li priali o linim stvarima, o meni?" Glas mu je
bio promukao. "O nekom drugom?"
Odmahnula sam glavom. "Ne, ne. Obino sam samo... ubijala vreme, znate." Nastala
je duga tiina, temperatura u prostoriji je rasla, najednom je miris antiseptika izbijao sa
svake povrine, vrtelo mi se u glavi. S moje desne strane bio je stoi sa uramljenim
fotografijama, Megan mi se smekala, veselo me optuujui.
"Trebalo bi da krenem", rekla sam, "dovoljno sam uzurpirala vae vreme." Poela
sam da ustajem, ali je Skot ispruio ruku, i ne sklanjajui pogled sa mog lica, poklopio
svojom akom moju.
"Nemojte jo", rekao je tiho. Nisam ustala, ali sam izvukla aku iz njegove, oseajui
nelagodu, kao da sam vezana. "Taj mukarac", nastavio je. "Taj mukarac kog ste videli s
njom - da li biste ga prepoznali? Kada biste ga videli?"
Nisam mogla da mu kaem da sam ga ve identifikovala u policiji. Moj jedini izgovor
za obraanje Skotu bio je taj da policija nije ozbiljno shvatila moju priu, ali ako mu
priznam istinu, poverenje e nestati. Zato sam opet slagala.
"Nisam sigurna", odgovorila sam. "Ali mislim da bih mogla." Saekala sam trenutak,
a onda dodala. "U novinama je bila izjava jednog Meganinog prijatelja. Zove se Rade.
Crowarez

69

Bosnaunited

Zanimalo me je da li..."
Skot je ve odmahivao glavom. "Rade Gurdal? Nema anse. Bio je jedan od
slikara, izlagao je u galeriji. Fin momak, ali... oenjen, ima decu." Kao da je to neto znailo.
"ekajte", rekao je, ustajui. "Mislim da negde imam njegovu sliku."
Pourio je uz stepenice. Osetila sam kako mi se ramena sputaju, shvativi da skoro
sat vremena sedim ukoena od napetosti. Iznova sam pogledala fotografije, Megan u
sarongu na plai, zatim njeno lice izbliza, sa zapanjujue zelenim oima. Svuda je bila samo
Megan, bez ijedne slike na kojoj su njih dvoje zajedno.
Skot se vratio, drei u ruci flajer, pokazujui mi ga - bila je to reklama za otvaranje
galerije. Okrenuo je zadnju stranu. "Evo", rekao je, "ovo je Rade."
Mukarac koji je stajao pored apstraktne slike jarkih boja bio je stariji, bradat, nizak,
zdepast. Nije bio ovek kog sam videla s njom, ne onaj kog sam identifikovala u policiji.
"Ovo nije on", rekla sam. Skot mi je priao, zurei u pamflet, a onda se naglo okrenuo i
izmarirao iz kuhinje, popevi se opet uz stepenice. Nekoliko sekundi kasnije, vratio se sa
laptopom.
Seo je za kuhinski sto. "Mislim", rekao je, ukljuujui raunar, "mislim da bih
mogao..." Uutao je, i posmatrala sam ga, njegovo lice olienje koncentracije, zategnute
viline miie. "Megan je ila kod psihoterapeuta", rekao je. "Zvao se... Abdik. Kamal Abdik.
Nije iz Azije nego iz Srbije, ili Bosne, tako nekako. Tamnog je tena, mogao bi da proe kao
Indijac, bar iz daljine." Kucao je po tastaturi. "Postoji veb-sajt, mislim. Siguran sam da
postoji, tamo ima slika..."
Okrenuo je laptop kako bih mogla da vidim ekran. Nagnula sam se napred da bolje
vidim. "To je on, rekla sam. "Definitivno je on."
Skot je naprasno sklopio laptop. Dugo je utao, sedei nadlaken na sto, uronivi lice
u drhtave ake.
"Imala je napade panike", izustio je konano. "Probleme sa spavanjem i slino.
Poelo je prole godine. Ne seam se tano kada." Priao je ne gledajui me, kao da pria
sam sa sobom, kao da je zaboravio da sam tu. "Ja sam joj predloio da porazgovara s nekim
strunim. Ohrabrio sam je da ode terapeutu, jer nisam bio u stanju da joj pomognem." Glas
mu je blago podrhtavao. "Nisam mogao da joj pomognem. I rekla mi je da ima iste probleme
kao u prolosti, koji e s vremenom proi, ali naterao sam je... ubedio sam je da ode kod
doktora. Preporuili su njega." Proistio je grlo. "Terapija je pomogla. Bila je srenija."
Gorko se nasmejao. "Sada znam i zato."
Pruila sam ruku da ga uteno potapem po aci. Naglo ju je povukao i ustao. "Bie
najbolje da odete", osorno je rekao. "Uskoro mi dolazi majka, nee me ostaviti na miru bar
sat ili dva." Na vratima me je uhvatio za ruku.
"Jesmo li se ve negde sreli?", upitao je. Za trenutak sam pomislila da kaem: "Moda
i jesmo, moda ste me videli u policijskoj stanici, ili ovde na ulici. Bila sam ovde u subotu
uvee." Odmahnula sam glavom.
"Ne verujem."
Otpeaila sam do stanice najbre to sam mogla. Na sredini ulice sam se osvrnula.
Jo je stajao na vratima, posmatrajui me.
VEE
Crowarez

70

Bosnaunited

Opsesivno proveravam elektronsku potu, ali ne stie nita od Toma. Pitam se koliko
je ljubomornim pijancima ivot bio bolji pre imejlova i mobilnih telefona, pre svih tih
elektronskih uda i tragova koje ostavljaju.
U dananjim novinama nema skoro niega o Megan. Zamenile su je nove vesti,
stranice posveene politikoj krizi u Turskoj, etvorogodinjoj devojici koju su izujedali
psi u Viganu, engleskoj fudbalskoj reprezentaciji koja je izgubila od Crne Gore. Megan je
zaboravljena i trajala je samo nedelju dana.
Keti me je danas pozvala na ruak, bila je slobodna, Dejmijen je otiao u Birmingam
u posetu majci. Ona nije bila pozvana. Njih dvoje se zabavljaju skoro dve godine i Keti i dalje
nije upoznala njegovu majku. Otile smo u irafu u glavnoj ulici, restoran koji ne miriem.
Dok smo sedele na sredini prostorije, a oko nas vritala tua deca, Keti me je ispitivala o
tome ta nameravam sa svojim ivotom. Zanimalo ju je gde sam bila sino.
"Jesi li upoznala nekog?", upitala me je, oiju iskriavih od nade. Prilino dirljivo.
Umalo sam rekla da jesam, jer je to bilo tano, ali lake mi je bilo da slaem. Rekla
sam joj da sam bila na sastanku Anonimnih alkoholiara u Vitniju.
"O", uzvratila je postieno, spustivi pogled na svoju uvelu grku salatu. "Mislila sam
da si malo posrnula. U petak."
"Jesam. Nee to ii tako lako, Keti", rekla sam i oseala se uasno, jer sam iskreno
mislila da joj je stalo hou li prestati da pijem ili ne. "Ali dajem sve od sebe."
"Ako hoe, zna, mogu da idem s tobom..."
"Ne u ovoj fazi", rekla sam. "Ali hvala ti."
"Pa, moda bismo mogle da uradimo neto drugo zajedno, recimo da odemo u
teretanu?", upitala je.
Nasmejala sam se, a onda sam shvatila da je ozbiljna, i odgovorila joj da u razmisliti
o tome.
Upravo je izala - Keti - Dejmijen je pozvao i rekao da se vratio od majke, pa je otila
kod njega. Poelela sam da je opomenem - zato tri kod njega im te pozove? Ali zaista
nisam u poziciji da delim ljubavne savete, ili bilo kakve savete, kada smo ve kod toga, i u
svakom sluaju mi se pije (o tome razmiljam jo od kad smo ule u irafu a nasmejani,
pegavi konobar nas upitao jesmo li za au vina, na ta je Keti rekla: "Ne, hvala", vrlo
odluno). I tako joj maem na rastanku i oseam kako mi udnja gmie po koi i odbija sve
dobre misli (ne ini to, zasad ti ide dobro); navlaim patike kako bih otila u prodavnicu
kada mi zazvoni mi telefon. Tom. Mora da je Tom. Vadim telefon iz tane, gledam u ekran i
srce mi lupa kao bubanj.
"Zdravo." Nastaje muk, stoga pitam: "Je li sve u redu?"
Posle krae pauze, Skot kae: "Da, u redu je. Dobro sam. Zovem samo da se ti se
zahvalim za jue. to si odvojila vreme da me obavesti."
"Oh, nema problema. Nisi morao..."
"Ometam te?"
"Ne. U redu je." Tiina se otee, stoga opet kaem: "U redu je. Jesi li... Da li se neto
desilo? Jesi li priao sa policijom?"
"Danas me je obila detektivka iz odeljenja za porodine odnose", kae Skot. Srce mi
Crowarez

71

Bosnaunited

ubrzava ritam. "Detektivka Rajli, tako se zove. Spomenuo sam joj Kamala Abdika. Rekao
sam joj da bi moda vredelo priati s njim."
"Rekao si... rekao si joj da si priao sa mnom?" Usta mi se sue.
"Ne, nisam. Jer... Ne znam. Mislio sam da e biti bolje ako lino navedem njegovo ime.
Rekao sam... slagao sam, znam, ali rekao sam kako sam lupao glavu pokuavajui da se
setim neeg znaajnog, i kako bi moda valjalo popriati sa njenim terapeutom. Rekao sam
da mi je njihov odnos u prolosti bio sumnjiv."
Ponovo mogu da diem. "ta je ona rekla?", pitam.
"Rekla je da je ve razgovarala s njim, ali da e to uiniti ponovo. Postavila mi je
gomilu pitanja o tome zato ga nisam spomenuo pre. Ona mi je nekako... ne znam. Ne
verujem joj. Trebalo bi da je na mojoj strani, ali svaki put imam utisak da neto njuka, kao
da pokuava da me saplete."
Neobino mi je drago to se ni njemu detektivka ne dopada; jo jedna stvar koja nam
je zajednika, jo jedna nit koja nas vezuje.
"I tako... hteo sam da ti se zahvalim. to si mi rekla. Stvarno je bilo... zvui udno, ali
bilo je dobro popriati s nekim... s kim nisam blizak. Kao da sam uspeo racionalnije da
razmiljam. Kada si otila, setio sam se kada je Megan prvi put otila kod njega - Abdika - i
kakva se vratila kui. Bilo je neeg u njoj, neke vedrine." Glasno uzdie. "Ne znam. Moda
sam to umislio."
Imam isti oseaj kao jue, Skot kao da vie ne pria sa mnom, ve sa samim sobom.
Postala sam rezonator, i drago mi je zbog toga. Drago mi je to sam mu bila od koristi.
"Ceo dan sam proveo preturajui po Meganinim stvarima", nastavlja Skot. "Ve sam
bio pretraio nau sobu, celu kuu, nekoliko puta, traei neto, bilo ta to bi mi ukazalo na
to gde bi mogla biti, neto od njega, moda... Ali nisam nita naao. Nema imejlova, nema
pisama... nita. Razmiljao sam da ga pozovem, ali ordinacija je danas zatvorena i ne mogu
da naem broj telefona."
"Misli li da je to pametno?" pitam. "Mislim, zar ne bi trebalo da prepusti stvari
policiji?" Ne elim to naglas da izgovorim, ali oigledno smo oboje pomislili: doktor je
opasan. Ili bi barem mogao biti opasan.
"Ne znam, jednostavno ne znam." Glas mu odie oajanjem, to je bolno uti, ali ne
mogu da mu ponudim nikakvu utehu. ujem ga kako die sa druge strane veze, plitko,
ubrzano, kao da se plai. elim da ga pitam ima li nekog kraj sebe, ali ne mogu: zvualo bi
pogreno, nametljivo.
"Danas sam ti video biveg", iznenada kae Skot, a ja se jeim.
"O?"
"Da, otiao sam po novine i video ga na ulici. Pitao me je kako sam, ima li nekih
novosti."
"O", ponavljam, jer je to sve to mogu da izustim, ne nalazim rei. Ne elim da Skot
razgovara sa Tomom. Tom zna da ja ne poznajem Megan Hipvel, Tom zna da sam bila u
Ulici Blenhajm u noi kada je nestala...
"Nisam te spomenuo. Zna... Nisam bio siguran koliko je pametno spominjati na
susret."
Crowarez

72

Bosnaunited

"Nije pametno... mislim. Ne znam. Moe da zvui udno."

"Jasno."
Posle toga se otee muk, ekam da mi srce uspori ritam, slutim da e Skot prekinuti
vezu, a onda on kae: "Zaista nikada nije priala o meni?"
"Naravno... naravno da jeste", kaem. "Nismo priale tako esto, ali..."
"Ali si dolazila u kuu. Megan skoro nikad ne poziva ljude kui. Veoma je povuena,
titi svoj prostor."
Smiljam neki razlog, alei to sam mu rekla da sam bila u kui.
"Samo sam jednom svratila da pozajmim knjigu."
"Zaista?" Ne veruje mi. Megan ne ita knjige. Seam se da u kui nema knjiga, bar ne
na policama. "ta je priala? O meni?"
"Pa, da je veoma srena", izmiljam. "Sa tobom, mislim. Vaom vezom." Tek kada
izgovorim, shvatam koliko udno zvui, ali ne mogu da ulazim u detalje, i stoga pokuavam
da se iupam. "Iskreno, ja sam bila veoma nesrena u braku, i mislim da je to bila neka
vrsta poreenja. Vas dvoje ste suta suprotnost. Ozarila bi se kada bi priala o tebi." Koji
ogavan klie.
"Stvarno?" Skot kao da ne primeuje udnju u svom glasu. "Dobro je to uti." Zastaje,
i ujem kako die, brzo i plitko. "Imali smo... imali smo uasnu svau", nastavlja. "One noi
kada je otila. Mrzim... mrzim pomisao da je bila ljuta na mene kada...", glas mu se gubi.
"Sigurna sam da vie nije ljuta na tebe", teim ga. "Svi parovi se svaaju, stalno..."
"Ali ovo je bilo ba gadno, bilo je uasno, i ne mogu... ne smem ovo nikom da kaem,
jer e izgledati kao da sam ja kriv."
Glas mu se promenio, krivica ga izjeda, proganja.
"Ne seam se kako je poelo", pria Skot i u prvi mah mu ne verujem, a onda se
seam svih svaa koje sam zaboravila i grizem se za jezik. "Razbesneo sam se. Bio sam...
grub prema njoj. Bio sam gad. Pravi gad. Iznervirala se, otila je u sobu i poela da ubacuje
stvari u torbu. Ne znam tano ta, ali kasnije sam primetio da nema njene etkice za zube, i
tako sam znao da ne planira da se vrati kui. Pretpostavio sam... da e prespavati kod Tare.
Deavalo se i ranije. Samo jednom, u stvari. Ne esto."
"Nisam ak ni pokuao da je zaustavim", nastavlja Skot i tada mi iznova sine da on
zapravo ne pria meni, ve se ispoveda. On je s jedne strane ispovedaonice, a ja s druge, bez
lica, nevidljiva. "Samo sam je pustio."
"To je bilo u subotu uvee?"
"Da. Tada sam je poslednji put video."
Bilo je oevidaca koji su je videli - "enu koja odgovara njenom opisu" - kako koraa
prema stanici Vitni oko sedam i trideset, znam to iz novinskih izvetaja. Tada je poslednji
put viena. Niko se ne sea da ju je video na peronu, niti u vozu. Na toj stanici ne postoji
video-nadzor, a nisu je snimile ni kamere na Koliju, iako izvetaji kau da to ne znai da nije
bila tamo, jer postoje "odreeni mrtvi uglovi" na toj stanici.
"Koliko je bilo sati kada si pokuao da stupi u kontakt s njom?" pitam ga. Jo jedan
dugi muk.
"Ja... otiao sam u pivnicu. U Ruu, zna, odmah iza ugla, u Ulici Kingli? Morao sam da
Crowarez

73

Bosnaunited

se ohladim, da sredim misli. Popio sam par piva, a onda sam se vratio kui. Bilo je neto pre
deset. Nadao sam se da se ona dotad smirila i vratila kui. Ali nije."
"Znai, bilo je oko deset kada si pokuao da je pozove?"
"Ne." Glas mu je neto glasniji od apata. "Nisam. Kod kue sam popio jo par piva,
gledao malo TV. Onda sam otiao u krevet."
Seam se svih svaa sa Tomom, svih uasnih stvari koje bih rekla kada bi mi pukao
film, svih istravanja na ulicu, urlanja na njega, govorei mu da vie neu da ga vidim. Uvek
bi me pozvao, uvek bi me odgovarao od odlaska, priao bi mi da se smirim, nagovarao me
da se vratim kui.
"Jednostavno sam mislio da sedi u Tarinoj kuhinji, zna, da se ali na mene. Zato sam
je pustio."
Pustio ju je. Zvui neosetljivo i nemarno, i nisam iznenaena to ovo nije ispriao
nikom drugom. Iznenaena sam to uopte govori meni.
Ovo nije Skot kog sam zamiljala, nije Skot kojeg znam, onaj koji je stajao iza Megan
na terasi, sa krupnim akama poloenim na njena koata ramena, spreman da je zatiti od
svega.
Spremam se da prekinem vezu, ali Skot nastavlja da pria: "Probudio sam se rano.
Nije bilo poruka na telefonu. Nisam paniio, mislio sam da je kod Tare i da je i dalje ljuta na
mene. Tada sam je pozvao i dobio njenu govornu potu, ali i dalje nisam paniio. Mislio sam,
verovatno spava, ili me ignorie. Nisam mogao da naem Tarin broj, ali imao sam njenu
adresu - bila je na vizitkarti, na Meganinom radnom stolu. I tako sam ustao i odvezao se
tamo."
Pitam se, ako nije brinuo, zato je oseao potrebu da ode kod Tare kui, ali neu da
ga prekidam. Putam ga da pria.
"Stigao sam kod nje malo posle devet. Tari je trebalo neko vreme da doe do vrata,
ali kada je to uinila, bila je iznenaena to me vidi. Oigledno sam ja bio poslednja osoba
koju je oekivala da e videti na svom pragu u to doba dana i tada sam znao... da Megan nije
tamo. Poeo sam da mislim... poeo sam..." Rei zapinju i kajem se to sam sumnjala u njega.
"Rekla mi je da je Megan poslednji put videla na asu pilatesa, u petak uvee. Tada
sam poeo da paniim."
Kada prekinem vezu, razmiljam kako bi, da ne znam, da ga nikada nisam videla s
njom, zapravo vei deo onoga to mi je ispriao zvuao prilino neistinito.
ponedeljak, 22. juli 2013.
JUTRO
Prilino sam zblanuta. Spavala sam vrstim snom i jutros mi je teko da se rasanim.
Toplo vreme se vratilo, u vagonu je danas zaguljivo, iako je samo dopola pun. Kasno sam
se probudila, nisam imala vremena da kupim novine ili proverim vesti na internetu pre
izlaska iz kue, zato sada pokuavam da se nakaim na BBC-jev sajt na svom telefonu, ali iz
nekog razloga mu treba itava venost. Na Nortkotu ulazi ovek sa ajpedom i zauzima
sedite pored mene. On nema potekoa sa brzinom uitavanja, odlazi na sajt Dejli telegrafa
i tamo velikim, crnim slovima pie: Mukarac uhapen u vezi sa nestankom Megan Hipvel.
Toliko sam zateena da se nesvesno naginjem kako bih proitala, ovek me gleda
Crowarez

74

Bosnaunited

zapanjeno, skoro uplaeno.

"Izvinite", kaem. "Poznajem je. enu koja je nestala. Poznajem je."
"O, uasno", uzvraa on, sredoveni mukarac, utiv i elegantan. "elite li da
proitate priu?"
"Molim vas. Ne mogu da se nakaim preko svog telefona."
Ljubazno mi se osmehuje i prua tablet. Dodirujem naslov i lanak se otvara.
Tridesetestogodinji mukarac je uhapen u vezi sa nestankom Megan Hipvel, 29,
ene iz Vitnija kojoj se od subote 13. jula gubi svaki trag. Policija nije potvrdila da li je
uhapeni mukarac Skot Hipvel, suprug Megan Hipvel, koji je u petak doveden na sasluanje. U
jutronjoj izjavi, policijski portparol je rekao: Moemo da potvrdimo da smo uhapsili
mukarca u vezi sa Meganinim nestankom. I dalje ga ne teretimo za zloin. Potraga za Megan
se nastavlja j trenutno pretraujemo adresu za koju verujemo da je mesto zloina.
Prolazimo pored kue, ali voz ovoga puta ne staje na semaforu, okreem glavu, ali
kasno. Prola je. Ruke mi drhte dok vraam ajped vlasniku, on tuno odmahuje glavom.
"Veoma mi je ao", kae.
"Nije mrtva", kaem, glas mi podrhtava iako ni sama sebi ne verujem. Suze me peku
u uglovima oiju. Bila sam u njegovoj kui. Bila sam tamo, sedela za stolom preko puta
njega, gledala ga u oi, osetila neto. Seam se njegovih krupnih aka i kako su mogle da me
smode, ba kao to su mogle da ubiju nju, nenu, krhku Megan.
Voz kripavo koi dok ulazimo u stanicu Vitni, skaem na noge.
"Moram da idem", kaem oveku do sebe, koji me gleda zbunjeno, ali mudro klima
glavom ,
"Sreno", kae.
Trim du platforme i niz stepenice, uz koje se penje reka ljudi, skoro sam na dnu
stepenica kada se sapletem i ovek kae: "Pazi!" Ne gledam ga jer zurim u ivicu betonske
stepenice, pretposlednje. Na njoj je mrlja od krvi. Pitam se koliko dugo stoji tu, moe li biti
nedelju dana stara? Je li to moja krv? Njena? Ima li tragova njene krvi u kui, pitam se, jesu
li ga zato uhapsili? Pokuavam da zamislim kuhinju, dnevnu sobu. Miris istoe, antiseptika.
Je li ono bila varikina? Ne znam, ne mogu da se setim, ali jasno pamtim njegova znojava lea
i pivski zadah.
Trim pored podzemnog prolaza, zastavi na uglu Ulice Blenhajm. Jedva diem dok
hitam plonikom sputene glave, bojei se da dignem pogled, ali kada to konano uinim, ne
vidim nita. Nema parkiranih kombija ispred Skotove kue, ni policijskih vozila. Zar su ve
pretraili kuu? Ako su neto nali onda bi trebalo da su jo tu, pretresajui svaki detalj,
obraujui dokaze? Ubrzavam korak. Kada stignem ispred njegove kue, zaustavljam se,
uzimam vazduh. Zavese su navuene, i na spratu i u prizemlju. Zavesa na prozoru susedne
kue se pomera. Posmatraju me. Prilazim kui, penjem se na verandu, diem ruku. Skot ne
bi trebalo da je tu, ne znam ta da radim. Samo elim da ga vidim. elim samo da znam. Za
trenutak stojim i protivno svim svojim instinktima kucam na vrata i okreem se. Okreem
se da idem i u tom asu se vrata otvaraju.
Pre nego to stignem da se pomerim, njegova ruka se prua, grabi me za miicu i
povlai ka sebi. Njegova usta su prezriva crta, oi divlje, uklete. Preplavljena strahom i
adrenalinom, vidim tamu koja stie. Otvaram usta da vrisnem, ali prekasno. Skot me uvlai
Crowarez

75

Bosnaunited

u kuu, zalupivi vrata za mnom.

Crowarez

76

Bosnaunited

MEGAN

etvrtak, 21. mart 2013.

JUTRO
Ja ne gubim. On bi trebalo da zna to o meni. Ja ne gubim u ovakvim igrama.
Ekran mog telefona je prazan. Tvrdoglavo, bezobrazno prazan. Nema poruka, nema
proputenih poziva. ta se dogodilo u onoj hotelskoj sobi? Gde mi je bila pamet? Jesmo li
uspostavili neku vezu, da li se meu nama zaista neto dogodilo? On nema nameru da ode
nekud sa mnom. Ali poverovala sam mu na sekundu - na vie od sekunde - i to me najvie
nervira. Ispala sam smena, lakoverna. Smejao mi se, sve vreme.
Ako misli da u sedeti i plakati za njim, grdno se prevario. Mogu da ivim bez njega,
mogu sasvim lepo da ivim bez njega - ne volim da gubim. To ne lii na mene. Nita od
ovoga ne lii na mene. Prosto ne mogu da verujem, nita od svega ovoga nema smisla. Mene
ne odbijaju. Ja sam ta koja ostavlja.
iva se jedem, ne mogu da se obuzdam, ne mogu da prestanem da mislim na to
popodne u hotelu i misliu o tome opet i opet, ta mi je rekao, kako sam se oseala s njim.
Gad, gad, gad.
Ako misli da u tek tako nestati, da u se povui, vara se. Nee mene niko ignorisati.
Za dorukom, Skot me moli da otkaem terapiju. Ne govorim nita, pravim se da ga
nisam ula.
"Dejv nas je zvao na veeru", kae. "Odavno nismo bili. Zar ne moe da zakae za
neki drugi dan?"
Glas mu je vedar, kao da je to neki obian zahtev, ali oseam njegov pogled na sebi,
njegove oi su na mom licu, na rubu smo svae i moram da budem oprezna.
"Ne mogu, Skote, kasno je", kaem. "Zato ne pita Dejva i Karen da za vikend svrate
kod nas?" Sama pomisao na druenje sa Dejvom i Karen je zamorna, ali morau da uinim
ustupak.
"Nije kasno", kae Skot, sputajui olju sa kafom na sto ispred mene. Na trenutak
oslanja ake na moja ramena i kae: "Otkai, u redu?", i izlazi iz kuhinje.
Trenutak kasnije ulazna vrata se zatvaraju, uzimam olju sa kafom i razbijam je o
zid.
VEE
Mogla bih sebi da kaem da to zapravo nije odbijanje. Mogla bih sebe da ubedim
kako on pokuava da bude moralan i profesionalan. Znam da to nije tano, ili bar nije u
potpunosti tano, jer ako nekoga elite dovoljno jako, moral (i profesionalizam) svakako ne
idu uz to. Uiniete sve da ga imate. Ali on mene ne eli dovoljno jako.
Ignorisala sam Skotove pozive itavo popodne, zakasnila sam na terapiju, ula sam
pravo u njegovu ordinaciju, ne javivi se sestri na prijemnom. Sedeo je za radnim stolom,
piui neto, podigao je pogled kada sam ula, nije se osmehnuo, samo ga je ponovo uperio
Crowarez

77

Bosnaunited

u svoje papire. Stajala sam ispred njegovog radnog stola, ekajui da me pogleda, inilo se
kao da je prola itava venost.
"Jesi li dobro?", upitao je, osmehnuvi se tek tada. "Kasni."
Dah mi je zapeo u grlu, nisam mogla da govorim. Obila sam radni sto i naslonila se
na ivicu, oeavi nogom njegovu butinu. Malo je ustuknuo.
"Megan", rekao je, "jesi li dobro?"
Odmahnula sam glavom, pruila mu ruku, prihvatio ju je.
"Megan", ponovio je, vrtei glavom.
utala sam.
"Ne moe... Trebalo bi da sedne", rekao je. "Hajde da popriamo."
Odmahnula sam glavom.
"Megan."
Svaki put kada bi izgovorio moje ime, oteavao je situaciju.
Ustao je, obiao radni sto, udaljivi se od mene. Zaustavio se nasred prostorije.
"Doi", rekao je poslovnim, hladnim glasom. "Sedi."
Pratila sam ga do sredine prostorije, prila sam mu, obgrlila ga jednom rukom oko
struka, a drugu mu poloila na grudi. Uhvatio me je za ake i odmakao se od mene.
"Nemoj, Megan. Ne moe... ne moemo..." Okrenuo se od mene.
"Kamale", rekla sam, konano uspevii da doem do glasa, mrzei kako zvui.
"Molim te."
"Ovo... ovde. Nije prikladno. Nije normalno, veruj mi, ali..."
Rekla sam mu, tada, da elim da budem s njim.
"To je samo projekcija, Megan", uzvratio je. "Deava se svakome. Deava se i meni."
Htela sam da vrisnem, uinio je da zvui tako banalno, tako beskrvno, neto to se
svakome deava.
"Hoe da kae da nita ne osea?", upitala sam. "Tvrdi da sam sve ovo umislila?"
Odmahnuo je glavom. "Mora da shvati, Megan, nisam smeo da dozvolim da ode
ovako daleko."
Prila sam mu, spustila ruke na njegove bokove i okrenula ga prema sebi, opet me je
uhvatio za ake, obmotavi svoje duge prste oko mojih zglobova. "Mogu da ostanem bez
posla", rekao je i tada sam stvarno izgubila strpljenje.
Odmakla sam se, ljutito, nasilno, pokuao je da me zadri, ali nije uspeo. Izdrala sam
se na njega, govorei mu da me ba briga za njegov posao, pokuao je da me utia, strepei
da ga ne uje sestra na prijemnom i pacijenti u ekaonici. Zgrabio me je, ovoga puta za
ramena, arivi prste u moje miice, govorei mi da se smirim, da prestanem da se ponaam
detinjasto, drmusao me je, jako, za trenutak sam mislila da e me oamariti.
Poljubila sam ga u usta, ugrizla ga za donju usnu, najjae to sam mogla, osetila sam
njegovu krv na jeziku. Odgurnuo me je.
Osvetu sam skovala na putu do kue. Smiljala sam sve stvari koje mogu da mu
uinim, posle kojih bi izgubio posao, ili neto gore. Ali neu, jer ga previe volim, ne elim
Crowarez

78

Bosnaunited

da ga povredim. Nisam ak ni ljuta to me je odbio. Sada me brine to to nisam dola do

kraja svoje prie, a ne mogu da ponem s nekim novim, previe je teko.
Neu sada da idem kui, jer ne znam kako da objasnim modrice na miicama.

Crowarez

79

Bosnaunited

REJEL

ponedeljak, 22. juli 2013.

VEE
Sada mi preostaje samo da ekam. Agonija traje, agonija neznanja i sporosti s kojom
se sve razreava. Ali vie se nita ne moe uiniti.
Bila sam u pravu, jutros, kada sam osetila strah, kada sam videla tamu. Samo nisam
znala ega tano da se plaim.
Ne Skota. Kada me je uvukao u kuu i zatvorio vrata, verovatno je video strah u
mojim oima, jer me je odmah pustio.
"ta radi ovde?" Izbezumljenog pogleda, razbaruene kose, izgledao je kao da se
smanjio. "Svuda su novinari i fotoreporteri. ekaju. Napisae svata... Pokuae - pokuae
bilo ta, da slikaju, da dobiju..."
"Napolju nema nikoga", rekla sam, iako, iskreno, nisam ni gledala. Moda je nekoliko
ljudi sedelo u kolima, ekajui da se neto dogodi.
"ta radi ovde?", zahtevao je.
"ula sam... bilo je u vestima, samo sam htela... Je li on? Jesu li ga uhapsili?" Klimnuo
je glavom. "Da, rano jutros. Detektivka za porodine odnose je dola da mi to kae. Ali nije...
nisu mi rekli zato. Sigurno su neto nali, ali mi nisu rekli ta. Ne nju, naravno. Znam da nju
nisu nali." Seo je na stepenice, obgrlivi se. Celo telo mu je drhtalo.
"Ne mogu da podnesem. Ne mogu da podnesem... ekanje da telefon zazvoni. A kada
zazvoni, ta e mi javiti? Koja e biti najgora vest? Hoe li to biti..." Uutao je, a onda me je
pogledao kao da me vidi prvi put. "ta radi ovde?"
"Proitala sam da je neko uhapen", odgovorila sam. "Mislila sam da je sigurno on.
Htela sam... Moda ne eli da bude sam." Piljio je u mene kao da sam luda.
"Nisam sam", rekao je, a zatim ustao i odgurnuo me u dnevnu sobu. Za trenutak sam
samo stajala tamo, nisam znala da li da ga pratim ili da odem kui, a onda je doviknuo.
"Hoe li kafu?"
U vrtu je bila ena, puila je. Visoka, prosede kose, elegantno obuena u crne
pantalone i belu bluzu zakopanu do grla. etkala je po travnjaku, meutim, im me je
ugledala, zaustavila se, bacila cigaretu na poploanu stazu i zgazila je.
"Policajka?", upitala je sumnjiavo, ulazei u kuhinju.
"Ne, ja sam..."
"Ovo je Rejel Votson, mama", rekao je Skot. "ena koja... koja mi je javila za Abdika."
Klimnula je glavom, sporo, kao da joj je Skotovo objanjenje istinski pomoglo;
odmerila me je brzim pogledom od glave do pete. "Aha."
"Samo sam, ovaj..." Koji je bio razlog mog dolaska? Nisam mogla da kaem: Samo
sam htela da znam. Htela sam da vidim.
Crowarez

80

Bosnaunited

"Pretpostavljam da vam je Skot veoma zahvalan, gospoo Votson, na tom

obavetenju. Sada je preostalo samo da ekamo, da saznamo ta se zapravo dogaa." Prila
mi je, uhvatila me za lakat i okrenula prema vratima. Pogledala sam Skota, ali me on nije
gledao, njegov pogled je bio fiksiran nekud kroz prozor, preko pruge.
"Hvala to ste svratili, gospoo Votson. Zaista smo vam zahvalni na svemu."
Nala sam se sa druge strane vrata, koja su se vrsto zatvorila za mnom, i kada sam
digla pogled, Tom je gurao kolica, a Ana je hodala kraj njega. Ukopali su se u mestu kada su
me ugledali, Ana je digla jednu ruku na usta, a drugom posegnula za detetom. Lavica koja
titi svoje mladune. Htela sam da se nasmejem, da joj kaem da nisam dola zbog nje, niti
zbog njenog deteta.
Nepoeljna sam. Skotova majka mi je to jasno stavila do znanja. Nepoeljna sam i
razoarana, ali nema veze, zato to su uhvatili Kamala Abdika. Uhvatili su ga, pomogla sam
istrazi. Uinila sam neto ispravno. Uhapen je i uskoro emo, nadam se, saznati gde je
Megan i vratie se kui.

Crowarez

81

Bosnaunited

ANA

ponedeljak, 22. juli 2013.

JUTRO
Tom me je rano probudio poljupcem i irokim osmehom. Danas radi posle podne, pa
je predloio da izvedemo Ivi u oblinju kafeteriju na doruak. Tamo smo se viali na
poetku nae veze, sedeli smo kraj prozora - ona je radila u Londonu, pa nije bilo opasnosti
da e nas videti sa ulice. Svejedno, bilo je nekog uzbuenja u tome - moda se iz nekog
razloga vrati ranije kui, zbog bolesti ili zato to je zaboravila neki vaan papir. Sanjarila
sam o tome, elei da jednog dana proe tuda, da me vidi s njim i odmah shvati da vie nije
njen. Sada je teko poverovati da sam nekada elela da je vidim.
Otkad je Megan nestala, izbegavam etnju u blizini njene kue - jeim se kad proem
tuda - ali da bismo doli do kafeterije moramo da proemo pored Hipvelovih, to je jedini
put. Tom koraa ispred mene, gurajui kolica, pevajui Ivi neto to je zasmejava. Volim
kada izaemo, ovako sve troje, tada vidim kako nas ljudi gledaju i misle: Divne li porodice.
Tada sam ponosna, vie nego ikada u ivotu.
I tako lebdei u tom mehuru sree, stiemo do broja petnaest i vrata se otvaraju.
Uas! Za trenutak mi se vrti u glavi, kao da imam komar, haluciniram, jer ona izlazi
napolje. Rejel za trenutak stoji pred vratima, pravi jo nekoliko koraka, vidi nas i
zaustavlja se. Smeka nam se udno, skoro kao da pravi grimasu, i ja instinktivno skaem
napred, grabei svoje dete iz kolica, zbunivi je tim gestom. Ivi poinje da plae.
Rejel koraa u suprotnom pravcu od nas, prema stanici.
Tom je zove: "Rejel! ta radi ovde? Rejel!" Ali ona nastavlja da hoda, bre i bre,
sve dok skoro ne potri, i nas dvoje stojimo tu, a onda se Tom okree prema meni i
odmerivi izraz na mom licu, kae: "Idemo kui."
VEE
Tek po povratku kui saznali smo da je neko uhapen u vezi sa nestankom Megan
Hipvel. Neki ovek za koga nikada nisam ula, psihoterapeut kog je viala. Osetila sam
olakanje, jer su mi svakakve grozote padale na pamet.
"Rekao sam ti da nee biti neznanac", kazao je Tom. "Nikada nije, zar ne? Kako god,
ne moramo da znamo ta se desilo. Megan je verovatno iva i zdrava. Verovatno je pobegla
s nekim."
"Zato je onda ovaj uhapen?"
Tom je slegnuo ramenima. Bio je rasejan, spremao se za sastanak, navlaei sako,
nametajui kravatu.
"ta emo da radimo?", upitala sam ga.
"Da radimo?" Bledo me je pogledao.
"U vezi s njom! Rejel. Zato je bila ovde? Zato je dolazila kod Hipvelovih? Misli li...
misli li da pokuava da se uunja u na vrt, preko komijskih ograda?"
Crowarez

82

Bosnaunited

Tom se gorko nasmejao. "Sumnjam. Daj, to je Rejel. Ta ne bi bila u stanju da prebaci

svoje debelo dupe preko svih onih ograda. Nemam pojma ta je radila ovde. Moda je bila
pijana, ula na pogrena vrata?"
"Drugim reima, planirala je da ue ovde?"
Slegnuo je ramenima. "Ne znam. uj, nemoj da brine, vai? Vrata dri zakljuana, ja
u je pozvati i saznau ta je naumila. U redu?"
"Mislim da bi trebalo da pozovemo policiju", rekla sam.
"I ta da im kaemo, Ana? Nije uinila nita..."
"Nije uinila nita u poslednje vreme - ako ne ubraja injenicu da je bila ovde u noi
kada je Megan Hipvel nestala", podsetila sam ga. "Odavno je trebalo da kaemo policiji..."
"Ana, molim te." Obgrlio me je oko struka. "Teko da Rejel ima bilo kakve veze sa
nestankom Megan Hipvel. Ali priau sa njom, u redu?"
"Ali poslednji put si rekao..."
"Znam", tiho me prekinuo. "Znam ta sam rekao." Poljubio me je i uvukao ruku u
pojas mojih farmerki. "Hajde da ne meamo policiju ako ne moramo."
Mislim da moramo. Ne mogu da prestanem da razmiljam o tome, onaj njen osmeh,
onaj kez, bio je skoro trijumfalan. Moramo da pobegnemo odavde. Moramo da pobegnemo
od nje.

Crowarez

83

Bosnaunited

REJEL

utorak, 23. juli 2013.

JUTRO
Kada se probudim, treba mi vremena da shvatim ta oseam. Bujica likovanja,
pomeana s jo neim, bezimeno uasnim. Znam da smo blizu, blizu otkria istine, ali ne
mogu da se otrgnem oseaju da e ta istina biti stravina.
Uspravljam se u krevetu i grabim svoj laptop, ukljuujem ga i nestrpljivo ekam da
se sistem podigne, logujem se na internet, ceo proces kao da traje beskonano. ujem kako
Keti cunja kroz kuu, pere sudove od doruka, penje se uz stepenice da opere zube.
Nekoliko sekundi stoji ispred mojih vrata, zamiljam je kako die ruku, spremna da pokuca.
A onda odustaje od te ideje i urno silazi niz stepenice.
Otvaram BBC-jev sajt. Glavna vest tie se smanjenja doprinosa, druga pria je o jo
jednoj televizijskoj zvezdi iz sedamdesetih, optuenoj za seksualni skandal. Nema nita o
Megan, nita o Kamalu. Razoarana sam. Znam da policija ima dvadeset etiri sata da ispita
osumnjienog, i to vreme je isteklo. Dodue, pod odreenim okolnostima mogu da ga
zadre jo dvanaest sati.
Znam sve to jer sam jueranji dan provela u istraivanju. Poto sam bila izbaena iz
Skotove kue, vratila sam se ovde, ukljuila televizor i ostatak dana provela sluajui vesti,
itajui lanke na internetu. ekajui.
Do podneva, policija je imenovala osumnjienog. Na vestima su priali o "dokazima
naenim u stanu i kolima doktora Abdika", ali nisu rekli o emu se tano radi. Tragovi krvi,
moda? Njen telefon, koji jo nije naen? Odea, tana, njena etkica za zube? Pokazivali su
Kamalovu fotografiju, njegovo tamnoputo, zgodno lice u krupnom planu. Slike koje su
koristili nisu bili policijski materijali ve spontani snimci sa nekog odmora, Kamal na njima
nije nasmejan, ali skoro kao da jeste. Izgleda previe bezazleno, previe naoito da bi bio
ubica. Ali izgled vara - kau da je Ted Bandi izgledao kao Keri Grant.
itav dan sam ekala jo neke vesti, jo neto, jo obelodanjenih optubi,
kidnapovanja, nasilja, ili neto jo gore. ekala sam da ujem gde je ona, gde ju je drao.
Prikazali su slike Ulice Blenhajm, eleznike stanice, Skotovih vrata. Komentatori su
razglabali o moguim implikacijama injenice da ni Meganin telefon ni bankovna kartica
nisu upotrebljeni vie od nedelju dana.
Tom me je zvao, vie puta. Nisam se javila. Znala sam ta hoe, hoe da pita zato
sam jue ujutru bila kod Skota Hipvela. Putam ga da mozga. Nema to nikakve veze s njim.
Nikada nema veze s njim. Pretpostavljam da je zvao na njen zahtev. Ne dugujem mu
nikakvo objanjenje.
ekala sam i ekala, ali i dalje nita: umesto toga, javnost saznaje sve vie o Kamalu,
uvaenom strunjaku za mentalne bolesti, koji je sluao njene tajne i reavao njene
probleme, koji je stekao njeno poverenje, a onda ga zloupotrebio, koji ju je zaveo, a onda ko
zna ta jo?
Crowarez

84

Bosnaunited

Saznala sam o Kamalovom poreklu, iako sam neto o tome ve proitala. Bio je
musliman, Bosanac, izbeglica iz balkanskog rata, koji je u Britaniju doao kao
petnaestogodinjak. Kamalu nasilje nije strano, izgubio je oca i dvojicu starije brae u
Srebrenici. Ima dosije u policiji zbog nasilja u porodici. to sam vie sluala o Kamalu, vie
sam bila ubeena da nisam pogreila: nisam pogreila to sam rekla policiji za njega, nisam
pogreila to sam obavestila Skota.
Ustajem i navlaim kunu haljinu, urno silazim niz stepenice i palim TV. Danas
nemam nameru da izlazim iz kue; ako Keti neoekivano doe, kazau joj da sam bolesna.
Kuvam sebi kafu, sedam ispred televizora, i ekam.
VEE
Negde oko tri sata mi je dosadilo. Dosadilo mi je da sluam o doprinosima i TV
zvezdi pedofilu, toliko sam frustrirana to nema vesti o Megan, ni o Kamalu, da odlazim u
prodavnicu i kupujem dve flae belog vina.
Pred kraj prve flae, konano ujem. Neto u vestima, snimak drmusavom kamerom
koji prikazuje polusagraenu (ili polusruenu) zgradu i eksplozije u daljini. Sirija ili Egipat,
moda Sudan? Ton je iskljuen, ne obraam panju. A onda vidim kajron u dnu ekrana na
kome se objavljuje da se vlada suoava sa izazovom smanjenja pravne pomoi i da e
Fernando Tores nedeljama odsustovati sa fudbalskog terena zbog istegnute tetive i da je
osumnjieni za nestanak Megan Hipvel puten bez optube.
Sputam au. Grabim daljinski, pojaavam ton. Nemogue! Ratni izvetaji se
nastavljaju, u nedogled, moj krvni pritisak raste s njima, ali naposletku se zavravaju i opet
se vraaju u studio, i spikerka kae:
"Kamal Abdik, ovek koji je jue uhapen u vezi sa nestankom Megan Hipvel, puten
je bez optubi. Abdik, koji je bio psihoterapeut gospoe Hipvel, jue je priveden na
sasluanje, ali je jutros puten jer policija tvrdi da ne postoje dokazi zbog kojih bi mu zloin
bio stavljen na teret."
Ne ujem ta spikerka posle toga kae, samo sedim, oi mi se mute, kao da sam
ogluvela, mislim: Imali su ga. Imali su ga, a onda su ga pustili.
Na spratu, kasnije. Previe sam popila, igraju mi slova na laptopu, sve je dvostruko,
trostruko. Mogu da itam samo ako pokrijem jedno oko. Ali tako me boli glava. Keti je stigla
kui, doziva me i ja joj kaem da sam u krevetu, bolesna. Ona zna da sam pijana.
Stomak mi je ispran alkoholom, oseam muninu. Nisam u stanju da razmiljam
trezveno. Nije trebalo da poinjem sa piem tako rano. Nije trebalo uopte da poinjem sa
piem. Pre sat vremena sam zvala Skota, zatim opet pre pet minuta. Nije trebalo ni to da
radim. Samo sam htela da ujem koje lai im je Kamal servirao? Koje lai su te naivine
progutale? Policija je sve zapetljala. Idioti. Ona Rajlijeva, za sve je kriva. Ubeena sam u to.
Novinski lanci ne pomau. Ne postoji optuba za nasilje u porodici. Pogreili su.
Napravili su od njega rtvu.
Neu vie da pijem. Znam da bi trebalo ostatak vina da prospem u sudoperu, jer e u
protivnom biti tu i ujutru, i popiu ga im ustanem, a kad jednom ponem, eleu da
nastavim. Trebalo bi da prospem vino u sudoperu, ali znam da to neu uiniti. Neto emu
u se radovati, ujutru.
Ovo je san, mislim. Mrano je i ujem kako neko doziva njeno ime. Glas, isprva tih, a
Crowarez

85

Bosnaunited

onda sve jai. Ljutit, oajan. Glas koji doziva Megan.

U pitanju je Skotov glas, nesrean je s njom. Doziva je, iznova i iznova. Ovo je san,
mislim. Pokuavam da ga uhvatim, da ga zadrim, ali to se vie trudim on je sve blei, sve
dalji.
sreda, 24. juli 2013.

JUTRO
Budi me tiho kucanje na vratima. Kia dobuje po prozoru, prolo je osam sati, ali je i
dalje mrano. Keti oprezno otvara vrata i proviruje u sobu.
"Rejel? Jesi li dobro?" Vidi bocu kraj mog kreveta i ramena joj snudeno padaju. "O,
Rejel." Prilazi mom krevetu i uzima bocu. Previe me je sramota da bih ila rekla.
"Zar nee na posao?", pita me. "Jesi li jue ila?"
Ne eka moj odgovor, samo se okree da ode, dovikujui u hodu. "Ostae bez posla
ako tako nastavi."
Trebalo bi da joj kaem, sada, ionako je ve ljuta na mene. Trebalo bi da krenem za
njom i kaem joj: Ostala sam bez posla pre nekoliko meseci jer sam se pojavila mrtva pijana
posle trosatne pauze za ruak sa klijentom, tokom koje sam uspela da ispadnem toliko
nepristojna i neprofesionalna, da je firma zbog mene izgubila posao. Kada sklopim oi,
priseam se zavretka tog ruka, izraza na licu hostese dok mi je dodavala aket, teturanja
kroz kancelariju, pogleda kolega. Martin Majls me je odveo u stranu i rekao: "Mislim da e
biti najbolje da ode kui, Rejel."
Udara grom, seva munja, trzam se u krevetu. Gde mi je sino bila pamet? Gde?
Proveravam svoju crnu knjiicu, ali nita nisam zapisala jo od jue u podne. Beleke o
Kamalu: starost, etnika pripadnost, optuba za nasilje u porodici. Uzimam olovku i
precrtavam poslednju stavku.
U prizemlju kuvam kafu i palim TV. Policija je sino odrala konferenciju za tampu,
pokazavi snimke sa Skaj njuza. Meu njima je Gaskil, deluje bledo, ispijeno i obeshrabreno.
Potiteno. Nijednom nije spomenuo Kamalovo ime, samo je izjavio da je osumnjieni
zadran i sasluan, ali da je puten bez optube i da se istraga nastavlja. Kamera se pomera
sa njega na Skota, koji sedi zgureno, s nelagodom, trepui pod reflektorima, lica
iskrivljenog od tuge. Srce me boli dok ga gledam. Govori tiho, sputenog pogleda, pria kako
nije izgubio nadu, bez obzira na policijski izvetaj, on i dalje veruje da e se Megan vratiti
kui.
Rei zvue nekako uplje, lano, ali bez gledanja u njegove oi ne mogu da dokuim
zato. Ne mogu da dokuim da li ne veruje u njen povratak zato to je sva vera koju je
nekada imao nestala u sledu dogaa iz prethodnih dana, ili zato to zna, zaista zna, da se
ona nee vratiti kui.
Kroz glavu mi prolee, upravo tada, seanje na to da sam ga jue zvala. Jednom,
dvaput? Trim na sprat po svoj telefon, nalazim ga upetljanog u posteljinu. Imam tri
proputena poziva: jedan od Toma i dva od Skota. Nema poruka. Tomov poziv je bio sino,
prvi me je zvao Skot, neto pre ponoi. Drugi poziv je od jutros, pre samo nekoliko minuta.
Srce mi igra. Ovo je dobra vest. Uprkos majinom negodovanju, uprkos njenom
jasnom uplitanju (puno vam hvala na pomoi, a sada se gubite), Skot i dalje eli da pria sa
Crowarez

86

Bosnaunited

mnom. Potrebna sam mu. Momentalno me preplavljuje simpatija prema Keti, zahvalna sam
joj to je prosula ostatak vina. Glava mora da mi bude bistra, za Skota. Potrebna sam mu
trezvena.
Tuiram se, oblaim, kuvam jo jednu kafu, a onda sedam u dnevnu sobu, sa crnom
knjiicom ispred sebe, i zovem Skota.
"Trebalo je da mi kae", govori on im se javi, "ko si." Glas mu je bezizraajan,
hladan. Stomak mi se gri. On zna. "Detektivka Rajli mi je rekla, nakon to su ga pustili.
Porekao je preljubu s njom. A svedok koji je posumnjao da tu neeg ima nije pouzdan, rekla
je. Alkoholiarka. Verovatno mentalno nestabilna. Nije mi rekla ime svedoka, ali
pretpostavljam da je govorila o tebi?"
"Ali... ne", kaem. "Ne. Nisam... nisam pila kada sam ih videla. To je bilo u osam i
trideset ujutro." Kao da to neto menja. "I znali su... tako javljaju vesti, nali su dokaz..."
"Nedovoljan dokaz."
Veza se prekida.
petak, 26. juli 2013.

JUTRO
Vie ne putujem na svoj zamiljeni posao. Odustala sam od pretvaranja. Nemam
snage da ustanem iz kreveta. Mislim da sam poslednji put oprala zube u sredu. I dalje
glumim bolest, iako sam prilino sigurna da mi vie niko ne veruje.
Ne mogu da se suoim sa ustajanjem, da se obuem, da odem na voz, da otputujem u
London, lutam ulicama. Dovoljno mi je teko kada sija sunce, a po ovoj kiurini je to
neizvodljivo. Ve trei dan je hladno i lije kao iz kabla.
Loe spavam, i to ne samo zbog pia, sanjam komare. Zatoena sam i znam da neko
dolazi, postoji izlaz, znam da postoji, znam da sam ga ve videla, samo ne mogu da se
vratim, i kada me taj neko zgrabi, ne mogu da vrisnem. Pokuavam, usisavam vazduh u
plua i napinjem se, ali nema zvuka, samo itanje, poput osobe na samrti koja se bori za
dah.
Ponekad se u komarima naem ispod nadvonjaka u Ulici Blenhajm, drugi izlaz je
zatvoren i ne mogu dalje jer nekog ima tamo, neko me eka, i budim se prestravljena.
Nikada je nee nai. Svakoga dana, svakoga sata sam sve sigurnija u to, ona e biti
samo jo jedno ime, jo jedna od onih pria o izgubljenim, nestalim telima koje nikada nee
nai. Skot nee doekati pravdu, niti spokoj. Nikada nee dobiti njen le da ga oplae, nee
ak ni saznati ta joj se dogodilo. Sluaj e ostati nereen. Leim budna, razmiljam o tome i
patim, nema vee agonije, nita nije bolnije od neznanja, koje je beskrajno.
Pisala sam mu. Priznala sam mu svoj problem i opet slagala, rekavi da je sve pod
kontrolom, da sam potraila pomo. Rekla sam mu da nisam mentalno nestabilna. Vie ne
znam je li to tano ili nije. Rekla sam mu da sam sigurna u ono to sam videla, i da tada
nisam ni okusila alkohol. Bar je to istina. Nije mi odgovorio. Nisam to ni oekivala.
Odseena sam od njega, odbaena. Nikada neu moi da mu kaem sve to elim. A ne mogu
to ni da napiem, ne zvui kako treba. Hou da zna koliko mi je ao to nije bilo dovoljno
ukazati na Kamala, rei: "Vidite, eno ga." Trebalo je da vidim neto. Te subote uvee, trebalo
je da otvorim oi.
Crowarez

87

Bosnaunited

VEE
Mokra sam do gole koe, promrzla, vrhovi prstiju su mi smeurani i beli, glava mi
pulsira od glavobolje koja je poela oko pola est. to je u redu, s obzirom na to da sam pre
podne poela sa piem. Izala sam da kupim drugu bocu, ali me je u tome spreio
bankomat, koji me je ohladio porukom: Nemate dovoljno sredstava na raunu.
Posle toga sam odetala, besciljno peaei sat vremena po kii. Centar Eberija bio
je samo moj. Zakljuila sam, negde usred te etnje, shvatila sam da moram neto da
preduzmem. Moram da se iskupim za neuspeh.
Pokisla i trezna, pozvau Toma. Ne elim da znam ta sam uinila, ta sam rekla, te
subote uvee, ali moram. Moram da saznam. Moda neto klikne. Iz nekog razloga sam
sigurna, skoro sasvim, da mi neto promie, neto znaajno. Moda je ovo samo dodatna
samoodbrana, jo jedan pokuaj da dokaem sebi da nisam bezvredna. A moda je stvarno.
"Pokuavam da te dobijem jo od ponedeljka", kae Tom kada se javi na telefon.
"Zvao sam te na posao", nastavlja on, putajui da se reenica slegne.
Ve sam gubitnica, postiena, posramljena. "Moram da razgovaram sa tobom",
kaem, "u vezi sa subotom uvee. Onom subotom uvee."
"O emu pria? Ja moram da razgovaram sa tobom o ponedeljku, Rejel. ta si kod
avola radila u kui Skota Hipvela?"
"To je nebitno, Tome..."
"Bitno je. ta e ti tamo? Shvata li da je on moda... mislim, ne znamo, zar ne?
Moda joj je neto uradio. Svojoj eni."
"Nije nita uradio svojoj eni", samouvereno kaem. "Nije on."
"Otkud ti zna? Rejel, ta se dogaa?"
"Samo sam... Mora da mi veruje. Nisam te zato zvala. Moram da razgovaram s
tobom u vezi sa subotom uvee. U vezi sa porukom koju si mi ostavio, bio si tako ljut. Rekao
si da sam uplaila Anu."
"Pa, jesi. Srela te je kako se tetura ulicom i vreala si je. Prestravila se posle onog
to se desilo poslednji put. Sa Ivi."
"Je li... je li uinila neto?"
"Neto?"
"Meni?"
"ta?"
"Imala sam posekotinu, Tome. Na glavi. Krvarila sam."
"Je li ti to... optuuje Anu za fiziki napad?" Tom urla, besan je, moda sam
kilometrima daleko, ali hvatam sebe kako se grim na kauu. "Ozbiljno, Rejel. Dosta vie!
Ubedio sam Anu - vie nego jednom - da ne zove policiju zbog tebe, ali ako nastavi da nas
maltretira, da izmilja prie..."
"Ne optuujem je ni za ta, Tome, samo pokuavam da sklopim kockice. Nisam..."
"Ne sea se! Pa, naravno. Rejel se ne sea." Teko uzdie. "uj. Ana te je videla, bila
si pijana i uvredljiva. Dola je kui da mi to kae, bila je usplahirena, zato sam izaao da te
potraim. Bila si na ulici. Mislim da si moda pala, bila si vrlo uzrujana. Posekla si ruku."
Crowarez

88

Bosnaunited

"Ali nisam..."
"Kako god, ruka ti je bila krvava. Ne znam gde si krvarila. Rekao sam ti da u te
odvesti kui, ali nisi htela da slua, bila si van sebe, lupetala si gluposti. Produila si dalje, a
ja sam krenuo po kola, ali kada sam se vratio, tebe nigde nije bilo. Odvezao sam se do
stanice, ali ni tamo te nisam naao. Vozio sam jo malo po kraju - Ana je strepela da si se
negde sakrila, da e se vratiti i pokuati da ue u kuu. Zvao sam te nekoliko puta. Ostavio
poruku. I da, bio sam ljut, u tom trenutku sam bio besan."
"ao mi je, Tome", kaem. "ao mi je."
"Znam", uzvraa on. "Uvek ti je ao."
"Rekao si da sam urlala na Anu", kaem, hvatajui se za tu misao. "ta sam joj rekla?"
"Ne znam", breca se. "Hoe li da je dovedem da ti sama kae? Moda bi volela da
proaska s njom?"
"Tome..."
"Sad stvarno - kakve to veze ima?"
"Jesi li te noi video Megan Hipvel?"
"Ne", oprezno odgovara Tom. "Zato? Jesi li ti? Nisi joj valjda neto uradila, jesi li?"
"Ne, naravno da nisam."
Tom neko vreme uti. "Dobro, zato onda to pita? Rejel, ako neto zna..."
"Ne znam nita", uzvraam. "Nisam nita videla."
"Zato si onda u ponedeljak bila kod Hipvelovih? Molim te, kai mi - isto da umirim
Anu. Brine."
"Morala sam neto da mu kaem, neto to sam mislila da e biti od koristi."
"Nju nisi videla, ali njemu si imala neto da kae?"
Jedan trenutak oklevam. Nisam sigurna koliko smem da mu otkrijem, da li bi bilo
bolje da to zadrim samo za Skota. "Tie se Megan", kaem. "Varala ga je."
"Mislio sam da je ne poznaje."
"Samo povrno", uzvraam.
"Kako?"
"Iz njene galerije."
"O...", udi se Tom. "Nisam to znao. S kim ga je varala?"
"Sa svojim psihoterapeutom", odgovaram. "Zove se Kamal Abdik. Videla sam ih
zajedno."
"Stvarno? Tip to je uhapen? ini mi se da su ga pustili."
"Jesu. I to... mojom krivicom. Mojom, jer sam ja nepouzdan svedok."
Tom se smeje, tiho, prijateljski. Ne podruguje mi se. "Daj, Rejel. Uinila si pravu
stvar to si to otkrila. Siguran sam da nije samo zbog tebe." U pozadini ujem deje
brbljanje i Tom neto govori odmakavi telefon od usta, neto to ne mogu da ujem.
"Moram da prekinem", kae i prekida vezu. Mogu da ga zamislim, odlae telefon, uzima
svoju devojicu, ljubi je, grli enu. Bode u mom srcu se okree, ukrug i ukrug i ukrug.
ponedeljak, 29. juli 2013.
Crowarez

89

Bosnaunited

JUTRO
Tano je 8.07 i opet sam u vozu. Putujem u svoju zamiljenu kancelariju. Keti je
vikend provela kod Dejmijena i kada sam je sino videla nisam joj pruila priliku da me
grdi, odmah sam poela da se izvinjavam za svoje ponaanje, rekavi da sam se loe oseala,
ali da mi je sada bolje, da sam okrenula novi list. Prihvatila je izvinjenje, ili se pravila da ga
prihvata, zagrlivi me. Utivost na delu.
Megan je skoro sasvim izostavljena iz vesti. U Sandej tajmsu je bio komentar o
policijskoj nekompetentnosti sa kratkim osvrtom na sluaj, neimenovani izvor iz
Kraljevskog tuilatva ga je nazvao "jednim od brojnih sluajeva gde je policija izvrila
ishitreno hapenje na osnovu klimavih i pogrenih dokaza".
Stiemo do semafora, oseam poznato klaparanje i drmusanje, voz usporava i diem
pogled, jer moram, ne mogu da to ne uinim, ali tamo vie nema ta da se vidi. Vrata su
zatvorena i zavese navuene, nema nieg osim kie koja lije, i blatnjavih barica u dnu vrta.
Iz hira silazim na Vitniju. Tom ne moe da mi pomogne, ali ta je sa drugim ovekom,
riokosim, moda bi on mogao? ekam da putnici siu niz stepenice i onda sedam na jednu
od klupa na platformi. Moda mi se posrei. Moda ga ugledam kako ulazi u voz, mogla bih
da ga pratim, mogla bih da popriam s njim. Samo to mi je preostalo, moj poslednji adut.
Ako ne upali, morau da dignem ruke. Jednostavno u morati.
Prolazi pola sata. Svaki put kada zaujem korake na stepenicama, srce mi zakuca
bre. Svaki put kada ujem klepet potpetica na stepenicama, obuzme me strepnja. Ako Ana
naie, mogla bih da nagrabusim. Tom me je upozorio: ubedio je Anu da ne zove policiju, ali
ako nastavim...
Devet i petnaest. Riokosi mi je promakao, osim ako ne radi drugu smenu. Kia
pljuti sve jae i ne mogu da se suoim sa besciljnim danom u Londonu, jedini novac koji
imam je deset funti, pozajmljenih od Keti, i to e morati da mi potraje dok ne skupim
hrabrost da pozajmim od majke. Silazim niz stepenice u nameri da proem ispod
nadvonjaka na drugi peron i vratim se u Eberi, kad ugledam Skota, urno izlazi iz trafike
preko puta stanice, s kaputom navuenim preko glave.
Trim za njim, stiem ga na uglu, preko puta podzemnog prolaza. Hvatam ga za ruku
i on se uplaeno okree.
"Skote", pitam, "mogu li da popriam sa tobom?"
"Isuse Hriste", rei na mene. "ta sad hoe?"
Uzmiem, diui ruke. "Oprosti", kaem. "Oprosti. Samo sam htela da ti se izvinim,
da ti objasnim."
Pljusak se pretvara u pravi potop, sami smo na ulici, oboje mokri do gole koe. Skot
poinje da se smeje. Die ruke uvis i grohotom se smeje.
"Doi u kuu", naposletku kae. "Utopiemo se ovde."
Odlazi na sprat da mi donese pekir dok ne provri voda. Kua je manje uredna nego
prole nedelje, sredstvo za dezinfekciju je zamenio neto prizemniji vonj. Hrpa novina ui
na stoiu u uglu dnevne sobe i na kaminu su prljave olje od kafe.
Skot se pojavljuje kraj mene i prua mi pekir.
Crowarez

90

Bosnaunited

"Svinjac, znam. Majka me je izluivala, istei za mnom sve vreme. Malo smo se
podapali. Sad ne dolazi ve nekoliko dana." Mobilni poinje da mu zvoni u depu, on ga
vadi, gleda u ekran i vraa nazad u dep. "Mi o vuku... Neumorna je."
Pratim ga u kuhinju.
"Izvini", kaem, "izvini zbog onoga."
Skot slee ramenima. "Znam. Nisi ti kriva. Mislim, moda bi pomoglo da... nisi..."
"Da nisam bila pijana?"
Okrenut mi je leima, sipa kafu.
"Pa, ovaj, da. Ali ionako nisu imali dovoljno dokaza za podizanje optunice." Daje mi
olju s kafom i sedamo za sto. Primeujem da je jedna uramljena fotografija na stoiu,
okrenuta nadole. Skot i dalje pria. "U njegovoj kui su nali neke sitnice - dlake, elije koe,
ali on ne porie da je bila tamo. Zapravo, isprva je poricao, a onda je priznao da jeste."
"Zato je lagao?"
"To se i ja pitam. Priznao je da ga je dvaput posetila, ali samo da bi priali. Nije otkrio
o emu, cela ta stvar oko poverljivosti izmeu doktora i pacijenta. Dlake i elije koe
naene su u prizemlju. U spavaoj sobi nije bilo nieg. On se kune da nisu bili u vezi. Ali
laov je, stoga..." Skot prelazi rukom preko oiju. Lice mu je upalo, ramena sputena. Izgleda
ispijeno. "Bilo je... ovaj... naeni su tragovi krvi u njegovim kolima."
"Blagi boe."
"Da. Tragovi krvi. Odgovaraju njenoj krvnoj krupi. Ne znaju nita o DNK, ne znaju
ak ni da li se poklapaju, jer je uzorak tako mali. Moda nije nita, zato i ute. Moda nije
nita. Ali kako, kad je njena krv u njegovim kolima?" Skot vrti glavom. "Bila si u pravu. to
vie sluam o tom tipu, sve sam sigurniji. Bila si u pravu." Gleda me, pravo u mene, prvi put
otkad sam dola. "Kresao ju je, i ona je htela da prekinu, i onda je on... Uinio je neto. Tako
je. Siguran sam u to."
Izgubio je svu nadu i ne krivim ga. Prolo je vie od dve nedelje da se Megan ne javlja
na telefon, ne koristi kreditne kartice, nije podigla novac sa bankomata. Niko je nije video.
Nema je.
"Rekao je policiji da je moda pobegla", nastavlja Skot.
"Doktor Abdik?"
Skot klima glavom. "Rekao je policiji da je bila nesrena sa mnom, i da je moda
pobegla."
"Pokuava da skrene sumnju sa sebe, da ih navede na ideju da si ti neto uinio..."
"Znam to. Ali izgleda da oni veruju u sve to im taj gad kae. Ona Rajlijeva, vidim to
na njoj kad pria o njemu. Svia joj se. Jadni, ugnjetavani izbeglica." Glava mu nemono
pada. "Moda je taj doktor u pravu. Megan i ja smo se posvaali. Gadno... Ali ne mogu da
verujem... Nije bila nesrena sa mnom. Nije. Nije." Kada je to ponovio trei put, zapitala sam
se pokuava li sebe da ubedi u to. "Ali ako me je varala, onda je sigurno bila nesrena, zar
ne?"
"Ne mora da znai", uzvraam. "Moda... moda je to bila - kako se zvae? projekcija? To je prava re, zar ne? Kada pacijent razvije oseanja - ili veruje da je razvio
oseanja - prema svom psihoterapeutu. Samo to bi psihoterapeut trebalo da ih odbije, da
Crowarez

91

Bosnaunited

naglasi kako ta oseanja nisu stvarna."

Skot me netremice gleda, ali imam utisak da ne slua ta mu govorim.
"ta se desilo?" pita me."Sa tobom? Ostavila si mua? Zbog nekog drugog?"
Odmahujem glavom. "Obrnuto. Dogodila se Ana."
"ao mi je." Skot zastaje. Znam ta e sledee da pita i pre nego to to uini, kaem:
"Poela sam mnogo ranije. Dok smo bili u braku. Da pijem. To si hteo da zna, zar ne?" Skot
klima glavom. "Pokuavali smo da dobijemo bebu", nastavljam, i glas mi drhti. I posle toliko
vremena, svaki put kad priam o tome grunu mi suze. "Izvini."
"U redu je." Skot ustaje, prilazi sudoperi i sipa mi au vode. Sputa je na sto ispred
mene.
Proiavam grlo, pokuavajui da govorim to saetije. "Pokuavali smo da
dobijemo bebu i nismo uspeli. Pala sam u depresiju i poela da pijem. Bilo je naporno iveti
sa mnom, i Tom je potraio utehu na drugom mestu. Ana je jedva doekala da mu je prui."
"Stvarno mi je ao, to je uasno. Znam... hteo sam i ja dete. Megan... stalno je
ponavljala da nije spremna." Sada je bio njegov red da brie suze. "To je jedna od onih
stvari... oko kojih smo se ponekad svaali."
"Jeste li... jeste li se oko toga posvaali onog dana kada je otila?"
Skot uzdie, odgurujui stolicu i ustajui. "Ne", kae, okreui mi lea, "oko neeg
drugog."
VEE
Keti me eka, stoji u kuhinji, agresivno pijui vodu iz ae dok ulazim.
"Kako je bilo na poslu?", pita, napuivi usne. Zna.
"Keti..."
"Dejmijen je danas imao sastanak blizu Justona. Na izlasku je naleteo na Martina
Majlsa. Njih dvojica se poznaju, sea se, dok je Dejmijen radio za Lengfand menadment.
Martin im je radio odnose sa javnou."
"Keti..."
Die ruku uvis i otpija jo jedan gutljaj vode. "Ne radi tamo mesecima. Mesecima!
Zna li kako se idiotski oseam? Kako se Dejmijen idiotski oseao? Molim te, molim te, kai
mi da ima drugi posao koji si samo zaboravila da mi spomene? Molim te, kai mi da se
nisi pretvarala da ide na posao? Da me nisi lagala, iz dana u dan, sve ovo vreme?"
"Nisam znala kako da ti saoptim..."
"Nisi znala kako da mi saopti? to nisi: 'Keti, dobila sam otkaz jer pijem na poslu?'
to nisi tako?" Trzam se i njeno lice se smekava. "Izvini, ali stvarno, Rejel." Zaista je
previe dobra. "Gde si bila? Gde si ila? ta si radila po ceo dan?"
"etala. Ila u biblioteku. Ponekad..."
"Jesi li ila u pivnicu?"
"Ponekad. Ali..."
"Zato mi nisi rekla?" Prilazi mi, sputajui ruke na moja ramena. "Trebalo je da mi
kae."
"Stidela sam se", priznajem i poinjem da plaem. Grozno je, znam, vredno
Crowarez

92

Bosnaunited

saaljenja, ali poinjem da cvilim, jecam i jecam, i sirota Keti me grli, miluje mi kosu i govori
da je u redu, da e sve biti dobro. Oseam se bedno, mrzim sebe vie nego ikada.
Kasnije, dok sedim sa Keti na kauu i pijem aj, ona mi pria kako e biti. Prestau da
pijem, srediu svoju radnu biografiju, pozvau Martina Majlsa i moliu ga za preporuku.
Prestau da troim novac besciljno se vozikajui do Londona i nazad.
"Iskreno, Rejel, ne razumem kako si mogla tako dugo da glumi."
Sleem ramenima. "Ujutro hvatam onaj u 8.04 i uvee se vratim onim u 17.56. To je
moj voz. Uvek idem njim. Eto tako."
etvrtak, 1. avgust 2013.

JUTRO
Neto mi pritiska lice, ne mogu da diem, guim se. Kada se probudim, grabim
vazduh, plua me peku, uspravljam se u krevetu, irom otvaram oi i vidim kako se neto
pomera u uglu sobe, gusta tama raste i elim da vrisnem, a onda se rasanjujem i tamo nema
nieg, pridiem se i obrazi su mi vlani od suza.
Uskoro svie, spoljna svetlost tek to se zasivela, kia dobuje po prozoru. Vie neu
zaspati, ne kada mi srce tue u grudima toliko jako da boli.
Mislim, mada nisam sigurna, da u prizemlju ima malo vina, ne seam se da sam
zavrila drugu bocu. Verovatno je mlako, jer ga nisam ostavila u friideru; da jesam, Keti bi
ga prosula. Ona toliko eli da mi bude bolje, ali zasad ne ide onako kako je isplanirala. U
hodniku je kartonska kutija, pored meraa za gas, ako ima vina onda sam ga tamo sakrila.
Iskradam se u hodnik i u polumraku silazim niz stepenice. Otvaram kutiju i vadim iz
nje bocu, razoaravajue je laka, nema dovoljno ni za jednu punu au. Bolje ita nego nita.
Uzimam olju iz dnevne sobe (za sluaj da Keti sie; praviu se da pijem aj), bacam bocu u
kantu za ubre (pobrinuvi se da bude skrivena ambalaom od mleka i ipsa). U dnevnoj
sobi palim TV, odmah smanjujem ton i sedam na kau.
Prebacujem kanale, na programu su deje emisije i reklame, sve dok ne osetim talas
prepoznavanja. Zurim u Korli Vud, izletite koje se nalazi nedaleko odavde. Korli Vud po
jakom pljusku, polja izmeu drvoreda i eleznikih ina su pod vodom.
Ne znam zato mi treba tako dugo da shvatim ta se dogaa. Deset sekundi,
petnaest, dvadeset, gledam automobile, plavo-belu traku, beli ator u pozadini, i dah mi je
sve plii i plii, a onda prestajem da diem.
To je ona, sve vreme je bila u umi koja se protee odavde do pruge, prolazila sam
tim poljima, svakog dana, jutra i veeri, putovala sam tuda, nesvesna.
U umi. Zamiljam grob iskopan pod zakrljalim ibljem i urno zatrpan. Zamiljam
najgore stvari, nemogue stvari, njeno telo visi sa ueta, negde u dubini ume gde niko ne
zalazi.
A moda nije ona. Moda je neto drugo. Iako znam da nije.
Na ekranu je reporter, tamnokos i zalizan. Pojaavam ton i sluam ga kako pria ono
to ve znam, i slutim da nisam ja ta koja vie ne moe da die, ve Megan.
"Tako je", govori reporter, obraajui se nekome u studiju, pritiskajui uho rukom,
"policija je upravo potvrdila da je pronaeno telo mlade ene u nadoloj vodi u podnoju
Crowarez

93

Bosnaunited

Korli Vuda, koji je neto manje od osam kilometara udaljen od doma Megan Hipvel. Kao to
znate, gospoa Hipvel je nestala poetkom jula, tanije 13. jula, i od tada nije viena.
Policija tvrdi da enski le, koji je rano jutros naao pas, tek treba da bude zvanino
identifikovan; ipak, oni veruju da pripada Megan Hipvel. Saznajemo i da je mu gospoe
Hipvel o tome obaveten."
Reporter nakratko uti dok mu spiker iz studija postavlja pitanje, ali ne uspevam da
ga ujem jer mi krv kljua u uima, prinosim olju usnama i iskapljujem je.
Reporter opet govori: "Da, Kej, tako je. I postoje neka nagaanja da je le moda
due vreme bio zakopan u umi pre nego to ga je donela voda, nadola od obilnih kia."
Znai stanje je gore, mnogo gore nego to sam zamiljala. Sada mogu da je vidim,
njeno unakaeno lice, koje viri iz mutne vode, okrenuto nagore kao da izviruje iz groba. U
ustima oseam ukus tople tenosti, ui i gorkog vina, i trim na sprat da povratim.
VEE
Ceo dan sam provela u krevetu. Pokuala sam da sredim misli, da iz seanja i
pamenja i snova dokuim ta se dogodilo u subotu uvee. Kako bih to sagledala to jasnije,
sve sam zapisala. kripa olovke po papiru mi je zvuala kao neiji apat, nervirajui me, i
uporno sam imala oseaj da je jo neko u stanu, sa druge strane vrata, i nisam prestajala da
zamiljam nju.
Skoro sa strahom sam otvorila vrata od sobe, ali tamo nije bilo nikog, naravno. Sila
sam u prizemlje i upalila televizor. Slike su i dalje bile tu, iste: polje, kia, policijska vozila
du blatnjavih ina, taj uasni beli ator, svo to mutno sivilo, i onda najednom Megan,
nasmeena, i dalje lepa, netaknuta. Zatim Skot, sputene glave, brani se od fotoreportera
dok pokuava da izae iz kue, s Rajlijevom pored sebe, a onda psihoterapeutska
ordinacija, gde radi Kamal. Ali od njega ni traga ni glasa.
Nisam htela da ujem zvuk, ali morala sam da pojaam, samo da nadjaam zvonjavu
u uima. Policija tvrdi da naena ena i dalje nije zvanino identifikovana, a mrtva je ve
neko vreme, verovatno nekoliko nedelja. Kau da e uzrok smrti tek biti utvren. Kau da
nema dokaza o seksualnim motivima za ubistvo.
Palo mi je na pamet kako to zapravo zvui glupo. Znam ta hoe da kau, da nije
silovana, to je blagoslov, naravno, ali to ne znai da nije postojao seksualni motiv. ini mi
se da ju je Kamal eleo, ali nije mogao da je ima, verovatno je pokuala da okona vezu, ali
on nije mogao da se suoi s tim. To je seksualni motiv, zar ne?
Vie nisam mogla da gledam vesti, pa sam se vratila u sobu i uvukla pod jorgan.
Ispraznila sam sadraj tane, itajui poruke navrljane na papirima, skupljajui delie
informacija, seanja koja se izobliuju poput senki, i pitala se zato ovo radim? U emu je
poenta?

Crowarez

94

Bosnaunited

MEGAN

etvrtak, 13. juni 2013.

JUTRO
Ne mogu da spavam po ovoj vruini. Nevidljive bube gmiu mi po koi, svrbe me
grudi, ne mogu udobno da se namestim. Izluuje me vrelina koja kao da izbija iz Skota,
leanje kraj njega je kao leanje pored vatre. Ne mogu dovoljno da se odmaknem, na samoj
ivici kreveta sam, potpuno otkrivena. Neizdrivo je. Razmiljam da legnem na kau u
gostinskoj sobi, ali on ne voli kada se probudi i mene nema, to je uvek razlog za neku svau.
Obino sledi pitanje na koga sam mislila dok sam tamo leala sama. Ponekad poelim da se
izderem na njega, da me ostavi na miru. Da me pusti da diem. Ionako ne mogu da spavam, i
ljuta sam, imam oseaj da smo ve u svai, iako je ta svaa samo moja uobrazilja.
Misli mi se vrte ukrug i ukrug i ukrug i ukrug i ukrug.
Oseam da se guim.
Kada je ova kua postala tako prokleto mala? Kada je moj ivot postao tako
dosadan? Je li ovo zaista ono to sam elela? Ne seam se. Sve to znam jeste da sam se do
pre nekoliko meseci oseala bolje, a sada ne mogu da razmiljam i ne mogu da spavam i ne
mogu da crtam i nagon da pobegnem postaje neizdriv. Dok leim budna nou, ujem tiho,
ali uporno aputanje u mojoj glavi: bei! Kada sklopim oi, glava mi se puni slikama iz
prolih i buduih ivota, stvarima o kojima sam sanjala, stvarima koje sam imala i odbacila.
Ne mogu da se smirim, jer svaki put natrim na orsokak: zatvorena galerija, kua u ovoj
ulici, gnjavatorska panja dosadnih ena na pilatesu, pruga na kraju vrta sa vozovima koji
veito nekoga negde odnose, podseajui me, iznova i iznova, po deset puta na dan, da sam
tu gde jesam.
Oseam da u poludeti.
A pre samo nekoliko meseci sam se oseala bolje, bilo mi je bolje. Bila sam dobro.
Spavala sam, nisam ivela u strahu od komara. Mogla sam da diem. Da, i dalje elim da
pobegnem. Ponekad. Ne svakog dana.
Prianje sa Kamalom mi je pomoglo, u to nema sumnje. Svidelo mi se. On mi se
svideo. Usreio me je. I sada to izgleda tako nedovreno - nisam dola do kraja, nisam ula u
sr problema. Mojom krivicom, naravno, jer sam se budalasto ponela, kao neko derite, jer
mi nije prijalo njegovo odbijanje. Moram malo bolje da nauim da gubim. Sada sam
postiena, sramota me je. Rumenim kada se toga setim. Neu da to bude njegov poslednji
utisak o meni, hou da me opet vidi, da me vidi bolju. I verujem, ako odem kod njega, da e
mi pomoi. Jednostavno je takav.
Morau da progutam ponos i stid, i da odem kod njega. Sasluae me. Naterau ga da
me saslua.
VEE
Skot misli da sam u bioskopu sa Tarom. A ja ve petnaest minuta stojim ispred
Kamalove kue, psihiki se spremam da pokucam na vrata, strepei kakav e biti prema
Crowarez

95

Bosnaunited

meni posle naeg poslednjeg susreta. Moram da mu pokaem da mi je ao, zato sam se
obukla jednostavno i obino, u farmerke i majicu, s vrlo malo minke. Ne radi se o
zavoenju, hou da to vidi.
Oseam kako mi srce ubrzano lupa, adrenalin mi udara u glavu dok prilazim
njegovim vratima i zvonim. Niko ne otvara. Svetla gore, ali niko ne otvara. Moda me je
video na ulici, kako se unjam, moda je na spratu, nadajui se da u otii ako me ignorie.
Neu otii. On ne zna koliko sam ja uporna. Kada neto naumim to i ostvarim.
Ponovo zvonim, drugi put, trei put, a onda iznutra ujem korake na stepenicama i
vrata se otvaraju. On stoji u donjem delu trenerke i beloj majici, bos, mokre kose, zajapuren.
"Megan." Iznenaen je, ali ne i ljut, to je dobar poetak. "Jesi li dobro? Je li sve u
redu?"
"Izvini", kaem i on se pomera sa vrata da uem. Oseam talas zahvalnosti, jak skoro
kao ljubav.
Uvodi me u kuhinju. Neuredna je, brdo prljavih sudova na radnoj povrini i u
sudoperi, kanta za ubre prepuna praznih ambalaa od gotovih jela. Pitam se je li
depresivan. Stojim na vratima, on se naslanja na kuhinjski pult preko puta mene, skrtajui
ruke na grudima.
"ta mogu da uinim za tebe?", pita, nametajui na licu potpuno bezizraajnu
grimasu, svoju psihoterapeutsku masku, koja me nagoni da ga utinem, samo da bi mi se
nasmeio.
"Moram neto da ti kaem", poinjem, a onda zastajem jer ne mogu tek tako da
izbrbrljam, treba mi uvod. Stoga menjam taktiku. "Htela sam da ti se izvinim", kaem, "za
ono to se desilo. Poslednji put kad smo se videli."
"Nema problema", uzvraa on. "Ne brini zbog toga. Ako mora s nekim da popria,
mogu da ti preporuim nekog drugog, ali ja ne mogu..."
"Molim te, Kamale."
"Megan, ne mogu vie da te savetujem."
"Znam. Znam to. Ali ne mogu da ponem iz poetka s nekim drugim. Ne mogu.
Dogurali smo dovde. Bili smo tako blizu. Moram da ti kaem. Samo jednom. I onda u otii,
obeavam. Neu ti vie smetati."
Nakrivljuje glavu u stranu. Ne veruje mi, znam, misli, ako sada popusti, da me se vie
nikada nee reiti.
"Sasluaj me, molim te. Nee trajati doveka, samo moram s nekim da popriam."
"A tvoj mu?", pita i odmahujem glavom.
"Ne mogu, ne mogu da mu kaem. Ne mogu. Ne posle toliko vremena, on ne bi... Ne
bi vie mogao da me gleda u istom svetlu. Bila bih neko drugi, ne bi znao kako da mi
oprosti. Molim te, Kamale. Ako ne izbacim ovaj otrov, oseam da vie nikada neu spavati.
Molim te, sasluaj me kao prijatelj, ne kao psihoterapeut."
Vidim kako se blago pogrbljuje, okree se, i mislim da je gotovo, srce mi se stee. A
onda otvara kredenac i vadi dve ae.
"U redu, kao prijatelj. Jesi li za vino?"
Uvodi me u dnevnu sobu. Slabo osvetljena podnim lampama, i ova prostorija odie
Crowarez

96

Bosnaunited

nemarnou, kao i kuhinja. Sedamo jedno naspram drugog, izmeu nas je stakleni stoi
pretrpan novinama, asopisima i jelovnicima restorana brze hrane. Ruke su mi sklopljene
oko ae. Otpijam gutljaj, u pitanju je crno vino, hladno, oporo. Gutam, uzimam jo jedan
srk. On eka da ponem, ali teko je, tee nego to sam mislila, ovu tajnu uvam dugo, itavu
deceniju, moda i treinu svog ivota. Nije lako osloboditi je. Samo znam da moram da
ponem, jer ako to ne uinim, moda nikada vie neu imati hrabrosti da naglas izustim
rei, moda ih sve izgubim, moda mi zapnu u grlu i ugue me u snu.
"Posle odlaska iz Ipsvia, uselila sam se kod Maka, u njegovu kolibu nadomak
Holkama, na kraju puta. Priala sam ti, sea se? Bila je veoma izolovana, nekoliko
kilometara udaljena od najblieg komije, jo nekoliko od najblie prodavnice. U poetku
smo prireivali zabave, neki ljudi su stalno spavali u dnevnoj sobi, a leti u viseoj mrei
napolju. Ali dosadilo nam je, i Mak se posvaao sa svima, pa su ljudi prestali da dolaze, i
ostali smo samo nas dvoje. Dani su prolazili i nikog nismo viali, namirnice smo kupovali na
benzinskoj pumpi. udno je sada kada se prisetim, ali prijalo mi je tada, posle svega, posle
Ipsvia i svih tih mukaraca, svih stvari koje sam uradila. Svialo mi se tako, samo Mak i ja i
stara eleznika pruga i trava i dine i nemirno, sivo more."
Kamal nakrivljuje glavu u stranu i iri usne u polusmeak. Utroba mi poskakuje.
"Dobro zvui. Ali zar ne misli da malo idealizuje? Nemirno, sivo more?"
"Nebitno", kaem, odmahujui rukom. "I ne idealizujem. Jesi li nekada bio u
Norfolku? To nije kao Jadransko more. Ovo je nemirno i neumoljivo sivo."
Kamal die ruke, smeei se. "U redu."
Najednom se oseam bolje, napetost mi naputa vrat i ramena. Otpijam jo vina, vie
nije tako gorko.
"Bila sam srena sa Makom. Znam da ne zvui kao mesto koje bih volela, ivot koji
bih volela, ali tada, posle Benove smrti i svega to je usledilo, bilo je. Mak me je spasao, uzeo
sebi, voleo, uvao. I nije bio dosadan. I da budem sasvim iskrena, drogirali smo se, a teko je
da ti neto dosadi kada si stalno razvaljen. Bila sam srena. Istinski srena."
Kamal klima glavom. "Razumem, iako nisam siguran da to zvui kao prava srea",
kae. "Bar ne ona vrsta sree koja moe da potraje, koja moe da vas odri..."
Smejem se. "Imala sam sedamnaest godina, bila sam sa ovekom koji me uzbuuje,
koji me oboava. Odvojila sam se od roditelja, od kue gde me je sve, sve podsealo na mog
pokojnog brata. Nije bilo potrebno da potraje ili da nas odri. Samo mi je u tom trenutku to
bilo potrebno."
"I ta se dogodilo?"
ini se kao da soba postaje mranija, svetlost se priguuje. I evo nas, kod reenice
koju nikada nisam izustila.
"Zatrudnela sam."
Kamal klima glavom, eka da nastavim. Deo mene eli da me on zaustavi, da postavi
jo neko pitanje, ali on uti i eka. Soba postaje jo mranija.
"Prekasno sam shvatila... da elim da abortiram. Uinila bih to, da nisam bila tako
glupa, tako razvaljena... Istina je da tu bebu nismo eleli, ni on ni ja."
Kamal ustaje, odlazi u kuhinju i vraa se sa papirnim ubrusom za moje suze, daje mi
Crowarez

97

Bosnaunited

ga i seda. Potrebno mi je malo vremena da nastavim. Kamal sedi, ba kao to je inio na

naim seansama, pogleda prikovanog za moje lice, ruku skrtenih na stolu ispred sebe,
strpljiv, nepomian. Za to je verovatno potrebna ogromna samokontrola, ta mirnoa, ta
pasivnost sigurno iscrpljuje.
Noge mi drhte, kolena se trzaju kao da sam lutka na koncu. Ustajem da ih umirim,
prilazim kuhinjskim vratima i vraam se, krei ruke.
"Oboje smo bili glupi", priam. "Nismo imali pojma ta se deava, samo smo nastavili
dalje. Nisam ila kod doktora, nisam jela prave stvari niti sam uzimala vitamine, nisam
radila sve one stvari koje rade trudnice. Samo smo nastavili da ivimo svoje ivote, nismo
ak ni primeivali da se neto promenilo. Ja sam se ugojila, postala sporija i umornija, oboje
smo bih nervozni, stalno smo se svaali, ali nita se sutinski nije promenilo, sve dok ona
nije dola."
Puta me da plaem i za to vreme primie stolicu blie, seda kraj mene, tako da nam
se butine skoro dodiruju. Naginje se, ne pipa me, ali naa tela su blizu, oseam njegov miris,
ist u ovoj prljavoj sobi, otar i muevan.
Glas mi se pretvara u apat, neprijatno je izgovoriti ove rei naglas. "Rodila sam je
kod kue", priam. "To je bilo glupo, ali tada sam imala otpor prema bolnicama, jer sam
poslednji put bila u bolnici kada je Ben poginuo. Osim toga, nisam obavila nijedan pregled,
puila sam, pila, nisam mogla da se suoim sa lekcijama. Nisam mogla ni sa im da se
suoim. Mislim... od poetka do kraja nije izgledalo kao da je stvarno, kao da e se zaista
desiti.
Mak je imao prijateljicu koja je radila kao bolniarka, ili je bar zavrila neki kurs za
bolniarku ili neto slino. Dola je i porodila me. Nije bilo strano. Mislim, bilo je uasno,
naravno da jeste, bolno i zastraujue, ali... Rodila se ona. Bila je tako mala, siuna. Ne
seam se koliko je imala kila. To je uasno, zar ne?" Kamal ne govori nita, ne pomera se.
"Bila je preslatka. Imala je tamne oi i plavu kosu. Nije puno plakala, dobro je spavala, od
prvog dana. Bila je dobra. Bila je dobra devojica." Tu za trenutak moram da zastanem.
"Oekivala sam da e biti teko, ali nije."
U sobi je jo mranije, ubeena sam u to, ali diem pogled i Kamal je tu, gleda u
mene, s blagim izrazom lica, slua, eli da mu ispriam. Usta su mi suva, pa uzimam jo
jedan gutljaj vina, bolno gutam. "Nazvali smo je Elizabet. Libi." udan je oseaj izgovoriti to
ime naglas, posle toliko vremena. "Libi", ponavljam, uivajui u tome kako zvui, elim da
ga izgovorim iznova i iznova. Kamal konano prua ruku, uzima moju, njegov palac je na
mom zglobu, opipava mi puls.
"Jednog dana smo se posvaali. Mak i ja. Ne seam se oko ega, deavalo se s
vremena na vreme, sitne prepirke koje su prerastale u velike, nije bilo nikakvog fizikog
nasilja, ali urlali smo jedno na drugo i pretili odlaskom, ili bi on otiao u etnju i ne bih ga
videla po nekoliko sati, ili po nekoliko dana.
Bilo je to prvi put otkad se ona rodila - prvi put da je otiao i ostavio me. Ona je
imala... samo nekoliko meseci. Krov je prokinjavao. Seam se toga, zvuka vode koja kaplje
u kante rasporeene po kuhinji. Smrzavala sam se, vetar je duvao s mora, danima je padala
kia. Zaloila sam vatru u dnevnoj sobi, ali ona se uporno gasila. Bila sam tako umorna. Pila
sam samo da se ugrejem, ali nije pomagalo, i onda sam odluila da legnem u toplu kupku.
Uzela sam Libi sa sobom, postavila je na grudi, s glavom ispod moje brade."
Crowarez

98

Bosnaunited

Soba postaje sve mranija, sve dok ne stignem dotle, do leanja u vodi, s njenim
telom na meni, i sveom koja gori iznad moje glave. Mogu da ujem kiu, miris voska, oseaj
studeni u vazduhu oko vrata i ramena. Troma sam, telo mi tone u prijatnu toplinu.
Iscrpljena sam. A onda, iznenada, svea se gasi i hladno mi je. Istinski hladno, zubi mi
cvokou, telo mi drhti, kua kao da podrhtava, vetar fijue nosei crepove sa krova.
"Zaspala sam", kaem i vie nisam mogla da izustim ni re, jer je ponovo oseam, ali
vie nije na mojim grudima, njeno telo je zaglavljeno izmeu moje ruke i ivice kade, s licem
u vodi. Obe smo bile tako hladne."
Za trenutak se ne pomeramo i ne usuujem se da ga pogledam, ali kada to uinim, on
se ne povlai. Ne govori nita. Stavlja mi ruku oko ramena, privlai me k sebi, naslanjam lice
na njegove grudi, udiem ga i ekam, da se osetim drugaije, lake, bolje ili gore, sada kada
jo jedna dua zna. Oseam olakanje, jer po njegovoj reakciji zakljuujem da sam uinila
pravu stvar, nije ljut na mene, ne misli da sam udovite. Bezbedna sam ovde, potpuno
bezbedna s njim.
Ne znam koliko dugo sam u njegovom zagrljaju, ali kada se povratim, zvoni mi
telefon. Ne javljam se, ali trenutak kasnije piti, obavestivi me da je stigla poruka, od Skota.
Gde si? Sekund kasnije, telefon opet zvoni. Tara. Izvlaim se iz Kamalovog zagrljaja i javljam
se.
"Megan, ne znam gde si, ali mora da se javi Skotu. Zvao me je etiri puta, rekla sam
mu da si skoknula do prodavnice po vino, ali mislim da mi nije poverovao. Kae da se ne
javlja na telefon." Tara zvui ljutito, i znam da bi trebalo da je smirim, ali nemam snage.
"U redu", kaem. "Hvala ti. Zvau ga odmah."
"Megan...", poinje ona, ali prekidam vezu pre nego zavri misao.
Prolo je deset. Kod Kamala sam vie od dva sata. Gasim telefon i okreem se prema
njemu.
"Neu da idem kui", kaem.
On klima glavom, ali me ne poziva da ostanem. Umesto toga kae: "Moe da se
vrati, ako eli. Neki drugi put."
Prilazim mu, diem se na prste i ljubim mu usne. Ne odmie se od mene.

Crowarez

99

Bosnaunited

REJEL

subota, 3. avgust 2013.

JUTRO
Sino sam sanjala da etam kroz umu, sama. Bio je sumrak, ili zora, nisam sigurna,
ali jo neko je bio sa mnom. Nisam mogla da vidim ko je, samo sam znala da je neko tamo,
da me stie. Nisam elela da me vidi, htela sam da pobegnem, ali nisam mogla, noge su mi
bile teke, a kada sam pokuala da vritim, nije izaao nikakav zvuk.
Kada se probudim, jarko sunce se uvlai kroz proreze na roletnama. Kia je prestala,
obavila je svoj posao. Soba je topla, mirie na nevolju, vonja na kiselinu, nisam iz nje izala
jo od etvrtka. Spolja ujem usisiva, Keti isti kuu. Ona e kasnije da ode, a kada se to
desi, izai u i ja. Nemam pojma ta bih danas radila, ne uspevam da se povratim. Moda jo
jedan dan alkoholisanja, a onda u sutra da se sredim.
Telefon mi kratko zuji, baterija je na izdisaju. Nosim ga na punjenje i usput
primeujem dva proputena poziva od sino. Zovem govornu potu. Imam jednu poruku.
"Rejel, zdravo. Mama je. Sluaj, sutra dolazim u London. U subotu. Moram neto da
kupim. Moemo li da se naemo na kafi ili neto tako? Duo, nije pravi trenutak da se useli
kod mene. Tu je... Ovaj, imam novog prijatelja, i zna kako je u ranim fazama." Kikoe se.
"Bilo kako bilo, rado u ti pozajmiti neki novac da pregrmi nekoliko nedelja. Ispriaemo
se sutra. Vai, mila? Zdravo."
Biu iskrena prema njoj, kazau joj koliko su stvari loe. To nije razgovor koji elim
da vodim potpuno trezna. Ustajem iz kreveta: mogu odmah da skoknem do prodavnice i
popijem koju aicu pre nego to krenem. isto da se smirim. Gledam opet u telefon,
proveravam proputene pozive. Jedan je od moje majke - drugi od Skota. Poruka je
ostavljena u petnaest do jedan posle ponoi. Sedam, s telefonom u ruci, veajui sa sobom
da li da ga pozovem. Ne sada, prerano je? Moda kasnije? Posle jedne ae, ili dve?
Stavljam telefon da se puni, diem roletne i otvaram prozore, odlazim u kupatilo i
putam hladnu vodu, trljam kou i perem kosu, pokuavam da uutkam glas u svojoj glavi,
koji mi govori da je to ba udno, manje od etrdeset osam sati nakon to je naen le
njegove ene, on zove drugu enu usred noi.
VEE
Kia je prestala, sunce se stidljivo probija kroz guste, bele oblake. Kupila sam sebi
jednu od onih mini-boica vina - samo jednu. Nije trebalo, ali ruak sa mojom majkom
poljuljao bi ak i snagu volje zaklete antialkoholiarke. Ipak, obeala je da e mi uplatiti
trista funti na raun, pa to ipak nije bilo potpuno gubljenje vremena.
Nisam joj priznala da je situacija teka. Nisam joj rekla da mesecima ne radim, niti
da sam dobila otkaz (ona misli da e me njen novac skrpiti dok ne stigne nadoknada sa
biroa za nezaposlene). Nisam joj rekla koliko se situacija pogorala po pitanju alkohola.
Popila sam samo pola flae kada smo se nale, nije primetila.
Keti jeste. Jutros pre izlaska iz kue mije uputila onaj svoj pogled i rekla: "Za ime
Crowarez

100

Bosnaunited

boga. Ve?" Nemam pojma kako joj to polazi za rukom, ali uvek me provali. Mogu da
gucnem tek pola ae, Keti me samo pogleda i zna.
"Vidim ti po oima", kae ona, ali ja sebi u ogledalu izgledam isto. Njeno strpljenje je
pri kraju, njena naklonost takoe. Moram da prestanem. Ali ne danas. Ne mogu. Danas mi je
previe teko.
Trebalo je da budem spremna za to, trebalo je da oekujem, ali iz nekog razloga
nisam bila. Sela sam u voz i ona je bila svuda, njeno lice se smeilo sa svih naslovnih strana:
lepa, plava, srena Megan, koja gleda u kameru, u mene.
Neko je na seditu ostavio primerak Tajmsa, pa sam proitala njihov izvetaj.
Zvanina identifikacija je obavljena sino, post mortem je danas.
Policijski portparol je citiran: Uzrok smrti gospoe Hipvel je teko utvrditi jer je telo
dugo boravilo napolju i bar nekoliko dana bilo pod vodom. Jeziva pomisao, s njenom slikom
pred mojim oima. Kako je izgledala onda, a kako izgleda sada.
Kratko spominju Kamala, njegovo hapenje i putanje na slobodu, i objavljuju izjavu
inspektora Gaskila, koji kae da "prate brojne tragove", to pretpostavljam da znai da
nemaju pojma ta se dogodilo. Zatvaram novine i sputam ih na pod kraj svojih nogu, ne
mogu vie da podnesem da je gledam, ne elim da itam te beznadene, prazne rei.
Naslanjam glavu na prozor, ubrzo emo proi kraj broja dvadeset tri. Gledam u kuu,
samo za trenutak, ali predaleko smo sa ove strane pruge da bih zaista neto videla.
Neprestano razmiljam o danu kada sam videla Kamala, kako ju je poljubio, koliko sam bila
ljuta i kako sam elela da se suoim s njom. ta bi bilo da jesam? ta bi bilo da sam tada
otila tamo, pokucala na vrata, upitala je ta to kog avola radi? Da li bi i dalje bila iva, na
terasi?
Sklapam oi, naslanjajui glavu na prozor. Na Nortkotu ulazi nekoliko putnika,
zauzimaju sedita oko mene. Ne diem pogled, ali mi je udno, jer je voz poluprazan, ne
otvaram oi, ali se jeim po vratu i oseam afterejv ispod vonja od cigareta i znam da sam
taj miris ve jednom osetila.
"Zdravo."
Otvaram oi i prepoznajem riokosog, onog iz stanice, od one subote. Smeka mi se,
pruajui mi ruku. Iznenaena sam kada je prihvatim. Dlanovi su mu grubi i uljeviti.
"Sea me se?"
"Da", kaem, vrtei glavom dok govorim. "Od pre nekoliko nedelja, na stanici."
On klima glavom i smeka se. "Bio sam malo razvaljen", kae, a onda se smeje.
"Mislim da si bila i ti, zar ne, srce?"
Mlai je nego to sam onda primetila, moda u kasnim dvadesetim. Ima fino lice, ne
zgodno, samo fino. Iskren, irok osmeh. Govori sa naglaskom, kokni ili estuarski, neto tako.
Gleda me kao da zna neto o meni, kao da me izaziva, kao da smo pajtosi. Nismo. Skreem
pogled s njega. Trebalo bi neto da kaem, da ga pitam ta je video.
"Jesi li dobro?", pita on.
"Da, dobro sam." Gledam kroz prozor, ali oseam njegov pogled na sebi, imam
neobinu potrebu da ga osmotrim, da udahnem miris cigareta sa njegove odee i iz
njegovog daha. Volim miris cigareta. Tom je puio kada smo se upoznali, i ja bih ponekad
Crowarez

101

Bosnaunited

zapalila s njim, dok smo pili ili posle seksa. Erotian je, taj miris, podsea me na srene
dane. Grizem donju usnu, pitajui se za trenutak ta bi riokosi uradio kada bih se okrenula
prema njemu i poljubila mu usne. Oseam kako mu se telo pomera, saginje se, uzima novine
kraj mojih nogu.
"Grozno, je li? Sirota ena. Ba udno, jer smo i mi bili tamo, te noi. Dogodilo se te
noi, zar ne? Kada je nestala."
Kao da mi ita misli, i to me zapanjuje, munjevito se okreem da ga pogledam i elim
da vidi izraz u mojim oima. "Molim?"
"Te noi, kada smo se sreli u vozu. Te noi je ova ena nestala, ova to su je nali. I
kau da je poslednji put viena ispred stanice. Razmiljam, zna, moda sam je video. Ne
seam se. Bio sam razvaljen." Slee ramenima. "Sea li se ti iega?"
udno se oseam kada mi to kae, ne pamtim kada sam se poslednji put ovako
oseala. Ne mogu da mu odgovorim jer su mi misli na nekom drugom mestu, i to ne samo
zbog njegovih rei, ve i zbog afterejva. Ispod cigareta, taj miris, sve, limunast,
aromatian, budi seanje na sedenje u vozu, kraj njega, ba kao sada, samo to smo ili u
suprotnom pravcu i neko se smejao, veoma glasno, i on me je uhvatio za ruku, upitavi
jesam li za pie, ali odjednom neto nije u redu. Oseam se uplaeno, zbunjeno, neko
pokuava da me udari, vidim pesnicu koja dolee i saginjem se, diem ruke da zatitim
glavu, nisam vie u vozu, na ulici sam. Opet ujem taj smeh, ili viku, na stepenicama sam, na
ploniku, tako je konfuzno, srce mi divlje lupa. Neu da budem blizu ovog oveka, hou da
pobegnem od njega.
Ustajem, rekavi: "Izvini me", glasno, kako bi ostali ljudi u vagonu uli, ali oko nas
nema mnogo putnika i niko ne okree glavu. Riokosi die pogled, iznenaen, pomera noge
u stranu kako bi me propustio.
"Izvini, srce", kae. "Nisam hteo da te uznemirim." Udaljavam se od njega najbre to
mogu, voz se trza i njie i skoro gubim ravnoteu, hvatam se za naslon sedita kako ne bih
pala. Ljudi me gledaju, zure u mene dok urno ulazim u sledei vagon i u onaj posle njega,
ne zaustavljam se sve dok ne stignem do kraja voza. Zadihana sam i uplaena, ne mogu to
da objasnim, ne mogu da se setim ta se desilo, ali oseam strah i zbunjenost. Sedam,
okrenuta prema vratima kroz koja sam upravo prola kako bih mogla da ga vidim ukoliko
krene za mnom.
Dlanovima pritiskam oi, koncentriui se, pokuavam da se setim, da dokuim ta
sam videla. Proklinjem sebe to pijem, kada bi mi se samo glava razbistrila... a onda mi sine.
Mrak je i neki ovek koraa, udaljava se od mene. Ili ena? Da, ena, i na sebi ima plavu
haljinu. Ana.
Krv mi pulsira u glavi, srce lupa, ne znam da li je ovo to vidim i oseam stvarno ili
ne, uobrazilja ili seanje. vrsto zatvaram oi u pokuaju da se opet setim, da opet vidim, ali
nestalo je.

Crowarez

102

Bosnaunited

ANA

subota, 3. avgust 2013.

VEE
Tom izlazi s nekim drugarima na pie, Ivi dole spava. Sedim u kuhinji, vrata i prozori
su zatvoreni uprkos vruini. Kia je prestala, konano, sada je uasno sparno.
Dosadno mi je. Ne znam ta bih radila. Ila bih u kupovinu, potroila malo na sebe,
ali to je neizvodljivo sa Ivi. Unervozi se i to me stresira. Zato sedim u kui. Ne gledam
televiziju i ne itam novine. Ne elim da itam o njoj, ne elim da vidim Meganino lice, ne
elim da mislim o tome.
Kako da ne mislim o tome kada smo tu, samo etiri kue dalje?
Zovem mame iz susedstva, proveravajui je li neka raspoloena za igralite, ali sve
imaju planove. Zovem ak i svoju sestru, ali nju je potrebno rezervisati bar nedelju dana
unapred. Elem, ona kae da je previe mamurna da bi provodila vreme sa detetom. Tada
oseam uasan ubod zavisti, udim da provedem subotu izleavajui se na kauu sa
novinama i izbledelim seanjem na odlazak iz kluba prethodne noi.
Glupo, zaista, jer je ovo to sada imam milion puta bolje, i rtvovala sam se da to
obezbedim. Sada jo samo moram to da ouvam. Dakle, evo sedim u svojoj sparnoj kui,
pokuavam da ne razmiljam o Megan, pokuavam da ne mislim o njoj i da ne skaem svaki
put kada ujem buku, svaki put kada senka proe kraj prozora. Neizdrivo je.
Meutim, ne prestajem da mislim o tome da je Rejel bila tu u noi kada je Megan
nestala, teturala se unaokolo, potpuno pijana, a onda je naprasno nestala. Tom ju je cele
noi traio, ali je nije naao. Ne prestajem da se pitam ta je radila tu.
Ne postoji nikakva veza izmeu Rejel i Megan Hipvel, priala sam o tome sa
detektivkom Rajli nakon to smo videli Rejel ispred kue Hipvelovih, i rekla je da nema
razloga za brigu. "Ona je posmatra", rekla je. "Usamljena je, pomalo oajna. Samo eli da se
ukljui u neto."
Rajlijeva je verovatno u pravu. Skoro sigurno je u pravu. A onda se setim kako je
Rejel ula u moju kuu i uzela mi dete, setim se straha koji sam osetila kada sam videla nju
sa Ivi kod ograde. Setim se onog uasnog, jezivog keza koji mije uputila kada sam je
ugledala ispred kue Hipvelovih. Detektivka Rajli ne zna koliko Rejel moe da bude
opasna.

Crowarez

103

Bosnaunited

REJEL

nedelja, 4. avgust 2013.

JUTRO
Drugaiji je komar iz kog se jutros budim. U njemu sam uinila neto loe, ali ne
znam ta, sve to znam je da to ne moe biti dobro. Sve to znam je da me Tom sada mrzi,
vie nee da pria sa mnom, i svima koje poznajem je ispriao o mom uasnom delu, i svi su
se urotili protiv mene: stare kolege, prijatelji, pa ak i moja majka. Gledaju me sa gaenjem,
prezirom, i niko nee da me saslua, niko me ne puta da im kaem koliko mi je ao.
Oseam se grozno, oajno, grize me savest, prosto ne mogu da zamislim ta sam to uinila.
Budim se i znam da je san povezan sa starim seanjem, nekim prastarim grehom, sada vie
nije ni bitno kojim.
Jue sam se, posle izlaska iz voza, muvala oko stanice Eberi nekih petnaest do
dvadeset minuta. ekala sam da vidim hoe li on - riokosi - izai iz voza, ali nije ga bilo na
vidiku. Pomislila sam da mi je promakao, da je tu negde, samo eka da krenem kui kako bi
me pratio. Pomislila sam kako oajniki elim da otrim kui, gde e me ekati Tom. elim
da imam nekog ko me eka.
U povratku kui sam svratila u prodavnicu pia.
Stan je bio prazan kada sam ula, imala sam oseaj da je upravo naputen, kao da
sam se mimoila sa Keti, ali u poruci na kuhinjskom pultu je pisalo da e ruati sa
Dejmijenom u Henliju i da se nee vraati do nedelje uvee. Bila sam nespokojna, uplaena,
hodala sam po stanu, skupljajui stvari, nametajui ih. Neto nije bilo u redu, ali tek kasnije
mi je sinulo da sam to bila ja.
Ipak, tiina mi je huala u uima poput glasova, pa sam sipala au vina, i jo jednu, i
onda sam telefonirala Skotu. Poziv je odmah preusmeren na glasovnu potu iz nekog
prolog ivota, izreenu uurbanim glasom samouverenog oveka sa prelepom enom kod
kue. Nekoliko minuta kasnije, telefonirala sam opet. Veza se uspostavila, a da niko nije
progovorio.
"Halo?"
"Koje to?"
"Rejel", rekla sam, "Rejel Votson."
"O..." ula se buka u pozadini, glas, enski. Njegova majka, verovatno.
"Ti... propustila sam tvoj poziv", rekla sam.
"Ne... ne. Jesam li te zvao? O, greka." Zvuao je nervozno. "Ne, ne, samo spusti tu",
rekao je i trebalo mi je vremena da shvatim da se ne obraa meni.
"ao mi je", rekla sam.
"Da." Glas mu je bio hladan i bezlian.
"Tako mi je ao."
"Hvala ti."
Crowarez

104

Bosnaunited

"Da li si... hteo da pria sa mnom?"

"Ne, sigurno sam te grekom okrenuo", rekao je, ovoga puta ubedljivije.
"Aha..." Osetila sam da eli to pre da zavri razgovor, znala sam da bi trebalo da ga
pustim, njegovoj porodici, njegovom bolu. Znala sam da bi trebalo, ali nisam. "Poznaje li
Anu?", upitala sam. "Anu Votson?"
"Tvoju... uh... koga? Misli enu tvog biveg?"
"Da."
"Ne. Mislim, ne ba. Megan... Megan je neko vreme bila dadilja njenom detetu, prole
godine. Zato pita?"
Ne znam zato pitam. Ne znam. "Moemo li da se vidimo?", pitam ga. "Hou o
neemu da popriam s tobom."
"O emu?", zvuao je iziritirano. "Stvarno nije trenutak."
Povreena njegovim sarkazmom, spremala sam se da prekinem vezu, kada je rekao:
"Kua mi je puna ljudi. Moe sutra? Svrati po podne."
VEE
Posekao se prilikom brijanja, ima krvave fleke po obrazima i okovratniku. Kosa mu
je vlana, mirie na sapun i afterejv. Sklanja se s ulaznih vrata, pokazujui mi da uem,
klima mi glavom, ali nita ne govori. Kua je mrana, zaguljiva, roletne u dnevnoj sobi su
sputene, zavese na dvokrilnim vratima navuene. Na kuhinjskom pultu su plastine
posude sa poklopcima.
"Svi donose hranu", kae Skot. Pokazuje mi da sednem za sto, ali on ostaje da stoji,
ruku sputenih uz bokove. "Htela si neto da mi ispria?" On je ovek u avionu koji pada,
ne gleda me u oi. Deluje poraeno.
"Htela sam da te pitam o Ani Votson, je li... ne znam. Kakav je bio njen odnos sa
Megan? Jesu li se slagale?" Skot se mrti, stavlja ruke na naslon stolice pred sobom.
"Ne. Mislim... nisu se simpatisale. Zapravo se nisu dobro poznavale. Nisu imale
nikakav odnos." Ramena kao da mu se dodatno sleu, umoran je. "Zato me to pita?"
Moram da budem iskrena. "Videla sam je. Mislim da sam je videla ispred podzemnog
prolaza, kod stanice. Videla sam je one noi... noi kada je Megan nestala."
Skot odmahuje glavom, pokuavajui da shvati ta mu govorim. "Izvini? Videla si je.
Bila si... gde si ti bila?"
"Bila sam tamo, bila sam na putu da se vidim... da se vidim sa Tomom, mojim bivim
muem, ali..."
Skot sklapa oi, trljajui elo. "ekaj malo - bila si ovde - i videla si Anu Votson? I?
Znam, Ana je bila napolju, ona ivi nekoliko kua dalje. Rekla je policiji da je oko sedam ila
na stanicu, ali se ne sea da je videla Megan." vre stee naslon stolice, vidim da gubi
strpljenje. "ta tano hoe da mi kae?"
"Napila sam se", kaem, oseajui kako crvenim od poznatog stida, "ne seam se
tano, ali upravo sam dobila taj oseaj..."
Skot die ruke. "Dosta. Neu vie da sluam. Ti ima neki problem sa bivim muem i
njegovom novom enom, oigledno je. Ali to nema nikakve veze sa mnom, niti sa Megan.
Zar ne? Isuse, kako te nije sramota? Ima li ti predstavu kroz ta ja ovde prolazim? Zna li
Crowarez

105

Bosnaunited

da me je policija jutros vodila na sasluanje?" Toliko jako stee stolicu da strepim da je ne

polomi, pripremam se na pucanje. "I dola si ovde sa tim... sranjem. ao mi je to ti je ivot
sjeban, ali veruj mi, tvoj je sjajan u poreenju s mojim. Zato, ako nije problem..." Pokazuje
mi glavom u pravcu ulaznih vrata.
Ustajem, oseajui se glupo, smeno. I stidim se. "Htela sam da pomognem, htela
sam..."
"Ne moe, u redu? Ne moe da mi pomogne. Niko ne moe da mi pomogne. Moja
ena je mrtva, a policija misli da sam je ja ubio." Povisuje glas, crvene take mu izbijaju na
obrazima. "Misle da sam je ja ubio."
"Ali... Kamal Abdik..."
Stolica se razbija o kuhinjski zid takvom silinom da joj jedna noga otpada. Uplaeno
skaem, ali Skot jedva da se pomerio, ruke su mu na bokovima, skupljene u pesnice, vidim
kako mu vene iskau pod koom.
"Kamal Abdik", cedi on kroz zube, "vie nije osumnjien." Glas mu je ravan, ali mada
se trudi da se smiri, mogu da osetim kako bes kljua u njemu. elim da odem do ulaznih
vrata, ali on mi je na putu, zaklanja mi izlaz, zaklanja mi ono malo svetlosti to ulazi u sobu.
"Zna li", nastavlja Skot, okrenuvi mi lea, odlazei da pokupi stolicu, "ta je
izjavio?" Naravno da ne znam, mislim, ali iznova shvatam da se Skot zapravo ne obraa
meni. "Kamal se nasluao raznih pria. Kamal tvrdi da je Megan bila nesrena, da sam ja bio
ljubomoran mu koji je kontrolie i... kako se ono kae? Emotivni zlostavlja." Izbacuje ove
rei sa gaenjem. "Kamal tvrdi da se Megan mene plaila."
"Ali on je..."
"Nije jedini. Ona njena prijateljica, Tara - kae da ju je Megan nekoliko puta zamolila
da je pokriva, da je Megan traila od nje da me slae o tome gde je, ta radi."
Vraa stolicu za sto, ova se prevre i pada. Opet je die, stolica opet pada, i ostavlja je
tako. Pomera se korak prema hodniku i onda me gleda. "Ja sam optuen ovek", kae, lica
iskrivljenog od tuge. "Gotov sam."
Skot utira polomljenu stolicu, uspravljajui je, i ipak seda na nju. Nesigurno stojim.
Da li da istrajem ili da odustanem? On opet poinje da govori, glas mu je tih, jedva ga ujem.
"Njen telefon", kae, "bio joj je u depu." Prilazim mu jedan korak. "U njemu je bila jedna
poruka od mene. Poslednja stvar koju sam joj rekao, poslednje rei koje je proitala. Idi
doavola, kuko laljiva."
Brada mu pada na grudi, ramena poinju da se tresu. Dovoljno sam blizu da ga
dotaknem, diem ruku i drhtavim prstima mu neno dodirujem vrat. Ne odguruje me.
"ao mi je", apuem i zaista to mislim, jer iako sam okirana ovim to ujem, teko
mi je da zamislim da je mogao tako da se ophodi prema njoj. Znam kako je voleti nekog i
kazati mu najgore stvari, iz besa ili straha. "Jedna poruka", kaem. "Nije dovoljna. Ako je to
sve..."
"Ali to nije sve, zar ne?" Skot se uspravlja, odgurujui moju ruku. Obilazim oko stola i
sedam preko puta njega. On me ne gleda. "Imao sam motiv. Nisam se poneo... nisam
reagovao na pravi nain kada je otila. Nisam se dovoljno brzo uspaniio. Nisam je dovoljno
brzo zvao. I onda, ha!" Gorko se smeje. "Postoji obrazac ponaanja zlostavljaa. Prema
Kamalu Abdiku." Konano die pogled ka meni i kada me vidi, tada se pali lampica. Nada.
Crowarez

106

Bosnaunited

"Ti... ti moe da pria sa policijom. Moe da im kae da je to la, da on lae. Moe bar da
im ispria svoju verziju, da im kae koliko sam je voleo, kako smo bili sreni..."
Oseam paniku kako nadolazi, on misli da mu mogu pomoi. On polae svoje nade u
mene, ali sve to imam da mu pruim su lai, proklete lai.
"Ne bi mi poverovali", slabano kaem. "Ne veruju mi. Ja sam nepouzdani svedok."
Tiina meu nama raste i ispunjava prostoriju, muva ljutito zuji na dvokrilnim
vratima. Skot eprka osuenu krv na obrazu, posmatram kako noktima strue po koi.
Odgurujem stolicu, grebui stopalima po ploicama, i on die pogled.
"Bila si ovde", kae Skot, kao da je tek sada obradio informaciju koju sam mu pruila
pre petnaest minuta. "Bila si u Vitniju one noi kada je Megan nestala?"
Jedva ga ujem od pulsiranja u uima. Klimam glavom.
"Zato to nisi rekla policiji?", pita me. Vidim kako mu se zateu vilini miii.
"Jesam. Rekla sam im. Ali nisam imala... nita nisam videla. Ne seam se nieg." Skot
ustaje, prilazi dvokrilnim vratima i sklanja zavese. Sunce nas zaslepljuje. Skot mi je okrenut
leima, skrtenih ruku.
"Bila si pijana", kae, kao da samo iznosi tu injenicu. "Ali sigurno se neeg sea.
Sigurno... zato se stalno vraa ovamo, zar ne?" Okree se da me pogleda. "Je li? Zato me
stalno zove. Neto zna." I ovo govori kao da je injenica: ne pitanje, ne optuba, ne teorija.
"Jesi li videla njegova kola?", pita. "Plavu voksol korsu. Jesi li je videla?" Odmahujem glavom
i on frustrirano die ruke. "Nemoj tek tako da odustaje, razmisli. ta si videla? Videla si
Anu Votson, ali to nita ne znai, videla si... hajde! Koga si videla?"
Trepem na sunevom svetlu, oajniki pokuavajui da sklopim mozaik onoga to
sam videla, ali nita mi ne dolazi. Nita stvarno, nita korisno. Nita to bih mogla da
izustim naglas. Prepirala sam se s nekim. Ili sam moda bila svedok prepirke. Teturala sam
se po stepenicama na stanici, riokosi mi je pomogao da ustanem. Mislim da je bio ljubazan
prema meni, iako ga se sada iz nekog razloga plaim. Znam da sam zadobila posekotinu na
glavi, i drugu na usni, modrice po rukama. Mislim da se seam podzemnog prolaza. Bila sam
pijana, uplaena, zbunjena. ula sam glasove, ula sam kako neko doziva Megan. Ne, to je
bio san. To nije bilo stvarno. Seam se krvi. Krvi na mojoj glavi, krvi na mojim rukama.
Seam se Ane. Ne seam se Toma. Ne seam se ni Kamala ni Skota ni Megan.
Skot me gleda, eka da neto kaem, ponudila bih mu mrvu utehe, ali je nemam.
"Ta no", kae on, "to je kljuno vreme." Ponovo seda za sto, blie meni, leima
okrenut prozoru. elo i gornja usna su mu oroeni znojem, telo mu drhti kao da ima
groznicu. "Tada se dogodilo. Oni misle da se tada dogodilo. Nisu sigurni..." Glas mu se gubi.
"Ne mogu biti sigurni. Zbog stanja. U kom se le nalazi." Duboko uzdie. "Ali misle da je to
bilo te noi. Ili ubrzo posle." Opet je u svom svetu, pria zidovima, ne meni, sluam u tiini
kako pria zidovima da je uzrok smrti povreda glave, lobanja joj je na nekoliko mesta
polomljena. Nema seksualnog nasilja, bar nisu mogli da ga potvrde, zbog njenog stanja.
Stanja, koje je bilo u fazi raspada.
Kada doe sebi i pogleda me, vidim strah u njegovim oima, vidim oaj.
"Ako se sea bilo ega", kae, "mora da mi pomogne. Molim te, pokuaj da se seti,
Rejel." Moje ime sa njegovih usana izaziva treptaj u mom stomaku i oseam se slomljeno.
U vozu, na putu do kue, razmiljam o onome to je rekao, i pitam se je li to tano. Je
Crowarez

107

Bosnaunited

li razlog to se i dalje vraam toj prii zakopan negde u mojoj glavi? Znam li neto to
oajniki elim da saoptim? Znam da oseam neto prema njemu, neto to ne mogu da
imenujem i to ne bih smela da oseam. Ili je vie od toga? Ako postoji neto u mojoj glavi,
onda moda neko moe da mi pomogne da to iskopam. Neko kao psihijatar. Psihoterapeut.
Neko kao Kamal Abdik.
utorak, 6. avgust 2013.

JUTRO
Oka nisam sklopila. Celu no sam leala razmiljajui o tome, vrtei to iznova po
svojoj glavi. Je li glupo, lakomisleno, besmisleno? Je li opasno? Ne znam ta da radim.
Zakazala sam posetu, jue ujutru, kod doktora Kamala Abdika. Pozvala sam njegovu
ordinaciju, razgovarala sam sestrom na prijemnom, traila doktora Abdika po imenu.
Moda mi se uinilo, ali kao da je zvuala iznenaeno. Rekla je da me doktor moe primiti
sutradan u 16.30. Danas, u 16.30. Tako brzo? Srce mi je tuklo pod rebrima, usta se suila,
rekla sam da mi odgovara. Za individualne klijente, seansa kota sedamdeset pet funti. Onih
trista funti od moje majke nee dugo potrajati.
Otkad sam zakazala posetu, ne mogu ni o emu drugom da mislim. Plaim se, ali
istovremeno sam i uzbuena. Jae je od mene, ne mogu da poreknem da je deo mog bia
ushien to e upoznati Kamala. Zato to je sve ovo poelo s njim: jedan pogled na njega i
moj ivot je skrenuo sa ustaljene putanje. Onog trena kada sam ga videla kako ljubi Megan,
sve se promenilo.
Moram da ga vidim. Moram neto da preduzmem, jer policiju zanima samo Skot.
Jue su ga opet priveli zbog ispitivanja. Naravno, to nisu objavili, ali postoje slike, snimci na
internetu, Skot koji ulazi u policijsku stanicu u drutvu svoje majke. Kravata mu je previe
zategnuta, izgleda kao ovek koji se gui.
Svi nagaaju. Novine kau da je policija obazriva, da ne mogu priutiti sebi jo jedno
ishitreno hapenje. Pria se o neuspeloj istrazi, postoje predloi za smenu osoblja. Na
internetu se o Skotu govori sve najgore, teorije su jezive, ogavne. Postoje foto-montae sa
njegovim prvim, planim pojavljivanjem, kada moli Megan da mu se vrati, a pored njih slike
ubica - Trejsija Endruza, Majlsa Evansa - ljudi koji su se takoe pojavili na televiziji,
uplakani, zbunjeni, dotueni sudbinama svojih voljenih. Uasno, nehumano. Mogu samo da
se molim da Skot nikada ne vidi te snimke. Slomili bi mu srce.
Dakle, ma koliko da sam glupa i lakomislena, posetiu Kamala Abdika, jer za razliku
od svih tih koji nagaaju, ja sam videla Skota, bila sam mu dovoljno blizu da ga dodirnem,
znam da nije ubica.
VEE
Noge mi jo drhte dok se penjem uz stepenice na stanici Korli, ve satima drhtim kao
prut, sigurno je od adrenalina, srce jednostavno nee da se smiri. Voz je dupke pun - nema
anse da sednem, nije kao kada se ukrcam na Justonu, zato moram da stojim nasred vagona.
Vonja na znoj, pokuavam da diem polako, pogleda prikovanog za cipele, analizirajui ono
to oseam.
Likovanje, strah, zbunjenost i krivicu. Najvie krivicu.
Nije ono to sam oekivala.
Crowarez

108

Bosnaunited

Kada sam stigla do ordinacije, uspela sam da dovedem sebe u stanje dubokog i
apsolutnog straha: bila sam ubeena da e me Kamal pogledati i da e nekako dokuiti ono
to znam, posmatrae me kao pretnju. Strepela sam da u se izlanuti, da neu uspeti da se
suzdrim od izgovaranja Meganinog imena. A onda sam ula u prijemno odeljenje, dosadno,
bezlino i jeftino opremljeno, i obratila se sredovenoj sestri, koja je uzela moje podatke a
da me nije ni pogledala. Sela sam u ekaonicu i uzela primerak est meseci starog Voga i
drhtavim rukama ga listala, pokuavajui da se fokusiram na ono to me eka, istovremeno
se trudei da izgledam kao da mi je beskrajno dosadno, poput svakog drugog pacijenta.
U ekaonici je bilo jo dvoje ljudi, mladi u dvadesetim godinama, koji je itao neto
na svom telefonu i starija ena, koja je smrknuto zurila u svoja stopala, ne podigavi pogled
nijednom, ak ni kada je sestra uzviknula njeno ime. Samo je ustala i odgegala se, znala je
kuda ide. ekala sam pet minuta, deset. Sve sam isprekidanije disala, u ekaonici je bilo
toplo i zaguljivo, kao da nisam unosila dovoljno kiseonika u plua, strepela sam da se ne
onesvestim.
A onda se pojavio. Vrata su se otvorila i mukarac je izaao napolje, znala sam da je
to on i pre nego to sam ga pogledala. Samo na osnovu visine i sporih, leernih pokreta,
odmah sam znala da nije Skot kada sam ga prvi put ugledala, kada je bio samo senka koja se
kree prema njoj. Kamal mi je pruio ruku.
"Gospoa Votson?"
Podigla sam pogled, presrevi njegov, i osetila elektrine trnce niz kimu. Prihvatila
sam njegovu ruku, toplu, suvu i krupnu aku, koja je obujmila moju.
"Molim vas", rekao je, pokazujui mi da krenem za njim, i uinila sam to, pratila sam
ga u njegovu ordinaciju sa oseajem munine i vrtoglavice. Ona je inila isto to. Sela bi na
stolicu koju je pokazao meni, sela bi preko puta njega, on bi verovatno skrstio ake ispod
brade, kao to je uinio ovog popodneva, i verovatno bi joj klimnuo glavom, isto kao i meni,
rekavi: "U redu. O emu biste eleli da razgovaramo?"
Sve u vezi s njim bilo je toplo: njegova aka, dok smo se rukovali, njegove oi, boja
njegovog glasa. Traila sam na njegovom licu tragove, znake svirepe brutalnosti kojom je
zdrobio Meganinu glavu, izraz istraumiranog izbeglice koji je izgubio porodicu - ali nisam ih
nala. I na neko vreme sam se zanela, zaboravivi da ga se plaim. Sedela sam tamo i nisam
vie paniila, progutala sam pljuvaku i pokuala da se setim ta bih mu rekla, i odvaila
sam se. Rekla sam mu da ve etiri godine imam problem sa alkoholizmom, da me je pie
kotalo braka i posla, da me kota zdravlja, oigledno, i da se plaim da e me kotati
razuma.
"Zaboravljam", rekla sam. "Imam prekide u pamenju i ne seam se gde sam bila niti
ta sam radila. Ponekad se pitam jesam li uinila ili rekla neto uasno, i ne mogu da se
setim. I ako... ako mi neko ispria neto to sam uradila, to mi ne lii na mene. Ne zvui kao
neto to bih ja uradila. I tako je teko... osetiti odgovornost za neto ega se ne seate. I
tako me izjeda krivica. Krivo mi je, ali stvar je... ono to sam uradila kao da je izvaeno iz
mene. Kao da mi ne pripada."
Sve to je iskuljalo, sva ta istina, samo se prosula pred njim u prvih nekoliko minuta u
njegovom prisustvu, bila sam tako spremna da se otvorim, ekala sam da to nekome
ispriam. Ali to nije trebalo da bude on. Sluao me je, bistrim oima boje ilibara gledao je
pravo u moje, nepomian, skrtenih ruku, nije skretao pogled, niti je zapisivao beleke.
Crowarez

109

Bosnaunited

Sluao je. I povremeno je klimao glavom, tek neznatno.

"elite da preuzmete odgovornost za ono to ste uinili, ali vam je teko da se
oseate odgovornom ako ne moete da se setite?", rekao je.
"Da, upravo tako."
"Kako preuzimamo odgovornost? Moete da se izvinite - iako ne moete da se setite
poinjenog greha, ali to ne znai da vae izvinjenje i saoseajnost iza tog izvinjenja nisu
iskreni."
"Ali elim... elim da ga osetim. elim da se osetim... jo gore."
udno je to rei, ali sve vreme mislim na to. Ne oseam se dovoljno loe. Znam za ta
sam odgovorna, znam sve uasne stvari koje sam poinila, iako se ne seam detalja - ali
oseam se distancirano od tih dela, kao da su mi oduzeta.
"Mislite da bi trebalo da se oseate gore nego to se oseate? Zar se ne oseate
dovoljno loe zbog svojih greaka?"
"Da."
Kamal je odmahnuo glavom. "Gospoo Votson - Rejel, rekli ste mi da ste se razveli,
izgubili posao - zar ne mislite da je to dovoljna kazna?" Odmahnula sam glavom. Zavalio se
u stolicu. "Moda ste malo prestrogi prema sebi."
"Nisam."
"U redu. Moemo li malo da se vratimo unazad? Na period kada je problem poeo rekli ste da je to bilo... pre etiri godine? Moete li da mi priate o tome?"
Opirala sam se. Nisam bila sasvim uljuljkana toplinom njegovog glasa, blagou
njegovih oiju. Nisam bila potpuno beznadena. Nisam htela da mu ispriam itavu istinu,
nisam htela da mu kaem kako sam udela za bebom. Rekla sam mu da mi se brak raspao,
da sam bila depresivna i da sam oduvek pila, ali stvari su se izmakle kontroli.
"Va brak se raspao, znai... ostavili ste mua, on je ostavio vas, ili ste... ostavili jedno
drugo?"
"Prevario me je", rekla sam. "Upoznao je drugu enu i zaljubio se." Kamal je klimnuo
glavom, ekajui da nastavim. "To nije, nije bila njegova greka. Ve moja."
"Zato tako mislite?"
"Pa, poela sam da pijem pre toga..."
"Znai, preljuba vaeg mua nije bila okida?"
"Ne, ve sam bila u tome, to to sam pila ga je i odbilo od mene, zato je prestao da..."
Kamal je ekao, nije me podsticao da nastavim, pustio me je da naem rei, ekao je da ih
izustim naglas. "Zato je prestao da me voli", zavrila sam.
Mrzim sebe to sam zaplakala pred njim. Ne shvatam zato nisam mogla da se
obuzdam, nije trebalo da priam o stvarnim dogaajima, trebalo je da se drim nekih
potpuno izmiljenih problema, izmiljenih osoba. Trebalo je da se bolje pripremim.
Mrzim sebe to sam ga gledala i za trenutak poverovala da saosea sa mnom. Zato
to me je gledao kao da saosea, ne kao da me ali, ve kao da me razume, kao da sam neko
kome eli da pomogne.
"Dakle, Rejel, poeli ste da pijete pre raspada vaeg braka. Moete li da definiete
Crowarez

110

Bosnaunited

mogui uzrok? Mislim, to ne moe svako, za neke ljude postoji generalni sunovrat u
depresivno stanje, ili u stanje zavisnosti. Je li kod vas postojalo neto konkretno? Neki teak
gubitak, ili neto slino?"
Odmahnula sam glavom, slegnuvi ramenima. Nisam htela to da mu ispriam. Niti u
mu ispriati.
ekao je neko vreme, a onda kratko pogledao na sat na svom radnom stolu.
"Nastaviemo sledei put, moe?", upitao je, a onda se osmehnuo i ja sam se sledila.
Sve u vezi s njim bilo je toplo, njegove ake, njegove oi, njegov glas, sve osim
osmeha. Moete prezreti ubicu kada vam pokae zube. Stomak mi se zgrio, puls mi se
dvostruko ubrzao, napustila sam njegovu ordinaciju ne prihvativi njegovu ispruenu ruku,
nisam mogla da podnesem da ga dotaknem.
Jasno mi je, jeste. Mogu da shvatim ta je Megan videla u njemu, i ne samo to da je
razoruavajue zgodan. Takoe je smiren i uverljiv, prosto zrai strpljivom ljubaznou.
Neko nevin ili poverljiv ili jednostavno u problemu moda ne bi video dalje od toga, moda
ne bi prozreo da se ispod sve te mirnoe krije vuk. Jasno mi je to. Skoro ceo sat sam bila
omaijana, dozvolila sam sebi da mu se otvorim. Zaboravila sam ko je, izdala sam Skota, i
izdala sam Megan, i zbog toga se oseam krivom.
Ali vie od svega oseam krivicu to sam opet otila kod njega.
sreda, 7. avgust 2013.
JUTRO
Opet sam sanjala onaj san kada neto nije u redu, kada su se svi urotili protiv mene,
na elu sa Tomom. Kada ne mogu da im objasnim, pa ak ni da se izvinim, jer ne znam o
emu se radi. U prostoru izmeu sna i jave, razmiljam o stvarnoj svai, davnoj, od pre
etiri godine, posle naeg prvog i jedinog pokuaja vantelesne oplodnje, kada sam htela da
probam ponovo. Tom mi je rekao da nemamo para, i nisam sumnjala u to. Znala sam da
nemamo, rata za kuu je bila velika, on je imao neke dugove preostale od propalog posla u
koji ga je uvukao njegov otac, morala sam da se nosim sa tim, morala sam da se nadam kako
emo jednog dana imati para, a u meuvremenu sam morala da gutam suze koje su
navirale, vrele i nagle, svaki put kada bih videla nepoznatu enu sa zaobljenim stomakom,
svaki put kada bih ula neiju radosnu vest.
Par meseci nakon to smo saznali da vetaka oplodnja nije uspela, rekao mi je za
putovanje. Iao je u Vegas na etiri dana da gleda veliki bokserski me i malo da se izduva.
Samo on i dva ortaka iz starih dana, ljudi koje nikada nisam srela. Kotalo je itavo
bogatstvo, znam jer sam u njegovom imejlu videla potvrdu o rezervaciji avionske karte i
hotelskog smetaja. Nemam pojma koliko kotaju karte za bokserski me, ali ove
definitivno nisu bile jeftine. Nismo imali dovoljno za drugi pokuaj vantelesne, ali to je
trebalo da bude novi poetak. Gadno smo se posvaali oko toga, ne seam se detalja jer sam
pila celo popodne, spremajui se za prepirku, a kada je do nje dolo, ponela sam se na
najgori mogui nain. Seam se njegove hladnoe sledeeg dana, njegovog odbijanja da
pria dalje o tome. Seam se da mi je razoaravajue ledenim glasom prepriao ta sam
uinila i izrekla, kako sam razbila nau uramljenu svadbenu fotografiju, kako sam vritala
na njega to je toliko sebian, kako sam ga nazvala beskorisnim muem, propalicom. Seam
se koliko sam tog dana mrzela sebe.
Crowarez

111

Bosnaunited

Pogreila sam, naravno, to sam mu rekla sve te stvari, ali sada mi zvue smeno, a
onda sam se zbog njih ljutila. Imala sam svako pravo da se ljutim, zar ne? Pokuavali smo
da zatrudnimo, zar nije trebalo da budemo spremni na rtve? Ja bih odsekla sebi ruku ako
bi mi to omoguilo da rodim, zar on nije mogao da se odrekne prokletog vikenda u Vegasu?
Neko vreme leim u krevetu, razmiljajui o tome, a onda ustajem i odluujem se za
etnju, jer ako neto ne preduzmem, otii u do prodavnice na oku, one koja radi
non-stop. Nisam pila od nedelje i mogu da osetim tu borbu u sebi, udnju za opijatom,
nagon da pobegnem iz svoje glave, kako se sudaraju sa maglovitim oseajem da je neto
postignuto, neto to bi bilo teta tek tako odbaciti.
I tako ustajem i odlazim u etnju. Eberi zapravo i nije mesto zahvalno za etnju,
prepuno je prodavnica i naselja, nema nijednog valjanog parka. Koraam kroz varoicu,
koja i nije tako loa kada je pusta. Trik je u tome da ubedite sebe kako nekuda idete:
odredite taku i grabite prema njoj. Biram crkvu na vrhu Ulice Plezans, koja se nalazi oko
tri kilometra od moje zgrade. Tamo sam bila na sastanku Anonimnih alkoholiara. Nikada
nisam otila u lokalnu, kako kasnije ne bih naletela na nekog od njih na ulici, u
supermarketu, u vozu.
Kada stignem do crkve, okreem se i vraam nazad, urno koraajui prema kui,
poput ene koja ima obaveze, koja ima gde da ode.
Normalna. Posmatram ljude u prolazu, dva mukarca tre sa ranevima na leima,
treniraju za maraton, mlada ena u crnoj suknji i belim patikama, sa salonkama u torbi, hita
na posao, i pitam se ta li oni kriju. Da li su u pokretu kako bi prestali da piju, bee li od
sebe? Razmiljaju li o ubici kog su jue sreli i kojeg opet planiraju da posete?
Ja nisam normalna.
Skoro sam stigla do kue kada sam ga ugledala. Udubljena sam u misli, razmiljala
sam kako bi te seanse sa Kamalom trebalo da budu korisne: da li zaista planiram da
protrkeljiem fioke njegovog radnog stola ukoliko on izae iz ordinacije? Ili da pokuam da
ga uhvatim u zamku rekavi mu neto o sluaju i tako ga navedem na tanak led? Velike su
anse da je on pametniji od mene, da e me prozreti. Uostalom, on dobro zna da se njegovo
ime povlai po tampi - sigurno je oprezan kod svakog pokuaja drugih da izvuku prie ili
informacije o njemu.
O tome razmiljam sputene glave, pogleda prikovanog za plonik, prolazei kraj
prodavnice pia sa desne strane i pokuavajui da ne gledam tamo, jer me mami. A onda
krajikom oka vidim njeno ime. Diem pogled i itam ogromna slova na naslovnoj stranici
tabloida: Je li Megan ubila svoje dete?

Crowarez

112

Bosnaunited

ANA

sreda, 7. avgust 2013.

JUTRO
Bila sam sa devojkama iz Nacionalne slube za pomo majkama u Starbaksu kada se
to dogodilo. Sedele smo na naem uobiajenom mestu pored prozora, deca su razbacala
lego kocke po podu, Bet je pokuavala (ponovo) da me ubedi da se pridruim njenom
knjievnom klubu, a onda se pojavila Dajana. Na licu je imala samouvereni izraz nekog ko
e da isporui nadasve soan tra, jedva se suzdravala dok je gurala kolica sa blizancima
kroz vrata.
"Ana", rekla je, smrtno ozbiljna, "jesi li videla ovo?" Podigla je primerak Dejli mejla,
na ijoj je naslovnoj strani pisalo: Je li Megan ubila svoje dete? Ostala sam bez teksta, na
trenutak zurila u naslov i briznula u pla. Ivi se uasnula. Samo je vrisnula. Bilo je uasno.
Otila sam u toalet da se povratim (i Ivi), i kada sam se vratila svi su aputali, Dajana
me je kriom pogledala i upitala: "Jesi li dobro, draga?" Likovala je, znala sam.
Morala sam da odem odatle, nisam vie mogla da ostanem: sve su bile tako
zabrinute, govorei kako mi je sigurno teko, ali na njihovim licima videla sam neveto
skrivenu osudu. Zar biste poverili svoje dete takvom monstrumu? U tom sluaju ste najgora
majka na svetu.
Na putu do kue pozvala sam Toma, ali je poziv odmah preusmeren na govornu
potu, pa sam mu ostavila poruku da mi se javi im bude mogao - trudila sam se da zvuim
vedro i neobavezno, ali drhtala sam, noge su mi klecale.
Nisam kupila novine, ali nisam odolela iskuenju da proitam lanak na internetu.
Sve mi je zvualo prilino neubedljivo. "Izvori bliski istrazi o Hipvelovoj" tvrde da je Megan
navodno "moda bila umeana u nezakonito ubistvo sopstvenog deteta" pre sedam godina.
Isti "izvori" takoe spekuliu ta bi mogao da bude motiv ubistva. Detektiv koji je na elu
cele istrage - Gaskil, onaj koji je dolazio da razgovara sa nama posle njenog nestanka - nije
komentarisao vest.
Tom me je pozvao i rekao da je izmeu dva sastanka, da ne moe da doe kui.
Pokuao je da me smiri, rekavi da je sve to samo gomila gluposti. "Zna da ne moe da
veruje ni polovini stvari koje piu novine." Nisam digla preveliku frku, jer je on bio taj koji
je predloio da nam Megan priuva Ivi. Verovatno se oseao grozno.
I u pravu je. Moda nita od toga nije tano. Ali ko bi izmislio takvu priu? Zato bi je
uopte plasirao? I ne mogu da se otrgnem oseaju da sam znala. Oduvek sam znala da neto
nije u redu s tom enom. U poetku sam samo mislila da je pomalo nezrela, a zapravo je bila
nekako odsutna. Samoiva. Neu da laem - drago mi je to je nema. Boji prst.
VEE
Na spratu sam, u sobi. Tom gleda TV sa Ivi. Ne razgovaramo. Mojom krivicom. im je
uao u kuu, napala sam ga.
Ceo dan mi se skupljalo. Nisam mogla da se suzdrim, niti da se sakrijem od nje, bila
Crowarez

113

Bosnaunited

je gde god pogledam. Ovde, u mojoj kui, dri moju kerku, hrani je, presvlai, igra se s njom
dok ja dremam. Stalno su mi se vraali trenuci kada sam ostavljala Ivi nasamo s njom i bilo
mije muka.
A onda je stigla paranoja, oseaj koji mi se javlja, koji je prisutan skoro sve vreme
otkad ivim u ovoj kui, da me neko posmatra. Isprva sam to pripisivala vozovima. Svi oni
bezlini putnici koji zure kroz prozore, direktno u nas, prosto su me uasavali. Bio je to
jedan od razloga to nisam htela da se doselim ovde, ali Tom nije hteo da ide. Rekao je da
bismo prodajom kue izgubili mnogo novca.
Prvo vozovi, a onda Rejel. Rejel je motrila na nas, pojavljivala se u ulici, stalno nas
zivkala. A tek Megan, kada je bila ovde, sa Ivi, uvek sam imala oseaj da me kriom
posmatra, kao da procenjuje mene, moje majinstvo, prosuuje jesam li sposobna da se
sama nosim s tim. Smeno, znam. A onda se setim onog dana kada je Rejel ula u kuu i
uzela Ivi, i odmah sam se ohladila, i to uopte nije smeno.
I tako, kada je Tom stigao kui, bila sam zrela za svau. Postavila sam mu ultimatum:
selimo se odavde, nema anse da ostanem u ovoj kui, u ovoj ulici, znajui ta se sve deava.
Gde god pogledam, vidim samo Rejel, ali i Megan, moram da mislim na sve to je ona
nekada dodirivala. Bila sam na granici pucanja. Rekla sam da me ba briga hoemo li kuu
prodati po dobroj ceni ili ne.
"Bie te briga kad budemo prinueni da ivimo u nekom umezu, kada ne budemo
mogli da plaamo rate za kredit", rekao je, zvuei potpuno razumno. Upitala sam ga moe
li da trai pomo od svojih roditelja - koji lee na parama - ali rekao je da nee, od njih vie
nikada nita nee traiti, i tada se naljutio i rekao da to vie nikada ne traim od njega. Zbog
naina na koji su ga roditelji tretirali kada je ostavio Rejel zbog mene. Nije trebalo da ih
spominjem, to ga uvek razbesni.
Ali bilo je jae od mene, bila sam oajna, zato to svaki put kada sklopim oi vidim
nju kako sedi tu za kuhinjskim stolom sa Ivi na krilu. Igra se s njom i smeka se i brblja, ali
to ne izgleda stvarno, i nikada nije izgledalo kao da ona eli da bude tu, uvek je bila tako
srena kada bi mi vratila Ivi, kada bi dolo vreme da ode, skoro kao da nije volela da dri
dete u rukama.

Crowarez

114

Bosnaunited

REJEL

sreda, 7. avgust 2013.

VEE
Vruina je nesnosna, temperatura neprestano raste. Sa irom otvorenim prozorima
u stanu, osea se ukus ugljen-monoksida koji se die sa ulice. Grlo me boli. Tuiram se po
drugi put od jutros kada zazvoni telefon, ne javljam se, ali zvoni iznova. I iznova. Kada
izaem, zvoni po etvrti put, i javljam se.
Muki glas zvui uspanieno, napeto, teko die. "Ne mogu kui", kae. "Kamere su
svuda."
"Skote?"
"Znam da je... udno, ali jednostavno moram negde da se sklonim, negde gde me
nee ekati. Ne mogu kod majke, ni kod prijatelja. Vozikam se ukrug jo od kada sam izaao
iz policijske stanice..." Slutim molbu u njegovom glasu. "Samo na sat ili dva. Da sednem, da
razmislim. Bez njih, bez policije, bez ljudi koji postavljaju jebena pitanja. Izvini, ali mogu li
da doem kod tebe?"
Kaem da, naravno. Ne zato to zvui uspanieno, oajno, ve zato to elim da ga
vidim. elim da mu pomognem. Diktiram mu adresu, on kae da e stii za petnaest minuta.
Zvono na vratima oglaava se kroz deset minuta, kratko, otro, uurbano.
"Izvini zbog ovoga", kae kada otvorim vrata. "Nisam znao gde da odem." Izgleda
progonjeno, uzdrmano, bledo, koa mu je oroena znojem.
"U redu je", kaem, sklonivi se u stranu kako bi uao. Uvodim ga u dnevnu sobu,
pokazujem mu da sedne. Donosim mu au vode iz kuhinje. Ispija je skoro u jednom
gutljaju, onda seda, savija se, nadlaken na svoja kolena, pognute glave.
Stojim kraj njega, nesigurna da li da neto kaem ili da utim. Samo na sat ili dva, bez
ljudi koji postavljaju jebena pitanja. Uzimam njegovu au i punim je bez rei. Naposletku on
poinje da pria.
"Misli li da ne moe biti gore od ovog?", tiho pita. "Mislim, tako ispada, zar ne?" Die
pogled ka meni. "Moja ena je mrtva i policija misli da sam je ja ubio. ta moe biti gore od
toga?"
Pria mi o vestima, o stvarima koje su izrekli o njoj. Ta informacija o Meganinoj
umeanosti u smrt deteta koju su tabloidi objavili navodno je procurila iz policije.
Sumnjiva, spekulativna stvar, blaenje mrtve ene. Odvratno.
"To nije tano", kaem mu. "Ne moe biti."
Izraz lica mu je prazan, nedokuiv. "Detektivka Rajli mi je jutros rekla", nastavlja
Skot, proiava grlo, "vest koju sam oduvek eleo da ujem. Moe li da zamisli", pria
glasom malo jaim od apata, "koliko sam udeo za tim. Sanjario o tome, zamiljao kako bi
ona izgledala, kako bi mi se smekala, stidljivo i tajnovito, kako bi uzela moju ruku i stavila
je na svoje usne..." Gubi se u matanju, nemam pojma o emu pria. "Danas", kae, "danas
Crowarez

115

Bosnaunited

sam saznao da je Megan bila trudna."

Poinje da plae i meni kreu suze, plaem za novoroenetom koje nikada nije
postojalo, za detetom ene koju nisam poznavala. Ali uas svega toga je skoro neizdriv, ne
shvatam kako Skot i dalje die. To bi trebalo da ga ubije, da isisa ivot iz njega. Meutim,
nekako je jo iv.
Ne mogu da govorim, ne mogu da mrdnem. U dnevnoj sobi je toplo i sparno, uprkos
otvorenim prozorima. Do mene dopire buka sa ulice: policijska sirena, glas devojice koja
vie i smeje se, duboki muki glas iz automobila u prolazu. Normalan ivot. Ali ovde se svet
zavrava. Za Skota, svet se zavrava i ne mogu da govorim. Samo stojim, nema,
bespomona, beskorisna.
Sve dok ne ujem korake na stepenicama ispred zgrade, dobro poznato zveckanje
kada Keti izvadi kljueve iz svoje ogromne torbe. To me vraa u ivot. Moram neto da
preduzmem: grabim Skota za ruku, on me uplaeno gleda.
"Poi sa mnom", kaem, diui ga na noge. Puta me da ga odvuem u hodnik i uz
stepenice pre nego Keti otkljua i otvori vrata. Za nama zatvaram vrata od sobe.
"Moja cimerka", objanjavam. "Ona... mogla bi da postavlja pitanja. Znam da to
trenutno ne eli."
Skot klima glavom. Razgleda moj sobiak, krevet, odeu, istu i prljavu, hrpe na
stolici, prazne zidove, jeftin nametaj. Sramim se: ovo je moj ivot, neuredan, pohaban,
skuen. Nezavidan. Dok razmiljam o tome, znam koliko je nebulozno to verujem da Skota
zanima u kakvom je trenutno stanju moj ivot.
Pokazujem mu da sedne na krevet. On me slua, briui oi nadlanicom, uzdiui.
"Mogu li neim da te ponudim?", pitam.
"Ima li pivo?"
"Ja... ne drim alkohol u kui", kaem i oseam kako crvenim. Skot to ne primeuje,
jer ne die pogled. "Ali mogu da ti skuvam aj." On opet klima glavom. "Lezi", kaem.
"Odmori." ini kako mu je reeno, skida cipele i lee na krevet, posluan poput bolesnog
deteta.
U prizemlju prokuvavam vodu, askam sa Keti, sluam je kako drobi o novom
restoranu u Nortkotu, koji je otkrila na pauzi za ruak ("dobar izbor salata"), i o novoj,
iritantnoj koleginici na poslu. Smekam se i klimam glavom, ali je ne sluam, telo mi je u
pripravnosti, u iekivanju nekih zvukova sa sprata, kripe ili koraka. Nerealno je imati
mukarca u svom krevetu, vrti mi se u glavi od te pomisli, kao da sanjam. Keti konano
prestaje da brblja, gleda me skupljenih obrva.
"Jesi li dobro?", pita. "Izgleda... nekako odsutno."
"Samo sam umorna", laem. "Ne oseam se najbolje. Mislim da u u krevet."
Odmerava me: zna da nisam pila (uvek zna), ali ponekad nasluti kada u poeti. Ne
marim, ne mogu sada da mislim o tome. Uzimam olju sa ajem za Skota i kaem joj da
emo se videti ujutru.
Zastajem kod vrata od sobe i oslukujem. Tiho je. Paljivo sputam kvaku i otvaram
vrata. Skot lei na krevetu, u istom poloaju u kom sam ga ostavila, s rukama kraj bokova i
zatvorenih oiju. ujem kako die, tiho i isprekidano. Zauzeo je pola kreveta, ali u iskuenju
Crowarez

116

Bosnaunited

sam da popunim onaj ostatak do njega, da prebacim ruku preko njegovih plea, da ga
uteim. Umesto toga, utivo se nakaljavam i diem olju sa ajem.
On seda. "Hvala", mrmlja, prihvatajui olju. "Hvala to si... mi pruila utoite. Bio
sam - ne mogu da ti opiem u kakvom stanju - otkad je pria objavljena."
"Ona o...?"
"Da, ta."
Jedan od tabloida se dokopao informacija, a odakle, o tome se naveliko spekulisalo.
Uperen je prst u policiju, uperen je u Kamala Abdika, u Skota.
"To je la", kaem mu. "Zar ne?"
"Naravno da jeste, ali nekome daje motiv, zar ne? Priaju da je Megan ubila svoju
bebu, to bi dalo nekome - ocu deteta, pretpostavljam - motiv da je ubije. Mnogo godina
kasnije."
"To je smeno."
"Ali zna da priaju, svi odreda, kako sam ja izmislio tu priu, ne da bih od nje
napravio lou osobu, ve da bih skrenuo sumnju sa sebe na nepoznatu osobu. Na nekog
oveka iz njene prolosti o kojem niko nita ne zna."
Sedam na krevet kraj njega. Nae butine se skoro dodiruju.
"ta je policija rekla?"
Skot slee ramenima. "Nita konkretno. Pitali su me ta znam o tome. Jesam li znao
da je ranije imala dete, jesam li znao ta se dogodilo, jesam li znao ko je bio otac. Rekao sam
da nisam, rekao sam da su to gluposti, da ona nikada nije bila trudna...", glas mu opet
zapinje. uti, uzdie, otpija gutljaj aja, "Pitao sam ih otkud je potekla ta pria, kako je
dospela u novine. Rekli su da mi to ne mogu rei. Pretpostavljam da je od njega. Abdika."
Skot isputa dugi, drhtavi uzdah. "Ne razumem zato. Ne razumem zato bi tako neto
priao o njoj. Ne znam ta pokuava da izvede. Oigledno je poremeen."
Seam se tog oveka, kog sam nedavno upoznala, odmerenih manira, tihog glasa,
toplih oiju... Daleko je od poremeenog. Onaj osmeh sve govori.
"Van pameti je to to su objavili, trebalo bi da postoje neka pravila..."
"Pokojnici se ne smeju klevetati", kae Skot i za trenutak uti, a onda dodaje: "Beba
nije njegova."
"Uradili su DNK test?"
Odmahuje glavom. "Ne, ali znam. Ne mogu da kaem kako, ali znam. Beba je - bila moja."
Ako je mislio da je beba njegova, to mu da je motiv, zar ne? Ne izgovaram naglas, ali
ne bi bio prvi mukarac koji se reio neeljenog deteta tako to se reio detetove majke. I takoe ne izgovaram naglas - da to daje i Skotu motiv. Ako je mislio da je njegova ena
trudna s drugim mukarcem... samo on to nije mogao da uini. Njegov ok, njegov bol moraju biti stvarni. Niko nije toliko dobar glumac.
ini se da me Skot vie ne slua, pogled mu je staklast i fiksiran za vrata, a ramena
sputena, deluje kao da tone u krevet od ivog peska.
"Trebalo bi da ostane ovde", kaem mu. "Probaj da odspava."
Crowarez

117

Bosnaunited

Gleda me, a onda se skoro smei. "Ne smeta ti?", pita. "To bi mi... mnogo znailo. Kod
kue ne mogu da zaspim. Ne samo zbog ljudi ispred kue koji pokuavaju da dou do mene.
Nije samo to. Ona je svuda, ne prestajem da je viam. Siem u prizemlje i ne gledam, teram
sebe da ne gledam, ali kada proem kraj prozora, moram da se vratim i proverim da li
stvarno nije tamo, na terasi." Oseam kako me peckaju suze dok mi govori: "Volela je da
sedi tamo, zna - na toj naoj terasici, volela je da sedi tamo i gleda vozove."
"Znam", kaem, sputajui ruku na njegovu. "Ponekad sam je viala tamo."
"Stalno ujem njen glas", nastavlja Skot. "ujem je kako me doziva. Leim u krevetu i
mogu da je ujem kako me doziva, i razmiljam kako je tamo." Celo telo mu drhti.
"Lezi", kaem, uzimajui mu olju iz ruke. "Odmori."
Kada sam sigurna da je zaspao, leem kraj njegovih lea, s licem na par centimetara
od njegovog ramena. Sklapam oi i sluam svoje srce, pulsiranje na mom vratu. Udiem
njegov tuan, ustajali miris.
Kada se probudim, nekoliko sati kasnije, vie ga nema.
etvrtak, 8. avgust 2013.

JUTRO
Oseam se kao izdajica. Otiao je pre samo jednog sata, i evo me, na putu za seansu,
da se opet sretnem sa ovekom za kog veruje da mu je ubio enu. Njegovo dete. Muka mi je.
Pitam se da li bi trebalo da mu izloim svoj plan, da mu objasnim kako sve to radim za
njega. Samo to nisam sigurna da li to radim samo za njega, niti da li zapravo imam plan.
Dau deli sebe. To je moj dananji plan. Priau o neemu stvarnom, priau o tome
kako elim dete. Videu hoe li to neto izazvati, neku neprirodnu reakciju, bilo kakvu.
Videu kuda e me to odvesti.
Ne odvodi me nikuda.
Kamal poinje s pitanjem kako se oseam, kada sam poslednji put pila. "U nedelju",
odgovaram.
"Dobro. To je dobro." Sputa ruke sa grudi na krilo. "Izgledate dobro." Smeka se, i
ne vidim ubicu, pitajui se ta sam onomad videla. Jesam li to umislila?
"Poslednji put ste me pitali o tome kako sam poela da pijem." Kamal klima glavom.
"Pala sam u depresiju", kaem. "Pokuavali smo... pokuavala sam da zatrudnim. Nisam
mogla i pala sam u depresiju. Tada je poelo."
Ubrzo sebe opet hvatam uplakanu, nemogue je odoleti dobroti neznanca, nekog ko
vas slua, a ne poznaje vas, ko vam kae da je u redu, ta god da ste uradili, ta god da
radite: patili ste, bili ste povreeni, zasluujete oprotaj. Poveravam mu se i zaboravljam,
opet, ta tu radim. Na njegovom licu ne traim reakciju, ne oekujem da u njegovim oima
spazim trag krivice ili sumnje. Putam da me tei.
Ljubazan je, racionalan, pria o strategijama noenja s bolom, podsea me da je
mladost na mojoj strani.
Moda ovo nikuda ne vodi, jer ordinaciju Kamala Abdika naputam sa oseajem
lakoe, sa vie nade. Pomogao mi je. Sedim u vozu i pokuavam da doaram ubicu kog sam
videla, ali vie ga ne vidim. Pokuavam da ga vidim kao sposobnog za prebijanje ene, za
Crowarez

118

Bosnaunited

drobljenje njene lobanje.

Dobijam uasnu, sramnu viziju: Kamal, sa nenim rukama, utenim manirima,
barunastim glasom, suta je suprotnost Skotu, krupnom i snanom, divljem, oajnom.
Moram sebe da podsetim da je to sadanji Skot, a ne ono to je bio. Moram sebe da
podsetim kakav je bio pre ovoga. I moram sebe da podsetim da ne znam kakav je Skot bio
pre ovoga.
petak, 9. avgust 2013.
VEE

Voz se zaustavlja kod semafora. Otpijam gutljaj din-tonika iz hladne limenke,

podiem pogled ka njegovoj kui, njegovoj terasi. Ilo mi je tako dobro, ali treba mi pie.
Skupljam hrabrost. Na putu do Skota moram da izbegnem sve rizike Ulice Blenhajm: Toma,
Anu, policiju, novinare. Podzemni prolaz sa poluseanjima na strah i krv. Ali Skot me je
pozvao i nisam mogla da ga odbijem.
Sino su nali devojicu. Bar ono to je ostalo od nje. Zakopanu na imanju farmerske
kue nedaleko od obale Istone Anglije, ba tamo gde im je neko javio da trae. Bilo je jutros
u novinama:
Policija je zapoela istragu o smrti deteta nakon to su naeni ljudski ostaci, zakopani
u vrtu kue blizu Holkama, na severu Norfolka. Otkrie se dogodilo nakon to je policija dobila
dojavu o moguem ubistvu tokom njihove istrage o smrti Megan Hipvel, ene iz Vitnija, ije
telo je prole nedelje naeno u Korli Vudu.
Pozvala sam Skota im sam ula vest. Nije se javljao na telefon, pa sam mu ostavila
poruku, rekavi mi je ao. Uzvratio mi je poziv danas po podne.
"Jesi li dobro?", upitala sam.
"Ne ba." Glas mu je bio usporen od pia.
"Tako mi je ao. Treba li ti neto?"
"Treba mi neko ko mi nee govoriti da je sve vreme u pravu."
"Molim?"
"Moja majka, ceo dan je ovde. Znala je sve vreme da neto nije u redu s tom
devojkom, nije imala porodicu, prijatelje, dola je niotkuda, znala je, znala je. Pitam se zato
mi nije rekla." Zvuk razbijanja ae, praen psovkom.
"Jesi li dobro?", iznova sam upitala.
"Moe li da doe?"
"Kod tebe?"
"Da."
"A... policija, novinari... nisam sigurna..."
"Molim te? Treba mi drutvo. Neko ko je znao Megs, ko ju je voleo. Neko ko ne veruje
u sve ove..."
Bio je pijan, znala sam to, ali ipak sam pristala.
Sada sedim u vozu, takoe pijem, i razmiljam o njegovim reima. Neko ko je znao
Megs, koju je voleo. Nisam je znala, i nisam sigurna da je vie volim. Zavravam prvu
Crowarez

119

Bosnaunited

limenku i otvaram drugu.

Izlazim na stanici Vitni, usred krkljanca petkom uvee, poput jo jednog roba u masi
umornih i znojavih, koji se raduju odlasku kui i izlasku na pivo, veeri sa decom, ranom
poinku. Moda je to zbog dina, ali oseaj je neopisivo dobar dok me masa nosi, svi gledaju
u ekrane svojih telefona, iz depova vade kartice za izlazak iz stanice. U mislima se vraam
na nae prvo leto u Ulici Blenhajm, kada sam svake veeri hitala kui, oajniki trei niz
stepenice na stanici, polutrei ulicom. Tom je radio od kue i ve sa vrata bi me svlaio.
ak i sada se smekam dok razmiljam o tome, o iekivanju tog ina: vrelini koja mi obliva
obraze dok grabim niz ulicu, grizui se za usnu da suzbijem kez, ubrzani dah, matanje o
njemu, svesna da i on broji minute kada u stii kui.
Glava mi je tako puna ovih dana da zaboravljam na Toma i Anu, na policiju i
fotografe, i nisam ni svesna da sam ve stigla do Skotove kue, zvonim i vrata se otvaraju i
uzbuena sam, oseam neto to ne bih smela da oseam, ali to nije krivica, jer Megan nije
bila ono to sam mislila. Nije bila ta lepa, bezbrina devojka na terasi, nije bila zaljubljena
ena. Nije ak bila ni dobra osoba. Bila je laljiva i varljiva.
Bila je ubica.

Crowarez

120

Bosnaunited

MEGAN

utorak, 20. juni 2013.

VEE
Sedim na kauu njegove dnevne sobe sa aom vina u ruci. Kua je i dalje neuredna.
Pitam se da li on uvek ovako ivi, poput tinejdera? I seam se da je izgubio porodicu kao
tinejder, moda zato. ao mi ga je. Kamal izlazi iz kuhinje i seda kraj mene, prijatno blizu.
Da mogu, svaki dan bih dolazila ovde na sat ili dva, samo da sedim i pijem vino, da osetim
kako se njegova ruka ee o moju.
Ali ne mogu. Ova poseta ima svoj cilj i on me navodi ka njemu.
"U redu, Megan", kae. "Jesi li sada spremna? Da zavri priu koju si zapoela?"
Blago se naslanjam na njega, na njegovo toplo telo. Puta me. Sklapam oi i ne treba
mi puno da stignem tamo, nazad u kupatilo. udno, jer sam previe vremena provela
pokuavajui da ne mislim o tome, o tim danima, tim noima, ali sada samo sklopim oi i
odmah sam tamo, kao da upadam u samo sredite sna.
Bilo je mrano i veoma hladno. Vie nisam bila u kadi. "Ne znam ta se tano
dogodilo. Seam se buenja, seam se spoznaje da neto nije u redu, i onda je Mak uao u
kuu, dozivao me je. ula sam ga u prizemlju, kako dovikuje moje ime, ali nisam mogla da se
pomerim. Sedela sam na podu kupatila, s njom u naruju. Kia je pljutala, krovne grede su
kripale. Bila sam tako hladna. Mak se popeo uz stepenice, ne prestajui da me doziva,
doao je do vrata i upalio svetio." I sada mogu da osetim kako mi svetlost pri ronjae, sve
je isto i belo, jezivo.
"Seam se da sam dreknula na njega to pali svetlo. Nisam htela da gledam, nisam
htela da je vidim takvu. Ne znam... Ne znam ta se onda dogodilo. Mak se izdrao na mene, u
lice mi je urlao, dala sam mu je i otrala. Izjurila sam iz kue na kiu, otrala sam na plau.
Ne seam se ta je bilo posle. Prolo je dugo, dugo vremena, a onda je doao po mene. I dalje
je pljutalo. Bila sam na dinama, mislim... Razmiljala sam da uem u vodu, ali tako sam se
plaila. Naposletku je doao po mene. Odveo me je kui.
Zakopali smo je sutradan ujutru. Umotala sam je u arav i Mak je iskopao raku,
sahranili smo je na kraju imanja, blizu naputene pruge. Poslagali smo kamenje na vrhu da
obeleimo grob. Nismo priali o tome, nismo priali ni o emu, nismo se vie gledali. Te noi
je Mak otiao, rekao je da mora s nekim da se nae. Pomislila sam da e otii u policiju,
nisam znala ta da radim. Samo sam ekala, njega, bilo koga. Nije se vratio. Vie se nikada
nije vratio."
Sedim u Kamalovoj toploj dnevnoj sobi kraj njegovog tela i drhtim. "I dalje mogu da
osetim", priznajem. "Nou mogu da osetim i uasava me, ta stvar koja me uporno budi:
oseaj samoe u kui... Bila sam tako uplaena, previe uplaena da bih zaspala, samo sam
tumarala po tim mranim sobama i ula bih njen pla, osetila bih miris njene koe. Svata
mi se privialo. Probudila bih se nou, ubeena da ima nekog - neeg - u toj kui sa mnom.
Mislila sam da ludim, mislila sam da umirem. Mislila sam da u zauvek ostati tamo i da e
me jednog dana nai. Tako bar ne bih ostavila svoju bebu."
Crowarez

121

Bosnaunited

mrckam i naginjem se kako bih uzela maramicu iz kutije sa stola. Kamalova ruka
me miluje niz kimu do dna lea, i ostaje tu. "Ali na kraju nisam imala hrabrosti da ostanem.
Mislim da sam saekala desetak dana, a onda vie nije bilo hrane, nijedne konzerve pasulja,
niega. Spakovala sam svoje stvari i otila."
"Jesi li opet videla Maka?"
"Ne, nikada. Poslednji put sam ga videla one noi, nije me poljubio, niti se ljudski
rastao sa mnom. Samo je rekao da mora da ode nakratko." Sleem ramenima. "To je bilo
to."
"Jesi li pokuala da ga nae?"
Odmahujem glavom. "Ne. Previe sam se plaila, u poetku, nisam znala ta bi uinio
kada bih ga nala. Niti sam znala gde je - nije imao ak ni mobilni. Izgubila sam kontakt sa
ljudima koje je poznavao, svi su bili neka vrsta nomada. Hipici, putnici. Pre nekoliko meseci,
nakon razgovora o njemu, guglovala sam ga. Nisam ga nala. udno je..."
"ta?"
"Nekada sam ga stalno viala. Na primer, na ulici, videla bih oveka u baru i bila bih
sigurna da je to on, i srce bi mi zakucalo bre. ula bih njegov glas u guvi. A onda je to
prestalo, odavno. Sada... pada mi na pamet da je moda mrtav."
"Zato tako misli?"
"Ne znam. On... Samo imam oseaj da je za mene mrtav."
Kamal se uspravlja, vrlo paljivo, odmie moje telo od svog, okree se kako bi me
pogledao u lice, skrtajui ruke na krilu.
"Verovatno je to samo tvoja uobrazilja, Megan. Normalno je da ti se uini da vidi
nekog ko je bio veliki deo tvog ivota nakon to ste se rastali. I meni se prvih dana stalno
privialo da vidim brata. A to se tie oseaja da je 'mrtav', to je verovatno zato to je tako
dugo odsutan iz tvog ivota. Na neki nain on za tebe vie ne postoji."
Opet se vratio u svoj terapeutski sleng, vie nismo prijatelji koji sede na kauu. elim
da pruim ruku i privueni ga opet kraj sebe, ali neu da prekoraim neku granicu. Seam
se poslednje seanse, kada sam ga poljubila pre odlaska, sada ga gledam u lice, udno,
frustrirano i gnevno.
"Pitam se, sada kada razgovaramo o tome, sada kada si mi ispriala svoju priu,
moda e ti pomoi da pokua da nae Maka. Zaokruie ovu priu, zapeatie poglavlje
iz tvoje prolosti."
Slutila sam da e to rei. "Ne mogu", kaem. "Ne mogu."
"Bar razmisli o tome..."
"Ne mogu. ta ako me i dalje mrzi, ta ako to samo vrati sve nazad, ta ako on ode u
policiju... ta ako - ne mogu naglas da izustim, ak ni apatom - ta ako kae Skotu ta sam
ja zapravo?"
Kamal odmahuje glavom. "Moda te uopte ne mrzi, Megan. Moda te nikada nije
mrzeo. Moda se i on plaio. Moda osea krivicu: na osnovu tvoje prie, to nije ovek sa
oseajem odgovornosti. Primio je vrlo mladu, ranjivu devojku u svoju kuu, a onda ju je
ostavio samu kada joj je pomo bila najpotrebnija. Moda zna da je ono to se dogodilo
zajednika odgovornost. Moda je od toga pobegao?"
Crowarez

122

Bosnaunited

Ne znam da li Kamal zaista veruje u to ili samo pokuava da mi olaka situaciju. Ali
znam da to nije tano, ne mogu da svalim krivicu na Maka, ovo je jedini greh koji moram da
prihvatim kao svoj.
"Neu da te teram da uini neto to ne eli", nastavlja Kamal. "Samo hou da
razmisli o mogunosti da bi pronalaenje Maka moglo da ti pomogne. I ne verujem da mu
ti bilo ta duguje. Shvata? Mislim da on duguje tebi. Razumem tvoju krivicu. Ali on te je
ostavio. Bila si sama, uplaena, uspaniena, oaloena. Ostavio te je samu u toj kui. Nije ni
udo to nisi mogla da spava. Naravno, sama pomisao na spavanje te je plaila: zaspala si i
neto uasno ti se desilo. A onda te je osoba koja bi trebalo da ti pomogne ostavila na
cedilu."
Kada je Kamal izgovorio te rei, najednom vie nisu zvuale tako grozno. Kao da su
imale umirujui efekat, topao i sladak, mogla sam skoro da ih osetim, mogla sam skoro da
poverujem kako postoji nain da sve to ostavim iza sebe, da se oslobodim, da odem kui
Skotu i da nastavimo da ivimo kao normalni ljudi, bez osvrtanja ili oajnikog ekanja ta
e se sledee desiti. Da li normalni ljudi to tako rade?
"Hoe li razmisliti o tome?" pita Kamal, dodirujui mi ruku. iroko mu se
osmehujem i kaem da hou, moda to ak i mislim, ne znam. On me prati do vrata, s rukom
oko mojih ramena, udim da se okrenem i opet ga poljubim, ali to ne inim.
Umesto toga pitam: "Je li ovo moja poslednja poseta?" I on klima glavom. "Moemo
li..."
"Ne, Megan. Ne moemo. Moramo da uinimo pravu stvar."
Smeim mu se. "Nisam dobra u tome", kaem, "nikada nisam bila."
"Moe da bude. Bie. Sada idi kui, idi kui svom muu."
Stojim na ploniku ispred njegove kue dugo nakon to zatvori vrata; oseam se
lake, slobodnije, ali i tunije, i najednom samo elim da se vratim kui kod Skota. Kreem
prema stanici, kad niotkuda dotrava ovek sa slualicama u uima, sputene glave, pravo
na mene i dok uzmiem, u pokuaju da se sklonim, okliznem se o ivicu plonika i padam.
ovek se ne izvinjava, niti se osvre da me pogleda, i previe sam okirana da bih
vrisnula. Ustajem i stojim tu, oslonjena na kola, pokuavajui da doem do daha, sav spokoj
koji sam oseala u Kamalovoj kui, u njegovom naruju, najednom je raspren. Tek kada
stignem kui, shvatam da sam posekla ruku na mestu gde sam pala i u jednom trenu sam
verovatno dodirnula rukom usta; usne su mi umrljane krvlju.

Crowarez

123

Bosnaunited

REJEL

subota, 10. avgust 2013.

JUTRO
Budim se rano. ujem struganje zupanika i znam da kombi za reciklau trucka
ulicom. Kia tiho dobuje po prozoru. Roletne su podignute dopola, zaboravili smo sino da
ih spustimo. Smekam se. Oseam ga iza sebe, toplog i uspavanog, krutog. Mekoljim
kukove, priljubivi se uz njega, nee mu dugo trebati da se pomeri, zgrabi me, okrene
prema sebi.
"Rejer, mrmlja on, "nemoj." Hladim se. Nisam kod kue, ovo nije dom. Ovo nije u
redu.
Okreem se. Skot ve sedi na krevetu, nogu prikovanih za pod, okrenut mi je leima.
vrsto sklapam oi, pokuavam da se setim, ali maglovito je, previe maglovito i kada ih
otvorim trezveno razmiljam jer je soba u kojoj sam se probudila ista ona u kojoj sam to
inila hiljadu puta ili vie. Ovo je mesto gde se nalazi krevet, i ako se sada uspravim, moi u
da vidim vrhove hrastovih kronji preko puta ulice; levo je kupatilo, desno je plakar. Ovo je
ista soba koju sam delila sa Tomom.
"Rejel", iznova me zove i pruam ruku da mu dodirnem lea, ali Skot ustaje, brzo, i
okree se prema meni. Izgleda ispijeno, kao kada sam ga prvi put videla izbliza, u policijskoj
stanici, kao da mu je neko izvadio organe i ostavio samo ljuturu. Soba lii na onu koju sam
delila sa Tomom, ali ovo je soba koju je on delio sa Megan. Ovu sobu, ovaj krevet.
"Znam", kaem. "ao mi je. Tako mi je ao. Ovo je bila greka."
"Jeste", mrmlja Skot, izbegavajui moj pogled. Odlazi u kupatilo i zatvara vrata.
Okreem se na lea, zatvaram oi i oseam kako uranjam u strah, sa onom groznom
muninom u stomaku, ta sam uinila? Seam se da smo dugo priali kada sam stigla, bujice
rei, bio je ljut, ljut na svoju majku, koja nikada nije volela Megan, ljut na novine zbog svega
to su pisale o njoj, nagovetaj onoga to joj se spremalo, ljut na policiju to su sve
isfuerisali, to su izneverili nju, njega. Sedeli smo u kuhinji, pili pivo i ja sam ga sluala, a
kada je nestalo piva, preli smo na verandu i tada se odljutio. Pili smo i gledali vozove koji
prolaze i priali o svemu i ni o emu, o televiziji, o poslu i gde je on pohaao kolu. Kao svi
normalni ljudi. Zaboravila sam taj oseaj, oboje smo ga zaboravili, jer sada mogu da se
setim kako mi se smekao, dodirivao mi kosu.
Seanje me pogaa poput talasa, oseam kako me obliva crvenilo. Pamtim da sam to
sebi priznala. Kako mi je doletela ta misao i nisam je odbacila, prigrlila sam je. elela sam je.
elela sam da budem sa Dejsonom, elela sam da se oseam kao Des, kada je sedela ovde
s njim, pijui vino u sumrak. Zaboravila sam taj oseaj, izbacila sam iz svoje glave injenicu
da Des u najboljem sluaju nije nita drugo do fragment moje mate, i u najgorem sluaju
nije nita do Megan, mrtva ena, pretuena i ostavljena da trune. Nisam to zaboravila. Samo
nisam marila jer sam poela da verujem u ono to priaju o njoj. Jesam li, bar za trenutak,
pomislila da je Megan dobila ono to je zasluila?
Crowarez

124

Bosnaunited

Skot izlazi iz kupatila, istuirao se, oprao me je sa svoje koe. Izgleda bolje, ali
izbegava moj pogled kada me pita jesam li za kafu. Ovo nije ono to sam elela: nita od
ovoga nije kako treba. Ne elim ovo, neu da opet izgubim kontrolu.
Brzo se oblaim i odlazim u kupatilo, hladnom vodom pljuskam lice. Makara mi se
razliva u uglovima oiju, usne su mi tamne. Izgriene. Lice i vrat su mi crveni tamo gde ih je
izgrebala njegova viednevna brada. Nakratko se priseam prethodne noi, njegovih ruku
na meni, i stomak mi se prevre. Oseam vrtoglavicu i sedam na ivicu kade. Kupatilo je
neurednije od ostatka kue, prljavtina u umivaoniku, ogledalo umrljano pastom za zube.
olja sa samo jednom etkicom za zube. Nema parfema, krema, minke. Pitam se je li ih ona
odnela kada je otila, ili je on sve bacio.
U spavaoj sobi traim neki dokaz o njoj, bademantil sa stranje strane vrata, etku
za kosu na komodi, mast za usne, minue, ali ne vidim nita. Prolazim kroz sobu do
ormana, spremam se da ga otvorim, ruka mi je na kvaci kada ga ujem kako dovikuje: "Stie
kafa!", i trzam se.
Prua mi olju ne gledajui me u lice, potom mi okree lea, fiksirajui pogled za
prugu ili neto iza nje. Gledam desno od sebe, primeujem da su fotografije sklonjene, sve, u
glavi oseam peckanje, jeza mi struji telom, srem kafu i pokuavam da je progutam. Nita
ovde nije kako treba.
Moda je njegova majka to uinila, sve raistila, sklonila fotografije. Njegova majka
nije volela Megan, rekao mi je to vie puta. Ipak, ko radi ono to je on sino radio, ko spava
sa nepoznatom enom u branom krevetu kada mu je supruga mrtva tek dvadeset sedam
dana? Skot se okree, gleda me, i stiem utisak da mi ita misli, jer na licu ima udan izraz,
prezira ili gaenja, i on se meni takoe gadi. Sputam olju sa kafom.
"Trebalo bi da krenem", kaem, i on se ne buni.
Kia je prestala, razvedrilo se, kiljim na jutarnjem suncu. ovek mi prilazi, unosi mi
se u lice im stupim na plonik, diem ruke, okreem se postrance i ramenom se probijam
pored njega, on mi neto govori, ali ne ujem ta, drim ruke dignute i glavu povijenu, a
onda samo par metara dalje vidim Anu, stoji kraj svojih kola, s rukama na bokovima, i gleda
me. Kada uhvati moj pogled, odmahuje glavom i okree se, urno koraa prema svojoj kui,
skoro trei. Za trenutak preneraeno stojim, posmatram je, njenu sitnu grau u crnim
helankama i crvenoj majici, a onda doivljavam najei dea vi, ve sam je posmatrala kako
tri.
Bilo je to odmah nakon to sam se odselila. Dola sam kod Toma da pokupim neto
to mi je ostalo. Ne seam se ak ni ta je to bilo, nije ni vano, samo sam htela da odem do
kue, da ga vidim. Mislim da je bila nedelja, a ja sam se odselila u petak, i nije me bilo tu oko
etrdeset osam sati. Stajala sam na ulici i posmatrala je kako iznosi stvari iz svojih kola i
unosi ih u kuu, moju kuu. Useljavala se samo dva dana posle mog odlaska, jo se nisam
bila ni ohladila. Toliko o neprikladnoj urbi. Ugledala me je i krenula sam prema njoj, nisam
imala ideju ta bih joj rekla, bar ne nita razumno. Plakala sam, seam se toga. I ona je, kao i
sada, otrala. Tada nisam znala ono najgore, stomak joj je jo bio ravan. Sreom. Mislim da
bi me to ubilo.
Stojim na peronu, ekam voz, oseam vrtoglavicu, sedam na klupu i govorim sebi da
je to samo mamurluk, pijanka posle pet dana sue, mora da je to. Ali znam da je u pitanju
neto drugo, Ana, bio je to pogled na Anu, i oseaj koji me je preplavio kada sam je videla da
Crowarez

125

Bosnaunited

se onako urno udaljava. Strah.

Crowarez

126

Bosnaunited

ANA

subota, 10. avgust 2013.

JUTRO
Odvezla sam se jutros u teretanu u Norkotu, i u povratku sam svratila do robne kue
i poastila se slatkom mini-haljinom (Tom e mi oprostiti im me vidi u njoj), i bilo je to
jedno prelepo jutro, a onda sam parkirala kola i nastalo je neko komeanje ispred kue
Hipvelovih - fotografi su stalno stacionirani tamo - i onda je naila ona. Opet! Nisam mogla
da verujem: Rejel se probijala pored fotografa, raupana. Sigurna sam da je izala iz
Skotove kue.
Nisam se ak ni uzrujala. Samo sam se zapanjila. I kada sam to spomenula Tomu smireno, onako usput - bio je jednako zapanjen kao i ja.
"Pozvau je", rekao je. "Saznau ta se dogaa."
"Ve si pokuao", rekla sam, najblae to sam mogla. "Ne vredi." Nagovestila sam da
je moda vreme za pravni savet, za nabavku zabrane prilaska ili neeg slinog.
"Vie nas ne maltretira, zar ne?", rekao je. "Prestala je da telefonira, ne prilazi ni
nama ni kui. Ne brini, duo. Ja u to da sredim."
U pravu je, naravno, u vezi sa maltretiranjem. Ali ba me briga. Neto se deava i
neu to da ignoriem. Dosta mi je fraze "ne brini", dosta mi je njegovog sreivanja, i toga da
e priati s njom, pa e ona na kraju sama otii. Dolo je vreme da uzmem stvar u svoje
ruke. Sledei put kada je vidim, pozvau onu policajku. Detektivku Rajli. Delovala mi je fino,
simpatino. Znam da je Tomu ao Rejel, ali iskreno mislim da je vreme da se suoim sa tom
kukom jednom zasvagda.

Crowarez

127

Bosnaunited

REJEL

ponedeljak, 12. avgust 2013.

JUTRO
Na parkingu smo kod Vilton lejka. Nekada smo esto dolazili ovde i kupali se u
jezeru kada bi zavladale vruine. Danas samo sedimo, jedno kraj drugog, u Tomovim
kolima, sa otvorenim prozorima da bismo unutra pustili topli povetarac. elim da naslonim
glavu na sedite, sklopim oi, udiem miris borovine i sluam ptiice, elim da ga drim za
ruku i ceo dan ostanem ovde.
Sino me je zvao, pitao je moemo li da se vidimo. Pitala sam da li je to zbog Ane,
naeg jueranjeg susreta u Ulici Blenhajm, rekla sam da to nema nikakve veze sa njima, da
nisam ila tamo da im dosaujem. Verovao mi je, ili je bar rekao da mi veruje, ali i dalje je
zvuao oprezno, pomalo uspanieno. Kazao je da mora sa mnom da porazgovara.
"Molim te, Rej", rekao je, i to je bilo to, nain na koji je to rekao, kao u stara
vremena, pomislila sam da e mi srce pui. "Doi u po tebe, vai?"
Probudila sam se u zoru, u pet sam skuvala kafu, oprala kosu, obrijala noge,
naminkala se i presvukla etiri puta. Oseala sam krivicu. Glupo, znam, ali seanje na
Skota, na ono to smo radili i kakav je bio oseaj, poelela sam da se nije desilo, jer to sam
doivljavala kao izdaju Toma. oveka koji me je pre dve godine ostavio zbog druge ene. Ne
mogu protiv svojih oseanja.
Tom je stigao pre devet. Sila sam u prizemlje i bio je tamo, naslonjen na kola,
obuen u farmerke i staru sivu majicu, dovoljno staru da i dalje pamtim njen materijal pod
obrazom dok leim na njegovim grudima.
"Imam slobodno prepodne", rekao je kada me je ugledao. "Mislio sam da se
provozamo."
Nismo mnogo priali tokom vonje do jezera. Pitao me je kako sam, rekao mi je da
izgledam dobro. Nije spomenuo Anu sve dok nismo stigli na parking, kada sam poelela da
ga uzmem za ruku.
"Da, ovaj, Ana je rekla da te je videla... i mislila je da si moda izala iz kue
Hipvelovih? Jesi li?" Okree lice prema meni, ali me ne gleda, i ini se da ga je skoro sramota
to me tako neto pita.
"Ne morate da brinete", uzvraam. "Viam se sa Skotom... mislim, ne zabavljamo se.
Prijatelji smo. To je sve. Teko je objasniti. Samo mu malo pomaem. Zna - oigledno zna da prolazi kroz teak period."
Tom klima glavom, ali me i dalje ne gleda, umesto toga gricka nokat levog kaiprsta,
siguran znak da je zabrinut.
"Ali, Rej..."
Volela bih da prestane tako da me zove, jer mi izaziva marce, tera me da se
smekam, odavno ga nisam ula da mi ime izgovara na takav nain, skoro budei u meni
nadu. Moda sa Anom vie ne ide, moda se sea nekih dobrih stvari o nama, moda postoji
Crowarez

128

Bosnaunited

deli njega kom nedostajem.

"Samo sam... stvarno sam zabrinut."
Konano me gleda tim krupnim, braon oima i pomera ruku, kao da e uzeti moju, a
onda se predomisli i zastaje. "Znam... u stvari, ne znam mnogo o tome, ali Skot... deluje kao
momak na mestu, ali... nikad nisi naisto, zar ne?"
"Misli da je on to uradio?"
Tom odmahuje glavom, teko guta. "Ne, ne. Ne kaem to. Samo... Dakle, Ana kae da
su se mnogo svaali. Ta Megan je ponekad izgledala kao da ga se plai."
"Ana kae?" Instinkti mi govore da odbacim sve to kuka kae, ali ne mogu da se
otrgnem oseaju, koji sam imala u subotu kod Skota, da neto ne valja, da neto nije u redu.
Tom klima glavom. "Megan je uvala Ivi dok je bila mala... Isuse, sada ne volim ni da
se seam toga, posle svega to novine piu. Ali sve izae na videlo, zar ne, misli da nekog
poznaje, a onda..." Teko uzdie. "Ne elim da se ita loe desi. Tebi." Opet mi se smeka,
neznatno slee ramenima. "I dalje mi je stalo do tebe, Rej", kae, i moram da skrenem
pogled jer neu da vidi suze u mojim oima. Zna, naravno, i hvata me za rame, i kae: "ao
mi je. Tako mi je ao."
Neko vreme sedimo u prijatnoj tiini, grizem se za donju usnu kako ne bih zaplakala,
ne elim da mu dodatno oteam situaciju, zaista ne elim.
"Dobro sam, Tome. Bie sve u redu sa mnom."
"Drago mi je to to ujem. Da li jo..."
"Pijem? Manje. Bie sve u redu."
"Dobro. To je dobro. Izgleda dobro. Zaista. Izgleda... lepo." Smei mi se i oseam
kako rumenim. Tom brzo skree pogled. "Jesi li... ovaj... jesi li podmirena, zna, finansijski?"
"Jesam."
"Stvarno? Stvarno, Rejel, jer neu da..."
"Dobro sam."
"Hoe li da uzme bar malo? Sranje, neu da zvuim kao idiot, ali hoe li da uzme?
isto da izgura?"
"Ozbiljno, dobro sam."
Tom se opet naginje i mogu da ujem kako die, oajniki elim da ga dodirnem,
elim da mu omiriem vrat, da zarijem lice u taj iroki, miiavi prostor izmeu njegovih
ramena. Naginje se preko mene i otvara kasetu.
"Napisau ti ek, za svaki sluaj, vai? Ne mora ni da ga unovi."
Poinjem da se smejem. "I dalje dri ekovnu knjiicu u kaseti?"
Tom se takoe smeje. "Nikad se ne zna."
"Nikad se ne zna kada e morati da izbavi svoju ludu bivu enu iz nevolje?"
Tom prua ruku, hvata me za rame. Diem glavu i uzimam njegovu ruku i ljubim mu
dlan.
"Obeaj mi", promuklo kae on, "da e se drati dalje od Skota Hipvela. Obeaj mi,
Rej."
Crowarez

129

Bosnaunited

"Obeavam", kaem i zaista to mislim, i radujem se jer shvatam da Tom nije samo
zabrinut za mene, ve je i ljubomoran.
utorak, 13. avgust 2013.

RANO JUTRO
U vozu sam, gledam kroz prozor u zamotuljak odee kraj ina. Tamnoplava tkanina.
Haljina, rekla bih, sa crnim pojasom. Ne mogu ni da zamislim kako je zavrila ovde.
Zasigurno je nisu ostavile mainovoe. Voz mili, pa imam dovoljno vremena da je zagledam,
i ini mi se da sam tu haljinu ve videla, neko ju je nosio. Ne mogu da se setim kada. Napolju
je hladno. Previe hladno za takvu haljinu. Kao da e zavejati sneg.
Radujem se to u videti Tomovu kuu, moju kuu. Znam da e on biti tamo, sedee
napolju, znam da e biti sam, ekae me. Ustae kada voz bude prolazio, mahae i smeie
se. Znam da hoe.
Meutim, prvo stajemo ispred broja petnaest. Dejson i Des su tamo, piju vino na
terasi, to je udno, jer jo nema ni osam i trideset ujutro. Des na sebi ima haljinu sa
crvenim cvetovima i srebrne minue u obliku ptice, mogu da ih vidim kako se njiu
tamo-amo dok govori. Dejson stoji iza nje, s rukama na njenim ramenima. Smeim se,
elim da im mahnem, ali neu da ljudi pomisle kako sam udna. Samo ih posmatram i alim
to i ja nemam au vina.
itavu venost stojimo tu i voz jo ne kree, volela bih da nastavimo, jer u protivnom
Tom nee biti tamo, i mimoii emo se. Sada uspevam da vidim Desino lice, jasnije nego
obino, zahvaljujui svetlosti koja je neobino jarka, obasjava je poput reflektora. Dejson je
i dalje iza nje, ali njegove ruke sada su na njenim ramenima, na njenom vratu, i ona izgleda
kao da joj je neprijatno, deluje nervozno. On je davi, to jasno vidim, njeno lice postaje
crveno, ona vriti. Ustajem, lupam rukama o prozor i viem mu da prestane, ali on ne moe
da me uje. Neko me grabi za ruku, riokosi, nareuje mi da sednem, nismo daleko od
sledee stanice.
"Do tada e biti prekasno", kaem mu, i on uzvraa: "Ve je prekasno, Rejel", i kada
ponovo pogledam u pravcu terase, Des je na nogama, a Dejson je vue za kosu, i sprema
se da joj razbije glavu o zid.
JUTRO
Proli su sati otkad sam se probudila, ali sam i dalje uzrujana, noge mi klecaju dok
zauzimam sedite. Probudila sam se sa oseajem uasa, slutei da je sve to sam mislila da
znam bilo pogreno, da je sve to sam videla, o Skotu, o Megan, bio proizvod moje mate.
Nita od toga nije bilo stvarno. Ali ako se moj um poigrava sa mnom, zar nije verovatnije da
su snovi iluzorni? Ono to mi je Tom rekao u kolima, umotano u krivicu zbog onoga to se
dogodilo sa Skotom one noi, moj san je samo analizirao.
Ipak, taj oseaj uasa raste kada se voz zaustavi kod semafora, skoro se plaim da
podignem pogled. Prozor je zatvoren, tamo nema nieg.
Tiho je, mirno. Ili naputeno. Meganina stolica je na terasi, prazna. Danas je toplo, ali
ne prestajem da drhtim.
Ne smem da mislim o onome to mi je Tom ispriao o Skotu i Megan, to mu je rekla
Ana, a ja dobro znam da se toj eni ne moe verovati.
Crowarez

130

Bosnaunited

Jutronja dobrodolica doktora Abdika deluje mi pomalo mlako, ini se kao da je

utuen, kao da ga neto boli, i stisak ruke mu je mlitaviji nego pre. Pitam se da li razmilja o
Meganinom detetu.
elim da mu ispriam svoj san, ali ne mogu da zamislim nain na koji bih ga opisala,
a da se ne odam. Umesto toga pitam ga o povraaju seanja, o hipnozi.
"Dakle", kae on, irei prste ispred sebe na radnom stolu, "postoje terapeuti koji
veruju da se hipnozom mogu vratiti potisnuta seanja, ali to je vrlo kontraverzno. Ja lino to
ne radim, niti preporuujem svojim pacijentima. Nisam siguran da moe pomoi, a u nekim
sluajevima mislim da moe ak i da nakodi." Slabano se smeka. "ao mi je. Znam da ovo
niste eleli da ujete. Ali imajui to na umu, bojim se da ne postoje instant reenja."
"Znate li nekog terapeuta koji to radi?", pitam.
Kamal odmahuje glavom. "ao mi je, ali ne mogu nijednog da vam preporuim.
Morate znati da su ljudi pod hipnozom vrlo sugestibilni. Jer vraenim seanjima", Kamal
prstima pravi navodnike u vazduhu, "ne moete verovati. To uopte nisu stvarna seanja."
Ne smem da rizikujem. Ne bih podnela jo jednu viziju u svojoj glavi, jo seanja
kojima ne mogu da verujem, koja se stapaju, izobliuju i premetaju, navodei me da
verujem u ono to nije istina, govorei mi da pogledam na jednu stranu, iako bi zapravo
trebalo da gledam na drugu.
"ta mi onda predlaete?" pitam ga. "Postoji li neto to mogu da preduzmem da bih
povratila ono to sam izgubila?"
Kamal prelazi dugim prstima preko usana, levo-desno. "Mogue je, da. Sama pria o
konkretnom seanju moe vam pomoi da iskristaliete stvari, pretresanje svakog detalja u
ambijentu u kom se oseate sigurno i oputeno..."
"Kao ovde, na primer?"
Kamal se smeka. "Da, ako se ovde oseate sigurno i oputeno...", glas mu se
povisuje, postavlja pitanje na koje ne dajem odgovor. Smeak mu iezava s lica.
"Fokusiranje na ula umesto na viziju esto pomae. Zvuci, opipavanje stvari, miris je
naroito vaan kada se radi o priseanju. Muzika takoe moe da bude delotvorna. Ako
razmiljate o odreenim okolnostima, odreenom danu, razmislite o vraanju filma unazad,
korak po korak, povratak na mesto zloina." Dovoljno uobiajena fraza, ali dlaice na mom
vratu se kostree i teme me svrbi. "elite li da priate o nekom konkretnom incidentu,
Rejel?"
Naravno da elim, ali ne mogu to da mu ispriam, i zato mu priam o incidentu sa
tapom za golf, kada sam napala Toma nakon to smo se posvaali.
Seam se da sam se tog jutra probudila namah nemirna, slutei da e se dogoditi
neto strano. Tom nije bio u krevetu, i oseala sam olakanje. Leala sam na leima,
vraajui film. Seam se da sam plakala i plakala, govorei mu da ga volim. Bio je ljut, rekao
mi je da odem u krevet, nije hteo vie na me slua.
Pokuala sam da vratim film na vee kada je poela svaa. Dobro smo se provodili.
Ja sam grilovala raie sa puno ilija i korijandera, i pili smo ukusno vino, koje je on dobio
od zahvalnog klijenta, veerali smo na verandi, sluajui The Killers i Kings of Leon, albume
koje smo esto sluali dok smo se jo zabavljali.
Seam se smeha i poljubaca. Seam se kako sam mu ispriala neto to mu nije bilo
Crowarez

131

Bosnaunited

smeno kao meni. Seam se da me je to acnulo. A onda se seam kako urlamo jedno na
drugo, saplela sam na kliznim vratima prilikom ulaska, Tom je bio toliko besan da nije ni
pokuao da mi pomogne.
Ali evo ta se zapravo desilo. "Kada sam tog jutra ustala i sila u prizemlje, on nije
hteo da pria sa mnom, jedva da me je pogledao. Morala sam da ga molim, preklinjala sam
ga da mi kae ta sam to loe uradila. Ponavljala sam kako mi je ao, bila sam oajna,
uspaniena. Ne mogu da objasnim zato, znam da to sada nema smisla, ali ako ne moete da
se setite ta ste uradili, va mozak se jednostavno isprazni i mislite na najgore, najgore
mogue stvari..."
Kamal klima glavom. "Mogu da zamislim. Nastavite."
"I tako, na kraju - na kraju - samo da bi me uutkao, rekao mi je. Obino bih se
uvredila neim to je rekao, i onda bih nastavila da ubadam i sikem i ne bih odustajala, i on
bi se umorio od uutkavanja, pokuao bi da me poljubi i izmiri se, ali ja ne bih pristala. Ne
bih. Ali ovoga puta je odluio da me ostavi, popeo se u sobu, na spavanje, i tada se to
dogodilo. Kada sam ga pojurila uz stepenice sa tapom za golf u ruci i pokuala da mu
otfikarim glavu. Promaila sam, sreom, samo sam odvalila komad maltera u hodniku."
Kamalov izraz lica se ne menja. Nije okiran. Samo klima glavom i kae: "Dakle,
znate ta se dogodilo, ali ne moete sasvim to da osetite, je li tako? elite da se toga lino
setite, jer ako ne moete da vidite i iskusite sopstveno seanje, kako bi... Kako ste ono rekli?
Kako bi pripadalo vama? I na taj nain biste se oseali odgovornom, potpuno odgovornom?"
"Pa..." Sleem ramenima. "Da. Delimino. Ali ima... jo neto. I dogodilo se kasnije,
mnogo kasnije, nedeljama, moda i mesecima kasnije. Stalno sam mislila o toj noi, svaki
put kada bih prola pored one rupe u zidu, mislila bih o tome. Tom je rekao da e je
zakrpiti, ali nije, i nisam htela da ga gnjavim. Jednog dana sam stajala tamo, bilo je vee i
izlazila sam iz spavae sobe i samo sam se ukopala, zato to sam se setila. Bila sam na podu,
leima okrenuta zidu, ridala sam i ridala, Tom je stajao kraj mene, preklinjui me da se
smirim, tap za golf je bio na podu, kraj mojih nogu, i osetila sam to, osetila sam. Bila sam
prestravljena. To seanje se ne uklapa u stvarnost, jer se ne seam ljutnje, besa. Seam se
straha."
VEE
Razmiljala sam o onome to je Kamal rekao, o povratku na mesto zloina, i tako
umesto kui odlazim na stanicu Vitni, i umesto da pourim pored podzemnog prolaza,
usporavam korak i zastajem. Sputam ruke na hladnu, grubu ciglu na ulasku i sklapam oi,
pomeram prste, ba kao to sam to inila jutros na terasi. Nita ne dolazi. Otvaram oi i
gledam oko sebe, drum je skoro pust, samo jedna ena koraa u mom pravcu, stotinak
metara dalje, vie nikog nema, ne prolaze nijedna kola, ne dovikuju se deca, samo se uje
sirena u daljini. Sunce zalazi za oblak i oseam studen, nakupljenu u mraku tunela, nisam u
stanju da uem dublje. Okreem se da odem.
ena koju sam maloas videla da koraa prema meni skree za ugao, na sebi ima
plavi mantil, gleda me u prolazu i tada mi sine. ena, plava boja, svetlost, seam se: Ana.
Nosila je plavu haljinu sa crnim pojasom, prola je pored mene, hodajui brzo, skoro kao
onog dana, samo to se ovoga puta nije osvrnula, pogledala je preko ramena i tada je
zastala. Nedaleko od nje, kraj plonika se zaustavio crveni automobil. Tomov automobil.
Nagnula se da mu neto kae kroz prozor, a zatim otvorila vrata i ula, i kola su produila
Crowarez

132

Bosnaunited

dalje.

Seam se toga. U subotu uvee, stajala sam ovde, na ivici podzemnog prolaza i
gledala kako Ana ulazi u Tomov automobil. Samo to se ne seam toga, jer nema logike.
Tom je kolima traio mene. Ana nije bila s njim, Ana je bila kod kue. Tako mi je reeno u
policiji. Nema logike, i doe mi da vrisnem od frustracije, neznanja i beskorisnosti
sopstvenog mozga.
Prelazim ulicu i koraam levom stranom Ulice Blenhajm, ispod drvoreda, nakratko
zastajem preko puta broja dvadeset tri. Prefarbali su ulazna vrata. Bila su tamnozelena dok
sam ivela tu, sada su crna. Ne seam se da sam to ranije primetila. Vie mi se sviala zelena
boja. Pitam se ta je jo promenjeno unutra? Deja soba, oigledno, ali pitam se da li i dalje
spavaju u naem krevetu, da li ona stavlja ru ispred ogledala koje sam ja okaila? Pitam se
jesu li prekreili kuhinju, ili popunili onu rupu na zidu u hodniku na spratu?
elim da preem ulicu i udarim zvekirom o ta crna vrata, elim da priam sa
Tomom, da ga pitam o noi kada je Megan nestala, elim da ga pitam za jue, kada smo bili u
kolima i kada sam mu poljubila dlan, elim da ga pitam ta je osetio. Umesto toga samo
stojim tu, zurei u prozor svoje stare spavae sobe sve dok ne osetim peckanje suza u
uglovima oiju, i znam da je vreme da odem.

Crowarez

133

Bosnaunited

ANA

utorak, 13. avgust 2013.

JUTRO
Posmatrala sam jutros Toma kako se sprema za posao, oblai koulju i stavlja
kravatu, pomalo rasejan, verovatno razmiljajui o dnevnom rasporedu, poslovnim
sastancima, s kim, ta, gde. Osetila sam ljubomoru. Prvi put sam mu pozavidela na luksuzu
udeavanja i izlaska iz kue i celodnevne trke, sa ciljem, sve u slubi plate.
Ne nedostaje mi posao - bila sam agent za nekretnine, ne neurohirurg, to i nije
posao o kom matate kao dete - ali volela sam da tumaram po vrlo skupim kuama kada
vlasnici nisu tu, da prstima dodirujem pravi mermer na radnim povrinama, da zavirujem u
njihove ogromne ormane. Zamiljala sam kakav bi mi ivot bio da ivim tu, kakva bih osoba
bila. Potpuno sam svesna da nema vanijeg i dragocenijeg posla od podizanja deteta, ali
problem je to nije dovoljno cenjen. Ne u smislu koji meni trenutno znai, to jest u
finansijskom. elim vie novca kako bismo mogli da odemo iz ove kue, ove ulice. To je sve.
A moda to i nije sve. Kada je Tom otiao, sela sam za kuhinjski sto da nahranim
jogunastu Ivi. Kunem se da bi pre samo dva meseca jela sve to stavim pred nju. Sada, ako
to nije voni jogurt od jagoda, nee ni da okusi. Znam da je to normalno. Govorim to sebi
dok pokuavam da izvadim umance iz svoje kose, dok puzim po podu skupljajui kaiice i
prevrnute inije. Govorim sebi da je to normalno.
Ipak, kada konano jedemo i ona se veselo igra sama, doputam sebi da zaplaem.
inim to retko, samo kada Tom nije tu, isplaem se i teram dalje. Tek kasnije, dok sam
umivala lice, kada sam spazila koliko delujem umorno, zguvano, musavo i prokleto grozno,
tada sam osetila potrebu da obuem haljinu i visoke potpetice, da isfeniram kosu,
naminkam se i proetam ulicom kako bi se mukarci okretali za mnom.
Nedostaje mi posao, ali nedostaje mi i ono to je posao doaravao u mojoj glavi, moja
poslednja godina uspenog rada, kada sam srela Toma. Nedostaje mi vreme kada sam bila
ljubavnica.
Uivala sam u tom periodu. Letela sam od sree. Nisam oseala krivicu. Pravila sam
se da je oseam. Morala sam, meu svim svojim udatim drugaricama, onim koje ive u
strahu od mlaahnih dadilja ili zgodnih, elokventnih koleginica, koje mogu da priaju o
fudbalu i provode polovinu ivota u teretani. Morala sam da im kaem kako se oseam
grozno zbog toga, naravno, kako mi je krivo zbog njegove ene, kako nisam planirala da se
to dogodi, zaljubili smo se, ta smo mogli?
Istina je da mi nikada nije bilo krivo zbog Rejel, ak ni pre nego to sam saznala za
njen problem sa piem i koliko mu je zagoravala ivot. Ona za mene jednostavno nije
postojala, i uostalom, tada sam previe uivala. Biti druga ena me je neverovatno
uzbuivalo, nema svrhe poricati to: vi ste ta s kojom e rado prevariti svoju enu, ak i ako
je voli. Eto koliko ste neodoljivi.
Prodavala sam kuu broj trideset etiri u Ulici Krenam. Iskomplikovalo se jer
poslednji zainteresovani kupac nije bio kreditno sposoban. Neki problem sa bankarskom
Crowarez

134

Bosnaunited

procenom. I tako smo angaovali nezavisnog procenjivaa, za sluaj da sve bude u redu.
Prodavci su se ve bili odselili, kua je bila prazna, zato sam morala da budem prisutna.
im sam mu otvorila vrata, bilo je jasno da e se desiti. Nikada pre to nisam uradila,
niti sam sanjala o tome, ali bilo je neeg u njegovom pogledu, u njegovom osmehu. Nismo
mogli da se obuzdamo, uinili smo to u kuhinji, na radnoj povrini. Bilo je suludo, ali tako
smo dogurali dovde. Tom mi to stalno govori. Ne oekuj da budem razuman, Ana. Ne sa
tobom.
Uzimam Ivi i izlazimo u vrt, ona gura svoja mala kolica gore-dole, kikoe se sama sa
sobom, jutronji izlivi besa su prolost. Svaki put kad vidim njen osmeh ini mi se da e mi
srce eksplodirati. Koliko god da mi nedostaje posao, ovo mi je nedostajalo jo vie. Ionako
se to nee dogoditi. Nema anse da u svoje dete dati nekome na uvanje, ma koliko da je taj
neko kvalifikovan ili umean. Posle Megan je ne ostavljam vie nikome.
VEE
Tom mi je poslao poruku da e veeras kasniti, mora da odvede klijenta na pie. Ivi i
ja se spremamo za veernju etnju. U sobi smo, Tomovoj i mojoj, presvlaim Ivi, svetlost je
prosto predivna, jarkonarandasti odsjaj ispunjava kuu, a onda naglo postaje
plaviastosiv, kada sunce zae za oblak. Zavese su dopola navuene kako se soba ne bi
pregrejala, i zato odlazim da ih rairim, kad ugledam Rejel, stoji preko puta i gleda u kuu.
A onda se okree i odlazi u pravcu stanice.
Sedam na krevet i tresem se, besna sam, zarivam nokte u dlanove, Ivi die noge uvis
i toliko sam ljuta da je ne uzimam iz straha da je ne zdrobim.
Rekao mi je da e se pobrinuti za sve. Rekao mi je da ju je pozvao u nedelju, da su
razgovarali, priznala je da se sprijateljila sa Skotom Hipvelom, ali da ne namerava vie da se
via s njim. Rekla je da se vie nee muvati po kraju. Tom je rekao da mu je obeala, i
poverovao joj je. Bila je prisebna, nije izgledala pijano, nije histerisala, nije mu pretila, niti
ga preklinjala da joj se vrati. Rekao mi je da joj je krenulo nabolje.
Uzdiem duboko i stavljam Ivi na krilo, sputam je da lei na mojim nogama i drim
joj ruice.
"Dosta mi je nje, a tebi, duice?"
Jednostavno me iscrpljuje: svaki put kad pomislim da se situacija popravila, da smo
konano reili problem zvani Rejel, ona se pojavi. Ponekad mi se ini da nikada nee otii.
Duboko u meni posejano je seme, neto trulo. Kada mi je Tom rekao da e sve biti u
redu, da nam ona vie nee smetati, a onda to opet ini, ne mogu a da se ne zapitam
pokuava li on zaista da se rei nje, ili neki deo njegovog bia, duboko, duboko u njemu,
likuje to ga ona ne ostavlja na miru.
Silazim u prizemlje i preturam po kuhinjskoj fioci u potrazi za vizitkom detektivke
Rajli, brzo okreem njen broj, pre nego se predomislim.
sreda, 14. avgust 2013.
JUTRO
U krevetu smo, ruke su mu na mojim kukovima, vreo dah na mom vratu, koa vlana
od znoja priljubljena uz moju, i kae mi: "Prestali smo ovo da radimo."
"Znam."
Crowarez

135

Bosnaunited

"Moramo vie vremena da posvetimo nama."

"Moramo."
"Nedostaje mi", mrmlja. "Nedostaje mi ovo. Hou vie ovog."
Okreem se i ljubim mu usne, oi su mi jo zatvorene, jer pokuavam da odagnam
krivicu to sam pozvala policiju iza njegovih lea.
"Mislim da bi trebalo negde da odemo", nastavlja Tom. "Samo nas dvoje. Da malo
pobegnemo od svega."
I kome da ostavimo Ivi?, elim da pitam. Tvojim roditeljima, s kojima ne razgovara,
ili mojoj majci, koja je toliko boleljiva da ne moe ni o sebi da brine?
Ne govorim to naglas, ne govorim nita, samo ga opet ljubim, dublje. Njegove ake
klize do mojih bedara, stee ih, strasno.
"ta misli? Kai mi, gde bi volela da ide? Mauricijus? Bali?"
Smejem se.
"Ozbiljno", kae Tom, odmiui se od mene, gledajui me u oi. "Zasluujemo to, Ana.
Ti to zasluuje. Ovo je bila... teka godina, zar ne?"
"Ali..."
"Ali ta?" Seva svojim savrenim osmehom. "Smisliemo neto za Ivi, ne brini."
"Tome, a novac?"
"Izguraemo."
"Ali..." Neu ovo da izustim, ali moram. "Nemamo dovoljno za selidbu, a imamo za
odmor na Mauricijusu ili Baliju?"
Tom puni obraze vazduhom, sporo ih izduvava, okree se od mene. Nije trebalo da
spominjem pare. Bebi-alarm oivljava - Ivi je budna.
"Ja u", kae on i izlazi iz sobe.
Za dorukom Ivi nastavlja po svome, za nju je to sada igra, odbijanje hrane,
mlataranje rukama, dizanje brade, skupljanje usana, guranje inije malim akama. Tomovo
strpljenje kratko traje.
"Nemam vremena za ovo", kae mi. "Morae ti." Ustaje i prua mi kaiku sa
izmuenim izrazom lica.
Duboko uzdiem.
U redu je, umoran je, pretrpan poslom, ljut to jutros nisam podelila njegovu
fantaziju o putovanju. U redu je.
Ali nije u redu, jer i ja sam umorna, i volela bih da popriamo o novcu i naoj situaciji
koja se ne zavrava kada on izae iz sobe. Naravno, ne govorim to. Umesto toga, krim
obeanje dato sebi i spominjem Rejel.
"Opet je poela da se vrzma ovuda", kaem. "ta god da si onog dana rekao, nije
upalilo."
Tom me see pogledom.
"Kako to misli, da se vrzma ovuda?"
"Bila je tu, sino, stajala je na ulici, preko puta kue."
Crowarez

136

Bosnaunited

"Je li... bila s nekim?"

"Ne. Bila je sama. Zato to pita?"
"Daj, jebote", sike on i lice mu poprima tamniju nijansu kao kada je istinski ljut.
"Rekao sam joj da se dri podalje od... Zato mi to sino nisi rekla?"
"Nisam htela da te nerviram", tiho kaem, ve zaalivi to sam naela tu temu.
"Nisam htela da brine."
"Isuse!" Tom uz tresak sputa olju sa kafom u sudoperu, Ivi se trza na taj zvuk i
poinje da plae. Ovo niemu ne vodi. "Ne znam ta da ti kaem, stvarno ne znam. Kada sam
razgovarao s njom, bila je dobra. Sasluala je ono to sam imao da joj kaem, obeala je da
vie nee dolaziti ovde. Izgledala je dobro, izgledala je zdravo, zapravo, vratila se u
normalu..."
"Izgledala je dobro?", pitam ga pre nego to mi okrene lea, i na licu mu vidim da se
izlanuo. "Mislila sam da si rekao da ste razgovarali telefonom?"
Tom duboko, teko uzdie, onda se okree prema meni, bezizraajnog lica. "Da, pa,
to sam ti rekao, duo, jer sam znao da e se iznervirati ako se budem video s njom. Zato
sam preutao. Slagao sam. Sve za lagodan ivot."
"Zeza me?"
Tom se smeka, odmahujui glavom dok mi prilazi, skupivi ruke u molitvenom
stavu. "Izvini, izvini. Htela je da priamo u etiri oka i mislio sam da e moda tako biti
bolje. Izvini, u redu? Samo smo priali. Nali smo se u nekoj ugavoj kafeteriji u Eberiju i
razgovarali dvadeset minuta, najvie pola sata. U redu?"
Grli me i privlai na svoja plea, pokuavam da ga odgurnem, ali jai je od mene,
ionako mirie dobro, a ja neu svau. Hou da budemo na istoj strani. "Izvini", mrmlja mi u
kosu.
"U redu je", kaem.
Putam ga da se izvue, jer sam ve preduzela mere. Sino sam razgovarala sa
detektivkom Rajli i ve na poetku razgovora sam znala da je dobro to sam je pozvala, jer
kada sam joj ispriala da sam "nekoliko puta" (to je malo preterano) videla Rejel kako
izlazi iz kue Skota Hipvela, veoma se zainteresovala. Htela je da zna datume i vremena
(mogla sam da smislim samo dva, za ostale incidente kao nisam bila sigurna), htela je da
zna jesu li imali neki odnos pre nestanka Megan Hipvel i da li mislim da su sada u
seksualnom odnosu. Morala sam da priznam kako mi to nije palo na pamet, ne mogu da
zamislim da Skot sa Megan spadne na Rejel. Kako god, njegova ena se jo nije ni ohladila.
Spomenula sam i incident sa Ivi, pokuaj otmice, za sluaj da je zaboravila.
"Vrlo je nestabilna", rekla sam. "Moda mislite da preterujem, ali ne smem da
rizikujem kada je moja porodica u pitanju."
"Naravno", uzvratila je. "Hvala vam to ste me pozvali. Ako vidite jo neto to vam
se uini sumnjivim, obavestite me."
Nemam pojma ta e uiniti s njom - moda e je opomenuti? To e svakako biti od
pomoi ako budemo razmotrili mogunost zabrane prilaska. Nadam se, zbog Toma, da nee
doi do toga.
Kada Tom ode na posao, izvodim Ivi u park, igramo se na ljuljakama i na malim
Crowarez

137

Bosnaunited

drvenim konjiima; kada je vratim u njena kolica, skoro momentalno pada u san, to je znak
za kupovinu. Idemo sporednim ulicama do velikog supermarketa, put je zaobilazan ali je
tiho, skoro bez saobraaja, i svakako moramo da proemo pored broja trideset etiri u Ulici
Krenam.
ak i sada se najeim kada proem tuda, leptirii mi se najednom uskovitlaju u
stomaku, usne se raire i rumenilo oblije obraze. Seam se kako sam hitala uz stepenice,
nadajui se da me niko od komija nee videti kako ulazim, seam se doterivanja u kupatilu,
gde bih nakapala parfem i obukla donje rublje koje e ubrzo biti skinuto. A onda bih dobila
poruku da je on na vratima i narednih sat ili dva bismo proveli u spavaoj sobi na spratu.
eni bi rekao da je sa klijentom, ili da ide sa ortacima na pivo. "Zar ne brine da e te
proveriti?", pitala bih ga, i Tom bi odmahnuo glavom, odbacivi tu ideju. "Dobar sam laov",
rekao mi je jednom, kezei se. Drugi put je rekao: "ak i da me proveri, Rejel je takva da se
sutradan nee seati ta je bilo jue." Tada sam poela da shvatam koliko je patio s njom.
Osmeh mi pada s lica dok razmiljam o tim razgovorima. Seam se Tomovog
zaverenikog smeha dok klizi prstima niz moj stomak i sa smekom mi govori: "Dobar sam
laov." On je dobar laov, prirodni talenat. Videla sam ga na delu kada je ubedio osoblje
hotela da smo na medenom mesecu, na primer, ili kada se izvukao sa posla govorei da ima
hitan sluaj u porodici. Svi to rade, naravno, samo to kada Tom to radi, ljudi mu veruju.
Seam se onog jutra za dorukom - ali poenta je da sam ga uhvatila u lai i da ju je
odmah priznao. Nemam razloga za brigu. Tom se ne via sa Rejel iza mojih lea! Ta ideja je
smena. Ona je moda nekada bila atraktivna - bila je prilino lepa kad sam je upoznala,
videla sam i slike - one krupne tamne oi i zanosne obline - ali sada je jednostavno debela.
Kako god, Tom se nikada ne bi vratio njoj, ne posle svega to je uinila, njemu i nama. Posle
sveg onog maltretiranja, nonih telefonskih poziva, sputanja slualice, poruka.
Stojim u odeljku za konzerviranu robu, Ivi i dalje milosrdno spava u kolicima, i
poinjem da se priseam tih poziva, i one prilike - ili ih je bilo vie - kada sam se probudila a
svetio u kupatilu je gorelo, ula bih glasove, tihe i priguene, iza zatvorenih vrata. Tom ju je
umirivao, znam da jeste. Rekao mi je da se ona ponekad razgoropadi i zapreti da e doi u
kuu, kod njega na posao, da e se baciti pod voz. Smirivao ju je, teio. Rekao mi je to. I
moda je dobar laov, ali ja znam kada Tom govori istinu. Mene ne moe da prevari.
VEE
Kad malo bolje razmislim, prevario me je, zar ne? Kad mi je rekao da je priao sa
Rejel telefonom i kako je zvuala dobro, bolje, skoro sreno, nisam ni na trenutak
posumnjala u njega. A onda je doao kui u ponedeljak uvee i pitala sam ga kako je proveo
dan, i priao mi je o napornom poslovnom sastanku, saoseajno sam ga sluala, nijednom
ne posumnjavi da se taj sastanak nije ni dogodio, da je sve vreme bio u kafeteriji u Eberiju
sa svojom bivom enom.
O tome razmiljam dok vadim posue iz maine, vrlo oprezno, jer Ivi drema i
zveckanje moe da je probudi. Da, prevario me je. Znam da Tom nikada nije sto posto
iskren u vezi sa bilo ime. Seam se prie o njegovim roditeljima, kako ih je pozvao na nae
venanje, ali su odbili da dou jer su bili ljuti na njega to je ostavio Rejel. Uvek mi je to
bilo udno, jer je njegova majka ona dva puta, koliko sam razgovarala s njom, zvuala kao
da je srena to pria sa mnom, bila je ljubazna, zanimala se za mene, za Ivi.
"Nadam se da emo je uskoro videti", rekla je, ali kada sam to spomenula Tomu,
Crowarez

138

Bosnaunited

odmah je odbacio predlog.

"Pokuava da me navede da ih pozovem", rekao je, "samo da bi mogla da me odbije.
Igra moi." Meni nije zvuala kao ena koja igra igru moi, ali nisam htela da navaljujem.
Odnosi u drugim porodicama su veita misterija. Tom e uvek imati razloga da svoje
roditelje dri na distanci, znam to, i uvek e teiti da zatiti mene i Ivi.
Zato se onda sada pitam je li to uopte tano? Stalno se vraam na to: ova kua, ova
situacija, sve stvari koje su se dogodile ovde i u ulici, teraju me da posumnjam u sebe, u nas,
ako ne budem pazila mogla bih da poludim, mogla bih da zavrim kao ona. Kao Rejel.
Sedim i ekam da izvadim posteljinu iz maine za suenje, razmiljam da ukljuim
TV i odgledam epizodu Prijatelja, koju sam bezbroj puta gledala, razmiljam da vebam
jogu ili da itam knjigu, u kojoj sam prela dvanaest strana u protekle dve nedelje.
Razmiljam o Tomovom laptopu na stoiu u dnevnoj sobi.
I onda radim stvari koje nikada ne bih ni pomislila, vadim bocu crnog vina, otvorenu
prethodne noi za veerom, i sipam sebi jednu au. Potom uzimam laptop, palim ga i
pokuavam da se setim lozinke.
Radim stvari koje je radila ona: pijem sama i proveravam Toma. Stvari koje je ona
radila i on mrzeo. Ali u poslednje vreme - kao jutros - stvari su se promenile. Ako e on
mene da lae, onda u ja njega da proveravam, to je poteno, zar ne? Oseam da mi sleduje
malo potenja, oseam da sam ga zasluila. I tako pokuavam da provalim lozinku: probam
imena u raznim kombinacijama, moje i njegovo, njegovo i Ivino, moje i Ivino, sva tri
zajedno, unapred i unazad. Nai roendan, razne kombinacije. Godinjice: datum kada smo
se prvi put sreli, kada smo prvi put spavali. Broj trideset etiri, za Ulicu Krenam, broj
dvadeset tri - ovu kuu. Pokuavam da mislim dalje od tih uobiajenih stvari - veina
mukaraca upotrebljava fudbalske timove kao svoje lozinke, mozgam, ali Toma ne zanima
fudbal, vie voli kriket, stoga pokuavam Bojkot i Botam i Eiz. Ne znam imena nijednog od
novijih klubova. Iskapljujem au i dolivam jo pola; zapravo uivam u ovom reavanju
zagonetke. Razmiljam o rok bendovima koje Tom voli, filmovima u kojima uiva,
glumicama koje simpatie. Kucam "lozinka", kucam "1234".
Spolja dopire uasna kripa kada londonski voz stane kod semafora, kao nokti koji
grebu po staklu, stiskam zube i otpijam gutljaj vina i inei to bacam pogled na sat, Isuse,
skoro je sedam i Ivi i dalje spava, a Tom samo to nije stigao kui, i utom ujem zveckanje
kljueva pred vratima i srce mi staje.
Brzo sklapam laptop, skaem na noge, obarajui stolicu uz tresak. Ivi poinje da
plae, vraam laptop na stoi pre nego on ue u sobu, ali Tom sluti da neto nije u redu jer
samo zuri u mene i pita: "ta se deava?", i kaem mu nita, nita, sluajno sam oborila
stolicu. On uzima Ivi iz kolica kako bi je pomilovao i hvata moj pogled u ogledalu u
predsoblju, moje bledo lice i usne modre od vina.

Crowarez

139

Bosnaunited

REJEL

etvrtak, 15. avgust 2013.

JUTRO
Keti mi je ugovorila razgovor za posao. Jedna njena prijateljica otvorila je firmu za
odnose s javnou i potrebna joj je asistentkinja. Sutinski je to obian sekretarski posao i
plata je bedna, ali nema veze. Ta ena je spremna da me zaposli bez preporuka - Keti joj je
servirala priu kako sam doivela nervni slom, od kog sam se potpuno oporavila. Razgovor
je sutra po podne u kui te ene - posao vodi iz jedne od onih dvorinih upa, pretvorenih u
kancelariju - igrom sluaja u Vitniju. Trebalo je da provedem dan doraujui svoju radnu
biografiju i usavravajui vetine razgovora za posao. to i jesam, a onda je telefonirao Skot.
"Hteo bih da popriamo", rekao je.
"Ne moramo... mislim, ne mora nita da kae. Ono... oboje znamo da je bila greka."
"Znam", uzvratio je, zvuei tako tuno, ni nalik gnevnom Skotu iz mojih komara,
vie je podseao na onog slomljenog oveka koji sedi na mom krevetu i pria mi o svom
mrtvom detetu. "Ali zaista bih eleo da porazgovaram s tobom."
"Naravno", uzvratila sam. "Naravno da moemo da porazgovaramo."
"Nasamo?"
"Uh", uzdahnula sam. Poslednje to sam elela bio je povratak u onu kuu. "Izvini,
danas ne mogu."
"Molim te, Rejel? Vano je." Zvuao je utueno, i uprkos svemu, bilo mi je krivo.
Pokuavala sam da smislim neki izgovor, bilo ta, a onda je ponovio: "Molim te?" I tako sam
pristala, zaalivi istog trena kada mi je re pobegla sa usana.
Objavljena je pria o Meganinom detetu - njenom prvom mrtvom detetu - u
novinama. Zapravo o ocu deteta. Nali su ga, zove se Krejg Makenzi i umro je pre etiri
godine od prekomerne doze heroina. To ga oslobaa sumnje. Nikada mi nije zvualo kao
mogui motiv u bilo kom sluaju - ako je neko eleo da je kazni zbog onog to je tada
poinila, uradio bi to pre mnogo godina.
Dakle, ko je ostao? Ostale su standardne osumnjiene osobe: mu i ljubavnik. Skot i
Kamal. Ili neki nepoznati mukarac, koji ju je oteo sa ulice, serijski ubica na poetku serije
ubistava? Hoe li Megan biti prva, poput Vilme Maken i Polin Rid? I ko je rekao da ubica
mora da bude mukarac? Megan Hipvel je bila sitne grae. Poput ptiice. Nije bila potrebna
velika snaga za njeno ubistvo.
POSLE PODNE
Prvo to primeujem kada Skot otvori vrata je smrad, opor i kiseo. Znoj i pivo, i jo
neto ispod, neto gore. Neto trulo. Na sebi ima donji deo trenerke i isflekanu sivu majicu,
kosa mu je masna, koa vlana, kao da ima groznicu.
"Jesi li dobro?", pitam ga i on mi se ceri. Pijan je.
"Dobro sam, ui, ui." Ne elim, ali ulazim.
Crowarez

140

Bosnaunited

Zavese na prozorima prema ulici su navuene, dnevnom sobom vlada crvenkasti

sumrak, koji u potpunosti ide uz vruinu i vonj.
Skot odlazi u kuhinju, otvara friider i vadi pivo.
"Doi i sedi", kae. "Popij neto." Osmeh mu je prikovan za lice, neveseli kez. Ima
neeg neljubaznog u izrazu njegovog lica. Prezir, zbog onoga to sam videla u subotu ujutru,
nakon to smo spavali zajedno, i dalje je prisutan.
"Ne mogu dugo da ostanem", kaem. "Sutra imam razgovor za posao, moram da se
pripremim."
"Stvarno?" Izvija obrve. Seda na stolicu i utira drugu prema meni. "Sedi i popij
neto", nareuje, ne nudi. Sedam preko puta njega i on mi gura pivsku bocu preko stola.
Uzimam je i otpijam gutljaj. Napolju ujem vrisku dece koja se igraju u neijem dvoritu i
iza toga poznato brundanje voza.
"Dobili su rezultate DNK analize", poinje on. "Jue. Detektivka Rajli je sino
dolazila." Skot eka da neto kaem, ali plaim se da ne izustim neto pogreno, stoga utim.
"Nije moje. Nije bilo moje. to je najudnije, nije ni Kamalovo." Smeje se. "Znai, imala je jo
jednog. Moe li da veruje?" Kezi se, tim ogavnim kezom. "Nisi znala nita o tome, je li? Nisi
znala za jo jednog, a? Nije ti poverila da ima jo jednog, je li?" Kez mu pada s lica i pogaa
me zla slutnja, vrlo zla slutnja. Ustajem i kreem prema vratima, ali on je tu, ispred mene,
grabi me za ruke i odguruje nazad na stolicu.
"Sedi, jebote." Skida mi tanu sa ramena i baca je u ugao.
"Skote, nisam znala ta se deava..."
"Ma nije valjda!", urla, unosei mi se. "Ti i Megan ste bile tako dobre prijateljice!
Sigurno si znala sve njene ljubavnike!"
Skot zna. I dok mi ova misao prolee kroz glavu, sigurno je ita na mom licu, jer se
naginje blie, dah mu smrdi kada procedi: "Hajde, Rejel. Kai mi."
Odmahujem glavom i on se trza, zamahuje rukom ispred sebe, obarajui moju bocu
sa pivom. Kotrlja se po stolu i razbija o ploice na podu.
"Nikada je nisi upoznala!", urla. "Sve to si mi rekla, sve je bila la!"
Povijene glave, ustajem, mrmljajui: "Izvini, izvini." Pokuavam da zaobiem sto, da
uzmem svoju tanu, telefon, ali me on grabi za ruku.
"Zato si to uradila?", pita. "ta te je navelo da to uradi? ta nije u redu s tobom?"
Gleda me u oi i prestravljena sam, ali istovremeno znam da njegovo pitanje nije
nerazumno. Dugujem mu objanjenje. Zato ne izvlaim ruku, putam da mu se prsti zariju u
moje meso, trudim se da govorim jasno i smireno, trudim se da ne zaplaem. Da ne paniim.
"Htela sam da zna za Kamala", govorim. "Videla sam ih zajedno, kao to sam ti
rekla, ali ne bi me shvatio ozbiljno kada bih ti rekla da sam samo devojka iz voza. Morala
sam..."
"Morala si!" Puta me i okree mi lea. "Kae da si morala..." Glas mu se smekava,
Skot je smireniji. Pokuavam da udahnem duboko, da umirim srce.
"Htela sam da ti pomognem", kaem. "Znala sam da policija uvek prvo sumnja na
mua, i htela sam da zna da je postojao jo neko..."
"Pa si izmislila priu kako poznaje moju enu? Ima li pojma koliko to suludo
Crowarez

141

Bosnaunited

zvui?"
"Imam."
Odlazim do kuhinjskog pulta da uzmem krpu, sputam se na kolena i briem
proliveno pivo. Skot seda, nalaktivi se na kolena, zagnjurivi glavu u ake. "Nije bila ono
to sam mislio", kae. "Nemam pojma ko je bila."
Cedim krpu nad sudoperom i perem ruke hladnom vodom. Tana mi je dva metra
dalje, u uglu kuhinje, kreem prema njoj, ali Skot die pogled pa odustajem. Stojim tu,
naslonjena na kuhinjski pult, steui akama ivicu da ne izgubim ravnoteu. Da se uteim.
"Detektivka Rajli mi je rekla", nastavlja on. "Pitala je za tebe. Jesam li u nekakvoj vezi
s tobom." Smeje se. "U vezi sa tobom! Isuse. Pitao sam je, jeste li videli kako je izgledala
moja ena? Standardi ne padaju tako brzo." Lice mi je vrelo, niz kimu i ispod pazuha mi
curi hladan znoj. "Oigledno se Ana poalila na tebe. Videla te je da dolazi. Tako su saznali.
Odgovorio sam joj da nismo u vezi, samo si Meganina stara prijateljica, pomae mi da..."
Opet se smeje, tiho i neveselo. "Rekla je da ne poznaje Megan. Da si samo tuna laljivica
koja nema sopstveni ivot." Osmeh mu pada s lica. "Svi ste laovi. Svi odreda!"
Moj telefon piti. Kreem prema tani, ali Skot stie pre mene.
"ekaj malo", kae, podiui je, "nismo jo zavrili. Istresa sadraj moje tane na sto:
telefon, novanik, kljuevi, ru, tampon, kreditna kartica, rauni. "Hou da znam koliko je
sranja od onoga to si mi rekla tano." Nevoljno uzima telefon i gleda u ekran. Pogled koji
mi upuuje je leden. Naglas ita: "Potvrujemo vau seansu sa dr Abrikom u ponedeljak 18.
avgusta u 16.30. Ako niste u mogunosti da doete u zakazano vreme, molimo da nam to
javite najmanje dvadeset etiri asa ranije."
"Skote..."
"ta se deava?", pita on, neto glasnije od apata. "ta to radi? ta si mu rekla?"
"Nisam... nisam mu nita rekla." Skot sputa telefon na sto, prilazi mi skupljenih
pesnica. Povlaim se u ugao, zbijena izmeu zida i staklenih vrata. "Pokuavala sam da
saznam... Pokuavala sam da pomognem." On die ruku i pravi bolnu grimasu, sputa glavu,
ekajui, ekajui bol, i u tom trenutku znam da sam ovo ve radila, ve osetila, ali ne seam
se kada i nemam vremena da sada mislim o tome, jer iako me nee udariti, spustio je ake
na moja ramena i stee ih jako, arivi paleve u moje kljune kosti, i boli me toliko da
jauem.
"Sve vreme", sike on kroz stisnute zube, "sve vreme sam mislio da si na mojoj
strani, a ti si radila protiv mene. Odavala si informacije, zar ne, priala si mu o meni, o Megs,
to si bila ti, pokuavajui da nahuka policiju na mene, to si bila ti..."
"Ne. Molim te, nemoj. Nisam. Nije bilo tako. Htela sam da pomognem." Podie desnu
ruku, grabi me za kosu na potiljku i uvre je. "Skote, molim te nemoj. Molim te. Boli me.
Molim te." Ali sada me vue prema ulaznim vratima, i preplavljuje me olakanje. Izbacie
me na ulicu. Hvala bogu, hvala bogu.
Samo to me ne izbacuje napolje, nastavlja da me tegli, psujui, proklinjui, vue me
na sprat i pokuavam da se iskoprcam, ali on je previe jak, ne mogu, zapomaem. "Molim
te, nemoj. Molim te", i znam da e se neto uasno dogoditi, pokuavam da vrisnem, ali ne
mogu, glas me izdaje.
Slepa sam od suza i straha. Skot me gura u sobu i zatvara vrata za mnom. Klju se
Crowarez

142

Bosnaunited

okree u bravi. Kiselina mi se penje u grlo i povraam po tepihu. ekam, oslukujem. Nita
se ne deava, niko ne dolazi.
U gostinskoj sam sobi. U naoj kui, ovo je soba koja je Tomu sluila kao radna.
Njihova je sada deja soba, sva u ruiastim bojama. Ovde je skladite, prepuno papira i
fascikli, sklopljena traka za tranje i prastari kompjuter. Tu je i kutija sa papirima,
poreanim po brojkama, raunima, moda Skotova poslovna dokumenta, i jo jedna
fascikla sa starim razglednicama, praznim, sa lepljivom glinom pozadi, kao da su nekada
bile zakaene za zid: krovovi Pariza, deca voze skejtborde na ulici, stara pruga pokrivena
mahovinom, pogled na more iz peine. Listam razglednice, ne znam zato, niti znam ta
traim, pokuavam da odagnam paniku, pokuavam da ne mislim na jezive vesti, Meganino
telo je izvueno iz blata, pokuavam da ne mislim na njene povrede, koliko se samo plaila
kada je videla ta joj se sprema.
Preturam po razglednicama, a onda me neto ubada i trzam se uz jauk. Vrh kaiprsta
mi je poseen, krv mi kaplje na farmerke. Omotavam ga ivicom majice i paljivije listam
razglednice: odmah opaam krivca: uramljenu fotografiju, polomljenu, komadi stakla
nedostaje sa vrha, njegova ivica umrljana je mojom krvlju.
Ovu ranije nisam videla. U pitanju je slika Megan i Skota, zajednika, lica su im blizu
kamere. Ona se smeje, a on je zadivljeno gleda. Ljubomorno? Staklo je razbijeno iznad
Skotovog oka, teko je dokuiti mu izraz lica. Sedam na pod, stavljam fotografiju ispred
sebe i razmiljam o tome kako se stvari stalno lome, sluajno, i ponekad ne stiemo da ih
popravimo. Razmiljam o svim tanjirima koje sam razbila tokom svaa sa Tomom, o rupi u
zidu na spratu u hodniku.
Spolja, negde sa druge strane zakljuanih vrata, ujem Skota kako se smeje i jeza mi
struji celim telom. Skaem na noge i prilazim prozoru, otvaram ga i naginjem se napolje,
stojim na vrhovima prstiju, viem upomo, dozivam Toma. Beznadeno. Jadno. ak i da je
nekim sluajem u vrtu, nekoliko kua dalje, ne bi me uo, predaleko je. Gledam dole i gubim
ravnoteu, srce mi zastaje u grlu i brzo se uvlaim nazad, hrabrost me naputa, jecaj mi
zapinje u grlu.
"Molim te, Skote!", viem. "Molim te..." Mrzim zvuk svog glasa, moleivi ton, oaj.
Gledam u svoju majicu, sada natopljenu krvlju, i podseam sebe da nemam drugih opcija.
Uzimam ram i bacam ga na tepih. Biram najdui komadi stakla i paljivo ga uvlaim u
zadnji dep.
Utom ujem korake na stepenicama. Naslanjam se na zid preko puta vrata. Klju u
bravi se okree.
Skot u jednoj ruci dri moju tanu, baca mi je kraj nogu. U drugoj dri komadi
papira. "Prava Nensi Dru!", kae Skot sa osmehom. Otvara ga i nameta enski glas. "Megan
je pobegla sa svojim dekom", ita naglas, "kog u nadalje da zovem D..." Cereka se. "D. ju je
povredio... Skot ju je povredio..." guva papir i baca ga kraj mojih nogu. "Isuse Hriste.
Stvarno si jadna." Gleda oko sebe, spazivi povraku na podu, krv na mojoj majici. "ta to
kog avola radi? Pokuava da se ubije? Da obavi moj posao umesto mene?" Opet se
smeje. "Trebalo bi da ti polomim jebeni vrat, ali zna ta, nisi vredna truda." Sklanja se u
stranu. "Gubi se iz moje kue."
Grabim svoju tanu i kreem prema vratima, ali Skot mi se ispreuje na putu,
lairajui bokserski udarac, i za trenutak mislim da e me zgromiti. Oi su mi pune straha,
Crowarez

143

Bosnaunited

jer on poinje da se smeje, grohotom se smeje, ujem ga i poto zalupim ulazna vrata za
sobom.
petak, 16. avgust 2013.

JUTRO
Celu no nisam spavala. Popila sam bocu i po vina u pokuaju da se uspavam, da
smirim drhtanje ruku, da odagnam strah, ali nije pomoglo. Svaki put kada bih poela da
tonem u san, trgnula bih se, sigurna da je on u sobi sa mnom. Na kraju sam upalila svetio i
sela na krevet, sluajui zvuke sa ulice, ljude koji se kreu u zgradi. Tek kada je poelo da
svie, dozvolila sam sebi da zaspim. Sanjala sam da idem kroz umu, Tom je bio sa mnom,
ali i dalje sam se plaila.
Sino sam Tomu ostavila poruku. Po izlasku iz Skotove kue, otrala sam do broja
dvadeset tri i zalupala na njihova vrata; bila sam toliko uspaniena da nisam ni marila hoe
li Ana biti tamo, besna to sam se pojavila na njihovom pragu. Niko nije otvorio, pa sam
nakrabala poruku na paretu papira i ubacila je u sandue. Ba me briga ako je ona proita
- mislim da deli mene i eli da je ona proita. Poruka je nejasna - poruila sam mu da
moramo da porazgovaramo o onom danu - nisam spominjala Skota, jer nisam htela da Tom
ode tamo i suoi se s njim, bog zna ta bi se desilo.
Policiju sam pozvala odmah po dolasku kui. Skoro odmah. Morala sam prvo da
popijem dve ae vina, da se smirim. Traila sam da priam sa detektivom Gaskilom, ali
rekli su mi da nije u mogunosti, i tako su me prebacili kod Rajlijeve. Dobila sam ta sam
traila - iako znam da bi on bio ljubazniji.
"Skot me je zatoio u svojoj kui", rekla sam joj. "Pretio mi je."
Pitala je koliko dugo sam bila "zatoena". Mogla sam da ujem navodnike izmeu
redova.
"Ne znam", odgovorila sam. "Moda pola sata."
Nastala je duga tiina.
"I pretio vam je. Moete li mi rei koje su prirode bile te pretnje?"
"Rekao je da e mi polomiti vrat. Rekao je... rekao je da bi trebalo da mi polomi
vrat..."
"Da bi trebalo da vam polomi vrat?"
"Rekao je... rekao je da bi to uradio da sam vredna truda."
Opet tiina. "Je li vas udario? Je li vas povredio na bilo koji nain?"
"Imam modrice. Samo modrice."
"Od udarca?"
"Ne, stezao me je."
Opet tiina. Potom: "Gospoo Votson, zato ste bili u kui Skota Hipvela?"
"Zamolio me je da doem, rekao je da mora da porazgovara sa mnom."
Dugi uzdah. "Gospoo Votson, upozoreni ste da se drite podalje odatle. Slagali ste
ga, rekavi da ste prijateljica njegove ene, servirali ste mu svakojake prie i - dozvolite da
zavrim - on je tip osobe koji je u najboljem sluaju pod ogromnim stresom i izuzetno
napet. U najboljem sluaju. A u najgorem sluaju moe da bude opasan."
Crowarez

144

Bosnaunited

"On jeste opasan, zaboga, upravo vam to i govorim..."

"Ne pomaete nam to odlazite tamo, laete ga i provocirate - usred istrage o
ubistvu. Morate da razumete. Svojim ponaanjem moete da ugrozite na napredak.."
"Koji napredak?" uzvratila sam. "Niste napravili nikakav prokleti napredak. Ubio je
svoju enu, kad vam kaem. Postoji slika, fotografija njih dvoje, razbijena, on je van sebe, on
je nestabilan..."
"Da, videli smo fotografiju. Kua je pretraena. Ali to nije dovoljan dokaz ubistva."
"Znai, neete da ga uhapsite?"
Opet dugi uzdah. "Doite sutra u stanicu. Dajte izjavu. Krenuemo odatle. I gospoo
Votson? Drite se podalje od Skota Hipvela."
Keti je dola kui i zatekla me kako pijem. Nije se obradovala. ta sam mogla da joj
kaem. Nije bilo naina da joj objasnim. Rekla sam da mi je ao i otila na sprat u svoju
sobu, poput nadurene tinejderke. A onda sam leala budna, pokuavajui da zaspim,
ekajui da me Tom pozove. Nije me zvao.
Budim se rano, proveravam telefon (nema poziva), perem kosu i oblaim se za
razgovor za posao drhtavim rukama, sa vorom u stomaku. Kreem ranije, jer prvo moram
da svratim u policijsku stanicu da dam izjavu. Iako od nje ne oekujem nita dobro. Nikada
me nisu shvatali ozbiljno, i verovatno nee ni sada. Pitam se ta je potrebno da prestanu da
me posmatraju kao osobu koja umilja stvari?
Na putu do stanice ne prestajem da se osvrem; iznenadni vrisak policijske sirene
tera me da doslovno poskoim od straha. Na eleznikoj stanici koraam blizu ina, prstima
dodirujem gvozdenu ogradu za sluaj da moram da se uhvatim za neto vrsto. Shvatam da
je to smeno, ali oseam se uasno ranjivo sada kada sam videla kakav je Skot, sada kada
meu nama vie nema tajni.
POSLE PODNE
Po mom miljenju, sluaj bi trebalo da se zatvori. Sve vreme sam mislila da moram
neega da se setim, da sam neto propustila. Ali nisam. Nisam videla nita vano, nita
jezivo. Samo sam se igrom sluaja zadesila u istoj ulici. Sada to znam, zahvaljujui
riokosom. Meutim, neto me golica u zapeku mozga, ali ne uspevam da se poeem.
Ni Gaskil ni Rajlijeva nisu bili u policijskoj stanici; dala sam izjavu u drutvu
uniformisanog policajca dosadnog izgleda. Bie zavedena i zaboravljena, pretpostavljam,
osim ako ne osvanem mrtva u nekom jarku, naravno. Moj razgovor za posao bio je na
drugom kraju Vitnija od onog gde ivi Skot, zato sam ispred policijske stanice uhvatila taksi.
Nisam htela da rizikujem. Prolo je najbolje to je moglo: sam posao je daleko ispod mojih
sposobnosti, ali oigledno sam i sama pala ispod svojih sposobnosti u protekle dve godine.
Morau da poradim na tome. Veliki nedostatak ovog posla (osim bedne plate i uniavanja)
bie stalna poseta Vitniju, koraanje ovim ulicama i rizik od susreta sa Skotom ili Anom i
njenim detetom.
ini mi se da u ovim krajevima stalno naleem na nekoga. To je jedna od stvari koje
su mi se ovde ranije dopadale, taj provincijski mek londonskog predgraa. Moda ne
poznajete svakoga, ali lica su poznata.
Nadomak stanice sam, upravo prolazim pored Krune kad osetim neiju aku oko
miice i okreem se, skliznuvi sa plonika na put.
Crowarez

145

Bosnaunited

"Hej, hej, izvini. Izvini." Opet on, riokosi, sa kriglom piva u jednoj ruci, diui drugu
uvis kao da se predaje. "Nervozna si?" Kezi mi se. Sigurno izgledam uplaeno, jer njegov kez
nestaje. "Jesi li dobro? Nisam hteo da te uplaim."
Ranije je izaao s posla, kae, i predlae da popijem pie s njim. Odbijam ga, a onda
menjam odluku.
"Dugujem ti izvinjenje", kaem, kada mi on - Endi, kako se ispostavlja - donese
din-tonik, "zbog onakvog ponaanja u vozu. Poslednji put kad smo se sreli, mislim. Imala
sam teak dan."
"Nema frke", kae Endi. Smei se sporo i lenjo, bojim se da mu ovo nije prva krigla.
Sedimo jedno preko puta drugog u bati sa stranje strane pivnice, ini se da je ovde
bezbednije nego prema ulici. Moda me taj oseaj bezbednosti ohrabruje. Koristim priliku.
"Htela sam da te pitam o onome to se dogodilo", poinjem. "One noi kada smo se
sreli. U noi kada je Meg... U noi kada je ona ena nestala."
"Aha. Dobro. A zato? Kako to misli?"
Duboko uzdiem, oseam kako mi lice rumeni. Ma koliko puta da sam to morala da
prevalim preko usana, uvek oseam sramotu, uvek se stresem. "Bila sam pijana i ne seam
se. Moram neke stvari da raistim u glavi. Samo hou da znam ako si neto video, ako si me
video da priam s nekim, bilo ta slino..." Zurim u sto, ne usuujem se da ga pogledam u
oi. On me gurka nogom ispod stola.
"Ma u redu je, nisi uradila nita loe." Diem pogled i on se smeka. "I ja sam bio
polupan. Malo smo askali u vozu, ne seam se o emu. Onda smo oboje sili ovde, u Vitniju,
i ti si bila malo nestabilna, okliznula si se na stepenicama. Sea se? Pomogao sam ti da
ustane i bila te je sramota, pocrvenela si kao sada." Smeje se. "Nastavili smo zajedno i pitao
sam te hoe li sa mnom u pivnicu. Ali rekla si da mora da ide da se nae sa muem."
"To je sve?"
"Nije. Stvarno se ne sea? Malo kasnije, nekih pola sata moda? Bio sam u Kruni, ali
me ortak pozvao i rekao da on pije u baru preko puta pruge, pa sam krenuo kroz podzemni
prolaz. Ti si pala. Bila si nekako sva sluena. Posekla si se. Malo sam se zabrinuo, rekao sam
da u te otpratiti kui ako eli, ali nisi htela ni da uje za to. Bila si... pa, bila si vrlo
uzrujana. Mislim da si se posvaala sa svojim tipom. On je odlazio niz ulicu i rekao sam da
u krenuti za njim, ako hoe, ali ti si rekla da to ne inim. On se posle toga nekud odvezao,
bio je... ovaj... bio je s nekim."
"Sa enom?"
Endi kratko klima glavom. "Jeste, bili su zajedno u kolima. I, uh, pretpostavljam da je
oko toga izbila svaa."
"A onda?"
"Onda si otila. Izgledala si malo... zbunjeno ili ta ve, ali otila si, ponavljajui kako
ti ne treba niija pomo. Kao to rekoh, bio sam polupan i... samo sam otiao. Proao sam
kroz podzemni prolaz i naao se sa ortakom u pivnici. To je bilo to."
Penjui se uz stepenice do stana, skoro sam sigurna da vidim senku iznad sebe,
ujem korake ispred sebe. Neko me eka na odmoritu. Nema nikog, naravno, i stan je
prazan: deluje netaknuto, sterilno, ali to me ne spreava da proverim sve sobe, zavirim
ispod svog i Ketinog kreveta, u ormane i kuhinjski plakar u koji ni dete ne bi moglo da
Crowarez

146

Bosnaunited

stane.

Najzad, posle tree ture obilaska stana, mirna sam. Odlazim u sobu i sedam na
krevet, razmiljajui o razgovoru sa Endijem, o injenici da se podudara sa onim to
pamtim. Nema velikog otkria: Tom i ja smo se svaali na ulici, okliznula sam se i posekla,
on je odjurio i Ana je bila s njim u kolima. Kasnije se vratio da me trai, ali ve sam bila
otila. Uhvatila sam taksi, verovatno, ili sam se vratila u voz.
Sedim na krevetu, gledajui kroz prozor, i pitam se zato se ne oseam bolje. Moda
prosto zato to i dalje nemam nijedan odgovor. Moda, iako se moje seanje podudara sa
seanjima ostalih ljudi, neto tu ne tima. A onda mi sine: Ana. Ne zato to Tom nijednom
nije spomenuo da je bila u kolima s njim, ve injenica da sam je videla, kako koraa, ulazi u
kola, bez deteta. Gde je bila Ivi dok se sve to dogaalo?
subota, 17. avgust 2013.
VEE

Moram da razgovaram sa Tomom, da iskristaliem stvari u svojoj glavi, jer to vie

mislim o tome, manje ima logike, i ne mogu da prestanem. U svakom sluaju, brinem zato
to je prolo dva dana otkad sam ostavila onu poruku, a jo mi se nije javio, niti je sino
odgovorio na moj telefonski poziv, i ceo dan danas ne odgovara. Neto ne valja, i ne mogu
da se otrgnem utisku da to ima neke veze sa Anom.
Znam da e Tom eleti da razgovara sa mnom im bude uo ta se dogodilo sa
Skotom. Znam da e eleti da pomogne. Ne prestajem da mislim o njegovom ponaanju u
kolima, onog dana kada smo bili sami, o hemiji izmeu nas. Stoga uzimam telefon i biram
njegov broj, oseam leptirie u stomaku kao nekada, iekivanje da ujem njegov glas
snano je kao pre nekoliko godina.
"Da?"
"Tome, ja sam."
"Da?"
Ana je sigurno u blizini, ne oslovljava me po imenu. ekam jedan trenutak, dajem
mu vremena da pree u drugu sobu, da se udalji od nje. ujem njegov uzdah. "ta je?"
"Pa, htela sam da priam sa tobom... kao to sam napisala u poruci, ja..."
"Gde?", zvui iznervirano.
"Ostavila sam ti poruku, jue, mislila sam da popriamo..."
"Nisam dobio nikakvu poruku." Jo jedan uzdah, tei. "Doavola. Zato je i ljuta na
mene." .Sigurno ju je Ana uzela, nije mu je dala. "ta hoe?"
Hou da prekinem, da okrenem novi list, ponem iz poetka. Kaem mu koliko mi je
drago to sam ga videla u ponedeljak, kada smo bili u umi.
"Htela sam... Samo sam htela neto da te pitam."
"ta?", breca se iznervirano.
"Je li sve u redu?"
"ta hoe, Rejel?" Nestala je sva ona nenost od prole nedelje, proklinjem sebe to
sam ostavila poruku, oigledno mu je donela probleme.
"Htela sam da te pitam... o onoj noi, noi kada je Megan Hipvel nestala."
Crowarez

147

Bosnaunited

"O, Isuse." Tom teko uzdie. "Priali smo o tome - je li mogue da si ve zaboravila?"
"Samo sam..."
"Bila si pijana", prekida me, glasno i grubo. "Rekao sam ti da ide kui. Nisi htela da
slua. Odlutala si. Vozio sam po kraju, traei te, ali nisam mogao da te naem."
"Gde je bila Ana?"
"Bila je kod kue."
"Sa bebom?"
"Sa Ivi, da."
"Nije bila sa tobom u kolima?"
"Ne."
"Ali..."
"Za ime boga. Ona je trebalo da izae u grad, a ja da uvam bebu. A onda si dola ti i
zato se vratila kui, otkazala je svoje planove. Protraio sam vie od jednog sata svog ivota
traei te."
alim to sam ga pozvala. to sam se ponadala i opet razoarala, kao da mi hladni
elik prolazi kroz utrobu.
"U redu", kaem. "Ali ja se malo drugaije seam... Tome, kad si me video, jesam li
bila povreena? Jesam li... imala posekotinu na glavi?"
Jo jedan teki uzdah. "Pravo je udo da se iega sea, Rejel. Bila si pijana kao letva.
Odvratno pijana. Teturala si se po ulici." Grlo mi se stee dok sluam ove rei, ula sam ih i
pre iz njegovih usta, u loim danima, najgorim danima, kada je bio umoran od mene,
zgroen. Tom pria dalje. "Pala si na ulici, plakala si, bila si u haosu. Zato ti je to vano?" Ne
mogu da naem rei, dugo mi treba da mu odgovorim. On nastavlja: "uj, moram da idem.
Nemoj vie da zove, molim te. Ve smo priali o ovome. Koliko puta treba da ti kaem? Ne
zovi, ne ostavljaj poruke, ne dolazi ovamo. Uznemirava Anu. Vai?"
Veza se prekida.
nedelja, 18. avgust 2013.

RANO JUTRO
Celu no provodim u dnevnoj sobi, u drutvu televizora, strah dolazi i odlazi. Snaga
dolazi i odlazi. ini se kao da se vreme vratilo, rane koje je napravio pre mnogo godina opet
su prokrvarile. Smeno je, znam. Budala sam to sam uopte mislila da imamo neke anse,
samo na osnovu jednog razgovora, trenutaka koje sam protumaila kao nenost, a koji
verovatno nisu bile nita do izlivi sentimentalnosti i krivice. Ipak. Boli. Moram se osloboditi
ovog bola, jer ako to ne uinim, ako nastavim da ga potiskujem, nikada nee proi.
I budala sam to sam sebe ubedila da postoji povezanost izmeu mene i Skota, da
mu mogu pomoi. Dakle, budala sam. Navikla sam na to. Ali ne moram vie da budem, zar
ne? Celu no leim ovde i obeavam sebi: Preuzeu kontrolu nad svojim ivotom. Odseliu
se odavde, daleko. Nai u novi posao, vratiu svoje devojako prezime, prekinuu sve veze
sa Tomom, oteau svima koji pokuaju da me nau. Hoe li me iko traiti?
Neispavana sam. Leim na kauu, kujem planove, svaki put kada ponem da padam
u san, ujem Tomov glas u glavi, jasno kao da je tu, kraj mene, sa usnama na mom uhu: "Bila
Crowarez

148

Bosnaunited

si pijana kao letva. Odvratno pijana." I budim se uz trzaj, preplavljena sramotom.

Sramotom, ali i izraenim oseajem ve vienog. Te rei sam ve jednom ula, identine
rei.
I vie ne mogu da prekinem scene koje mi dolaze. Buenje sa krvavom flekom na
jastuku, bolom u ustima, kao da sam se ujela za obraz, prljavim noktima, uasnom
glavoboljom, Tom izlazi iz kupatila, zabrinutog lica, poluuvreen, poluljut, jeza u meni raste
poput plimskog talasa.
"ta se desilo?"
Tom mi pokazuje masnice na svojoj ruci i grudima, gde sam ga udarila.
"Ne verujem ti, Tome, nikada te nisam udarila, nikada nikog u ivotu nisam udarila."
"Bila si pijana kao letva, Rejel. Sea li se ta si sino radila? ta si Sve rekla?" A
onda mi prepriava, i ne verujem mu, jer nita od onoga to mi govori ne lii na mene, nita.
A tek ono sa tapom za golf, ona rupa u zidu, siva i tupa poput oslepelog oka, zuri u mene
svaki put kada proem kraj nje, i ne mogu da poveem nasilje koje mi je opisao i strah koji
sam zapamtila.
Ili misli koje nisam zapamtila. Posle nekog vremena sam nauila da ne pitam ta sam
uradila, niti da se svaam kada mi to sam prepria, jer nisam elela detalje, nisam elela da
ujem najgore stvari koje sam rekla i uinila dok sam bila takva, prljavo, ogavno pijana.
Ponekad je pretio da e me snimiti, a onda mi to pustiti. Nikada to nije uradio. Kakvo
milosre.
S vremenom nauite da ne pitate ta se desilo kada se probudite, samo kaete da
vam je ao zbog onoga to ste uradili i da to vie neete ponoviti, nikada se neete tako
poneti.
Ovaj put neu, zaista neu. Na tome mogu da zahvalim Skotu: previe se plaim,
sada, da bih izala usred noi da kupim pie. Previe se plaim da dopustim sebi da se
napijem, jer tada samu sebe inim ranjivom.
Morau da budem jaka, to je sve.
Kapci su mi opet teki, glava mi pada na grudi. Smanjujem ton na televizoru do kraja,
okreem se prema naslonu kaua, navlaim jorgan preko sebe i tonem u san, oseam da u
zaspati i onda - bum, zemlja se obruava na mene, trzam se, srce mi je u grlu, vidim. Vidim.
U podzemnom prolazu sam i on mi prilazi, jedan amar preko usta, zamahuje
pesnicom, kljuevi su mu u ruci, otar bol kada me metal zvekne u lobanju.

Crowarez

149

Bosnaunited

ANA

subota, 17. avgust 2013.

VEE
Mrzim sebe to plaem, tako sam jadna. Ali oseam se iscrpljeno, proteklih nedelja
mi je bilo teko. Tom i ja smo se opet svaali - neminovno - zbog Rejel.
Spremalo se, valjda - jela sam se zbog one poruke, zbog injenice da me slagao u vezi
s njihovim susretom. Uporno govorim sebi da je to krajnje glupo, ali ne mogu da rasteram
slutnju da se meu njima neto deava. Mozgala sam o tome, iznova i iznova: posle svega
to je uinila, njemu, nama - kako je mogao? Kako je mogao i da pomisli da opet bude s
njom? Mislim, kad se uporedimo ona i ja, ne postoji mukarac koji bi pored mene izabrao
nju. A da ne spominjem koliko je problematina.
A onda mi padne na pamet da je sve mogue, zar ne? Ljudi s kojima ste nekada bili
vas jednostavno ne putaju, i koliko god da se trudite, ne moete da ih oterate, ne moete
da ih se oslobodite. Samo moete posle nekog vremena da dignete ruke.
Dola je u etvrtak, lupala na vrata, dozivala Toma. Bila sam besna, ali nisam se
usudila da joj otvorim. Majinstvo vas ini ranjivom, ini vas slabom. Da sam bila sama,
suprotstavila bih joj se, ne bih ni trepnula. Ali sa Ivi kraj sebe, nisam smela da rizikujem, ko
zna na ta je Rejel sve spremna.
Znam zato je dola, bila je ljuta to sam priala policiji o njoj. Kladim se da je kukala
Tomu, rekavi mu da me ubedi da je ostavim na miru.
Ostavila je poruku: Moramo da razgovaramo, molim te pozovi me im bude mogao,
vano je. Re "vano" je bila triput podvuena. Odmah sam je bacila u smee. Kasnije sam je
izvadila i stavila u fioku nonog stoia, zajedno sa odtampanim zlobnim imejlom koji je
poslala, u dnevnik koji uvam, arhivu svih poseta i obilazaka. Dnevnik zlostavljanja. Moj
dokaz, zlu ne trebalo. Telefonirala sam detektivki Rajli i ostavila joj poruku da je Rejel opet
dolazila. Nije mi uzvratila poziv.
Trebalo je da spomenem Tomu tu poruku. Znam da je trebalo, ali nisam htela ga
ljutim priom o policiji, stoga sam je samo gurnula u fioku, nadajui se da e ona zaboraviti
na nju. Ali nije, naravno. Telefonirala mu je sino. Puio se kada je zavrio razgovor s njom.
"O kakvoj se jebenoj poruci radi?", planuo je.
Rekla sam mu da sam je bacila. "Nisam znala da eli to da proita", pojasnila sam.
"Mislila sam da je eli van naih ivota, ba kao i ja."
Zakolutao je oima. "Nije u tome stvar, i zna to. Naravno da elim da nas Rejel
ostavi na miru. Ali ne elim da pone da prislukuje moje telefonske pozive i baca moju
potu. Ti si...", uzdahnuo je, smirujui se.
"ta sam ja?"
"Nita. Samo... Ona je radila te stvari."
Bio je to pogodak u ivac, nizak udarac. Smeno, ali briznula sam u pla i otrala na
Crowarez

150

Bosnaunited

sprat u kupatilo. ekala sam da doe da me umiri, da me poljubi i iskupi se kao to to

obino ini, ali posle pola sata je samo doviknuo: "Odoh u teretanu na sat-dva", i pre nego
to sam stigla da mu odgovorim, ulazna vrata su se zalupila.
I sada hvatam sebe kako se ponaam identino kao ona: ispijam pola flae crnog
vina, preostalog od sinone veere i njukam po datotekama njegovog kompjutera. Lake je
razumeti njeno ponaanje kada se oseate kao ja sada, nema nieg goreg, bolnijeg i
korozivnijeg od sumnje.
Lozinku laptopa sam provalila iz treeg pokuaja: Blenhajm. Bezazlen i dosadan
naziv ulice u kojoj ivimo. Nisam nala nijedan inkriminiui imejl, nijednu vulgarnu sliku,
niti ljubavno pismo. Pola sata sam provela vrljajui po njegovoj poslovnoj elektronskoj
poti, toliko udubljena da je otupeo ak i bol od ljubomore, a onda sam zatvorila laptop i
vratila ga na mesto. Oseala sam se istinski sreno, zahvaljujui vinu i urednom sadraju
Tomovog kompjutera. Samo sam preterano burno reagovala.
Penjem se na sprat da operem zube - neu da zna da sam opet pila vino - a onda
odluujem da presvueni posteljinu, poprskam jastuke parfemom i obuem crni, svileni
neglie, koji mi je prole godine kupio za roendan, a kada se vrati, vodiemo ljubav u znak
pomirenja.
Skidam posteljinu i umalo da se preturim preko crne torbe, zavuene ispod kreveta:
njegove torbe za teretanu. Zaboravio ju je. Prolo je sat vremena i nije se vratio po nju.
Stomak mi se prevre. Moda je samo pomislio kako nije vano, i umesto u teretanu otiao
u pivnicu? Moda tamo u ormariu ima rezervnu opremu? Moda je sada u krevetu s njom?
Muka mi je, ali bukvalno. Sputam se na kolena i preturam po torbi: sve njegove
stvari su tu, oprane i spremne, njegov ajpod i jedina trenerka u kojoj tri. I jo neto:
mobilni telefon. Telefon koji nikada ranije nisam videla.
Sedam na krevet, s telefonom u ruci, srce mi tue pod rebrima. Ukljuiu ga, ne
mogu da se oduprem tom nagonu, i sigurna sam da u zbog toga zaaliti, jer ovo moe da
sluti samo na zlo. Ne dri se rezervni mobilni sakriven u torbi za teretanu osim ako ne
postoji neto vredno skrivanja. Udiem duboko, nekoliko puta, glasi u mojoj glavi mi
govori da ga vratim, da zaboravim, ali ne mogu, pritiskam dugme za paljenje i ekam da se
ekran osvetli. ekam. I ekam. Prazan je. Olakanje me opija poput morfijuma.
Lake mi je, jer sada neu znati, ali ujedno mi je lake to prazan telefon ukazuje na
nekorien telefon, neeljen telefon, a ne na onaj koji mukarca upetljava u preljubu. Taj
mukarac bi ga stalno koristio. Moda je to Tomov stari telefon, moda mesecima stoji u
torbi za teretanu, samo nije stigao da ga baci. Moda i nije njegov: moda ga je naao u
teretani, s namerom da ga preda na recepciji, pa zaboravio?
Ostavljam krevet nenameten i silazim u dnevnu sobu, otvaram fioku u kojoj se
nalaze svakojake sitnice: selotejp, adapted za strana putovanja, merne trake, pribor za
ivenje, stari punjai za mobilne aparate. Grabim sva tri, od kojih jedan odgovara.
Ukljuujem ga da se puni kraj kreveta, namestivi tako da telefon i punja budu skriveni iza
stoia. A onda ekam.
Uglavnom vremena i dani. Bez datuma. Dani u nedelji. Ponedeljak u 15? Petak, 16.30.
Ponekad odbijanje. Ne mogu sutra. Ni u sredu. Nema nieg drugog, nema izjava ljubavi, niti
eksplicitnih predloga. Samo tekstualne poruke, njih desetak. Nema kontakata u
telefonskom imeniku, a istorija poziva je obrisana.
Crowarez

151

Bosnaunited

Nisu mi potrebni datumi, jer ih telefon sam pamti. Sastanci seu mesecima unazad.
Do godinu dana. Kada to shvatim, kada vidim da je prvi bio u septembru prole godine, u
grlu mi zapinje kugla, tvrda kao kamen. Septembar! Ivi je imala est meseci. Bila sam
debela, umorna, preosetljiva, nezainteresovana za seks. A onda poinjem da se smejem, jer
mi je smeeno, ne moe biti istinito. Bili smo sreni u septembru, zaljubljeni jedno u drugo,
i u nau tek roenu bebu. Nema anse da se vucarao s njom, nikakve anse. Znala bih. Ovo
ne moe biti istina. Telefon nije njegov.
Kako god. Vadim dnevnik zlostavljanja iz fioke nonog stoia i uporeujem datume
sa telefonskim pozivima. Neki se podudaraju. Neki pozivi su registrovani dan ili dva ranije,
neki dan dva kasnije. A neki se uopte ne poklapaju.
Je li mogue da se sve vreme viao s njom, govorei mi da mu dosauje, ona njemu,
dok je zapravo smiljao planove kako da se sastanu, radei to meni iza lea? Ali zato ga je
onda zvala na fiksni, ako je mogla na ovaj mobilni? Nelogino je. Osim ako nije elela da ja
znam. Osim ako nije pokuavala da izazove svau izmeu nas?
Toma nema ve dva sata, a rekao je da e se vratiti, ma gde bio. Nametam krevet,
odlaem dnevnik i telefon u fioku nonog stoia, silazim u prizemlje, sipam ono to je
preostalo od vina i brzo pijem. Mogla bih da je pozovem. Da se suoim s njom. ta bih joj
rekla? Nije da sam u prednosti na osnovu morala. I nisam sigurna da bih podnela njenu
ushienost dok mi saoptava kako sam ja sve vreme bila obmanuta. Ako je to radio sa
mnom, radie to i meni.
ujem korake na ploniku ispred kue i znam da je on, poznajem mu hod. Ubacujem
au od vina u sudoperu i stojim tu, naslonjena na kuhinjski pult, sluajui kako mi krv
pulsira u uima.
"Zdravo", kae on kada me vidi. Izgleda nevino, malo se ljulja.
"Dobro pivo toe u teretani, je li?"
Tom se ceri. "Zaboravio sam opremu, pa otiao u pivnicu."
Kao to sam i mislila. Ili kao to je on mislio da u misliti?
Tom se gega do mene. "ta si ti radila?", pita, izvijajui usne. "Izgleda kao da si
neto skrivila." Grli me oko struka i privlai me blie, oseam njegov pivski zadah. "Bila si
nevaljala?"
"Tome..."
"", kae i ljubi mi usne, poinje da mi otkopava farmerke. Okree me. Ne elim
ovo, ali ne znam kako da ga odbijem, stoga zatvaram oi i pokuavam da ne mislim na njega
s njom, pokuavam da mislim na nae prve dane, na tranje u praznu kuu u Ulici Krenam,
bez daha, oajna, gladna.
nedelja, 18. avgust 2013.
RANO JUTRO
Budim se uplaena. Jo nije svanulo, mislim da ujem Ivi kako plae, ali kada je
obiem, ona vrsto spava, steui ebence ruicama. Vraam se u krevet, ali ne mogu vie
da zaspim, stalno mislim na telefon u fioci nonog stoia. Gledam u Toma, lei sa
podignutom levom rukom i zabaenom glavom, po ritmu njegovog disanja zakljuujem da
je daleko od svesti. Iskradam se iz kreveta, otvaram fioku i vadim telefon.
Crowarez

152

Bosnaunited

Dole u kuhinji vrtim telefon u rukama, skupljajui hrabrost. elim da znam, ali ne
elim. elim da budem sigurna, ali oajniki elim da ne budem u pravu. Ukljuujem ga.
Pritiskam "1" i prinosim slualicu uhu, ujem snimljenu poruku dobrodolice govorne
pote, ujem da nema novih, niti sauvanih poruka. elim li da promenim poruku
dobrodolice? Zavravam poziv, ali najednom me hvata krajnje iracionalni strah da e
telefon zazvoniti, da e ga Tom uti na spratu, i stoga otvaram dvokrilna vrata i izlazim
napolje.
Vlana trava pod nogama, sve noni vazduh, teak miris kie i rua. ujem voz u
daljini, sporo tutnji, udaljava se. Koraam skoro do ograde, a onda opet biram govornu
potu: elim li da promenim poruku dobrodolice? Da, elim, i tada ujem bip i ujem njen
glas. Njen glas, ne njegov. Zdravo, ja sam, ostavite poruku.
Srce prestaje da mi kuca.
Ovo nije njegov telefon, ve njen.
Putam ponovo.
Zdravo, ja sam, ostavite poruku.
Ovo je njen glas.
Ne mogu da se pomerim, ne mogu da diem, putam poruku iznova i iznova. Grlo mi
se stee, oseam da u se onesvestiti, i onda se pali svetio na spratu.

Crowarez

153

Bosnaunited

REJEL

nedelja, 18. avgust 2013.

RANO JUTRO
Jedan deli seanja vodi ka sledeem. Kao da tumaram u mraku, danima, nedeljama,
mesecima, a onda se uhvatim za neto. Kao da naleem na zid, i uspevam da napipam put iz
jedne sobe u drugu, senke se konano pomeraju, stapaju, i oi mi se privikavaju na tamu, i
mogu da vidim.
Ne isprva. Iako izgleda kao seanje, isprva mislim da je san. Sedim ovde, na kauu,
skoro paralisana od oka, govorei sebi da nije prvi put kako se neega ne seam, nije prvi
put kako razmiljam o neemu u jednom smeru, a onda injenice ispadnu sasvim drugaije.
Kao onda kada sam otila na zabavu koju je priredio Tomov kolega, i napila se, ali
dobro smo se proveli. Seam se da sam poljubila Klaru za laku no, Klara je kolegina ena,
fina, topla i ljubazna. Seam se da mi je rekla kako bi trebalo opet da se okupimo, seam se
kako me je drala za ruke.
Jasno se seam toga, ali nije bilo tako. Saznala sam to narednog jutra, jer mi je Tom
okrenuo lea kada sam mu se obratila. I rekao je kako sam ga razoarala, osramotila,
ispriavi mi kako sam optuila Klaru da flertuje s njim, kako sam bila histerina i vulgarna.
Kada sam sklopila oi, oseala sam stisak njene ake, toplinu na koi, ali to se nije
dogodilo. Zapravo se dogodilo da je Tom morao da me iznese iz kue, dok sam ja vikala i
urlala sve vreme, a sirota Klara je uala u kuhinji.
I kada sam sklopila oi, kada sam utonula u san i nala se u tom podzemnom
prolazu, moda sam mogla da napipam hladni, smrdljivi, ustajali vazduh, moda sam mogla
da vidim figuru kako koraa prema meni, kipti od besa, podignutu pesnicu, ali to se nije
dogodilo. Strah koji sam osetila nije bio stvaran. I kada me je senka napala, ostavivi me na
zemlji, uplakanu i krvavu, ni to nije bilo stvarno.
Ali jeste, i videla sam to. Bilo je uasavajue, jedva mogu da poverujem u to, ali dok
gledam kako se sunce raa, oseam kako se magla podie. Ono to mi je rekao bila je la.
Nisam umislila njegov udarac. Seam ga se. Kao to se seam opratanja od Klare posle
zabave, njene ruke koja dri moju, kao to se seam straha kada sam se nala na podu kraj
palice za golf, i sada znam, zasigurno znam da njom nisam zamahnula ja.
Ne znam ta da radim. Trim na sprat, navlaim farmerke i patike, trim nazad u
prizemlje. Okreem njihov broj, fiksni, putam da zvoni dvaput, a onda prekidam. Ne znam
ta da radim. Kuvam sebi kafu, putam da se ohladi, biram broj detektivke Rajli i odmah
prekidam. Nee mi verovati. Znam da nee.
Zavravam oblaenje i izlazim iz kue, pravac eleznika stanica. Danas je nedeljni
red vonje, prvi voz je tek za pola sata, preostaje mi samo da sedim na klupi, vrtei sve
iznova u glavi, od neverice do oaja i nazad.
Sve je la. Nisam umislila da me je udario. Nisam umislila da se udaljio od mene,
brzo, skupljenih pesnica. Videla sam kako se okree, urla, videla sam kako koraa ulicom s
Crowarez

154

Bosnaunited

nekom enom, videla sam kako ulaze u kola. Nisam umislila. A onda shvatam da je sve
prosto, tako prosto. Setila sam se, samo sam pomeala dva seanja i ubacila sliku Ane, koja
se udaljava od mene u svojoj plavoj haljini u drugi scenario, u kojem Tom i neka ena ulaze
u kola. I ta ena ne nosi plavu haljinu, ve farmerke i crvenu majicu. Megan.

Crowarez

155

Bosnaunited

ANA

nedelja, 18. avgust 2013.

RANO JUTRO
Bacam telefon preko ograde, najdalje to mogu, pada negde na ivicu kamenjara,
povrh nasipa. Mislim da ujem kako se kotrlja prema pruzi. U uima mi i dalje odzvanja
njen glas. Zdravo. Ja sam. Ostavite poruku. Mislim da u jo dugo uti njen glas.
Tom je u dnu stepenica kada se vratim u kuu, posmatra me zamuenim pogledom,
trepe, jo je pospan.
"ta se deava?"
"Nita", kaem, ali ujem drhtaj u svom glasu.
"Zato si bila napolju?"
"Mislila sam da ujem nekog", laem. "Neto me probudilo. Nisam vie mogla da
zaspim."
"Telefon je zvonio", kae, trljajui oi.
Skupljam ruke kako bih spreila njihovo drhtanje. "Stvarno? Koji telefon?"
"Telefon", gleda me kao da sam sila s uma. "Fiksni telefon. Neko je zvao i prekinuo."
"Oh. Ne znam. Ne znam ko je zvao."
Tom se smeje. "Naravno da ne zna. Jesi li dobro?" Prilazi mi i grli me oko struka.
"udna si." Sputa glavu na moje grudi. "Trebalo je da me probudi ako si neto ula", kae.
"Nije trebalo sama da izlazi. To je moj posao."
"Dobro sam", kaem, ali moram da stisnem vilicu kako mi zubi ne bi cvokotali. Tom
mi ljubi usne, gura mi jezik u usta.
"Ajmo nazad u krevet", kae.
"Mislim da u popiti kafu", uzvraam, pokuavajui da se odlepim od njega. Ne puta
me, pojaava stisak oko mene, hvata me za potiljak. "Daj", otee. "Poi sa mnom. Ne
prihvatam odbijanje."

Crowarez

156

Bosnaunited

REJEL

nedelja, 18. avgust 2013.

JUTRO
Nisam pametna ta da radim, stoga samo pritiskam zvonce na vratima. Pitam se je li
trebalo prvo da pozovem. Nije utivo pojaviti se na vratima u rano nedeljno jutro bez
najave, zar ne? Poinjem da se kikoem, pomalo sam histerina. Zaista ne znam ta da
radim.
Niko ne otvara. Moja histerija raste dok obilazim oko kue, uskom stazom, imam jak
oseaj dea vija. Onog jutra kada sam uzela devojicu, nisam imala nikakvu zlu nameru.
Sada sam sigurna u to.
ujem njeno deje brbljanje dok koraam u hladnoj senci kue, i pitam se da li
umiljam stvari. Ali ne, devojica je tu, Ana takoe, sede na verandi. Dozivam je, oslonivi se
na ogradu. Ana me vidi. Oekujem ok ili bes, ali ona jedva da je iznenaena.
"Zdravo, Rejel", kae. Ustaje, uzevi dete za ruicu, vukui je za sobom. Gleda me,
bez osmeha, mirno. Oi su joj crvene, lice bledo, bez minke.
"ta hoe?", pita me.
"Zvonila sam na vrata", kaem joj.
"Nisam ula", odgovara ona, diui dete na kuk. Okree se od mene, kao da e ui
nazad u kuu, a onda se zaustavlja. Ne razumem zato se ne dere na mene.
"Gde je Tom, Ana?"
"Otiao je... Drugovi iz vojske se okupljaju."
"Moramo da idemo, Ana", kaem i ona prasne u smeh.

Crowarez

157

Bosnaunited

ANA

nedelja, 18. avgust 2013.

JUTRO
Iz nekog razloga, itava situacija mi je najednom smena. Sirota, debela Rejel stoji u
mom vrtu, sva zajapurena i znojava, govori mi da moramo da idemo. Mi moramo da idemo.
"Kuda?", pitam je kada prestanem da se smejem, a ona me samo tupo gleda, kao da
je ostala bez reci. "Sa tobom ne idem nikuda." Ivi se izvija i buni, sputam je na zemlju. Koa
mi je jo vrua i osetljiva na mestima gde sam se jutros trljala pod tuem; unutranjost usta,
obrazi i jezik kao da su mi izujedani.
"Kada se on vraa?", pita Rejel.
"Nee skoro, bar tako mislim."
Zapravo nemam pojma kada e se vratiti. Ponekad provede ceo dan na zidu za
penjanje. Ili sam bar mislila da je provodio ceo dan na zidu za penjanje. Sada vie nita ne
znam.
Ali znam da je torbu za teretanu odneo sa sobom, i ubrzo e otkriti da je telefon
nestao.
Razmiljala sam da odvedem Ivi kod sestre na neko vreme, ali telefon me je muio.
ta ako ga neko nae, ta ako ga preda policiji? Na pruzi su stalno nekakvi radovi, neki od
radnika moe da ga nae i odnese u policiju. Na telefonu su moji otisci.
A onda sam razmiljala da nee biti problem otii po njega, ali moram da saekam
no, kada me niko nee videti.
Svesna sam da Rejel i dalje neto govori, postavlja mi pitanja, ali ne sluam je. Tako
sam umorna.
"Ana", kae ona, prilazei blie, te prodorne, tamne oi prouavaju moje. "Jesi li
ikada upoznala nekog od njih?"
"Jesam li upoznala koga?"
"Njegove prijatelje, drugove iz vojske? Je li ti ikada predstavio nekog od njih?"
Odmahujem glavom. "Zar ne misli da je to udno?" Pada mi na pamet kako je zapravo
udno to se ona pojavila u mom vrtu u nedelju ujutru.
"Ne ba", odgovaram. "Oni su deo drugog ivota. Jednog od njegovih ivota. Kao i ti.
Bar bi tako trebalo da bude, ali nikako da te se otarasimo." Rejel se gri, uvreena. "ta
radi ovde, Rejel?"
"Zna ti dobro ta radim ovde", uzvraa ona. "Zna da neto... neto nije u redu." Lice
joj je iskreno, kao da je zabrinuta za mene. Pod nekim drugim okolnostima bilo bi dirljivo.
"Jesi li za kafu?", pitam, i ona klima glavom.
Kuvam kafu i sedimo na verandi, jedna kraj druge, u tiini koja je maltene
prijateljska. "ta hoe da kae?" pitam je. "Da Tomovi drugovi iz vojske zapravo ne
postoje? Da ih je izmislio? Da je sada negde s drugom enom?"
Crowarez

158

Bosnaunited

"Ne znam", odgovara Rejel. "Ne znam."

"Rejel?" Gleda me i vidim strah u njenim oima. "Ima li neto da mi kae?"
"Jesi li upoznala Tomovu porodicu?", pita me. "Njegove roditelje?"
"Ne. On ne govori s njima. Posvaali su se kada je pobegao sa mnom."
Rejel odmahuje glavom. "Nije tano", kae. "Ni ja ih nikada nisam upoznala. Oni me
ni ne poznaju, zato bi onda marili to me je ostavio?"
U mojoj glavi nastaje tama, negde u predelu potiljka, pokuavam joj se oduprem jo
od onda kada sam ula njen glas u telefonu, ali sada poinje da raste, buja.
"Ne verujem ti", kaem. "Zato bi me lagao u vezi s tim?"
"Zato to je patoloki laov."
Ustajem i odmiem se od nje. Nervira me to mi je to rekla, nerviram samu sebe to
joj uprkos svemu verujem. Mislim da sam oduvek znala da je Tom patoloki laov. Samo to
su mi tada njegove lai ile u prilog.
"Da, dobar je laov", priznajem. "Ti dugo nisi imala pojma, zar ne? Mesecima smo se
sastajali, kresali se do iznemoglosti u onoj kui u Ulici Krenam, a ti nisi ni posumnjala."
Rejel guta knedlu, grize se za usnu. "Megan", kae ona. "ta je s Megan?"
"Znam. Imali su aferu. Sigurna sam da te to zabavlja. Ali ona je sada mrtva, pa vie i
nije vano, zar ne?"
"Ana..."
Tama se iri, pritiska mi lobanju, zamagljuje vid. Grabim Ivi za ruku i vodim je u
kuu, ona se plano buni.
"Ana..."
"Imali su aferu. To je sve. Nita drugo. Ne znai da..."
"Da ju je ubio?"
"Ne govori to!" Urlam na nju. "Ne govori to pred mojim detetom."
Dajem Ivi podnevnu uinu koju ona bespogovorno jede prvi put u proteklih nekoliko
nedelja. Kao da zna da imam druge brige na pameti, i oboavam je zbog toga, odmah sam
mirnija kada se vratim napolje, iako je Rejel i dalje tu, stoji u dnu vrta kraj ograde, gleda
kako vozovi prolaze. Posle nekog vremena, kada shvati da sam izala, prilazi mi.
"Voli ih, zar ne?", pitam. "Vozove? Ja ih mrzim. Apsolutno ih prezirem."
Rejel se smeka. Primeujem da ima rupicu u levom obrazu, koju pre nisam videla.
Pretpostavljam da je nisam esto videla kako se smeje. Nikada, zapravo.
"Jo jedna njegova la", kae mi. "Rekao mi je da voli ovu kuu, da voli sve u vezi s
njom, pa ak i vozove. Rekao mi je da se nikada ne bi preselila odavde, da si elela da se
useli kod njega, iako sam ja tu prva ivela."
Odmahujem glavom. "Zato ti je to rekao?", udim se. "Totalna glupost. Ve dve
godine ga nagovaram da prodamo ovu kuu."
Rejel slee ramenima. "Zato to te lae, Ana. Sve vreme."
Tama nadolazi. Stavljam Ivi na krilo, ona spokojno sedi, obino zaspi na suncu.
"Znai, svi oni telefonski pozivi...", kaem, i tek sada sve ima smisla. "Nisu bili od tebe?
Crowarez

159

Bosnaunited

Odnosno, neki su bili, a neki..."

"Od Megan? Da, verovatno."
udno, jer konano shvatam da sam sve vreme mrzela pogrenu enu, ali saznanje o
tome ne umanjuje moju averziju prema Rejel. Ako nita drugo, gledajui je ovako mirnu,
zabrinutu, treznu, poinjem da uviam kakva je bila nekada, i prezirem je, jer poinjem da
shvatam ta je video u njoj. ta je voleo.
Gledam na sat. Prolo je jedanaest. Otiao je oko osam. Moda i ranije. Dosad je
sigurno otkrio da telefona nema. Moda misli da mu je ispao iz torbe, moda pretpostavlja
da je ispod kreveta.
"Koliko dugo zna?", pitam je. "Za aferu?"
"Nisam znala", odgovara Rejel. "Do danas. U stvari... Ne znam ni ta je to bilo, ta se
deavalo. Samo znam..."
Prekidam je jer ne elim da ujem, ne elim da sluam kako pria o neverstvu mog
mua. "Pretpostavljam da je beba njegova."
Rejel izgleda okirano, kao da dosad nije razmiljala o tome. Iskreno, nisam ni ja.
"To je uasno", kaem, "definitivno uasno. Izgubiti bebu." Gledam u Ivi i oseam tugu
kakvu nikada pre nisam osetila, obruava se na mene poput talasa. Ivin brat, Ivina sestra.
Mrtva je. Poinjem da plaem i ne mogu da prestanem.
Rejel seda kraj mene, grli me oko ramena. "ao mi je", kae. "ao mi je." Ne elim da
me Rejel tei, ali ne mogu da je odgurnem od sebe. Ona mirie dobro, prozrano, na
limunkasti parfem. Nije ono to sam oekivala. ta sam oekivala? Alkohol i oaj?
Puta me da plaem, a onda kae: "Ana, mislim da moramo da idemo", jasnim,
odlunim glasom. "Trebalo bi da spakuje neke stvari, za tebe i Ivi, pa idemo. Moe da
ostane kod mene neko vreme. Dok se ovo ne razrei."
Briem oi i odmiem se od nje. "Ne ostavljam ga, Rejel. Imao je aferu... Nije prvi
put, zar ne?" Poinjem da se smejem i Ivi se smeje.
Rejel uzdie i ustaje.
"Dobro zna da nije zbog afere, Ana. Znam da zna."
"Ne znamo mi nita", kaem, apatom.
"Ula je u kola s njim. One noi. Videla sam je. Nisam se seala, isprva sam mislila da
si to bila ti", objanjava. "Ali seam se. Sada se seam."
"Ne." Ivina ruica, lepljiva od neeg, pokriva mi usta.
"Moramo da kaemo policiji, Ana." Rejel uzmie jedan korak. "Molim te. Ne moe
da ostane s njim."
Uprkos suncu, celo telo mi drhti. Pokuavam da se setim kada je Megan poslednji
put bila u kui, izraz na njenom licu kada sam joj rekla da vie nee raditi za nas.
Pokuavam da se setim je li on izgledao sreno ili razoarano. Utom mi dolee druga slika:
jedan od njenih prvih dolazaka da uva Ivi. Trebalo je da izaem sa devojkama, ali bila sam
tako umorna, popela sam se u sobu da spavam. Tom je verovatno doao kui dok sam bila
gore, jer su bili zajedno kada sam sila u prizemlje. Ona je stajala naslonjena na kuhinjski
pult, a on je stajao preblizu nje. Ivi je sedela u visokoj stolici, plakala je i niko od njih dvoje
se nije obazirao na to.
Crowarez

160

Bosnaunited

Oseam jezu. Jesam li tada znala? Da je eli? Megan je bila lepa plavua, bila je kao ja
nekada. Dakle, da, verovatno sam znala da je eli, ba kao to znam, kada koraam ulicom,
da me mukarci sa enama kraj sebe i decom u naruju gledaju sa udnjom. Dakle, ipak sam
znala. eleo ju je, uzeo ju je. Ali ne to. Nije mogao to da uini.
Ne Tom. Ljubavnik, dvostruki mu. Otac. Primeran otac, strpljivi roditelj.
"Volela si ga", podseam je. "I dalje ga voli, zar ne?"
Rejel odmahuje glavom, ali neuverljivo.
"Voli ga. I zna... zna da je to nemogue."
Ustajem, povlaim Ivi sa sobom, prilazim joj blie. "Nije mogao, Rejel. Zna da nije
mogao to da uini. Ti ne bi volela oveka koji je u stanju to da uini, zar ne?"
"Ali jesam", odgovara ona. "Obe smo." Suza joj klizi niz obraz, ona je brie, i dok to
ini, izraz na licu joj se menja, a sa njega nestaje sva boja. Ne gleda u mene, ve nekud preko
mog ramena, i okreem se da ispratim njen pogled, i vidim njega, na kuhinjskom prozoru,
posmatra nas.

Crowarez

161

Bosnaunited

MEGAN

petak, 12,. juli 2013.

JUTRO
Ona me je primorala na to. Ili je to bio on. Instinkti mi govore da je ona. Ili mi srce
tako govori, ne znam. Oseam je, kao to sam i pre oseala, sklupanu, seme u mahuni,
samo to se ovo seme smeka. Kupuje vreme. Ne mogu da je mrzim. I ne mogu da je se
reim. Ne mogu. Mislila sam da u uspeti, mislila sam da u biti dovoljno oajna da je
sastruem, ali kada pomislim na nju, sve to vidim je Libino lice, njene tamne oi, miris
njene koe. Skoro da oseam kako je bila hladna na kraju. Ne, ne mogu da je se reim. Ne
elim. elim da je volim.
Ne mogu da je mrzim, ali ona me plai. Strepim od onoga to e mi uiniti, ili to u ja
uiniti njoj. Taj strah me budi jutros u pet, mokru od znoja uprkos otvorenim prozorima i
injenici da sam sama. Skot je na konferenciji, negde u Hertfordiru ili Eseksu, ili gde ve.
Vraa se veeras.
ta je to to me oajniki nagoni da budem sama kada je on tu, a kada ga nema, ne
mogu da podnesem samou? Ne mogu da podnesem tiinu, i govorim naglas kako bih je
odagnala. Jutros u krevetu razmiljam: ta ako se ponovi? ta ako se opet dogodi kada
budem nasamo s njom? ta ako me on ne bude hteo, ako ne bude hteo nas? ta ako nasluti
da nije njegova?
Dodue, mogla bi biti njegova. Ne znam, jednostavno oseam da nije. Na isti nain
kao to oseam da je ensko. Ali ak i da nije, kako e on to znati? Nee. Ne moe. Ba sam
glupa. Bie ushien. Poletee od sree kada mu saoptim radosnu vest, a bojazan da moda
nije njegova mu nee biti ni na kraj pameti. Bilo bi okrutno kada bih mu to rekla, slomila bih
mu srce, a uostalom, ne elim da ga povredim. Nikada nisam elela da ga povredim.
Jednostavno sam takva, ne mogu na to da utiem.
"Ali moe da utie na svoje postupke." Kamal mi je to rekao.
Zvala sam ga neto posle est. Tiina mi je disala za vratom i poela sam da paniim.
Mogla sam da pozovem Taru - znala sam da bi dotrala - ali ne verujem da bih to podnela,
ona ume da bude naporna i preterano zatitniki nastrojena. Kamal je jedina osoba koju
mogu da svarim. Telefonirala sam mu na kuni broj, rekavi mu da sam u nevolji, da ne
znam ta da radim, da izim. Odmah je doao. Ne ba bez pitanja, ali skoro. Moda sam
zvuala malo gore nego to jesam. Moda se uplaio da u uiniti neku glupost.
Moda ne moe da promeni sebe, ali moe svoje ponaanje. Stalno mi to pria.
Sedimo u kuhinji. Rano je, tek sedam i trideset. On mora uskoro da krene na prvu zakazanu
seansu. Gledam ga dok sedi preko puta mene za kuhinjskim stolom, ruku graciozno
skrtenih ispred sebe, dok me gleda tim krupnim, srneim oima, i oseam ljubav. Zaista.
Dobar je prema meni, uprkos svemu to sam mu priredila.
Oprostio mi je sve to se ranije dogodilo, kao to sam verovala da hoe, obrisao je
sve moje grehe. Rekao mi je da e se moja agonija nastaviti ako ne oprostim sebi, i nikada
Crowarez

162

Bosnaunited

neu prestati da beim. A i vie nemam kud. Ne sada kada je ona tu, ona sve menja.
"Plaim se", kaem mu. "ta ako opet sve uradim pogreno? ta ako... sa mnom neto
nije u redu? ta ako... ne bude ilo sa Skotom? ta ako zavrim opet sama? Ne znam ta u,
bojim se da opet ne ostanem sama - mislim, sama sa detetom..."
Kamal se naginje blie i pokriva moje ake svojim.
"Nee uraditi nita pogreno. Nisi vie dete, nisi vie tuno, izgubljeno dete. Sada si
potpuno druga osoba. Jaa. Ne mora da se plai samoe. To nije najgora stvar na svetu,
zar ne?"
Ne govorim nita, ali ne mogu a da se ne zapitam je li to taj oseaj, kada sklopim oi,
mogu da ga doaram, oseaj koji me obuzme pre nego to zaspim, koji me probudi iz sna.
Oseaj samoe u mranoj kui, dok oslukujem njen pla, dok ekam da ujem Makove
korake po drvenom podu u prizemlju i saznanje da ti zvuci nikada nee doi.
"Ne mogu ti rei ta da radi sa Skotom. Tvoj odnos s njim... Vidi, izrazio sam svoje
miljenje, ali mora sama da odlui ta e sa sobom. Hoe li mu verovati, hoe li eleti
da se on brine o tebi i detetu, to mora sama da odlui. Ali znam da moe da veruje sebi,
Megan. Moe da veruje da e uiniti pravu stvar."
Napolju, na travnjaku, donosi mi olju kafe. Sputam je i grlim ga, privlaim blie. Iza
nas voz staje kod semafora, buka je poput barijere, zida koji nas okruuje, oseam kao da
smo sami na svetu. On me grli i ljubi.
"Hvala ti", kaem. "Hvala ti to si doao, to si tu."
Kamal se smei, odmie se od mene, milujui mi palcem obraz.
"Bie ti dobro, Megan."
"A zato jednostavno ne pobegnem sa tobom? Ti i ja... moemo li zajedno da
pobegnemo?"
On se smeje. "Nisam ti potreban. I nije potrebno da bei. Bie dobro. Ti i tvoja beba
biete dobro."
subota, 13. juli 2013.
JUTRO
Znam ta moram da uinim. Jue sam razmiljala o tome ceo dan i celu no. Oka
nisam sklopila. Skot je doao kui umoran i neraspoloen, hteo je samo da jede, jebe i spava,
nije imao vremena ni za ta drugo, definitivno nije bio trenutak za razgovor o ovome.
Leim budna vei deo noi, s njim vruim i nemirnim kraj sebe, i donosim odluku.
Uiniu pravu stvar. Uiniu sve kako treba. Ako uinim sve kako treba, onda nita ne moe
da krene po zlu. Ili bar ja neu biti kriva ako krene. Voleu ovo dete i podii u ga znajui da
sam uinila pravu stvar, od poetka. Dobro, moda ne od samog poetka, ali od trenutka
kada sam saznala da ona dolazi. Dugujem to svojoj bebi, i dugujem to Libi. Zbog nje u
ovoga puta sve uiniti drugaije.
Leim i razmiljam o uiteljevim reima, i o svemu to sam nekada bila: dete,
buntovna tinejderka, pobegulja, kurva, ljubavnica, loa majka, loa supruga. Nisam sigurna
mogu li da postanem dobra supruga, ali dobra majka moram da pokuam da budem.
Bie teko. Moda neto najtee to sam ikada probala u ivotu, ali biu iskrena. Vie
Crowarez

163

Bosnaunited

nema lai, nema skrivanja, nema beanja, nema vrdanja. Sve u da obelodanim, pa emo
videti. Ako me tada ne bude voleo, onda neka tako i bude.
VEE
Ruka mi je na njegovim grudima, guram najjae to mogu, ali ne mogu da diem i jai
je od mene. Njegova nadlaktica mi pritiska dunik, krv mi pulsira u slepoonici, pred oima
mi se muti, lea su mi sabijena uza zid, pokuavam da vrisnem, grabim ga za majicu i on me
puta. Okree se od mene i klizim na kuhinjski pod.
Kaljem i pljujem, suze mi klize niz lice, on stoji na nekoliko koraka od mene, okree
se prema meni i hvata me za vrat, instinktivno se branim, vidim stid na njegovom licu i
elim da mu kaem da e sve biti u redu. Ja sam dobro. Otvaram usta, ali rei ne izlaze,
samo kaljem. Bol je neverovatan. On mi neto govori, ali ga ne ujem, kao da sam pod
vodom, zvuk je priguen, dopire do mene u nejasnim talasima, ne razaznajem rei.
Mislim da mi govori da mu je ao.
Pridiem se na noge, odgurujem ga i trim na sprat, zatvaram vrata i zakljuavam ih.
Sedam na krevet i ekam, oslukujem, ali on ne dolazi. Ustajem i izvlaim svoju torbu ispod
kreveta, prilazim komodi da izvadim neto odee i hvatam svoj odraz u ogledalu, akom
dodirujem lice, izgleda zastraujue bledo u odnosu na crvenu kou, modre usne,
zakrvavljene oi.
Deo mene je okiran, jer nikada ranije nije digao ruku na mene. Ali drugi deo mene
je ovo oekivao, negde duboko u sebi sam oduvek znala da postoji ova mogunost, da smo
ili ka tome. Da sam ga ka tome navodila. Sporo vadim stvari iz fioka, donji ve, par majica, i
guram ih u torbu.
Nisam mu jo nita rekla. Tek sam poela. Htela sam prvo da mu saoptim loe vesti,
pa tek onda dobre. Nisam mogla da mu kaem za bebu i da postoji mogunost da nije
njegova, to bi bilo surovo.
Bili smo napolju, na verandi, priao je o poslu i uhvatio me je kako ga ne sluam.
"Dosaujem ti?", upitao je.
"Ne. U stvari, moda malo." Nije se smejao. "Samo sam rasejana. Jer hou neto da ti
kaem. Nekoliko stvari, zapravo, od kojih ti se neke nee svideti, ali neke..."
"ta mi se to nee svideti?"
Trebalo je da znam da nije pravi trenutak, bio je mrzovoljan, odmah je posumnjao,
odmah je na mom licu traio odgovore, trebalo je da znam da je sve to loa ideja. Verovatno
sam to i naslutila, ali bilo je prekasno. Bilo kako bilo, donela sam odluku. Da uinim pravu
stvar.
Sela sam kraj njega na ivicu verande i uvukla aku u njegovu.
"ta mi se to nee svideti?" ponovio je, ali mi nije pustio aku.
Rekla sam mu da ga volim i osetila kako se zatee, svaki mii njegovog tela se punio
krvlju, kao da je znao ta sledi, pripremao se za to. Znate taj oseaj, kada nekome tako
kaete da ga volite. Volim te, ali. Ali.
Rekla sam mu da sam poinila neke greke i pustio mi je ruku. Ustao je, udaljio se
nekoliko koraka u pravcu pruge, a onda se okrenuo da me pogleda.
"Kakve greke?" zahtevao je. Glas mu je bio bezizraajan, ali bilo je jasno da se
Crowarez

164

Bosnaunited

napree da zvui tako.

"Doi i sedi pored mene", uzvratila sam, "molim te?"
Odmahnuo je glavom. "Kakve greke, Megan?" Ovoga puta glasnije.
"Postojao je... to je sada gotovo, ali postojao je... neko drugi." Pogled mi je bio oboren,
nisam se usudila da ga pogledam.
Procedio je neto ispod glasa, ali nisam uspela da ujem, podigla sam pogled, ali mi
je okrenuo lea, zagledan u prugu, masirao je slepoonice. Ustala sam i prila mu, stala iza
njega, spustila ruke na njegove kukove, ali on se odmakao od mene i okrenuo, spreman da
ue u kuu, i ne pogledavi me prosiktao: "Ne pipaj me, droljo."
Trebalo je da ga pustim i dam mu vremena da se pripremi, ali nisam. Htela sam da
isporuim prvo lou vest, pa dobru, i zato sam ula za njim u kuu.
"Skote, molim te, samo me sasluaj, nije tako grozno kao to misli. Sada je gotovo.
Sasvim gotovo, molim te, sasluaj me, molim te..."
Zgrabio je fotografiju, onu na kojoj smo nas dvoje, koju oboava, koju sam uramila za
nau drugu godinjicu braka. Fijuknuo ju prema meni iz sve snage. Razbila se o zid iza
mene, Skot se nasmejao, zgrabivi me za miice i gurajui me kroz sobu. Bacio me je na zid,
udarila sam glavom. A onda me je prikovao tu, podlakticom mi pritisnuvi vrat, gurajui me
sve jae i jae, ne govorei nita, sklopio je oi da me ne gleda dok me davi.
Torba mi je spakovana, poinjem da se raspakujem, vraajui stvari u fioke. Ako
izaem iz sobe sa torbom, nee me pustiti. Moram da odem praznih ruku, nosei samo
tanu i telefon. A onda menjam odluku, poinjem opet da se pakujem: ne znam kuda u, ali
znam da ne mogu ostati ovde. Razmiljam o tome i ve oseam njegove ruke oko svog vrata.
Znam ta sam odluila, nema vie beanja, nema vie skrivanja - ali veeras ne mogu
da ostanem ovde. ujem korake na stepenicama, spore, teke. Treba mu itava venost da
se popne na sprat, obino skakue, ali danas je to ovek koji ide na gubilite, samo ne znam
je li osuenik ili delat.
"Megan?" Ne pokuava da otvori vrata. "Megan, izvini to sam te povredio. Izvini to
sam te povredio." Glas mu je plaan, razgnevljuje me, elim da izletim napolje i izgrebem
mu lice. Kako se usuuje da cmizdri, posle svega to si mi maloas uradio? Ljuta sam na
njega, elim da se izderem, da ga oteram doavola, daleko od sebe, ali grizem se za jezik, jer
nisam glupa. Skot je s razlogom besan. I moram da razmiljam racionalno, moram da
budem razumna. Sada mislim za dvoje. Ovaj sukob mi uliva snagu, odlunost. ujem ga sa
druge strane vrata, moli za oprotaj, ali ne mogu sada da mislim o tome. Sada imam
pametnija posla.
U dnu ormana su tri reda briljivo oznaenih kutija za cipele, na mrkosivoj pie
"crvene platforme" i u njoj je stari mobilni telefon, plaen itavo bogatstvo pre nekoliko
godina, skriven tu za sluaj opasnosti. Nisam ga dugo koristila, ali danas hou. Biu iskrena.
Sve u da obelodanim. Vie nema lai, nema skrivanja. Vreme je da se tata suoi sa svojom
odgovornou.
Sedam na krevet i pritiskam dugme za ukljuivanje, ekam da se telefon upali,
molei se da baterija nije istroena. Ekran se svetli i oseam kako mi adrenalin pumpa kroz
vene, vrti mi se u glavi, pomalo mi je muka, opijena sam, skoro kao na drogama, poinjem
da uivam u iekivanju da mu sve izruim, da suoim njega - sve njih - s onim to jesmo i
Crowarez

165

Bosnaunited

kuda idemo. Do kraja dana svi e znati gde im je mesto.

Biram njegov broj. Naravno, poziv se odmah preusmerava na govornu potu.
Prekidam i aljem mu poruku: Moramo da razgovaramo. HITNO. Zovi me. A onda sedim tu i
ekam.
Proveravam listu poziva. Ovaj telefon sam poslednji put koristila u aprilu. Puno
poziva, svi neodgovoreni, poetkom aprila i krajem marta. Zvala sam i zvala i zvala, a on me
je ignorisao, nije se ak udostojio ni da me pozove i zapreti - dolazila sam mu u kuu,
priala sa njegovom enom. Mislim da e me sada ipak sasluati. Naterau ga da me saslua.
Sve je poelo kao najobinija igra. Razbibriga. Povremeno sam se viala s njim,
svratio bi u galeriju, osmehnuo se, flertovao, sasvim bezazleno, gomila mukaraca je
svraala u galeriju, osmehivala se i flertovala, a onda je galerija zatvorena i ja sam ostala
ovde, kod kue, sve vreme, nemirna i dosaujui se. Bilo mi je potrebno neto novo, neto
drugaije. I jednog dana, kada je Skot bio odsutan, sluajno sam ga srela na ulici, poeli smo
da askamo i pozvala sam ga na kafu. Kako me je samo gledao, mogla sam da pretpostavim
ta mu prolee kroz glavu i jednostavno se desilo. A onda se desilo opet, i nisam
nameravala da to ikuda vodi, nisam elela da vodi bilo emu. Samo sam uivala u oseaju
eljenosti, svialo mi se to drim sve pod kontrolom. Nikakva filozofija. Nisam htela da
napusti enu, htela sam da eli da je napusti. Da me toliko eli.
Ne seam se kada sam poela da verujem kako bi to moglo biti neto vie, kako bi
trebalo da bude neto vie, kako smo stvoreni jedno za drugo. Ali istog trena sam osetila da
se on povlai, prestao je da alje poruke, prestao da se javlja na telefon, i nikada se dotad
nisam osetila tako odbaenom, nikada. Grozan oseaj. I tada je preraslo u neto vie, u
opsesiju. Tek sada to shvatam. Naposletku sam zaista pomislila da mogu tek tako da se
izvuem, malo ugruvana, ali bez ozbiljnih povreda. Ali vie nije bilo tako lako.
Skot je i dalje ispred vrata. ujem ga, oseam ga. Odlazim u kupatilo i opet biram
njegov broj, opet dobijam govornu potu, prekidam, pokuavam iznova i iznova. apuem
poruku: "Javi se na telefon ili u doi tamo. Ovoga puta to stvarno mislim. Moramo da
razgovaramo. Ne moe tako da me ignorie."
Neko vreme stojim u kupatilu, telefon je na ivici umivaonika. elim da zazvoni.
Ekran je tvrdoglavo siv i prazan. eljam kosu i perem zube, diskretno se minkam. Boja mi
se vratila u lice, oi su mi i dalje crvene, vrat me i dalje boli, ali otii u tamo i pokucau mu
na vrata. Telefon uti.
Ubacujem ga u dep farmerki, brzo prolazim kroz spavau sobu i otvaram vrata.
Skot sedi u hodniku, obgrljenih kolena, sputene glave. Ne die pogled, zato nastavljam da
hodam, prolazim kraj njega i stiem do vrha stepenica, a onda poinjem da trim, dah mi
zapinje u grlu, plaim se da me ne zgrabi otpozadi i gurne niz stepenice, ujem kako ustaje i
doziva me.
"Megan! Kuda e? Ide li kod njega?"
U dnu stepenita se okreem. "Nema njega, shvati. Gotovo je."
"Molim te, ekaj, Megan. Molim te, ne idi."
Neu da sluam kako me moli, neu da ujem njegov plani, samosaaljivi glas. Ne
dok me grlo jo boli kao da je neko u njega sipao kiselinu.
"Nemoj da me prati", kretim. "Ako me bude pratio, neu se vratiti. Je li ti jasno?
Crowarez

166

Bosnaunited

Ako se okrenem i ugledam te iza sebe, to e ti biti poslednji put da me vidi."

ujem ga kako me doziva dok za sobom zatvaram vrata.
Nekoliko sekundi ekam na ploniku ispred kue, uveravajui se da me ne prati, a
onda koraam Ulicom Blenhajm, isprva brzo, a onda sve sporije. Stiem do broja dvadeset
tri i tada gubim hrabrost. Nisam spremna za scenu, treba mi vremena. Da se saberem.
Nekoliko minuta. Prolazim dalje, pored kue, pored podzemnog prolaza, pored stanice,
idem sve dok ne stignem do parka i opet ga zovem.
Kaem mu da sam u parku, da ga ekam tamo, ali ako ne doe, to je to, dolazim mu
na vrata. Ovo mu je poslednja ansa.
Vee je prijatno, prolo je sedam, ali i dalje je toplo i svetio, gomila dece igra se na
ljuljakama i toboganu, njihovi roditelji stoje po strani, zabavljaju se askanjem. Sve izgleda
fino, izgleda normalno, i za trenutak, dok ih gledam, javlja mi se muni oseaj da Skot i ja
neemo dovoditi nau kerku ovde da se igra, jednostavno nas ne vidim ovako srene i
oputene. Ne posle ovoga to sam upravo uradila.
A bila sam tako ubeena, jutros, da e isterivanje svega na istac biti najbolji nain,
ne samo najbolji, ve i jedini nain. Nema vie lai, nema vie skrivanja. A onda me je
povredio, i to je samo jo vie uverilo da sam bila u pravu. Ali sada, dok sedim ovde sama,
svesna sam da Skot nije samo ljut, nego i slomljen, i bojim se da to uopte nije bila prava
stvar. Nisam ispala jaka, ve nepromiljena, i teta koju sam poinila je neprocenjiva.
Moda hrabrost koja mi je potrebna nema nikakve veze sa saoptavanjem istine, ve
sa odlaskom. Nije u pitanju samo nepromiljenost, niti stvari koje me vuku odavde, niti
zanesenost: ima tu jo neeg. Za njeno dobro, za moje dobro, sada je vreme za rastanak, za
odlazak od obojice, od svih. Moda je beanje i skrivanje upravo ono to treba da
preduzmem.
Ustajem, jo jednom obilazim park. Delimino elim da telefon pozvoni, delimino se
uasavam tog poziva, ali na kraju sam srena to se ne oglaava. Shvatiu to kao znak.
Kreem nazad, putem kojim sam dola, prema kui.
Tek to sam prola stanicu, vidim njega. Koraa brzo, izlazei iz podzemnog prolaza,
zgurenih ramena i stisnutih pesnica. I pre nego to uspem da se zaustavim, dozivam ga.
Kada me pogleda, na licu mu je ist bes, ali rukom mi pokazuje da mu priem.
"Doi", kae, kada se pribliim. "Ne moemo ovde da priamo. Kola su tamo."
"Moram samo..."
"Ne moemo ovde!", breca se. "Hajde." Vue me za ruku. A onda tiim glasom dodaje:
"Idemo na neko mirnije mesto, vai? Negde gde moemo da razgovaramo."
Dok ulazim u kola, osvrem se preko ramena, u pravcu odakle je on doao.
Podzemni prolaz je mraan, ali imam oseaj da tamo ima nekog, u senci, nekog ko nas
posmatra.

Crowarez

167

Bosnaunited

REJEL

nedelja, 18. avgust 2013.

POSLE PODNE
Ana se okree na peti i tri u kuu im ga ugleda. Srce mi divljaki lupa, oprezno je
pratim, zastavi tik ispred kliznih vrata. Unutra, oni se grle, on ju je vrsto obgrlio, s
detetom izmeu njih. Ana povija glavu, ramena joj se tresu, njegove usne se sputaju na
njeno teme, ali pogled mu poiva na meni.
"ta se ovde deava?" pita je, dok mu se na usnama nazire osmeh. "Moram da
priznam, poslednje to sam oekivao da zateknem kod kue ste vas dve lako traarite u
vrtu."
Glas mu je vedar, ali mene ne moe da zavara. Vie ne moe da me zavara. Otvaram
usta, ali ne uspevam da doem do rei, ne znam odakle da ponem.
"Rejel? Hoe li da mi objasni ta se deava?" Tom puta Anu iz zagrljaja i prilazi
mi. Uzmiem jedan korak i on poinje da se smeje.
"Pobogu, ta je s tobom? Jesi li pijana?", pita, ali u oima mu vidim da zna da sam
trezna i kladim se da prvi put ali zbog toga. Uvlaim ruku u zadnji dep farmerki - telefon
mi je tu, tvrd, kompaktan i utean, ali alim to taj poziv nisam obavila ranije, bez obzira na
to hoe li mi poverovati ili ne, da sam im rekla da sam sa Anom i njenim detetom, policija bi
dola.
Tom je sada samo par koraka udaljen od mene, on s unutranje strane vrata, a ja sa
spoljanje.
"Videla sam te", konano kaem, i oseam euforiju, nepogreivo me zapljuskuje kada
izgovorim ove rei naglas. "Misli da se nieg ne seam, ali seam se. Setila sam se da si me
udario i ostavio tamo, u podzemnom prolazu..."
Tom se ponovo smeje, ali sada shvatam i pitam se kako ga ranije nisam itala ovako
lako, u njegovim oima je panika kada baci pogled prema Ani, ali ona ga ne gleda.
"O emu to pria?"
"O podzemnom prolazu! Onog dana kada je Megan Hipvel nestala..."
"Kojeta", kae Tom, odmahujui rukom. "Nisam te udario. Pala si." Posee za
Aninom rukom, uzima je, privlai blie.
"Duo, jesi li zato tako uzrujana? Ne sluaj je, lupeta gluposti. Nisam je udario.
Nikada u ivotu nisam digao ruku na nju. Ne na taj nain." Grli Anu oko ramena i privlai je
jo blie. "Daj. Rekao sam ti kakva je, ona nema pojma ta se dogaa kada je pijana,
uglavnom izmilja..."
"Uao si u kola s njom. Gledala sam vas kako odlazite." Tom se i dalje smeka, ali vie
ne tako uverljivo, i ne znam da li umiljam, ali njegovo lice deluje blee. Poputa stisak oko
Ane, ponovo je puta. Ona seda za sto, okrenuta njemu leima, Ivi joj se vrpolji na krilu.
Tom prelazi rukom preko usta, naslanja se na kuhinjski pult, skrta ruke na grudima.
Crowarez

168

Bosnaunited

"Videla si me kako ulazim u kola s kim?"

"Sa Megan..."
"Aha, kako da ne!" Opet se smeje, glasno, usiljeno. "Poslednji put kada smo priali o
ovome rekla si mi da si me videla kako ulazim u kola sa Anom. Sada je to Megan, je li? Ko e
biti sledee nedelje? Princeza Dajana?"
Ana me gleda, vidim sumnju, zatim nadu, smenjuju se na njenom licu. "Nisi sigurna?"
Tom se sputa na kolena kraj nje. "Naravno da nije sigurna. Izmilja, stalno to radi.
Duo, molim te. Zato ne ode malo gore u sobu? Raspraviu ovo sa Rejel. I obeavam da
u se ovaj put pobrinuti da nas vie ne uznemirava."
Ana se koleba, vidim to po nainu na koji ga gleda, traei na njegovom licu istinu.
Tom pilji u nju. "Ana!", uzvikujem, pokuavajui da joj skrenem panju. "Zna. Zna da lae.
Zna da je spavao s njom."
Na trenutak utimo, Ana odvaja pogled od Toma, gleda u mene, pa opet u njega,
otvara usta da neto kae, ali rei ne izlaze.
"Ana! ta ona to pria? Nije... nije bilo nieg izmeu mene i Megan Hipvel."
"Nala sam telefon, Tome", konano kae Ana, jedva ujnim glasom. "Zato te molim
da me ne lae. Samo nemoj vie da me lae."
Ivi poinje da se joguni i stenje. Neizmerno neno, Tom je uzima od Ane, odlazi do
prozora, ljuljukajui dete u naruju, mrmljajui joj neto na uho. Ne uspevam da ujem ta
govori. Ana povija glavu, suze joj kaplju sa brade na kuhinjski sto.
"Gde je?", pita Tom, okrenuvi glavu prema njoj, na licu nema ni traga osmeha.
"Telefon, Ana. Jesi li ga dala njoj?", trza glavom u mom pravcu. "Je li kod tebe?", pita me.
"Ne znam nita o telefonu", odgovaram mu, alei to mi Ana to nije ranije
spomenula.
Tom me ignorie. "Ana? Jesi li joj ga dala?"
Ana odmahuje glavom.
"Gde je?"
"Bacila sam ga", priznaje ona. "Preko ograde. Kod pruge."
"Bravo. Bravo", odsutno kae Tom. Pokuava da smisli ta mu je initi, kuda da ode
odavde, gleda u mene, a zatim skree pogled. Za trenutak izgleda poraeno.
Onda se okree prema Ani. "Bila si umorna, sve vreme", kae joj. "Tako umorna.
Nisam te zanimao. Sve se vrtelo oko bebe. Zar nije bilo tako? I sve se vrtelo oko tebe, zar
ne? Samo oko tebe!" I najednom je opet glavni, iznad nas, pravi grimase svojoj kerkici,
golica je po stomaku, zasmejava je. "A Megan, bila je tako... pa, bila je dostupna. Prelepa,
dostupna, i tu, u ulici." udno se smeka, vie za sebe. "I bila je zainteresovana. Mala Megan
je imala pozamaan apetit."
"Isuse Hriste", sike Ana kroz zube, ali Tom kao da to ne primeuje.
"U poetku smo to radili kod nje", kae. "Ali bila je tako paranoina da e Skot otkriti.
Pa smo poeli da se viamo u Labudu. Bilo je... Pa, zna i sama kako to ide, zar ne, Ana? Na
poetku, kada smo odlazili u onu kuu, u Ulici Krenam." Gleda preko ramena u mene,
namiguje mi. "Tamo smo se Ana i ja viali, u dobra stara vremena."
Crowarez

169

Bosnaunited

Premeta Ivi, ija glava pada na njegove grudi, s jedne ruke na drugu, doputajui joj
da se nasloni na njegovo rame. "Mislite da sam okrutan, ali nisam. Samo govorim istinu. To
si htela, zar ne, Ana? Traila si da ne laem." Ana ne die pogled, akama stee ivicu stola,
dri se za njega, telo joj je napeto kao struna.
Tom glasno uzdie. "Pravo je olakanje biti iskren." Obraa se meni, gleda me u oi.
"Ne moe ni da zamisli - ni da zamisli - kako je to zamorno, trpeti ljude kao to si ti. I,
jebiga, pokuao sam. Dao sam sve od sebe da ti pomognem. Obema. Obe ste... mislim, volim
vas obe, zaista, ali obe umete da budete uasno slabe."
"Jebi se, Tome", kae Ana, ustajui od stola, "nemoj da me stavlja u isti ko s njom."
Gledam je i shvatam koliko su savreni jedno za drugo, Ana i Tom. Ona je mnogo
bolja prilika od mene, to nju boli: ne to to je njen mu patoloki laov i ubica, ve to to nju
uporeuje sa mnom.
Tom joj prilazi, umiruje je. "Izvini, izvini, duo. Ovo nije bilo lepo od mene." Ona ga
odguruje i Tom gleda u mene. "Dao sam sve od sebe, zna. Bio sam ti dobar mu, Rej.
Trpeo sam mnogo - tvoj alkoholizam i tvoje depresije, dugo sam sve trpeo, a onda sam
digao ruke."
"Lagao si me", kaem, i Tom se okree prema meni sa zaprepaenjem na licu.
"Rekao si mi da sam ja za sve kriva. Naterao si me da poverujem da sam bezvredna, gledao
si me kako patim, ti..."
On slee ramenima. "Ima li ti uopte pojma koliko si postala dosadna, Rejel? I
tuna? Previe tuna da bi ustala iz kreveta, previe umorna da bi se istuirala i oprala tu
svoju jebenu kosu? Isuse. Nije ni udo to sam izgubio strpljenje. Nije ni udo to sam
morao da potraim druge vidove zabave. Nema koga drugog da okrivljuje, samo sebe."
Izraz lica mu se ponovo menja, od prezira ka zabrinutosti, obraa se svojoj eni.
"Ana. S tobom je bilo drugaije. Ovo s Megan, bilo je samo... samo zezanje. Nita mi nije
znailo. Priznajem da to nije bilo lepo od mene, ali samo mi je trebalo malo oputanja. To je
sve. Nikada ne bi potrajalo, nikada ne bi uticalo na nas, na nau porodicu. Mora to da
razume."
"Ti..." Ana pokuava neto da kae, ali ne uspeva da pronae rei. Tom sputa aku
na njeno rame, stee ga.
"ta, ljubavi?"
"Ti si je doveo da uva Ivi", optuivaki e Ana. "Kresao si je dok je radila ovde, dok
je uvala nae dete?"
Tom sklanja ruku, lice mu je olienje pokajanja, dubokog stida. "To je bilo uasno.
Mislio sam... mislio sam da e biti... zanimljivo. Imati je u blizini, imati tebe i nju u istoj kui,
u istoj prostoriji. Bilo mi je uzbudljivo, Ali sada shvatam da sam preterao. Zaista. Nisam se
lepo poneo." I onda se maska opet menja, oi se nevino ire, preklinjui je. "Nisam tada
znao, Ana. Mora da mi veruje da nisam znao kakva je ona. Nisam znao da je ubila bebu, da
jesam, nikada joj ne bih dozvolio da uva nae dete. Mora da mi veruje."
Bez najave, Ana skae na noge, odguruje stolicu, koja uz tresak pada na kuhinjski
pod i budi Ivi. "Daj mi je", nareuje Ana, pruajui ruke. Tom uzmie. "Smesta, Tome, daj mi
je. Daj mi je." Ali on se udaljava od nje, ljuljajui dete, apuui joj opet na uho, uspavljujui
je, i Ana tada poinje da vriti. Isprva ponavlja rei: Daj mi je, daj mi je, a onda se to pretvara
Crowarez

170

Bosnaunited

u nerazgovetno urlanje, krik besa i bola. Dete takoe vriti. Tom pokuava da je umiri,
ignoriui svoju enu, tako da mi ne preostaje nita drugo nego da je zagrlim, izvedem
napolje i popriam s njom, tiho i uporno.
"Mora da se smiri, Ana. Razume li me? Hou da se smiri, hou da ga zagovara,
odvrati mu panju nakratko, a ja u da pozovem policiju. U redu?"
Ona odmahuje glavom, ne prestaje da odmahuje, grabi me za ruke, zarivajui mi
nokte u meso. "Kako je mogao? Kako je mogao?"
"Ana! Sluaj me. Mora da ga uposli za trenutak."
Konano me gleda u oi i klima glavom. "U redu. U redu."
"Samo ga... Odvuci ga dalje od vrata, pokuaj da ga zaokupi na neko vreme."
Ana ulazi u kuu. Uzdiem duboko, okreem se i odmiem nekoliko koraka od
kliznih vrata. Ne predaleko, samo na travnjak. Okreem glavu i gledam u kuu. Jo su u
kuhinji. Pravim jo nekoliko koraka. Vetar se sada pojaao, uskoro e rasterati egu. Kovitla
se po travnjaku, oseam miris kie, volim taj miris. Ubrzava mi puls.
Uvlaim ruku u zadnji dep i vadim telefon. Ruka mi drhti, ne uspevam da ga
otkljuam iz prvog, ni iz drugog, tek iz treeg pokuaja. Za trenutak razmiljam da pozovem
detektivku Rajli, nekog ko me poznaje, listam pozive, ali ne mogu da naem njen broj, stoga
odustajem, samo u pozvati hitnu slubu. Kod druge devetke oseam njegov on na leima,
i padam na travu kao pokoena. Telefon mi ispada iz ake, on ga uzima pre nego to
stignem da se pridignem na kolena, pre nego to udahnem vazduh.
"Polako, Rej", kae, grabei me za ruku i bez mnogo napora me podiui na noge.
"Hajde da ne pravimo nikakve gluposti."
Vodi me nazad u kuu i putam ga, jer znam da nema svrhe pruati otpor, od njega
tu ne mogu pobei. Gura me u kuhinju, zatvara klizna vrata i zakljuava ih. Baca klju na
kuhinjski sto. Ana stoji u dnevnoj sobi, na trenutak mi se smei, i pitam se da li mu je rekla
da u pozvati policiju?
Ana sprema ruak za svoju kerkicu, pristavlja vodu za aj. Potpuno bizarna
situacija, imam utisak kako bih jednostavno mogla da im se utivo zahvalim, poelim
prijatan dan, i izaem napolje, na sigurno. Primamljivo je, zapravo pravim korak u tom
pravcu, ali mi Tom prepreuje put, stavlja mi aku na rame, zatim drugu ispod vrata, tek
neznatno mi pritisnuvi dunik.
"ta u s tobom, Rej?"

Crowarez

171

Bosnaunited

MEGAN

subota, 13. juli 2013.

VEE
Tek kada uem u kola primeujem krv na njegovoj ruci.
"Posekao si se?", pitam.
Ne odgovara mi, zglobovi su mu beli dok stee volan.
"Tome, moramo da razgovaramo", kaem. Pokuavam da zvuim pomirljivo, zrelo,
ali bojim se da je malo kasno za to. "Izvini to to dosaujem, ali zaboga! Odbacio si me tek
tako. Zar..."
"U redu je", kae on tiho. "Nisam... Ljut sam zbog neeg drugog. Ne zbog tebe."
Okree glavu i pokuava da se osmehne, ali ne uspeva u tome. "Problemi sa bivom enom",
dodaje. "Zna kako je."
"ta ti se dogodilo sa rukom?"
"Problemi sa bivom enom", ponavlja, i u glasu mu ujem zlobu. Ostatak vonje do
Kroli Vuda utimo.
Vozimo do parkinga, skroz do kraja. Tu smo ve bili. Uvee obino nema nikog,
ponekad su tu tinejderi sa limenkama piva, ali to je sve. Veeras smo sami.
Tom gasi motor i okree se prema meni.
"Dakle. O emu si htela da razgovaramo?" Bes je i dalje tu, ali nekako pritajen, samo
to ne prokljua. Ipak, posle onoga to se upravo dogodilo, nije mi prijatno u zatvorenom
prostoru sa gnevnim ovekom, stoga predlaem da proetamo. Tom koluta oima i teko
uzdie, ali pristaje.
Jo je toplo, muice se roje ispod drvea, sunevi zraci prodiru kroz kronje, bojei
stazu neobinim arama. Iznad nas, svrake ljutito graku.
Neko vreme hodamo u tiini, ja napred, Tom nekoliko koraka iza mene. Pokuavam
da smislim prave rei, ne elim da oteam situaciju. Podseam sebe da inim ispravnu stvar.
Zastajem. Okreem se da ga pogledam - Tom stoji tik iza mene. Stavlja mi ruke na
bokove.
"Ovde?", pita. "Jesi li to htela?" Izgleda kao da mu je dosadno.
"Ne", kaem, odmiui se od njega. "Ne to."
Staza se ovde malo sputa, vii je od mene za itavu glavu i ramena. Uzmiem jedan
korak, ali pratim njegov tempo.
"ta je onda u pitanju?"
Udiem duboko i skupljam hrabrost. "Trudna sam."
Tom ne reaguje, lice mu je potpuno bezizraajno, kao da sam mu saoptila da u na
putu do kue svratiti u supermarket ili kako imam zakazano kod zubara. "estitam",
ravnoduno kae.
Crowarez

172

Bosnaunited

tvoje."

Jo jedan duboki uzdah. "Tome, govorim ti ovo jer... postoji mogunost da je dete

Nekoliko sekundi pilji u mene, a onda se smeje. "O? Ba sam srenik. ta, hoemo li
sada da pobegnemo, nas troje? Ti, ja i beba? Kuda? U paniju?"
"Mislila sam da bi trebalo da zna, jer..."
"Abortiraj", prekida me. "U stvari, ako je dete njegovo, radi ta hoe, ali ako je moje,
otarasi ga se. Ozbiljno, nemoj da pravimo gluposti. Ja ne elim jo jedno dete." Prstima mi
miluje obraz. "I oprosti, ali bojim se da nisi majinski tip, je li tako, Megs?"
"Moe da bude ukljuen ako eli..."
"Jesi li ula ta sam upravo rekao?" breca se, okree mi lea i vraa se stazom prema
kolima. "Bila bi uasna majka, Megan. Otarasi ga se."
Kreem za njim, koraajui najbre to mogu, trei, a kada mu se pribliim, guram
ga s lea. I viem na njega, vritim, pokuavajui da mu noktima zbriem sa lica jebeni kez
koji me izluuje. Bljujem najgore rei koje mogu da smislim, vream njegovu mukost,
njegovu dosadnu enu, njegovo runo dete.
I ne znam zato sam toliko ljuta, uostalom, ta sam oekivala od njega? Bes, moda,
strepnju ili nervozu. Ne ovo, ne ravnoduno odbijanje, ne odbacivanje. Sve to on eli jeste
da nestanem, i moje dete i ja, pa mu govorim, urlam na njega, da neu otii. Platie mi za
ovo, do kraja svog prokletog ivota e mi plaati za ovo.
Tom se vie ne smeje.
Prilazi mi, ima neto u ruci.
Padam. Verovatno sam se okliznula. Udara me neim u glavu. Mislim da u povratiti.
Sve je loe, sve je crveno. Ne mogu da ustanem.
Jedna za tugu, dve za sreu, tri za devojicu. Tri za devojicu. Tri za devojicu.
Zapinjem kod broja tri, jednostavno ne mogu da nastavim. Glava mi jei od zvukova, usta su
mi puna krvi. Tri za devojicu. ujem ih, svrake, smeju mi se, rugaju se svojim hrapavim
gakanjem. Slute. Na zlo. Vidim ih, crne na suncu. Ne ptice, neto drugo. Crno na suncu. Neko
dolazi. Neko mi se obraa. Eto vidi. Vidi ta si me naterala da uradim.

Crowarez

173

Bosnaunited

REJEL

nedelja, 18. avgust 2013.

POSLE PODNE
U dnevnoj sobi sedimo u malom trouglu: Tom na kauu, oboavani otac, odani mu,
kerkica na njegovom krilu, ena kraj njih. I biva ena preko puta, pijucka aj. Vrlo
civilizovano. Sedim u konoj fotelji koju sam kupila u prodavnici modernog dizajna im
smo se venali - bio je to prvi komad nametaja koji smo kupili kao brani par: mek,
mrkout, koni, skup, luksuzan. Seam se koliko sam bila uzbuena kada nam je fotelja
isporuena, kako sam se sklupala u njoj, bezbedna i srena, mislei da je brak upravo takav
- bezbedan, topao, udoban.
Tom me gleda namrekanih obrva. Smilja ta da radi, kako ovo da rei. Ne brine
zbog Ane, vidim to. Ja sam njegov problem.
"Bila je pomalo kao ti", najednom kae. Zavaljuje se u kau, namestivi kerkicu u
udobniji poloaj na krilu. "Odnosno, i jeste i nije. Bila je tako... izgubljena, zna. Ne mogu
tome da odolim." Ceri mi se. "Pravi sam vitez u sjajnom oklopu."
"Nisi ti nikakav vitez", tiho kaem.
"Daj, Rej, ne budi takva. Ne sea se? Bila si tako tuna zato to je tata umro i samo
si htela da neko doe kui, da te voli? Dao sam ti to. Bila si bezbedna. A onda si odluila da
sve to odbaci, i zbog toga ne moe mene da krivi."
"Mogu da te krivim zbog mnogih stvari, Tome."
"Ne, ne", preti mi kaiprstom. "Nemoj da kopamo po prolosti. Bio sam ti dobar.
Ponekad... dobro, ponekad si me izazivala. Ali bio sam ti dobar. Brinuo sam o tebi." I tek
tada shvatam: on lae sebe kao to lae mene. On veruje u to to pria. On zapravo veruje da
je bio dobar prema meni.
Dete poinje da cvili, iznenada i glasno, Ana odmah ustaje.
"Moram da je presvueni", kae.
"Ne sada."
"Mokra je, Tome. Mora da se presvue. Ne budi surov."
On je iba pogledom, ali joj ipak predaje uplakano dete. Pokuavam da uhvatim njen
pogled, ali Ana nee da digne glavu, srce mi se penje u grlo kada krene prema stepenicama,
a onda se brzo vraa na mesto, jer Tom ustaje, hvatajui je za ruku. "Presvui je ovde", kae.
"Moe i ovde."
Ana odlazi u kuhinju, presvlai Ivi na stolu, smrad izmeta ispunjava prostoriju,
prevre mi eludac.
"Hoe li da nam kae zato?", pitam ga. Ana prestaje da se bavi kerkom, gleda u
nas. Nastaje tajac, osim dejeg brbljanja. Tom tuno odmahuje glavom. "Uasna stvar", kae.
"Kao ti, bila je umnogome kao ti. Megan. Nije prestajala. Nije znala gde je granica. Ona... nije
znala da slua. Sea se kako si se stalno svaala sa mnom, kako su uvek htela da tvoja bude
Crowarez

174

Bosnaunited

poslednja? Megan je bila takva. Nije htela da slua."

Tom se naginje napred, oslanja se laktovima na kolena, kao da mi pria priu. "Mislio
sam da je shvatila da je gotovo. Mislio sam da sam bio jasan. Stvar je u tome to je to u
poetku bilo samo zezanje, samo jebanje, i navela me je da poverujem kako joj ne znai
nita vie od toga... A onda se predomislila. Ne znam zato. Skroz je odlepila, imala bi lo
dan sa Skotom, ili bi joj jednostavno bilo dosadno, i poela bi da me nagovara da
pobegnemo, da okrenemo novi list, da ja ostavim Anu i Ivi. Kao da bih to uinio! I kada ne
bih doao na njen zahtev, onda kada se njoj prohte, bila bi besna, zvala bi ovde, pretila bi,
govorei da e mi doi na vrata, da e ispriati Ani za nas.
A onda je prestalo. Osetio sam olakanje. Mislio sam da je najzad shvatila da vie
nisam zainteresovan. A onda, tog dana, bila je subota, pozvala je, rekla da moramo da
razgovaramo, imala je neto vano da mi kae. Ignorisao sam je, pa je opet poela da preti,
kako e doi ovde, i sve te stvari. Isprva nisam previe brinuo, jer je Ana bila izala. Sea
se, duo? Trebalo je da veera sa devojkama, a ja da uvam Ivi. Mislio sam da to ak i nee
biti tako loe, ona e doi na vrata i raspraviu to s njom. Naterau je da shvati. Ali ona je
sve sjebala."
Naslanja se na kau, rairivi noge, krupan mukarac, zauzima svoj prostor. "Vidi, ti
si kriva. Za itavu tu stvar si zapravo ti kriva, Rejel. Za to to Ana nije otila na veeru sa
svojim drugaricama, vratila se kui posle pet minuta, uzrujana i ljuta jer si ti dola, pijana
kao i obino, teturala si se s nekim tipom ispred stanice. Strepela je da e doi ovde,
strepela je za Ivi. I umesto da raspravim to sa Megan, morao sam da izaem i obraunam se
sa tobom."
Tom pui usne. "Boe, kako si bila razvaljena. Izgledala si odvratno, smrdela si na
vino... pokuala si da me poljubi, sea se?" Pravi se da e povratiti, a onda se smeje. Ana se
takoe smeje i ne znam je li joj smeno ili mu se samo dodvorava.
"Morao sam da te nateram da shvati da te ne elim blizu sebe, blizu nas. I zato sam
te odveo u onaj podzemni prolaz, da ne bi pravila scenu na ulici. Rekao sam ti da se gubi. A
ti si plakala i cvilela, pa sam morao da te uutkam. Udario sam te i onda si jo vie plakala i
cvilela." Tom pria kroz zube, vidim kako mu se vilini miii zateu. "Bio sam van sebe,
hteo sam samo da odete i ostavite nas na miru, i ti i Megan. Imam svoju porodicu. Imam
dobar ivot." Gleda u svoju enu, koja pokuava da smesti Ivi u visoku stolicu. Lice joj je
bezizraajno.
"Uspeo sam da uredim svoj ivot, uprkos tebi, uprkos Megan, uprkos svemu. Odmah
posle tebe ugledao sam Megan kako ide prema Ulici Blenhajm, nisam mogao da je pustim
da ode mojoj kui. Nisam mogao da je pustim da sve ispria Ani, zar ne? Rekao sam joj da
moemo da odemo negde i porazgovaramo, i zaista sam to mislio. To je sve to sam
nameravao da uradim. I tako smo seli u kola i otili u Korli, u umu. Tamo smo i ranije
odlazili kada ne bismo uzeli sobu. Meg je volela u kolima."
Gotovo da oseam kako se Ana trza. Vie joj nije tako smeno.
"Nisam hteo da se stvari otrgnu kontroli." Tom saginje glavu, gledajui u svoje
dlanove. "Poela je da pria o bebi, nije znala je li moje ili njegovo. Htela je sve da istera na
istac, htela je da se testira ili ta ve, i ako je dete moje, zadovoljila bi se time da ga samo
viam..." Prezrivo se smeje. "Nisam mogao da verujem, rekao sam joj, ne zanima me tvoja
beba, to nema nikakve veze sa mnom." Vrti glavom. "Iznervirala se, a kada se Megan
Crowarez

175

Bosnaunited

iznervira... nije kao ti. Nema plakanja i cviljenja. Urlala je na mene, psovala, klela, govorila
svakojake gadosti, pretila da e otii kod Ane, da nju niko nee ignorisati, njeno dete nee
biti zanemareno... Isuse, prosto nije umela da zavee. I tako... ne znam, samo sam hteo da je
uutkam. Uzeo sam kamen..." Tom zuri u ake, kao da ga i sada vidi pred sobom. "I onda..."
Sklapa oi i duboko uzdie. "Udario sam samo jednom, ali bila je..." Puni obraze vazduhom,
sporo izdie. "Obilno je krvarila. Jaukala je, pravei uasnu buku. Pokuala je da otpue od
mene, i tada sam znao da ne mogu vie nita da uinim. Morao sam da je dokrajim."
Sunce je zalo, u sobi je mrano i tiho, osim zvuka Tomovog disanja, itavog i
plitkog. Sa ulice ne dopire buka. Ne seam se kada sam poslednji put ula voz.
"Stavio sam je u prtljanik", nastavlja on, "kada je bilo gotovo. Odvezao sam se
dublje u umu, daleko od druma. Nije bilo nikog. Iskopao sam rupu..." Disanje mu je sve
plie i ubrzanije. "Morao sam da kopam golim rukama. Plaio sam se." Die pogled ka meni,
enice su mu ogromne. "Plaio sam se da neko ne naie. I bilo je bolno, sva ta zemlja pod
noktima... i trajalo je dugo. Morao sam da prekinem i telefoniram Ani, da joj kaem kako
traim tebe."
Tom proiava grlo. "Imao sam sree, valjda, jer je zemlja bila meka, ali nisam
mogao da iskopam onoliko duboku rupu koliko sam eleo. Nisam imao vremena. I plaio
sam se da neko ne naie. Mislio sam da u uspeti da je premestim, na neko... bolje mesto. A
onda je poela kia i nisam stigao."
Die pogled ka meni, lice mu je zguvana maska. "Bio sam skoro siguran da e
policija optuiti Skota. Priala mi je o njegovoj paranoji zbog njenog vrljanja, itao je njene
imejlove, proveravao ju je. Mislio sam... Planirao sam da u jednom trenutku vratim telefon u
njegovu kuu. Ne znam. Mislio sam da odem tamo na pivo ili neto slino, kao to dolikuje
ljubaznom komiji. Ne znam. Nisam imao plan. Nisam o svemu porazmislio. Nita od toga
nije bilo smiljeno. Samo uasan, nesrean sluaj."
Raspoloenje mu se opet menja, poput oblaka koji lete preko neba, as mrano, as
vedro. Tom ustaje i sporo koraa prema kuhinji, gde Ana sedi za stolom, hrani Ivi. Ljubi je u
teme i uzima devojicu iz stolice.
"Tome..."
"Ne brini", smei se Ani. "Samo hou da je zagrlim. Zar ne, duice?" Prilazi friideru i
vadi pivo. Gleda u mene.
"Hoe?"
Odmahujem glavom.
"U pravu si, bolje ne."
Jedva ga ujem, raunam da li mogu da stignem do ulaznih vrata pre njega. Ako su
otkljuana, moda i uspem. Ako ih je zakljuao, onda u biti u gadnom sosu. Pokuavam da
se setim kakve su mu bile navike dok smo bili zajedno, je li uvek zakljuavao vrata kada ue
u kuu?
Hvatam zalet i trim. Stiem u hodnik, ruka mi je skoro na kvaci kada osetim bocu
kako se razbija o moju glavu, eksploziju bola, zvezde pred oima, i padam na kolena.
Oseam njegove prste u kosi, grabi punu aku i vue me nazad u dnevnu sobu, gde me
puta. Stoji iznad mene, opkoraivi me u visini kukova. Kerkica mu je jo u naruju, ali
Ana je kraj njega, uzima dete.
Crowarez

176

Bosnaunited

"Daj mi je, Tome, molim te, povredie je, molim te, daj mi je."
Tom joj daje dete.
ujem kako neto govori, ali kao da je daleko od mene, ili kao da ga sluam kroz
vodu, mogu da razaznam rei, ali one kao da se ne odnose na mene, na ono to mi se
dogaa, kao da se sve dogaa nekom drugom.
"Idi gore", nareuje Tom. "Idi u sobu i zakljuaj se. Ne sme nikoga da zove, jasno?
Ozbiljan sam, Ana. Neu nikoga da zove. Ne dok je Ivi tu. Ne elimo probleme." Ana me ne
gleda, privija dete na grudi, preskae me i urno odlazi.
Tom se saginje, uvlai ake u pojas mojih farmerki, vrsto ih hvata i vue me po
kuhinjskom podu. Mlataram nogama, pokuavajui za neto da se zakaim, ali ne uspevam,
ne vidim nita, suze mi peku oi, sve mi je mutno. Bol u glavi se pojaava dok se truckam po
podu, oseam kako nadolazi talas munine. Sledi jak, otar bol kada mi se neto prisloni na
slepoonicu. A onda mrak.

Crowarez

177

Bosnaunited

ANA

nedelja, 18. avgust 2013.

VEE
Ona je i dalje na kuhinjskom podu. Krvari, ali mislim da nije ozbiljno. Nije je
dokrajio. Nisam sigurna ta eka. Verovatno mu nije lako. Voleo ju je, nekada.
Bila sam na spratu, samo to sam spustila Ivi, i pomislila kako je to ono to elim, zar
ne? Rejel e nestati, najzad, jednom za svagda, i vie se nee vraati. O tome sam sanjala.
Dodue, ne ba na ovaj nain, oigledno. Ali htela sam da je ne bude. I sada je nee biti,
ostaemo samo nas troje, Tom, Ivi i ja, kao to bi i trebalo da bude.
Ali dok sam posmatrala kerkicu kako spava, pomislila sam da nikada neemo biti
bezbedni. Ili bar ja nikada neu biti bezbedna, jer u znati, i on mi nikada nee verovati, ne
sasvim. I ta ako se pojavi nova Megan?
Sila sam u prizemlje i zatekla ga kako sedi za kuhinjskim stolom i pije pivo. Isprva
je nisam videla, a onda sam primetila njena stopala, i pomislila da je stvar obavljena, ali on
je rekao da e Rejel biti dobro.
"Samo je malo ugruvana", rekao je. Ovo nikada nee moi da proglasi pukim
nesrenim sluajem.
I onda smo ekali. Uzela sam pivo i pili smo zajedno. Rekao mi je da mu je ao, da mu
je istinski ao zbog Megan, zbog afere s njom. Poljubio me je, obeavi da e se iskupiti, da
emo biti dobro, da e sve biti u redu.
"Odseliemo se daleko od nje, kao to si oduvek elela. Otii emo kuda god eli.
Bilo kuda." Pitao me je mogu li da mu oprostim, i rekla sam da mogu, s vremenom, i
poverovao mi je. Mislim da mi je poverovao.
Poela je oluja, kao to su prognozirali. Grmljavina je budi, oivljava je. Poinje da
pravi buku, da se pomera po podu.
"Trebalo bi da ode", kae mi Tom. "Idi gore."
Ljubim ga u usta i ostavljam ga, ali ne idem na sprat, sedam na najnii stepenik i
sluam, ekam pravi trenutak.
ujem da joj neto govori, tiho i polako, a onda ujem nju, mislim da plae.

Crowarez

178

Bosnaunited

REJEL

nedelja, 18. avgust 2013.

VEE
Mislim da ujem neto, neki utav zvuk. Seva munja i shvatam da pada kia, lije kao
iz kabla. Napolju je mrak, poinje oluja. Grmi. Ne seam se kada se smrklo. Probudio me je
bol u glavi, srce mi se penje u grlo. Leim na podu. U kuhinji. S naporom uspevam da
pomerim glavu, da se pridignem na laktove. On sedi za kuhinjskim stolom, posmatra oluju
napolju, drei bocu piva u ruci.
"ta da radim, Rejel?", pita me kada primeti da sam budna. "Sedim ovde ve... skoro
pola sata, postavljajui sebi to pitanje. ta da radim s tobom? Kakav izbor mi ostavlja?"
Otpija veliki gutljaj, gleda me zamiljeno. Pridiem se u sedei poloaj, leima oslonjena na
kuhinjsku povrinu. U glavi mi se vrti, usta su mi puna pljuvake. ini mi se da u povratiti,
grizem se za usnu i zarivam nokte u dlan. Moram da se izvuem iz ove obamrlosti, ne smem
da budem slaba. Ni na koga ne mogu da se oslonim osim na sebe. Znam to. Ana nee pozvati
policiju. Nee rizikovati bezbednost svog deteta zbog mene.
"Mora da prizna", nastavlja Tom, "sama si kriva za ovo. Razmisli: da si nas ostavila
na miru, nikada ne bi bila u ovoj situaciji. Ja ne bih bio u ovoj situaciji. Niko ne bi. Da one
noi nisi dola, da Ana nije potrala ovamo, nakon to te je ugledala na stanici, verovatno
bih uspeo da izgladim stvari sa Megan, ne bih bio onako... besan. Ne bih izgubio strpljenje.
Ne bih je povredio. Nita od ovoga se ne bi desilo."
U grlu mi nadolazi jecaj, ali ga gutam. Ovo je njegov fazon, ovo mi stalno radi.
Majstor je u tome da me ubedi kako sam ja za sve kriva, kako sam bezvredna. Zavrava pivo
i kotrlja praznu bocu preko stola. Tuno odmahujui glavom, ustaje, prilazi mi i prua ruke.
"Hajde", kae, "uhvati se. Hajde, Rejel, ustaj."
Putam ga da me pridigne na noge. Leima sam okrenuta prema kuhinjskim
elementima, on stoji ispred mene, priljubljen, njegovi kukovi pritiskaju moje. Dodiruje mi
lice, palevima brie suze s mojih obraza. "ta u sada sa tobom, Rej? Kai mi ta da ti
radim?"
"Ne mora nita", kaem i pokuavam da se osmehnem. "Zna da te volim. I dalje.
Zna da nikome neu rei... Ne bih mogla to da ti uradim."
Tom izvija usne, u irok, predivan osmeh koji me je nekada topio, i poinjem da
plaem. Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem da smo dovde doli, da je najvea srea
koju ikada osetila - moj ivot s njim - bila samo iluzija.
Puta me da plaem, ali to ga verovatno nervira, jer njegov zanosni osmeh nestaje i
usne su mu iskrivljene u podrugljivi kez.
"Daj, Rej, dosta vie", kae. "Prekini da cmizdri." Okree se i grabi nekoliko
papirnih maramica iz kutije na kuhinjskom stolu. "Izduvaj nos i radi ono to ti kaem."
Gleda me s neizmernim prezirom na licu. "Onog dana, na jezeru", kae. "Mislila si da
ima neke anse, je li?" Poinje da se smeje. "Jesi, jesi. Preklinjala si me tim oima ranjene
Crowarez

179

Bosnaunited

koute... mogao sam da te imam, zar ne? Bila si tako laka." Jako se grizem za donju usnu.
Tom mi prilazi blie. "Ti si kao psi, oni to su celoga ivota zlostavljani, nevoljeni, moe da
ih utira do besvesti, ali opet e ti se vraati, umiljavati, mahati repom. Preklinjati.
Nadajui se da e ovoga puta biti drugaije, da e ovoga puta uraditi neto dobro, i da e
ih voleti. Takva si i ti, zar ne, Rej? Ti si pas." Grli me oko struka i sputa usne na moje,
putam da mi uvue jezik u usta, naslanjam kukove na njegove, oseam njegovu erekciju.
Ne znam je li sve na istom mestu kao kada sam ivela ovde. Ne znam je li Ana
preuredila kuhinjske elemente, je li premestila pagete u drugu teglu, je li sklonila vage iz
donje leve fioke. Ne znam. Nadam se, dok uvlaim ruku u fioku iza sebe, da nije.
"Moda si u pravu, zna", kaem, kada prestanemo da se ljubimo. Pribliavam lice
njegovom. "Da one noi nisam dola u Ulicu Blenhajm, Megan bi moda i dalje bila iva."
Klima glavom i leva aka mi se sklapa oko dobro poznatog predmeta. Smekam se i
naslanjam na njega, blie, tako blizu, obavijajui ga levom rukom oko struka. Na uho mu
apuem: "Ali zar zaista misli, budui da si joj ti smrskao lobanju, da sam samo ja
odgovorna?"
Trza glavu od mene i tada nasrem na njega, svom teinom, on gubi ravnoteu,
tetura se unazad i pada na kuhinjski sto. Diem levu nogu i gazim njegovu desnu, najjae to
mogu, i dok on cii od bola, grabim ga za kosu na potiljku, povlaim ga ka sebi dok
istovremeno diem koleno prema njegovom licu. Oseam pucanje hrskavice praeno
bolnim krikom, guram ga na pod, grabim kljueve sa kuhinjskog stola i na vratima sam pre
nego to Tom stigne da se digne na kolena.
Trim prema ogradi, ali mi patika proklizava na blatu, i on je na meni pre nego
ustanem, vue me nazad, za kosu, zariva mi prste u lice, sipa psovke kroz krv: "Ti glupa
kuko, glupa kuko, zato ne moe da nas se okane, zato ne moe da me ostavi na
miru?" Opet uspevam da mu umaknem, ali nemam kud. Neu stii nazad do kue i neu stii
do ograde. Viem iz sveg grla, ali niko me ne uje, ne pored kie, grmljavine i tutnjave voza.
Trim do kraja vrta, prema pruzi. orsokak. Stojim na mestu na kom sam pre godinu ili vie
dana stajala sa njegovim detetom u naruju. Okreem se leima prema ogradi i gledam ga
kako mi prilazi sa samo jednom namerom, brie usta nadlanicom, pljuje krv na zemlju.
Pesnice su mu skupljene. Mogu da osetim vibriranje pruge u ogradi iza sebe, voz samo to
nije stigao, zvui kao vrisak. Tomove usne se pomeraju, neto mi govori, ali ga ne ujem,
samo gledam kako mi prilazi, gledam i ne pomeram se. Ne mrdam sve dok ne stigne do
mene, a tada zamahujem i u vrat mu zarivam zlokobnu spiralu otvaraa za vino.
Zenice mu se ire dok neujno pada. Hvata se za vrat, iskolaivi oi u mene. Deluje
kao da e zaplakati. Gledam ga dok mi ne pripadne muka, a onda se okreem od njega i
posmatram voz koji prolazi, vidim lica u osvetljenim prozorima, glave nadvijene nad knjige
i telefone, gledam putnike u toplim, udobnim vagonima na putu kui.
utorak, 10. septembar 2013.

***

JUTRO

Crowarez

180

Bosnaunited

Moete da osetite, poput zujanja elektrine sijalice, pramenu u atmosferi kada voz
staje kod crvenog semafora. Vie nisam jedina koja gleda kroz prozor. Pretpostavljam da
nikada nisam ni bila, pretpostavljam da svi to rade, posmatraju kue u prolazu, samo to ih
svi drugaije doivljavaju. Svi su ih drugaije doivljavali. Sada i svi ostali vide istu stvar.
Ponekad ujem ljude kako priaju o tome.
"Eno tamo. Ne, nego tamo, levo. Ona sa ruama kraj ograde. Tamo se dogodilo."
Kue su prazne, i broj petnaest i broj dvadeset tri. Ne deluju tako: roletne su
podignute i vrata otvorena, ali znam da je to zato to ih pokazuju. Obe su na tritu, iako e
proi dosta vremena dok ne naiu ozbiljni kupci. Pretpostavljam da agenti za nekretnine
zasad vode samo ljubitelje horora u obilazak tih kua, one koji oajniki ele da izbliza vide
mesto gde je on pao i njegova krv je natopila zemlju.
To boli. Boli pomisao da oni koraaju kuom, mojom kuom, tamo gde sam nekada
gajila nadu. Trudim se da ne mislim o onome to je usledilo. Trudim se da ne mislim o onoj
noi. Trudim se, ali ne uspevam.
Jedna do druge, umrljane njegovom krvlju, sedele smo na kauu, Ana i ja. ene koje
ekaju hitnu pomo. Ana ih je pozvala, njih i policiju, sve je ona uinila. Za sve se pobrinula.
Bolniari su stigli, prekasno da spasu Toma, a za njim i policija, potom detektivi, Gaskil i
Rajlijeva. Zinuli su od uda kada su nas ugledali. Postavljali su pitanja, ali nisam mogla da
razaznam ta mi govore, kao da mi se obraaju na stranom jeziku. Nisam mogla da se
pomerim, da diem. Ana je priala, smireno i uverljivo.
"Bila je to samoodbrana", rekla im je. "Videla sam, sve. Sa prozora. Krenuo je za
njom, sa otvaraem. Ubio bi je. Ne bi imala anse. Pokuala sam..." Jedino tada je zapela,
jedino tada sam videla da plae. "Pokuala sam da zaustavim krvarenje, ali nisam uspela.
Nisam uspela."
Jedna od uniformisanih policajki je uzela Ivi, koja je, sreom, sve prespavala, i poveli
su nas u policijsku stanicu; Anu i mene su posadili u odvojene sobe i postavili jo pitanja
kojih se ne seam. Odgovarala sam s naporom, jedva sriui reenice. Rekla sam da me je
napao, udario bocom, rekla sam da je krenuo za mnom sa otvaraem, ali sam uspela da mu
otmem oruje, upotrebivi ga u svoju odbranu. Ispitivali su me, zagledali ranu na mojoj
glavi, prouavali mi ruke, nokte.
"Ne lie mi na rane od odbrane", sumnjiavo je rekla Rajlijeva, a onda su otili i
ostavili me tu. Jedan uniformisani policajac, onaj sa bubuljiavim vratom koji je dolazio u
stan u Eberiju, stajao je kraj vrata, izbegavajui da me pogleda u oi. Kasnije se Rajlijeva
vratila. "Gospoa Votson potvruje vau priu, Rejel", rekla je. "Slobodni ste." I ona je
izbegavala da me pogleda u oi. Uniformisani policajac me je odveo u bolnicu, gde su mi
zaili ranu na glavi.
Sve novine su pisale o Tomu. Saznala sam da nikada nije sluio vojsku. Hteo je, ali su
ga dvaput odbili. Pria o njegovom ocu bila je la, takoe, sam ju je plasirao. Zapravo je
spiskao svu uteevinu svojih roditelja, oprostili su mu, ali je presekao veze s njima kada je
njegov otac odbio da stavi kuu pod hipoteku kako bi mu pozajmio jo novca. Lagao je sve
vreme, o svemu. ak i kada nije morao, kada nije bilo potrebe za tim.
Jasno pamtim Skotove rei, kada je za Megan rekao: "Ne znam ko je ona bila", i
oseam se isto tako. Tom je ceo svoj ivot izgradio na laima, prevarama i poluistinama
kako bi ga to uinilo boljim, jaim, zanimljivijim mukarcem nego to je bio. I ja sam ih sve
Crowarez

181

Bosnaunited

progutala, pala sam na njih, Ana takoe, volele smo ga. Pitam se da li bismo volele njegovu
slabiju, neulepanu verziju sa svim manama? Verovatno da. Ja bih mu oprostila sve greke i
neuspehe. I sama sam ih dovoljno poinila.
VEE
U hotelu sam, u gradiu na obali Norfolka. Sutra idem jo severnije. Moda u
Edinburg, moda i dalje. Nisam jo odluila. Samo elim budem daleko. Imam neto novca.
Mama je bila prilino velikoduna kada je saznala kroz ta sam sve prola, stoga ne moram
da brinem. Bar na neko vreme.
Iznajmila sam kola i po podne se dovezla u Holkam. Kraj seoske crkve su zakopani
Meganini posmrtni ostaci, odmah pored njene erke Libi. itala sam o tome u novinama,
bilo je nekih sporova oko sahrane zbog njene navodne umeanosti u detetovu smrt. Ali
naposletku su dozvolili, i ini mi se da je tako najpravednije. ta god da je uinila, platila je
dovoljno visoku cenu.
Kia je poela da pada im sam stigla tamo, nije bilo ni ive due na vidiku, ali
svejedno sam parkirala kola i otpeaila do groblja, naavi njenu nadgrobnu plou u
najdaljem uglu, granitnocrnu i sjajnu, skoro skrivenu pod drvoredom omorika. Ko ne zna
da tu treba da je potrai je nikada ne bi ni pronaao. Na ploi pie njeno ime i datumi
roenja i smrti, bez posvete, bez dragoj supruzi, ili kerki, ili majci. Na nadgrobnoj ploi
njenog deteta pie samo "Libi". Bar joj je grob sada valjano oznaen, nije vie sama ispod
eleznikih ina.
Kia pada sve jae, a kada sam se vratila u crkvenu portu, ugledala sam mukarca
kako stoji na vratima kapele i za trenutak pomislila da je to Skot. Radosnog srca, obrisala
sam suze i pogledala malo bolje, a onda shvatila da je to svetenik. Mahnuo mi je u znak
pozdrava.
Trei do kola, s bezrazlonom strepnjom setila sam se Skotovog nasilnog ponaanja
prilikom naeg poslednjeg susreta, stanja u kom je bio, izbezumljen i paranoian, na ivici
ludila. Za njega vie nema mira. Kako i moe biti? Razmiljam o tome i kakav je nekada bio,
kakvi su oboje bili, kakve sam ih zamiljala, i osetila sam tugu, alila sam zbog njihovog
gubitka.
Skotu sam poslala mejl, izvinivi mu se za sve izreene lai, htela sam da mu kaem i
kako mi je ao i zbog Toma, jer je trebalo da znam. Da sam bila trezna, svih tih godina, da li
bih znala? Moda ni za mene nema mira.
Nije mi odgovorio. Nisam to ni oekivala.
Okreem kola i prijavljujem se u hotel, i prestajem da razmiljam o tome kako bi bilo
lepo sedeti u konoj fotelji njihovog udobnog, poluosvetljenog bara, sa aom vina u ruci, i
umesto toga odlazim u etnju pored mora.
Zamiljam kako bih se dobro oseala kada bih okusila tih prvih nekoliko gutljaja
alkohola. Da bih odagnala tu misao, brojim dane od svog poslednjeg pijanstva: dvadeset.
Dvadeset jedan, ako raunamo dananji dan. Tri nedelje, zapravo, najdue vremena to sam
izdrala a da ne okusim pie mnogo godina unazad.
Da stvar bude jo lua, Keti mi je sipala to poslednje pie kada me je policija dovela
kui, zabrinjavajue bledu i krvavu. Kada je saznala ta se dogodilo, donela je flau viskija iz
svoje sobe i sipala nam pozamanu dozu. Nije prestajala da plae, izvinjavajui mi se kao da
Crowarez

182

Bosnaunited

je iz nekog razloga ona kriva. Iskapila sam viski i odmah povratila; od tada nisam okusila
alkohol. Ali to ne umanjuje moju udnju za njim.
Kada stignem u luku, skreem levo prema plai, tamo mogu nesmetano da etam,
ako elim, sve do Holkama. Pada mrak i svee je pored vode, ali ne zaustavljani se, hou da
hodam dok se ne umorim, dok ne budem toliko iscrpljena da ne mogu da mislim, samo da
spavam.
Plaa je pusta i toliko je hladno da steem vilicu kako mi zubi ne bi cvokotali. Brzim
korakom hodam po ljunku, pored morskih koliba, tako ljupkih po danu, ali sada tako
zlokobnih, svaka od njih je skrovite. Oivljavaju na jakom vetru, drvene grede kripe jedna
o drugu, i pod okriljem morskog uma uje se apat kretanja, nekog ili neeg, sve blie.
Okreem se i trim.
Znam da tamo nema nikoga, nemam ega da se plaim, ali to ne odagnava strah koji
se penje iz mog stomaka u grudi i grlo, trim koliko me noge nose. Zaustavljam se tek po
povratku u luku, na jarko ulino svetio.
U hotelskoj sobi sedim na krevetu, podvukavi ruke pod sebe dok ne prestanu da
drhte. Otvaram mini-bar i vadim flairanu vodu i kesicu oraha makadamije. Ne pipam vino i
boicu dina, iako bi mi pomogli da zaspim, iako bi mi omoguili da utonem, toplo i lako, u
zaborav. Iako bi mi, bar nakratko, omoguili da zaboravim izraz na njegovom licu dok sam
gledala kako umire.
Voz je proao. ula sam buku iza sebe i videla Anu kako izlazi iz kue, prila nam je
brzo i kleknula kraj njega, uhvativi ga za vrat.
Na licu je imao izraz oka, agonije. Htela sam da joj kaem da ne vredi, da mu vie ne
moe pomoi, a onda sam shvatila da ona ne pokuava da zaustavi krvarenje. Htela je da
bude sigurna. Uvrtala je otvara, dublje i dublje, cepajui mu vrat, i priala mu je neto, tiho.
Nisam uspela da ujem ta.
Poslednji put sam je videla u policijskoj stanici, kada su nas odveli da damo izjave.
Nju su smestili u jednu sobu, a mene u drugu, ali pre nego to su nas razdvojili, dodirnula
mi je ruku. "uvaj se, Rejel", rekla je i neto u njenom glasu mi je govorilo da to shvatim
kao upozorenje. Zauvek smo vezane priama koje smo ispriale: da nisam imala izbora, da
sam bila primorana da ga ubodem u vrat, da je Ana dala sve od sebe da ga spase.
Leem u krevet i gasim svetla. Neu moi da zaspim, ali moram da pokuam.
Pretpostavljam da e s vremenom komari prestati, i ja u prestati da premotavam ovaj
film u glavi, iznova i iznova, ali znam da je sada preda mnom duga no. A sutra ujutru
moram rano da ustanem, da uhvatim voz.

Crowarez

183

Bosnaunited

O autoru

Pola Hokins roena je i odrasla u Zimbabveu. U Londonu ivi od 1989. godine.

Obrazovala se u Parizu, Briselu i Oksfordu i studirala uporedo politike nauke, ekonomiju i
filozofiju. Pre nego to je poela da pie, petnaest godina se bavila novinarstvom i
istraivanjem najrazliitijih tema iz oblasti ekonomije, umetnosti, nauke. Devojka iz voza je
njen prvi roman koji e uskoro zaiveti i na filmskom platnu.

Crowarez

184