Zbirka PDF

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet u Niu
ZBIRKA ZADATAKA IZ
TEHNIKIH MATERIJALA
POGONSKE MATERIJE
Ljubica R. ojbai
Gordana M. Stefanovi
Mirko M. Stojiljkovi
ZBIRKA ZADATAKA IZ TEHNIKIH MATERIJALA POGONSKE MATERIJE

Autori:
Ljubica R. ojbai
Gordana M. Stefanovi
Mirko M. Stojiljkovi
Recenzenti:
dr Gradimir Ili
redovni profesor Mainskog fakulteta u Niu
dr Branislav Stojanovi
vanredni profesor Mainskog fakulteta u Niu
Recenzije su usvojene odlukom Nastavnonaunog vea
Mainskog fakulteta u Niu br. 612-70-5/2011 od 21.01.2011.
Korice:
Izdava:
ISBN:
tampa:
Tira:
Milo eli
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet u Niu

Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Ni Crveni Krst
978-86-6055-011-0
SVEN, Ni
200 primeraka
Copyright Mainski fakultet u Niu i autori
Predgovor
Zbirka zadataka iz Tehnikih materijala pogonske materije je koncipirana tako
da odgovara jednom delu nastavnog plana i programa predmeta Tehniki materijali.
Namenjena je prvenstveno studentima prve godine osnovnih akademskih studija na
Mainskom fakultetu Univerziteta u Niu kao pomoni udbenik za predmet Tehniki
materijali, ali se autori nadaju da je mogu koristiti i studenti drugih fakulteta koji ovu
oblast sluaju po istom ili slinim nastavnim planovima i programima.
Zadaci u zbirci su koncipirani na taj nain da korisnika postepeno uvode u datu
problematiku. Za svaku tematsku oblast, obraeni su i detaljno reeni karakteristini
zadaci na osnovu kojih studenti mogu da ree drugu grupu zadataka za koju su dati
samo konani rezultati.
U zbirci su obraeni zadaci iz oblasti sagorevanja vrstih, tenih i gasovitih
goriva sa posebnim akcentom na odreivanju toplotne moi, koliina kiseonika i
vazduha neophodnih za sagorevanje, kao i problemima nepotpunog sagorevanja
goriva. S obzirom da se danas veliki deo energije dobija sagorevanjem fosilnih goriva, a
velika panja se poklanja zatiti ivotne sredine, jedan deo zbirke je posveen uticaju
produkata sagorevanja na globalno zagrevanje sa primerima reenih zadataka i
detaljnim objanjenjima. Pored navedenog, u zbirci su obraeni i zadaci koji se odnose
na upotrebu vode u industriji, tj. problemi koji se odnose na odreivanje tvrdoe vode.
Autori se srdano zahvaljuju recenzentima, dr Gradimiru Iliu, red. prof. i dr
Branislavu Stojanoviu, vanr. prof. na korisnim sugestijama i uloenom trudu oko
recenzije ovog rukopisa.
Sve sugestije i eventualne primedbe od strane italaca, koje bi doprinele
kvalitetu knjige, bie rado prihvaene.
Ni, 07.12.2010.
Autori
iii
Sadraj
Predgovor .......................................................................................................................................................... iii
Sadraj ............................................................................................................................................................... v
1. Goriva i sagorevanje ................................................................................................................................. 1
Lista oznaka ......................................................................................................................................... 2
Znaenja indeksa ............................................................................................................................... 4
1.1. Sagorevanje vrstih goriva ................................................................................................... 5
1.2. Sagorevanje tenih i gasovitih goriva ............................................................................56
1.3. Uticaj sagorevanja na globalno zagrevanje .............................................................. 101
2. Industrijska voda .................................................................................................................................. 107
Lista oznaka .................................................................................................................................... 108
Znaenja indeksa .......................................................................................................................... 108
2.1. Tvrdoa vode ......................................................................................................................... 109
Literatura....................................................................................................................................................... 121
1. deo
GORIVA I SAGOREVANJE
Zbirka zadataka iz Tehnikih materijala pogonske materije
Lista oznaka
A
maseni udeo mineralnih primesa u gorivu, %;
maseni udeo ugljenika u gorivu, %;
CmHn
udeo ugljovodonika opteg oblika, sa m atoma ugljenika i n atoma vodonika,

u gorivu, %;
CmHnOo
udeo jedinjenja iji molekul ima m atoma ugljenika, n atoma vodonika i o

atoma kiseonika u gorivu, %;
CO
udeo ugljen-monoksida u gorivu, %;
CO2
udeo ugljen-dioksida u gorivu ili produktima sagorevanja, %;
maseni udeo u gorivu, - ili kg/kg; indeksi koji su identini sa oznakama

hemijskih elemenata ili jedinjenja oznaavaju masene udele odgovarajuih
elemenata ili jedinjenja u gorivu; mogue je dodati i indeks koji oznaava
neku od uslovnih masa goriva (videti Znaenja indeksa);
GWPCH4
potencijal globalnog zagrevanja metana za period od 100 godina, ima

vrednost 21;
GWPCO2
potencijal globalnog zagrevanja ugljen-dioksida za period od 100 godina, ima

vrednost 1;
GWPN2O potencijal globalnog zagrevanja azot-oksida za period od 100 godina, ima

vrednost 310;
H
maseni udeo vodonika u gorivu, %;
H2
udeo vodonika u gorivu, %;
H2O
udeo vode ili vodene pare u gorivu ili produktima sagorevanja, %;
Hd
donja toplotna mo goriva, kJkg-1;
Hg
gornja toplotna mo goriva, kJkg-1;
Lmin
minimalna teorijski potrebna koliina vazduha za potpuno sagorevanje

goriva, kmol/kmol, kg/kg, kg/m3, m3/kg i m3/m3;
LS
stvarna koliina vazduha za sagorevanje goriva, kmol/kmol, kg/kg, kg/m3,

m3/kg i m3/m3;
Goriva i sagorevanje
masa, kg; indeks G uz ovu oznaku pokazuje da je re o masi goriva, indeks P

da je re o produktima sagorevanja, indeks GHG da je re o gasovima sa
efektom staklene bate, a indeksi koji su identini sa oznakama hemijskih
elemenata ili jedinjenja oznaavaju mase odgovarajuih elemenata ili
jedinjenja;
broj atoma ugljenika u sastavu ugljovodonika;
molarna masa, kgkmol-1; indeksi koji su identini sa oznakama hemijskih

elemenata ili jedinjenja oznaavaju molarne mase odgovarajuih elemenata
ili jedinjenja;
koliina materije, kmol; indeksi koji su identini sa oznakama hemijskih

elemenata ili jedinjenja oznaavaju koliine materije odgovarajuih
elemenata ili jedinjenja;
broj atoma vodonika u sastavu ugljovodonika;
maseni udeo azota u gorivu, %;
N2
udeo azota u gorivu ili produktima sagorevanja, %;
maseni udeo kiseonika u gorivu, %;
O2
udeo kiseonika u gorivu ili produktima sagorevanja, %;
Omin
minimalna teorijski potrebna koliina kiseonika za potpuno sagorevanje

goriva, kmol/kmol, kg/kg, kg/m3, m3/kg i m3/m3;
OS
stvarna koliina kiseonika za sagorevanje goriva, kmol/kmol, kg/kg, kg/m 3,

m3/kg i m3/m3;
p, q
nepoznata koliina materije, kmol;
Q, Q
koliina toplote nastala sagorevanjem, kJ;
qr
toplota isparavanja kondenzata u Junkersovom kalorimetru, kJkg-1;
zapreminski udeo u gorivu, - ili m3/m3; indeksi koji su identini sa oznakama

hemijskih jedinjenja oznaavaju zapreminske udele odgovarajuih jedinjenja
u gorivu;
maseni udeo sumpora u gorivu, %;
zapremina, m3, indeks G uz ovu oznaku pokazuje da je re o zapremini

goriva, indeks P da je re o produktima sagorevanja, indeksi PV i PS da je re
o vlanim, odnosno suvim produktima sagorevanja, a indeksi koji su
identini sa oznakama hemijskih elemenata ili jedinjenja oznaavaju
zapremine odgovarajuih elemenata ili jedinjenja;
Vm
molarna zapremina, m3kmol-1, na normalnim uslovima (pritisak 1,01325 bar

i temperatura 0C) za gasove iznosi 22,4 m3/kmol;
WG
maseni udeo grube vlage u radnoj masi goriva, %;
WH
maseni udeo higroskopne vlage u gorivu, %;
x, y, z
nepoznata koliina materije, kmol;
koeficijent vika vazduha;
CH4
faktor emisije metana, kgGJ-1;
CO2
faktor emisije ugljen-dioksida, kgGJ-1;
N2O
faktor emisije azot-oksida, kgGJ-1;
Molijerova (Mollier) konstanta;
odnos masenih udela istog elementa u dve uslovne mase goriva; prvi indeks
(videti znaenja indeksa) oznaava uslovnu masu sa koje se vri
preraunavanje, a drugi uslovnu masu na koju se vri preraunavanje.
Znaenja indeksa
(a)
analitika masa goriva;
(g)
goriva masa goriva;
(mas)
maseni udeo;
(o)
organska masa goriva;
(r)
radna masa goriva;
(s)
apsolutno suva masa goriva;
(vol)
zapreminski udeo.
1.1. Sagorevanje vrstih goriva

Zadatak 1.1
Na osnovu zadate elementarne analize analitike mase jedne vrste uglja:
C(a)=56,4%; H(a)=6,8%; O(a)=5,2%; N(a)=1,5%; S(a)=6,6%; A(a)=9,4% i WH(a)=14,1%,
odrediti gornju i donju toplotnu mo analitike mase.
Reenje:
Gornju toplotnu mo analitike mase uglja mogue je priblino odrediti na
osnovu poznatog elementarnog sastava primenom VDI formule koja se uglavnom
koristi u Evropi:
Prema tome, gornja toplotna mo iznosi:
Donju toplotnu mo analitike mase mogue je priblino odrediti slinom

formulom, takoe na osnovu elementarne analize:
Odatle je:
Donju toplotnu mo, takoe je mogue odrediti na osnovu poznate gornje

toplotne moi goriva, primenom opte jednaine veze izmeu gornje i donje toplotne
moi. Za analitiku masu goriva, ova jednaina ima oblik:
Na osnovu ove jednaine dalje imamo:
Iako se vrednosti donje toplotne moi dobijene na dva prikazana naina malo
razlikuju, oba rezultata su prihvatljiva i smatraju se dovoljno tanim.
Zadatak 1.2
Data je elementarna analiza radne mase jednog uzorka uglja: C(r)=42,8%;
H(r)=12%; O(r)=5%; N(r)=0,5%; S(r)=3,8%; A(r)=15%; WH(r)=11,9% i WG=9%. Potrebno je
odrediti elementarni sastav gorive mase ovog goriva.
Reenje:
Maseni udeo ugljenika u radnoj masi uglja, izraen u procentima, jednak je:
gde je:
Slino tome, maseni udeo ugljenika u gorivoj masi uglja je:
gde je:
Maseni udeo ugljenika u gorivoj masi uglja, imajui u vidu prethodne dve
jednaine, moe se izraziti kao:
Odnos masenih udela ugljenika u gorivoj i radnoj masi je:
odnosno:
Imajui u vidu da je:
moe se odrediti odnos masenih udela ugljenika u gorivoj i radnoj masi kao:
Konano, maseni udeo ugljenika u gorivoj masi uglja se moe odrediti iz relacije:
Ako se sprovede identina analiza za masene udele vodonika, kiseonika, azota i

sumpora u gorivoj masi, dobijaju se relacije istog tipa:
gde je
odnos masenih udela svakog od elemenata u gorivoj i radnoj masi goriva:
Prema tome, na osnovu zadatih podataka se moe najpre odrediti vrednost

:
Zatim se odreuje elementarni sastav gorive mase uglja:
Ovakav pristup se koristi i kada se trai preraunavanje bilo koje dve uslovne
mase goriva. Razlikuju se samo odnosi .
Zadatak 1.3
Na osnovu zadate elementarne analize analitike mase uglja: C(a)=48,4%;
H(a)=6,8%; O(a)=9,2%; N(a)=1,5%; S(a)=6,6%; A(a)=9,5% i WH(a)=18%, odrediti:
(a) gornju i donju toplotnu mo analitike mase goriva,
(b) elementarni sastav gorive mase goriva i
(c) gornju toplotnu mo gorive mase goriva.
Reenje:
(a)
Gornja i donja toplotna mo analitike mase goriva odreuju se kao:
(b)
Da bi se odredio elementarni sastav gorive mase, potrebno je najpre odrediti
odnos masenih udela svakog od elemenata u gorivoj i analitikoj masi goriva.

Analitika i goriva masa se mogu predstaviti jednainama:
Sada se moe dobiti traeni odnos masenih udela (na primeru ugljenika):
Na osnovu zadatih podataka je:
Elementarni sastav gorive mase uglja e biti:
(c)
Gornja toplotna mo gorive mase goriva moe se dobiti pomou poznatog
elementarnog sastava, iz formule:
10
Gornju toplotnu mo gorive mase takoe je mogue dobiti koristei poznatu

gornju toplotnu mo analitike mase goriva. Ponovo emo poi od formule:
moemo napisati izraz za gornju toplotnu mo gorive mase kao:
pa je konano:
Zamenom zadatih i izraunatih vrednosti se dobija:
Vrednosti gornje toplotne moi gorive mase dobijene na oba naina, iako se
malo razlikuju, smatraju se dovoljno tanim.
11
Zadatak 1.4
Za poznato vrsto gorivo sa karakteristikama: Hg(a)=22 MJ/kg; WH(a)=15%;
WG=5% i H(a)=5%, potrebno je odrediti donju toplotnu mo analitike mase kao i
gornju i donju toplotnu mo radne mase ovog goriva.
Reenje:
Donju toplotnu mo analitike mase goriva treba odrediti na osnovu poznate
gornje toplotne moi, izraene u kJkg-1, primenom opte jednaine veze izmeu gornje
i donje toplotne moi:
Odatle je:
Gornja i donja toplotna mo radne mase goriva dobijaju se iz poznatih toplotnih

moi analitike mase. Najpre je potrebno nai
. Radna i analitika masa goriva su:
Dalje je:
Jednaina za gornju toplotnu mo radne mase:
12
imajui u vidu relacije:
postaje:
odnosno:
Zamenom zadatih i izraunatih vrednosti, dobija se:
Slino tome, znajui da vai i:
pa jednaina za donju toplotnu mo radne mase:
postaje:
13
odnosno:
Zamenom vrednosti se dobija:
Zadatak 1.5
Za poznato vrsto gorivo sa karakteristikama: Hg(r)=18,65 MJ/kg; WH(r)=4%;
WG=14% i H(r)=7%, potrebno je odrediti donju toplotnu mo radne mase i gornju i
donju toplotnu mo analitike mase ovog goriva.
Reenje:
Donja toplotna mo radne mase goriva se odreuje primenom opte jednaine
veze izmeu gornje i donje toplotne moi, koja za radnu masu ima oblik:
Odatle je:
14
Gornja i donja toplotna mo analitike mase goriva dobijaju se iz poznatih

toplotnih moi radne mase. Najpre je potrebno nai
. Radna i analitika masa
goriva su:
Dalje je:
kao i:
jednaine kojima se odreuju gornja i donja toplotna mo analitike mase:
15
mogu se predstaviti kao:
Zamenom vrednosti se konano dobija:
Zadatak 1.6
Za
poznato
vrsto
gorivo
sa
karakteristikama:
Hg(a)=20,63 MJ/kg;
Hg(g)=27,85 MJ/kg; Hg(r)=16,92 MJ/kg; WH(r)=9,5% i H(r)=3,1%, potrebno je odrediti

donje toplotne moi radne, analitike i gorive mase.
16
Reenje:
Da bi se donja toplotna mo radne mase goriva odredila iz jednaine veze gornje
i donje toplotne moi:
potrebno je najpre nai udeo grube vlage (u radnoj masi goriva). To je mogue jer su
zadatkom zadate gornje toplotne moi radne i analitike mase, a veza izmeu njih se
moe predstaviti jednainom:
Prema tome, sadraj grube vlage je:
Zamenom zadatih vrednosti u prethodnu jednainu moe se odrediti sadraj

grube vlage, a zatim e se iz jednaine veze gornje i donje toplotne moi radne mase
dobiti donja toplotna mo radne mase:
Donja toplotna mo analitike mase se moe odrediti iz jednaine veze sa

gornjom toplotnom moi analitike mase:
ali je najpre potrebno izraunati udele vodonika i higroskopne vlage u analitikoj masi
goriva pomou jednaina:
17
Donju toplotnu mo analitike mase takoe je mogue dobiti direktno iz veze sa

donjom toplotnom moi radne mase:
Jednaina kojom se odreuje donja toplotna mo gorive mase dobija se iz

jednaine:
Zamenom jednakosti:
18
u prethodnu jednainu, dobija se:
Poslednja jednaina, imajui u vidu jednainu za donju toplotnu mo analitike

mase goriva:
kao i da je:
moe da se napie i kao:
U ovom sluaju je potrebno odrediti i odnos
. To je mogue ako se ima u
vidu jednaina koja povezuje gornje toplotne moi analitike i gorive mase, koje su
poznate:
Prema tome je:
19
Zamenom vrednosti se konano dobija:
Zadatak 1.7
Elementarnom analizom apsolutno suve mase jednog vrstog goriva dobijeni su
sledei rezultati: C(s)=67,34%; H(s)=4,67%; O(s)=8,47%; N(s)=1,25%; S(s)=4,77% i
A(s)=13,5%. Odrediti:
(a) elementarni sastav i gornju i donju toplotnu mo gorive mase goriva,
(b) minimalnu koliinu vazduha potrebnu za sagorevanje ovog goriva, u mN3kg-1 i
(c) koliinu vlanih produkata sagorevanja, u mN3kg-1.
Reenje:
U zadatku je zadat procentualni maseni sastav goriva, na osnovu koga se lako
mogu odrediti maseni udeli pojedinanih komponenti u ukupnoj masi goriva izraeni u
kilogramima svakog elementa po 1 kg goriva:
Opta jednaina koja povezuje koliinu materije, masu i zapreminu nekog

hemijskog jedinjenja glasi:
20
Pored toga, mora se imati u vidu da molarne zapremine svih gasova na tzv.
normalnim uslovima (pritisak 1,01325 bar i temperatura 0C) imaju istu vrednost:
Minimalna koliina vazduha potrebna za sagorevanje goriva i sastav vlanih

produkata sagorevanja odreuju se iz stehiometrijskih jednaina sagorevanja svih
gorivih elemenata jednog goriva.
Stehiometrijska jednaina sagorevanja ugljenika glasi:
Ova jednaina se na nivou koliina materije moe napisati kao:
To znai da se za sagorevanje 1 kmol ugljenika potroi 1 kmol kiseonika i da pritom

nastane 1 kmol ugljen-dioksida i oslobodi se 406,08 MJ toplotne energije. Koristei
relaciju:
i pomou molarnih masa ugljenika, kiseonika i ugljen-dioksida:
jednaina sagorevanja se moe napisati na nivou masa:
21
ili:
Prema tome, za sagorevanje 1 kg ugljenika se utroi (8/3) kg kiseonika i pri tome

nastane (11/3) kg ugljen-dioksida. Poto se koliine kiseonika potrebnog za
sagorevanje i koliine produkata sagorevanja najee izraavaju po 1 kg goriva,
pogodno je obe strane prethodne jednaine pomnoiti sa gC, tj. brojem koji predstavlja
koliko kilograma ugljenika ima u 1 kg goriva. Tako se dobija da je za sagorevanje gC kg
ugljenika, koliko ga ima u 1 kg goriva, potrebno (8/3)gC kg kiseonika pri emu nastaje
(11/3)gC kg ugljen-dioksida:
Koristei relaciju:
mogu se izraunati zapremine utroenog kiseonika i dobijenog ugljen-dioksida po gC kg

ugljenika, odnosno po 1 kg goriva:
22
Primeuje se da su zapremine kiseonika i ugljen-dioksida jednake, to je i logino, s

obzirom na to da su im koliine materije jednake, kao i molarne zapremine.
Konano, jednaina sagorevanja ugljenika se moe predstaviti kao:
Dakle, pri sagorevanju 1 kg goriva sagori gC kg ugljenika, utroi se (8/3)gC kg ili

1,867gC m3 kiseonika pri emu nastaje (11/3)gC kg ili 1,867gC m3 ugljen-dioksida i
oslobodi se 33,79gC MJ toplotne energije.
Stehiometrijska jednaina sagorevanja vodonika ima oblik:
Sagorevanjem 2 kmol vodonika utroi se 1 kmol kiseonika, nastane 2 kmol vode, tj.
vodene pare i oslobodi se 241,87 MJ toplotne energije:
Poto su molarne mase vodonika i vode:
Poto u 1 kg goriva ima gH kg vodonika, zgodno je prethodnu jednainu napisati

kao:
23
Zapremine utroenog kiseonika i dobijene vode po gC kg ugljenika, odnosno po

1 kg goriva iznose:
Pri sagorevanju 1 kg goriva sagori gH kg vodonika, utroi se 8gH kg ili 5,6gH m3

kiseonika pri emu nastaje 9gH kg ili 11,2gH m3 vode, tj. vodene pare i oslobodi se
119,95gH MJ toplotne energije. Jednaina sagorevanja se moe napisati i kao:
Stehiometrijska jednaina sagorevanja sumpora glasi:
Na nivou broja molova ona ima oblik:
Polazei od molarnih masa sumpora i sumpor-dioksida:
dobija se jednaina sagorevanja na nivou masa:
24
Poto u 1 kg goriva ima gS kg sumpora, zgodno je prethodnu jednainu napisati

kao:
Zapremine utroenog kiseonika i dobijenog sumpor-dioksida po gS kg sumpora,

odnosno po 1 kg goriva iznose:
Zakljuak je da pri sagorevanju 1 kg goriva sagori gS kg sumpora, utroi se gS kg ili

0,7gS m3 kiseonika pri emu nastaje 2gS kg ili 0,7gS m3 vode i oslobodi se 9,295gS MJ
toplotne energije. Jednaina sagorevanja se moe napisati kao:
Minimalna koliina kiseonika teorijski potrebna za potpuno sagorevanje goriva,

izraena u kilogramima kiseonika po 1 kg goriva, jednaka je sumi koliina kiseonika
teorijski potrebnih za sagorevanje gorivih supstanci u gorivu: g C kg ugljenika, gH kg
vodonika i gS kg sumpora umanjenoj za koliinu kiseonika koja se nalazi u 1 kg goriva,
gO kg, a za koju se pretpostavlja da e se iskoristiti pri sagorevanju:
Da bi se ova jednaina predstavila u pogodnijem obliku, uvodu se tzv. Molijerova

konstanta koja ima vrednost:
25
Minimalna koliina kiseonika teorijski potrebna za potpuno sagorevanje goriva

sada je:
Ukoliko se ova koliina kiseonika eli izraziti u kubnim metrima po 1 kg goriva,

to se moe uiniti pomou poznate molarne mase kiseonika i molarne zapremine
gasova na normalnim uslovima:
Poto se kiseonik neophodan za sagorevanje dobija iz vazduha, a poznato je da

je maseni udeo kiseonika u vazduhu 23,2%mas, a zapreminski 21%vol, minimalna
teorijski potrebna koliina vazduha koju je potrebno dovesti radi omoguavanja
potpunog sagorevanja je:
U praksi je uvek poeljno obezbediti veu koliinu vazduha od minimalne

teorijski potrebne, kako bi se osiguralo potpuno sagorevanje. Odnos stvarne i
minimalne potrebne koliine vazduha je koeficijent vika vazduha:
26
Poto se udeo kiseonika u vazduhu moe smatrati konstantnim, dobija se:
Produkti sagorevanja su gasovi nastali u procesu sagorevanja goriva. Kada je re

o potpunom sagorevanju to su: ugljen-dioksid, vodena para, sumpor-dioksid, azot i
kiseonik. Njihova koliina se izraava u kubnim metrima po 1 kg goriva. U produkte
sagorevanja spada i vrst nesagorivi ostatak-pepeo.
Ugljen dioksid u produktima sagorevanja nastaje sagorevanjem ugljenika i iz
jednaine sagorevanja ugljenika se moe odrediti zapremina nastalog ugljen-dioksida
po 1 kg goriva:
Vodena para u produktima sagorevanja nastaje usled sagorevanja vodonika iz

goriva, kao i isparavanjem vlage koja se prethodno nalazila u gorivu tokom
sagorevanja. Koliina nastala sagorevanjem vodonika moe se odrediti iz jednaine
sagorevanja, a koliina nastala isparavanjm vlage iz goriva, imajui u vidu da u 1 kg
goriva ima gWH kg higroskopne i gWG kg grube vlage odreuje se kao:
Ukupna koliina vodene pare u produktima sagorevanja, odreena na osnovu

jednaine sagorevanja vodonika i prethodne jednaine, je prema tome:
Sumpor-dioksid u produktima sagorevanja nastaje sagorevanjem sumpora i

njegova zapremina izraena u kubnim metrima po 1 kg goriva je:
27
Koliina kiseonika u produktima sagorevanja jednaka je razlici stvarne i

minimalne teorijski potrebne koliine za sagorevanje:
Meu produktima sagorevanja se nalazi i azot iz goriva, kao i azot iz vazduha

koji se dovodi radi obezbeivanja dovoljne koliine kiseonika za sagorevanje. Azot ne
sagoreva, pa je njegova koliina pre i posle procesa sagorevanja ista. Koliina azota
koja potie iz samog goriva, imajui u vidu da u 1 kg goriva ima gN kg azota, je:
Koliina azota koja potie iz vazduha se odreuje iz injenice da je zapreminski sadraj

azota u vazduhu 79%vol:
Ukupna koliina azota u produktima sagorevanja je:
Zapremina vlanih produkata sagorevanja je suma zapremina svih gasovitih

produkata:
28
a zapremina suvih produkata sagorevanja suma svih gasovitih produkata bez vodene
pare:
(a)
Apsolutno suva i goriva masa se mogu predstaviti jednainama:
Sada se moe dobiti odnos masenih udela (na primeru ugljenika):
Na osnovu zadatih podataka je:
Elementarni sastav gorive mase uglja e biti:
29
Gornja i donja toplotna mo gorive mase se mogu dobiti pomou poznatog

elementarnog sastava:
(b)
Maseni sastav goriva se moe prikazati kao:
Molijerova konstanta je:
Minimalna koliina kiseonika je:
30
Minimalna koliina vazduha je:
(c)
S obzirom da nije naglaeno da se sagorevanje odvija sa vikom vazduha,
podrazumeva se da je =1. Zapremine produkata sagorevanja su:
31
Zapremina vlanih produkata sagorevanja je:
Zadatak 1.8
Poznat je sastav vrstog goriva: C(a)=53,4%; H(a)=4,15%; O(a)=10,2%; N(a)=1,8 %;
S(a)=1,9%; A(a)=16,2% i W(a)=12,35%, ija radna mase sadri 15% grube vlage.
Potrebno je odrediti:
(a) elementarni sastav gorive mase,
(b) gornju i donju toplotnu mo radne mase i
(c) koliinu vazduha potrebnu za sagorevanje apsolutno suve mase ovog vrstog
goriva sa 20% vika vazduha u kilogramima po 1 kg goriva.
Reenje:
(a)
Odnos masenih udela svakog od elemenata u gorivoj i analitikoj masi:
Maseni sastav gorive mase je:
32
(b)
Gornja i donja toplotna mo radne mase jednake su:
Poto je:
jednaine za gornju i donju toplotnu mo radne mase postaju:
Konano je:
33
(c)
Najpre je potrebno odrediti maseni sastav apsolutno suve mase:
Maseni sastav suve mase se moe prikazati i u obliku:
pa je minimalna koliina kiseonika je:
34
odakle se dobija minimalna koliina vazduha:
Poto je reeno da se sagorevanje odvija sa 20% vika vazduha, to je =1,2, a

stvarna koliina vazduha je:
Zadatak 1.9
vrsto gorivo elementarne analize: C=50%; H=10%; O=5%; N=1%; S=4%;
WH=15% i A=15% sagoreva potpuno tako da je zapreminski udeo ugljen-dioksida u
vlanim produktima sagorevanja 8%vol. Odrediti koeficijent vika vazduha.
Reenje:
Maseni sastav goriva se moe prikazati i u obliku:
Zapremine produkata sagorevanja iznose:
35
Poto je zapreminski udeo ugljen-dioksida u vlanim produktima sagorevanja

8%vol, zapremina vlanih produkata sagorevanja je:
Poto je zapremina vlanih produkata sagorevanja:
to vai:
36
odnosno:
Minimalna koliina kiseonika je:
Konano, koeficijent vika vazduha je:
Zadatak 1.10
Jedan kilogram istog ugljenika nepotpuno sagoreva u vazduhu tako da u
produktima sagorevanja ima 0,1 m3 ugljen-monoksida. Odrediti koeficijent vika
vazduha.
37
Reenje:
Nepotpuno sagorevanje nastaje kada je <1. Nepotpunim sagorevanjem
ugljenika nastaju ugljen-monoksid i ugljen dioksid, a odnos njihovih koliina zavisi od
manjka vazduha u odnosu na minimalnu teorijski potrebnu koliinu za potpuno
sagorevanje:
Deo ugljenika sagori do ugljen-monoksida. Stehiometrijska jednaina ove

reakcije je:
To znai da na nivou koliina materije ova jednaina ima oblik:
Koristei relaciju:
i pomou molarnih masa ugljenika, kiseonika i ugljen-monoksida:
38
Koristei relaciju:
mogu se izraunati zapremine kiseonika i ugljen-monoksida po 1 kg ugljenika:
pa se jednaina sagorevanja moe napisati kao:
Prema tome, pri sagorevanju 1 kg ugljenika se potroi 0,933 m3 kiseonika i nastane

1,867 m3 ugljen-monoksida. Prema tome, koliina ugljenika potrebna za dobijanje
0,1 m3 ugljen-monoksida je:
Konano, koliina kiseonika koja se utroi pri sagorevanju 0,054 kg ugljenika je:
Drugi deo ugljenika sagori potpuno, do ugljen-dioksida. Koliina koja sagori do

ugljen-dioksida je, imajui u vidu da je ukupna koliina ugljenika 1 kg:
Stehiometrijska jednaina potpunog sagorevanja ugljen-dioksida je:
39
a koliine materije, mase i zapremine se mogu predstaviti u jednainama:
Oigledno je da je za potpuno sagorevanje 1 kg ugljenika minimalna potrebna koliina

kiseonika 1,867 m3, a za potpuno sagorevanje 0,946 kg ugljenika se utroi:
Kao to je ve reeno, za potpuno sagorevanje 1 kg ugljenika minimalno je potrebno

1,867 m3 kiseonika:
Koeficijent vika vazduha jednak je odnosu stvarno utroene koliine kiseonika

za sagorevanje ukupne koliine ugljenika: dela koji sagoreva do CO i dela koji sagoreva
do CO2, i minimalne teorijski potrebne koliine kiseonika za potpuno sagorevanje:
Zadatak 1.11
Sa kojim koeficijentom vika vazduha treba da sagoreva ugljenik pa da u
produktima sagorevanja odnos zapremine ugljen-dioksida i ugljen-monoksida bude
0,5?
40
Reenje:
Nepotpunim sagorevanjem ugljenika nastaju ugljen-monoksid i ugljen-dioksid, a
opta jednaina sagorevanja je:
Broj atoma bilo kog elementa sa strane reaktanata, tj. sa leve strane mora biti
jednak broju atoma istog elementa sa strane produkata, tj. sa desne strane. Tako se iz
uslova jednakosti broja atoma ugljenika sa leve i desne strane dobija:
a iz istog uslova za atome kiseonika:
Imajui u vidu da su molarne zapremine svih gasova jednake na istim uslovima,

sledi da je odnos koliina materije ugljen-dioksida i ugljen-monoksida, q:p, jednak
odnosu njihovih zapremina, koji je u ovom primeru zadat i iznosi 0,5:
Poslednje 3 jednaine predstavljaju sistem 3 linearne jednaine sa 3 nepoznate

od kojih su prve dve opte za nepotpuno sagorevanje ugljenika, a trea je izvedena
prema uslovima zadatka:
Iz druge i tree jednaine sledi: p=2/3, q=1/3, a iz prve: x=2/3, pa je jednaina

sagorevanja ugljenika:
41
Na nivou koliina materije ova jednaina se moe predstaviti kao:
Imajui u vidu molarne mase:
jednaina sagorevanja postaje:
Prema tome, za sagorevanje 1 kg ugljenika utroi se (16/9) kg kiseonika. Ovo je

stvarna koliina kiseonika koji ulazi u reakciju. Zapremina kiseonika po 1 kg ugljenika
je:
Minimalna teorijska koliina kiseonika nepohodna za potpuno sagorevanje

ugljenika se dobija iz jednaine potpunog sagorevanja ugljenika:
42
Zapremina kiseonika koji ulazi u reakciju, izraena u kubnim metrima po 1 kg

ugljenika, je istovremeno i minimalna teorijska koliina kiseonika nepohodna za
potpuno sagorevanje:
Koeficijent vika vazduha je:
Zadatak 1.12
Pri nepotpunom sagorevanju istog ugljenika odnos zapremina ugljen-dioksida i
ugljen-monoksida u dimnim gasovima je 1:4.
(a) Odrediti koeficijent vika vazduha za ovaj sluaj sagorevanja ugljenika.
(b) Izraunati relativni zapreminski sastav dimnih gasova.
43
Reenje:
(a)
Polazei od opte jednaine nepotpunog sagorevanja ugljenika:
i uslova da je odnos zapremina ugljen-dioksida i ugljen-monoksida 1:4, dobija se

sistem od 3 linearne jednaine sa 3 nepoznate:
Iz druge i tree jednaine sledi: p=4/5, q=1/5, a iz prve: x=3/5, pa je jednaina

sagorevanja ugljenika:
ili:
Imajui u vidu molarne mase:
jednaina sagorevanja postaje:
44
Za sagorevanje 1 kg ugljenika utroi se (8/5) kg kiseonika. Ovo je stvarna koliina

kiseonika koji ulazi u reakciju. Zapremina kiseonika po 1 kg ugljenika je:
odnosno:
Minimalna teorijska koliina kiseonika nepohodna za potpuno sagorevanje

ugljenika se dobija iz jednaine potpunog sagorevanja ugljenika:
Minimalna teorijska koliina kiseonika nepohodna za potpuno sagorevanje je

zapremina kiseonika koji ulazi u reakciju:
Koeficijent vika vazduha je:
45
(b)
Jednaina nepotpunog sagorevanja 1 kg ugljenika je:
U sastav produkata sagorevanja ulaze ugljen-monoksid i ugljen-dioksid ije su

zapremine:
kao i azot koji potie iz vazduha koji se dovodi radi obezbeivanja kiseonika za
sagorevanje. Koliina azota u produktima sagorevanja jednaka je koliini azota u
vazduhu koji se koristi za sagorevanje, jer azot ne reaguje, a njegova zapremina se
odreuje pomou injenice da je zapreminski udeo azota u vazduhu jednak 79%vol:
46
Relativni zapreminski sastav produkata sagorevanja je:
Zadatak 1.13
Odrediti gornju i donju toplotnu mo uzorka uglja po metodi kalorimetrijske
bombe u adijabatskom kalorimetru, ako je poznato:
masa uzorka uglja:
mg=0,9992 g,
oitana krajnja temperatura:
tW=25,416C,
temperatura paljenja:
t0=22,793C,
47
korekcija za toplotu obrazovanja azotne kiseline:
QN=42 J,
korekcija za toplotu obrazovanja sumporne kiseline:
QS=109 J,
korekcija za toplotu sagorevanja ice za paljenje:
Q=58 J,
toplotni kapacitet kalorimetra:
C=10370 J/K,
sadraj higroskopne vlage u uzorku goriva:
WH(a)=14,3% i
sadraj vodonika u analitikoj masi goriva:
H(a)=3,2%.
Kalorimetar sa bombom (levo) i kalorimetrijska bomba (desno)
Reenje:
Na osnovu podataka dobijenih merenjem u kalorimetru sa bombom i
karakteristika kalorimetra moe se odrediti gornja toplotna mo analitike mase
goriva na osnovu energetskog bilansa kalorimetra:
odnosno:
48
Donju toplotnu mo je mogue odrediti na osnovu poznate gornje toplotne moi

goriva, primenom opte jednaine veze izmeu gornje i donje toplotne moi:
Zadatak 1.14
U loitu parnog kotla sagoreva lignit sledeeg masenog sastava (izraenog u
procentima): C=41%; H=6,8%; O=15,4%; N=0,6%; S=1,2%; A=11% i WH=24%.
Potrebno je odrediti:
(a) gornju i donju toplotnu mo radne mase ako je sadraj grube vlage WG=30% i
(b) elementarni sastav organske mase goriva.
Reenje:
(a)
(b)
49
Zadatak 1.15
Elementarnom i tehnikom analizom jednog uzorka radne mase lignita dobijeni
su sledei rezultati: C=22,8%; H=2,1%; N=0,7%; S=0,2%; A=22,1%; WH=7,9% i
WG=33,3%. Potrebno je odrediti:
(a) donju toplotnu mo radne mase i
(b) elementarni sastav i donju toplotnu mo gorive mase ovog goriva.
Reenje:
(a)
(b)
Zadatak 1.16
U loitu parnog kotla sagoreva potpuno radna masa jednog lignita sledeeg
elementarnog sastava izraenog u procentima: C=28,2%; H=2,5%; O=11,2%; N=0,6%;
S=0,4%; A=5%; WH=8,1% i WG=44%. Potrebno je odrediti:
(b) gornju i donju toplotnu mo gorive mase ovog lignita.
Reenje:
(a)
(b)
50
Zadatak 1.17
Za poznato vrsto gorivo sa karakteristikama: Hd(r)=17 MJ/kg; Hd(a)=20 MJ/kg;
Hg(a)=21 MJ/kg i W(r)=19,83%, potrebno je odrediti gornju toplotnu mo radne mase
kao i donju toplotnu mo apsolutno suve mase ovog goriva.
Reenje:
Zadatak 1.18
Za
poznato
vrsto
gorivo
sa
karakteristikama:
Hd(a)=19,96 MJ/kg;
Hg(r)=11,18 MJ/kg; Hg(g)=26,07 MJ/kg i WH(r)=8,1%, potrebno je odrediti donje toplotne

moi radne mase, na vazduhu suve mase i gorive mase ovog goriva.
Reenje:
Zadatak 1.19
Za
poznato
vrsto
gorivo
sa
karakteristikama:
Hg(a)=9,4 MJ/kg;
Hg(g)=35,63 MJ/kg; Hg(r)=7,52 MJ/kg; WH(r)=5,2% i H(r)=2,48% potrebno je izraunati

donje toplotne moi radne mase, gorive mase i na vazduhu suve mase.
Reenje:
51
Zadatak 1.20
Za
poznato
vrsto
gorivo
sa
karakteristikama:
Hd(r)=6,33 MJ/kg;
Hd(a)=8,54 MJ/kg; Hg(a)=9,4 MJ/kg i W(r)=25,2%, potrebno je odrediti gornju toplotnu

mo radne mase kao i donju toplotnu mo apsolutno suve mase ovog goriva.
Reenje:
Zadatak 1.21
Za
poznato
vrsto
gorivo
sa
karakteristikama:
Hd(r)=14,06 MJ/kg;
Hd(a)=18,2 MJ/kg; Hg(a)=20,6 MJ/kg i W(r)=35% potrebno je odrediti gornju toplotnu

mo radne mase i donju toplotnu mo apsolutno suve mase ovog goriva.
Reenje:
Zadatak 1.22
Za
poznato
vrsto
gorivo
sa
karakteristikama:
Hd(r)=16,22 MJ/kg;
Hd(a)=18,3 MJ/kg; Hg(a)=18,85 MJ/kg i W(r)=19,8% potrebno je odrediti gornju toplotnu

mo radne mase i donju toplotnu mo apsolutno suve mase ovog goriva.
Reenje:
52
Zadatak 1.23
Elementarnom analizom jednog uzorka lignita dobijeni su sledei podaci:
C=36%; H=7%; O=8%; N=0,6%; S=0,4%; A=5%; WH=10% i WG=34%. Potrebno je
odrediti:
(b) gornju i donju toplotnu mo gorive mase ovog goriva.
Reenje:
(a)
(b)
Zadatak 1.24
Metan (CH4) sagoreva nepotpuno u prisustvu 80% od teorijski potrebne koliine
vazduha. Za takve uslove sagorevanja potrebno je odrediti maseni i zapreminski
sadraj CO u vlanim produktima sagorevanja.
Reenje:
Zadatak 1.25
Jedan kilogram ugljenika (C) nepotpuno sagoreva u vazduhu tako da u
produktima sagorevanja ima 0,19 mN3 ugljen-monoksida (CO). Odrediti procentualni
zapreminski sastav produkata sagorevanja.
53
Reenje:
Zadatak 1.26
Izraunati sastav suvih produkata dobijenih sagorevanjem etilalkohola
(C2H5OH) u prisustvu 90% od teorijski potrebne koliine vazduha.
Reenje:
Zadatak 1.27
Sagorevanjem jednog kilograma metana (CH4) dobijeno je 1,12 m3 ugljenmonoksida (CO). Potrebno je izraunati koeficijent vika vazduha kao i koliinu azota u
m3/kg.
Reenje:
Zadatak 1.28
Sagorevanjem 2 kg metilalkohola (CH3OH) dobijeno je 0,42 mN3 ugljenmonoksida (CO). Potrebno je odrediti koeficijent vika vazduha za navedene uslove,
kao i procentualni zapreminski sadraj CO2 u vlanim produktima sagorevanja.
54
Reenje:
55
1.2. Sagorevanje tenih i gasovitih goriva

Zadatak 1.29
Napisati stehiometrijsku jednainu potpunog sagorevanja propana (C 3H8) i na
osnovu nje odrediti koliinu kiseonika (u kg/kg, kg/m3, m3/kg i m3/m3) teorijski
potrebnu za sagorevanje navedenog goriva.
Reenje:
Najpre je potrebno napisati optu jednainu koja povezuje 3 bitne veliine:
koliinu materije, masu i zapreminu nekog hemijskog jedinjenja:
U vezi sa ovim, moe se smatrati da molarne zapremine gasova na normalnim

uslovima (pritisak 1,01325 bar i temperatura 0C) imaju istu vrednost:
U optem sluaju, tj. za bilo koje ugljovodonino gorivo, hemijsku formulu goriva
moemo prikazati kao CmHn, jer u sastav molekula ovih goriva ulaze samo atomi
ugljenika (u optem sluaju se njihov broj oznaava sa m) i atomi vodonika (iji se broj
moe oznaavati sa n). Stehiometrijska jednaina potpunog sagorevanja ugljovodonika
CmHn ima oblik:
Napomena: Oznake m i n u hemijskim formulama molekula ugljovodonika ili drugih

molekula ne treba meati sa oznakama za masu i koliinu materije!
56
to znai da je za sagorevanje 1 kmol ugljovodonika CmHn potrebno (m+n/4) kmol

kiseonika, a da tako nastaje m kmol ugljen-dioksida i (n/4) kmol vode. Iz toga se moe
zakljuiti da je minimalna teorijski potrebna koliina kiseonika za potpuno sagorevanje
ovog ugljovodoninog goriva:
ili krae:
Prethodna jednaina, izraena na nivou koliina materije, moe se takoe

izraziti i na nivou masa, tako to se koliine materija ugljovodonika CmHn, kiseonika,
ugljen-dioksida i vode pomnoe njihovim molarnim masama:
pa se dobija:
odnosno:
57
To znai da je za potpuno sagorevanje 1 kmol, odnosno (12m+n) kg ugljovodonika

CmHn potrebno 32(m+n/4) kg kiseonika, odnosno da je minimalna teorijski potrebna
koliina kiseonika za potpuno sagorevanje ovog goriva:
ili krae:
Slino tome, jednaina sagorevanja ugljovodonika CmHn, izraena na nivou

koliina materije, moe se izraziti i na nivou zapremina tako to se koliine materija
ugljovodonika CmHn, kiseonika, ugljen-dioksida i vode pomnoe njihovim molarnim
zapreminama, koje na normalnim uslovima (pritisak 1,01325 bar i temperatura 0C)
imaju istu vrednost:
Tako se dobija:
odnosno:
Prema tome, zapremina kiseonika teorijski potrebnog za sagorevanje 1 kmol ili

22,4 m3 CmHn iznosi:
58
odnosno:
Vrednosti minimalne teorijski potrebne koliine kiseonika izraene u

kmol/kmol i u m3/m3 su jednake, to je i logino ako se ima u vidu da su molarne
zapremine gasova jednake, tj. 22,4 m3/kmol na normalnim uslovima.
Ako se ima u vidu da su jednaine:
napisane na osnovu istih koliina materije, tj. ekvivalentne jednaini:
jo se moe rei i da je za sagorevanje 1 kmol CmHn, odnosno 22,4 m3 CmHn potrebno

32(m+n/4) kg kiseonika i obrnuto, tj. da je za sagorevanje (12m+n) kg CmHn, to je
takoe jednako 1 kmol CmHn, potrebno 22,4(m+n/4) m3 kiseonika, odnosno:
ili:
59
U sluaju propana (C3H8), stehiometrijska jednaina potpunog sagorevanja ima

oblik:
Iz ove stehiometrijske jednaine se vidi da je:
Odmah se moe uoiti da je za potpuno sagorevanje 1 kmol propana potrebno 5 kmol

kiseonika, tj. da je:
a to znai i da je:
Imajui u vidu da je molarna masa propana:
kao i poznate molarne mase kiseonika (32 kg/kmol), ugljen-dioksida (44 kg/kmol) i
vode (18 kg/kmol), moe se dalje dobiti:
odnosno:
60
Takoe, imajui u vidu jednake molarne zapremine gasova na normalnim

uslovima (22,4 m3/kmol), moe se dobiti:
odnosno:
Moe se uoiti da je za potpuno sagorevanje 1 kmol propana, to predstavlja 44 kg,

odnosno 22,4 m3 propana, potrebno 5 kmol kiseonika, to je jednako 160 kg ili 112 m3
kiseonika, pa je:
Zadatak 1.30
Napisati stehiometrijsku jednainu potpunog sagorevanja metil-alkohola
(CH3OH) i na osnovu nje odrediti koliinu kiseonika (u kg/kg, kg/m 3, m3/kg i m3/m3)
teorijski potrebnu za sagorevanje navedenog goriva.
Reenje:
Za goriva iji se molekuli sastoje iz atoma ugljenika (kojih u optem sluaju ima
m), vodonika (kojih ima n) i kiseonika (kojih ima o), tj. ija je opta hemijska formula
CmHnOo (npr. alkoholi), stehiometrijska jednaina potpunog sagorevanja ima oblik:
61
na osnovu ega se dobija da je:
Imajui u vidu da je molarna masa goriva CmHnOo jednaka:
kao i poznate molarne mase kiseonika, ugljen-dioksida i vode, jednaina sagorevanja se

moe izraziti na nivou masa:
odnosno:
pa je:
62
Uzimajui da je molarna zapremina gasova na normalnim uslovima:
jednaina sagorevanja se moe izraziti i na nivou zapremina:
odnosno:
odakle je:
Uoava se da su vrednosti minimalne teorijski potrebne koliine kiseonika izraene u

kmol/kmol i u m3/m3 jednake, to je i logino s obzirom da su molarne zapremine
gasova jednake, tj. 22,4 m3/kmol.
Kombinovanjem jednaina sagorevanja na nivou masa i nivou zapremina, a
imajui u vidu da se obe odnose na istu koliinu (1 kmol) goriva CmHnOo, moe se dobiti
i:
63
Za sluaj metil-alkohola (iji molekul ima 1 atom ugljenika, 4 atoma vodonika i 1

atom kiseonika), stehiometrijska jednaina potpunog sagorevanja glasi:
Imajui u vidu da je molarna masa metil-alkohola:
kao i poznate molarne mase kiseonika , ugljen-dioksida i vode, dalje je:
odnosno:
Takoe, imajui u vidu molarne zapremine gasova na normalnim uslovima,

moe se dobiti:
odnosno:
64
Prema tome, minimalna teorijski potrebna koliina kiseonika za potpuno

sagorevanje metil-alkohola je:
Zadatak 1.31
Sagorevanje benzena (C6H6) odvija se u vazduhu sa koeficijentom vika vazduha
=1,3. Izraunati procentualni zapreminski sadraj vlanih produkata sagorevanja.
Reenje:
U optem sluaju, potpuno sagorevanje ugljovodonika CmHn u vazduhu se
predstavlja hemijskom jednainom prema kojoj pomenuti ugljovodonik sa kiseonikom
iz vazduha, a uz prisustvo azota iz vazduha, reaguje stvarajui ugljen-dioksid, vodu i
oslobaajui odreenu koliinu toplote, Q. U produktima sagorevanja se pored ugljendioksida i vode nalazi i azot iz vazduha u ijem je prisustvu dolo do reakcije i,
eventualno, ukoliko je vrednost koeficijenta vika vazduha vea od 1 (>1), viak
kiseonika (O2):
Koliine kiseonika koji ulazi u reakciju, azota uz ije se prisustvo reakcija odvija i vika
kiseonika u produktima sagorevanja, ovde redom oznaenih sa x, y i z, zavise od
vrednosti koeficijenta vika vazduha, , i minimalne teorijski potrebne koliine
kiseonika za potpuno sagorevanje.
Udeo kiseonika u vazduhu se moe smatrati konstantnim, pa, imajui u vidu:
65
vai i:
Minimalna teorijski potrebna koliina kiseonika za potpuno sagorevanje nalazi

se iz stehiometrijske jednaine sagorevanja:
i iznosi:
Koliina kiseonika koji ulazi u reakciju je zapravo stvarna koliina kiseonika

koja se dovodi za sagorevanje, OS:
dok viak kiseonika koji se javlja u produktima sagorevanja predstavlja razliku stvarne
i teorijski potrebne koliine:
Poto i kiseonik i azot koji ulaze u reakciju potiu iz vazduha, odnos njihovih
koliina materije jednak je odnosu koji vai u vazduhu. Zbog jednakih molarnih
zapremina gasova (22,4 m3/kmol, na normalnim uslovima), a imajui u vidu da je
koliina materije:
odnos koliina materije kiseonika i azota jednak je odnosu njihovih zapremina:
66
pa je koliina azota:
Imajui u vidu napred reeno, moe se napisati jednaina sagorevanja za sluaj

da je koeficijent vika vazduha vei od 1, >1 (potpuno sagorevanje):
Zapremine produkata sagorevanja su:

=m
a ukupna zapremina goriva je:
Procentualni zapreminski sastav produkata sagorevanja se odreuje preko

jednaina:
67
I iz ovih jednaina se jasno vidi da su odnosi koliina materije jednaki odnosima

zapremina.
Sagorevanje benzena u vazduhu, se predstavlja jednainom:
Minimalna teorijski potrebna koliina kiseonika za potpuno sagorevanje

benzena nalazi se iz stehiometrijske jednaine sagorevanja:
i iznosi:
Koliina kiseonika koji ulazi u reakciju, tj. stvarna koliina kiseonika koja se
dovodi za sagorevanje je:
68
dok je viak kiseonika koji se javlja u produktima sagorevanja:
Koliina azota e iznositi:
Treba napomenuti da za potrebe ovog zadatka, kao to se i vidi, nije bilo

neophodno odrediti vrednost x, odnosno OS.
Jednaina sagorevanja benzena u vazduhu sada poprima svoj konani oblik:
Sada je mogue odrediti procentualni zapreminski sastav produkata

sagorevanja:
69
Zadatak 1.32
U vazduhu sagoreva 1 kmol benzena (C6H6). Utvreno je da je sadraj vode u
produktima sagorevanja priblino 6,1% vol. Ako se pretpostavi da je sagorevanje
potpuno, odrediti koeficijent vika vazduha.
Reenje:
Sagorevanje benzena u vazduhu se predstavlja jednainom:

benzena nalazi se iz stehiometrijske jednaine sagorevanja:
i ima vrednost:
Zapreminski udeo vode u produktima sagorevanja je:
70
dobija se:
ili:
Odatle je:
Zadatak 1.33
U vazduhu sagoreva 1 kmol propana (C3H8). Utvreno je da je sadraj vode u
produktima sagorevanja priblino 10%vol. Ako se pretpostavi da je sagorevanje
potpuno, odrediti koeficijent vika vazduha.
Reenje:
Jednaina sagorevanja propana u vazduhu je:
71

propana nalazi se iz stehiometrijske jednaine sagorevanja:
i njena vrednost je:
Zapreminski udeo vode u produktima sagorevanja je:
Kako je:
dobija se:
odnosno:
Konano je:
72
Zadatak 1.34
Gasovito gorivo ima zapreminski sastav: H2=9%; CO2=13%; CO=24%; O2=5%;
CH4=3%; i N2=46%. Ako se sagorevanje odvija sa koeficijentom vika vazduha =1,42,
potrebno je odrediti:
(a) stvarnu koliinu vazduha potrebnog za sagorevanje ovog gasa, u m3/m3 i
(b) koliine svih produkata sagorevanja, u m3/m3.
Reenje:
U zadatku je zadat procentualni zapreminski sastav goriva, na osnovu koga se
lako mogu odrediti zapreminski udeli pojedinanih komponenti u ukupnoj zapremini
goriva izraeni u m3 svake od komponenti po 1 m3 ukupne zapremine goriva, tj.
m3/m3:
Kada je gasovito gorivo definisano zapreminskim sastavom i sastoji se od

molekula vodonika, kiseonika, azota, ugljen-dioksida, ugljen-monoksida i vie vrsta
ugljovodonika koji se mogu prikazati optom formulom CmHn, tada se sagorevanje
svake od sagorivih komponenti goriva moe predstaviti stehiometrijskim jednainama:
gde poslednja jednaina ima opti karakter i vai za sve ugljovodonike koji se nalaze u
gorivu.
73
Iz ovih jednaina se vidi da je za sagorevanje 1 kmol ugljen-monoksida koji se

nalazi u gorivu potrebno (1/2) kmol kiseonika, za sagorevanje 1 kmol vodonika iz
goriva takoe (1/2) kmol kiseonika, a da za sagorevanje 1 kmol bilo kog ugljovodonika
koji ima m atoma ugljenika i n atoma vodonika treba (m+n/4) kmol kiseonika. Ako se
ima u vidu da kod gasova, zbog konstantne molarne zapremine (22,4 m3/kmol, na
normalnim uslovima), minimalna teorijska koliina kiseonika potrebna za potpuno
sagorevanje ima istu vrednost kada se izraava u kmol/kmol i u m 3/m3, onda se moe
konstatovati da je za sagorevanje 1 m3 ugljen-monoksida i 1 m3 vodonika iz goriva
potrebno po (1/2) m3 kiseonika, a da za sagorevanje 1 m3 ugljovodonika CnHm treba
(m+n/4) m3 kiseonika, odnosno da kada sagoreva 1 m3 goriva, odnosno rCO m3 ugljenmonoksida, rH2 m3 vodonika i rCmHn m3 ugljovodonika CmHn, treba dovesti redom
(1/2)rCO m3, (1/2)rH2 m3 i (m+n/4)rCmHn m3 kiseonika, tj:
za ugljen-monoksid:
za vodonik:
74
za ugljovodonike:
Minimalna potrebna koliina kiseonika za potpuno sagorevanje ovako

definisanog goriva jednaka je sumi minimalnih koliina kiseonika potrebnih za
sagorevanje vodonika, ugljen-dioksida i svih ugljovodonika iz goriva, umanjenoj za
koliinu kiseonika koja se ve nalazi u gorivu, tj. rO2 m3 kiseonika, jer se smatra da e se
i taj kiseonik iskoristiti za sagorevanje:
Minimalna koliina vazduha potrebna za sagorevanje goriva je, imajui u vidu da

je zapreminski udeo kiseonika u vazduhu priblino jednak 21% vol:
75
Stvarne koliine kiseonika i vazduha koje potrebno dovesti radi sagorevanja

goriva se mogu odrediti na osnovu minimalnih teorijski potrebnih veliina i
koeficijenta vika vazduha:
Zapremine produkata sagorevanja se odreuju takoe na osnovu predstavljenih

stehiometrijskih jednaina i poznatog zapreminskog sastava goriva i izraavaju se u m3
odreenog produkta sagorevanja po 1 m3 goriva, tj. m3/m3.
Koliina ugljen-dioksida u produktima sagorevanja potie delom iz ugljendioksida koji se nalazio u gasovitom gorivu pre sagorevanja, a delom od sagorevanja
ugljen-monoksida i svih ugljovodonika iz goriva, pri emu, prema stehiometrijskim
jednainama, sagorevanjem 1 m3 ugljen-monoksida nastaje 1 m3 ugljen dioksida, a
sagorevanjem 1 m3 ugljovodonika CmHn nastaje m m3 ugljen-dioksida:
Koliina vode u produktima sagorevanja potie delom od vode koja se nalazila u

gorivu pre sagorevanja, a delom od sagorevanja vodonika, gde sagorevanjem 1 m3
vodonika nastaje 1 m3 vode (tj. vodene pare), kao i ugljovodonika, gde sagorevanjem
1 m3 ugljovodonika CmHn nastaje (1/2)n m3 vode:
Koliina kiseonika u produktima sagorevanja javlja se kada je >1 i jednaka je

viku kiseonika, tj. razlici stvarno dovedenog kiseonika i teorijski potrebnog kiseonika:
Koliina azota u produktima sagorevanja potie delom iz azota koji se nalazi u

gorivu pre sagorevanja, a delom iz vazduha koji se dovodi radi sagorevanja, i ta
zapremina azota se odreuje prema stvarnoj koliini dovedenog kiseonika, na osnovu
odnosa zapremina azota i kiseonika u vazduhu koji je jednak 79/21=3,76:
76
(a)
Kada je re o konkretnom gasovitom gorivu, zapreminski sastav se moe
predstaviti kao:
Jednaine sagorevanja pojedinanih sagorivih komponenti su:

za ugljen-monoksid:
za vodonik:
77
za metan:
Prema tome, za sagorevanje 0,24 m3 ugljen-monoksida (koliko ga ima u 1 m3 goriva)

potrebno je 0,12 m3 kiseonika, za sagorevanje 0,09 m3 vodonika (koliko ga ima u 1 m3
goriva) potrebno je 0,045 m3 kiseonika, a za sagorevanje 0,03 m3 metana, 0,06 m3
kiseonika. Kada se ove koliine kiseonika saberu i od njih oduzme kiseonik prisutan u
1 m3 goriva pre sagorevanja, tj. 0,05 m3 kiseonika, dobija se minimalna teorijski
potrebna koliina kiseonika:
Ova vrednost se moe dobiti i direktno iz formule:
odakle je:
Minimalna koliina vazduha potrebna za sagorevanje goriva je:
78
Stvarna koliina vazduha je:
(b)
Zapremina ugljen dioksida u produktima sagorevanja izraena u m3 CO2 po 1 m3
goriva, tj. u m3/m3 jednaka je sumi zapremine ugljen-dioksida koja se nalazila u 1 m3

goriva pre sagorevanja, tj. 0,13 m3 CO2, i zapremina ugljen-dioksida nastalog
sagorevanjem ugljen-monoksida, 0,24 m3 CO2 za 0,24 m3 CO (koliko ga ima u 1 m3
goriva) i metana, 0,03 m3 CO2 za 0,03 m3 CH4 (koliko ga ima u 1 m3 goriva):
Zapremina ugljen-dioksida u produktima sagorevanja takoe se moe dobiti

direktnom primenom formule:
Zapremina vode (vodene pare) u produktima sagorevanja se moe odrediti tako

to se koliina vode koja se nalazila u gorivu pre sagorevanja, koje u ovom primeru
nema, sabere sa koliinama vode nastale sagorevanjem vodonika, 0,09 m3 H2O za
0,09 m3 H2, i metana, 0,06 m3 H2O za 0,03 m3 CH4:
79
Zapremina vode u produktima sagorevanja se moe dobiti i primenom formule:
Zapremina kiseonika u produktima sagorevanja jednaka je razlici stvarne i

minimalne teorijski potrebne koliine kiseonika:
Zapremina azota u produktima sagorevanja jednaka je sumi zapremine azota iz

dovedene koliine vazduha, koja je 79/21=3,76 puta vea od zapremine stvarne
dovedene koliine kiseonika, i zapremine azota koji se nalazi u 1 m3 goriva, tj. 0,46 m3
N 2:
80
Zadatak 1.35
Gasovito gorivo sledeeg zapreminskog sastava: CO=25%; CH4=9%; C3H8=10%;
CO2=8%; N2=10%; H2=22%; H2O=5%; O2=7% i SO2=4%, sagoreva u vazduhu.
Sagorevanje se odvija u prisustvu vika vazduha od 10% u odnosu na teorijsku
koliinu. Odrediti minimalnu i stvarnu koliinu vazduha potrebnu za sagorevanje
navedenog gasovitog goriva.
Reenje:
Zapreminski udeli pojedinih komponenti goriva se mogu predstaviti zapisom:
Sagorevanje svake od sagorivih komponenti se moe prikazati jednainama:

za ugljen-monoksid:
za vodonik:
81
za metan:
za propan:
Ako se saberu koliine kiseonika potrebne za sagorevanje svih sagorivih

komponenti dobijene iz prethodnih jednaina i od njih oduzme koliina kiseonika koja
se ve nalazi u gorivu, dobie se minimalna teorijski potrebna koliina kiseonika za
potpuno sagorevanje zadatog goriva:
82
Ova vrednost se moe dobiti i direktno iz formule:
odakle je:
Minimalna koliina vazduha potrebna za sagorevanje goriva je:
Stvarna koliina vazduha je:
Zadatak 1.36
Generatorski gas ima sledei zapreminski sastav: CO2=5%; O2=5%; CH4=30%;
C2H6=20%; C4H10=10% i N2=30%. Potrebno je odrediti:
(a) minimalnu koliinu vazduha potrebnog za sagorevanje ovog gasa, u m3/m3 i
(b) zapreminski i maseni sadraj vodene pare u produktima sagorevanja za sluaj
da je =1,1.
83
Reenje:
(a)
Najpre je potrebno odrediti minimalnu teorijski potrebnu koliinu kiseonika:
odakle je:
Minimalna koliina vazduha potrebna za sagorevanje ovog gasa se odreuje iz

relacije:
odakle je:
(b)
Zapremine produkata sagorevanja nastale sagorevanjem 1 m3 goriva, izraene u
m3 produkata sagorevanja po 1 m3 goriva, tj. m3/m3 su:
84
Zapreminski sadraj vodene pare u produktima sagorevanja je:
Maseni sadraj vodene pare u produktima sagorevanja se odreuje jednainom:
koja se, imajui u vidu relacije:
odnosno:
85
svodi na:
odnosno, imajui u vidu jednakost molarnih zapremina gasova:
Naravno, ovde je re o masama i zapreminama koje se odnose na sagorevanje 1 m3

goriva. Odavde je:
Zadatak 1.37
Izraunati sastav vlanih produkata sagorevanja dobijenih sagorevanjem oktana
(C8H18) pri koeficijentu vika vazduha od 0,8.
Reenje:
Stehiometrijska jednaina potpunog sagorevanja ugljovodonika C mHn ima opti
oblik:
Ukoliko se u procesu sagorevanja obezbedi minimalna koliina kiseonika (npr.

iz vazduha) neophodna za potpuno sagorevanje CmHn, tada kaemo da je vrednost
86
koeficijenta vika vazduha jednaka 1, tj. =1. U tom sluaju jednaina sagorevanja ima
oblik:
Ukoliko se dovede vie kiseonika nego to je minimalno potrebno, tada se kae

da se sagorevanje odvija sa vikom kiseonika, tj. vikom vazduha i tada je >1.
Jednaina sagorevanja e izgledati kao prethodna, s tom razliko to e koliine
kiseonika i azota biti vee, a na desnoj strani e se pojaviti jo jedan lan koji
predstavlja viak kiseonika nakon sagorevanja:
Konano, mogu je i trei sluaj, a to je sluaj kada se ne obezbedi minimalno

potrebna koliina kiseonika za sagorevanje ugljvodonika. Tada kaemo da je re o
nepotpunom sagorevanju i da je <1. U tom sluaju u produktima sagorevanja nema
kiseonika, a deo ugljenika iz ugljovodonika sagoreva do ugljen-monoksida, CO, koji se
javlja u produktima sagorevanja:
Vrednosti p i q iz prethodne jednaine se mogu izraunati iz uslova da broj

atoma svakog hemijskog elementa sa leve strane jednaine, meu reaktantima, mora
biti jednak broju atoma istog elementa sa desne strane, meu produktima. Tako se,
imajui u vidu da sa strane reaktanata postoji m, a sa strane produkata (p+q) atoma
ugljenika, dobija:
87
Slino, sa strane reaktanata ima 2(m+n/4), a sa strane produkata

(p+2q+n/2) atoma kiseonika, pa mora biti:
Opta jednaina nepotpunog sagorevanja ugljovodonika se krae moe napisati i

kao:
U ovom primeru je zadat sluaj u kome je =0,8. Poto je <1, znai da je re o

nepotpunom sagorevanju. Najpre je potrebno odrediti minimalnu teorijski potrebnu
koliinu kiseonika potrebnu za potpuno sagorevanje. Ona se dobija iz stehiometrijske
jednaine sagorevanja (u stehiometrijskoj jednaini nema azota jer on ne uestvuje u
hemijskim reakcijama ni kao reaktant ni kao produkt, ve se samo u njegovom
prisustvu reakcija odvija):
Oigledno je da je za potuno sagorevanje 1 kmol oktana minimalno teorijski potrebno

12,5 kmol kiseonika, tj. da je:
Stvarna koliina kiseonika koja se dovodi u toku sagorevanja je:
Koliina azota u ijem se prisustvu odvija reakcija je:
88
Prema tome, za oktan i koeficijent vika vazduha =0,8, opta jednaina

nepotpunog sagorevanja ugljovodonika
dobija oblik:
Iz uslova da sa obe strane jednaine broj atoma ugljenika mora biti jednak,
dobija se:
a iz istog uslova za kiseonik sledi:
Na taj nain se dobija sistem od dve linearne jednaine sa dve nepoznate:
ije je reenje: p=5, q=3, pa jednaina sagorevanja oktana dobija konaan oblik:
Zapreminski udeo ugljen-dioksida u produktima sagorevanja se rauna kao:
89
odakle je:
Slino je i za ostale produkte sagorevanja:
90
Zadatak 1.38
Izraunati sastav vlanih produkata sagorevanja dobijenih sagorevanjem metilalkohola (CH3OH) pri manjku kiseonika od 20%.
Reenje:
Stehiometrijska jednaina sagorevanja alkohola i drugih goriva ija se hemijska
formula u optem sluaju moe napisati kao CmHnOo glasi:
Iz prethodne jednaine se vidi da je minimalna teorijski potrebna koliina kiseonika za

potpuno sagorevanje goriva:
Pretpostavka je da e se sav kiseonik iz goriva iskoristiti za sagorevanje, pa je

zbog toga ova koliina manja od koliine potrebne za sagorevanje C mHn. Ako je
koeficijent vika vazduha jednak 1 (=1), a sagorevanje se odvija u prisustvu vazduha,
a samim tim i u prisustvu azota, tada se jednaina sagorevanja moe predstaviti kao:
91
Ukoliko je >1, tj. postoji viak vazduha, u reakciju e ui vie kisenika, ali i
srazmerno vie azota. Meu produktima sagorevanja e se nai viak vazduha, i
naravno sav azot koji ne reaguje, ve se samo u njegovom prisustvu odvija reakcija:
Ako je <1, tj. ako se sagorevanje odvija sa manjkom kiseonika (nepotpuno

sagorevanje), u produktima sagorevanja nee biti kiseonika, a deo ugljenika iz
ugljovodonika sagoreva do ugljen-monoksida, CO, koji se javlja u produktima
sagorevanja:
Ovde vai pravilo da broj atoma bilo kog hemijskog elementa meu reaktantima
(na levoj strani jednaine) mora biti jednak broju atoma istog elementa meu
produktima sagorevanja (na desnoj strani jednaine). Nepoznate vrednosti p i q se
mogu odrediti iz ovog uslova za atome ugljenika:
i atome kiseonika:
Opta jednaina nepotpunog sagorevanja CmHnOo se krae moe napisati i kao:
92
U ovom primeru je reeno da se sagorevanje odvija sa manjkom kiseonika od

20% to znai da je =0,8, odnosno da je re o nepotpunom sagorevanju.
Stehiometrijska jednaina sagorevanja je:
Minimalna teorijski potrebna koliina kiseonika za potpuno sagorevanje je:
a stvarna koliina kiseonika:
Koliina azota u ijem se prisustvu odvija reakcija je:
Jednaina nepotpunog sagorevanja metil alkohola se sada moe predstaviti kao:
Iz uslova jednakosti broja atoma sa strana reaktanata i produkata napisanih za

ugljenik i kiseonik se dobija sistem od dve linearne jednaine sa dve nepoznate, p i q:
odnosno:
93
ije je reenje: p=0,6, q=0,4, pa je konaan oblik jednaine sagorevanja:
Sada se moe izraunati sastav vlanih produkata sagorevanja:
94
Zadatak 1.39
Odrediti gornju i donju toplotnu mo benzina

ako su eksperimentalno, u Junkersovom kalorimetru,
dobijeni sledei podaci:
masa sagorelog goriva:
mg=10 g,
masa protekle vode (cW=4,186 J/(gK)):

mW=10500 g,
masa kondenzata nastalog pri sagorevanju

goriva:
mWk=12,7 g,
srednja temperatura vode na ulazu:

tW1=15,3C i
srednja temperatura vode na izlazu:

tW2=25,3C.
Reenje:
Junkersov kalorimetar
Na osnovu podataka dobijenih merenjem u Junkersovom kalorimetru moe se

odrediti gornja toplotna mo goriva na osnovu energetskog bilansa kalorimetra:
odnosno:
95
Za odreivanje donje toplotne moi, potrebno je najpre nai toplotu isparavanja

kondenzata. Imajui u vidu da je latentna toplota isparavanja vode jednaka 2500 J/g,
moe se odrediti toplota isparavanja kondenzata:
Donja toplotna mo benzina je:
Zadatak 1.40
Generatorski gas ima sledei zapreminski sastav: H 2=8%; CO=23%; CO2=12%;
O2=5%; CH4=2% i N2=50%. Potrebno je odrediti:
(a) minimalnu koliinu vazduha potrebnog za sagorevanje ovog gasa i
(b) zapreminski procentualni sadraj vodene pare i azota u produktima
sagorevanja.
96
Reenje:
(a)
(b)
Zadatak 1.41
Gasifikacijom uglja dobijen je gas sledeeg zapreminskog sastava: CO2=15%;
CO=16%; H2=24%; CH4=10%; N2=30% i O2=5%. Izraunati:
(a) minimalnu koliinu vazduha potrebnu za sagorevanje ovog gasa i
(b) procentualni zapreminski sadraj CO2 u vlanim produktima sagorevanja za
uslove teorijskog reima sagorevanja.
Reenje:
(a)
(b)
Zadatak 1.42
Jedan mol propana (C3H8) sagoreva u vazduhu. Merenjima je utvreno da je
sadraj vode (H2O) priblino 10%vol. Ako se pretpostavi da je sagorevanje potpuno,
odrediti koeficijent vika vazduha.
Reenje:
97
Zadatak 1.43
Za teno gorivo C18H36 odrediti procentualni zapreminski sastav suvih
produkata sagorevanja ako se proces sagorevanja odvija sa 5% vika vazduha.
Reenje:
Zadatak 1.44
Heksan (C6H14) sagoreva u vazduhu sa koeficijentom vika vazduha =1,4.
Potrebno je odrediti zapreminski i maseni procentualni sadraj produkata
sagorevanja.
Reenje:
Zadatak 1.45
Gasovito gorivo sledeeg zapreminskog sastava sagoreva u vazduhu: CO=15%;
H2=18%; CH4=10%; C3H8=12%; C4H10=16%; CO2=10%; N2=13% i O2=6%. Sagorevanje
se odvija u prisustvu vika vazduha od 10% u odnosu na teorijsku koliinu vazduha.
Odrediti:
(a) minimalnu i stvarnu koliinu vazduha potrebnu za sagorevanje goriva i
(b) procentualni zapreminski sadraj vlanih produkata sagorevanja.
98
Reenje:
(a)
(b)
Zadatak 1.46
Teno gorivo hemijske formule C6H12 sagoreva potpuno. Merenjima u
produktima sagorevanja utvreno je da je sadraj ugljen-dioksida (CO2), izraen u
zapreminskim procentima, jednak 5,8%vol. Odrediti koeficijent vika vazduha pri kome
je izvreno sagorevanje.
Reenje:
Zadatak 1.47
Gasovito gorivo sledeeg zapreminskog sastava: CO=40%; H2=15%; CH4=10%;
C3H8=12%; C4H10=16%; CO2=5%; N2=8% i O2=10%, sagoreva u vazduhu. Sagorevanje
se odvija u prisustvu vika vazduha od 20% u odnosu na teorijsku koliinu vazduha.
Odrediti:
(a) minimalnu i stvarnu koliinu vazduha potrebnu za sagorevanje goriva i
(b) procentualni zapreminski sadraj vlanih produkata sagorevanja.
Reenje:
(a)
(b)
99
Zadatak 1.48
U vazduhu sagoreva 2 kg propana (C3H8). Ustanovljeno je da je zapreminski
sadraj vode u vlanim produktima sagorevanja 12,14%vol. Ako se pretpostavi da je
sagorevanje potpuno, odrediti koeficijent vika vazduha, kao i maseni sadraj suvih
produkata sagorevanja.
Reenje:
Zadatak 1.49
Odrediti procentualni maseni sastav produkata sagorevanja ako se za
sagorevanje jednog mola metana (CH4) koristi dva puta vea koliina vazduha od
minimalno potrebne.
Reenje:
100
1.3. Uticaj sagorevanja na globalno zagrevanje

Zadatak 1.50
Odrediti koliinu gasova sa efektom staklene bate u produktima sagorevanja
prirodnog gasa ijim sagorevanjem se oslobodi 7280,65 GJ toplotne energije ako se pri
oslobaanju 1 GJ toplotne energije emituje 56,1 kg CO2, 0,005 kg CH4 i 0,0001 kg N2O.
Reenje:
Za odreivanje koliine gasova sa efektom staklene bate u produktima
sagorevanja nekog goriva se koristi potrencijal globalnog zagrevanja (engl. global
warming potential, GWP). Moe se rei da potencijal globalnog zagrevanja nekog gasa
za odreeni vremenski period predstavlja odnos efikasnosti tog gasa i efikasnosti iste
koliine (mase) ugljen-dioksida u odnosu na stvaranje efekta staklene bate u
posmatranom
periodu
vremena.
Potencijal
globalnog
zagrevanja
slui
za
preraunavanje mase gasa sa efektom staklene bate emitovanog u atmosferu u

ekvivalentnu masu ugljen-dioksida, koja bi imala isti efekat staklene bate za izabrani
vremenski period, obino 100 godina. Vrednosti GWP za ugljen-dioksid, metan i azotoksid za period od 100 godina su redom 1, 21 i 310.
Faktor emisije gasova sa efektom staklene bate nekog goriva je ukupna koliina
gasova sa efektom staklene bate, izraena u ekvivalentnoj masi ugljen-dioksida,
kg CO2e, koja se putem produkata sagorevanja emituje u atmosferu sagorevanjem one
koliine goriva kojom se oslobaa toplota jednaka 1 GJ. Ova veliina zavisi od sastava
produkata sagorevanja, vrste goriva, hemijskog sastava goriva, ali u velikoj meri i od
naina, odnosno reima sagorevanja itd. Faktor emisije gasova sa efektom staklene
bate je:
101
Moe se primetiti da u prethodnoj formuli figuriu samo tri gasa sa efektom staklene
bate: ugljen-dioksid, metan i azot-oksid. To je uobiajeno pri odreivanju emisija
gasova sa efektom staklene bate prilikom sagorevanja goriva jer ostali gasovi sa
efektom staklene bate ne postoje ili postoje u zanemarljivim koliinama u sastavu
produkata sagorevanja. Dalje je:
Odatle se dobija masa emitovanih gasova sa efektom staklene bate:
Zadatak 1.51
Odrediti koliinu gasova sa efektom staklene bate u produktima sagorevanja
619511,9 kg mrkog uglja donje toplotne moi 15750 kJ/kg, sa 39,36%mas ugljenika.
Reenje:
Pri sagorevanju ugljeva se vrlo esto mogu zanemariti emisije metana i azotoksida, pa se uzima u obzir samo uticaj ugljen-dioksida iz produkata sagorevanja na
efekat staklene bate.
Masu ugljen-dioksida u produktima sagorevanja vrstog goriva u sluaju
potpunog sagorevanja moemo dobiti pomou analize hemijske jednaine sagorevanja
ugljenika koji se nalazi u vrstom gorivu:
102
Ova jednaina na nivou koliina materije ima oblik:
a na nivou masa:
ili:
Iz ovoga sledi da se potpunim sagorevanjem 1 kg vrstog goriva, odnosno gC kg

ugljenika iz goriva u atmosferu oslobaa (44/12) gC kg ugljen-dioksida, odnosno da se
masa ugljen-dioksida u produktima sagorevanja, pri potpunom sagorevanju, izraena u
kg, moe odrediti jednainom:
Ukoliko su umesto mase goriva poznate vrednosti donje toplotne moi goriva,
Hd, i koliine toplote koju je potrebno dobiti sagorevanjem goriva, Q, tada iz:
sledi:
Masa emitovanih gasova sa efektom staklene bate u ovom primeru je:
103
Zadatak 1.52
Odrediti smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate u produktima
sagorevanja ukoliko se toplotna energija umesto iz 619511,9 kg mrkog uglja donje
toplotne moi 15750 kJ/kg, sa 39,36%mas ugljenika dobije sagorevanjem odgovarajue
koliine prirodnog gasa. Pri sagorevanju uglja iskoristi se 55,58%, a pri sagorevanju
prirodnog gasa 74,48% energije osloboene sagorevanjem. Prirodni gas ima isti faktor
emisije kao i u zadatku 1.50.
Reenje:
Ukoliko se eli odrediti smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate koje
se moe postii sprovoenjem odreenih mera, jednostavno treba oduzeti masu
gasova sa efektom staklene bate emitovanih u odreenom vremenskom intervalu
posle sprovoenja pomenutih mera, mPE
GHG , od mase tih gasova u sluaju kada ne bi bile
sprovedene pomenute mere, mBL
GHG , emitovanih u istom intervalu vremena:
Masa emitovanih gasova sa efektom staklene bate za sluaj bez promene goriva
je, kao i u prethodnom primeru:
Toplotna energija koja se dobije
104
Od toga se iskoristi:
Prema tome, toplotna energija koju je potrebno dobiti sagorevanjem prirodnog

gasa je:
tj:
Imajui u vidu da je za zadati prirodni gas:
lako se dobija masa emitovanih gasova sa efektom staklene bate u sluaju sagorevanja
prirodnog gasa:
Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate je:
Neophodno je napomenuti da je u pojedinim sluajevima neophodno opisanu

proceduru proiriti jer je potrebno odrediti i dodatne emisije gasova sa efektom
staklene bate pored pomenutih, nastalih sagorevanjem.
105
Zadatak 1.53
Odrediti smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate u produktima
sagorevanja ukoliko se toplotna energija umesto iz 10000 kg uglja sa 40%mas ugljenika
dobije korienjem energije Sunca. Smatrati da korienje energije Sunca nema za
posledicu emisiju gasova sa efektom staklene bate.
Reenje:
106
2. deo
INDUSTRIJSKA VODA
Lista oznaka
m
masa soli kalcijuma ili magnezijuma rastvorene u 1 l vode (tj. koncentracija

soli rastvorene u vodi), mgl-1; indeks oznaava o kom se molekulu soli,
odnosno odgovarajuem jonu radi;
molekulska, jonska ili atomska masa; indeks oznaava o kom se molekulu,

jonu, ili atomu radi;
tvrdoa vode, mvall-1, d ili mgl-1 neke od soli kalcijuma ili magnezijuma;
valentnost katjona i anjona u molekulu soli kalcijuma ili magnezijuma;

indeks oznaava o kom se molekulu, odnosno jonu radi.
Znaenja indeksa
A
anjonska tvrdoa vode;
AJ
neki od anjona u solima kalcijuma i magnezijuma;
bazna tvrdoa vode;
Ca
kalcijumova tvrdoa vode;
karbonatna tvrdoa vode;
KJ
neki od katjona u solima kalcijuma i magnezijuma;
Mg
magnezijumova tvrdoa vode;
nekarbonatna tvrdoa vode;
neka od kalcijumovih i magnezijumovih soli;
ukupna tvrdoa vode.
108
Industrijska voda
2.1. Tvrdoa vode

Zadatak 2.1
Izraunati kolika je ukupna tvrdoa vode u kojoj se nalazi rastvoreno
230 mg Ca/l i 120 mg Mg/l i izraziti je u mvall-1 i nemakim stepenima tvrdoe, d.
Reenje:
Tvrdoa vode se izraava u stepenima tvrdoe. Za proraune je najpogodniji
stepen tvrdoe ravan jednom milivalu, tj. miligram ekvivalentu rastvorene soli u 1 litru
vode.
Za vodu se kae da ima tvrdou jednaku 1 milival (1 mval) po litru ako u jednom
litru sadri 50,05 mg CaCO3, odnosno 28,04 mg CaO, ili onu koliinu supstance izraene
u mgl-1 koja je jednaka njenom miligram ekvivalentu: 1 gram ekvivalent (1 val) se
definie kao masa u gramima jednaka odnosu relevantne atomske mase elementa i
njegove valence.
Kod nas se jo uvek koristi nemaki stepen tvrdoe (d) koji predstavlja onu
koliinu rastvorenih soli kalcijuma i magnezijuma koja je ekvivalentna sa 10 mg CaO/l.
Kako je molarna masa CaO jednaka 56 kg/kmol (tj.
), to znai da tvrdoa
od 28 mg CaO/l ili 1 mval/l odgovara tvrdoi od 2,8d.

Verovatno se ni za koju drugu veliinu ne koristi toliko razliitih jedinica kao za
tvrdou vode. Pored navedenih 1 mval/l i 1d (jednak 10 mg CaO/l), postoje jo
francuski stepen tvrdoe (
), engleski stepen tvrdoe (
) i ameriki stepen tvrdoe (
). Izmeu
navedenih jedinica postoje sledei odnosi:
109
U svetu je kao praktino reenje prihvaeno izraavanje tvrdoe u mg CaCO3l-1 i

znatno je ire od izraavanja u mg CaOl-1
Opti izraz za odreivanje tvrdoe vode koja potie od neke soli je:
pri emu uzimamo da je valentnost koja se odnosi na molekul soli jednaka valentnosti
katjonskih, odnosno anjonskih grupa:
Ukupna tvrdoa vode jednaka je sumi kalcijumove i magnezijumove tvrdoe:
Kalcijumova i magnezijumova tvrdoa su, redom:
pa je ukupna tvrdoa:
odnosno:
110
Industrijska voda
Ako se tvrdoa izraena u mvall-1 eli izraziti u nemakim stepenima tvrdoe,

d, potrebno je vrednost koja se preraunava pomnoiti sa 2,8:
pa je:
Zadatak 2.2
U vodi se nalazi rastvoreno 250 mg Ca/l i 250 mg Mg/l. Ukoliko se u vodi nalazi
rastvoreno 144 mg [HCO3-]/l, izraunati kolika je ukupna i nekarbonatna tvrdoa vode
i izraziti je u mvall-1 i nemakim stepenima tvrdoe, d.
Reenje:
Ukupna tvrdoa vode jednaka je sumi kalcijumove i magnezijumove tvrdoe:
odnosno:
Tvrdoa izraena u mvall-1 preraunava se na nemake stepene tvrdoe, d,

tako to se njena vrednost pomnoi sa 2,8.
111
Karbonatnu tvrdou ine joni kalcijuma i magnezijuma koji se nalaze u ravnotei

sa bikarbonatnim jonima u vodi, tj. ovu tvrdou ine kalcijum i magnezijum bikarbonat
prisutni u vodi. Karbonatna tvrdoa se odreuje iz sadraja karbonatnih jona, [HCO3-],
u vodi:
pa je:
Ukupna tvrdoa vode, sa druge strane, jednaka je sumi karbonatne i

nekarbonatne tvrdoe:
pa je odatle nekarbonatna tvrdoa:
odnosno:
Zadatak 2.3
Ukupan sadraj kalcijumovih i magnezijumovih jona u vodi iznosi 5,1 mval/l, a
sadraj karbonatnih jona, [HCO3-], je 5,3 mval/l. Kolike su ukupna, karbonatna i
nekarbonatna tvrdoa izraene u nemakim stepenima tvrdoe, d?
112
Industrijska voda
Reenje:
Ponekad se moe dogoditi da sirova voda sadri i NaHCO3, Fe(HCO3)2 ili
Mn(HCO3)2 koji predstavljaju deo alkaliteta ali ne ulaze u tvrdou vode. U tom sluaju
je mogue da karbonatna tvrdoa bude jednaka ukupnoj tvrdoi ili ak vea od nje. U
tom sluaju se usvaja da su vrednosti karbonatne i ukupne tvrdoe jednake, a da je
nekarbonatna tvrdoa jednaka nuli:
U ovom primeru je sadraj HCO3- jona vei od sadraja kalcijumovih i

magnezijumovih jona, pa je shodno prethodnom objanjenju:
Zadatak 2.4
Kojoj koliini CaCO3 odgovara rastvorena koliina od 330 mg Mg(NO3)2/l?
Kolika je tvrdoa ove vode izraena u u nemakim stepenima tvrdoe, d?
Reenje:
Tvrdoa koja potie od Mg(NO3)2 je:
a tvrdoa od CaCO3:
113
Potrebno je pronai sadraj CaCO3 u vodi tako da bude:
pri emu je:
Prethodna jednaina implicira:
odnosno:
pa je:
Sve ovo znai da voda koja ima rastvoreno 330 mg Mg(NO3)2/l ima istu tvrdou kao i
voda sa 222,97 mg CaCO3/l.
Da bi se tvrdoa vode preraunala sa koncentracije (mase rastvorene soli po 1 l
vode) Mg(NO3)2 ili CaCO3 na nemake stepene tvrdoe, potrebno je najpre preraunati
na koncentraciju CaO, tj. nai sadraj CaO u vodi pri kome bi takva voda imala istu
tvrdou kao i voda sa 330 mg Mg(NO3)2/l, odnosno 222,97 mg CaCO3/l:
114
Industrijska voda
odnosno:
Za vodu se, po definiciji nemakog stepena tvrdoe, kae da ima 1d tvrdoe ako
se u 1 l vode nalazi rastvoreno 10 mg CaO, pa koliina od 124,86 mg CaO/l predstavlja
tvrdou od 12,486d:
odnosno:
Zadatak 2.5
U 1 l vode nalazi se rastvoreno 142 mg [Cl-], 160 mg [SiO32-], 310 mg [NO3-] i
288 mg [SO42-]. Izraunati kolika je anjonska tvrdoa vode i izraziti je u mg CaOl-1 i
nemakim stepenima tvrdoe, d.
Reenje:
Anjonska tvrdoa vode, po definiciji, potie od koncentracija hlorid, sulfat i
nitrat jona:
pa je:
115
Zamenom vrednosti u prethodnu jednainu se dobija:
Ovako dobijena vrednost tvrdoe vode (u nemakim stepenima tvrdoe) se lako

moe preraunati na tvrdou vode izraenu u mg CaOl-1 (prema definiciji nemakog
stepena tvrdoe):
odnosno:
Sada je potrebno vrednost tvrdoe vode preraunati sa mg CaOl-1 na

mg CaSO4l-1, odnosno izraunati onaj sadraj CaSO4 u vodi koji prouzrokuje istu
tvrdou vode kao i 420 mg CaO/l, odnosno tvrdou od 42d ili 15 mval/l. Traeni
ekvivalentni sadraj CaSO4 je:
odnosno:
116
Industrijska voda
To znai je tvrdoa od 420 mg CaO/l, (odnosno 42d ili 15 mval/l) jednaka tvrdoi od
1020 mg CaSO4/l:
Zadatak 2.6
Ukupna tvrdoa vode je 156,85 mg CaCO3/l, a sadraj magnezijuma 24,12 mg/l.
Koliki je sadraj kalcijuma u mgl-1?
Reenje:
Zadatak 2.7
U 1 l vode nalazi se rastvoreno 10 mg [Cl-], 20 mg [SiO32-], 310 mg [NO3-] i
30 mg [SO42-]. Kolika je anjonska tvrdoa vode izraena u mg CaCO3l-1 i nemakim
stepenima tvrdoe, d?
Reenje:
117
Zadatak 2.8
Izraunati mase kalcijuma i magnezijuma u mgl-1 koje odgovaraju tvrdoi od
1d.
Reenje:
Zadatak 2.9
Ukupna tvrdoa vode je 20,44d, a sadraj kalcijuma 124,25 mg/l. Koliki je
sadraj magnezijuma u mvall-1 i mgl-1?
Reenje:
Zadatak 2.10
U vodi se nalazi 244 mg [HCO3-]/l i 250 mg Ca/l. Ako je ukupna tvrdoa
18 mval/l, odrediti sadraj magnezijuma u mgl-1 i nekarbonatnu tvrdou u mvall-1,
nemakim stepenima i mg CaCO3l-1.
Reenje:
118
Industrijska voda
Zadatak 2.11
Kvantitativnom analizom je utvreno da voda sadri 48,32 mg Mg/l i
120,15 mg Ca/l. Kolika je ukupna tvrdoa vode u mg CaCO3l-1?
Reenje:
Zadatak 2.12
U vodi se nalazi rastvoreno 264 mg Ca/l i 318 mg Mg/l. Ako je karbonatna
tvrdoa vode 20d, izraunati kolika je nekarbonatna tvrdoa i izraziti je u nemakim
stepenima i mvall-1.
Reenje:
Zadatak 2.13
U jednom litru vode nalazi se rastvoreno 100 mg MgSO4 i njoj odgovarajua
koliina CaSO4. Kolika je tvrdoa vode izraena u nemakim stepenima, mvall-1 i
CaCO3l-1?
Reenje:
119
Literatura
[1]
Radovanovi, M. R., Pogonske materije I deoGoriva, Univerzitet u Beogradu,

Mainski fakultet, Beograd, 1986
[2]
ojbai, Lj., Pogonski materijali: industrijska voda, Studentski kulturni

centar, Ni, 1994.
[3]
orevi, B., Valent, V., erbanovi, S., Termodinamika i termotehnika, IRO

Graevinska knjiga, Beograd, 1987.
[4]
2005 Fundamentals ASHRAE Handbook (SI Edition), ASHRAE, Atlanta, GE,

USA, 2005
[5]
SRPS B.H8.318:1972, Metode ispitivanja uglja i koksa - Odreivanje gornje

kalorine vrednosti po metodi kalorimetrijske bombe i izraunavanje
donje kalorine vrednosti, 1972.
[6]
IPCC 2006, 2006 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories,
Prepared by the National Greenhouse Gas Inventories Programme, Eggleston
H.S., Buendia L., Miwa K., Ngara T. and Tanabe K. (eds). Published: IGES, Japan.
[7]
Methodological Tool (Version 01), Tool to determine the baseline

efficiency of thermal or electric energy generation systems, EB 48 Report,
Annex 12, UNFCCC, CDM-Executive Board
[8]
Methodological Tool (Version 02), Tool to calculate project or leakage CO 2

emissions from fossil fuel combustion, EB 41 Report, Annex 11, UNFCCC,
CDM-Executive Board
[9]
Indicative simplified baseline and monitoring methodologies for selected

small-scale CDM project activity categories, Type IRenewable Energy
Projects, I.C. Thermal energy production with or without electricity
(Version 18), EB 56, UNFCCC, CDM-Executive Board
[10]
CDM Information and Guidebook, UNEP Ris Centre on Energy, Climate and
Sustainable Development, Ris National Laboratory, Roskilde, Denmark, 2004
[11]
Baseline Methodologies For Clean Development Mechanism Projects. A

Guidebook, UNEP Ris Centre, on Energy, Climate and Sustainable
Development, Ris National Laboratory, Roskilde, Denmark, 2005
[12]
Energy
Indicators
for
Sustainable
Development:
Guidelines
and
Methodologies, International Atomic Energy Agency, Viena, Austria, 2005

[13]
Cheng, C., Pouffary, S., Svenningsen, N., Callaway, M., The Kyoto Protocol, The
Clean Development Mechanism and the Building and Construction Sector
A Report for the UNEP Sustainable Buildings and Construction Initiative,
United Nations Environment Programme, Paris, France, 2008.
[14]
Stefanovi, G. M., ojbai, Lj. R., Vukovi, G. D., Stojiljkovi, M. M., Emisija CO2
u regionu zemalja Zapadnog Balkana, Zbornik radova, 13. simpozijum
termiara Srbije, Sokobanja, Srbija, 16-19. oktobar, 2007.
[15]
Stojiljkovi, M. M., Ignjatovi, M. G., Vukovi, G. D., Energetska efikasnost u

zgradama: uticaj na odrivi razvoj, finansijska opravdanost i CDM
komponenta, Zbornik radova, I konferencija Odrivi razvoj i klimatske
promene, Ni, Srbija, 19-20. jun, 2008, str. 125-133.
[16]
Stojiljkovi, M., Soluji, A., Ignjatovi, M., Gvozdenac, B., Kljaji, M., Karamarkovi,
R., ukanovi, D., Jeli, D. i dr., Clean Development Mechanism. Capacity
building in Serbian Industries, Ministry of Energy and Mining, Republic of
Serbia, Belgrade, Serbia, 2008.
Periodni sistem hemijskih elemenata

1A
8A
2A
3A
3B
4B
5B
6B
7B
<
8B
>
1B
2B
4A
5A
6A
7A
CIP -
,
662.61(075.8)(076)
628.16.034.2:543.32(075.8)(076)
, ., 1941Zbirka zadataka iz tehnikih materijala :
pogonske materije / Ljubica R. ojbai,
Gordana M. Stefanovi, Mirko M. Stojiljkovi.
- Ni : Mainski fakultet, 2012 (Ni : Sven).
- V, 119 str. : ilustr. ; 24 cm
Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Niu. Tira 200. - Bibliografija: str. [121-122].
ISBN 978-86-6055-011-0
1. , ., 1959- [] 2.
, ., 1980- []
a) - - b)
-
COBISS.SR-ID 191898380

Zbirka PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet u Niu

ZBIRKA ZADATAKA IZ TEHNIKIH MATERIJALA POGONSKE MATERIJE

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet u Niu

Copyright Mainski fakultet u Niu i autori

Zbirka zadataka iz Tehnikih materijala pogonske materije

maseni udeo mineralnih primesa u gorivu, %;

maseni udeo ugljenika u gorivu, %;

udeo ugljovodonika opteg oblika, sa m atoma ugljenika i n atoma vodonika,

udeo jedinjenja iji molekul ima m atoma ugljenika, n atoma vodonika i o

udeo ugljen-monoksida u gorivu, %;

udeo ugljen-dioksida u gorivu ili produktima sagorevanja, %;

maseni udeo u gorivu, - ili kg/kg; indeksi koji su identini sa oznakama

potencijal globalnog zagrevanja metana za period od 100 godina, ima

potencijal globalnog zagrevanja ugljen-dioksida za period od 100 godina, ima

GWPN2O potencijal globalnog zagrevanja azot-oksida za period od 100 godina, ima

maseni udeo vodonika u gorivu, %;

udeo vodonika u gorivu, %;

udeo vode ili vodene pare u gorivu ili produktima sagorevanja, %;

donja toplotna mo goriva, kJkg-1;

gornja toplotna mo goriva, kJkg-1;

minimalna teorijski potrebna koliina vazduha za potpuno sagorevanje

stvarna koliina vazduha za sagorevanje goriva, kmol/kmol, kg/kg, kg/m3,

masa, kg; indeks G uz ovu oznaku pokazuje da je re o masi goriva, indeks P

broj atoma ugljenika u sastavu ugljovodonika;

molarna masa, kgkmol-1; indeksi koji su identini sa oznakama hemijskih

koliina materije, kmol; indeksi koji su identini sa oznakama hemijskih

broj atoma vodonika u sastavu ugljovodonika;

maseni udeo azota u gorivu, %;

udeo azota u gorivu ili produktima sagorevanja, %;

maseni udeo kiseonika u gorivu, %;

udeo kiseonika u gorivu ili produktima sagorevanja, %;

minimalna teorijski potrebna koliina kiseonika za potpuno sagorevanje

stvarna koliina kiseonika za sagorevanje goriva, kmol/kmol, kg/kg, kg/m 3,

nepoznata koliina materije, kmol;

koliina toplote nastala sagorevanjem, kJ;

toplota isparavanja kondenzata u Junkersovom kalorimetru, kJkg-1;

zapreminski udeo u gorivu, - ili m3/m3; indeksi koji su identini sa oznakama

maseni udeo sumpora u gorivu, %;

Zbirka zadataka iz Tehnikih materijala pogonske materije

zapremina, m3, indeks G uz ovu oznaku pokazuje da je re o zapremini

molarna zapremina, m3kmol-1, na normalnim uslovima (pritisak 1,01325 bar

maseni udeo grube vlage u radnoj masi goriva, %;

maseni udeo higroskopne vlage u gorivu, %;

nepoznata koliina materije, kmol;

koeficijent vika vazduha;

faktor emisije metana, kgGJ-1;

faktor emisije ugljen-dioksida, kgGJ-1;

faktor emisije azot-oksida, kgGJ-1;

Molijerova (Mollier) konstanta;

analitika masa goriva;

goriva masa goriva;

organska masa goriva;

radna masa goriva;

apsolutno suva masa goriva;

1.1. Sagorevanje vrstih goriva

Prema tome, gornja toplotna mo iznosi:

Donju toplotnu mo analitike mase mogue je priblino odrediti slinom

Zbirka zadataka iz Tehnikih materijala pogonske materije

Donju toplotnu mo, takoe je mogue odrediti na osnovu poznate gornje

Na osnovu ove jednaine dalje imamo:

Slino tome, maseni udeo ugljenika u gorivoj masi uglja je:

Odnos masenih udela ugljenika u gorivoj i radnoj masi je:

Imajui u vidu da je: