Zabranjeno Voce

Book as passion & BD
1
Shellby Cullen
ZABRANJENO VOĆE
2
***
Zavukao je prste u njenu smeđu kosu i privlačio joj
glavu bliže sebi. Dah im se ubrzavao. Privlačili su se snažno,
bliže jedno drugom i dugo, strasno ljubili. Na njegova
uzbuđenja ona je odgovarala istom merom, a nekada i više
nego što je mislila da može. Bio im je potreban jak napor
samokontrole da se odmah ne sjedine.
Sa puno nežnosti, polako, pružali su jedno drugom
zadovoljstva. Sva ona koja su ih oboje dovodila do vrhunca.
Koža im je sijala od vlažnih poljubaca ili od tankog, finog
sloja znoja. Kada je njena ruka nagonski krenula niže od
njegovog stomaka, tada je malo zastala. Njegov osmeh i
pogled istopili su i poslednji delić njenog stida.
Šaptali su reči želje čas nežno, čas strasno dok su se
njihova tela sjedinjavala. Opijeni snažnim talasima
zadovoljstva drhtali su od strasti.
– Pola... – oteo mu se krik zadovoljstva.
Umorna i zadovoljna, oslonjena na njegove grudi,
uživala je u osećanju svoje ženske moći nad njim.
– Harisone... – promrmljala je pospano.
Slast zabranjenog voća... pomislila je pre nego što je
utonula u san.
U vreme pauze između predavanja u kafićima,

studentskim restoranima ili parkovima u univerzitskom
gradu bilo je živo. Budući profesori, naučnici, pisci ili doktori
su koristili svoje slobodno vreme onako kako im je to najviše
odgovaralo. Neki su sedeli za stolovima, neki nastavljali svoj
rad u čitaonicama, a neki su koristili blagodeti živopisnih
parkova i izležavali se na travnatim površinama. Bilo je onih
koji su svoje vreme trošili na romantične sastanke i ljubili
se dugo i strasno, kao da vežbaju najduži poljubac za ulazak
u Ginisovu knjigu rekorda. Bilo je i onih koji su još uvek
birali ili testirali probrane da uđu u neka od mnogih
bratstava. To je izazivalo pažnju onih najmlađih, brucoša.
3
Ali, bilo je i onih koji su uživali u razgovorima i obedovanju

u prirodi.
– Obožavam hamburgere!
Pola Džarvis je istog trena poslala jedan vrlo rečit, ali i
gotovo pokajnički pogled u pravcu crnokosog, visokog
mladića sa krupnim, zelenim očima.
– Pretvorićemo se u hamburgere – Logan Hejns je
prevrnuo očima na njeno halapljivo žvakanje. – Pola, posle
više od tri godine života u studenskom gradu i tone
hamburgera koje smo pojeli... – njegova kao izvajana, gusta
obrva bila je značajno, čak, panično izvijena. – To u meni ne
može da izazove ushićenje, kao kod tebe, već samo osećaj
mučnine i ...
Logan je odmahnuo rukom kada je video da devojka i
dalje jede istim apetitom. Pola je široko, nimalo ženstveno,
otvarala svoje pune i rumene usne i grizla velike zalogaje.
Žvakala je sa uživanjem, mrmljajući. Morao je da primeti, po
ko zna koji put, da osim tih, primamljivih usana, na njenom
srcolikom licu nema ničeg specijalnog, ničeg upadljivog.
Imala je smeđe, okrugle oči, maleni nos i visoko čelo koje je
često pokrivala pramenovima svoje smeđe, duge kose. Zaista
nije bilo ničeg upečatljivog, ničeg što bi se izdvojilo, a ipak je
bila lepa. Jedinstvena i lepa na neki njoj svojstven,
specifičan način.
– I? I!?! Šta... – Pola se interesovala kratko između
zalogaja, dajući mu do znanja da sluti da u priči koju su
započeli postoji još nešto.
Prisećao se teme koju je načas zaboravio dok je
posmatrao.
– Ovakvi obroci izazivaju mi osećaj samosažaljenja –
priznao je.
– Samo... sažaljenja?! – zagrcnula se, a potom i
zasmejala.
– Ne znam šta je tu tako smešno? – negodovao je.
4
– Pa, TI! – rekla je takvim tonom kao da se to

podrazumeva.
– Zašto? – pitao je svojim promuklim glasom, sasvim
ozbiljan.
– Zato što ti najmanje ličiš na nekog ko treba da boluje
od te „bolesti” – napravila je navodnike prstima. – U čitavom
ovom studentskom gradu, ti imaš najmanje razloga za
samosažaljenje. Lep si, pametan, perspektivan i...
– I?
– Ti si muško sa stavom i karakterom! – dodala je. –
Kojem, pritom, sve ide od ruke...
– Nemaš ti pojma! – bunio se, a uzdah mu se oteo iz
širokih, snažnih grudi.
– Možda i nemam – nije se usprotivila – Pod uslovom...
Logane, da li ima nešto što ne znam o tebi?
Ona je to pitanje postavila tek onako, reda radi. Ipak,
pogledala ga je radoznalo, ispitivački, kao da ga prvi put vidi.
Odmahivao je glavom kao u neverici. Odlučna brada,
pravilne, oštre crte sve muževnijeg lica. Kada ga je podrobno
odmerila prisetila se da ona zna svaku tu crtu njegovog lika.
Takođe je znala i njegovu sportsku građu i mišićavo, snažno
telo. Logan i ona su bili drugari još iz tinejdžerskog doba.
Još od detinjstva su živeli u susedstvu, potom su išli u istu
školu, a onda su ruku pod ruku otišli i na matursku zabavu.
Zajedno su sa nestrpljenjem očekivali odgovore sa
univerziteta i istovremeno otvarali koverte kada su pristigle
sa rezultatima o njihovoj budućnosti. Onda su, logično,
zajedno proslavljali upis na isti, prestižni univerzitet. Ona je
odabrala književnost, a on psihologiju. Svako od njih je
imalo svoje opredeljenje, interesovanje i predispozicije.
Razlikovali su se, ali dobro razumevali i dopunjavali jedno
drugo.
Sasvim slučajno, njihovi putevi do tada su se ukrštali.
Ni Pola ni Logan nisu imali ništa protiv toga, baš naprotiv,
radovali su se tome što im sudbina ide na ruku.
5
Oboje su imali nešto više od dvadeset tri godine i svi

važni životni momenti su im nekako sudbinski bili
isprepletani nevidljivim nitima. Svi važni i nevažni događaji,
svi do jednog bili su povezani ili prepričani, a potom i
analitički prokomentarisani. Delili su najskrivenije misli,
emocije, poveravali tajne, poraze i pobede.
Na neki neobjašnjiv način, Logan je bio neraskidivi deo
nje same.
Dok su druge devojke maštale i uzdisale za tim
inteligentnim, zgodnim i lepim mladićem, ona je uvek mogla
da računa na njega. Imala ga je za sebe i uz sebe, i on nju,
kada god je to bilo potrebno. Njihovo prijateljstvo je bilo
iskreno i snažno, i trajalo je godinama. I oboje su uživali u
vremenu koje su provodili zajedno, a bilo ga je mnogo.
– Logane... – podsetila ga je da mu je postavila pitanje.
– Šta si pitala? – i on je delovao zamišljeno i odsutno
duhom.
– Da li postoji nešto što ne znam o tebi?
– Toga gotovo da nema! – usledio je njegov brz odgovor.
– G-o-t-o-v-o – spelovala je značajnim, melodičnim
glasom i podsetila ga da je pažljiv slušalac.
– Hvataš se za svaku moju reč...
– A ti izbegavaš odgovor – bocnula ga je kažiprstom u
čvrst, mišićav stomak.
– Ne izbegavam – uhvatio je za bradu i uneo joj se u
lice.
– Čak i da je u pitanju samo lapsus, to ukazuje da tvoja
podsvest nešto krije od mene – završila je kroz smeh, ali
prekornim glasom.
– Nema ničeg što ne znaš o meni, davežu! – mrštio se.
– Hoćeš i moj hamburger?
– Hoću! – spremno je uzela hranu i zagrizla nov zalogaj.
– Ali to ne znači da si me ućutkao i podmitio da bi promenili
temu. Sumnjiv si... Tu se nešto krije...
6
– Nije mi bilo ni na kraj pameti da te podmićujem ili

menjam temu, a tema je hrana. Rekao sam ti da mi se ta
hrana smučila i...
– Mislim na razgovor o samosažaljenju ili o tome da
nešto kriješ, o tome nismo završili...
Ponoviću – prekinuo je. – Nema ničeg što...
– Logane, da li je moguće!? – lupila se po čelu kao da
se nečega iznenada prisetila.
– Šta?!
– Da patiš!
– Patim?!
– Patiš zbog... Endži mi je pričala da se čudno ponašaš
i da...
Nasmejao se. – Endži moju dosadu u vezi sa njom
tumači kako njoj
odgovara. Naivna je – slegao je ramenima.
– Endži nije...
– Onda, ostavlja takav utisak – raširio je ruke sa
žaljenjem. – Ona je samo još jedna u nizu tvojih novopečenih
prijateljica koje... – odmahnuo je nestrpljivo rukom.
– Šta?
– Koje preko tebe, dolaze do mene – konstatovao je uz
uzdah dosade.
– Nekada zaista pomislim da se sve te devojke druže sa
mnom samo zbog tebe – razmišljala je i negodovala naglas.
– To je već tvoj problem – ubacio je. – Ja se ne žalim,
bilo je tu interesantnih slučajeva.
– Devojke nisu slučajevi! – pobunila se Pola.
– Ni muškarci nisu plen koji lovite!
– Nisu, ali... – otezala je mazno kroz osmeh i značajno
izvila obrvu. -
Jesu.
– Posle se čudiš što nijedna ne može da me zaintrigira
na duže staze – nasmejao se uz prekor. – Dakle, sa Endži
sam bio samo zbog toga što si ti insistirala i ubeđivala me
7
da se razlikuje... – završio je nezainteresovan da dalje

produbljuje i nastavlja tu temu.
– Siguran si?
– Ukazivala si mi na njene kvalitete, koje, uzgred budi
rečeno ja nisam primetio, a sada me još nabeđuješ da patim
– negodovao je.
– Ispada da si bio u vezi sa njom samo da bi meni
ugodio. Zar ti to ne zvuči glupo?
– Zvuči, a i nije istina. Endži je...
Endži ti se ipak sviđala – pogledala ga je ispitivački.
– Jeste – složio se i klimnuo glavom. – Ne bih bio sa
njom da je drugačije. Zgodna je, slatka, inteligentna, ali ne
toliko da patim što mi više nije zanimljiva – slegao je
ramenima i blago nakrivio glavu. – Što imam druga
interesovanja.
– Ni ona nije uspela da te omekša... – zaključila je više
za sebe gotovo očajnim glasom.
– Moje srce i duša su mirni i kada je ona u pitanju. Ne
inspiriše me na način koji očekujem, kojem težim i koji
želim. Na način, koji bi me naveo da produžim tu vezu i...
– Kao ni veze sa Niki, Karolinom, Džulijom...
– Proći će nam pauza dok nabrojiš – upozorio je.
– Tvoje veze nikada nisu trajale duže od dva meseca –
prekorela ga je. – Jednom će se pojaviti neka koja će otopiti
tu santu leda oko tvog srca – upozoravala je.
– Nadam se.
– Logane, ti tako mnogo tražiš od devojaka.
– Naprotiv! Tražim samo malo. Da ne budu
proračunate, samozadovoljne i samodovoljne. Od žene samo
očekujem da bude jedno normalno ljudsko biće.
– Ja sam ljudsko biće – pevušila je kao dete.
– Jesi – složio se i uneo joj se u lice. – I srećan sam zbog
toga.
– Toliko, da ćeš i večeras biti moj pratilac na
studentskoj zabavi?
8
– Daaa – oponašao je njeno treptanje i maženje. –

Koketiraš.
– Moram malo da vežbam – pravdala se devojka.
Prasnuo je u smeh. – Pola, ti si privlačna, koketna i
zavodljiva i bez vežbe. Po prirodi si ženstvena, senzibilna i
emotivna.
– Jesam?
– Ne mogu da verujem – odmahnuo je glavom. – Ne
mogu da verujem, da si još uvek nesigurna u sebe. Čak, i
kada su...
Svi moji snovi ostvareni – završila je umesto njega.
– Tačno! Znači, htela si samo potvrdu da je sa tobom
sve u redu -konstatovao je. – U redu si, mala!
– Logane, ne znam šta bih bez tebe – kao potvrdu te
tvrdnje bacila se na njega i snažno ga zagrlila.
– Šta bi ti bez mene? – kao zamislio se.
– Išla bi sama na zabavu... – zadirkivao je kroz smeh i
izvlačio se iz njenog zagrljaja da bi joj poslao značajan
pogled.
– To je površno! – prekorela ga je dok se vraćala u joga
položaj.
– Ali je tačno.
– Ti mi značiš mnogo više – poslala mu je pogled pun
obožavanja.
– Znam, ali ipak...
– ...Uz tebe imam i pratioca za zabavu – završila je
umesto njega bez kajanja.
– I nekog ko prikriva i pokriva tvoje nečasne, grešne i
nemoralne...
– Nema ničeg grešnog u mojoj vezi sa Harisonom –
usprotivila se.
– Pa... I nema – složio se.
– Misliš da je bolesno to što...
9
– U psihologiji se potreba za vezom sa starijim

muškarcem naziva Elektrin kompleks, mada... – visoko
izvijenih obrva klatio je glavom levo-desno.
– Mani me tih psihoanalitičkih termina i predavanja.
Harison nije mator, ima tek trideset pet, i tako je... seksi! –
promrmljala je kroz stisnute zube.
– Vizuelno i intelektualno – pohvalno je klimao glavom.
– I na tebe ostavlja utisak?
– Da. Harison je zaista pravi muškarac – složio se
zamišljeno.
– Da li si siguran, da nisi... – suzila je pogled.
Homoseksualno nastrojen? – trudila se da bude ozbiljna.
– Ja jesam – nasmejao se muški, grleno. – Siguran sam
da nisam homoseksualac. Definitivno!
– I ja sam sigurna, kao i mnoge moje novopečene
prijateljice sa kojima si bio u vezi – pridružila mu se u
smehu.
– Ali mnogim drugim ta sumnja služi kao dobar razlog
što tvoje i moje prijateljstvo traje svih ovih godina –
podsmehnula se.
– Uvek ima onih koji su samo površni – slegao je
ramenima nezainteresovan za tu, ili slične priče koje su ih
godinama unazad pratile.
– Ne smeta ti što ti je „etiketa” da si homoseksualac
gotovo lebdi nad glavom?
– Ne, naprotiv. To je odličan afrodizijak za devojke...
– Kada si ti u pitanju, nije to u pitanju...
– Nego?
– Ti si pravi afrodizijak!
– Podilaziš mi, jer... Opet nešto mutiš?
– Neee.
– Imaš neku prijateljicu za mene? – sumničavo je
posmatrao.
– Pa... Prozreo si me – priznala je uz uzdah.
– Pola, zaista sam umoran od toga...
10
– Nisi je ni video...
– Nisam? – začudio se.
– Ali hoćeš!?
– Neću, ne ovoga puta – usprotivio se odlučnim glasom.
– Ispitni rokovi su u toku i trenutno me zanima samo učenje.
– Glupo je da joj kažem tako nešto – brecnula se. – Da
te knjige zanimaju više od devojaka – kolutala je očima. –
Moramo da mislimo na tvoj rejting...
– Moj rejting je sasvim OK. Budem li još radio na njemu
postaću lak muškarac – na tu opasku se slatko nasmejao.
– Žigolo... Mogao bih i da zaradim – zaključivao je kroz
nestašan osmeh.
– Lak muškarac ili ne... – mrmljala je više za sebe. –
Ali, učenje nije dovoljno dobar razlog da te jedna lepa i
pametna devojka ne zanima... -odmahivala je kažiprstom.
– Šta misliš... – Logan se uozbiljio. Zamislio se u
pokušaju da nađe neki bolji izgovor. – Na primer, mogao bih
da se pravim da patim zbog Endži?
– Onda će Endži dobiti nadu... – zaključila je uz
odlučno negiranje glavom.
– U pravu si, to ne bi bilo dobro za nju. Gubila bi vreme
zavodeći me iznova... – namrštio se. – Zaista ne bih da je
dovodim u zabludu.
– Logane, ti si neverovatan. Džentlmen!? Neverovatno,
ti si živi dokaz da ta vrsta još nije izumrla.
– A ti si... – pokušao je da je ućutka.
Nikada ne misliš samo na sebe. Tako si nesebičan,
pažljiv, brižan, drag i... – odmahivala je glavom u neverici. –
Divan!
– Nisam baš toliko divan. Činjenica, ne želim nikoga da
povredim – očajavao je. – Ali, radim to i iz vrlo sebičnih
razloga. Ne želim ni da neko krade moje vreme i energiju –
slegao je ramenima.
– Zato ćemo da smislimo nešto bolje od toga da te
zanima samo knjiga... – dodala je.
11
– Tebi je više stalo do mog rejtnga nego meni – dodao

je uzgred i pogledao na sat.
– Stalo mi je do svega što je u vezi sa tobom – slegla je
ramenima kao da se to podrazumeva.
– Vreme je da se vratimo na predavanja!
Ustao je i po navici joj pružio ruku da joj pomogne.
Loganova šaka je bila snažna, topla i velika, a prsti dugi.
Kada je ustala i stala pored njega osetila se sićušnom i
malom kao što je bila i njena ruka u njegovoj. Osim što se
uvek osećala tako krhkom, pored njega se uvek osećala
zaštićeno, zbrinuto, opušteno i bezbrižno. I najveći problemi
činili su se sitni i nevažni, rešivi. Njihovo prijateljstvo,
Loganovo razumevanje i ljubav bili su joj važni. Najvažniji.
– Koji čas imaš?
– Oboje idemo na književnost – podsetila ga je uz
značajan osmeh i ćušnula laktom u rebra.
– Jedva čekaš? – pogledao je iskosa.
– Aha – klimnula je. – Ti ne?
– Biće zanimljivo kao i uvek – nasmejao se. – Zbog
zanimljivih predavanja, a i govorkanja i došaptavanja među
devojkama. Ipak, ja preferiram...
– Psihologiju – otpevušila je.
– Da. Čuo sam da nam stiže novi profesor – dodao je
uzgred.
– Profesorka – ispravila ga je. – Je l’!?
– Da – klimnula je se ubeđenjem.
– Nadam se da je neka mlada i zgodna – razmišljao je
naglas. -Sigurna si... da je u pitanju ženska?
– Sto posto!
– Odakle uopšte dobijaš sve te informacije...
– Mi devojke se ne bavimo samo tračarenjem nego i...
– Proverom i potvrđivanjem istih.
– Da – složila se nevoljno.
12
U sali je gotovo vladao muk. Svi su sa pažnjom pratili

predavanja profesora Folknera. Tako je uvek bilo, izuzev u
situaciji kada je u pitanju bila javna debata o nekom delu.
Tišinu je remetio samo glas profesora koji je upravo, da bi
dao na značaju svom predavanju, čitao odlomak zanimljivog
teksta kultnog pisca.
– Uf! – Logan je tiho jeknuo kada ga je Pola gurnula
laktom u rebra.
Njen gest ga je opominjao da obrati pažnju na nešto
drugo, a ne na
zanimljivo predavanje. Potražio je njen pogled.
Smeđim, krupnim očima poslala mu je mig, negde iza
njihovih leđa. Njene usne bile su napućene, a obrve visoko
izdignute. Logan se jače naslonio uz naslon i naćulio uši da
čuje jedva primetno došaptavanje iza njih.
– Tako je seksi...
Te reči propratio je čežnjiv ženski uzdah i Logan se
nesvesno osmehnuo odmahujući glavom. Neretko je slušao
slična došaptavanja i uzdahe na predavanjima iz
književnosti. Polu je to zabavljalo, a njega u početku
zbunjivalo.
Ipak, kada je bolje razmislio i osmotrio, stvar je iz
drugog ugla izgledala potpuno drugačije. Na prvom mestu,
više ga nije čudilo što je u amfiteatru bilo daleko više
devojaka. Osim zaista iscrpnih i zanimljivih predavanja,
neosporni šarm profesora Folknera bio je razlog velikog
broja slušalaca. Retko koji muškarac se mogao porediti sa
profesorom. Logan je bio dovoljno pošten i dovoljno
muškarac da to bez zavisti prizna.
– Božanstven je... Savršen – razgovor u pozadini se
nastavljao.
– Savršen. Mmmm...
– Kolaju priče da voli studentkinje – čulo se u
nastavku.
13
– O?! Kada bi to bila istina... Ja ne bih odolela – tiho se

kikotala druga devojka. – Odmah bi...
– Dušo, stani u red – Pola nije odolela da se ne umeša
i blago se okrenula unazad da se pridruži došaptavanju.
– Pola, dođavola! – negodovao je Logan kroz stisnute
zube, samo za njeno uho.
Logan je bio njena savest, osmehnula se nesvesno.
– Što se čudiš? – pravila se nevešta. – Koja od nas ne
bi... – kao čudila se. – Zar ne, devojke?
– Naravno – složile su se gotovo uglas tihim šaptanjem.
– Ipak, sumnjam u istinitost tih pričica – nastavila je
Pola poverljivim glasom.
– Zašto?
– Za protekle tri godine, koliko sam ovde... Nema
nikakvih dokaza za te tvrdnje. Uostalom...
– Da?
– Niko, pa ni profesor Folkner, nije dovoljno smeo... –
uzdahnula je sa žaljenjem. – Ili lud da rizikuje katedru i
posao na ovakvom univerzitetu zbog... – odmahnula je
dlanom.
– Koleginice Džarvis!
– Da?! – okrenula se spremno, kao da je i očekivala to
da čuje.
Pola nije ni trepnula na profesorovu prozivku. Samo je
spustila ruku i okrenula se prema katedri. Udobnije se
namestila i radoznalo izvila vrat i uzvratila miran, strpljiv
pogled u profesorovom pravcu.
– Nadam se da je tema o kojoj se u vašem okruženju
raspravlja na račun mog predavanja.
– Naravno! – dve devojke su se uglas oglasile pomalo
paničnim glasom.
– Da, upravo pričamo o temi koju ste nam predočili –
Pola je bila smirena.
14
– Učinilo mi se, da... Po običaju, hoćete da date neko

svoje mišljenje – u njegovom tonu nije se moglo naslutiti
ništa više sem puke konstatacije.
Nije joj se podsmevao, niti je zadirkivao. Lice mu je
krasio široki osmeh dok je čekao njen odgovor.
– Pa... Bojim se da ste... Po običaju, i ovoga puta u
pravu, profesore. Imam svoje mišljenje...
– Obožavaš da si u centru pažnje – konstatovao je
Logan.
– Da! – priznala je i brzo namignula u Loganovom
pravcu.
Tačno je znala sled događaja i samo ga je iščekivala. Sa
uživanjem je posmatrala kako Folkner šeta svojim laganim,
smirenim koracima prema katedri. Uvek je tražio najbolji
položaj da dobro vidi svog sagovornika. Kada je stigao do
sredine masivnog stola boje mahagonija, naslonio se leđima
na njega. Prebacio je nogu preko noge i prekrstio ruke na
grudima.
Sačekao je da i ostali u sali učine slično. Studenti su
se nameštali da pažljivije prate raspravu koja se po pravilu
pretvarala u javnu debatu u kojoj su svi učestvovali.
Profesor je poštovao svačije mišljenje i svima je dozvoljavao
da iznesu svoje stavove. To je takođe bio jedan od razloga
što su se na njegovim predavanjima svi osećali opušteno i
što su predavanja često bila vrlo zabavna.
– Nadam se da znaš o čemu se radilo tokom ovog
predavanja -mrmljao je Logan zabrinuto u njenom pravcu.
– Naravno, odavno sam naučila da razgovaram,
slušam, razmišljam i došaptavam se sa tobom dok gledam
profesora Folknera tokom predavanja objasnila mu je tiho,
poverljivo samo za njegove uši.
– Da čujemo vaše mišljenje, koleginice – Folkner je
zatražio pažnju. On nikada nije ostavljao nerešene situacije.
15
– Mislim da moderna književnost nema literarnu

vrednost – ispalila je dovoljno glasno da je svi čuju. – Čista
komercijala. Ispitivanje tržišta i plasiranje proizvoda.
– Čime potkrepljujete tu tvrdnju koja zvuči kao da smo
na času ekonomije? – profesor je bio zainteresovan.
– Očigledno ne delite moje mišljenje, ali...
– Ne delim – složio se.
– Neretko se dešava da je ekonomija vrlo umešana u
gotovo sve sfere. Bilo da se radi o umetnosti ili kulturi...
– Izbegavate odgovor na temu dela koje obrađujemo –
upozorio je.
– Ne – negirala je odlučno. – Svoju tvrdnju, da to delo
nema literarnu vrednost već i komercijalnu, zasnivam na
tome da većina savremenih pisaca radi na „zadatu temu” –
napravila je navodnike.
– Zanimljivo!
– Onu koja je trenutno aktuelna, a samim tim
interesuje čitalačku publiku. Dakle, donosi novac! Prisetimo
se da je osamdesetih bilo vrlo aktuelno pisati na temu droga,
devedesetih je na listi najčitanijih u prvih pet dela bilo štivo
vezano za psihologiju i psihoanalizu... Sve sami priručnici
za...
– Nećemo produbljivati temu! – precizirao je. –
Držaćemo se teme. Dakle, vaš stav je da je u ovom delu pisac
samo radio na zadatu, aktuelnu temu?
– Da – klimnula je. – Možemo uporediti par pisaca nove
generacije. Dolazimo do zaključka da neki razmišljaju bolje,
dublje, čak, samo pišu uspešnije od drugih na istu temu. Ili
samo imaju bolje veze u izdavaštvu – gotovo se
podsmehnula. – Ali, i u ovom slučaju to je samo dobro
urađen domaći zadatak.
– A šta je po vama najaktuelnija tema i... – osmehnuo
se izazivački. – Najisplativija.
Zamislila se samo trenutak. – Nije u vezi sa današnjom
temom. Ali... – kolebala se samo čas. – Najisplativije je sve
16
ono što je vezano za decu! Kad bolje razmislim mogla bih da

napišem bajke bolje i od Crvenkape, Pinokija ili Pepeljuge...
– slegla je ramenima. – I da se obogatim.
– Puni ste ideja, koji nemaju veze sa temom.
– Zar tema ove rasprave nije bila... Šta donosi novac?
Zvono se oglasilo za završetak časa. Ipak, svi su i dalje
sedeli.
– Interesantan stav koji mi je dao ideju... – profesor
Folkner je jedini počeo da skuplja svoje stvari. – Za sledeći
čas pripremite radove na zadatu temu koja je... – premišljao
se samo čas. – Ista kao u delu koje smo danas obrađivali.
Pisac je jedan od najčitanijih savremenika. Zaključak, to je
još uvek vrlo aktuelna tema i veoma isplativa – pogledao je
u Polinom pravcu. – Tema možda nije tako aktuelna kao
univerzitetska zabava koja vam predstoji, ali... – slegao je
ramenima gotovo pokajnički. – Želim da vidim vaše radove
na mom stolu na sledećem predavanju.
– To je u ponedeljak! – dobacio je neko.
– Imate ceo vikend – gotovo ih je zadirkivao.
Dobro se znalo da su vikendi služili za putovanja ili
zabave po studentskim sobama i klubovima.
Negodovanje u sali najviše je bilo na Polin račun i u
njenom pravcu. Čulo se gunđanje, ali niko nije ni pokušao
da promeni profesorovu odluku.
– Što ti je ovo trebalo? – negodovao je Logan.
– Ne brini, pomoći ću ti.
– Neka hvala. Ne brinem za sebe, već... Neće te primiti
ni u jedno bratstvo, ni sestrinstvo – trudio se da ostane
ozbiljan.
Prasnula je u smeh. – Posle tri godine... Mislim da je
svima jasno da ne želim da pripadam nijednoj grupi.
– Ma koliko to uticalo na tvoj rejting? – zadirkivao je.
– Moj rejting je, kao i tvoj, sasvim OK. Zadovoljna sam
sobom.
17
Pola Džarvis je te večeri imala dovoljno razloga da

zaista bude zadovoljna sobom. Haljina joj je stajala
savršeno. Moderan kroj je golicao maštu i činio je
ženstvenom, izazovnom. Pogledi mladića su se gotovo lepili
za nju i govorili više od reči. Potvrđivali su da je napravila
pravi izbor. Na sudentsku žurku je ušla ruku pod ruku sa
Loganom. Po pomalo zavidnim pogledima devojaka,
nesumnjivo, bila je u društvu najzgodnijeg i najpoželjnijeg
mladića.
Pred njom, u masi, pronašla je par smeđih očiju koje
je tražila. Za nju najintrigantniji i napoželjniji muškarac,
profesor književnosti. Harison Folkner.
Po navici, uporedila ga je sa Loganom. Ko zna zašto je
uvek to radila. Sve muškarce je poredila sa njim. Logan je
za nju bio oličenje muške lepote. Visok, sportski građen,
zgodan. Imao je zelene, blage oči i crnu gustu kosu. Crte lica
su mu bile izražajne, oštre i pravilne, a osmeh širok. Kada
ne bi bio uspešan u psihologiji, čije studije je privodio kraju,
lako je mogao da nađe sebi posao u reklamiranju muških
proizvoda. Nije sumnjala da bi te reklame mogle biti širokog
spektra i vrlo uspešne. Bilo koji proizvod da je reklamirao,
lako je mogao biti jedan od najprodavanijih. Pa makar se
radilo o muškom donjem vešu, prezervativima ili sportskoj
opremi, parfemima, pa i najobičnijoj pasti za zube. Osim
snažnog vizuelnog utiska koji je Logan ostavljao, imao je i
mnoge druge prave kvalitete. Bio je osećajan, karakteran i
inteligentan.
U poređenju sa Loganom, Harison Folkner je bio
potpuno drugačiji, ali nije gubio bitku. Iako nije bio tako
visok i mišićav, njegovo telo je bilo zgodno. Snažno. Imao je
široka ramena, jake grudi, čvrstu, mušku građu. Lice mu je
bilo mekših crta, ali brada je odavala odlučnost i
samouverenost. Njegove smeđe oči su bile tajanstvene,
gotovo koliko i njegov osmeh. Bio je seksi i muževan.
Posedovao je mudrost, ali i fin smisao za šalu.
18
Profesor Folkner je upravo završavao ples sa jednom

studentkinjom kada su se Logan i ona pojavili na zabavi.
Iako je bio u zanimljivom društvu, primetio je njen dolazak.
Pola se samozadovoljno osmehnula. Samo je ona, i pored nje
možda Logan, čitala jasnu poruku koju je slao Harisonov
naoko smiren pogled.
Čekao je.
Želeo je.
Skoro cela godina, koliko je trajala njihova tajna veza,
nije umanjila intenzitet te čežnje. I ona je njega želela. Imao
je divne, nežne ruke i oči. Ti njihovi ukradeni sati, dani i
meseci su bili nešto najuzbudljivije što joj se desilo u životu.
Nešto nezaboravno i neizrecivo. Po Harisonovom pogledu,
moglo se zaključiti da se i on oseća slično.
Najednom, gotovo je izgubila svaku sumnju da
tajnovitost njihove veze nije bila jedini važan uzrok njenih
snažnih osećanja. Srce joj je snažno udaralo dok mu je
prilazila u pratnji Logana.
– Dobro veče, profesore!
– Dobro veče, profesore – Pola se pridružila Loganovom
pozdravu.
– Kasnite... – Harison se naklonio umesto pozdrava.
Logan se nasmejao. – To je jedna od Polinih taktika da
privuče pažnju.
– Moramo priznati da joj je pošlo za rukom – mrmljao
je Harison.
Njegov pogled je putovao niz njenu kosu, lice, vrat.
Samo na tren, njegovo interesovanje su postale njene grudi.
– Jeste? – pravila se nevešta u želji da izmami još pokoji
kompliment.
Istovremeno, zadovoljna sobom okretala se oko sebe da
uhvati još poneki pogled pun divljenja.
Harison je gledao nekako smireno, samo analitički.
Uprkos tome, telom su joj prolazili žmarci od njegovog
19
pogleda. I on je bio zgodan, bez dileme. Bilo je među njima

nečeg više od fizičke privlačnosti, zaključila je.
– Hvala na lepim rečima. Što se tiče toga da sam
povodljiv... – nesvesno je slegao ramenima – Takav sam
samo kada je Pola u pitanju.
– Nadam se, za tvoje dobro, da si u pravu – dobacio je
za njima.
– Pola! – prosiktao je Logan kroz stisnute zube iako više
niko nije mogao da ih čuje. – Nekada zaista preteruješ i
ponašaš se kao glupava klinka.
– Preterala sam?
– Da. Rečenica, koji par je dobitna kombinacija je bila...
– Provokativna?
– Pre bih rekao pomalo prosta. Da ste ti i Harison
dobitna kombinacija u krevetu, je gotovo lebdelo u vazduhu.
– To je... valjda činjenica.
– „Valjda”. Nisi ni sigurna, a razmećeš se... – nervozno
je odmahnuo rukom. – Jednom ću te ostaviti na cedilu, da
se sama izvlačiš iz svojih...
– Ne bi se usudio.
– Zato što sam povodljiv?
– To te baš iznerviralo?
– Ne. To je činjenica.
– Kao i ona, da si samo zbog mene povodljiv.
– Da. Jedino ti uspevaš da me nateraš da radim stvari
koje... -odmahnuo je nervozno rukom. – Harison je bio
dovoljno pošten i iskren da mi skrene pažnju na to.
– On zaista ima jako visoko mišljenje o tebi.
– Dobro sam prošao – mrmljao je. – Ako zanemarim da
sam povodljiv, udelio mi je sve same komplimente.
– Sve si ih zaslužio.
– Ne umiljavaj mi se – zamolio je. – Biću sa tobom još
malo, a posle...
– Jeste, pošlo ti je za rukom da privučeš pažnju.
20
– Za privlačenje pažnje nije potreban naročit talenat,

ali treba biti maher zadržati pažnju – dodala je.
– Ne sumnjam da će te ples koji planiraš... – zastao je.
Dovesti do cilja.
Harison je tom rečenicom nagovestio koliko je dobro
poznaje. Nju i njene igrarije. Znala je da se ponekad ponaša
detinjasto, to je bilo jače od nje, ali nikada nije bila sigurna
da li Harison to odobrava. Nikada naglas nije izneo svoj stav.
Jednostavno bi joj nagovestio da je uhvaćena na delu i tu se
sve završavalo.
Način na koji je Harison gledao bio je nepristojan.
Osećala je slabost. To joj je najmanje trebalo u tom
trenutku.
– Nadam se da ste povodom toga u pravu, profesore.
Upravo ćemo da proverimo tu tvrdnju. Zar ne, Logane? –
pozvala je svog pratioca.
– Naravno!
– Hoćemo li svima da pokažemo koji je par dobitna
kombinacija... -napravila je dramsku pauzu. – Na podijumu
– završila je slatkim glasom.
Logan joj je upozoravajuće stegao šaku. To je trebalo
da znači da preteruje.
– Prvi ples uvek pripada meni – mladić se gotovo
izvinjavao.
– Samo izvolite – Harison je galantno prihvatio to
pravilo.
– Logan i ja smo zajedno završili i plesnu školu – ipak
se pravdala.
– Očito, ti i Logan imate mnogo toga zajedničkog –
prokomentarisao je. – Logane... – Harison je odmahnuo
glavom. – Ti si inteligentan, kreativan i karakteran mladić,
ali i povodljiv.
– Svako svojim putem.
– Snalazi se sama.
21
Dok je, uz Logana, lagano koračala između prisutnih

primetila je da je postala nestrpljiva. Tek što su stigli, a ona
je već čekala neko pristojno vreme ili prvu priliku da se
Harison i ona neopaženo izvuku sa zabave. Da ostanu sami.
Pa ipak, znala je da je suludo da se nada da će vreme brzo
proći. Zbog toga je obećala sebi da će se bar potruditi da se
dobro zabavi. Umešala se među par poznanica i zaplesala u
ritmu muzike.
Da li zbog činjenice da je o njemu maštala celog dana,

ili zbog njegovog pogleda sa početka večeri, tek, Pola se nije
čudila što joj je srce sve ubrzanije lupalo kako joj se
približavao.
– Dobro veče! – pozdravio je Harison Folkner kada su
se nešto kasnije, kao slučajno sreli u blizini bara.
– Još jednom... Dobro veče, profesore Folkner.
– Koliko se sećam, pravilo je da na ovakvim zabavama
zaboravimo formalnosti – podsetio je.
– Naravno – lupila se po čelu skoro teatralno. – Šta
misliš o plesu?
Izazivala ga je.
Dovodila ga je do ludila.
Slutila je da mu je potrebna jaka samokontrola da je
odmah ne uhvati za ruku i izvede sa zabave i odvede pravo
u krevet.
Pre godinu dana, na sličnoj zabavi on je njoj postavio
isto pitanje, prisetila se. – Šta misliš o jednom plesu?”
Srce joj je zalupalo kao da će iskočiti iz grudi. Bila je
iznenađena samim tim da joj se obratio. Na pomisao da bude
u njegovom zagrljaju, pa makar to bilo pri plesu, noge su joj
otkazivale poslušnost. Bila je kao prikovana za zemlju.
,,A ti o razgovoru?”– uzvratila je delom smelo, delom
stidljivo.
Taj razgovor, u početku odmeren i stidljiv, dugo je
potrajao.
22
Zbog svoje opčinjenosti profesorom, tokom studija je

uspela da saznala sve o njemu. Šta voli, šta ne i koja su
njegova interesovanja. Pročitala je sve što je on napisao, kao
i svaku njegovu kritiku ili rubriku u novinama. Mislila je da
je to jedini način da mu bude bliska, a ispostavilo se da joj
je ta njena opsesija pomogla da ga osvoji i zadivi.
Još se jasno sećala kako je Harison bio iznenađen
njenim interesovanjima, razmišljanjima i stavovima. Bilo je
jasno da ga je osvojila svojom radoznalošću, inteligencijom,
mudrošću, a i smislom za humor. Tema za razgovor su imali
na pretek. Već taj prvi razgovor ih je mnogo kasnije doveo
do prvog, nevinog poljupca. Sledeći razgovori odveli su je
pravo u njegov krevet.
Pre te večeri Pola je čitave dve godine bila potajno
zaljubljena u profesora Folknera. Vodila je zamišljene
dijaloge i rasprave sa njim, maštala je o njemu. Smišljala
najrazličitije načine i teme da ga zainteresuje bar tokom
njegovih predavanja i rasprava. Živeo je u njenim snovima i
pravio lom. Samo u njenim snovima je mogla da ga ljubi, da
ga ima.
Poslednjih godinu dana su svi njeni snovi postali
stvarnost.
Harison je još uvek gledao istim žarom, zainteresovan
za nju. Njeno telo i um.
– Pa... Šta misliš o plesu? – ponovila je pitanje.
– A ti o razgovoru?
– Čitaš mi misli? – interesovala se, tek, da mu da do
znanja da razmišljaju na istu temu.
– Voleo bih da imam tu sposobnost – pružio joj je ruku
i poveo je da plešu.
– Ne bi otkrio ništa što već ne znaš.
– Želiš me? – pitao je tek kada je uzeo u zagrljaj.
Zaplesali su laganom ritmu.
– Da – prikovala je pogled na njegove smeđe oči.
23
Uhvatio je za ruku i privukao uz sebe. – Da li si uopšte

svesna toga šta mi radiš? – šapnuo joj je na uho dok su
plesali.
Umesto da se naslađuje svojom moći, odmakla se od
njega.
– Nadam se da ne treba da te podsećam, ali... Da li si
uopšte svestan koliko rizikuješ? – uzvratila je pitanjem.
– Ugled, karijeru, mesto na ovom univerzitetu... –
nabrajao je.
– Tačno. Zato... – izvukla se iz njegovog zagrljaja. –
Hvala za ples!
– Molim i drugi put – naklonio se mangupski.
– Iako ne voliš da igraš?
– Nisam tip za diskoteke, ali kako ovde nema bolje
zabave...
– Možda bi ti kod kuće bilo zabavnije?
– Svakako da bi... – složio se. – Ako ti pođeš sa mnom.
– Još je rano da se izvučem... – napomenula je spremna
da se pokrene dalje. – Neopaženo izvučem – dodala je uz
uzdah.
– Kada si oblačila tu haljinu – brzo je kliznuo pogledom
niz njeno telo. – Da li ti je palo na pamet da treba da budeš
neprimetna i nezapažena.
– Nije mi bilo ni na kraj pameti – nasmejala se na
sopstveni račun.
– A šta ti je bilo na pameti?
– Da se pojavim u najboljem izdanju.
– Samo to?
– Da li je trebalo da mislim na to da ostavim utisak na
svoje profesore?
– To je isto mogla da bude tvoja namera.
Nasmejala se. – Na profesore ostavljam utisak SAMO
svojim znanjem.
– Možda na sve ostale profesore, ali ja nisam primetio
to tvoje znanje.
24
– Kako onda moja razmišljanja i zaključci časove čine

još zanimljivijima...
Mogli su satima da se tako nadmudruju. Ali, njihov
razgovor je već dugo trajao, prisetila se. I svaki nastavak
priče pretio je da postanu sumnjivi. To je bilo opasno.
– Vidimo se kod kuće – dobacio je dok je prolazila tik
pored njega.
– Kod kuće? – nasmešila se i ipak zastala.
– Imaš ključ?
Izvukla je lanac iz dekoltea i kažiprstom zavrtela ključ
njegovog stana, njihovog skrovišta.
– Prosto je neverovatno da si toliko mudra i višestruko
talentovana sa svojih samo dvadeset tri.
– Prosto je neverovatno da ste i dalje tako inspirativni
sa svojih trideset pet, profesore – uzvratila je.
– Sad shvatam – slegao je svojim širokim ramenima. –
Tvoja mudrost se ogleda u tome da koristiš tuđe reči.
– Moja mudrost ogleda se i u tome da znam da je
krajnje vreme da nestanem.
– Ostani još malo... – njegove oči su klizile po prostoriji.
Znala je da proverava gde se ko nalazi. Da li ih neko
posmatra. Ponekad joj ga je bilo baš žao zbog opasnosti u
koji ga stavlja njihov položaj. Ali, i ona je preko njegovih leđa
radila isto. Proveravala da li su sumnjivi. Možda je mogla da
ostane još koji minut sa njim. Zabava je bila u punom jeku
i svi su delovali zabavljeni onim što su radili. Kada je videla
na koji način se zabavljaju neke od njegovih kolega,
pomislila je kako ona i Harison, udubljeni u razgovor, još
izgledaju nevino. Najmanje sumnjivo.
– Ovde je previše dosadno – nastavio je Folkner.
Mogla je da zamisli koliko su njemu takve zabave
dosadne. Ali, bile su njegova obaveza, kao i njegovih kolega
koji su se vrzmali unaokolo.
– Harisone... – negodovala je očajnim glasom, godila joj
je njegova pažnja, ali...
25
Pre nego što je završila rečenicu, Harison joj je poslao

samo njoj prepoznatljiv mig. Uskoro neće biti sami,
zaključila je.
Propustila je priliku da ode na vreme, prekorela se.
– Kolega?! Nadam se da ne...
Reč „smetam” je ostala u vazduhu jer je Harison bio
brz.
– Samo izvolite, pridružite nam se u ovom koliko toliko
mirnom kutku. Pola, ne znam da li si upoznala profesoricu
Liland... Irma, ovo je Pola – predstavio ih je.
– Ako se ne varam, nas dve smo se danas upoznale na
predavanju...
Uprkos reči „ne varam” u glasu Irme Liland nije bilo
nikakve
sumnje.
– Sedeli ste pored onog visokog, crnokosog momka sa
zelenim očima – Irma je neznatno suzila pogled.
Pola se gotovo zagrcnula. Činjenica, Logan je bio
upadljiv, izdvajao se svojom inteligencijom i izgledom, ali...
Kakva moć opažanja?! To je bilo vredno divljenja. Ali, i
opasno!
– Da – oglasila se tek da razbije napetost. Sada je želela
da ode i osami se, ali nije bila prava prilika. – Tačno, sedela
sam pored Logana Hejnsa.
Harison se od srca nasmejao. – Dakle, Irma, i ti si ih
primetila!
– Da – klimnula je. – Njih dvoje su... – upitno i
radoznalo je podigla obrvu.
– Pola i Logan su ovde opšte poznati, skoro uvek su u
paru -potrudio se da objasni. – Kao sijamski blizanci su.
– I gde je sada deo koji nedostaje? – Irmu je to očito vrlo
interesovalo.
I Polu je to u tom času vrlo zanimalo. Ko zna zašto, u
društvu profesorke psihologije nije se dobro osećala.
– Logan? – izgovorila je naglas.
26
Falio joj je Logan. Uz njega se osećala bolje, sigurnije.

Bezbedno. Znala je da ne može napraviti nikakvu glupost,
da ne bi izgovorila nešto što bi je iskompromitovalo. Potražila
ga je pogledom i lako ga pronašla u masi. Dobro se
zabavljao. Ali, kao da je osetio njen nemir i potrebu da joj se
pridruži, uzvratio joj je pogledom.
– Mislim da će nam se za koji čas pridružiti – rekla je
Pola uz prigušen uzdah olakšanja.
– Predugo te je ostavio samu – dodao je Harison.
Pola nije najbolje razumela tu opasku, ali nije se ni
bavila njom. Verovatno je i Harisonu falio paravan u
Loganovom obličju, zaključila je brzo.
– To je neka duboka veza iz detinjstva?
Irma je više konstatovala nego pitala.
– Prijateljstvo – ispravila je. – Pravo prijateljstvo –
dodala je.
– Prijateljstvo?! – ponovila je pohvalnim glasom. –
Odavno već nisam čula taj termin od vaše generacije –
podrobno je odmerila.
– Nadam se da me sada ne analizirate, profesorka –
požurila je da se informiše.
– Irma – ispravila je. – Koliko sam shvatila, na ovakvim
zabavama zaboravljamo na formalnosti.
– Bravo – pohvalio je Harison. – Brzo učiš, Irma.
– Ne tako brzo, koliko puta su me tokom večeri
opomenuli -nasmejala se na sopstveni račun.
– Zdravo još jednom, Harisone, Irma...
– Loganov glas je bio siguran, baršunast, a stisak koji
je uputio Poli, umirujuć.
Osećala se bolje.
– Zdravo, Logane – uzvratila je Irma Liland.
– Irma, pa, kako vam se sve ovo čini? – Logan je
preuzeo da vodi konverzaciju.
– Kao da ću lako da prihvatim promene u mom životu
– rekla je uz neosporan šarm.
27
– Rekao sam ti – osmehnuo se.

Pola se zagrcnula na takvu neposrednost. Logan je
teško prihvatao ljude. Pre nego što je postao neposredan,
dobro ih je proanalizirao. Samo retki su kod njega prolazili.
– Da li si raspoložena za ples?
Pola bi ga u tom trenutku najradije šutnula u
cevanicu. Šta je kog đavola Loganu!? Činio je pogrešne
poteze, a to nije bio njegov običaj. Trebalo je da dođe po nju
i da je izvuče iz neprijatne situacije, a ne da je ostavlja
nasamo sa Harisonom. Pola je negodovala u sebi, ali nije
imala priliku da se usprotivi.
– Previše sam stara za tu vrstu zabave – odmahnula je
rukom.
– Irma!? – Logan se zgranuo. – Reč „stara” ti nikako ne
pristaje.
Logan je bio pomalo u pravu. Uz Irmu Liland nije
mogao stajati epitet stara. U stvari, Pola skoro da nije mogla
ni da oceni njene godine. Mogla je imati od dvadeset osam,
pa do trideset osam. Ih četrdeset? Podrobnije je odmerila.
Imala je svetlosmeđu kosu boje meda, glatko, duguljasto lice
i krupne zelene oči. Ipak, oko očiju i usana joj se videlo par
bora. U svakom slučaju, bila je mladolika. Ili se to činilo zbog
neformalne, skoro hipi garderobe. Duboke cipele na pertle,
moderan kroj pantalona nisko na uskom struku i skoro
prozirna, lepršava bluza širokih rukava.
– Logan je šarmer, nema šta...
Do Polinih ušiju doprlo je Harisonovo opušteno
smejanje.
– Da – složila se Irma kroz osmeh.
– Toliki šarmer, da ćeš ipak prihvatiti moj poziv?
Pola je doživljavala šok za šokom. Toliko da joj to više
nije bilo zanimljivo. Da li je Logan suprotno svojim običaji
tokom te večeri nešto popio? Ili konzumirao neku lakšu
drogu? Ne, to nije moguće, odbacila je takvu pomisao.
28
– Da, prihvatam – klimnula je Irma. – Ako Pola nema

ništa protiv?
Pola zamalo nije prasnula i sve ih oterala dođavola.
Očito, njeno ponašanje, a pod tim je mislila na ćutanje i
gotovo buljenje u tu damu, je pogrešno protumačeno. Kao
znak ljubomore. Nek idu bestraga, opsovala je u sebi i
usiljeno se osmehnula.
– Bojim se da... – Pola je ipak odlučila da bira reči. –
Kada sam rekla da smo Logan i ja prijatelji, nisam se šalila.
– Obećavam, da ću te od sada za sve shvatati ozbiljno.
To Pola već nije htela ni da prokomentariše.
Iskontrolisala se.
– Pola je možda malo izgubila strpljenje, jer ona i ja
uvek imamo taj problem. Svi su sumnjičavi... – Logan je
pravdao njen ton od malopre, dok su se on i Irma ruku pod
ruku udaljavali.
– Pola, zašto si nervozna? – interesovao se Harison
kada su ostali sami.
Nasmejala se. Grohotom, pomalo histerično. Neko je
ovde lud. Da li je jedino ona bila oprezna? I jedna ona videla
da je malopređašnja situacija bila krajnje konfuzna.
– Ja bežim pre nego što se vrate – nije se ni potrudila
da mu odgovori. – Pre nego što ovo postane još luđe.
– Opusti se.
– Hoću – obećala je i klimanjem glave. – Kada budem
daleko odavde – poslala mu je značajan osmeh.
U Harisonovoj kući je gorela samo lampa. Da li je stigao

pre nje? Kada je napuštala zabavu nije imala vremena da
proverava da li je on još prisutan. Uostalom bila je velika
gužva, a i ona se na kraju ipak opustila i dobro zabavljala u
krugu svojih prijatelja.
Brzo je otključala vrata i zalupila ih za sobom. On se
pojavio na dovratku. U njegovim očima čitala se beskrajna
čežnja. U par koraka našla se pred njim. Pre nego što je
29
kažiprstom podigao njenu bradu, znala je šta će se sledeće

desiti. Nije ni pokušala da umiri svoju želju. Da još odlaže
trenutke zadovoljstva. Nesvesno se ugrizla za usnu i
uzvratila mu pogled. Bila je fascinirana njegovim usnama i
izraženim, nemirnim mišićima na njegovoj bradi. Stezao je
vilice od želje.
Kao i uvek, nemir je harao njenim telom. Srce joj je
lupalo. Od straha, od želje...
Kada je osetila njegove usne, pripila se uz njega i ruke
su joj obgrlile njegov vrat. Zavukao je prste u njenu kosu i
blago privukao njen potiljak, želeo je da mu bude što bliže.
Delila je tu želju sa njim. Da im se spoje tela i duše. Da im
srca udaraju u istom ritmu.
Bio je to nežan poljubac. U isto vreme nagoveštavao je
mnogo više. Njegova ruka klizila je duž njenih leđa.
– Kasniš – mrmljao je između poljubaca.
– Ovoga puta mi nije bilo ni na kraj pameti da privlačim
pažnju, već...
– Da se neopaženo izvučeš – završio je umesto nje i
neznatno je odmakao. – Nedostajala si mi – prošaptao je i
obrušio se na njene usne.
Još jače je prigrlila njegov vrat. To je bio dovoljan signal
za njega, da je i ona nestrpljiva. Njegova ruka je prelazila
preko njenih grudi, a usne se unele u njen vrat. Pokreti
njegovih ruku su postali sigurni i odlučni. Njegov jezik
prelazio je preko osetljivih udolina i pojačavao strast.
Vatrena stihija se kovitlala njihovim telima. U takvim
ukradenim trenucima postojali su samo njih dvoje. Postajali
su puni života i svesni samo jedno drugog.
Njen dah je postajao isprekidan dok mu je otkopčavala
košulju. Laganim pokretom prešla je prstima po mekim
maljama na njegovim grudima. Njegova ruka je kliznula
preko njenog ramena i na leđima se pozabavila kopčom
haljine. Njene grudi su osetile njegov pogled i vreli dah.
– Predivna si...
30
Nije bila sigurna da li zaista sme da se oseća tako.
Kada se sledećeg jutra probudila, Pola je pogledala u

Harisonovo nago telo. Setila se divnih trenutaka u njegovom
zagrljaju. Nesvesno se osmehnula i na prstima je otišla do
kupatila. Usput je pokupila njegovu košulju. Obožavala je
muževni miris koji je ostajao na njegovim stvarima. Gotovo
sve vreme, tokom vikenda kada bi boravila kod njega,
provodila je u njegovim košuljama. Znala je da je to
detinjasto, ali je nije bilo briga.
Zbog toga joj nije bilo ni na kraj pameti da prenese u
njegovu kuću par svojih stvari uprkos takvom njegovom
predlogu. Četkica za zube, par knjiga i oprema za pisanje,
bili su joj sasvim dovoljni.
On je zatekao u salonu, na trosedu. Sedela je u joga
položaju sa gomilom papira ispred sebe i olovkom u ruci.
Primetila ga je krajičkom oka kako joj prilazi.
Definitivno, bio je zgodan. Pre nego što joj je njegova blizina
potpuno pomutila razum, potrudila se da zapiše misao koju
je još mogla da zadrži. Brzo je spustila pogled na papire i
bacila se na posao.
– Mogla si da me probudiš – rekao je uz lak poljubac.
– Trebalo mi je malo vremena – neznatno je podigla
pogled ka njemu.
– Za šta? – provirio je u njeno pisanje.
– Domaći! – završila je zapisivanje i uz uzdah olakšanja
odložila olovku. – Neki ludi profesor književnosti, koji je
zaboravio da nam je sledeći čas već u ponedeljak, zadao nam
je... – pogledala ga je ispod oka i poslala mu vragolast mig.
– Mora da je potpuno lud – odmahivao je glavom dok
se nadvijao nad nju.
– Lud?! – slegla je ramenima. – Ih je potpuno zaboravio
da je ovo naš vikend – sočno ga je poljubila i ugrizla za
bradu.
– Isprovocirala si me – priznao je uz poljubac.
31
– Čini mi se da si rekao da sam ti dala ideju –

zadirkivala ga je.
– Vidim da te ta moja ideja svu obuzela – gledao je u
papire koje je već gužvala u rukama.
– Aha. Hoćeš da pročitaš šta sam napisala? – gurnula
je papire prema njemu.
– Ne pada mi na pamet – grleno se nasmejao. – To
koketiranje kod mene ne prolazi.
Podigao je u naručje, spustio se na trosed i namestio
je u svoje krilo. Sva se utopila u njegovom zagrljaju.
– Zar si zaboravila... – Šta?
– Ne radim vikendom, tada oblačim kostim večitog
dečaka.
Poljubila ga je u ugao usana.
– Pregledaću tvoj rad kada i sve ostale – uprkos smehu
glas mu je bio ozbiljan.
– Znam.
Na časovima ona je imala isti tretman kao i svi drugi
studenti. Među slušaocima njegovih predavanja bilo je
mnogo devojaka, pravih lepotica. Ipak, Harison nije bio
zainteresovan. Nije ih, čak, ni bolje osmotrio. Nije bio od
onih koji padaju na lepa lica. Cenila ga je zbog toga. Njihova
veza joj nije davala nikakve privilegije. Ipak, nije mogla da
odoli da ga na tu temu stalno iskušava i testira.
– Pošto vikendom nisam profesor, spremiću ti doručak
– ponudio se.
– Ručak – ispravila ga je.
– Ručak? – umesto da pogledom potraži sat i potvrdi
njene reči, gledao je netremice.
– Da, vreme je za ručak.
– Ukrala si nam par sati... – prekoreo je.
– Što si me pustila toliko da spavam?
– Rekla sam ti. Morala sam da završim domaći iz
književno...
32
– Nadam se da mi celog vikenda nećeš nabijati na nos

taj rad.
– Zavisi – uzdahnula je.
– Od čega?
– Od tebe! – rekla je kao da se to podrazumevalo.
– Potrudiću se – obećao je. – Da li si već nešto pojela?
– Tri kafe.
– Sve zbog tog ludog profesora koji ti je zadao domaći?
– Ne, nego samo zbog tebe – mazila se.
– Čekala sam te da jedemo zajedno.
– Samo da jedemo zajedno?
– I još mnogo toga što volimo da radimo zajedno.
Dani i vikendi koje su provodili zajedno su brzo
prolazili. Činili se prekratki. Uprkos tome što su se skrivali
i bili par samo u tajnosti, proveli su mnoge lepe, inspirativne
trenutke. Bili su uskraćeni time da se zabavljaju na načine
kako se uobičajeni parovi viđaju. Nisu odlazili u klubove,
bioskope, u restorane, nisu šetali ili išli u kupovinu, ali
nikada im nije bilo dosadno. Prepričavali su priče sa
predavanja, univerziteta, raspravljali o pročitanim delima,
gledali filmove ih jednostavno uživali u tišini. Vodili su duge
razgovore o knjigama, politici...
Imali su mnogo zajedničkog, ali su se i razlikovali. Pola
to nije mogla da negira. Nekako, uvek je bila svesna razlika
među njima ma koliko se trudila da o njima ne razmišlja.
Ma koliko on uspevao da joj potisne takve misli. On je bio
profesor, ona njegov student. Razlika u godinama i
intelektualnoj, ali i emotivnoj zrelosti nije joj promicala.
Nikada nije razmišljala o budućnosti, samo je živela za
te trenutke koje su zajedno krali.
Znala je da ljubav između dvoje ljudi, kakvi su bili njih
dvoje, može da uspe ako se pronađu načini da se te razlike
prevaziđu. Nekada je to nemoguće. Nekada, to samo nije bilo
lako, ali oni su proteklih godinu dana uspevali u tome. Njena
33
osećanja prema Harisonu nisu bila klinačka. Njena osećanja

su bila...
Na trenutak je uhvatila njegov pogled.
– Pola...
– Da?
– Volim te.
Da li je budna ili sanja? Prvi put joj je rekao da je voli.
Telo joj je gorelo, srce joj se zaglavilo u grlu. Na nju je ta
izjava delovala je poput uragana.
Nije smela da ga zavoli, ni on nju. Nije trebalo. Bilo je
previše komplikovano. Pa ipak, tako jednostavno.
Ponekad ljudi govore i rade stvari koje ne osećaju,
prisetila se i spustila pogled na papire.
Odlučila je da tu izjavu prihvati ćutke, sa osmehom.
Poslala mu je jedan dug, nežan i značajan pogled i
osmehnula se.
Taj vikend je obećavao.
U ponedeljak ujutru, budilnik je dugo zvonio. Pola više

nije mogla da ga ignoriše. Trgla se kao polivena kofom vode
i brzo ispravila u krevetu.
Harison je bio budan. Sedeo je na krevetu sa
prekrivačem oko struka i gledao je. Ona se nasmejala i hitro
ustala, gotovo pobegla iz kreveta.
– Poljubila bih te, ali sam sigurna da bih onda
zakasnila na predavanja – objasnila je svoje ponašanje dok
se oblačila.
– Pametnice – pohvalio je. – Pola, zar ti se ne čini malo
neobično...
Bilo je mnogo toga neobičnog, naročito kada su njih
dvoje i njihova veza u pitanju. Na šta je on precizno mislio?
Zamislila se. Kolebala se da li da načinje tu temu, i
eventualno zakasni na predavanja ili da se naprosto pravi
blesava.
34
Pola nikada nije volela nerešive, zamršene situacije.

Volela je kada su stvari iznesene na čistac. Ako je to pravilo
pogazila svojom vezom sa Harisonom Folknerom, nije to
morala da radi u nekakvim dilemama i diskusijama sa njim.
– Na šta precizno misliš, kada kažeš neobično? – rekla
je pomalo nestrpljivo.
– Da se pojaviš na predavanjima u istoj haljini u kojoj
si viđena na zabavi?
Nasmejala se slatko. – Samo to ti je neobično? – Da.
– I brine te? – Da.
– Nema potrebe. U petak sam spako... – naglo je
zaćutala. Nije htela da razvodnjava priču, nije imala mnogo
vremena.
– Logan dolazi svojim kolima po mene i donosi mi
garderobu -rekla je u kratkim crtama.
– Dobri, stari Logan – promrmljao je.
– Šta znači ta rečenica i taj ton?
– Ništa.
– Ponašaš se... – gledala ga je u neverici. – Kao da si
ljubomoran.
Odmahnuo je glavom. – Ljubomora je za slabiće.
– A ti nisi slabić – zaključivala je. – Ne.
– Onda, u čemu je problem sa Loganom? – interesovala
se već pomalo povišenog tona.
– Pitam se, da li možeš toliko da mu veruješ.
Znala je da njeno prijateljstvo sa Loganom izaziva
sumnju kod mnogih. Svi su to prijateljstvo smatrali više
dugogodišnjom, emotivnom vezom. Neretko su ih
kategorisali kao zaljubljeni par. U šali su ih, čak, nazivali i
bračnim parom, koji je već vekovima u braku, ali Pola nije
mogla da poveruje da i Harison može da bude u sličnoj
zabludi. Posle svega što je Logan radio za njih dvoje. Posle
godinu dana? Nesvesno je odmahivala glavom.
– Njemu mogu bezuslovno i bezrezervno da verujem.
– Hmm.
35
– Zaista je tako malo takvih kao što je on – primetila je.

– Kakvih?
– Pravih prijatelja.
– To vaše prijateljstvo je zaista pomalo čudno – zamislio
se.
– Ko ti je najednom usadio takve sumnje? – gledala ga
je kroz sužene kapke.
Nije mogla da shvati o čemu se radi i šta je to spopalo
Harisona. Ta dva dana su im brzo proletela, ali su imali
prilike da popričaju o toj temi. U međuvremenu nije bio ni
sa kim sa kim bi mogao pričati o njoj i Loganu, osim sa njom.
Vraćala je film unazad. Prethodno je sve bilo u redu. Bili su
na studentskoj zabavi, a potom se našli u njegovoj kući.
Dalje je razmišljala naglas. – Da nije... – sinulo joj je. –
Nemoj mi reći da je ta sumnja uticaj gospođe Irme Liland...
– Gospođica – ispravio je.
– Jaka stvar! – mahnula je rukom.
– Nije njen uticaj, a ipak malo mi je skrenula pažnju.
Logan je previše servilan kada si ti u pitanju.
– Naravno da tebe i tu gospođu – namerno je naglasila.
– Takve stvari bacaju u razmišljanje i sumnje. Jer, nikada
niste imali prave prijatelje – izvila je obrvu izazivački. –
Suprotnog pola – dodala je.
– Za Irmu ne znam, a ja sam imao i imam prijatelje.
Muške i ženske. Ne radi se o polu ili prijateljstvu, već... –
zamislio se.
– O?! – požurivala ga je.
– O, Loganu.
– Šta sa njim?! – iskolačila je oči.
– Previše je otvoren i slobodan.
– Jeste – nije negirala.
– Eto vidiš.
– Otvoren i slobodan kada se izjašnjava o sebi i svom
stavu. On zna svoj maksimum. Zna granice. Kada govori o
sebi ne prećutkuje stvari, čak, i one koje bi mogle da mu
36
štete, da njega dovedu u opasnost. Ali, nikada ne bi ugrozio

drugog. Čak, i ako mu nisu prijatelji.
– Takvih zaista ima baš malo.
– Tačno – složila se.
Njen mobilni se oglasio. To je značilo da je Logan
stigao.
– Vidimo se na času... – brzo ga je poljubila. Profesore
Folkner.
Pre nego što je nestala iz njegovog vidokruga, mahnula
mu je svojim radom koji je tog dana trebalo da mu preda.
– Ako budeš nezadovoljna mojim komentarom, znaš
gde je moja kancelarija – dobacio je za njom.
– Znam! – zakikotala se i požurila da je Logan ne čeka.
Poput furije je uletela u auto i odahnula. Kada je bila

sa njim osetila se na sigurnom. Sada je mogao da je vidi ko
god hoće, studenti, profesori, pa i sam dekan fakulteta! Bilo
je baš briga jer, Logan je bio pored nje.
– Stvari su ti pozadi – obavestio je on umesto pozdrava
i pojačao gas.
– Pravo si srce! – cmoknula ga je u obraz.
– I ti si! – dobacio je dobro raspoložen. – Je l’?!
– Sumnjivo ti je što mislim da si i ti pravo srce? –
prozreo je.
– Retko mi to kažeš, znači... Nešto se tu krije... – otezala
je.
Ovo jutro bilo je kao rezervisano za rasprave, primetila
je dok je posmatrala Loganov profil.
– Nekada od tvojih zavrzlama i ja izvučem nekakvu
korist.
– Šta to treba da znači? – pogledala ga je dok se u grču,
manevrišući na sedištu auta, presvlačila u farmerice. – Da
nije... Irma!?
– Kako si... – brzo je pogledao. Pogodila?
37
– Na zabavi si se ponašao krajnje... – tražila je najbolju

reč. -Neuobičajeno.
– Ko mi kaže.
– Ne skreći sa teme! I?! Šta je bilo?
– Imali smo jedan zanimljiv razgovor.
– Logane!?! – pogled joj se zalepio za njegov profil. –
Pogledaj me! -naredila je.
– Vozim i gužva je u saobraćaju – odbio je, ali je ipak
na brzinu okrenuo glavu u njenom pravcu.
Njegove zelene oči su bile nestašne, a osmeh širok,
vedar.
– Nisam znala da te privlače starije ženske!
– Irma me privlači...
– Bože!? – kriknula je.
– Pusti me da završim rečenicu! Privlači me samo
intelektualno...
– Mislila sam... Nadala sam se, da si bar ti moralan...
– nije mu baš verovala.
– I jesam.
– Jesi?! – gledala ga je sumnjičavo.
– Kada ja kažem da smo razgovarali, onda to zaista to
znači. Razgovarali smo profesionalno i uputila me na neku
literaturu...
– Koju si tokom vikenda prelistao.
– Tačno, mala!
– Ti si knjiški moljac – zadirkivala ga je. – Jednom će
pored tebe proći ona prava, a ti je nećeš ni primetiti.
– Misliš da je, Irma Liland, ona prava?
– značajno je izgovarao svaki slog. Zasmejala se. –
Možda, ali samo... intelektualno? U svakom slučaju... Nije
ona za tebe. Ni slučajno!
– Ne znam šta imaš protiv toga, protiv nje...
– Ti zaslužuješ mnogo bolje od vikenda sa
profesorkom... – naglo se uozbiljila.
– Rekla si to kao da je to najveća kazna – primetio je.
38
– Nije kazna, ali... – uzdahnula je i dodala vedrije. –

Naravno da to nije kazna.
Još uvek je pomalo mučila griža savesti. Negde duboko
u sebi je znala da veza sa profesorom, starijim dvanaest
godina i nije baš normalna, uobičajena pojava. Sve je bilo
drugačije. Ali, nije mogla protiv svojih osećanja i
Harisonovih. Njihova želja je bila jača od svega toga. Od
razlike u godinama, intelektualne zrelosti, emocionalne
zrelosti, od problema koje ta veza može da stvori, od svih
drugih razlika.
– Naravno da nije kazna, ali... Retki su slučajevi koji
imaju budućnost. Razmišljala sam nešto ovog vikenda... –
rekla je zamišljeno.
– Osim što si razmišljala... Šta si još radila tokom
vikenda? U stvari -prisetio se brzo i nasmejao. – Ne, ne
zanima me – odmahnuo je rukom.
– Osim – i ona je vragolasto odmahnula rukom.
Logan je već bio dovoljno upućen u detalje njene veze.
Nije morala da ih ponavlja.
– Uradila sam domaći iz književnosti za tebe i sebe.
– Da li si ubedila Harisona da ga pregleda?
– Ne.
– Nešto se ipak dogodilo. – Jeste... – zastala je. – Da?
– Logane... – kolebala se.
– Pola, neobično se ponašaš – konstatovao je. – Šta
hoćeš da mi saopštiš? Da li treba da stanem?
– Ne, ionako smo već skoro stigli i...
Nemamo mnogo vremena za priču – završio je umesto
nje pun razumevanja.
– U stvari, tu i nema šta da se priča. Logan je ubrzo
parkirao auto i pogledao je svojim krupnim, zelenim očima.
– Sada sam stvarno radoznao – provukao je prste kroz
svoju gustu tamnu kosu.
– Harison mi je... – izvila je obrve i uzdahnula.
– Pobogu, Pola! – prasnuo je. – Da li te je povredio ili...
39
– Ne! – umirivala ga je. – Rekao je da... Da me voli –

završila je tiho.
– To je... – odahnuo je. – Zar o tome nisi maštala? –
nasmešio se. -Sigurno si mnogo srećna. Ili nisi – dodao je
mudro.
– Zbunjena sam. Činilo se nezamislivo... O tome sam
maštala, a...
– Nisi sigurna?! – Čudio se.
– Zaljubljena sam u Harisona, i ne radi se tu samo o
tome da je „zabranjeno voće”, ali...
– Ne možeš da zamisliš budućnost.
– Tačno! – pljesnula je dlanovima.
Taj podatak joj je nedostajao. Logan je pogodio pravo u
centar. Nije mogla da zamisli budućnost. Ni sa Harisonom,
ni bez njega. Njene studije su se bližile kraju i odjednom,
kao da je izgubila smisao i volju da se to uspešno okonča.
Posle studija nije imala nikakav precizan cilj. Nikakav plan
za budućnost.
– Mala, nemoj da lupaš svoju glavu zbog toga. Ovo nam
je završna godina. Sve će biti u redu... Smislićemo već nešto.
– U pravu si, kao i obično. Ima vremena da razmišljam
o tome šta dalje.
– Hoćemo li sada na predavanja?
– Da.
– Oni čije radove danas nismo stigli da čujemo, mogu

da ih na izlasku ostave na mom stolu – profesorov glas je
nadjačavao metež koji je nastao u prostoriji. – Oni koji su
zaboravih da ih donesu, neka ih predaju u toku sutrašnjeg
dana, to je poslednji rok! Sve ću pregledati do sledećeg časa,
pa ćemo ih uz moje komentare zajedno analizirati. Oni koji
su čitali radove, a nisu zadovoljni, mogu podneti žalbe u
mojoj kancelariji.
– Ovo je bilo na tvoj račun – došapnuo je Logan u
Polinom pravcu.
40
– Nisam načisto da li mu se moja studija ne dopada, ili

samo želi da me vidi – mrmljala je dok je ljutito kupila svoje
stvari. – Šta ti misliš?
– Hoćeš istinu?
– Naravno – uhvatila ga je pod ruku.
– Ne dopada mu se tvoj stav o savremenoj književnosti.
– U pravu si – složila se Pola jetkim glasom.
– Ne možete baš oko svega da imate isto mišljenje –
tešio je.
– Ipak, nije baš morao toliko da me kinji pred svima.
– Nije te kinjio, nego se prema tebi ponašao kao i prema
svakom drugom studentu sa čijim mišljenjem se nije složio.
– Kazniću ga – rekla je kao da ga nije čula. – Neće me
videti u svojoj kancelariji.
Dok su prolazili pored Harisonovog radnog stola nije ga
ni pogledala. Samo je odlučno ubrzala korak i gotovo vukla
Logana za sobom.
– Ne budi detinjasta – Logan se smejao njenom
ponašanju. – Harison Folkner je...
– Nemoj još da ga braniš – brecnula se Pola.
– Nemoj da ja još ispadnem kriv oko svega – naglo je
zastao.
– Nećeš – štipnula ga je za ivicu brade. – Ti me nikada
ne bi povredio, i nikada nećeš biti kriv ni zbog čega. Previše
si...
– Nekada me samo ta tvoja vera i to ubeđenje teraju da
budem takav – priznao je. – Da budem lojalan.
– Umeš ti i da me kritikuješ i... Logane, znam da sam
komplikovana i da je sa mnom teško – slegla je ramenima
kao da se to nje ne tiče. – Zato, bolje da promenimo temu.
Šta ti sada imaš po rasporedu?
– Trening.
– Moraću da postanem čirlidersica, pa da i na
treninzima budemo zajedno.
– Nema svrhe, ionako ne bi mogli da razgovaramo.
41
– Tačno, ali ipak...

– Ako baš insistiraš... – slegao je ramenima. – I
prihvataš rizik.
– Koji rizik?
– Da tvoj dragi bude ljubomoran?
– Što bi bio ljubomoran?
– Najzgodniji momci iz tima će se muvati oko tebe.
– Najzgodniji momak u timu je već pored mene – pribila
se uz njega.
– Ne zadugo – Logan se okrenuo na peti i krenuo u
svom pravcu.
– Logane! – pozvala ga je. – Da?
– Hoćeš li uvek biti pored mene?
– Šta te je danas spopalo?
– Nisi mi odgovorio.
– Naravno! Vidimo se kasnije – obećao je.
Ključ kao da se zaglavio i Pola ga je nervozno pomerala

levo-desno. Konačno, brava je tiho škljocnula i vrata su se
otvorila. Odahnula je. Tromo se vukla kroz svoju studentsku
sobu i sa poslednjim atomima snage bacila na krevet. Bila
je umorna. Jedan dug, naporan dan je bio iza nje. Tokom
vikenda je malo spavala, a i predavanja koja je imala tokom
dana su je dodatno iscrpela.
Primetila je kako se njen život prilično promenio od
kada je sa Harisonom. Kako je sve bilo podređeno njemu i
trenucima sa njim. Ranije je, za džeparac, svako popodne
radila u biblioteci. Osim što je tako zarađivala, svaka knjiga
joj je bila dostupna i mogla je da uči. Taj posao je svela na
samo dva dana, a ostalih dana se uklapala da bi se viđala
sa Harisonom. Vikendi, koje je provodila kod kuće služili su
joj da se odmori i naspava. Roditelje gotovo da više nije ni
viđala.
Za tu nedelju imala je gust raspored u svom planeru.
Imala je mnogo da radi i uči. Morala je da nadoknadi obaveze
42
koje je zanemarila zbog vikenda koji je provela kod Harisona.

Ipak, odlučila je da prvo malo odspava, a onda prione na
posao.
Zevnula je i sklopila oči. Uprkos umoru, nikako nije
mogla da zaspi. Baš kada je pomislila da će ipak uspeti,
brava na vratima se ponovo čula.
Dejna Kervud je poput vihora uletela u sobu. Zalupila
je vrata i zaključala ih za sobom.
Kao i obično, bila je sveža, odmorna i dobro
raspoložena. Njih dve su delile sobu u studentskom gradu
već dve godine i dobro su se slagale. Poli je odgovaralo što
Dejna nije naročito pričljiva, a ni radoznala. Imala je svoj cilj
i bavila se uglavnom njime. Da završi studije, vrati se u rodni
grad, otvori kancelariju i uda za mladića čiju je sliku držala
na svom radnom stolu. Iako je delovala krhko, ta plavuša je
bila prepuna energije koja je vodila do ostvarenja njenih
ciljeva.
– Nisam znala da si stigla... Izvini ako sam te probudila
– rekla je umesto pozdrava kada je primetila da je Pola u
svom krevetu.
– Ništa za to, ionako sam samo pokušavala da zaspim.
– Zaista deluješ kao da ti je san preko potreban –
konstatovala je Dejna. – Pola, ne znam nikog ko kao ti skoro
svakog vikenda posećuje roditelje da bi se odmorio, a vraća
se nenaspavan i iscrpljen.
Nekad se vratim i odmorna – Pola se osmehnula. Kada
zaista idem kod roditelja, završila je započetu rečenicu u
sebi.
– Sve ređe.
Kucanje na vratima je onemogućilo dalji razgovor na tu
temu, što je Poli odgovaralo. Nije volela da laže, osim kada
je to bilo preko potrebno. Ta potreba uvek je bila vezana za
njenu vezu sa Harisonom.
– Dejna, da li bi mogla da otvoriš...
43
Devojka je već bila pored vrata. – Sigurno je Logan –

napomenula je i širom otvorila vrata. – Zdravo, Logane –
osmehnula se.
– Zdravo devojke!
– Kada uđeš u našu sobu, ona izgleda tako mala –
primetila je Pola kroz osmeh, ne čineći nijedan pokret.
– U pravu si – nasmejala se Dejna.
– Loganova pojava ispuni sav prostor – naglo je
zaćutala kao da je previše rekla.
– Da te ne poznajem, pomislio bih da mi se udvaraš –
drugarski je potapšao Dejnino rame i okrenuo se ka Poli. –
Doneo sam ti neke stvari – spustio je njenu malu, putnu
torbu na pod. – I čokoladni kolač od tvoje mame.
– Doneo si... Zar vas dvoje niste bili zajedno? – začudila
se Dejna.
Pola se trgla. Logan je postao nesmotren. Što nije bilo
ni čudo jer, i njoj je već pomalo bilo dosta tih igrarija i sitnih
laži. Ipak, brzo je smislila neko prihvatljivo, logično
objašnjene.
– Stvari su ostale u Loganovim kolima, žurili smo na
predavanja -izdeklamovala je i pomislila kako je već postala
prilično vešta u izgovorima. – Hoćemo li nas troje da
probamo mamin specijalitet?
Logan je pogledao na sat. – Imam petnaestak minuta,
ali tu kaloričnu bombu ne bih propustio.
– Doneću nam pribor – ponudila se Dejna i požurila da
napravi atmosferu.
Primakla je uz Polin krevet mali stočić, donela tanjiriće
i pribor i piće za sve. Radila je to vrlo spretno.
– Mič, tvoj verenik, će zaista biti srećnik kada se udaš
za njega -pohvalio je Logan kada je dobio svoj deo kolača.
– Stvarno to misliš? – plavokosa se zarumenela.
– Da – potvrdio je.
– Logane, nisam ni slutila da ti primećuješ i takve
kvalitete kod devojaka.
44
– Dobro je da si bar primetila da su to kvaliteti –

delovao je iskreno začuđen. – Moraš priznati da će Dejna
jednom biti divna supruga.
– I majka – dodala je plavokosa setnim glasom.
– To je devojka sa ciljem – Pola je promrmljala više za
sebe.
Ponekad je gotovo zavidela Dejni što tačno zna šta želi
od svog života. Što može da gleda tako daleko u svoju
budućnost. Što ima ciljeve i stavove po pitanju svega. Kod
nje lično sve je bilo neizvesno, zamagljeno. Ona još nije znala
ni šta će sa sobom kada završi studije književnosti. To joj je
za sada bio jedini cilj. Šta posle, o tome nije imala pojma. Da
li će se posvetiti pisanju, ili će raditi kao profesor. Da li će se
vratiti kući ili ostati... Nestrpljivo je odmahnula rukom.
Ni u najluđim pokušajima nije mogla sebe da zamisli
kao nečiju suprugu, domaćicu, a još manje majku. Dovraga,
imala je tek dvadeset tri. Valjda je još mlada da razmišlja o
tome, nesvesno je slegla ramenima.
Harison je imao preko trideset, bližio se četrdesetima...
Da li je to bilo pravo vreme za zasnivanje porodice? Šta ako
on poželi... Ako stvari krenu u tom pravcu? Šta bi ona tada
odlučila? Odmahnula je glavom kao da tera misli od sebe.
Frknula je i tek tada se uspravila u sedeći položaj.
– Sa tobom nešto zaista nije u redu?
– Ne, sve je u redu – pobunila se i halapljivo uzela
komad kolača.
– Duvaš, mašeš rukama, sležeš ramenima, odmahuješ
glavom, gutaš hranu i uopšte nisi pratila naš razgovor.
– Odlutala sam u mislima.
– Izgleda da nisi bila na pravom mestu.
– Više ni u šta nisam sigurna – mrmljala je
nerazgovetno i žvakala kolač.
– Logan je zaista sladak – oglasila se Dejna kada su

ostale same.
45
Svaka druga devojka bi rekla da je seksi, zavodljiv,

bezobrazno zgodan, ali ne i Dejna. Za nju je on bio „sladak”
ili „fin”. Pola se osmehnula sa odobravanjem.
– I da do besvesti nisi zaljubljena u tvog Miča, lako bi
se zaljubila u njega? – rekla je naglas.
– Da – potvrdila je plavokosa. – Mada, bilo bi uzaludno.
Začudilo je takvo odsustvo duha i nade,
samopouzdanja. Dejni bar toga nije nedostajalo.
– Zašto tako misliš, ti imaš puno kvaliteta i ne
sumnjam kada bi bila zainteresovana...
Plavokosa je prasnula u smeh. – Srećom, kao što kažeš
nisam zainteresovana. Jer, kakve god kvalitete posedovala,
nijedna devojka nema šanse kod Logana. On voli tebe.
– Jeste, voli me.
– I ti voliš njega – dodala je.
– Tačno! – ispalila je kao iz topa. – Mi se volimo, ali ne
na način koji ti misliš.
– Ja mislim da ste vas dvoje zaljubljeni jedno u drugo.
– To nije istina.
– Onda je zaista čudno što nemaš nikakvu vezu.
Naravno, Dejna nije bila glupa. Naprotiv, bila je
inteligentna i pronicljiva, ali joj verovatno nije bilo ni na kraj
pameti da bi se ona, karakterna i moralna studentkinja
petljala sa profesorom. Tačnije, da bi profesor rizikovao
posao i upustio se u vezu sa studentkinjom.
Mogla je da joj odgovori da ima vezu u svom rodnom
gradu i da je to jedan od razloga što redovno „putuje”. Mogla
je da ide tako daleko da nabavi neku fotografiju i stavi je na
svoj radni sto. Na tu pomisao se zakikotala.
– Imala sam neke veze tu i tamo – prevalila je preko
usana. – Čak i da nije tako, sve tvoje teorije o meni i Loganu
pobija činjenica da on ipak ima veze sa drugim devojkama.
– Tačno. Logan menja devojke kao rukavice – složila se
kao da se tog podatka tek sada prisetila. – Možda grešim što
se vas dvoje tiče – nastavila je i slegla ramenima.
46
– Grešiš.
– Bez obzira, ne bih se upustila u trku oko Logana ili
bilo kog drugog – odahnula je. – Srećna sam što imam Miča.
– Dejna, ti si pravi romantik.
Dani su bili nalik jedan drugom. Nedelje su se nizale

kao staklene perlice i pretvarale u mesece.
Dok je žurnim koracima grabila hodnicima univeziteta
Polin mobilni je vibrirao. Pročitala je poruku i osmehnula se.
Kada je, nešto kasnije, prilazila velikim, drvenim vratima,
začudila se da pred njima nema nikoga. Obično je pred
kancelarijom profesora Folknera bila gužva. Uglavnom su je
pravile devojke. Bilo ih je sa svih smerova i različitih
starosnih dobi, počev od brucoškinja pa do koleginica sa
njene, završne godine. Razlog za odsustvo takvih posetilaca
pronašla je u činjenici da je po salama i kabinetima nastava
trebala da počne svakog časa.
Pre nego što je zakucala na velika, drvena vrata,
kolebljivo je zastala. Da li još malo da muči Harisona? Kao
pre par meseci kada ga je danima ignorisala i dovodila do
ludila. Ne, nije imala volje, a sada ni vremena. Za petnaestak
minuta je imala sledeće predavanje. Odlučno je zakucala na
masivna vrata.
Zatekla ga je kako stoji naslonjen na svoj radni sto i
gleda u vrata. Prigrlila je svoje knjige na grudima i polako
mu je prišla.
– Profesore, hteli ste da me vidite?
– Da, sedite koleginice – ponudio joj je stolicu preko
puta svoje.
– Hvala – naklonila se.
– Zar pre toga nećete da me poljubite, gospođice
Džarvis?
Rado je izašla u susret toj želji. Usne su im se spojile u
kratak, ali beskrajno čežnjiv poljubac. Telom joj je prošao
lak drhtaj. Ipak, nevoljno je odvojila usne od njegovih i
47
odmakla se. Neko je svaki čas mogao da naiđe i valjalo se

držati na pristojnoj udaljenosti.
– Da li ste me zbog toga zvali, profesore? – interesovala
se.
– Između ostalog.
– Mogu li sada da sednem?
– Zbog tvoje bezbednosti, preporučio bih ti da stojiš
kraj vrata ili još bolje... – izvio je obrvu i pogledao je preteći.
– Da pobegneš glavom bez obzira.
– Ja nisam kukavica.
– Ne izazivaj me – zamolio je.
– Mogli bismo da vodimo ljubav na tvom stolu – šalila
se maznim glasom.
– Mislim da bi vredelo rizikovati.
– Rizikovati da neko naiđe i... – gledala ga je
razrogačenih očiju.
Ona sa takvim rizikom nije mogla da se nosi.
– Mogao bih da zaključam vrata.
– Nećemo više da se šalimo sa tim – predložila je.
– Ko kaže da se ja šalim? Nasmejala se. – Onda,
odbijam takav predlog. Nisam baš toliki egzibicionista.
– Ja upravo otkrivam da bih mogao da budem...
– Neću više da pričam o tome! – kategorično je odbila i
pogledala na sat. – Harisone, morala bih da krenem, imam
nastavu...
– Pustiću te da ideš, ali prvo da rešimo jednu dilemu.
Da li si zbog nečeg ljuta?
– Jesam.
– Zašto?
– Znaš i sam.
– Što sam bio strog po pitanju tvog rada? Kao onda
kada se radilo o savremenoj književnosti?
– Nećeš da priznaš, ali i tada sam bila u pravu.
– Nisi, kao što nisi bila ni danas. Tvoj rad je bio
osrednji. Znam da možeš mnogo bolje i više.
48
– Čak i da si u pravu, ne moraš da budeš tako... –

frknula je. – Bio si grozan, ali ti opraštam.
– Znači, nećeš više da bojkotuješ moju nastavu?
– Ne bojkotujem.
– Ne učestvuješ u predavanjima – podsetio je.
– Primetio si? – blago je nakrivila glavu.
– Da si se ućutala? Jesam – klimnuo je. – Znači,
nećemo više da se svađamo?
– Znači, ovo je bila svađa – osmehnula se.
– Proslavićemo to za vikend? Predlog je zvučao zaista
primamljivo.
– Ovog vikenda zaista ne mogu – odbila je nevoljno. –
Krajnje je vreme da odgovorim na poziv moji roditelja.
– Sigurna si da nisi još uvek ljuta?
Zbog njegovog pogleda, jedva se suzdržala da mu se ne
baci u zagrljaj. – Nisam ljuta – rekla je ubedljivo.
– Pola, pomalo sam umoran od ovoga. Ponekad
pomislim...
-...Da sve ovo prekinemo.
– Ne, ludice! – nasmejao se. Odahnula je. – Onda nemoj
mnogo da razmišljaš – predložila je. – Izdrži još malo. Još
dva meseca i više nećeš biti moj profesor.
Na tu pomisao imala je pomalo konfuzne i oprečne
stavove.
Radovala se, a istovremeno pribojavala od toga šta će
biti dalje. Po pravilu, kada god bi je obuzele misli o
budućnosti potiskivala ih je. Izbegavala ih je. Pravila je samo
kratkoročne planove. Živela je samo za sadašnjost. Dan za
danom.
– Moja predavanja bez tebe neće biti ista...
Činilo se kao da ponovo razmišljaju na sličan način, o
istoj temi. Budućnost, uzdahnula je.
– Harisone – nasmešila se. – Ti imaš mnoga predavanja
na kojima ja ne prisustvujem i ne učestvujem.
– Vidi stvarno, to sam zaboravio – kao prisetio se.
49
– Ti si profesionalac! Ne sumnjam da su sva tvoja

predavanja interesantna kao i ona koja sam svih ovih godina
slušala.
– Jesu interesantna, ali nisu uzbudljiva.
– Ponašaš se kao klinac – izletelo joj je. Ugrizla se za
jezik, ali prekasno. U tom trenutku joj je zaista delovao kao
dečak i taj komentar je bio jači od nje. Nije bila sigurna kako
će on reagovati na njenu opasku, a nije imala mnogo
vremena da sada raščisti i taj eventualni sukob. Na izgled,
Harison je delovao miran. Šta se događalo u njemu to nije
mogla da predvidi, ali je spremno čekala njegovu reakciju.
– Svi smo mi klinci, samo što su neki stariji od drugih.
– Harisone, najbolji si! – rekla je ostrašćeno. – Ali,
moram da krenem... – požurila je ka vratima.
– Ispratiću te, i ja kasnim na predavanje – pokupio je
svoju torbu sa stola i pošao za njom. – Onda, kada da te
očekujem?
– Umesto u ponedeljak ujutru, mogla bi da se vratim u
nedelju i svratim – razmišljala je naglas.
– Odgovara mi, ali šta ću ja da radim tokom vikenda?
– Ne znam, snađi se! – rekla je kao par puta ranije i
brzo ga je poljubila.
– Dobro, snaći ću se! – čula je pre nego što je nestala
iza vrata.
Dok je žurila hodnikom, čula je iza sebe njegove
odlučne korake.
– Oooo – oteo se prigušeni krik. – Tako je seksi...

– O, Bože! – Pola je tiho zavapila.
Po ko zna koji put je čula sličan uzdah. Izgubila je
strpljenje. Gurnula je laktom Logana i zatražila njegovu
pažnju.
– Da?! – trgao se kao iz sna.
– Da li i ti misliš da je seksi?
– Molim?
50
– Da li i ti misliš da je nova profesorka psihologije

seksi? – pitala je tiho.
– Irma?! Jeste – reagovao je kao da se to podrazumeva.
– Pih!
– Ono što je Harison Folkner za vas studentkinje, to je
Irma Liland za studente – slegao je ramenima.
Da joj se ta profesorka od prvog trenutka nije dopadala,
tačnije osećala se nelagodno u njenom društvu, Pola se ne
bi opirala. Glasno bi priznala da je Logan u pravu. Ali, Irma
Liland joj je, ko zna zašto, pomalo išla na nerve. U njenom
prisustvu nije se osećala opušteno. Možda zbog
analizirajućeg pogleda njenih zelenih očiju. Ili zbog vedrine i
veselosti u njima. Ili zato što je bila duhovita, lucidna, a
samim tim i omiljena. Kada je malo bolje razmislila, Pola je
shvatila da ima mnogo razloga da poštuje takvu ženu. Ali,
ona je nije podnosila! Bila je ubeđena da se ispod te maske
veselosti i šarma krije perfidnost. Instinkt je retko varao.
– Logane... – tiho ga je pozvala.
– Da!? – odgovorio je nestrpljivo.
– Ti u stvari ne pratiš njeno predavanje nego je gutaš
pogledom -zaključila je sa zakašnjenjem.
– Prozrela si me – izvio je obrvu. – Iz iskustva?
– Dobro znaš da je Harisonova predavanja i gledam i
slušam.
– Ja još nisam dosegao taj nivo. Još uvek samo gledam
– priznao je nevoljno.
– Zaista ti se dopada ta matora kokoška – prenerazila
se.
– Nije matora. Ima tek četrdeset.
– Četrdeset? To nije proverena informaci...
– Proverena je iz prve ruke.
– Šta?! – zgranula se.
Kako ona ništa nije znala o tome, zamislila se. Ili jeste,
ali nije obraćala pažnju. Tačnije, ponekad joj se činilo da ime
51
Irme Liland odjekuje hodnicima. Trudila se da se na pomen

tog imena isključi iz stvarnosti.
Izgleda da je pogrešila, jer nije pridavala značaj
Loganovim pričama o njegovim i Irminim konsultacijama i
otvorenim razgovorima koje su vodili.
– Dakle, Irma je u najboljim godinama... – nije se
obazirao na njen prigušen krik i donju vilicu opasno
obešenu od zbunjenosti. kada je čovek svestan svojih
kvaliteta, mogućnosti i prevazišao klišee, komplekse i...
– Valjda se zato oblači kao tinejdžerka – frknula je
sarkastično.
– Bože, Pola?! Šta fali njenoj garderobi?
– Ništa – mrmljala je kao za sebe. – Bila bi primerena,
da gospođica Irma ima tri puta manje godina nego što ima...
I daje u nekoj hipi komuni. Ili još bolje u hordi motorciklista
– završila je zlurado.
– Ti si... – pogledao je radoznalo i pomalo začuđeno. –
Iz meni nepoznatog razloga, ljubomorna.
– Na nju? Svašta!
– Produbićemo ovu temu na pauzi – upozorio je.
– A sada da te ostavim na miru da gledaš?
– Da.
– Pokušaj nešto i da čuješ. Psihologija je tvoj osnovni
predmet.
– Znam, i srećan sam zbog toga – govorio je brzo,
nestrpljivo.
– Više nego ikada?
– Šššš! – ućutkao je.
U nastavku predavanja Pola je često i nestrpljivo
gledala na sat.
– Konačno! Čas će se uskoro završi...
– pre nego što je završila rečenicu predavanje je bilo
gotovo.
– Završio se – Loganov glas je zvučao razočarano.
52
– Hoćemo li zajedno na pauzu ili imaš neke

konsultacije? – gledala ga je izazovno.
– Umesto da odrastaš i sazrevaš, ti se sve više vraćaš u
detinjstvo.
Da li je moguće! Zatreptala je. Da li je moguće, da je
Irma Liland ugrozila njen status za samo par meseci.
Poput mnogih drugih muškaraca koje je znala i Logan
je bio kao opčinjen njom. To zaista nije mogla da podnese!
Ali, nije znala ni kako bi se izborila sa tim.
– Da li u psihologiji postoji neki precizan naziv za taj
moj stadijum -izazivala ga je.
– Infantilna – ispalio je kao iz topa.
– Znači, to mi je dijagnoza?! – rugala se Pola.
– Time što sve izvrćeš na šalu ne rešavaš problem –
podsećao je. -Zaobilaziš ga.
– Da li i za to postoji dijagno...
– Defleksija – odgovorio je pre nego što je završila
rečenicu. -Bežanje od stvarnosti, ili gledanje kao kroz maglu
se naziva... Uostalom, i sama dolaziš na Irmina predavanja
i slušaš nastavu. Bar je ti ne gledaš.
– Nisi duhovit, znaš?
– Jesam, ali si sada ljuta i nećeš to da priznaš –
primetio je i zamislio se. – Kad bolje razmislim... Zašto si
ljuta?
– Ne znam ni sama. Mislila sam da ćeš ti da mi
pomogneš da to otkrijem, ali... – slegla je ramenima.
– Postoje stvari i situacije u kojima ne mogu da
pomognem ni sebi.
– Koje su to situacije?
– Na primer ne mogu da te ućutkam.
– Smislićemo neki način – obećala je i ćušnula ga u
rebra.
– Bože, kako si nekada detinjasta – negodovao je kroz
smeh.
53
Nervirala je gužva po studentskoj kafeteriji. Svaki čas

bi neko prolazio kraj njihovog stola, ili bi se očešao o sto u
prolazu. Žamor je na momente postajao nesnosan.
– Ne jedeš? – primetio je Logan.
– Nisam gladna – mrljala je po svom tanjiru i odložila
ga.
– Da li si sada raspoložena da konačno pričamo?
– Ne.
– Nema ništa od toga da izbegavaš suočenje sa
problemom.
– Ja i nemam problem – slegla je ramenima.
– Imaš, ali idemo redom. Od početka. Na času
psihologije nisi zvučala kao da te nešto ne... – tražio je
najbolju reč– brine. Pitala si...
– Znam šta sam rekla! – planula je.
– Da li je i tebi profesorka seksi – citirao je i nastavio
kao da se nije bunila. – Na koga si još određeno mislila?
– Sada ćeš zbog jednog nehotičnog „i” da me
maltretiraš.
– Oboje znamo šta su lapsusi i kako nastaju – upozorio
je.
– Moja podsvest je vrlo mirna – odbrusila je.
– Na koga si mislila? – insistirao je na preciznom
odgovoru.
– Na sve vas muškarce koji je proždirete pogledom,
uzdišete, i veličate svaku njenu reč.
– Koga to proždiremo pogledom? – Irmu Liland.
– Znači ona ti je problem.
– Malo. Malo me nervira.
– Na koga si određenog muškarca mislila?
– O, kako si ti dosadan!
Nije je slušao. – Na koga određenog?
– Tebe! – priznala je.
– Mene?!
54
Logan je bio iskreno iznenađen. Nervozno je prošao

prstima kroz kosu. Gledao je u neverici ili kao da mu nešto
tu nije bilo najjasnije. Kao da nije zadovoljan ni takvim
njenim odgovorom.
– A Harisona? – dosetio se.
– I na njega sam mislila.
– Znači u tome je trik – upro je kažiprstom u nju.
– Ali više na tebe! – požurila je da doda.
– Pola, ti znaš da je u mom srcu jedno mesto
rezervisano samo za tebe.
Unela mu se u lice. – Stvarno?
– I to mesto neće zauzeti nijedna druga žena... –
uzdahnuo je. – Za druge žene postoje druga mesta, makar
one bile tako inspirativne kao Irma.
– Stvarno ti se sviđa – zaključila je. Ipak, glas joj je
zvučao kao da u to zaista ne može da poveruje i pored
najbolje volje.
– Ne mogu da ti objasnim koliko je pronicljiva i lucidna
– zamišljeno se smejuljio kao da se nečeg priseća. –
Duhovita.
– Isti si kao Harison. I on uvek ima da prepriča neku
od njenih dogodovština ili pametnih komentara i zaključaka.
Čini mi se da su se za kratko vreme... – naglo je zaćutala i
prosiktala. – Prokletstvo! Zamisli?!
– Šta?
– Upravo su ušli u kafeteriju. Ruku pod ruku.
– Ko?
– Harison i Irma Liland!
– Koju uporno prozivaš punim imenom i prezimenom.
Znači, upravo si osetila prave znake ljubomore...
Činjenica, počela je teško da diše. Kao da je neko
spustio teški teret na grudi. Kovitlalo joj se i u stomaku, ali
taj osećaj nije bio ništa novo. Poznavala ga je. Imala ga je i
na njenim predavanjima.
55
– Kako se osećaš u rukama slabosti gospođice

ljubomore -zadirkivao je.
– Ne osećam se mnogo gore nego što sam se osećala
danas na njenom predavanju.
– Onda je to težak slučaj duboke mržnje.
Nije ga slušala. Posmatrala je par koji je maločas ušao.
Sedeli su jedno preko puta drugog i razgovarali. Njihov
razgovor je na trenutke delovao poverljiv, a već drugog
momenta delovao kao žučna rasprava. Povremeno, dok su
živo gestikulirali, su se i nehotično dodirivali.
– Deluješ zabrinuto – primetio je Logan.
– Umesto da analiziraš mene, mogao bi da posmatraš
malo njih dvoje i daš mi svoje mišljenje.
– Ne pada mi na pamet da se okrećem i špijuniram
svoje profesore -posebno je naglasio poslednju reč.
– Logane...
– Dobro, pomoći ću ti, ali krećemo od početka.
– Idi bestraga!
– Kako su ušli? – nije delovao uznemiren njenom
ljutnjom.
– Ne znam, samo sam ih... – zastala je i zamislila se. –
Ona je njega držala pod ruku.
– Onda nemoj da brineš, Harison je nezainteresovan –
slegao je ramenima.
– To si upravo smislio da bi me umirio?
– Ne. Da je drugačije, on bi joj prebacio ruku preko
ramena... ili spustio na leđa.
– Ipak ću da budem na oprezu – odlučila je.
– Ne moraš ako... Kakvi su vaši odnosi u poslednje
vreme?
– Uobičajeni, ali... Ona je zavodnica.
– To je već drugi problem. Ako je vaša veza jaka, druga
žena tu ne može ništa da...
– Siguran si? – Teoretski...
– Teoretski je jedno, praksa je drugo! – brecnula se.
56
– Pobogu, Pola, ja nisam vidovit – gubio je strpljenje. –

Ne znam šta će se desiti ni sa mnom, a ne sa... – odmahnuo
je rukom.
– Nisi vidovit, ali mnogo mi znači da čujem o takvim
situacijama iz muškog ugla.
– Takve situacije možeš da gledaš i iz svog ugla. Da li
bi ti bila sa nekim drugim muškarcem?
– Ne razmišljam o tome, u poslednje vreme naročito.
Nemam vremena ni za Harisona.
– A da li bi bila sa drugim muškarcem kada bi imala
vremena?
Pola nije imala mnogo veza u svom životu. Samo par
tinejdžerskih ljubavi. Svi njeni mladići mogli su se izbrojati
na prste jedne ruke. Na prvoj godini studija je bila sa Stivom,
to je bilo najozbiljnije. A onda se zaljubila u Harisona... Pre
toga, nije bila zaljubljive prirode, niti je osećala naročitu
seksualnost. Logan je uvek bio pored nje kada joj je trebala
nežnost, podrška, siguran muški zagrljaj.
– Kada bih imala vremena, ništa se ne bi promenilo –
odgovorila je posle kraćeg razmišljanja. – Nekako... Ja sam
uvek sa drugim muškarcem – nasmešila se. – Sa tobom.
– Eto vidiš, tako i Harison može da sedi sa Irmom. Kad
bolje razmisliš... Irma je došla kao poručena. Harison je već
postao previše sumnjiv jer „nema” – napravio je navodnike –
nikakvu vezu.
– Znači, ona bi trebalo da nam bude odličan paravan.
– Bože, tako je zgodan...

– Maštam o njemu godinama.
Pola to više nije mogla da podnese. Nije mogla da sluša
došaptavanja oko sebe. Nije joj više bilo ni zabavno.
Najednom je jedva čekala da okonča svoje studije i nikada
više ne kroči na neko predavanje. Srećom, do toga je delilo
samo dva meseca.
57
U pokušaju da se koncentriše samo na predavanje

duboko je udahnula i snažno izbacila vazduh iz pluća.
– Pola, da li je sve u redu? – interesovao se Logan.
– Ne znam zašto si tako prokleto brižan prema meni.
Da li postoji nešto što bih trebalo da... – zaćutala je i
odmahnula glavom.
– Svi su ih videli zajedno... – čulo se iz pozadine.
– Mogao bi da ima koju god poželi od nas, a gubi vreme
sa onom...
Već izvesno vreme je slušala slična preklapanja o vezi
Harisona Folknera i Irme Liland. Naravno, lako je mogla da
proveri tu informaciju, ali joj je bilo ispod časti da to
spominje Harisonu. Jer, nije pričala ni o devojačkim
uzdasima koje je slušala svih tih godina.
Jedino što je mogla da uradi je bilo da obrati pažnju
kada počne da priča o Irmi Liland. To je i radila. I često je
imala prilike. Harison nije krio da provodi dosta vremena sa
svojom koleginicom. Jer, Pola nije imala vremena za njega.
Ispitni rokovi su se bližili i ona je morala da prione na rad
punom parom. Kada bi mu, onako u šali prigovorila, on bi
joj uzvratio šalom, da mu je baš ona preporučila da se
snađe. Što je bila činjenica. Kada ga je ostavljala samog za
vikende, ili odgovarala na njegove poruke i pozive, uvek bi
rekla, snađi se.
Ovog vikenda je planirala da svaki minut provede sa
njim. Odlučila je da taktično ispita situaciju.
– Fiona se kune da ih je videla na hodniku, kako se
ljube...
– Degutantno, nema šta, ali nije provereno!
– Nije bila jedina na hodniku koja ih je...
Do Polinih ušiju je ponovo dopiralo došaptavanje i
ogovaranje. Više nije mogla da izdrži. Polako se okrenula ka
koleginicama i naoko smireno ih pogledala.
– Devojke, dajte malo... Ima nas koji bi da slušamo
predavanja.
58
Začudo, Logan se zakikotao.

– Šta se ti smeješ? – brecnula se sasvim tiho.
„Zar ne gledamo predavanja “ – napisao je na ceduljici.
„Nosi se!!!” – uzvratila je prepisku i tresnula olovkom o
stočić.
– Koleginice Džarvis!
– Da? – trgla se kao da je prvi put čula da je Harison
proziva. Osećala se kao glupava šiparica.
– Da li po običaju želite da vam dam reč?
S jedne strane, godilo joj je što nije zaboravljao na nju,
što se ništa nije promenilo, a sa druge... Pojma nije imala o
čemu se na tom času pričalo. Bila je potpuno odsutna
duhom. Obuzeta sobom, i prisluškivanjem dijaloga koji se
vodio iza nje.
– Ne! – odbila je.
– Razočarali ste me, mislio sam da će neki vaš
komentar učiniti ovaj čas zanimljivijim... – zvučao je
razočarano. – Vaša veština dokazivanja nekog tvrđenja,
nezavisno od njegove istinitosti je opšte poznata.
Pa, i ona je bila razočarana, pomislila je. Čak se
kolebala da li da sarkastično dobaci, kako joj je žao što gaje
razočarala, kada je proglašen kraj predavanja.
Bila je na putu do kantine kada je dobila poruku od
Harisona. Na peti se okrenula i odmarširala do njegove
kancelarije. Snažno je zakucala na njegova vrata i nakon
jednog „slobodno”, kao furija uletela unutra.
Ko zna zašto, bila je ljuta. – Hteo si da me vidiš?
– Da! – izvio je obrvu na njen pomalo povišen ton i
ponašanje.
– Zašto?
Obišao je radni sto i seo na svoje mesto. Gledao je kao
da je prvi put vidi. Znala je da se ponaša krajnje čudno i
neuobičajeno, ali nije znala šta ju je spopalo. Pokušavala je
da se smiri, ali joj to nije polazilo za rukom. Bila je mala
verovatnoća da su govorkanja o njemu istinita, ali nisu joj
59
dala mira. Sumnjala je u Harisona, a nije mu davala priliku

da sve razjasne. Nije trebalo da brine, apelovala je u sebi.
Ali, to je bilo lako reći.
– Zašto te inače uvek zovem? – pozvao je kažiprstom.
– Harisone, nisam raspoložena.
– To je očigledno. Odsutna si duhom, ne pratiš
nastavu, nervozna si i...
Naravno, nisam vedra, vesela kao gospođica Irma,
prošlo joj je glavom.
– Kaži slobodno, zvao si me da mi kažeš da sam
dosadna! – rekla je naglas.
– Ne, zvao sam te da te ubedim da ovaj vikend
provedemo zajedno -rekao je na ivici nerava.
Harison je provukao prste kroz kosu i odmahnuo
glavom.
– Ubedio si me!
– Jesam?!
– Da – khmnula je. – Ne deluješ oduševljen... Opet sam
te razočarala?! – prebacila mu je.
– Zbunjen sam, mislio sam da će ti trebati malo
ubeđivanja -šeretski se naslonio na lakat i odmerio je
mangupski.
– Kakvog ubeđivanja?
– Pola, dobro znaš kako deluješ na mene...
Pomisao na njegov glas, dodir i poljupce potpuno su je
istopili.
Taj vikend je bio tako nalik svim ostalima koje je

provodila sa Harisonom. Budila se osećajući njegove vrele
poljupce na sebi, njegove nežne ruke na sebi, njegove usne
šaputale su njeno ime...
Ipak, imala je neki neobjašnjiv osećaj da ga gubi.
Pokušavala je sebe da ubedi da je sve umislila. Da je
samo napeta zato što su se njene studije približavale kraju.
Nalazila je bezbroj izgovora. Ništa nije pomoglo. Nemir se
60
uvukao u njeno telo. Taj nemir se zvao Irma Liland. Mada je

čvrsto odlučila da razreši tu svoju dilemu, nikako nije imala
prilike. Harison je nije ni spomenuo. Čak su i teme uz koje
bi mogla da spomene njeno ime izostale.
Obično nije imala nesanicu, ali je te noći sve bilo
drugačije. Prevrtala se i okretala, tražila najbolji položaj da
bi mogla da zaspi. Smetala joj je i Harisonova ruka
prebačena preko njenog tela. Pridigla se polako i uobličila
jastuk. Sela je i pokušala da prizove san. Žmurila je,
ujednačavala disanje i koristila sve metode kojih se setila.
U tim pokušajima dočekala je ponedeljak. Prvi zraci
sunca su se probili kroz prozor. Pažljivo je ustala i u prolazu
navukla Harisonovu košulju. U kupatilu se pogledala u
ogledalo. Sjaj u očima zamenila je tmurna potištenost. Prvi
put, ni dugo tuširanje toplom vodom nije uspelo da popravi
njeno raspoloženje.
Navukla je košulju preko još vlažne kože i vratila se u
sobu.
Harison je ležao na krevetu sa široko raširenim
rukama.
– Budan si – konstatovala je prilazeći.
– Da. Navio sam sat, nisam hteo da mi pobegneš.
– Nikada ne bežim.
– U poslednje vreme se čudno ponašaš.
– Činiti se...
Ispružila je ruku i dodirnula mu lice. Kliznula je šakom
naniže. Pod dlanom je osećala snažne mišiće njegovih grudi,
dok je prstima prelazila preko finih malja.
Gledao je. Njegove smeđe oči svetlucale su kao kod
zveri.
– Vrati mi košulju – nasmešio se, dok je jednom rukom
raskopčavao dugmiće. Drugom rukom, njegov toph dlan
milovao joj je bedra.
Najednom, nije bila raspoložena da vodi ljubav sa njim.
61
– Moram da idem. Pre predavanja moram do moje sobe

po stvari -prisetila se i polako ustala.
– Ostavićeš me ovako...
– Ne, dodaću ti telefon da mi naručiš taksi, dok se
oblačim – ležerno je slegla ramenima i pokupila svoje stvari.
– Zar Logan ne dolazi po tebe? – čudio se.
– Ne. Nisam htela da se budi ranije i dolazi ovamo zbog
mene.
– Uvek si brižna prema njemu.
– Mislim da je... red je da ponekog ponedeljka spava
malo duže.
– Hoćeš da kažeš da se Logan predugo žrtvovao zbog
naše veze.
– Da – složila se.
Reč „predugo” joj je dugo odzvanjala u mislima. To što
je bila spomenuta u vezi sa Loganom, nije moglo da je umiri.
Dejna i Logan su bili zabrinuti za njeno zdravlje.

Fizičko i psihičko naprezanje su na njenom tenu ostavili
vidljiv trag. Lice joj je bilo bledo zbog nedostatka svežeg
vazduha. Ramena su joj se povila pod nekim nevidljivim
teretom. I jela je sasvim malo.
Mnogo toga je zapostavila zbog svoje veze sa
Harisonom, i više nije smela da se pravi da ne vidi gomilu
neobrađene literature. Po čitav dan i do duboko u noć je
učila i spremala se za ispite.
Odlučno kucanje na vratima je trglo i razbilo
koncentraciju.
– Dejna... – rekla je molećivo i promasirala vrat.
– Ne brini, ja ću... Sigurno je Logan – zvučala je
zadovoljno.
Pola se okrenula ka njoj i začudila toj vedrini i
optimizmu.
– Dejna... – rekao je umesto pozdrava i osmehnuo joj
se.
62
– Drago mi je da si došao...
Plavokosa mu je poslala značajan pogled, a on je
potapšao po ramenu. Potom je odlučno prošao par koraka
preko sobe i stao pred Polu.
– E, sada je stvarno bilo dosta!
Pola je zapanjeno zurila u njega. Izgledao je nekako
krupniji. Crne pantalone i majica isticale su njegov vitki
stas. On je uhvatio za bradu i okretao joj lice. Pažljivo je
posmatrao svaki njegov delić, kao da ga nije znao. Osećala
je brigu u svakom pritisku njegovih dugih prstiju.
– Pogledaj se na šta ličiš. Na ivici si potpune
iscrpljenosti.
– Niko te ne tera da me gledaš – odbrusila je.
– Pola, Logan je u pravu – umešala se Dejna.
– Kakve ti veze imaš sa ovim? – izvukla se iz Loganovog
zagrljaja i okrenula ka njoj.
– Pozvala me je da te urazumimo – objasnio je i
zaštitnički stao ispred plavokose. – Moraš malo da se opustiš
i odmoriš.
– Sa opuštanjem krećemo odmah – Dejna je zvučala
nepokolebivo.
– Spremi se, idemo na zabavu – dodao je Logan
odlučno, muški.
– Tačnije, izložbu – ispravila ga je plavokosa.
– Kakvu izložbu? – bila je potpuno zbunjena. Sve se
nekako događalo munjevitom brzinom, kao da ona nije
učestvovala u svemu, već samo bila posmatrač.
– Diplomskih radova... Ovih sa akademije – Logan je
nestrpljivo odmahnuo rukom, kao da je to nevažno. – Važno
je da će ti šetnja prijati.
Nije baš verovala u to. Šetnja će joj samo oduzeti
vreme, negodovala je u sebi. Zaista joj se nije izlazilo iz sobe,
ali je znala da su njeni prijatelji uporni u isterivanju svojih
namera.
63
– Dooobro – mucala je pomirljivo. – Ali, priznajem da

imam jak otpor prema toj ideji i...
Dajem ti pet minuta da se spremiš. Čekaću vas napolju
– Logan joj nije dozvoljavao da promeni odluku. – Dejna, pazi
na nju – naredio je.
– Šta sam propustila u poslednje vreme? – interesovala
se Pola kada su ostale same.
– Ništa – slegla je ramenima.
– Ne pravi se nevešta – zapevušila je.
– Ne znam na šta misliš...
Dejna je zaista delovala zbunjeno. Ali ne i kao krivac.
Čak i u takvim situacijama delovala je kao svetica, pomislila
je Pola.
– Dejna kakva je to veza između tebe i Logana? – Pola
je bila krajnje otvorena.
– Briga za tebe! – rekla je pomalo ljutite.
Ko zna zašto, bila je zadovoljna tim odgovorom.
– I ljutnja?! – Pola je šeretski izvila obrvu.
Dejna se nasmejala. – Već ti je bolje – konstatovala je.
Pola sata kasnije njih troje su bolje raspoloženi

tumarali studentskim gradom. Od vetra, Poli se malo vratila
boja u obraze. Dejna nije odolela da prepriča Polinu sumnju.
Zadirkivali su je do besvesti. Kroz smeh se branila da je
takva pomisao uveseljavala.
Ipak, delićem svesti je registrovala da je malo lagala.
Priznala je sebi da je malo posesivna kada je Logan u
pitanju. Kada bude rešila svoje probleme, pozabaviće se
malo time, obećala je sebi. Pustiće ga da živi svojim životom.
– Da li ste vas dvoje uopšte sigurni kuda idemo?
– Imam uputstvo – obavestio je vadeći letak iz zadnjeg
džepa. -Prođeš čitaonicu, pa levo putem pored...
– Mi smo skrenuli desno – primetila je plavuša.
64
– Posle se čudite što sam ja sumnjičava da ste se vas

dvoje u međuvremenu zaljubili jedno u drugo – odmahivala
je glavom, dok ih je vukla u suprotnom pravcu.
– Mi i jesmo zaljubljeni – izletelo je Loganu.
– O?! – prigušeno je kriknula.
– Ja u Miča, a Logan u tebe – Dejna je požurila da
razjasni.
– Logan je zaljubljen u Irmu Liland – huknula je Pola.
– Koju i dalje, uporno prozivaš punim imenom i
prezimenom.
– To radim nesvesno – nije negirala. – Valjda tako imam
osećaj da sam distancirana od nje.
Strašno je videti stvari onakve kakve zaista jesu.
Da je instinkt nije prevario i da su priče o Harisonovoj
vezi sa Irmom Liland bile osnovane, Pola je otkrila iste
večeri. Sasvim slučajno. Isti taj instinkt govorio joj je i da ne
prihvata Dejnin i Loganov predlog da dođu na izložbu, ali ga
nije poslušala.
Pa, možda je bolje što je sve bilo razjašnjeno. Već
predugo se zavaravala, pomislila je i pokušala da proguta
knedlu koja joj se zaglavila u grlu.
Gledala ih je kako se drže za ruke i šetaju od eksponata
do eksponata. Uživali su. Bili su zaokupljeni jedno drugim.
Čak i sa te velike razdaljine videle su se emocije.
U prvi mah je bila besna. Poželela je da im oboma
zavrne vratove. Vazduh je postao zagušljiv i teško je disala.
Onda je najednom shvatila da nije bila ljuta, ni besna. Bila
je razočarana. Zbunjena. Harison je imao bezbroj prilika da
joj kaže...
Nesvesno, uhvatila je Logana za ruku i snažno je
stegla.
– Šta... – otpratio je njen ukočen pogled. – Pola...
– Znači, istina je – rekla je jetko. – Svi su... Znao si, a
nisi hteo da mi kažeš.
65
Potražila je njegov pogled. Nije to sebi mogla da objasni,

ali nije mogla da se ljuti na njega. Razumela ga je.
– Slutio sam, ali... Nisam bio siguran...
– Nisi hteo da me povrediš?
– Možeš to i tako nazvati... – potvrdio je. – Sve će biti u
redu.
– Ništa nije u redu, ali... – uzdahnula je. – Logane,
molim te, zagrli me. Bojim se da ću da se rasplačem... –
uspela je da promuca.
– Dođi – nežno je okrenuo prema sebi. Zagrlio je i pribio
glavu uz svoje grudi.
Njene ruke su beživotno visile uz telo.
– Naravno da nećeš da se rasplačeš. Smiri se – naredio
je blagim glasom. – Onda ćemo da potražimo Dejnu i bežimo.
– Neću da bežim! – podigla je ratoboran pogled ka
njemu.
Već dugo je ignorisala jasne signale da se njena veza
sa Harisonom ruši. Morala je da se suoči sa stvarnošću. Nije
znala kako i kada će to da izvede, ali...
– Možemo da odemo pre nego što nas primete –
predložio je Logan kao da oseća kako se ona koleba.
– Pre nego što primete da smo ih videli? – podsmehnula
se.
Nije gubila odsustvo duha ni u tako delikatnim
situacijama. Obgrlila ga je oko struka i spustila čelo na
njegove snažne grudi.
– Misliš da to nije dobra ideja? – pokušao je da
pronikne u njene misli.
– Tvoje ideje su po pravilu dobre, ali... Nešto mi govori
da ova nije dobra. Možda grešim, ali mislim da ovo treba
rešiti što pre. Samo nemam vremena da smislim nešto...
– Možemo samo malo da se sklonimo i dobijemo na
vremenu -pravio je novu strategiju.
– Ti uvek imaš plan i rešenje za sve.
– Ne baš za sve – glas mu je bio neobičan. – Gospode!
66
Loganov ton je naterao da okrene glavu u pravcu kom

je gledao. Harison Folkner i Irma Liland su išli prema njima.
Nasmejani i dobro raspoloženi.
– Sada zaista više nemamo izbora – mrmljala je
odmičući se od njega.
– Pola, samo nemoj da paničiš – zamolio je i
pokroviteljski joj obgrlio ramena.
Ni slutila nije koliko može da bude slaba, a istovremeno
jaka. Taj susret dočekala je na nogama. Možda, zahvaljujući
tome što se oslanjala na Loganovo snažno telo. Već se kajala
se što nije prihvatila njegovu ideju, i pobegla glavom bez
obzira. Trebalo je da izbegne tu neprijatnu situaciju i da sebi
vremena... Ali, bilo je kasno. Uostalom, zar se već predugo
nije zavaravala time da za sve ima vremena.
Dok su im se „opasno” približavali, delićem svesti
primetila je da Harisonu nije ni na kraj pameti palo da pusti
Irminu ruku.
– Dobro veče! – pozdravili su ih gotovo u glas.
– Dobro veče, profesore, profesorka – uzvratio je samo
Logan.
Ona se nije udostojila ni da se usiljeno osmehne.
– Otkud vas dvoje na izložbi?! – Irmin glas je bio
začuđen.
To je bilo izrečeno kao da ih je, bezmalo, srela na

Marsu. Kakvo arogantno i podcenjivačko ponašanje!
Irma je tačno znala kako i gde treba nekog da ubode,
zaključila je. Kako da odgovori na tu pakosnu primedbu? Tu
opasku je okarakterisala kao malicioznu i više se nije bavila
njome. Sve vreme se trudila da zadrži hladan,
nezainteresovan pogled, kao da priča sa nekim strancima.
Ako je mogla da bude fer i poštena u toj svojoj,
nezavidnoj situaciji ona u stvari Irmu Liland nije imala za
šta da krivi. Niko nije znao da su Pola i Harison u vezi. Za
67
sve druge on je bio „slobodan”. To što je Pola imala

informacije iz prve ruke, nije svaljivalo krivicu na druge.
Tek tada je obratila pažnju na Harisona. Delovao je
nezainteresovan za bilo šta sem za svoju pratilju i ono što
ona priča. Na Poli nepoznat način, pridruživao se kikotanju
svoje pratilje. Previše vedro, dečački. Čak prostački. Ona ga
takvog nije znala.
Onda se prisetila i primetila je koliko se taj odnos
razlikovao od njihovog, tajnog. Njima i nije preostajalo ništa
drugo nego da vode duge, ozbiljne razgovore ih zadovoljavaju
jedno drugo seksom. Retko su imali razloga i prilika da se
smeju do besvesti. Ih bar kada se radilo o glupostima.
Pola je osećala da se guši. Jedino je za nju tu bilo
previše tenzije.
– Ovde postaje malo zagušljivo – promrmljala je
nervozno.
– Koleginice, zaista izgledate kao da vam nije dobro... –
bila je to čista konstatacija. U Harisonovom glasu nije bilo
ni trunke brige.
– Poslednjih dana sam puno učila, a imala sam i
naporan vikend -dobacila je dvosmisleno.
Uprkos pokušaju, od Harisona nije uspela da izmami
nikakvu reakciju.
– Hoćeš da idemo? – Logan je bio nežan.
– Ne – odbila je.
– Ja mislim da bi... – iako zbunjen, Logan je pokušao
da promeni njenu odluku.
– Nismo sve obišli – predočila mu je svoju nameru da
ostane hrabra do kraja.
– Ah, ti mali ljubavni nesporazumi... – uzdahnula je
Irma. – Kada sam ja bila vaših godina...
Samo to joj je nedostajalo. Da joj Irma Liland drži
lekcije o mladosti i ljubavi.
– To mora da je bilo jako davno – izletelo je Poli.
68
Njena namera je bila jasna i nije je krila. Htela je da je

isprovocira. Daje ponizi pred Harisonom.
Profesorka se, začudo, nasmejala njenoj opasci. Tek
tada, Pola je shvatila da je pogrešila. Time što je pokazala
svoju slabost i netrpeljivost, ukazala je da je poštuje. Kao
protivnika ih profesora, sve jedno. Čak, moglo se reći da je
ceni.
– Ako vam ne smeta razlika u godinama – tu je bila
mala, dramska pauza. – Možete da nam se pridružite u
šetnji?
Pola se zgranula. Takav predlog sigurno nije očekivala
od Harisona. Ili ne uz opasku o godinama. Njih dvoje tu
temu nikada nisu ni doticali. Bavili su se samo time da niko
ne otkrije njihovu tajnu vezu. Naprosto, privlačili su jedno
drugo... Ih je u pitanju bila samo slast „zabranjenog voća”.
Pola više ni u šta nije bila sigurna. Izuzev toga da ne
želi da produžuje to „druženje”.
– Posle možemo da svratimo u klub na piće... – Irma se
pridružila predlogu. – Vas dvoje ste mi od prvog momenta
bili simpatični.
Eto, ne delimo tu emociju, Pola je vodila razgovor u
sebi.
– Možda bismo i mogli... – Logan je pokušao da prozre
Poline zamisli. – Mislim da je ideja dobra... – prigrlio je jače,
ne bi li dobio neku njenu reakciju.
– Ja mislim da je loša... – usprotivila se Pola.
Irma Liland se, naravno, nasmejala. – Opet sukob
mišljenja. Isprovocirali ste me da vam dam jedan savet... U
životu ćete biti u prilici da donesete mnoge odluke. Kao i
ideja, ima ih dobrih i loših. Trudite se da birate one bolje,
život će vam biti lepši.
Pametnice sa izraženim ženskim atributima, zlurado je
pomislila Pola.
– Zvučite kao priručnik za tinejdžere – primetila je
slatkim glasom.
69
– Odlučite... – Harison je gubio strpljenje.

– Nije da nećemo, nego... – Logan je bio oprezan i
ostavljao Poli dovoljno vremena da odluči. – Nažalost, ne
možemo da prihvatimo vaš poziv.
– Moramo da nađemo Dejnu... – prisetila se koliko-
toliko prihvatljivog izgovora. – Došli smo zajedno i ne bi bilo
u redu...
Pola se nije najbolje sećala kako se to veče i kada
završilo. Prepustila se očaju tek kada je legla u svoj krevet.
Imala je neodoljivu želju da se rasplače, ali i suze su joj
prkosile. Emocije bilo koje vrste su joj izostajale.
Osećala se kao da je u nekom vakuumu ili
bestežinskom stanju. Nije mogla da sledi misli. Mnoštvo
stvari, bez reda i smisla joj se samo vrzmalo po glavi.
Na sledećem Harisonovim predavanju Pola je bila

potpuno mirna. Beživotna i nezainteresovana za sve što se
oko nje dešavalo. U par navrata pokušala je da uhvati
Harisonov pogled, ali je njegovo interesovanje za nju
izostajalo.
Sve što su oboje hteli, očito, odavno je bilo iza njih.
Pomislila je kako je bila glupa što se uopšte upustila u
vezu sa njim. Proćerdala je studentske dane krijući se.
Mogla je da nađe nekog vršnjaka i da... Bilo bi joj bolje bez
njega.
Ali, nije bilo povratka.
Setila se malog „predavanja” Irme Liland o dobrim i
lošim odlukama. Pola je, očito, pribegavala onim lošim, zbog
kojih je imala razloga da se stidi. Ili nije? Ni sa tim nije bila
baš načisto.
Sve više je hvatala sebe kako misli da je, ipak,
napravila glupe izbore u životu kada se radilo o Harisonu.
Morala je da živi sa tim!
Pokušala je da kaže sebi kako to nije važno i kako je iz
svega samo trebala da izvuče pouku. Kako je to samo jedna
70
u nizu životnih lekcija i iskustava. Obećala je sebi da će

ubuduće voditi više računa o svojim izborima i potezima.
Za početak će ga se kloniti!
Nasmejala se na sopstveni račun. To je bilo nemoguće.
Harison je bio njen profesor i morala je da ga viđa, da priča
sa njim. Srećom, pred sobom je imala manje od dva meseca
do kraja. Odlučila je da, za početak, sačuva smirenost.
Onda je promenila odluku.
Morala je, posle svega, bez obzira na sve da razgovara
sa njim. Ili da se bori za njega? Njene odluke su se menjale
iz časa u čas. Taman bi se odlučila za jednu opciju, pojavili
bi se argumenti za drugu. Vrtela se kao u začaranom krugu.
U tim razmišljanjima nije primetila da se čas završio i
da je većina studenata već napustila salu.
– Pola, imamo pauzu. Hoćemo li zajedno na ručak?
– Ne.
– Zašto?
– Hoću da budem malo sama.
– Mislim da bi ti društvo mnogo više prijalo – Logan je
gledao sumnjičavo.
– Planiram da posetim Harisona... – priznala je.
– Pola, nadam se da nećeš praviti nikakve gluposti.
– Ne planiram.
– Ali mi nećeš reći šta konkretno planiraš?
– Samo jedan test...
– Samo nemoj da se izglupiraš.
– Zar već nisam bila dovoljno glupa? – začudila se.
– Niko nije rekao da si glupa nego da se glupiraš.
– Jaka razlika.
– Jeste. Koliko bi mogla, još se nisi previše izglupirala.
– Lažeš! – rekla je jetko.
– Ne lažem! – i Logan je gubio nerve.
– Izglupirala sam se, iskompromitovala sam se...
-... Niko za to ne zna – požurio je da je umiri i bar on
sačuva prisebnost.
71
– Ali znam ja, i ti.

– I sve će ostati između nas. To nije strašno...
– Strašno je – klimala je glavom. – To je najstrašnije.
Razočarala sam sebe, i tebe. Za sve druge, prolazne ljude u
mom životu i za njihovo mišljenje me nikada nije bilo mnogo
briga. Uvek sam mislila da je važno da zadovoljiš sebe, da
budeš zadovoljan sobom. Ponosan na sebe.
– Imaš mnogo razloga da budeš ponosna na sebe –
pomilovao je po obrazu.
– Logane, tvoja briga za mene je očaravajuća i
zadivljujuća, ali... Mislim da je krajnje vreme da prestaneš
da brineš za mene. Posveti se ostvarenju svojih ciljeva.
Zaslužuješ da budeš srećan.
– Znam, ali... Nekako, ne mogu da budem srećan, ako
ti nisi.
Njegove zelene oči su bile ispunjene brigom i nežnošću.
Bio je iskren, dok je milovao pogledom.
– Ti me nikada nećeš napustiti – rekla je gotovo u
neverici.
– Ne.
– Obećavaš?! – unela mu se u lice.
– Obećavam! – rekao je brzo. – Hajde, idi i završi to što
si naumila.
– Još uvek imaš poverenja u mene?!
– Briši! – naredio je blago.
Pre nego što je krenula ka Harisonovoj kancelariji
svratila je do kupatila. Tek, da popravi šminku.
Interesantno, ali nikada ranije nije razmišljala o svom
izgledu niti mu pridavala važnost. Sada joj se to činilo jako
bitnim.
Promuvala se između studentkinja i stala pred
ogledalo. Pažljivo, analitički se zagledala. Ako zanemari
podočnjake, neveseo pogled i grč na usnama, bila je lepa.
Priroda je bar bila blagonaklona prema njoj. Njena smeđa
kosa je uokvirivala njene fine, ženstvene crte lica. Brzo je
72
podigla kosu u labavu punđu iz koje su virili nestašni, svetli

pramenčići.
Tako je delovala zrelije i ozbiljnije.
Zar je trebalo tako da deluje? Pre nego što se
pozabavila studioznom analizom te otrgnute misli,
usredsredila se na svoju garderobu.
Namestila je farmerice niže na kukove. Popravila je
nepostojeće nabore na svojoj majici koja se zatezala na
grudima i ispravila se u leđima. Sada je bila i seksi.
Iz ranca je izvadila lanac na kojem je visio ključ od
Harisonovog stana i stavila ga oko vrata.
Bila je spremna da ga poseti.
Ona je borac!
Ispred vrata njegove kancelarije vladala je gužva.
Umešala se u neki neobavezan razgovor, tek da skrene misli
i prekrati vreme. I da se ne predomisli.
„Sledeći”, čulo se kroz odškrinuta vrata na koja je
upravo izlazila jedna, ne baš raspoložena studentkinja.
Dakle, Harison je bio loše volje. Sigurno se sinoć loše proveo
sa svojom pratiljom, zaključivala je.
Možda će ona umeti da mu popravi raspoloženje,
pomislila je i naslonila se na zid. Bila je sledeća na redu.
U njegovu kancelariju je ušla sa visoko uzdignutom
bradom i isturenim grudima. Imala je i ona mnogo toga da
pokaže, pomislila je u pokušaju da povrati samopouzdanje.
– Zdravo! – trudila se da joj i glas zvuči bezbrižno.
Ipak, suprotno običaju, nije ni pomislila da mu priđe,
da se poljube. Ta pomisao izazivala je u njoj gađenje.
Registrovala je taj osećaj, ali nije imala vremena da ga
prostudira.
– Pola, to si ti?! – kao da je bio iznenađen njenom
posetom.
– Koga si očekivao?
73
– Nikog specijalnog – slegao je ramenima. – Sve vreme

se smenjuju nezadovoljni studenti. Imaš li i ti nekih žalbi na
račun mojih današnjih komentara na radove?
Imala je ona žalbe na njihov privatni odnos, primetila
je za sebe.
– Ne – odmahnula je glavom, tog dela današnjeg
predavanja se nije sećala.
– Zašto si onda došla?
Osećala se kao polivena kofom ledene vode. Bes je
počeo da ključa u njenim venama. Srećom, prisetila se da je
to neće odvesti u željenom pravcu.
Prišla mu je bliže i skinula lanac sa vrata. Polako ga je
otkopčavala da skine ključ i krajičkom oka pratila njegovu
reakciju. Harison je bio savršeno miran.
– Svratila sam da ti vratim ključ... – polako ga je pružila
prema njemu.
To je bio njen test. Ako uzme ključ...
– Čini mi se da mi više neće trebati – nastavila je i blago
nakrivila glavu. – Posle onog sinoć sa... Irmom Lil...
Uzeo je ključ i odmahivao glavom. – Nadam se da nam
ne predstoje neke ljubomorne scene? – izvio je obrvu.
Bila je šokirana? Ni jedna jedina reč. Ni najobičnije, žao
mi je ili izvini. I na šta je kog vraga mislio kada je pomenuo
scene? Iako je bila sva konfuzna, brzo je razmišljala. Nije
valjda mislio... Da će sada da obelodani njihovu vezu!?!
Bože, on nju uopšte nije poznavao!
– Plašiš se da ne ugrozim tvoj položaj?! – bio je to šok,
pitanje, pretnja, sve u jednoj rečenici i pogledu.
– Koliko se sećam, složih smo se da je ljubomora za
slabiće -izbegao je precizan odgovor na njeno pitanje.
– Koliko ja znam, prevara je za slabiće! – procedila je
kroz stisnute zube.
– Prevara?! Šta to uopšte znači? Mi nismo bili u braku
ili...
74
– Mogao si lepo da mi kažeš. Da se postaviš kao

muškarac.
– Pola, mislim da si malo... preterala. Imali smo malu
avanturu...
„Malu avanturu”, to je ona bila za njega? Ostala je bez
teksta. Bila je nema.
– Uostalom u poslednje vreme si se ponašala...
nezainteresovano.
Još je bila i kriva?!
– Znao si da moram da učim – čudila se Pola.
– Uvek si mi govorila da se snađem – slegao je
ramenima.
– I ti si se snašao – zaključila je.
Slobodno je mogla da pljune na poslednjih godinu i po
dana svog života. Ili je bilo više?
– Bezbroj puta sam ti rekao da te volim...
Čudne li ljubavi, zaključila je u sebi.
– Nikada mi nisi uzvratila takvom izjavom...
Zaista, nikada mu nije rekla da ga voli?! To je stvarno
bilo zanimljivo... Podatak koji je trebalo dobro izanalizirati.
– Male avanture ne zaslužuju tako jake reči – poslužila
se cinizmom. – Mislim da sam se predugo zadržala – dodala
je dvosmisleno. – Mogli bi da postanemo sumnjivi...
– Nadam se da mogu da računam na tvoju diskreciju.
– Ne znam, šta ti misliš? Da li možeš?
– Mislim... da kod mene predaješ diplomski rad.
U njenim očima srozao se do najnižih granica. Samog

dna.
Nije bilo sumnje u njegove namere. Hteo je da je uplaši.
Uzajamna privlačnost koja je karakterisala njihovu
vezu od samog početka, zauvek je nestala.
Kako je uopšte mogla da bude zaljubljena u njega? Da
ga voli? I da li ga je uopšte ikada volela? Zar ni on sam nije
primetio da mu nikada nije izrekla ni jednu jedinu izjavu
75
ljubavi. Da nikada te reči nije prevalila preko usana i uputila

mu ih.
– Moj diplomski rad će biti vrhunski! – dobacila je
samouvereno.
– Ne sumnjam – nasmejao se. – Imam poverenja u tebe
– i on je bio dvosmislen.
Celu situaciju je podnela stoički. Generalno, Pola se

osećala krajnje tragično.
Uprkos tome, nije uspela sebe da dovede u stadijum da
se dobro isplače i izbaci sav jed i jad iz sebe. Kada je sve
sabrala i oduzela nije bila toliko ljuta na Harisona, koliko na
sebe. Zato se samokažnjavala. Iscrpljivala se učenjem i
nadoknađivanjem svih zaostalih obaveza.
Posle dve nedelje ubitačnog tempa, hodala je kao zombi
od predavanja do predavanja. Nije se družila ni sa kolegama
i odbijala je svaki poziv na zabave i okupljanja studenata.
Izbegavala je čak i Logana. Iz njoj nepoznatih razloga, on je
prihvatao takvu njenu odluku.
Posle nastave iznova se vraćala u svoju studentsku
sobu i opet učila do besvesti. Jedino društvo joj je bila Dejna
jer nije mogla da je izbegne. Srećom, ta devojka je po prirodi
bila tiha i nenametljiva. Posle par pokušaja da uspostave bar
neki dijalog, duži od onih koje podrazumeva elementarno
vaspitanje, i Dejna je ostavila na miru.
Napolju je svitalo. Pola je ugasila lampu na svom
radnom stolu i protegla se. Svaki mišić, na njenom, već
mršavom telu je boleo. Imala je par sati da odspava i nastavi
dalje. Tiho se odvukla do kreveta i uvukla pod pokrivač.
– Pola...
Trgla se na zvuk Dejninog glasa. – Uplašila si me. Zašto
ne spavaš?
– Nisi primetila, ali i ja sam do skoro učila.
– Aaa – potrudila se da se bar oglasi.
– Nešto me zanima...
76
– Muči te neka lekcija?

– Ne... Nego... – uzdahnula je. – Ne bih da budem suviše
indiskretna, ali... Da li si se ti to konačno zaljubila?
Svih tih godina uspešno je krila takvo svoje stanje, a
sada je bila sumnjiva. Da je imala malo više snage, Pola bi
u tom trenutku prasnula u smeh. Ovako, samo se
nasmešila.
– Dejna, odakle ti takva ideja?
– Pa ponašaš se... Odsutna si duhom, opsednuta
učenjem...
Nije morala da čuje nastavak objašnjenja. Lako je
mogla da razume Dejninu zabludu. Biti zaljubljen, za Dejnu
je značilo biti predan cilju. Toj devojci je ljubav prema Miču
davala volju da se posvećuje svojim obavezama. Jer svaki
novi uspeh vodio je bliže njenom izabraniku.
Nažalost, sa Polom nije bio isti slučaj. Za nju je ljubav
bila drugačija. Podrazumevala je skrivanje i potiskivanje
emocija pred drugima. Bilo je naprosto neverovatno da je
zaista imala uspeha u tome. Niko nije ni posumnjao u nju.
Sve je prevarila. Uspevala je da uklopi sve obaveze. Da se
druži, izlazi, prati nastavu i, da se neopaženo vida sa
profesorom.
Sada je ostala i bez toga. Njoj je jedino preostajalo da
se posveti radu i zaboravi na sve. Ako je nekada bila
zaljubljena, a i u to je sumnjala, bila je nikada manje nego
tada.
– Da li sam u pravu? Zaljubila si se... – Dejnin glas je
bio pun nade.
Bilo je tako lako razbiti iluziju zvanu ljubav. Ali, Pola
nije imala srca
da bude baš graba.
– Ne Dejna, nisam zaljubljena – rekla je nežnim,
dečijim glasom.
– Šta ti je onda?
77
– Završetak studija sam stavila ispred svega. Trenutno,

to mi je jedini cilj – rekla je puna nade da će njena cimerka
prihvatiti to objašnjenje.
– Dobro – složila se. – Ali, obećaj da više nećeš da
preteruješ.
To nije mogla da obeća. – Potrudiću se da sutra, tačnije
danas legnem na vreme.
– Obećavaš?– rekla je kao da je to jako važno.
– Obećavam – promrmljala je. – Sada, spavaj... –
zamolila je.
– Hoću.
U Dejninom glasu se osećala pospanost i olakšanje.
Pola joj je zavidela na tome. Ona nije mogla ni da zamisli da
joj nešto donese osećaj olakšanja, a još manje da joj se
spava. Uprkos umoru i iscrpljenosti san joj nije dolazio na
oči.
Dok je koračala do svog radnog stola, Pola je uzela

končić za zube i žustro trljala njime između zuba. Što je
uopšte oblačila svoju pamučnu pidžamu na cvetiće,
prekorevala se. I onako nije imala u planu da spava. Onda
se prisetila obećanja koje je dala Dejni. Da će leći na vreme.
Dobro, možda je imala u planu, ali nije joj se spavalo.
Žustro je povukla stolicu od svog radnog stola.
Dejna je tresnula nogom o pod i podbočila se.
– Pola, obećala si! – ponovila je po ko zna koji put.
– Obećanja služe...
– Služe da se ispune!
– Ne pada mi na pamet.
– Dobro, ako nećeš da spavaš, hoćeš da idemo na
zabavu?
– Ti si stvarno... – odmahnula je rukom.
Valjda je trebalo da bude srećna što ima prijatelje koji
brinu za nju, pomislila je delićem svesti. Zbog te pomisli nije
78
imala snage da joj dobaci neku od uvreda koje su joj bile na

vrh jezika.
– Moram da učim – spelovala je.
– Petak je! – brecnula se plavokosa. – Pred nama je
vikend i...
Baš zato je i bila ljuta. Besna na sebe! Uoči svakog
vikenda je bila još uznemirenija nego obično. Svaki je
podsećao koliko je bila površna i naivna, i glupa.
– Baš fino što je vikend! Moći ću da učim do besvesti
i...
– Zvaću Logana! Da te urazumi... – Dejnin glas je bio je
preteći.
Pola je prasnula u smeh. – Ne bi se usudila...
Pre nego što je završila vrata su se treskom zatvorila za
Dejnom. Pola je odmahnula rukom i pošla ka radnom stolu.
Nije verovala da će Dejna obaviti svoju pretnju. Čak i ako je
ostvari, lako će izaći na kraj sa Loganom. Proteklih nedelja
je to uspevala. Ignorisala ga je i lako izbegavala. Do sada mu
se verovatno već smučila. I on je, sigurno, studiozno
proanalizirao njenu sitaciju i shvatio koliko je glupava. To bi
bilo dobro objašnjenje što ga vešto izbegava, zaključila je.
Možda nije ona njega izbegavala, nego je on nju prezreo?
Mahnula je glavom kao da želi da otera takve misli.
Vrat je zaboleo. Bože, boleo je svaki delić tela. Bila je sva
ukočena. Napeta.
Ipak, sela je za radni sto. Njene knjige su već bile
otvorene. Bila je spremna da počne sa učenjem. Uprkos
pokušajima, nije mogla da se koncentriše. Čekala je da se
Dejna vrati. Sigurno je otišla u šetnju da se izduva...Nije
verovala u njene pretnje.
Ubrzo su se vrata otvorila i na njima se pojavila
plavokosa. Sama.
– Nisi našla Logana – Pola je gotovo izazivala cimerku.
– Sigurno je sa nekom od svojih devojaka? – bila je to više
konstatacija nego pitanje.
79
– Stvarno nećeš da održiš obećanje... – Dejna je bila

očajna.
– Dosadna si! – ustala je od stola i bacila se na krevet.
– Laku noć! – rekla je besno i pokrila se preko glave.
– Znala sam da si fina – mrmljala je zadovoljnim
glasom.
„Fina”, prevrnula je očima. Dejna je mislila da je fina,
a ona je u stvari bila običan prevarant i licemer. Hoće li to
ikada sebi moći da oprosti? Zemljo otvori se, zavapila je u
sebi.
– Pusti me da spavam – rekla je naglas.
Sklupčala se kao mače ispod pokrivača i pokušala da
smisli nešto o čemu bi mogla da razmišlja. Htela je da misli
o nečemu lepom i da se tako uspava.
Tresak vratima se pomešao sa besnim glasom.
– Preterala si! Sada si stvarno preterala!
Logan. Protiv volje se nasmešila. Ipak, ni na kraj
pameti joj nije bilo da izlazi ispod pokrivača. Nije smela ni
da ga pogleda u oči. Pretvaraće se da spava.
– Idem da prošetam – čuo se Dejnin glas. – Kad bolje
razmislim, idem na neku žurku!
– Hoćeš da izađem, dok se presvučeš – ponudio se
Logan.
„Dobri, stari Logan”, pomislila je i prisetila se kako ga
je Harison jednom isto tako nazvao. O, kako je želela da
zaplače.
Osetila je kako je Logan seo na ivicu njenog kreveta. –
Pola... -pozvao je i pažljivo podigao kraj njenog pokrivača. –
Pomeri se, napravi mi mesta.
Bez otpora je poslušala i okrenula mu leđa. Ubrzo,
osetila je njegovo telo pored svog. Pažljivo je nameštao
pokrivač preko njihovih glava. Obgrlio je jednom rukom i
privukao uz svoje snažno telo. Najednom se, ko zna zašto,
osetila bolje. Prigušeno se, protiv volje smejala, onako u
sebi.
80
– Nadam se da tvoje drmusanje ne znači da plačeš –

interesovao se.
– Ne, smejem se... A, volela bih da mogu da se
isplačem.
– Zašto ne možeš?
– Valjda zato što nemam za čim da žalim.
– Pola, imao sam strpljenja i pustio sam te da to sama
preboliš, ali... Bojim se da nisi uspela da se se suočiš sa
stvarnošću.
– Ako se ne varam, misliš da bežim od stvarnosti... To
je...
– Jeste, savladala si gradivo psihologije.
– Pa, savladala sam i to da se suočim sa problemom!
Mogla je da ga zamisli. Svaku crtu njegovog lepog lica.
I mogla se zakleti da se osmehuje. Sa njim je uvek lako
komunicirala. Razumeli su se bez mnogo reči. Pa zašto ga je
onda izbegavala?
Ono što su njih dvoje imali, bilo je vrednije i važnije od
svega.
– Šta je sa tobom? – pitao je.
– Ništa... Očajavam.
– I sama si rekla da nemaš za čim da žališ. Harison nije
vredan takvog tvog stanja.
– Znam, zato i ne očajavam preterano zbog njega.
– Nego?!
– Zbog sebe. Izgubila sam vreme, a ono ne može da se
vrati.
– Činjenica, ne može. Ali tim ponašanjem ga gubiš još
više -uzdahnuo je i privukao je još bliže uz sebe. – Bože, sva
si napeta...
– Boli me svaka koščica – priznala je.
– Onda ću da te upoznam sa umetnošću masaže...
Pomerio se malo i okrenuo je nežno na stomak. Nije
bila sposobna ni da mu kaže ne.
81
– Masaža će ti poboljšati cirkulaciju, opustiti napete

nerve i oživeti ceo organizam... – mrmljao je.
Veštim pokretima pravio je kružne pokrete po njenim
leđima. Menjao je mesta i pravac kretanja svojih dugih,
toplih šaka. Kao da je znao kuda i kako da je dodirne.
Toplina njegovih ruku je obuzimala. Haos u mislima i svi
problemi su svakim njegovim pokretom bili sve dalje.
Nestajali su.
– Ti još uvek brineš za mene – primetila je gotovo u
neverici.
– Zar si ikada sumnjala u to?
– Mislila sam da si me prezreo i da me mrziš.
– Nekada je to teško, ali ja te volim baš takvu kakva si.
Kada se predaješ emocijama, kada si impulsivna.
Snažnim pokretima ruku, Logan se spuštao niz njenu
kičmu, do struka. Zabila je glavu u jastuk, preplavljena
čudnim, čulnim osećanjima zadovoljstva i sigurnosti.
– Da li ti je bolje...
– Aha – rekla je već utonula u dremež.
– Spavaj sada...
– Logane, nemoj da ideš – zamolila je i još ležeći
potrbuške, uhvatila ga je za ruku – Ostani da ne budem
sama.
– Nisi sama... – spustio se na ležaj pored nje i privukao
je uz sebe.
– Pričaj mi bilo šta. Tvoj glas i tvoje prisustvo me
umiruju -mrmljala je sanjivo. – Znaš, odaću ti jednu tajnu...
Ti si prvi muškarac u kojeg sam se zaljubila. Ti si moja prva
ljubav – rečenice su joj bile kratke i isprekidane zevanjem.
– Pola, spavaj...
– Ne smeješ se – primetila je pospano.
– Ne, jer... To nije smešno. Između nas su mnogi dani
i godine u kojima se desilo toliko toga. Otvorenost i iskrenost
među nama, učinili su da se potisnu ona glupava seksualna
82
osećanja. Znaš, kada sam ti rekao da ti o meni znaš sve...

lagao sam.
Pola je ćutala. Bila je opuštena i smirena, a Logan
napetiji nego ikada. Da se nije plašio da će je probuditi,
krenuo bi u susret hladnom tušu.
– Nikada ti nisam rekao da si ti moja prva ljubav. Ali,
pomislio sam kako je prijateljstvo s tobom vrednije od svega.
Ljudi mogu da budu srećni malim stvarima, a nas dvoje
imamo tako mnogo.
Pola nije znala šta je tačno probudilo, ali bila je budna.

Glava joj je počivala na Loganovom toplom ramenu. Setila
se kako je zaspala od njegove masaže i kako ga je molila da
ostane. Polako je udahnula njegov miris i nesvesno se
osmehnula. Njegova ruka je posednički grlila i privijala uz
sebe. Ni u snu joj nije dozvoljavao da se pomeri od njega. Ali,
nije to bilo ono što je probudilo.
Neobičan šum je bio uzrok njenog razbijenog sna.
Provirila je preko Loganovog ramena i videla Dejnu kako
pažljivo zatvara cipzar na putnoj torbi.
Logan se pomerio, tek neznatno okrenuo glavu i
privukao je uz sebe.
– Izvinite što sam vas probudila... – Dejna je primetila
njihove pokrete.
– Šta to radiš? – pitali su u glas.
– Pakujem se i idem kući za vikend. Krajnje je vreme
da se maknem i ostavim vam slobodnu sobu – izdeklamovala
je. – Uživajte u samoći -dobacila je izlazeći.
Pola se nasmejala. – Stvarno je... – naglo je zaćutala.
Vrhovima prstiju Logan je pažljivo prelazio preko linije
njenih obrva, pa preko upalih obraza i linije brade.
– Prijala ti je masaža i spavanje.
– Ti mi uvek prijaš.
– Tako si nežna i osećajna. Uzvratila mu je pogled i
osmehnula se.
83
Zavukla je ruke ispod njegovih mišica i pribila se uz

njega. Osetila
je njegovu probuđenu muškost, i toplinu njegovog tela
koja se prenosila na nju.
– Logane, uzbuđen si...
– Ne znam da li si čula, ali mi muškarci... – osmehnuo
se, gotovo pokajnički.
– Ujutru nam se proteže celo telo...
– Hoćeš da kažeš da te ne uzbuđujem? – izvila je obrvu.
– Ti si dragulj i ne želim da te izgubim nekim
nepromišljenim gestom – bio je sasvim ozbiljan. – Ali...
Moramo nešto da raščistimo.
– Da?
– Da li si buncala ili...
– Ozbiljno sam mislila kada sam rekla da si ti moja
prva ljubav. Samo, uvek sam mislila da je prijateljstvo sa
tobom važnije i vrednije od toga.
– Čula si? – njegove smaragdno zelene oči su je gledale.
– Šta? – prstima je lagano dodirnula njegove kapke i
spustila se preko isturenih jagodica do ugla njegovih usana.
– Nešto slično sam ti sinoć... Pričao sam sam sa sobom!
– zaronio je lice u njenu smeđu kosu. – Znaš li koliko puta
sam poželeo ovo da uradim?
– Zašto nisi?
– Ne znam ni sam.
– Znaš, nisi hteo da ugroziš naše prijateljstvo. Kao ni
ja.
– Šta misliš da li bi nas dvoje... Možda ovo nije pravi
momenat, ali...
– Možda baš jeste.
To jutro bila je prekretnica u njihovim životima, u
njihovim osećanjima. Više nisu bili samo prijatelji. Pa ipak,
njihovo prijateljstvo nije bilo ugroženo.
84
– Znaš li koliko puta sam mislio koji je pravi momenat

da ti sve priznam, ali ni jedan nije bio. I sada si razočarana
i bojim se da...
– Ja se bojim da tek sada tačno znam šta mi je uvek
nedostajalo. Bože, Logane, tako si strpljiv!
– Nemoj ti meni, strpljiv – gotovo je režao. – Samo ti
unosiš nemir u moj život. Samo ti u meni rasplamsavaš
želju, svakog trenutka.
Njegove oči su govorile, da je celog života tražio put do
njenog srca. Nije ni pokušavao da je dodirne. Ali, električni
naboj među njima nije mogao da se porekne.
Mišići u Polinom stomaku zadrhtali su od eksplozije.
Osećala je prema njemu nešto neizrecivo, neprevodivo
u reči. Obožavala ga je. Svih tih godina je bila zaljubljena u
njega, ali je to potiskivala. Volela ga čitavim svojim bićem.
– Nisam dovoljno jak da odolim ovom iskušenju –
mrmljao je dubokim, od čežnje raspuklim glasom.
– Ne bih ti oprostila.
Ipak, i dalje su se netremice gledali.
Ljubili su se oni mnogo puta pre toga, ali nijedan od
tih poljubaca nije bio ljubavnički. Poljubac dvoje koji žele
jedno drugo kao seksualne partnere.
Polako su primicali lica jedno drugom i gledali se
neprestano. Kao da su još pojačavali čežnju za tim, njihovim
prvim poljupcem.
Njegove tople usne spustile su se na njene drhtave.
Polako, oprezno, ispitivački, budile su strasnu oluju za koju
nisu postojale odbrane. Zadovoljstvo je preplavilo svaki delić
njenog tela. Zavukla je ruke pod njegovu majicu. Pod
prstima je osećala glatkoću njegove kože.
Ljubili su se dugo, dugo. Njihovi poljupci su bili
radoznali, ispitivački i strasni.
Odjednom, ti poljupci više nisu bili dovoljni. On je
privlačio njene obline uz svoje telo. Pola ga je povukla za
pojas i privukla još jače sebi. Bila je čudnovato uzbuđena i
85
željna još intimnijih trenutaka. Usnama je lutao po njenim

usnama, i spustio se naniže niz vrat do udoline njenih oblih,
čvrstih grudi. Podigla je ruke u vis i Logan joj je polako
skinuo spavaćicu. Ostala je samo u malenim slip gaćicama.
Njene nabrekle grudi drhtale su od samog njegovog
pogleda. Ispružila je ruke i požurila ga da i on skine majicu.
Divila se njegovim glatkim, mišićavim grudima, dok je
dlanovima prelazila preko njih. Njegova koža je bila satenski
meka. Polako su se stapali jedno uz drugo.
Topla struja uzbuđenja, uskomešala joj je krv. Telo joj
je postajalo sve osetljivije. Drhtala je od njegovih poljubaca i
dodira. Uzvraćala mu je bez žurbe, širom otvorenih očiju.
– Tako si divna – njegov glasni uzdah pratio je drhtaje
tela.
Osećala je udare njegovog srca u ritmu svog. Želela ga
je čitavim svojim bićem.
– Volim te – prošaputala je sa lakoćom iako je po prvi
put dala izjavu ljubavi.
Njegove usne i prsti istražili su svaki erotski kutak
njenog tela. Nežno je uhvatio za kukove, a ona je rukom
prošla niz njegovu kičmu do čvrste zadnjice. Uživala je u
potpunom predavanju. To je bilo pravo ljubavno
sjedinjavanje. Bez daha postali su deo onog drugog.
Kada je otvorila oči, Pola je ugledala Logana koji je

posmatrao. Znala je njegov pogled, ali ovaj je bio drugačiji.
Pospano mu se osmehnula. Zevnula je i protegla se.
– Spavala si preko dvadeset sati – obavestio je uz
poljubac.
– San mi je bio potreban. Ti si mi bio potreban –
preformulisala je i poslala mu pogled pun obožavanja. – Šta
si ti radio sve to vreme?
Zamislio se. – Spavao, gledao te... – veštim pokretima
milovao joj je vrat i ramena. Pogledom je gutao njeno
86
skladno telo. – Uglavnom, ubeđivao sam sebe da ti je san

potrebniji od mene.
– Više nije...
Zavukla mu je prste u kosu i privukla glavu svojim
usnama. Ljubila mu je kapke, obraze, uglove usana.
– Porasla ti je brada – promrmljala je i od srca se
nasmejala svojoj sreći.
– Šta je smešno?
– Ništa – rekla je kroz osmeh.
– Što se onda smeješ?
– Srećna sam! – dreknula je na sav glas.
Uhvatio je za struk i podigao iznad sebe. – Volim te!
Pola se duboko zamislila. – Kako je to moguće? Voliš
me? Ti, koji znaš sve o meni?
Uzeo je njenu ruku i stavio na levu stranu svojih grudi.
Ujednačeni snažni damari odjekivali su pod njenim dlanom.
– Smatraj to kao izraz mog krajnjeg očaja... – njegove
velike šake prekrile su njene grudi. – Ali, volim i dobro i loše
u tebi. Ne mogu da volim parcijalno.
Bila je zadovoljna tim odgovorom. Čak, moglo se reći
da je dobro prošla.
– Kada si rekao loše... – ugrizla se za usne. – Na šta si
precizno mislio? – interesovala se milujući mu ravan,
mišićav stomak.
– Da se ponekad ponašaš nerazumno... – jeknuo je od
njenih dodira.
– Kao sada? – osmehnula se zavodnički.
– Da.
– A šta bi u ovakvoj situaciji bilo razumno? – znala je
da nema razloga za žurbu.
– Mislim da moramo da jedemo i...
– Misliš na hranu?
– Mislim na tebe i ono što ti je potrebno. Što se mene
tiče... Moja glad nema veze sa hranom. Gladan sam tebe –
napomenuo je kroz stisnute zube.
87
– Imam par kaloričnih čokoladica ovde, izvila se i sa

police dohvatila par paketića.
– Sve vreme su bile tu! – mrmljao je između zalogaja.
– Sve vreme si bio gladan – nasmešila se. – Zašto nisi...
– Nisam hteo da te ostavljam samu. Smislio sam, dok
sam te gledao, da bi nam pauza za vreme odbroka prijala i
dala vremena... Ipak, moramo i da razgovaramo...
– Zar do sada nismo previše razgovarali?
– Ne na ovu temu – bio je odlučan da istraje i prkosi
njenim dodirima i kratkim, zavodljivim poljupcima. – Ne
znam kakva su tvoja seksualna iskustva...
Njihovo prijateljstvo je olakšavalo komunikaciju i
mnoge druge stvari. Nisu imali razloga da se pretvaraju.
Nisu imali priliku da budu nešto što nisu bili. Istovremeno,
sve to je otežavalo trenutke koji predstoje. Logan je znao
mnogo toga o njoj. Isto, kao i ona o njemu. Ipak, ni na kraj
pameti joj nije bilo da se poredi sa devojkama sa kojima je
on bio, niti da njega upoređuje sa svojim mladićima.
– Ako se ne varam, dobro si upućen u sva moja
iskustva – bila je krajnje otvorena.
– Možda nisi imala vremena, ali... Nesumnjivo je da ćeš
pre ili kasnije napraviti neka poređenja – gledao je upitno.
– Nije mi bilo ni na kraj pameti, ali ako želiš – prešla je
prstima po njegovoj glatkoj koži. – Tvoja koža je kao baršun.
Mladalačka, čvrsta i... -jeknula je od uzbuđenja. – Snažan
si, jak, a ipak nežan.
Najednom su joj sve razlike bile jasne. I sve su išle
Loganu u prilog.
– Nikada ranije nisam vodio ljubav... – mrmljao je
naglas.
– Nisam ni ja – složila se. – Ali i sada mi je na pameti
samo seks. Telesan, opipljiv i stvaran, sa tobom...
– Možda juče nisam uspeo u potpunosti da te
zadovoljim i dokažem se kao ljubavnik, ali... Mogu ja i bolje.
– Bolje?! Mislila sam da je to nemoguće...
88
– Moguće je.
– Logane, bez sumnje ti si čarobnjak od ljubavnika –
rekla je i poljubila ga.
– Koliko se sećam... – nadvila se nad njim i unela mu
se u lice.
– Podsetiću te. Mala, pokazao bih ti...
– pretio je. – Samo da ovde nije sve tako malo i tesno.
– Nije ovde sve malo, nego si ti veliki – prekorevala ga
je milujući mu svaki delić tela.
-Čovek?
– Da, ti si veliki čovek i... – jeknula je. – I muškarac!
Kompletno si veliki – zadirkivala ga je kao zgranuto.
– Ti si teška...
– Nisam. Rekao si da sam mala...
– Toliko si majušna da bih mogao da te stavim u
orahovu ljusku.
Sva se sklupčala na njemu. – Ti bi mogao da budeš
orahova ljuska da nisam teška?
– Teška si kada sediš na meni, i kada si dominantna
i... Zarobila sime...
Muški, snažno, uhvatio je za mišice i okrenuo na leđa.
Nadvio se nad nju. Ljubio je vešto manevrišući na malom
prostoru.
Loganova muževnost i maštovitost su opijali. Umeo je
da daje i pruža zadovoljstvo, ali i da traži i uzima. Takav je
bio kao ljubavnik i kao čovek.
Bio je veliki ljubavnik i nije bilo lako pratiti njegov
„korak od sedam milja”. Nije se ustezao da konkretno ostvari
svoje potrebe. Njegovi seksualni apetiti i afiniteti uprkos
svemu nisu prevršavali meni. Bili su sve ono što je Polu
ostavljalo bez daha, a da pritom nisu postajali egzibicionisti
koji ne znaju granicu.
U narednih mesec dana, Pola je otkrila šta uistinu

znači biti zaljubljen, i voleti. Podlegla je čarima ljubavi.
89
Nije imala razloga da se pretvara. Bila je onakva kakva

jeste. Počela je da voli sebe, ali nije bila egoistična. Prihvatila
je sebe, svoje mane i svoje potrebe. Trudila se da ugodi sebi,
ali nikako na uštrb Logana, ili bilo kog drugog. Družila se,
negovala stara prijateljstva i bila otvorena za sve. Tek tada
je shvatila koliko joj je falilo da otvoreno pokazuje svoje
emocije, da se ne krije.
Bila je ispunjena, zadovoljna i srećna onim što ima.
To stanje nije se menjalo ni na predavanjima kod
Harisona Folknera.
– Koleginice Džarvis, možemo li da čujemo vaše
mišljenje? -prozivao je kao mnogo puta ranije.
– Naravno... – brzo je izdeklamovala svoj stav i
okrenula se prema Loganu.
Bila je ponosna na svoje znanje i značajno ga je
pogledala.
– Pametnice! – zadirkivao je tiho. Ona i Logan su i dalje
provodili mnogo vremena zajedno, sve je bilo isto, a ipak,
drugačije. Razmenjivali su nežne poljupce u prolazu, držali
se za ruke tokom predavanja, gurkali laktovima, slali jedno
drugom značajne poglede ih zagrljeni šetali hodnicima
univerziteta. Neprestano su se smejali i zadirkivali jedno
drugo. Zadirkivali su se tokom predavanja, dok bi se oblačili
ili dok bi učili.
Logan je bio na jednoj strani njenog kreveta, a ona na

drugoj. Jednu olovku je grickala zubima, a drugom je
pričvrstila labavu punđu. Sa knjigama na kolenima
proveravali su znanje onog drugog. Ispitni rok se opasno
približavao, ali to im nije zadavalo mnogo brige.
– Bože, kolike su ti noge! – negodovala je sa svoje strane
kreveta.
– Kolike?
– Ogromne... – pogledala ga je preko svoje, knjige i
ćušnula nogom ispod pazuha.
90
– Te ogromne noge ti ne smetaju kada smo u krevetu –

primetio je.
– I sada smo u krevetu – podsetila ga je.
– Ali ne u pravom položaju, mala – brzo se nadvio nad
nju.
– Dosadni ste! Vas dvoje ste stvarno dosadni –
negodovala je Dejna iz svog ugla sobe.
– Misliš? – pitali su uglas.
– Da, mislim. I da sam znala da ćete se ponašati kao
deca... -odmahivala je glavom. – Onog vikenda vas sigurno
ne bih ostavila same. Ostavila bih vas u zabludi da niste
zaljubljeni jedno u drugo – ipak se zadovoljno osmehivala.
Dejna je iz nekog razloga bila ubeđena da je ona
odigrala važnu ulogu u njihovoj vezi To je dobrim delom i
bila istina. Ko zna kako bi se stvari završile, da je Dejna
ostala. Logan sigurno ne bi prenoćio u njenom krevetu,
razmišljala je. Ne bi mogli otvoreno da razgovaraju i ne bi...
Ne, o tome nije ni htela da razmišlja.
– To ti nikada nećemo zaboraviti! – ponovo su se oglasili
u isti mah. Pogledali su se i prasnuli u smeh.
– Čak ćemo i prvo dete nazvati po tebi...
– Naravno, ako bude devojčica – Pola se zakikotala.
– Koliko ćemo to nas dvoje imati dece?
– Šta ja znam – slegla je ramenima. – Dvoje, troje...
Petoro?!
– U pravu si, to je preozbiljna tema. Još smo mladi. Da
li možeš da nas zamisliš za par godina? – Logan se nadvio
nad nju i pažljivo je posmatrao.
– Ne mogu da gledam tako daleko u budućnost. Nisam
ja vidovita.
– Ja sam dovoljno vidovita da vidim... Vidim ja da ovde
nema ništa od učenja! – Dejna je naglo skočila sa svog mesta
i počela da sakuplja knjige.
– Šta radiš? – interesovala se Pola.
– Zar to nije očigledno... – Nije.
91
– Idem u čitaonicu – plavokosa je predočila svoju

nameru.
– Da se nisi usudila, ovde ti je udobnije i prijatnije...
– Misliš? – nasmejala se.
I njih dvoje su se pridružili njenom smehu.
– Imam ideju! – prisetio se Logan.
– Tvoje ideje i nisu baš... – zadirkivala ga je Pola.
– Noćas nisi tako mislila...
– Bože! – zavapila je Dejna, ali se osmehnula. – Vas
dvoje ste u stvari divni.
– Jesmo! – mišljenja su im se podudarila.
– Ipak, ponekad pustite jedno drugo da završi rečenicu.
– Ja... Hoću – obećala je Pola, mada njen osmeh nije
obećavao.
– Da čujem, kakva je to ideja koja će me spasiti
čitaonice? – Dejna je bila podbočena i radoznala.
– Da zaboravimo učenje i odemo negde na jedan
dooobar ručak.
– Prihvaćeno! – devojke su se složile uglas.
Dok su se na brzinu pripremali, dogovarali su se oko
mesta gde bi mogli da ručaju. Naravno, tu je nastao sukob.
Pola je insistirala na hamburgerima, Dejna je preferirala
italijansku kuhinju, a Logan meksičku, ljutu.
– Meni su za srce prirasli studentski restorani i menze
– Pola je imala svoje mišljenje.
– Meni studentske sobe – Logan je imao svoj stav.
– Ja mislim da je najbolje da zaboravimo na ovu ideju
– Dejna je izvukla svoj zaključak.
– Ni slučajno!
Na kraju, prisetili su se restorana van studentskog
grada koji je pokrivao sve ukuse.
Tek kada su stigli do restorana, dosetili su se da je
vreme pauze za ručak i da će teško naći mesta. Smejali su
se svojoj nesmotrenosti i na šarm uspeli da dobiju jedan sto
u uglu.
92
– Srećnik sam! – Logan se zadovoljno osmehnuo.

– Šta ti je sada?
– Sedim ovde sa dve najlepše devojke i konobari se
otimaju koji će da nas posluži.
– Ti si baš gladan – otezala je mazno.
– Aha – poslao je jedan značajan pogled u Polinom
pravcu.
– A ja se baš osećam suvišnom – promrmljala je Dejna.
– Nisi!
– Mogu da poverujem da mislite da sam gluva i slepa,
ali nisam glupa... Mogla bih da potražim neki drugi sto... –
Dejna je izvila vrat i polako prelazila pogledom po restoranu.
– Ne bismo te zvali da nam smetaš – potrudila se da je
razuveri.
– To zvuči kao prihvatljivo objašnjenje, ali možda je
bolje rešenje da pronađem nekog, seksi, usamljenog...
– Ne bi se usudila, zbog Miča! – podsećao je Logan.
– Vidite ko je tamo! – Dejna ga nije slušala.
Nije im bilo ni na kraj pameti da se okreću i otprate šta
je to Dejnin pogled ispunilo radoznalošću.
– Dejna, izdržala si tolike godine... Nećeš valjda sada...
– Mnogo ste mi mudri vas dvoje... – pohvalila ih je
plavokosa.
– Iskustvo – rekli su uglas.
– A, sada ste još počeli i mene da prekidate dok pričam
-konstatovala je. – Kada sam rekla da vidite ko je tamo,
nisam mislila na nekog muškarca sa kojim bih ja bila, nego
na jedan zanimljiv par.
– Je l'?!
– Profesor književnosti i profesorka psihologije.
– Harison i Irma?
– Da. Izgleda da su priče o njihovoj vezi tačne i dodala
bih... Da su skladan par – zaključila je Dejna.
Bilo bi zaista glupo da se ne okrene. To bi Dejni bilo
čudno, a Loganu... Mogao bi pomisliti kako ona ima problem
93
da prihvati vezu Harisona i Irme. A nije ga imala. Nije je bilo

briga.
– Gde su tačno?
Pitanje je postavila u Dejninom pravcu, ali je krajičkom
oka pratila Loganovu reakciju. Prividno, bio je miran. Ipak,
dok je dobijala uputstva gde da gleda, osećala je da je
uznemiren.
Polako se okrenula i pogledala par. Irma je šarmantnim
osmehom i veštim, ženstvenim pokretima ubacivala zalogaje
u Harisonova usta. Igrala se sa njim. Pola ih je posmatrala i
očekivala neku reakciju u sebi. Ništa! Svaka emocija je
izostala. Bila je ravnodušna.
– U pravu, si. Pristaju jedno drugom i dobar su par.
– Šta ti misliš, Logane?
Dejna je krajnje nevino tražila njegovo mišljenje i Pola
je u sebi zahvalila zbog toga. Sa nestrpljenjem je čekala
Loganov komentar.
– Jesu, ali... – slegao je ramenima. – Mislim da je
Harison Folkner mogao mnogo bolje da prođe – poslao joj je
jedan brz, značajan pogled.
Uvek je bio iskren i pošten. Zar to nije bio jedan od
milion razloga što ga je volela.
– Mislila sam da ti se Irma dopada – tu konstataciju je
akcentovala kao pitanje, na koje je sa zebnjom čekala
odgovor.
– Dopada mi se – klimao je glavom. – Inteligentna je,
promišljena... -nasmejao se. – Svakako, šarmantna i...
– Skrati – požurila je da ga prekine i pogledala šta je to
izazvalo njegov osmeh.
Irma je i dalje hranila Harisona koji se pomalo bunio
dok mu je salvetom brisala uglove usana.
– Nemoj mi reći da ti se to dopada – brecnula se.
– Ona to radi na vrlo simpatičan, seksi način – i on je
nju prekinuo kao ona njega maločas.
94
– Ponaša se prema njemu kao da je klinac –

prokomentarisala je i odmahnula rukom.
– Moje mišljenje je da je to izuzetno... Irma je seksipilna
i zavodlji...
– Ne moraš baš da nabrajaš, jasno je da ti je neodoljiva.
– Neodoljiva?! Nisam primetio... U svakom slučaju, što
se mene tiče...
– Mene se ne tiče.
– Nije nikakva u poređenju sa tobom! – završio je i
poslao joj poljubac.
– Ovo vaše prekidanje mi se dopalo – Dejna se
zakikotala.
– Misliš, zabavilo te je? – Aha.
– To što je Pola ljubomorna?! – kao čudio se.
– Nisam... Jesam! Da li treba da budem? – otvoreno ga
je pogledala.
– Ne, ne treba da budeš ljubomorna, ali prijalo mi je da
pokažeš da ti je stalo do mene – nasmejao se.
– Profesoru Folkneru izgleda ne prija...
– Dejnina pažnja je ponovo odlutala za sto u drugom
kraju sale.
Pola je nije slušala, bila je ljuta na Logana što se šalio
sa njom i izazivao njenu ljubomoru.
– Grozan si! – lupila ga je po ramenu.
– Ali me voliš?
– Volim te u to nema nikakve sumnje. – Volim i ja tebe!
Da li je to jas...
– Ne samo da ste oboje grozni – prekinula ih je Dejna.
– Odvratni ste! – smejala se.
– Ovo upadanje u reč je prelazno – pridružili su joj se
u smehu.
Poslednji dani studija!

Ispiti su se nizali jedan za drugim. Studenti su postali
vrlo tihi, neprimetni. Bilo je napeto kao u šahovskom meču
95
ravnopravnih velemajstora. Pola nije brinula. Njoj se onaj

period kada je „patila” isplatio. Logan je po prirodi bio
smiren i siguran u sebe. Možda je još par studenata završne
godine, osim njih dvoje, delovalo bezbrižno i vedro. Ipak,
smirenost se uvukla i u njih. Prestali su glasno da se kikoću
da ne bi ometali one zabrinute i očajne.
Zagrljeni su zastali ispred velike oglasne table, da još
jednom uživaju u postignutim rezultatima.
– Imamo mnogo razloga da budemo zadovoljni sobom
– Loganov glas je bio ispunjen zadovoljstvom.
– Profesionalno i lično!
– Pola, vidi ovo... Potpuno sam zaboravio.
Plakat za zabavu privukao je i Polinu pažnju.
– Hoćemo li ići na zabavu? – interesovala se.
– Šta ti misliš? – sklonio joj je pramen kose sa lica.
– Ovo je nam poslednja zabava u studentskom gradu –
slegla je ramenima.
– Biće potpuno drugačije – uzvratila mu je pogled.
– Zbog, svega? – značajno je izvio obrvu.
Nisu imali nikakav problem kada je prošlost bila u
pitanju. Razgovarali su o tome sasvim otvoreno i bez
zadrške. Svaka tajna je bila raskrinkana. Svaka nedoumica,
razrešena.
– Da. Biće isto, a ipak drugačije.
– Ponovo ćemo se pojaviti ruku pod ruku.
– I svima pokazati ko je dobitna kombinacija. – Na
podijumu...
– I u krevetu – pridružila se njegovom glasu.
– Na svim poljima!
– Naravno! – zamislila se. – Kupiću novu haljinu... I
biću tako izazovna da...
– Da nijedan muškarac neće ostati ravnodušan? Ne
znam zašto ti je to važno – rekao je u jednom dahu.
Zavukala je svoje ruke ispod njegovih mišica i propela
se na prste. Unela mu se u lice.
96
– Da ću te oboriti s nogu – završila je svoju misao, kao

da je nije prekinuo i poljubila ga u vrh nosa. – Ne znam to
da objasnim, ali samo to mi je važno.
– Dejna je u pravu, ponekad bih stvarno mogao da te
pustim da završiš rečenicu. Bolje bih se osećao – uzvratio joj
je čvrstim zagrljajem.
– Treba da zapamtiš tu lekciju – zadirkivala ga je.
– Pola, možeš li da zamisliš našu budućnost? – pitao je
iznenada.
– To je ozbiljna tema koju smo već načeli.
-Jeste.
– Misliš na ono... Gde ćemo i šta raditi, živeti... Koliko
ćemo imati dece – topila se u njegovom zagrljaju.
– Da, na to mislim.
– Ne mogu!
– Ne možeš?! – pribio je uz sebe.
Taj intimni trenutak prekinuo je jedan veseo, vedar
glas.
– Evo ih! Golupčići... ili... – Irma Liland se zamislila. –
Harisone, kako si ih ono nazvao kada sam ih upoznala?
– Sijamski blizanci – odgovorio je pomalo bezvoljno.
– To je bolje poređenje – nasmejala se. – I sada izgledaju
kao da su slepljeni.
– Baš planiramo da „hiruški zalivat” našeg
razlepljivanja nikada ne bude obavljen – uzvratio je Logan
na tu opasku i tek neznatno se odvojio od Pole i potražio
njen pogled.
– Da – složila se sa njim.
– Možda nećete biti studenti generacije, ali svakako ste
par generacije – Irma je dodirnula kažiprstom Loganove
snažne grudi.
– Mislite?
– Niko drugi ne zaslužuje tu titulu, nego vas dvoje. Od
prvog momenta sam vas primetila – profesorkin pogled ipak
je ostao prikovan samo na Loganu.
97
– Ja sam primetila da... – Pola je izgubila strpljenje –

da preferirate mlađe muškarce.
– Zanimljivo zapažanje. Po čemu ste... – kao bila je
zainteresovana za taj stav, dok se primicala uz Logana to
zaključili? – spustila je ruku, onako ovlaš na njegovo rame.
– Po tome kako razgovarate sa Loganom – slegla je
ramenima naoko bezbrižno. – Uz to stojite pored profesora
Folknera, a ako se ne varam i on je mlađi od vas – bio je to
nizak udarac zbog kojeg se brzo pokajala i postidela.
Bilo je briga za Irmu Liland i njene navike i običaje.
Brinula je o tome kako će Logan da protumači njenu
malicioznost. Mogao je pomisliti da još nije prebolela vezu sa
Harisonom. Ili, još gore, da ga je samo koristila za neke svoje
pokvarene ciljeve i testove.
Pogledala ga je krajičkom oka, ali po njegovom pogledu
ništa nije mogla da zaključi. Bar je delovao smireno.
Harisona, takođe, njena primedba nije zabrinula.
Uveseljavala ga je. Okrenut ka Irmi, klimao je glavom,
nekako, značajno. Koliko je Irma bila obaveštena, zapitala
se Pola. Da li je Harison imao poverenja u nju i govorio joj o
njihovoj tajnoj vezi? Uostalom, baš je i za to bilo briga! Samo
neka ona skloni ruku sa Loganovog ramena.
– Rekao sam ti da je bistra i lucidna! Sjajna! –
Harisonov glas je bio ispunjen divljenjem i poštovanjem.
– Da imam vremena, pokazala bih joj i objasnila da
muškarci vole zrele žene. Žene sa stavom... – Irma je zvučala
provokativno.
Ali, je bilo očito da je njen ego poljuljan. Jer, povukla
je ruku sa Loganovog ramena. Pola je odahnula, i na
trenutak joj je bilo žao Irme. Ta žena je u njoj uvek izazivala
oprečna osećanja i mišljenja. Od toga da joj se divi, do toga
da je gotovo mrzi.
– Ja sam zrela i imam stav i u ovim godinama – Pola
nije odolela da ne bude pakosna do krajnjih granica.
98
– Osim toga... – Harison se očito slagao sa njenim

mišljenjem. -Izgledaš zaista sjajno. Sva blistaš... – nastavio
je kao da su njih dvoje sami. – Loganovom zaslugom!? –
konstatacija, smišljena u poslednjem trenu. Nagoveštaj da
je svestan cele situacije.
Šta reći? Pola je nesvesno slegla ramenima.
– Profesore... – Logan je bio odmeren. – Hvala.
– Ovde se nešto krije... – zapazila je Irma. – Logane,
rekao si profesore, hvala. Sa zadrškom. To profesore i hvala
nisu bili povezani. Na čemu to hvala?
– Komplimentu – pravio se nevešt.
– Harisone, zar nije ispravnije, hvala vam, profesore?
Ili profesore, hvala vam?
– Irma, potpuno je nebitno, ako nismo na testu ili
času... Na koji, uzgred budi rečeno, treba da krenemo, ako
ne želimo da zakasnimo.
– U pravu si. Deco, nadam se da se vidimo na zabavi –
dobacila je Irma umesto pozdrava.
– Deco?! – negodovala je Pola. – Je li joj to proradio
majčinski instinkt – komentarisala je kada su ostali sami.
– Pakosnice.
– Priznajem, možda sam preterala kada je ona u
pitanju.
– I sada ti je žao.
– Jednim delom mi je žao, a drugim... Mislim da je to
zaslužila jer te je dodirivala. I dopadala ti se?
– Da li se to Harison tebi udvarao? – Logana je mučilo
drugo pitanje.
– Mogla bih da ti uzvratim pitanjem... Da li se to Irma
tebi udvarala, ali... – odmahnula je glavom, nije bilo vreme
za igre. – Da, mislim da mi se Harison udvarao – rekla je
nehajno.
– I meni se učinilo. Pa?!
– Šta, pa?
– Kako se osećaš?
99
– Povodom čega?
– Ne pravi se blesava – zamolio je blago, ali odlučno. –
Povodom toga da si mu još uvek interesantna.
– Samo sam zbunjena.
– Sigurna si? – gledao je sumnjičavo.
– Ja jesam, a ti? Da li imaš poverenja u mene?
– Da.
– A da li si ti bar malo zbunjen, i iznenađen...
– Čime to iznenađen?
– Time da je Irma otvoreno koketirala sa tobom.
– Time nisam, ali... Ti si me iznenadila – rekao je gotovo
prekorno.
– Zašto?
– Napala si je i branila me kao lavica svoje mlade. Da li
je to kod tebe proradio majčinski instinkt? – začikivao je.
– Cccc – coknula je jezikom i odmahnula glavu. – Nije
mi proradio taj instinkt, ali... Moraš priznati da sam borac.
– Jesi, nema šta. Sve troje si nas... – zamislio se. –
Harison je bio oduševljen, ja sam bio polaskan, a Irma...
Mislim da je bila zgranuta, ali se dobro držala.
– I meni se čini... – zakikotala se – da je naučila lekciju.
– Niko ne može da prekine i umeša se u nečiju vezu,
ako je ona stabilna i... ako je ljubav u jednoj vezi obostrana?
– Izgleda da smo svi savladali tu lekciju.
– Pa, to nije odgovor.
– Na koje pitanje?
– Da li je naša ljubav obostrana?
– Ne znam – kao čudila se. – Još mi nisi rekao da me
voliš...
– Obožavam te – zarežao je.
– U stvari, kada bolje razmislim, trebala bih da budem
zahvalana Irmi što se pojavila i umešala u naše živote.
Postavila je stvari na prava mesta.
– Da si se toga ranije setila, da li bi bila malo nežnija
prema njoj?
100
– Ne verujem. Da li je stvarno trebalo da budem...

– Bila si... – kolebao se. – Savršena.
– A, da li sam bila i seksi?
– Da. I šarmantna, zavodljiva. Jednom rečju,
neodoljiva!
– Čak i kada sam pakosna i...
– Hoćeš li prestati da izmamljuješ komplimente? –
negodovao je.
– Setila sam se jednog divnog načina da me uću...
Pre nego što je završila, Loganove usne su se obrušile
na njene.
Budućnost. Ona je još bila neizvesna. Imala je tek

naznake šta će biti dalje, ali o tome će razmišljati sutra,
obećala je u sebi.
Zabava. Pomisao na tu poslednju studensku zabavu
unosila je nemir i ushićenje u Polino biće. Imala je mnogo
razloga da bude zadovoljna sobom. I ponosna na sebe. Sve
ciljeve, koje je sebi do tada postavila, je ostvarila. Na zabavi
će biti sa najseksipilnijim, najinteligentnijim i najpoželjnijim
muškarcem.
Bilo to pošteno ili ne, ona je dobila šta je želela.
Bezbrižno se zavrtela pred ogledalom. Nije bilo ni čudo
što nije mogla da odoli da kupi tu haljinu. Iako pomalo
napadnog kroja, savršeno joj je pristajala. Pokrivala je i
otkrivala sve što je trebalo i više od toga. Haljina je, morala
je biti iskrena, bila na granici pristojnosti.
– Logan će svisnuti od muke kada me vidi – mrmljala
je dok je obuvala visoke potpetice.
– Hoćeš da čuješ moje mišljenje o tome?
– Da...
– Sve vreme si se pretvarala da si fina, a u stvari... –
odmahnula je rukom. – Mislim da Logan, to... – uprla je
kažiprstom u nju – nije zaslužio. Propašće mu veče, zbog
tebe.
101
– Bože, slomiću nogu u ovome... – negodovala je ne

obraćajući pažnju na Dejnino mišljenje.
– Nije lako preći korak od devojke do žene – plavokosa
je odmahivala glavom.
– U ovim cipelama sigurno nije...
Pola se još jednom okrenula pred ogledalom. Kucanje
na vratima najavilo je posetioca. Pogledala je na sat. To bi
trebalo da bude njen pratilac, osmehnula se široko.
Njeno uzbuđenje je dosezalo vrhunac. – Dejna, molim
te otvori -zamolila je zauzimajući najbolji položaj da vidi
reakciju na svoje izdanje.
– Sigurno je, Log... – Dejnin osmeh se zaledio na
usnama. – Profesore Folkner?!
– Možete li da nas ostavite same? – pitao je umesto
pozdrava.
– Naravno! – zaboravljajući na sva pravila i svoje
obaveze, Dejna je nestala iza vrata.
– Harisone... – Pola je jedva uspela da promuca.
– Pola, fantastična si! – uhvatio je za ramena i odmerio
je.
– Šta to radiš? – potrudila se da zadrži prisebnost.
– Tražim te – rekao je jednostavno. – Ali, to može da
te...
– Zaboravila si, ti više nisi student.
– U pravu si, ali... – pokušala je da bude trezvena. – To
je potpuno nerazumno!
– Tako si lepa! Nedostajala si mi... – ruke su mu
skliznule sa njenih ramena. – Želim te više nego ikada.
Pre nego što je ona načinila bilo kakav pokret, Harison
je uhvatio za kukove i pribio uz svoje. Muški, nasilno.
– Pobogu, ti si pijan! – podigla je ruke da se odgurne o
njegova ramena.
Iznenada, vrata su se otvorila. Preko Harisonovog
ramena videla je Logana.
– Logane...
102
Izraz njegovog lica govorio je više od reči. Tačno je

mogla da zamisli kako se oseća. Kako mu je ta scena
izgledala. Bio je šokiran, iznenađen i zgranut. Bio je poražen.
Činilo joj se da bi dala sve na svetu samo da može da
izbriše taj tragičan izraz sa njegovog lica, ali nije mogla ni da
se pomeri. I ona je bila potpuno zbunjena svom tom
situacijom, a Harisonove ruke su je grčevito stezale.
– Logane – pozvala ga je još jednom. Ali, Logan je brzo
zatvorio vrata za sobom.
Proklete cipele, bila je kao paralisana u njima, besnela
je. U tom besu odgurnula je Harisona od sebe i on se
zateturao i pao na pod. Nije mu posvetila ni trenutak. Kao
pomahnitala istrčala je iz sobe. Odahnula je kada je videla
da Logan nije daleko odmakao hodnikom.
– Logane... – pozvala ga je. Stao je i sačekao da mu
priđe.
– Logane, tačno znam kako se osećaš i kako ti sve ovo
izgleda.
– Kao loš scenario niskobudžetne, romantične
komedije – procedio je.
– Nije ono što misliš... – pokušala je da mu objasni. –
Znam da sam rekla da ne znam šta će biti u budućnosti...
Da ne mogu da je zamislim, ali...
– Pola, znam da sam ti obećao da te nikada neću
napustiti, ali... Ne mogu da održim to obećanje. Ovo ne mogu
da prevaziđem i zaboravim.
– Neću to ni tražiti od tebe, samo me saslušaj – zavapila
je. – Za par godina ćemo se rado sećati ovoga i smejati...
Zajedno...
– Mi nemamo budućnost.
– Svaka moja pomisao na budućnost nema nikakav
precizan plan, ni cilj, ali... Ne mogu da zamislim budućnost
bez tebe! Svaka moja pomisao na budućnost je vezana za
tebe.
103
– Pola, o čemu govoriš... Harison te čeka – pokazao je

iza sebe.
– Harison je verovatno na podu, obeznanjen od
alkohola ili onesvešćen. Nemam ništa sa njegovim
dolaskom, ali mogu samo da zamislim kako si video tu
situaciju – izrekla je u jednom dahu.
– Ne možeš... – odmahnuo je glavom još uvek zbunjen
i u neverici.
– Pojavio se iznenada... Harison me je držao, protiv
moje volje -pokušala je da mu predoči situaciju i da se
osmehne. – Volim te! Samo tebe. I uvek si bio samo ti! Niko
i ništa to ne može da promeni... Možeš li da mi veruješ? –
glas joj je utihnuo kao vapaj.
– Bila si u njegovom zagrljaju... Gledala si me... Voliš
me? – rečenice su mu bile nepovezane. – I ta haljina, mislio
sam da si je obukla zbog...
– Izabrala sam je za tebe! Sviđa ti se? – ugrizla se za
donju usnu i koketno se osmehnula.
– Hoćeš da kažeš da... – još nije mogao da poveruje. –
Da je u pitanju samo nesporazum?
– Haljinu sam obukla zbog tebe – primakla mu se bliže.
– Da te oborim sa nogu.
– Zamalo ti je uspelo... – osmehnuo se i ispružio joj
ruku. – Hoćemo li na zabavu?
– Ne moramo – spremno je uhvatila njegovu ruku i
uzvratila mu pogled. Toplina njegovog dlana je prešla na nju.
– Pred nama je mnogo zabava na koje ćemo zajedno da
idemo -predočio joj je.
– Da.
– Šteta je da ta haljina večeras ostane neviđena –
odmeravao je od stopala naviše.
– Ništa za to, ionako sam je kupila da je ti skineš...
– Jedva čekam – jeknuo je.
– Zašto čekaš?
104
– Na hodniku smo, a najbliže mesto je... – osvrnuo se

oko sebe.
– Moja soba je zauzeta – sa žaljenjem je slegla
ramenima. – I Dejna... valjda će se vratiti da se spremi.
– I u mojoj sobi nije bezbedno – žalio se. – Ne preostaje
nam ništa drugo...
– Nego da ipak odemo na zabavu i dobro se provedemo?
– završila je umesto njega.
Nasmejali su se i poljubili.
– Misliš da nas dvoje imamo šanse?
– Naravno!
– U svakom pogledu? – Da!
– Pre nego što napravimo neki dugoročni plan za
budućnost, hoćemo li na zabavu?
– Imamo li drugog izbora?
– Imamo, dobrih i loših...
– Da biramo one bolje?
– Važi...
Ruku pod ruku, zakoračili su u budućnost.
Kraj
105

Zabranjeno Voce

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zabranjeno Voce

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Book as passion & BD

U vreme pauze između predavanja u kafićima,

Ali, bilo je i onih koji su uživali u razgovorima i obedovanju

– Pa, TI! – rekla je takvim tonom kao da se to

Oboje su imali nešto više od dvadeset tri godine i svi

– Nije mi bilo ni na kraj pameti da te podmićujem ili

da se razlikuje... – završio je nezainteresovan da dalje

– Daaa – oponašao je njeno treptanje i maženje. –

– U psihologiji se potreba za vezom sa starijim

– Tebi je više stalo do mog rejtnga nego meni – dodao

U sali je gotovo vladao muk. Svi su sa pažnjom pratili

– O?! Kada bi to bila istina... Ja ne bih odolela – tiho se

– Učinilo mi se, da... Po običaju, hoćete da date neko

– Mislim da moderna književnost nema literarnu

ono što je vezano za decu! Kad bolje razmislim mogla bih da

Pola Džarvis je te večeri imala dovoljno razloga da

Profesor Folkner je upravo završavao ples sa jednom

pogleda. I on je bio zgodan, bez dileme. Bilo je među njima

– Za privlačenje pažnje nije potreban naročit talenat,

Dok je, uz Logana, lagano koračala između prisutnih

Da li zbog činjenice da je o njemu maštala celog dana,

Zbog svoje opčinjenosti profesorom, tokom studija je

Uhvatio je za ruku i privukao uz sebe. – Da li si uopšte

– Kako onda moja razmišljanja i zaključci časove čine

Pre nego što je završila rečenicu, Harison joj je poslao

Falio joj je Logan. Uz njega se osećala bolje, sigurnije.

– Rekao sam ti – osmehnuo se.

– Da, prihvatam – klimnula je Irma. – Ako Pola nema

U Harisonovoj kući je gorela samo lampa. Da li je stigao

kažiprstom podigao njenu bradu, znala je šta će se sledeće

Nije bila sigurna da li zaista sme da se oseća tako.

Kada se sledećeg jutra probudila, Pola je pogledala u

– Čini mi se da si rekao da sam ti dala ideju –

– Nadam se da mi celog vikenda nećeš nabijati na nos

osećanja prema Harisonu nisu bila klinačka. Njena osećanja

U ponedeljak ujutru, budilnik je dugo zvonio. Pola više

Pola nikada nije volela nerešive, zamršene situacije.

– Zaista je tako malo takvih kao što je on – primetila je.

štete, da njega dovedu u opasnost. Ali, nikada ne bi ugrozio

Poput furije je uletela u auto i odahnula. Kada je bila

– Na zabavi si se ponašao krajnje... – tražila je najbolju

– Nije kazna, ali... – uzdahnula je i dodala vedrije. –

– Ne! – umirivala ga je. – Rekao je da... Da me voli –

– Oni čije radove danas nismo stigli da čujemo, mogu

– Nisam načisto da li mu se moja studija ne dopada, ili

– Tačno, ali ipak...

Ključ kao da se zaglavio i Pola ga je nervozno pomerala

koje je zanemarila zbog vikenda koji je provela kod Harisona.

Devojka je već bila pored vrata. – Sigurno je Logan –

– Dobro je da si bar primetila da su to kvaliteti –

– Logan je zaista sladak – oglasila se Dejna kada su

Svaka druga devojka bi rekla da je seksi, zavodljiv,

Dani su bili nalik jedan drugom. Nedelje su se nizale

odmakla se. Neko je svaki čas mogao da naiđe i valjalo se

– Čak i da si u pravu, ne moraš da budeš tako... –

– Ti si profesionalac! Ne sumnjam da su sva tvoja

– Oooo – oteo se prigušeni krik. – Tako je seksi...

– Da li i ti misliš da je nova profesorka psihologije

Irme Liland odjekuje hodnicima. Trudila se da se na pomen

– Hoćemo li zajedno na pauzu ili imaš neke

Nervirala je gužva po studentskoj kafeteriji. Svaki čas

Logan je bio iskreno iznenađen. Nervozno je prošao

– Kako se osećaš u rukama slabosti gospođice