Универзитет у Нишу

Факултет заштите на раду у Нишу

Предмет: Индикатори радне и животне средине

Семинарски рад

ИНДИКАТОР:

ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПО

СЕКТОРИМА

Ментор: Студент:

Др Драган Спасић, ред. проф. Милан Милошевић 13084

Ниш, 2017.
 Садржај

УВОД..........................................................................................................................................1

1. ИНДИКАТОРИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.............................................................................2

1.1. Класификација индикатора животне средине...............................................................2

2. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ИНДИКАТОРА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ............................3

2.1. Назив индикатора............................................................................................................4

2.2. Тематско подручје...........................................................................................................4

2.3. Дефиниција и опис индикатора......................................................................................5

2.4. Методологија израчунавања и сакупљања података...................................................6

2.5. Јединица мере...................................................................................................................6

2.6. Правна покривеност националним и међународним прописима и обавезама

извештавања..............................................................................................................................6

2.7. Извор и доступност података и периодичност сакупљања података.........................7

2.8. Начин и рокови достављања података, информација, индикатора и извештаја у

Информациони систем.............................................................................................................7

3. ИНДИКАТОР – ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПО СЕКТОРИМА...................8

3.1. Тематско подручје...........................................................................................................8

3. 2. Дефиниција и опис индикатора.....................................................................................8

3.3. Методологија израчунавања и сакупљања података...................................................9

3.4. Јединица мере...................................................................................................................9

3.5. Правна покривеност националним и међународним прописима и обавезама

извештавања..............................................................................................................................9

3.6. Извор и доступност података и периодичност сакупљања података.......................10

 3.7. Начин и рокови достављања података, информација, индикатора и извештаја у
Информациони систем...........................................................................................................10

4. ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ ИДИКАТОРА ПОТРОШЊЕ ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ ИЗ

ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА......................................................................................................11

5. ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПО СЕКТОРИМА У СРБИЈИ..........................12

5.1. Потрошња финалне енергије у секотру индустрије...................................................12

5.2. Потрошња финалне енергије у сектору грађевинарства............................................15

5.3. Потрошња финалне енергије у сектору саобраћаја....................................................17

5.4. Потрошња финалне енергије у сектору домаћинстава..............................................19

5.5. Потрошња финалне енергије у сектору пољопривреде.............................................22

ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................25

Литература...............................................................................................................................26
 УВОД

Индикатор или показатељ животне средине представља једну величину која се

користи за систематско идентификовање, оцењивање, праћења стања, развоја и услова
животне средине. Индикатор се може дефинисати и као начин свођења велике
количине података на најједноставнији облик, при чему се задржава суштинско
значење питања које се на почетку поставља пред податке.

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе (енергија коју потроше крајњи

потрошачи) је збир потрошње финалне енергије у свим секторима: индустрија,
саобраћај, домаћинства, грађевинарство и пољопривреда.

У националној листи индикатора заштите животне средине Р. Србије индикатор

Потрошња финалне енергије по секторима припада тематској целине ПРИВРЕДНИ И
ДРУШТВЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛ И АКТИВНОСТИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ЖИВОТНУ
СРЕДИНУ.

Подаци о потрошњи финалне енергије (укупно и по секторима) преузимају се из

енергетских биланса Министарства за инфраструктуру и енергетику и Републичког
завода за статистику који се раде годишње. Структура потрошње по секторима се
израчунава као однос између потрошње финалне енергије тог сектора и укупне
потрошње финалне енергије израчунато за календарску годину
 1. ИНДИКАТОРИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

У животној средини јављају се бројне, разноврсне, комплексне и динамичне

појаве, процеси и односи. Многе текуће активности у области животне средине
(пројекти, политике, стратегије итд.), у целокупном циклусу, доносе велику количину
информација. Искуство показује да се често дешава да многи од ових података нису
релевантни за остварење унапред постављених циљева. Претерана количина података
може да изазове забуну и да повећа трошкове за прикупљање информација.

Због тога је неопходно превести ове бројне информације на ограничен број

објективних показатеља (индикатора), према којима се, применом одговарајућих
критеријума, заузима одређени став и даје тумачење за потребе организовања планских
акција, доношења и спровођења одлука у циљу заштите животне средине.

1.1. Класификација индикатора животне средине

У свету се прнмењују различити прнступи класификацији индикатора животне.

Из тог разлога је неопходно да се у оквиру овог рада нзнесу најприхватљивији
приступи класификацији индикатора животне средине.

У методологнји анализе стања које користе неке међународне организације, нпр.

OECD и ECE, садржан је преглед одговарајућих индикатора за праћење стања жнвотне
средине према областима животне средине и одговарајућем броју параметара, Иначе,
укупан број индикатора животне средине којима се прати стање животне средине путем
ове методологије је 358. Број индикатора животне среднне према елементима животне
средине дат је у табели 1.

Табела 1. Број индикатора животне средине према елементима животне средине

Елементи животне средине Број индикатора

Земљиште 20
Ваздух 37
Флора и фауна 30
Морска средина 39
Копнене воде 39
Шуме 22
Чврсти отпади 47
Бука 4
Штете 28
Радиоактивност 20
 Енергетика 32
Транспорт 8
Индустрија 14
Пољопривреда 18
Укупно 358

2. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ ИНДИКАТОРА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Национална листа индикатора Републике Србије садржи општи опис индикатора

и индикаторе тематских целина разврстане на тематска подручја.

Општи опис индикатора обухвата:

1) значај на националном и међународном нивоу;

2) релевантност за извештавање коришћењем датог индикатора;

3) мерљивост и статистичку исправност индикатора;

4) једноставност и лакоћу разумевања;

5) економску оправданост.

Структура података у Националној листи индикатора подељена је према

категоријама у тематске целине, и то:

1) ваздух и климатске промене;

2) воде;

3) природа и биолошка разноврсност;

4) земљиште;

5) отпад;

6) бука;

7) нејонизујуће зрачење;

8) шумарство, лов и риболов;

9) одрживо коришћење природних ресурса;

10) привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну средину;

11) међународна и национална законска регулатива, као и мере (стратегије, планови,

програми, споразуми), извештаји и остала документа и активности из области
заштите животне средине;

12) субјекти система заштите животне средине.

Методологија израде детаљно је разрађена уз помоћ таблица Националне листе

индикатора кроз дефиницију показатеља, припадајућим подпоказатељима и везаним
показатељима, правну покривеност националним и међународним прописима, сетом
података који је потребан за израду показатеља као и начин приказа показатеља.

2.1. Назив индикатора

Уз сам назив, сваком показатељу додљен је Редни број. То је број додељен

према растућем редоследу показатеља унутар истог подподручја.

2.2. Тематско подручје

У оквиру тематског подручја индикатор може бити означен следећим

симболима који имају следеће значење:

 Покретач (D)

 Притисак (P)

 Стање (S)

 Утицај (I)

 Реакције (R)

Сет индикатора у оквиру категорије покретачка снага (Driving Force) обухвата

антропогене активности које имају утицај на животну средину (потрошња фин1алне
енергије по секторима, потрошња укупне примарне енергије по енергентима, путнички
саобраћај, робни транспорт), а притисак (Pressure) је директна последица активности
(прекорачења и коришћене супстанце које оштећују озонски омотач, коришћење
ресурса за водоснабдевање). Са друге стране индикатори стања (State) указују на
постојеће стање животне средине (диверзитет врста, прекорачења граничних вредности
имисије, глобална и европска температура, потрошња кисеоника у рекама, нутријенти у
водама, квалитет вода на купалиштима), док је утицај (Impact) последица притиска на
животну средину (угрожене и заштићене врсте). Индикатори реакције (Responce)
описују мере, инвестиције и друге реакције на промене стања животне средине
(аштићена подручја, подручја под органском пољопривредом, прогрес у управљању
контаминираним подручјима, укупни енергетски интезитет, потрошња енергије из
обновљивих извора, електрична енергија из обновљивих извора, пречишћавање
отпадних вода).

Слика 1. Сет индикатора

2.3. Дефиниција и опис индикатора

Дефиниција показатеља даје сажету информацију о томе шта се прати

показатељем или приказује као и информацију о сврси и циљу праћења стања животне
средине специфичног подподручја наведеним показатељем.

Подпоказатељ – је показатељ који се дефинише као темељни део израде

основног показатеља у смислу података/информација потребних за његову коначни
израду и/или специфичног приказа основног показатеља.
 2.4. Методологија израчунавања и сакупљања података

Потребно је навести:

a) Назив стандардизоване методе: помоћу које се врши израчунавање података

потребних за коначну израду показатеља.

b) Метода израчунавања дефинисана у складу: навести извор на којем је могуће

извршити увид у методу израчунавања тј. Назив прописа са бројем NN и чланком у
којем је приписана, међународни стандард којим је метода израчунавања
дефинисана, назив интернет странице на којој је могуће преузети методу
израчунавања и др.

Уколико метода израчунавања није утемељена на припису нити је

стандардизована, потребно је усаглашени назив методе израчунавања (а) следом корака
(ниже) помоћу формула и уз описно појашњење приказати потпуни поступак
израчунавања података потребних за коначну израду показатеља. Уколико је за преглед
рачунских и других поступака коначне израде показатеља потребно навести и поступке
израчунавања података подпокататеља/везаних показатеља, исто је потребно такође
детаљно навести следом корака.

c) След корака методе израчунавања података:

1. радњаX

2. радња Y

2.5. Јединица мере

Јединица мере представља мерну јединицу према Међународном систему

јединица. Може бити: тона, килограм, километри, метри, година, месец и др.

2.6. Правна покривеност националним и међународним прописима и обавезама

извештавања

Правна покривеност дефинише обавезе мерења, прикупљања и доставе података

– извештавања на следећим нивоима:

а) Национални Прописи (Република Србија)

б) ЕУ и међународни прописи

2.7. Извор и доступност података и периодичност сакупљања података

У овом делу даје се попис извора података – институција на такав начин да се

обавезно наведе назив институције. Институције које врше прикупљање података
морају да гарантују и осигуравају квалитет података у складу са законским прописима.

Периодичност сакупљања података представља временски период у оквиру

којега се прикупљају подаци потребни за израчунавање (обраду) и коначну израду
показатеља (нпр. подаци се прикупљају на кварталном, полугодишњем и годишњем
нивоу.

2.8. Начин и рокови достављања података, информација, индикатора и извештаја

у Информациони систем

Дефинише обавезе држава односно њених институција за достављање

података/показатеља и извештаја на националном и ЕУ/ међународном нивоу, а према
националним прописима, односно прописима ЕУ и међународним приписима на
следећи начин:

a) Обавезе извештавња држава на националном нивоу:

 Назив дефинисаног извештаја: навести назив извештаја (Уколико се

извештавање спроводи на нивоу ЕУ и међународном нивоу потребно је навести
национални и енглески назви извештаја).

 Извештај се дефинише складно: навести пропис или сл. Предлог је да се,

уколико је доступно, наведе интернет адреса на којој су доступни подаци везани
уз дефинисање обавезе извештавања, на којој ће се било каква нова промена
одмах моћи уочити.

 Формат извештаја доступан на: навести адресу интернет странице на којој је

могуће извршити увид у структуру и формат дефинисаног извештаја.

b) Обавезе извештавања на нивоу ЕУ и међународном нивоу:

Исто као код а)

 3. ИНДИКАТОР – ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПО СЕКТОРИМА

У националној листи индикатора заштите животне средине Р. Србије индикатор

Потрошња финалне енергије по секторима дефинисан је кроз број 10.63 тематске
целине ПРИВРЕДНИ И ДРУШТВЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛ И АКТИВНОСТИ ОД
ЗНАЧАЈА ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ.

На основу полазних података из табеле Националне листе показатеља Р. Србије

које се односе на показатељ Потрошња финалне енергије по секторима, детаљно
разрађен индикатор имао би следећи изглед који ће бити обрађен у даљем тексту.

Слика 2. Производња и потрошња енергије

3.1. Тематско подручје

Покретачки фактори.

3. 2. Дефиниција и опис индикатора

Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе (енергија коју потроше крајњи

потрошачи) је збир потрошње финалне енергије у свим секторима: индустрија,
саобраћај, домаћинства, пољопривреда и остали потрошачи.

Подиндикатори:

1. Укупна потрошња финалне енергије;

2. Структура потрошње по секторима.

 3.3. Методологија израчунавања и сакупљања података

Подаци о потрошњи финалне енергије (укупно и по секторима) преузимају се из

енергетских биланса Министарства за инфраструктуру и енергетику и Републичког
завода за статистику који се раде годишње. Структура потрошње по секторима се
израчунава као однос између потрошње финалне енергије тог сектора и укупне
потрошње финалне енергије израчунато за календарску годину.

3.4. Јединица мере

Потрошња енергије се мери у милионима тона еквивалентне нафте (Мten).

Структура потрошње по секторима је приказана у облику процента (%).

3.5. Правна покривеност националним и међународним прописима и обавезама

извештавања

 Национални програм заштите животне средине („Службени гласник РС”, број

12/10);

 Закон о енергетици („Службени гласник РС”, број 84/04);

 Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015.године;

 Уредба о изменама и допунама Уредбе о утврђивању Програма остваривања

Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007.
до 2012. године („Службени гласник РС”, број 72/09);

 Закон о званичној статистици (“Службени гласник РС”, број 104/09);

 Закон о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице („Службени

гласник РС”, број 62/06);

 Закон о потврђивању статута Међународне Агенције за обновљиву енергију

(IRENA), („Службени гласник РС”, број 105/09);

 Уредба о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне

енергије и критеријумима за оцену испуњености тих услова („Службени гласник
РС”, број 99/09);
 Уредба о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем
обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне
енергије („Службени гласник РС”, број 72/09);

 Директива 2001/77/ЕС о промовисању производње електричне енергије из

обновљивих извора енергије;

 Директива 2003/30/ЕС о промовисању коришћења биогорива и других горива из

обновљивих извора енергије у сектору саобраћаја;

 Европска Агенција за животну средину (ЕЕА) - Indicator CSI 027 / ENER 016 – Final
energy consumption by sector;

 Indicators of Sustainable Development: Guidelines and Methodologies – Third edition,

Methodology sheets, United Nations, New York, 2007.

3.6. Извор и доступност података и периодичност сакупљања података

Министарство за инфраструктуру и енергетику и Републички завод за

статистику Периодичност сакупљања података: годишње.

3.7. Начин и рокови достављања података, информација, индикатора и извештаја

у Информациони систем

Према динамици израде Енергетских биланса које Републички завод за

статистику Србије и Министарство за инфраструктуру и енергетику објављују
годишње.
4. ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ ИДИКАТОРА ПОТРОШЊЕ ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ
ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА
 5. ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПО СЕКТОРИМА У СРБИЈИ

Потрошња финалне енергије по секторима обухвата 5 сектора и то:

- индустрија,
- грађевинарство,
- саобраћај,
- домаћинства и
- пољопривреда.

5.1. Потрошња финалне енергије у секотру индустрије

Индустрија је грана привреде која захтева већу количину природних ресурса и

извора енергије да би се добио крајњи производ. Индустрија захтева велике количине
почетних улагања капитала, пре него што почне да се реализује добит.

Живимо у времену у ком нам је дат трајан приступ енергији. Услед повећаних
потреба у производњи електричне енергије, гаса, водоснабдевања, захтеви и  изазови са
којима се суочавају компаније из ових области ће се повећавати у будућности.
 Статистички подаци потрпшње финалне енергије у сектору индустрије су
забележни и могу се приказати графички и табеларно, што је и урађено.

Слика 3. Индустрија

Табела 2. Потрошња финалне енергије у сектору индустрије у периоду од 2011.до

2015. године

Година ТЈ Ланчани индекс Базни индекс

2011 102855 - 100
2012 102422 99,57 99,57
2013 82471 80,52 80,18
2014 89284 108,26 86,80
2015 113769 127,42 110,611

ТЈ
120000

100000

80000

60000

40000

20000

0
2011 2012 2013 2014 2015

Слика 4. Потрошња финалне енергије у сектору индустрије у периоду од 2011.до 2015.

године

Nt 102422
Ланчани индекс: Lit= ∗100 Li 12= ∗100=99,57 %
Nt−1 102855
 82471 102855
Li 13= ∗100=80,52 % Вi 11= ∗100=¿100%
102422 102855

89284 102422
Li 14= ∗100=108,26 % Вi 12= ∗100=¿ 99,57%
82471 102855

113769 82471
Li 15= ∗100=127,42 % Вi 13= ∗100=80,18 %
89284 102855

89284
Вi 14= ∗100=¿ 86,80%
102855
Nt
Базни индекс: Вit= ∗100
Nb 113769
Вi 15= ∗100=110,611 %
102855

%
140

120

100

80

60

40

20

0
2012 2013 2014 2015

Слика 5. Ланчани индекс потрошње финалне енергије у сектору индустрије у периоду

од 2011.до 2015. године

%
120

100

80

60

40

20

0
2011 2012 2013 2014 2015

Слика 6. Базни индекс потрошње финалне енергије у сектору индустрије у периоду од

2011.до 2015. године
 5.2. Потрошња финалне енергије у сектору грађевинарства

Грађевинарство је широка инжењерска дисциплина планирања, пројектовања,

градње, одржавања и управљања, која се дели на нискоградњу, високоградњу и
хидроградњу.

Увид у стање енергије у грађевинарству кључан је и незаобилазан корак у

анализи потрошње енергије, контроли потрошње и смањења трошкова потрошње
енергије.

Слика 7. Грађевинарство

Статистички подаци потрошње финалне енергије у сектору грађевинарства су

забележни и могу се приказати графички и табеларно, што је и урађено.

Табела 3. Потрошња финалне енергије у сектору грађевинарства у периоду од 2011.до

2015. године

Година ТЈ Ланчани индекс Базни индекс

2011 2381 - 100
2012 2746 115,32 115,32
2013 1982 72,17 83,24
2014 2000 100,90 83,99
2015 2254 112,7 94,66
 ТЈ
3000

2500

2000

1500

1000

500

0
2011 2012 2013 2014 2015

Слика 8. Потрошња финалне енергије у сектору грађевинарства у периоду од 2011.до

2015. године

Nt Nt
Ланчани индекс: Lit= ∗100 Базни индекс: Вit= ∗100
Nt−1 Nb

2746 2381
Li 12= ∗100=115,32 % Вi 11= ∗100=¿100%
2381 2381

1982 2746
Li 13= ∗100=72,17 % Вi 12= ∗100=¿ 115,32%
2746 2381

2000 1982
Li 14= ∗100=100,90% Вi 13= ∗100=83,24 %
1982 2381

2254 2000
Li 15= ∗100=112,7 % Вi 14= ∗100=¿ 83,99%
2000 2381

2254
Вi 15= ∗100=¿94,66%
2381

%
140

120

100

80

60

40

20

0
2012 2013 2014 2015
 Слика 9. Ланчани индекс потрошње финалне енергије у сектору грађевинарства у
периоду од 2011.до 2015. године

%
140

120

100

80

60

40

20

0
2011 2012 2013 2014 2015

Слика 10. Базни индекс потрошње финалне енергије у сектору грађевинарства у

периоду од 2011.до 2015. године

5.3. Потрошња финалне енергије у сектору саобраћаја

У XXI веку, поред многобројних индустријских постројења, хемијских

прерађивача, произвођача сировина и топлотне енергије и др. саобраћај представља
један од највећих загађивача животне средине. Његово негативно дејство испољава се у
виду загађења воде, ваздуха и земљишта, емитовања превелике буке, заузимања
земљишта и животног простора, вибрација, великих ризика од превза опасних материја
и др.

Међутим, поред свих наведених негативних чињеница које су карактеристичне

за сам саобраћај, може се рећи да саобраћај представља делатност без које се не може
замислити егзистенција људског друштва. То је из разлога зато што саобраћај
омогућава задовољавање производних, културних, економских, одбрамбених и многих
других потреба.
Слика 11. Саобраћај
 Статистички подаци потрошње финалне енергије у сектору саобраћаја су
забележни и могу се приказати графички и табеларно, што је и урађено.

Табела 4. Потрошња финалне енергије у сектору саобраћаја у периоду од 2011.до

2015. године
Година ТЈ Ланчани индекс Базни индекс
2011 86236 - 100
2012 76264 88,43 88,43
2013 82497 108,17 95,66
2014 86722 105,12 100,56
2015 85273 98,32 98,88

ТЈ
88000

86000

84000

82000

80000

78000

76000

74000

72000

70000
2011 2012 2013 2014 2015

Слика 12. Потрошња финалне енергије у сектору саобраћаја у периоду од 2011.до

2015. године

Nt Nt
Ланчани индекс: Lit= ∗100 Базни индекс: Вit= ∗100
Nt−1 Nb

76264 86236
Li 12= ∗100=88,43 % Вi 11= ∗100=¿100%
86236 86236

82497 76264
Li 13= ∗100=108,17 % Вi 12= ∗100=¿ 88,43%
76264 86236

86722 82497
Li 14= ∗100=105,12% Вi 13= ∗100=95,664 %
82497 86236

85273 86722
Li 15= ∗100=98,32 % Вi 14= ∗100=100,56 %
86722 86236

85273
Вi 15= ∗100=¿ 98,88%
86236
 %
120

100

80

60

40

20

0
2012 2013 2014 2015

Слика 13. Ланчани индекс потрошње финалне енергије у сектору саобраћаја у периоду
од 2011.до 2015. године

%
102
100
98
96
94
92
90
88
86
84
82
2011 2012 2013 2014 2015

Слика 14. Базни индекс потрошње финалне енергије у сектору саобраћаја у периоду од
2011.до 2015. године

5.4. Потрошња финалне енергије у сектору домаћинстава

Рачуни за енергију постају све веће оптерећење за домаћинства. Рационалном

потрошњом и штедњом енергије можемо помоћи не само себи, већ допринети и
очувању животне средине, природних ресурса и одрживом развоју.

Енергетски ефикасно понашање у коришћењу електричне енергије у

домаћинствима циљ је и очекивани исход образовних процедура, а усваја се у оквиру
различитих предмета у Србији (природних наука, посебно физике, техничког и
информатичког образовања, екологије).

Да би такав циљ какав је оспособљавање грађана за ефикасну употребу

електричне енергије у домаћинствима био остварен, први корак је потпуно и
благовремено информисање као основа развоја ставова који би усмеравали будуће
понашање.

Губитке топлотне енергије у стану имамо на крововима, зидовима, прозорима,

подрумима, а такође губитке топлоте имамо и када проветравамо просторије.

Енергетска криза нас је навела да рационално користимо енергију, штедимо

постојећу и да трагамо за новим изворима енергије. Велике наде се полажу на
обновљиве изворе енергије као што су Сунце, ветар и вода.

Слика 15. Потрошња енергије у домаћинствима

Статистички подаци потрошње финалне енергије у сектору домаћинства су

забележни и могу се приказати графички и табеларно, што је и урађено.

Табела 5. Потрошња финалне енергије у сектору домаћинства у периоду од 2011.до

2015. године
Година ТЈ Ланчани индекс Базни индекс
2011 106553 - 100
2012 102329 96,03 96,03
2013 122686 119,89 115,14
2014 117148 95,48 109,94
2015 121216 103,47 113,76
 ТЈ
88000

86000

84000

82000

80000

78000

76000

74000

72000

70000
2011 2012 2013 2014 2015

Слика 16. Потрошња финалне енергије у сектору домаћинства у периоду од 2011.до

2015. године

Nt Nt
Ланчани индекс: Lit= ∗100 Базни индекс: Вit= ∗100
Nt−1 Nb

102329 106553
Li 12= ∗100=96,03 % Вi 11= ∗100=¿100%
106553 106553

122686 102329
Li 13= ∗100=119,89 % Вi 12= ∗100=¿ 96,03%
102329 106553

117148 122686
Li 14= ∗100=95,48 % Вi 13= ∗100=115,14 %
122686 106553

121216 117148
Li 15= ∗100=103,47 % Вi 14= ∗100=¿ 109,94%
117148 106553

121216
Вi 15= ∗100=¿ 113,76%
106553

%
140

120

100

80

60

40

20

0
2012 2013 2014 2015
 Слика 17. Ланчани индекс потрошње финалне енергије у сектору домаћинства у
периоду од 2011.до 2015. године

%
120

115

110

105

100

95

90

85
2011 2012 2013 2014 2015

Слика 18. Базни индекс потрошње финалне енергије у сектору домаћинства у периоду
од 2011.до 2015. године

5.5. Потрошња финалне енергије у сектору пољопривреде

Пољопривреда је привредна делатност која обухвата биљну и сточарску

производњу и с њима повезане услужне делатности. Две основне гране пољопривреде
су земљорадња и сточарство. Заједно са шумарством, ловом и риболовом спада у тзв.
примарни сектор привреде.

Под пољопривредном производњом се подразумева процес производње биљних

и сточарских производа, узгајање риба, пчела, гајење печурака, пужева, производња
зачинског и лековитог биља и др. која се обавља на пољопривредном земљишту.

Слика 19. Пољопривреда и коришћење енергије

 У односу на укупну потрошњу финалне енергије, најмањи удео после
грађевинарства, у односу на учешће осталих сектора има сектор пољопривреде и то
2%. Домаћинства имају 36%, индустрија 25%, саобраћај 26% и остале делатности 10%.

У структури потрошње енергије у пољопривреди, највеће учешће има потрошња

нафтних деривата и то 64,57%, затим следе потрошња електричне енергије 15,55%,
природнog гаса са 15,56 %, а најмања је потрошња геотермалне енергије и биомасе по
2,16 %.

Статистички подаци потрошње финалне енергије у сектору пољопривреде су

забележни и могу се приказати графички и табеларно, што је и урађено.

Табела 6. Потрошња финалне енергије у сектору пољопривреде у периоду од 2011.до

2015. године
Година ТЈ Ланчани индекс Базни индекс
2011 4911 - 100
2012 7633 155,42 155,42
2013 7612 99,72 154,99
2014 7505 98,59 152,82
2015 6525 86,94 132,86

ТЈ
9000

8000

7000

6000

5000

4000

3000

2000

1000

0
2011 2012 2013 2014 2015

Слика 20. Потрошња финалне енергије у сектору пољопривреде у периоду од 2011.до

2015. године

Nt 7633
Ланчани индекс: Lit= ∗100 Li 12= ∗100=155,42 %
Nt−1 4911
 7612 4911
Li 13= ∗100=99,72 % Вi 11= ∗100=¿100%
7633 4911

7505 7633
Li 14= ∗100=98,59 % Вi 12= ∗100=¿ 155,42%
7612 4911

6525 7612
Li 15= ∗100=86,94 % Вi 13= ∗100=154,99 %
7505 4911

7505
Вi 14= ∗100=¿ 152,82%
4911
Nt
Базни индекс: Вit= ∗100
Nb 6525
Вi 15= ∗100=¿132,86%
4911

%
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
2012 2013 2014 2015

Слика 20. Ланчани индекс потрошње финалне енергије у сектору пољопривреде у

периоду од 2011.до 2015. године

%
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
2011 2012 2013 2014 2015

Слика 21. Базни индекс потрошње финалне енергије у сектору пољопривреде периоду
од 2011.до 2015. године
 ЗАКЉУЧАК
У складу са поступцима имплементације стандрада еколошког менаџмента
индикатори животне средине имају вишеструки значај:

 усмеравају еколошке политике ка ближе дефинисаним циљевима,

 прецизно изражене циљеве и термине реализације у фази планирања,
 ефикаснија подела одговорности у фази имплементације,
 подизања нивоа интерне и екстерне комуникдације,
 повећање могућности за сачињавање меродавног еколошког извештаја

Потрошња финалне енергије по секторима обухвата 5 сектора и то:

- индустрија,
- грађевинарство,
- саобраћај,
- домаћинства и
- пољопривреда.

На основу анализе индикатора потрошње финалне енергије по секторима, може

се закључити да тренд потрошње енергије расте и да се хитно морају предузети мере
уштеде енергије у свим секторима.

c)
 Литература

1. Правилник о националној листи индикатора заштите животне средине „Службени

гласник“ Републике Србије бр. 37/2011

2. Спасић Д., Индикатори радне и животне средине – изводи са предавања, Факултет

заштите на раду, Ниш, 2010.

3. Статистички годишњак Републике Србије, 2015

4. Статистички годишњак Републике Србије, 2014

5. Статистички годишњак Републике Србије, 2013

6. Статистички годишњак Републике Србије, 2012

7. Статистички годишњак Републике Србије, 2011

8. http://webrzs.stat.gov.rs/

9. http://www.sepa.gov.rs/

10. www.mre.gov.rs/

11. http://enerese.np.ac.rs/documents/tm/gpeg.pdf

12. www.energetskiportal.rs/ministarstvo/