BIBLIOTEKA

@ E S T I N A

Naslov originala Stieg Larsson Flickan som Lekte Med Elden Millennium

Copyright Stieg Larsson 2006, first published by Norstedts, Sweden in 2006 Translation Copyright 2008 za srpsko izdanje ^arobna knjiga

Autor ilustracije na naslovnoj strani: Dragan Bibin Copyright ^arobna knjiga

Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se reprodukovati, umno`avati, pre{tampavati niti u bilo kojoj drugoj formi i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili distribuirati bez odobrenja izdava~a. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadr`avaju autor i izdava~ prema odredbama Zakona o autorskim pravima.

Published by agreement with Norstedts Agency.

ISBN: 978-86-7702-077-4

^arobna knjiga Beograd, 2009.

Stig Laon

DEVOJICA KOJA SE IGRALA VATROM

DRUGI DEO TRILOGIJE MILENIJUM

Preveli
Danijela Babi}, Dorijan Hajdu i Zorica Man~i}

PROLOG

Le`ala je vezana ko`nim kai{evima na malom krevetu s okvirom od kaljenog ~elika. Jedan remen joj je bio ~vrsto zategnut preko grudi. Le`ala je na le|ima. Ruke su joj bile vezane za ram kreveta, uz bokove. Odavno je ve} odustala od poku{aja da se oslobodi. Bila je budna, ali je `murila. Ako bi otvorila o~i, na{la bi se u mraku, spram jednog jedinog slaba{nog tra~ka svetlosti koji je dopirao iznad vrata. U ustima je ose}ala neprijatan ukus i ~eznula je da opere zube. Jedan deo njene svesti oslu{kivao je odjek koraka, koji je zna~io da on dolazi. Nije znala koliko je sati, osim da ve} postaje prekasno za njegovu posetu. Iznenadno vibriranje kreveta nateralo ju je da otvori o~i. Kao da se nekakva ma{ina uklju~ila negde u zgradi. Posle nekoliko sekundi nije bila sigurna da li umi{lja ili je zvuk stvaran. U glavi je lupila recku jo{ jednom danu. Bio je to ~etrdeset tre}i dan u zarobljeni{tvu. Nos ju je zasvrbeo i okrenula je glavu kako bi se po~e{ala o jastuk. Bila je znojava. U sobi je bilo zagu{ljivo i toplo. Nosila je jednostavnu spava}icu, koja se nabrala pod njom. Odigla je bok i ka`iprstom i srednjim prstom uspela da uhvati rub spava}ice i jednu stranu polako, centimetar po centimetar, povu~e nadole. ^itavu akciju ponovila je i na drugoj strani. Ispod le|a je, me|utim, i dalje ose}ala nabor. Du{ek je bio neravan i neudoban. Zbog potpune izolacije, i najsitniji nadra`aji, koje ina~e ne bi ni primetila, postali su poja~ani. Kai{evi su bili tek toliko opu{teni da je mogla da promeni polo`aj i legne na stranu. Taj polo`aj joj je, me|utim, bio nezgodan, jer je tada jednu ruku morala da dr`i iza le|a, zbog ~ega joj je ruka neprekidno trnula. Nije bila upla{ena. S druge strane, ose}ala je sve ve}i gnev. Istovremeno su je mu~ile i sopstvene misli, koje su neprestano prelazile u nepodno{ljivo fantaziranje o tome {ta }e joj se desiti. Prezirala je svoju nametnutu bespomo}nost. Koliko god da se trudila da se koncentri{e na ne{to drugo ne bi li prekratila vreme i potisnula misli o svojoj situaciji,

Stig La{on

strah je ipak prokapavao. Poput oblaka otrovnog gasa, stajao je nad njom i pretio da }e se probiti kroz njena vrata i zatrovati njeno postojanje. Otkrila je da je najbolji na~in za razvejavanje straha ma{tanje o ne~emu {to joj uliva snagu. Zatvorila je o~i i u se}anje prizvala miris benzina. Sedeo je u automobilu sa spu{tenim prozorom. Ona je pritr~ala, sipala benzin kroz prozor i zapalila {ibicu. Sve se zbilo u treptaju oka. Plamen je istog trenutka buknuo. On se uvijao u mukama i ~ula je njegove krike straha i bola. Ose}ala je miris spaljenog mesa i opori miris plastike i sun|era sedi{ta koje se polako ugljenisalo. Verovatno je zadremala, po{to nije ~ula korake, ali razbudila se ~im su se vrata otvorila. Svetlost ju je zaslepila. On je ipak do{ao. Bio je visok. Nije znala koliko ima godina, ali bio je odrastao. Imao je kestenjastu kovrd`avu kosu, nao~ari s crnim okvirom i retku bradu. Mirisao je na toaletnu vodu. Mrzela je njegov miris. Dugo je bez re~i stajao u dnu le`aja i posmatrao je. Mrzela je njegovo }utanje. Svetlost mu je dopirala iza le|a i videla ga je samo kao siluetu. Iznenada joj se obratio. Imao je dubok glas i razgovetno je nagla{avao svaku re~. Mrzela je njegov glas. Rekao je da joj je ro|endan i da je do{ao da joj ~estita. Ton mu nije bio neprijateljski ili ironi~an. Bio je neutralan. Pretpostavljala je da se osmehuje. Mrzela ga je. Pribli`io se i do{ao do uzglavlja. Stavio joj je svoju vla`nu nadlanicu na ~elo i pomilovao je po kosi, {to je verovatno trebalo da bude prijateljski gest. To je bio njegov ro|endanski poklon za nju. Mrzela je njegov dodir. Ne{to joj je govorio. Videla je kako mu se usne pomeraju, ali je isklju~ila ton. Nije `elela da slu{a. Nije `elela da odgovara. ^ula je kako je povisio ton. Trunka iznerviranosti zbog izostalog odgovora uvukla mu se u glas. Govorio je o uzajamnom poverenju. Posle nekoliko minuta je u}utao.

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

Ignorisala je njegov pogled. On je zatim slegnuo ramenima i po~eo da name{ta ko`ne kai{eve. Pritegao je remen koji joj je i{ao preko grudi i nadvio se nad nju. Ona se najednom okrenula ulevo i udaljila od njega koliko god je mogla, koliko god su kai{evi dopu{tali. Privukla je kolena bradi i sna`no zamahnula nogama ka njegovoj glavi. Ciljala je u Adamovu jabu~icu, ali ga je vrhom no`nog prsta pogodila negde ispod brade, slabim, jedva osetnim udarcem. Ponovo je poku{ala da ga {utne, ali on joj je ve} bio izvan dometa. Spustila je noge na krevet. ^ar{av je spao preko njegove ivice. Spava}ica joj se podigla iznad stomaka. On je dugo }utao. Zatim je pri{ao krevetu i postavio kai{ i na njegov donji kraj. Poku{ala je da skupi noge, ali ju je on jednom rukom uhvatio za ~lanak, a drugom joj spustio koleno i potom vezao nogu. Obi{ao je krevet i to isto uradio i s njenom drugom nogom. Time je postala potpuno bespomo}na. Podigao je ~ar{av s poda i pokrio je. Dva minuta ju je u ti{ini posmatrao. Ose}ala je njegovo uzbu|enje u mraku, iako ga on nije pokazivao. Sigurno je imao erekciju. Znala je da `eli da ispru`i ruku i dodirne je. Zatim se okrenuo, iza{ao i zatvorio vrata. ^ula je kako ih zaklju~ava, {to je bilo potpuno nepotrebno s obzirom na to da ni ina~e nikako ne bi mogla da se oslobodi iz kreveta. Nekoliko minuta je posmatrala tra~ak svetlosti iznad vrata. Onda se pomerila da proveri koliko su ~vrsto kai{evi vezani. Mogla je malo da podigne kolena, ali bi joj se remeni na grudima i na nogama odmah zatezali. Le`ala je potpuno mirno i zurila u prazno. ^ekala je. Ma{tala je o kanti benzina i {ibici. Videla ga je natopljenog benzinom. Fizi~ki je ose}ala kutiju {ibica u ruci. Protresla ju je. Zveckala je. Otvorila je kutiju i izvadila jedno palidrvce. ^ula je kako on ne{to govori, ali je zapu{ila u{i i nije slu{ala njegove re~i. Videla je njegov izraz lica kad je {ibicu prinela kutiji. ^ula je zvuk struganja fosfora o kresivo. Zvu~ao je poput grmljavine. Videla je kako nastaje plamen. S mukom se osmehnula i u tom trenutku je o~vrsnula. Te no}i je napunila trinaest godina.

DEO PRVI

NELINEARNE JEDNA^INE
od 16. do 20. decembra

Jedna~ina se imenuje po najvi{em stepenu (vrednosti eksponenta) po~etnih nepoznatih veli~ina. Ako je stepen jedan, jedna~ina je prvog stepena, ako je stepen dva, jedna~ina je drugog stepena itd. Jedna~ine vi{eg stepena od prvog daju vi{estruke vrednosti za nepoznate veli~ine. Ove vrednosti nazivaju se re{enja. Prvostepena jedna~ina (linearna jedna~ina): 3x 9 = 0 (re{enje: x = 3)

POGLAVLJE PRVO
~etvrtak, 16. decembar petak, 17. decembar

Lizbet Salander spusti nao~ari za sunce s vrha nosa i za{kilji ispod oboda {e{ira. @ena iz sobe broj 32 iza{la je na bo~na vrata hotela i uputila se ka jednoj od zeleno-belih stolica kraj bazena. Pogled joj je bio prikovan za tlo, a hod pomalo nesiguran. Salanderova ju je dotad vi|ala samo izdaleka. Procenila je da `ena ima otprilike trideset pet, ali je delovalo kao da je mogla da ima i dvadeset pet i pedeset godina. Kestenjasta kosa dosezala joj je do ramena, imala je izdu`eno lice i oblo telo, koje kao da je i{etalo iz kataloga za `enski ve{. Nosila je sandale, crni bikini i nao~ari za sunce s ljubi~astim staklima. Bila je Amerikanka i govorila je s ju`nja~kim akcentom. Spustila je `uti {e{ir pored lige{tula i mahnula {ankeru za barom Ele Karmajkl. Lizbet Salander spusti knjigu u krilo, otpi kafu iz ~a{e i ma{i se za cigarete. Ne okre}u}i glavu, usmeri pogled ka horizontu. S terase kraj bazena se kroz palme i rododendrone kraj zida ispred hotela naziralo Karipsko more. Na pu~ini je neki jedrenjak klizio na sever, u pravcu Sent Lu{e ili Dominike. Ne{to dalje videli su se sivi obrisi broda teglja~a na putu za jug, ka Gvajani ili nekoj od susednih dr`ava. Blagi povetarac suprotstavljao se prepodnevnoj `egi, ali Lizbet svejedno oseti da joj kapljica znoja lagano klizi niz ~elo. Lizbet Salander nije volela da se pr`i na suncu. Dane je provodila u {to ve}oj hladovini, ali uprkos tome {to je uvek sedela u natkrivenom delu terase, bila je jako preplanula. Na sebi je imala {orts kaki boje i crnu majicu bez rukava. Iz zvu~nika iznad bara dopirali su neobi~ni tonovi odsvirani na ~eli~noj buradi. Lizbet se ni najmanje nije zanimala za muziku i nije razlikovala {lagere {vedskog benda Sven-Ingva{ od Nika Kejva, ali ovi tonovi su je fascinirali. Sama ideja {timovanja obi~nog bureta za naftu bila joj je neverovatna, a jo{ neverovatnije joj je bilo to da neko iz ne~eg takvog mo`e da izvu~e kontrolisane zvuke koji ne nalikuju ni~emu drugom. Za nju su ovi tonovi bili magi~ni.

12

Stig La{on

Odjednom je osetila nervozu i ponovo pogledala Amerikanku iz hotela, kojoj su upravo doneli nekakvo narand`asto pi}e. Ni{ta od toga nije se ticalo Lizbet. Jedino joj nije bilo jasno za{to `ena to trpi. Otkad je par stigao u hotel, ve} ~etiri ve~eri zaredom slu{ala je potmuli teror koji se odigravao u susednoj sobi. Do nje su dopirali pla~ i prigu{eni, uznemireni glasovi; nekoliko puta je ~ak ~ula i prasak {amara. Mu{karac odgovoran za udarce Lizbet je pretpostavila da je u pitanju `enin suprug imao je ~etrdesetak godina. Kosa mu je bila tamna i ravna, staromodno za~e{ljana na razdeljak po sredini. Na Grenadi je izgleda bio poslovno. Lizbet nije imala predstavu o kakvom se poslu radi, ali je primetila da ~ovek, obu~en u fino poslovno odelo, svakog jutra pije kafu u hotelskom baru, a onda s aktovkom u ruci ulazi u taksi. U hotel se vra}ao kasno po podne. On i `ena bi se kupali u bazenu i sedeli na hotelskoj terasi. Obi~no bi zajedno ve~erali, u naizgled intimnoj atmosferi ispunjenoj ljubavlju. @ena bi mo`da popila koju ~a{icu vi{e, ali nikad nije bila pripita toliko da to bude upadljivo ili neprijatno. Sva|a u susednoj sobi po~injala bi izme|u deset i jedanaest uve~e, obi~no u ono vreme kad je Lizbet odlazila u krevet s knjigom o misterijama matematike u rukama. U pitanju nije bilo te{ko zlostavljanje. Koliko je Lizbet uspevala da razabere, radilo se o mu~nim sva|ama bez kraja i konca. Prethodne no}i nije uspela da savlada radoznalost, pa je iza{la na terasu da bi kroz otvorena vrata susednog balkona oslu{nula o ~emu se radi. Vi{e od sat vremena ~ovek se vrteo po sobi govore}i kako je obi~na ni{tarija koja ne zaslu`uje takvu `enu. Nanovo je ponavljao da ga ona sigurno smatra dvoli~nim. Ona mu je odvra}ala da ne misli tako i poku{avala da ga smiri. ^ovek je postajao sve glasniji i na kraju je zgrabio `enu i `estoko je protresao. Ona je naposletku rekla ono {to je hteo ... da, dvoli~an si. Ovo iznu|eno priznanje smesta mu je poslu`ilo kao izgovor da napadne njeno pona{anje i njenu narav. Nazvao ju je kurvom ta re~ bi Lizbet Salander bez sumnje naterala da preduzme odre|ene mere da je slu~ajno njoj bila upu}ena. Ovde pak to nije bio slu~aj, {to je prakti~no zna~ilo da pri~a i nije njen problem, i zato se Lizbet dvoumila da li da uop{te ne{to preduzima. Slu{ala je zapanjeno njegove pridike, koje su odjednom prerasle u ne{to {to je zazvu~alo kao {amar. Istog trenutka je donela odluku da iza|e u hodnik i navali na susedna vrata, ali u sobi je najednom nastao tajac.

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

13

Sad kad je bolje pogledala `enu kraj bazena, uo~ila je omanju modricu na njenom ramenu i jednu ogrebotinu na kuku, ali ne i neke ozbiljnije povrede. Devet meseci ranije Lizbet je na aerodromu Leonardo da Vin~i u Rimu naletela na ne~iji zaboravljeni primerak ~asopisa Popjular sajens. ^lanak koji je pro~itala pobudio je u njoj neodre|enu fascinaciju ne~im tako opskurnim kao {to je sferna astronomija. Potpuno impulsivno je posetila univerzitetsku knji`aru u Rimu i kupila nekoliko najva`nijih disertacija na tu temu. Da bi shvatila sfernu astronomiju, morala je, me|utim, da se uputi u komplikovanije matemati~ke misterije. Narednih meseci je tokom putovanja ~esto obilazila univerzitetske knji`are u potrazi za knjigama iz matematike. Knjige su joj uglavnom stajale u torbi, a izu~avanje materije bilo je nesistemati~no i bez nekog odre|enog cilja, sve dok iz univerzitetske knji`are u Majamiju nije i{etala s knjigom Dimenzije u matematici doktora L. C. Parnoa (Univerzitet Harvard, 1999). Knjigu je na{la neposredno pre puta na Florida Kiz, odakle je krenula na putovanje Karipskim ostrvima. Obi{la je Gvadelup (dva dana u nepojmljivoj rupi), Dominiku (prijatno i opu{teno, pet dana), Barbados (jedan dan u ameri~kom hotelu u kom se ose}ala krajnje nepo`eljno) i Sent Lu{u (devet dana). Na Sent Lu{i je mogla da ostane i du`e da se nije spore~kala s pritupim ~lanom lokalne klina~ke bande, kome je bar njenog jeftinog hotela slu`io kao baza. Naposletku je izgubila strpljenje, odvalila ga ciglom po glavi, odjavila se iz hotela i ukrcala na trajekt za Sent D`ord`, glavni grad Grenade. Dok nije kro~ila na palubu, za Grenadu nije bila ni ~ula. Po najgorem tropskom pljusku je, u deset sati jednog novembarskog jutra, stupila na tlo Grenade. Iz bro{ure Vodi~ kroz Karibe saznala je da je Grenada poznata i kao Spajs Ajlend, Ostrvo za~ina, i da se ubraja u najve}e proizvo|a~e muskatnog ora{~i}a. Na samom ostrvu `ivi oko sto dvadeset hiljada ljudi, a jo{ oko dvesta hiljada Grena|ana rasuto je po Sjedinjenim Dr`avama, Kanadi i Engleskoj, {to je podatak koji pru`a izvestan uvid u lokalno tr`i{te rada. Krajolik je bio brdovit, a u njegovom centru nalazio se uga{eni vulkan Grand Etang.

14

Stig La{on

S istorijske ta~ke gledi{ta, Grenada je bila jedna od mnogobrojnih neupadljivih biv{ih britanskih kolonija. Politi~ku pa`nju pobudila je 1795, kad je oslobo|eni rob pod imenom @ilijen Fedon, inspirisan Francuskom revolucijom, podigao bunu zbog koje je Kruna poslala trupe da poseku, upucaju, pove{aju i osakate ogroman broj pobunjenika. Ono {to je poljuljalo kolonijalni re`im bila je ~injenica da se ~ak i jedan broj siroma{nih belaca pridru`io Fedonovoj pobuni, bez i najmanjeg obzira na rasnu podelu. Pobuna je ugu{ena, ali Fedon nikada nije uhva}en nestao je u planinskom masivu Grand Etang, gde je prerastao u lokalnu legendu robinhudovskih dimenzija.

Nekih dvesta godina kasnije, 1979, advokat Moris Bi{op pokrenuo je revoluciju koju su, kako je stajalo u vodi~u, inspirisali the communist dictatorships in Cuba and Nicaragua. Lizbet Salander je, me|utim, o revoluciji stekla sasvim druga~iju predstavu nakon susreta s Filipom Kembelom, nastavnikom, bibliotekarom i baptisti~kim propovednikom, ~iju je gostinsku ku}u iznajmljivala tokom prvih dana boravka na ostrvu. Ukratko Bi{op je bio istinski omiljen narodni vo|a, koji je svrgnuo ludog diktatora; ovaj je, izme|u ostalog, bio opsednut NLO-ima i deo skromnog nacionalnog bud`eta tro{io je na lov na lete}e tanjire. Bi{op se

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

15

zalagao za ekonomsku demokratiju i uveo prvi zakon o ravnopravnosti me|u polovima pre nego {to su ga 1983. godine ubili. Nakon ubistva i masakriranja stotinu dvadeset ljudi, me|u kojima su bili i ministar spoljnih poslova, ministar za `enska prava i jedan broj zna~ajnih sindikalnih vo|a, SAD su okupirale zemlju i uvele demokratiju. Grenadi je ovo donelo porast nezaposlenosti sa {est na gotovo pedeset procenata, kao i ponovno uspostavljanje uvoza kokaina kao daleko najva`nijeg izvora prihoda. Filip Kembel je na opis u Lizbetinom vodi~u odmahnuo glavom i posavetovao joj koje osobe i kvartove da izbegava nakon {to se spusti mrak. Ovakvi saveti bili su gotovo protra}eni kad je Lizbet Salander bila u pitanju. Lizbet je ipak u potpunosti izbegla susrete s kriminalnim svetom Grenade tako {to se odu{evila pla`om Grand Ans, sme{tenom tek ne{to ju`nije od Sent D`ord`a. Kilometrima duga pe{~ana pla`a bila je gotovo pusta, i Lizbet je mogla satima da {eta a da ne mora da popri~a s nekim, pa ~ak ni da vidi drugog ~oveka. Pre{la je u Kiz, jedan od nekoliko ameri~kih hotela u blizini Grand Ansa, i tamo provodila ve} sedmu nedelju. Uglavnom se samo {etala pla`om i jela lokalno vo}e ~inaps, u koje se beskrajno zaljubila i koje ju je po ukusu podse}alo na gorki {vedski ogrozd. Van sezone je jedva tre}ina kapaciteta hotela Kiz bila popunjena. Jedini problem bio je taj {to joj je mir i povremeno prou~avanje matematike iznenada poremetio prigu{eni teror iz susedne sobe. Mikael Blumkvist pozvoni kod Lizbet Salander u ulici Lundagatan. Nije o~ekivao odgovor, ali mu je ve} bilo pre{lo u naviku da nekoliko puta mese~no pro|e kraj njenog stana i vidi da nije do{lo do neke promene. Kroz otvor za po{tu na vratima nazreo je gomilu uba~enih reklama. Bilo je deset uve~e i previ{e mra~no da bi procenio koliko se gomila pove}ala od njegove prethodne posete. Jo{ koji trenutak je neodlu~no stajao u hodniku, a onda se bespomo}no okrenuo i iza{ao iz zgrade. Bez `urbe se pro{etao do svog stana u ulici Belmanzgatan, pristavio kafu i pred po~etak poslednjeg dnevnika otvorio ve~ernje novine. Ose}ao se utu~eno i pitao se gde je Lizbet Salander. Bio je pomalo zabrinut, i po hiljaditi put se zapitao {ta se zapravo dogodilo.

16

Stig La{on

Tokom bo`i}nih praznika pre godinu dana pozvao je Lizbet Salander u vikendicu na Sandhamnu. Odlazili su u duge {etnje i razgovarali o posledicama dramati~nih doga|aja u kojima su oboje u~estvovali. Sve se to de{avalo nakon {to je Mikael do`iveo ne{to {to je naknadno protuma~io kao `ivotnu krizu bio je osu|en za klevetu i nekoliko meseci je proveo u zatvoru, novinarska karijera raspala mu se u parampar~ad, a s mesta odgovornog urednika ~asopisa Milenijum pobegao je podvijenog repa. Iznenada se, me|utim, sve promenilo. Zadatak da napi{e biografiju industrijskog magnata Henrika Vangera, koji je Mikael do`iveo kao besmisleno prepla}enu terapiju, iznenada je prerastao u grozni~avo traganje za neuhvatljivim nepoznatim ubicom. Tokom tog traganja upoznao se s Lizbet Salander. Mikael odsutno dotaknu izbledeli o`iljak koji mu je tik ispod levog uha ostavio konopac. Lizbet mu nije samo pomogla u lovu na ubicu ona mu je bukvalno spasla `ivot. Sve vreme ga je iznena|ivala svojim neobi~nim sposobnostima fotografskim pam}enjem i izuzetnim poznavanjem kompjutera. Mikael je smatrao da se sam solidno razume u ra~unare, ali Lizbet Salander je njima baratala kao da je u dosluhu sa samim |avolom. S vremenom je shvatio da je ona haker svetske klase, kao i to da je u ekskluzivnom internacionalnom klubu vrhunskih kompjuterskih kriminalaca smatraju legendom, poznatom, dodu{e, samo pod pseudonimom Vosp. Upravo zahvaljuju}i njenoj sposobnosti da u{eta u sva~iji ra~unar i i{eta iz njega, Mikael je do{ao do materijala koji mu je bio neophodan da svoj novinarski poraz preina~i u aferu Vene{trem. ^ak i godinu dana kasnije, ova afera bila je predmet me|unarodnih policijskih istraga o ekonomskom kriminalu i povod Mikaelovih redovnih gostovanja na TV-u. Pre godinu dana Mikael je na ~itavu pri~u gledao s ogromnim zadovoljstvom do`ivljavao ju je kao osvetu i kao svoj povratak iz `urnalisti~kog blata. Zadovoljstvo ga je, me|utim, brzo napustilo. Nakon nekoliko nedelja ve} je bio umoran od odgovaranja na jedna te ista pitanja i novinara i finansijske policije. @ao mi je, ali ne mogu da otkrivam svoje izvore. Kad se novinar engleske verzije lista Azerbejd`an tajms pomu~io da do Stokholma do|e samo da bi mu postavio ista glupava pitanja, kap je

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

17

prelila ~a{u. Mikael je broj intervjua sveo na minimum, i poslednjih meseci je prihvatao razgovore mahom ako bi ga na to nagovorila Ona s TV4, a i to se de{avalo samo onda kad bi istraga u{la u novu fazu. Mikaelova saradnja s Onom s TV4 imala je, uostalom, i jednu sasvim druga~iju dimenziju. Od svih novinara, ona je bila prva koja je zagrizla vest o Vene{tremovom razotkrivanju da one ve~eri kad je Milenijum objavio tekst nije bilo njene pomo}i, pitanje je da li bi pri~a imala tako sveobuhvatan u~inak. Mikael je tek naknadno saznao da se ona i rukama i nogama borila da ubedi uredni{tvo da pri~i da prostora. Otpor prema pridavanju i najmanje pa`nje nesposobnjakovi}u iz Milenijuma bio je ogroman, i ona do samog uklju~enja u `ivi program nije znala da li }e joj odred redakcijskih advokata uop{te i dozvoliti da objavi vest. Nekoliko starijih kolega pokazalo joj je palcem nadole, konstatuju}i da, u slu~aju da gre{i, mo`e da se pozdravi s karijerom. Ona je ostala pri svome, a pri~a je postala vest godine. Pri~u je pratila tokom prve nedelje bila je jedini izve{ta~ koji se istinski uputio u materiju ali je Mikael u jednom trenutku pred Bo`i} primetio da svi novi komentari i analize poti~u od njenih mu{kih kolega. Oko Nove godine je izokola saznao da je ona jednostavno izgurana iz svega, pod izgovorom da jednu tako zna~ajnu pri~u treba da prate ozbiljni ekonomski izve{ta~i, a ne neka curica s Gotlanda ili iz Berjslagena, ili odakle ve} be{e. Kad su ga slede}i put s TV4 pozvali da d komentar, Mikael je smesta ispalio da }e im izjavu dati samo ako mu ona bude postavljala pitanja. Usledilo je nekoliko dana zlovoljne ti{ine, ali su na kraju momci s TV4 ipak potpisali kapitulaciju. Mikaelova sve manja zainteresovanost za aferu Vene{trem poklopila se s nestankom Lizbet Salander iz njegovog `ivota. I dalje mu nije bilo jasno {ta se dogodilo. Rastali su se drugog dana po Bo`i}u, i u me|uvremenu se nisu vi|ali. Mikael ju je pozvao kasno uve~e uo~i Nove godine, ali ona mu nije odgovorila. Tokom novogodi{nje ve~eri je dva puta i{ao do njenog stana i zvonio joj na vrata. Pri prvom poku{aju u stanu je bilo svetla, ali mu Lizbet nije otvarala. Drugi put je stan bio u mraku. Prvog januara je ponovo poku{ao da je dobije telefonom, ali i ovoga puta ostao je bez odgovora. Od tada se svaki njegov poziv zavr{avao porukom da korisnik nije dostupan.

18

Stig La{on

Tokom narednih dana video ju je dva puta. Nakon bezuspe{nih telefonskih poziva, po~etkom januara je oti{ao do nje, seo na stepenice ispred njenih vrata i otvorio knjigu koju je poneo sa sobom. Nakon ~etiri sata upornog ~ekanja, Lizbet se, u nekoliko minuta do jedanaest uve~e, kona~no pojavila u ulazu. Nosila je nekakav sme|i karton i iznena|eno zastala kad ga je ugledala. Zdravo, Lizbet, pozdravio ju je i zatvorio knjigu. Bledo ga je pogledala, ni toplo ni neprijateljski, a onda pro{la pored njega i gurnula klju~ u bravu. Je l bi mi skuvala kafu?, upitao ju je Mikael. Ona se okrenula i odgovorila mu prigu{enim glasom. Idi odavde. Ne `elim vi{e da te vidim. Potom mu je, potpuno zapanjenom, zalupila vrata pred nosom. ^uo je kako okre}e klju~ u bravi. Slede}i put ju je video samo tri dana kasnije. Vozio se metroom od Slusena do glavne stanice; kad se voz zaustavio u Starom gradu, on je pogledao kroz prozor, i na peronu, na tek dva metra od sebe, ugledao Lizbet. Primetio ju je u trenutku kad su se vrata zatvarala. Pet sekundi je gledala kroz njega kao da je vazduh, a onda se okrenula i nestala mu iz vidokruga ba{ kad je voz krenuo dalje. Njena poruka je bila potpuno jasna. Lizbet Salander ne `eli da ima i{ta s Mikaelom Blumkvistom. Odstranila ga je iz svog `ivota bez obja{njenja, jednako efektno kao da je izbrisala dokument iz kompjutera. Promenila je broj mobilnog telefona i nije odgovarala na mejlove. Mikael uzdahnu, isklju~i TV i kroz prozor se zagleda u zgradu Gradske skup{tine. Pitao se da li gre{i {to uporno odlazi do njenog stana. Oduvek je smatrao da treba da se ukloni ako mu neka `ena tako jasno stavlja do znanja da za njega ne `eli da ~uje. U njegovim o~ima je nepo{tovanje takve poruke bilo isto {to i nedostatak po{tovanja prema njoj kao osobi. Mikael i Lizbet su spavali jedno s drugim, ali to se dogodilo na njenu inicijativu, i veza je trajala pola godine. Ako je ona odlu~ila da pri~u zavr{i jednako nenadano kako ju je i zapo~ela, Mikael se s tim potpuno slagao. Odluka je bila na njoj. On nije imao problema sa snala`enjem u ulozi

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

19

biv{eg de~ka ako je to ono {to je uop{te bio ali ga je zbunjivalo to {to se Lizbet Salander potpuno ogradila od njega. Nije bio zaljubljen u nju bili su nespojivi koliko se to samo moglo zamisliti ali ta prokleta, zaguljena devojka bila mu je draga i istinski mu je nedostajala. Mislio je da je njihovo prijateljstvo obostrano. Sve u svemu ose}ao se kao idiot. Dugo je stajao kraj prozora. Na kraju je doneo ~vrstu odluku. Ako ga Lizbet Salander ne podnosi toliko da ne mo`e ~ak ni da se prisili da ga pozdravi kad se sretnu u metrou, onda je s njihovim prijateljstvom po svoj prilici gotovo, i {teta se nije mogla popraviti. Vi{e ne}e poku{avati da stupi u kontakt s njom. Lizbet Salander baci pogled na ru~ni sat i primeti da je, iako samo sedi u hladu, potpuno oblivena znojem. Bilo je pola jedanaest pre podne. Upamtila je tri reda duga~ku matemati~ku formulu i sklopila Dimenzije u matematici. Potom je sa stola pokupila cigarete i klju~. Soba joj je bila na drugom, ujedno i poslednjem spratu hotela. Svukla se i oti{la pod tu{. Dvadeset centimetara duga~ak gu{ter upiljio se u nju sa svog mesta tik ispod plafona. Lizbet mu je uzvratila pogledom, ali nije u~inila ni{ta da ga otera. Ostrvo je bilo puno gu{tera, i u sobu su joj ulazili provla~e}i se kroz `aluzine, ispod vrata ili kroz otvor za ventilaciju u kupatilu. Lizbet je prijalo dru{tvo koje ju je prete`no ostavljalo na miru. Voda je bila hladna, ali ne i ledena, i ona ostade pet minuta pod tu{em da bi se rashladila. Kad je gola iza{la iz kupatila, zastala je pred ogledalom na ormaru i zami{ljeno se zagledala u svoje telo. I dalje je imala tek ~etrdesetak kilograma i bila visoka sto pedeset centimetara tu nije mogla bogzna {ta da uradi. Udovi su joj bili tanki kao u lutke, {ake sitne, a kukovi zaobljeni tek u naznakama. Sada je, me|utim, imala grudi. Celog `ivota je bila ravna kao da jo{ nije u{la u pubertet. Jednostavno je delovala sme{no, i uvek se ose}ala neprijatno kad je trebalo da se skine pred nekim.

20

Stig La{on

Sad je odjednom imala grudi. Nisu u pitanju bile nikakve bombe (koje ina~e nije ni htela, i koje bi na njenom mr{avom telu izgledale jo{ sme{nije), ve} ~vrste, okrugle grudi srednje veli~ine. Promena je pa`ljivo sprovedena i proporcije su bile krajnje razumne. Razlika je, me|utim, bila drasti~na, i {to se izgleda i {to se njenog li~nog zadovoljstva ticalo. Pet nedelja je provela na klinici u \enovi da bi dobila implantate za svoje nove grudi. Izabrala je kliniku i lekare koji su va`ili za apsolutno najbolje i najozbiljnije u Evropi. [armantna i uzdr`ana lekarka pod imenom Alesandra Perini konstatovala je da su Lizbetine grudi fizi~ki nerazvijene i da je uve}anje zato medicinski opravdano. Zahvat nije bio bezbolan, ali grudi su i na oko i na dodir delovale potpuno prirodno, a o`iljci su bili gotovo neprimetni. Lizbet se ni na trenutak nije pokajala zbog svoje odluke. Bila je zadovoljna. I posle pola godine je, svaki put kad bi se gola na{la pred ogledalom, zapanjeno zastajala i zadovoljno konstatovala da je podigla kvalitet svog `ivota. Boravak na klinici u \enovi iskoristila je i za to da ukloni jednu od svojih devet tetova`a osicu od dva centimetra na desnoj strani vrata. Lizbet je volela svoje tetova`e, naro~ito velikog zmaja koji joj se protezao od lopatice do zadnjice, ali je ipak odlu~ila da se re{i osice. Razlog je bio taj {to je tetova`a bila toliko vidljiva i upadljiva da je Lizbet po njoj mogla lako da se upamti i identifikuje. Lizbet Salander nije `elela da je upamte i identifikuju. Tetova`a je uklonjena laserom, i Lizbet je pod prstom mogla da oseti blagi o`iljak. Ako bi je neko pa`ljivije pogledao, video bi da joj je preplanula ko`a na tom mestu za nijansu svetlija, ali se na prvi pogled ni{ta nije prime}ivalo. Boravak u \enovi ko{tao ju je ukupno sto devedeset hiljada kruna. [to je ona sebi mogla da priu{ti. Trgla se iz sanjarenja pred ogledalom i obukla ga}ice i brushalter. Dva dana nakon {to je napustila kliniku u \enovi, po prvi put je u svom dvadesetpetogodi{njem `ivotu u{la u prodavnicu `enskog ve{a i kupila ono {to joj nikada ranije nije trebalo. Odonda je napunila dvadeset {est godina, a grudnjak je jo{ uvek nosila s izvesnim zadovoljstvom. Obukla je farmerke i crnu majicu s tekstom Consider this a fair warning, obula sandale, uzela {e{ir i prebacila crnu plasti~nu torbu preko ramena.

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

21

Na putu ka izlazu iz hotela primetila je da se na recepciji okupila uznemirena grupica gostiju. Usporila je hod i na}ulila u{i. Just how dangerous is she?, glasno je i s evropskim akcentom upitala jedna tamnoputa `ena. Lizbet ju je prepoznala kao jednog od putnika koji su nedelju dana ranije stigli ~arter-letom iz Londona. Fredi Makbejn, prosedi recepcioner koji je Lizbet uvek pozdravljao prijateljskim osmehom, delovao je zabrinuto. Objasni da }e svi gosti hotela biti upu}eni u proceduru, te da nema razloga za brigu dok god se svi do detalja budu pridr`avali uputstava. ^im je ovo izgovorio, okupljeni ga zasu{e pitanjima. Lizbet Salander se namr{ti i produ`i do bara za kojim je stajala Ela Karmajkl. [ta se de{ava?, upita Lizbet pokazuju}i palcem ka gu`vi na recepciji. Matilda preti da nam svrati u posetu. Matilda? Orkan pojavio se iznad Brazila pre nekoliko nedelja i jutros je protutnjao pravo kroz Paramaribo, glavni grad Surinama. Ne zna se u kom }e smeru nastaviti verovatno na sever ka Americi ali ako produ`i na zapad uz obalu, Trinidad i Grenada su mu ta~no na putu. Dakle, mo`e se desiti da nam bude vetrovito. Mislila sam da je sezona orkana pro{la. I jeste upozorenja obi~no dobijamo tokom septembra i oktobra, ali zbog efekta staklene ba{te i tolikih klimatskih promena, u poslednje vreme vi{e ni{ta ne mo`emo pouzdano da znamo. Okej. I kad da o~ekujemo Matildu? Uskoro. Je l treba ne{to ja da uradim? Lizbet, s orkanima nema {ale. Grenadu je sedamdesetih pogodio orkan koji je za sobom ostavio pusto{. Imala sam jedanaest godina i tad sam `ivela u jednom selu u Grand Etangu, bli`e Grenvilu nikad ne}u zaboraviti tu no}. Hm. Ali, ne treba da brine{. Gledaj da se u subotu ne udaljava{ od hotela. Spakuj u jednu torbu ono {to ti je neophodno na primer, taj kompjuter

22

Stig La{on

na kom se stalno igra{ i ponesi je sa sobom ako nam narede da se spustimo u podzemno skloni{te. To je sve. Okej. Ho}e{ da popije{ ne{to? Ne. Lizbet Salander iza|e bez pozdrava, a Ela Karmajkl se pomirljivo nasme{i trebalo joj je neko vreme da se navikne na neobi~no pona{anje ove ~udne devojke i da shvati da ona nije arogantna, ve} jednostavno znatno druga~ija. Lizbet je pla}ala svoje pi}e bez pogovora, nije se opijala, dr`ala se po strani i nikada nije pravila probleme. Gradski saobra}aj u Grenadi prete`no se svodio na `ivopisno dekorisane minibuseve, ~iji polasci uglavnom nisu podlegali redu vo`nje i sli~nim formalnostima. S druge strane, za dana ih je bilo sasvim dovoljno, ali je nakon {to bi mrak pao kretanje bez sopstvenog vozila bilo prakti~no nemogu}e. Lizbet Salander je tek koji minut stajala kraj puta za Sent D`ord` pre nego {to je nai{ao jedan od autobusa. Voza~ je bio rastafarijanac i iz zvu~nika je iz sve snage tuklo No Woman No Cry. Lizbet zapu{i u{i, dade dolar za kartu i provu~e se izme|u pozama{ne dame prosede kose i dva de~aka u {kolskim uniformama. Sent D`ord` se smestio u polukru`nom zalivu koji je ~inio unutra{nju luku Kernid`. Oko luke su se dizali strmi bre`uljci s ku}ama, starim kolonijalnim zgradama i utvr|enjem Fort Rupert, sme{tenom na litici na rtu. Sent D`ord` je bio krajnje kompaktan i zbijen grad, s mno{tvom uzanih uli~ica i prolaza. Ku}e su bile na~i~kane po strmim bre`uljcima, a zaravni jedva da je bilo drugde sem na severnom obodu grada, gde su se smestili hipodromom i igrali{te za kriket. Lizbet iza|e u centru luke i pro{eta se do prodavnice Makintajerova elektronika na vrhu jedne kratke uzbrdice. Roba koja se prodavala na Grenadi prete`no je poticala iz Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava i Engleske, pa je zato ko{tala dvostruko vi{e nego drugde, ali prodavnica je zauzvrat bila klimatizovana. Rezervne baterije koje je naru~ila za svoj epl pauerbuk (G4 titanijum sa 17-in~nim ekranom) najzad su stigle. U Majamiju je kupila palmpajlot sa sklopivom tastaturom s njega je imala pristup elektronskoj po{ti i

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

23

mogla je jednostavno da ga gurne u plasti~nu torbu umesto da sa sobom vu~e laptop ali je ru~ni kompjuter bio bedna zamena za 17-in~ni ekran. Originalne baterije laptopa, me|utim, bile su na izdisaju, i morale su da se dopunjavaju svakih pola sata. To je bilo pravo mu~enje, i zato {to je Lizbet ponekad `elela da s kompjuterom sedi na terasi kraj bazena, ali i zato {to na Grenadi nije ba{ moglo da se ra~una na redovno snabdevanje strujom tokom nekoliko nedelja koje je provela na ostrvu, Lizbet je do`ivela dva du`a nestanka struje. Platila je kreditnom karticom s ra~una u posedu firme Vosp enterprajziz, gurnula baterije u plasti~nu torbu i vratila se na podnevnu `egu. Svratila je u banku Barklis, podigla trista dolara u gotovini, a potom na pijaci kupila vezu {argarepe, nekoliko manga i litar i po mineralne vode. Torba joj je znatno ote`ala; dok se spustila u luku, ve} je bila i gladna i `edna. Prvo se uputila u Ora{~i}, ali je ulaz u restoran bio zakr~en gostima, pa je produ`ila u mirniju Palubu, na kraju luke. Sela je na terasu i poru~ila tanjir lignji s pr`enim krompirom i fla{u kariba, lokalnog piva. Neko je u restoranu ostavio primerak lokalnih novina Grenejdijan vojs i Lizbet ih je listala nekoliko minuta. Jedini zanimljiv ~lanak na koji je nai{la donosio je dramati~no upozorenje o mogu}em naletu Matilde. Tekst je pratila slika razorenih ku}a, podsetnik na pusto{ koju je prethodni orkan ostavio za sobom. Lizbet sklopi novine, otpi pivo direktno iz fla{e i zavali se u stolicu. U tom trenutku iz bara na terasu iza|e ~ovek iz sobe 32. U jednoj ruci bila mu je sme|a aktovka, a u drugoj velika ~a{a koka-kole. Preleteo je pogledom preko Lizbet bez ikakve naznake da ju je prepoznao, seo na suprotni kraj terase i zagledao se u vodu u zalivu. Lizbet je prou~avala njegov profil. ^ovek je delovao potpuno odsutno sedam minuta je nepomi~no sedeo, a onda je iznenada podigao ~a{u i otpio tri velika gutljaja. Vratio je ~a{u na sto i ponovo se zagledao u vodu. Nekoliko trenutaka kasnije, Lizbet otvori torbu i izvu~e Dimenzije u matematici. Celog `ivota su je zanimale mozgalice i zagonetke. Kad je imala devet godina, majka joj je poklonila Rubikovu kocku. Logi~ka sposobnost na{la

24

Stig La{on

joj se na probi; nakon ~etrdeset grozni~avih minuta, Lizbet je shvatila kako kocka funkcioni{e. Posle toga nije imala problema da je slo`i. Nikad nije pogre{no odgovorila ni na jedno pitanje iz testova inteligencije koje su objavljivale novine: pet figura ~udnog oblika s pitanjem kako bi {esta u nizu trebalo da izgleda. Odgovor joj je uvek bio o~igledan. U osnovnoj {koli je nau~ila sabiranje i oduzimanje. Mno`enje, deljenje i geometrija bili su logi~an nastavak. Umela je da sabere ra~un u restoranu, napravi fakturu i izra~una putanju granate koja je ispaljena odre|enom brzinom i pod odre|enim uglom. To joj je dolazilo samo od sebe. Pre nego {to je pro~itala ~lanak u Popjular sajensu, matematika je nije ni najmanje zanimala, niti je razmi{ljala o tome da tablica mno`enja uop{te spada u matematiku. Tablicu mno`enja je zapamtila u roku od jednog popodneva u {koli i nije shvatala za{to nastavnik nastavlja da o tome `va}e tokom cele godine. Sasvim neo~ekivano, po~ela je da uvi|a neumoljivu logiku {to je stajala iza rezona i formula koje su se na{le pred njom to ju je i odvelo do polica s matemati~kim knjigama u univerzitetskoj biblioteci. Ali tek po{to je u ruke uzela Dimenzije u matematici, pred njom se otvorio jedan potpuno novi svet. Matematika je zapravo logi~ka slagalica s beskona~nim varijacijama zagonetkama koje je mogu}e re{iti. Trik nije u tome da se ne{to izra~una. Pet puta pet uvek je dvadeset pet. Trik je u tome da se razumeju slo`ena pravila koja omogu}avaju re{avanje bilo kog matemati~kog problema. Knjiga Dimenzije u matematici nije bila obi~an ud`benik, ve} cigla od 1.200 strana o istoriji matematike, od anti~ke Gr~ke pa sve do dana{njih poku{aja da se ovlada sfernom astronomijom. Smatrana je Biblijom, sli~no onome {to je Diofantova Aritmetika nekada predstavljala (i jo{ uvek predstavlja) za ozbiljne matemati~are. Kad je Dimenzije otvorila prvi put, na terasi hotela na pla`i Grand Ans, odjednom se na{la u za~aranom svetu cifara, u knjizi pisca koji je bio i pedagog, a koji je ~itaoca uspevao i da zabavi anegdotama i te{ko doku~ivim matemati~kim problemima. Mogla je da isprati razvoj ove nauke od Arhimeda do savremene laboratorije D`et propul`n u Kaliforniji. Razumela je metode na osnovu kojih oni re{avaju probleme. Pitagorina teorema, a2 + b2 = c2, formulisana oko 500 g. p.n.e, za Lizbet dotad nije predstavljala poseban do`ivljaj. Sada je najednom razumela

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

25

sadr`aj onoga {to je zapamtila u vi{im razredima osnovne {kole, na nekom od retkih predavanja na kojima je bila. U pravouglom trouglu kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru kvadrata nad katetama. Bila je fascinirana Euklidovim otkri}em 300 g. p. n. e. da je savr{en broj uvek proizvod dva broja, pri ~emu je prvi broj stepen broja 2, a drugi razlika izme|u slede}eg stepena broja 2 i broja 1. To je predstavljalo produbljivanje Pitagorine teoreme i Lizbet je odmah uvidela beskona~ne mogu}nosti. 6 = 2 x (2 1) 28 = 2 x (2 1) 496 = 24 x (25 1) 8128 = 26 x (27 1) Mogla je da nastavi do beskona~nosti a da ne na|e broj koji bi prekr{io pravilo. Bila je to logika koja se poklapala s Lizbetinin ose}ajem za apsolutno. Sa zadovoljstvom je i{~itala poglavlja o Arhimedu, Njutnu, Martinu Gardneru i desetak drugih klasi~nih matemati~ara. Zatim je do{la do poglavlja o Pjeru de Fermau, tvorcu Fermaove teoreme, matemati~ke zagonetke koja ju je okupirala sedam nedelja. [to je, ina~e, ni{tavan period, s obzirom na to da je Ferma izlu|ivao matemati~are skoro ~etiri stotine godina pre nego {to je tek 1993. Englez po imenu Endru Vajls uspeo da re{i njegovu slagalicu. Fermaova teorema ispostavila se prili~no lakim zadatkom. Pjer de Ferma ro|en je 1601. godine u mestu Bomon de Lomanj u severozapadnoj Francuskoj. [to je najzabavnije, nije ~ak ni bio matemati~ar; bio je slu`benik, a matematika mu je predstavljala samo bizarnu razbibrigu. Uprkos tome, Ferma se smatra jednim od najnadarenijih samoukih matemati~ara u istoriji. Ba{ kao i Lizbet Salander, i njega je zabavljalo re{avanje zagonetki i slagalica. Izgleda da ga je posebno zabavljalo mu~enje drugih matemati~ara time {to bi konstruisao problem a ne bi prilo`io re{enje. Filozof Rene Dekart nadenuo je Fermau niz pogrdnih epiteta, dok ga je njegov engleski kolega D`on Volis nazvao prokletim Francuzom.

26

Stig La{on

Tridesetih godina XVII veka iza{ao je francuski prevod Diofantove Aritmetike koji je sadr`avao kompletan pregled teorema {to su ih formulisali Pitagora, Euklid i ostali anti~ki matemati~ari. Dok je prou~avao Pitagorinu teoremu, Ferma je, u naletu ~iste genijalnosti, stvorio svoj besmrtni matemati~ki problem. Formulisao je varijaciju na Pitagorinu teoremu. Umesto a2 + b2 = c2, Ferma je stepene podigao na kub: x3 + y3 = z3. Problem je bio u tome {to ova nova jedna~ina za re{enje nije imala cele brojeve. Ferma je time, unev{i samo jednu malu teorijsku promenu, preobrazio formulu s beskona~no mnogo savr{enih re{enja u }orsokak bez ijednog re{enja. Upravo u tome se i sastoji njegova teorema Ferma je tvrdio da u ~itavom beskona~nom univerzumu brojeva ne postoji celi broj ~iji je kub zbir kubova neka druga dva broja i da to va`i za sve stepene vi{e od 2, dakle, za sve vi{e od onih u Pitagorinoj teoremi. Da ova teorija dr`i vodu, ubrzo su se slo`ili i ostali matemati~ari. Kroz trial and error konstatovali su da ne mogu da na|u broj koji bi opovrgao Fermaovu tvrdnju. Jedini problem bio je u tome {to, i da su ra~unali do kraja vremena, nisu mogli da isprobaju sve postoje}e brojeve s obzirom na to da ih ima beskona~no pa stoga nisu mogli da budu stoprocentno sigurni da naredni broj ne}e opovrgnuti Fermaovu teoremu. Naime, u matematici tvrdnje moraju biti takve da se mogu matemati~ki dokazati i izraziti op{teva`e}om i nau~no ispravnom formulom. Matemati~ar mora da bude u mogu}nosti da se pojavi na podijumu i izgovori re~i to je tako zato {to.... Ferma je, po svom obi~aju, kolegama pokazao srednji prst. Na margini svog primerka Aritmetike ovaj matemati~ki genije je na`vrljao postavku problema i zavr{io s nekoliko redaka teksta. Cuius rei demonstrationem mirabilem sane detexi hanc marginis exquisitas non caperet. Ova re~enica je postala besmrtna u istoriji matematike: Otkrih uistinu predivan dokaz ovoga, no ne na|oh na margini mesta, te ga ne napisah ovde. Ako mu je namera bila da razbesni kolege, onda je u tome izvanredno uspeo. Od 1637. godine svaki matemati~ar koji je dr`ao do sebe tro{io je vreme, katkad i pozama{no, poku{avaju}i da na|e Fermaov dokaz. Generacije mislilaca nisu imale uspeha, sve dok 1993. Endru Vajls nije izneo kona~an dokaz. Bdeo je nad zagonetkom dvadeset pet godina, od kojih poslednjih deset skoro neprekidno.

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

27

Lizbet Salander je bila potpuno zapanjena. Odgovor je, zapravo, nije ni zanimao. Poenta je u samom re{avanju problema. Kad se na|e pred zagonetkom, ona je re{i. Pre nego {to je shvatila principe rasu|ivanja, matemati~ke misterije su joj oduzimale dosta vremena, ali uvek je dolazila do ta~nog odgovora bez virenja u re{enja. Tako je, nakon {to je pro~itala Fermaovu teoremu, uzela blok i po~ela da {kraba cifre, ali nije uspela da do|e do dokaza. Nije htela da vidi odgovor, pa je presko~ila deo u kojem je predstavljeno Vajlsovo re{enje. Umesto toga je zavr{ila s ~itanjem Dimenzija konstatuju}i da joj re{avanje nijednog drugog problema iz knjige nije predstavljalo ve}u pote{ko}u. Zatim se vratila Fermaovoj zagoneci i iz dana u dan je, sve iznerviranija, lupala glavu oko toga kakav je to ~udesan dokaz Ferma imao na umu. Zapadala je iz jednog }orsokaka u drugi. Lizbet podi`e glavu kad ~ovek iz sobe 32 iznenada ustade i po|e ka izlazu. Ona baci pogled na sat i zaklju~i da je nepomi~no sedeo dva sata i deset minuta. Ela Karmajkl spusti ~a{u na {ank pred Lizbet Salander, konstatuju}i da Lizbet ni najmanje ne zanimaju roza pi}a sa sme{nim ki{obran~i}ima. Lizbet je uvek naru~ivala isto rum s koka-kolom. Izuzev jedne ve~eri, kad je Salanderova bila fenomenalno raspolo`ena i toliko se napila da je Ela bila primorana da zamoli nekog od osoblja da je odnese do sobe, Lizbetina konzumacija pi}a sastojala se od kafe s mlekom, ponekog `estokog pi}a ili lokalnog piva karib. Kao i obi~no, sedela je na samom kraju desne strane {anka i ~itala knjigu s komplikovanim matemati~kim formulama, {to je u o~ima Ele Karmajkl bio ~udan izbor literature za devojku njenih godina. Konstatovala je i to da Lizbet Salander nije bila ni najmanje zainteresovana za to da se s nekim smuva. Ono malo slobodnih mu{karaca {to je poku{alo da je startuje odbijala je ljubazno ali odlu~no, u jednom slu~aju ne ~ak ni preterano ljubazno. Kris Makalen, kog je Lizbet grubo odbila, bio je lokalni mangup kome je i trebalo pokazati gde mu je mesto. Zato se Ela i nije previ{e iznenadila kad se nekako spotakao i pao u bazen posle celove~ernjeg prepiranja s Lizbet Salander. U Makalenove dobre osobine spadalo je to {to nije bio zlopamtilo. Vratio se slede}e ve~eri, trezan, i pozvao

28

Stig La{on

Lizbet na pivo, {to je ona posle kra}eg premi{ljanja prihvatila. Posle toga su se u~tivo pozdravljali kad bi u baru naleteli jedno na drugo. Je l sve u redu?, upita Ela. Lizbet Salander klimnu glavom i uze ~a{u. Ima li ne{to novo u vezi s Matildom?, upita. Jo{ uvek ide ka nama. Sme{i nam se neprijatan vikend. Kad }emo znati? I ne}emo dok ne pro|e. Mo`e da krene pravo na Grenadu i onda odlu~i da zaokrene na sever. ^esto imate orkane? Tu i tamo. Naj~e{}e nas zaobi|u u suprotnom ostrva ne bi ni bilo. Ali ne brini. Ne brinem. Iznenada za~u{e malo glasniji smeh; kada su se okrenule, ugleda{e `enu iz sobe 32, koju je izgleda nasmejalo ne{to {to joj je mu` ispri~ao. Ko su ovi?, upita Lizbet. Dr Forbs? Amerikanci iz Ostina u Teksasu. Ela Karmajkl je re~ Amerikanci izgovorila s odre|enim ga|enjem. Znam da su Amerikanci. [ta rade ovde? Je l on lekar? Ne, nije ta vrsta doktora. Ovde je zbog fondacije Santa Marija. [ta je to? Finansiraju obrazovanje nadarene dece. On je dobar ~ovek. Pregovara s Ministarstvom obrazovanja o izgradnji nove {kole u Sent D`ord`u. Dobar ~ovek koji bije `enu, re~e Lizbet Salander. Ela Karmajkl za}uta i o{tro je pogleda, a zatim ode do druge strane bara nose}i karib lokalnim mu{terijama. Lizbet je posedela jo{ deset minuta s nosom uronjenim u Dimenzije. Jo{ pre puberteta je postala svesna da poseduje fotografsko pam}enje i da se time u potpunosti razlikuje od svojih drugova iz odeljenja. Tu svoju osobinu nikome nije otkrila osim Mikaelu Blumkvistu, u jednom trenutku slabosti. Ceo tekst iz Dimenzija ve} je znala napamet i vucarala je knjigu sa sobom samo zato {to joj je predstavljala vizuelnu vezu s Fermaom, kao da joj je postala neka vrsta talismana.

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

29

Ali ove ve~eri pa`nju joj nisu dr`ali ni Ferma ni njegova teorema. Pred o~ima joj je bila slika dr Forbsa kako nepomi~no sedi i zuri u jednu ta~ku u moru. Nije mogla da objasni za{to je iznenada osetila da ne{to nije u redu. Na kraju zatvori knjigu, ode do sobe i uklju~i laptop. Nije joj padalo na pamet da surfuje po internetu. Hotel nije imao kablovsku vezu, ali njen kompjuter je imao ugra|en modem na koji je mogla da priklju~i svoj mobilni telefon i na taj na~in {alje i prima mejlove. Na brzinu napisa poruku i posla je na adresu <plejg_xyz_666@hotmail.com>:
[Nemam kablovski net. Treba mi informacija o izvesnom dr Forbsu iz fondacije Santa Marija i njegovoj `eni. @ive u Ostinu u Teksasu. Pla}am 500 dolara onome ko obavi istra`ivanje. Vosp.]

Mejlu je prilo`ila svoj originalni PGP-klju~, kodirala tekst Plejgovim PGP-klju~em i poslala ga. Zatim pogleda na sat i vide da je nekoliko minuta iza osam uve~e. Lizbet isklju~i laptop, zaklju~a sobu i od{eta ~etiristo metara niz obalu, pre|e put za Sent D`ord` i pokuca na vrata jedne stra}are iza restorana Kokosov orah. D`ord` Blend je bio {esnaestogodi{nji student. @eleo je da postane lekar ili advokat ili mo`da astronaut i bio je tanu{an poput Lizbet Salander i skoro jednako nizak. Lizbet ga je upoznala na pla`i tokom prve nedelje boravka na Grenadi, dan nakon {to je pre{la na Grand Ans. [etala je pla`om, a potom sela u hladovinu ispod palminog drve}a i gledala decu koja su nedaleko od nje igrala fudbal. Bila je uronila u Dimenzije kad je on pri{ao i seo na samo nekoliko metara od nje. ^inilo se da je nije ni primetio. Posmatrala ga je u ti{ini. Mr{avi, tamnoputi momak u sandalama, crnim pantalonama i beloj ko{ulji. Ba{ kao i ona, i on je bio udubljen u knjigu. Ba{ kao i ona, i on je prou~avao knjigu o matematici Osnove 4. Koncentrisano je ~itao i zapisivao ne{to u ve`banku. Tek kad se Lizbet posle pet minuta naka{ljala, on je postao svestan njenog prisustva i pani~no je sko~io. Izvinio se na uznemiravanju i po{ao, a Lizbet ga je u tom trenutku pitala da li ~ita o slo`enim brojevima.

30

Stig La{on

Algebra. Posle dva minuta, Lizbet mu je ukazala na fundamentalnu gre{ku koju je pravio u ra~unu. Posle pola sata, njegov doma}i bio je ura|en. Posle sat vremena, pre{li su celo naredno poglavlje u ve`banci, a Lizbet mu je sistemati~no objasnila trikove ra~unskih operacija. Gledao ju je s divljenjem. Posle dva sata, ispri~ao joj je da mu je mama u Torontu u Kanadi, a tata u Grenvilu, na drugoj strani ostrva, dok on sam `ivi u jednoj {upi malo dalje uz obalu. Bio je najmla|e dete u porodici i imao je tri sestre. Njegovo dru{tvo je na Lizbet Salander delovalo za~u|uju}e opu{taju}e. Situacija je bila neobi~na. Ona skoro nikad nije zapo~injala razgovor samo pri~e radi. Nije se radilo o stidljivosti. Konverzacija je za nju imala prakti~nu funkciju kako da do|em do apoteke ili koliko ko{ta hotelska soba. Konverzacija je imala i poslovnu funkciju. Kad je u firmi Milton sekjuriti za Dragana Armanskog radila kao istra`itelj, nije imala problema da vodi duge razgovore kako bi do{la do podataka. S druge strane, gnu{ala se privatnih razgovora, koji su uvek vodili do kopanja po onome {to je ona smatrala svojim li~nim stvarima. Koliko ima{ godina poga|aj. Je l ti se svi|a Britni Spirs ko? Da li ti se dopadaju slike Karla La{ona nikad nisam razmi{ljala o tome. Jesi li ti lezbijka to te se apsolutno ne ti~e. D`ord` Blend je bio smotan i srame`ljiv, ali bio je u~tiv i poku{avao je da s Lizbet vodi inteligentne razgovore, a ne da se s njom nadme}e ili kopa po njenom privatnom `ivotu. Ba{ kao i ona, ~inilo se da je i on sam. Za~udo, prihvatio je da se jedna matemati~ka boginja jednostavno pojavila na pla`i Grand Ans i delovao je zadovoljan time {to je htela da se dru`i s njim. S pla`e su krenuli posle nekoliko sati, kad se sunce ve} pribli`ilo horizontu. Po{li su u {etnju ka njenom hotelu, a on joj je pokazao svoj studentski sme{taj i posti|eno je pozvao na ~aj. Prihvatila je, {to ga je iznenadilo. Stan mu je bio krajnje jednostavan; stra}ara s jednim starim stolom, dve stolice, krevetom i ormarom za ode}u i posteljinu. Jedino osvetljenje dolazilo je od male stone lampe s kablom koji je vodio do restorana. Imao je mali re{o umesto {poreta. Ponudio ju je ve~erom koja se sastojala od pirin~a i povr}a serviranih na plasti~nim tanjirima. Smelo ju je ponudio i cigaretom lokalne zabranjene supstance, {to je tako|e prihvatila. Salanderovoj nije bilo te{ko da primeti kako njeno prisustvo uti~e na D`ord`a i da on nije sasvim siguran kako da se pona{a. Impulsivno je

DEVOJ^ICA KOJA SE IGRALA VATROM

31

odlu~ila da mu dozvoli da je zavede. To se, me|utim, razvilo u slo`enu i mu~nu proceduru pri kojoj je on nesumnjivo razumeo njene signale, ali nije imao pojma kako da na njih reaguje. Obletao je kao ma~ka oko vru}e ka{e dok ona nije izgubila strpljenje, odlu~no ga gurnula na krevet i skinula se. Bio je to prvi put da je neko vidi golu posle operacije u \enovi. Napustila je kliniku s blagim ose}ajem panike. Trebalo joj je dosta vremena da uvidi da niko ne zuri u nju. Lizbet Salander nikad nije zanimalo {ta drugi misle o njoj i nije joj bilo jasno za{to se odjednom ose}a tako nesigurno. D`ord` Blend je bio savr{eni debi za njeno novo ja. Kad je (posle odre|enog podstrekivanja) kona~no uspeo da joj otkop~a brushalter, odmah je, pre nego {to je i po~eo da se skida, isklju~io lampu pored kreveta. Lizbet je shvatila da je stidljiv i uklju~ila je lampu. Pa`ljivo je posmatrala njegovu reakciju kad je nespretno po~eo da je dodiruje. Opustila se tek dosta kasnije te ve~eri, uvidev{i da on njene grudi smatra potpuno prirodnim. S druge strane, ~inilo se da ba{ i nema s mnogo ~ime da ih uporedi. Nije joj bio plan da na Grenadi na|e maloletnog ljubavnika. To je bio poriv, i kad je kasno te no}i oti{la od njega, nije nameravala da se vra}a. Ali ve} slede}eg dana ga je srela na pla`i i osetila da je ovaj smu{eni de~ko zapravo prijatno dru{tvo. Tokom sedam nedelja boravka na Grenadi, D`ord` Blend je postao ustaljeni deo njene svakodnevice. Nisu se vi|ali tokom prepodneva, ali on je ve~eri provodio na pla`i, a no}u je bio sam u svojoj ku}ici. Primetila je da kad zajedno {etaju izgledaju kao dvoje tinejd`era. Sweet sixteen. On je mo`da mislio kako mu je `ivot postao zanimljiviji. Upoznao je `enu koja ga je podu~avala u matematici i erotici. D`ord` otvori vrata i osmehnu se. Je l ti treba dru{tvo?, upita Lizbet. Lizbet Salander je oti{la od D`ord`a Blenda ne{to posle dva ujutru. Telo joj je bilo ispunjeno toplinom i odlu~ila je da se do hotela pro{eta pla`om umesto da ide ulicom. I{la je sama kroz mrak, svesna da je D`ord` na oko sto metara iza nje.

32

Stig La{on

Uvek ju je pratio. Nikad nije ostajala da prespava kod njega i ~esto se o{tro bunio protiv toga da ona, `ena, potpuno sama ide no}u do hotela, tvrde}i da je njegova obaveza da je otprati. Posebno zato {to je naj~e{}e dugo ostajala kod njega. Lizbet bi obi~no saslu{ala njegovo izlaganje pre nego {to bi diskusiju prekinula jednim kratkim ne. I}i }u kud ho}u, kad ho}u. End of discussion. I ne, ne `elim pratnju. Prvi put kad je otkrila da je prati, u`asno se iznervirala. Ali sada joj je njegov za{titni~ki instinkt bio donekle {armantan, pa se stoga pravila da ne prime}uje da on ide za njom i da se ne vra}a ku}i sve dok se ne uveri da je ona pro{la kroz kapiju hotela. Pitala se {ta bi uradio ako bi je neko iznenada napao. Ona bi iskoristila ~eki} koji je kupila u gvo`|ari Makintajer i nosila u spoljnom d`epu ranca. Malo je fizi~kih pretnji koje se ne mogu re{iti jednim dobrim ~eki}em, smatrala je Lizbet Salander. Nebo je bilo posuto zvezdama, a mesec pun. Lizbet podi`e pogled i na|e zvezdu Regulus u sazve`|u Lava, blizu horizonta. Skoro da je stigla do hotela kad najednom zastade. Iznenada spazi nekog tik uz vodu, na pla`i ispred hotela. To je bio prvi put da je nekog videla na pla`i tokom no}i. Iako je razdaljina bila skoro sto metara, Lizbet je bez problema prepoznala ~oveka pod mese~evom svetlo{}u. Bio je to uva`eni dr Forbs iz sobe 32. Lizbet posko~i u stranu i sakri se iza drveta. Kad je pogledala na drugu stranu, D`ord`a Blenda nije bilo. ^ovek na pla`i {etao se napred-nazad. Pu{io je. Zastajao je u pravilnim razmacima i naginjao se kao da proverava ne{to u pesku. Ova pantomima je trajala dvadeset minuta, a onda on iznenada promeni pravac, ode do sporednog ulaza u hotel i nestade. Lizbet je sa~ekala nekoliko minuta pre nego {to je oti{la do mesta na kom je dr Forbs stajao. Kretala se po polukrugu i pa`ljivo posmatrala tlo. Videla je samo pesak, nekoliko kamenova i {koljki. Posle dva minuta je prekinula ispitivanje ruba pla`e i oti{la u hotel. Iza{la je na balkon, nagnula se preko ograde i pogledala terasu svojih kom{ija. Bilo je tiho i mirno. Ve~era{nja sva|a je o~igledno zavr{ena. Nekoliko trenutaka kasnije oti{la je po ranac, izvadila rizlu i napravila d`oint od supstance kojom ju je D`ord` Blend snabdeo. Sela je na stolicu i posmatrala mra~nu vodu Karipskog mora dok je pu{ila i razmi{ljala. Ose}ala se kao radarsko postrojenje u najvi{em stanju pripravnosti.