Professional Documents
Culture Documents
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Индикатори квалитета радне и животне средине
Ментор: Студент:
Ниш, 2015
Садржај
Увод ................................................................................................................................................. 4
1 Индикатори квалитета заштите животне средине ................................................................... 5
1.1 Појам индикатора животне средине ................................................................................... 5
1.2 Класификација индикатора животне средине ................................................................... 5
2 Методологија израде индикатора заштите животне средине ............................................... 10
2.1 Методологија израде националне листе индикатора Републике Хрватске .................. 11
3 Примери индикатора заштите животне средине .................................................................... 14
3.1 Квалитет ваздуха 5 ............................................................................................................. 15
3.1.1 Дефиниција показатеља и везани показатељи .......................................................... 20
3.1.2 Правна покривеност..................................................................................................... 20
3.1.3 Позиција и степен приоритета .................................................................................... 21
3.1.4 Метода израчунавања података .................................................................................. 21
3.1.5 Начин приказа .............................................................................................................. 21
3.1.6 Извори и потенцијални извори података ................................................................... 22
3.1.7 Периодичност прикупљања података ........................................................................ 22
3.1.8 Сет података ................................................................................................................. 22
3.1.9 Обавезе извештавања................................................................................................... 23
3.1.10 Доступност података ................................................................................................. 24
3.2 Квалитет ваздуха 6 ............................................................................................................. 24
3.2.1 Дефиниција показатеља и везани показатељи .......................................................... 27
3.2.2 Правна покривеност..................................................................................................... 28
3.2.3 Позиција и степен приоритета .................................................................................... 28
3.2.4 Начин приказа .............................................................................................................. 29
3.2.5 Извори и потенцијални извори података ................................................................... 29
3.2.6 Периодичност прикупљања података ........................................................................ 29
3.2.7 Сет података ................................................................................................................. 29
3.2.7 Обавезе извештавања................................................................................................... 30
3.2.8 Доступност података ................................................................................................... 30
3.3 Енергија 10 .......................................................................................................................... 31
3.3.1 Дефиниција показатеља и везани показатељи .......................................................... 37
3.3.2 Правна покривеност..................................................................................................... 38
3.3.3 Позиција и степен приоритета .................................................................................... 39
3.3.4 Начин приказа .............................................................................................................. 39
3.3.5 Извори и потенцијални извори података ................................................................... 39
3.3.6 Периодичност прикупљања података ........................................................................ 39
3.3.7 Сет података ................................................................................................................. 40
3.3.8 Обавезе извештавања................................................................................................... 43
3.3.9 Доступност података .............................................................................................. 43
4 Примери индикатора ............................................................................................................ 44
Закључак........................................................................................................................................ 68
Литература .................................................................................................................................... 69
Увод
5
У оквиру категорије покретачкe снагe(driving force) постоји сет индикатора који
обухвата антропогене активности које имају утицај на животну средину (потрошња
финалне енергије посекторима, потрошња укупне примарне енергије поенергентима,
путнички саобраћај, робнитранспорт), док директну последицу по животну средину чини
притисак, који се огледа у загађивању озонског омотача или на пример, коришћења
система за водоснабдевање и сл. Европска агенција за животну средину (ЕЕА) чини основу
и темељ на коме базира методологија Индикатора животвотне средине у Србији која се
заснива на односу између људских активности и животне средине. Поред тога, стање
глобалне европске температуре, квалитета вода на купалиштима и насељеним подручјима
и слично, описано је индикаторима стања. Све то у целокупном процесу може
представљати последицу притиска који се врши на животну средину, што представља
утицај последице на животну средину. На крају се могу поменути тзв.одговори који
представљају мере и инструменте који су у припреми или на снази који се баве одређеном
проблематиком (законски акти и др.) .
6
Најпотпунији сет индикатора животне средине дат је од стране Уједињених нација, и
он обухвата:
Атмосферу,
Земљиште,
Воде,
Реке и језера и
Биодиверзитет.
Узрока,
Стања и
Одговора.
Атмосферу карактеришу:
Климатске промене,
Уништавање озонског слоја и
Квалитет ваздуха.
Земљиште одликује:
Пољопривреда,
7
Настајање пустиња,
Шуме и
Урбанизација.
Површинске воде и
Рибарство.
8
Слика 3.Део Златарског језера[4]
Воде одликује:
Количина воде и
Квалитет вода.
Биодиверзитет караткеришу:
Екосистеми и
Врсте фауне и флоре.
9
Слика 4.Очување флоре и фауне[8]
10
2.1 Методологија израде националне листе индикатора
Републике Хрватске
o Назив показатеља,
o Дефиницију показатеља,
o Правну покривеност,
o Позицију показатеља,
o Степен доступности података потребних за израду показатеља,
o Изворе и потенцијалне изворе показатеља,
o Сет података,
o Периодичност прикупљања података,
o Начин приказа података,
o Обавезе извештавања и
o Доступност података.
Уз сам назив, сваком показатељу додељен је код и редни број. Код- ознака додљена
тематском подподручју у складу са Уредбом о ИСЗО (НН 68/08) Прилог 1., према
почетним словима назива подподручја. Редни број - број додељен према растућем
редоследу показатеља унутар истог подподручја.
б) ЕУ и међународни прописи.
Покретач (Д), Притисак (П), Стање (С), Утицај (И), Одговори друштва (Р).
12
података (А1, А2 …). У хијерархијској шеми такве је изворе потребно навести испод оног
извора података (А1, А2…) којем такве институције (А1а, А1б …) достављају податке, како
би се осигурало праћење тока података. Изворе података А1а и А1б потребно је дефинирати
и приказати у хијерархијској шеми искључиво за случај када је извор податакаХАОП.
Сет података :
а)описно,
б)нумерички,
ц)табеларно,
д)графиконом и
е)картографски.
Уз наведени приказ података потребно је навести мерне јединице којима се коначни
израчунати подаци показатеља изражавају. Ниже је потребно описно навести величине
које су стављене у однос приликом приказа (графиконом, табелом) а по потреби и друге
податке и информације које су потребне за опис начина приказа података показатеља.
13
Обавезе извештавањадефинишу обавезе Републике, односно њених институција
за доставу података/индикатора и извештавање, у националним и међународним оквирима,
а према националним прописима, прописима ЕУ и међународним прописима.
У оквиру овог дела рада, у циљу добијања ближе слике, даће се приказ следећих
индикатора који су детаљно разрађени и то:
1) Квалитет ваздуха 5,
2) Квалитет ваздуха 6 и
3) Енергија 10.
14
3.1 Квалитет ваздуха 5
У националној листи индикатора заштите животне средине Републике Хрватске
квалитет ваздуха 5 је дефинисан кроз 1. тематско подручје квалитет ваздуха.
15
- Правилник о праћењу квалитета ваздуха (НН 3/13)
- Правилник о узајамној размени информација и извјештавању о квалитету
ваздуха (НН 57/13)
Правна
покривеност б) ЕУ и међународни прописи:
Директива 2008/50 / ЕЗ Европског парламента и Већа од 21. маја 2008. о
квалитету околног ваздуха и чистијем ваздуху за Европу
(СЛ Л 152, 11.06.2008.)
Проведбена Одлука Комисије 2011/850 / ЕУ од 12. децембра 2011. о утврђивању
правила за Директиве 2004/107 / ЕЗ и 2008. / 50 / ЕЗ Европског парламента и
Савета у погледу узајамне размене информација и извештавање о квалитету
ваздуха (СЛ Л 335, 17.12.2011.) (Тзв. IPR-Implementing Provision Reporting)
Позиција С - Овај индикатор има позицију С што означава стање.
показатеља
Степен успоставе
тока података К - Према степену приоритета овај индикатор је сврстан у краткорочно
потребних за доступне, због тога што овај индикатор треба успоставити у року од две године
израду од дана усвајања.
показатеља
Извор (А) и А1) СХОП - Информациони систем заштите ваздуха (База података "Квалитет
потенцијални ваздуха у Републици Хрватској")
извор (Б) А1а) власник / корисник државне мреже (МЗОИП / ДХМЗ)
података А 2а) власник / корисник станица локалне мреже (Управни одељење жупаније,
Града Загреба и града надлежног за послове заштите животне средине / правне
особе које имају дозволу или сагласност за обављање послова праћења
квалитета ваздуха)
А3А) власник / корисник станица посебне намене које су део локалне мреже
(загађивачи / Управни одељење жупаније, Града Загреба и града надлежног за
послове заштите животне средине / правне особе)
Сет података 1. Назив податка: највиша дневна осмочасовна средња вредност
концентрација О3 (120 µg/m3је највиша дневна осмочасовна вредност која не
16
сме бити прекорачен више од 25 пута током године) и број градских становника
који живе на подручју где је бар једна мерна станица.
Начин приказа податка: нумерички и табеларно
Мерна јединица (изражава се у): µg/m3и %
Извор(и) податка: А1, А1а, А2а, А3а
17
Показатељем се изражава удео градског становништва који је потенцијално
изложен концентрацијама загађујућих супстанци (SO 2, О3,PM10 , NO2) које су
веће од граничних/циљних вредности.
Градским (урбаним) становништвом се сматра укупан број људи који живе на
Метода подручју где је најмање једна мерна станица. (Приближно 20% националног
израчунавања становништвс би требало бити покривено, укључени сви веилкиглавни градови,
података по могућности и регионални главни градови, градови са 250 000 становника и са
више од 50 000 становника, одабрани градови би требало бити географски
распршени унутар државе)
Показатељ се израђује на основу измерених часовних и/или 24-часовних
концентрација на градским и приградским/позадинским станицама (урбан и
суб-урбанbackground) и на основу укупног броја становника који живе у
градовима са барем једном мерном станицом.
Одређује се:
- проценат градског становништва у подручјима где
је прекорачена средња годишња вредност NO2од 40 µg/m3
- проценат градског становништва у подручјима где је прекорачена
средња годишња вредност SO 2 од 125 µg/m3 више од три дана годишње
- проценат градског становништва у подручјима где је прекорачена
средња годишња вредност концентрација PM10 од 50 µg/m3више од 35
дана годишње
- проценат градског становништва у подручјима где је број дана
појављивања највећих дневних осмосатних средњих вредности
концентрација О3 од 120 µg/m3био више од 25 пута током године
Показатељ се приказује нумерички и табеларно
Начин приказа
података - исказаним процентом градског становништва у подручјима где
израђњеног јепрекорачена средња годишња вредност NO2од 40 µg/m3
података - исказаним процентом градског становништва у подручјима где је
прекорачена средња годишња вредност SO 2од 125 µg/m3више од три
дана годишње
18
- исказаним процентом градског становништва у подручјима где је
прекорачена средња годишња вредност концентрација PM10 од 50
µg/m3више од 35 дана годишње
- исказаним процентом градског становништва у подручјима где је број
дана појављивања највећих дневних осмосатних средњих вредности
концентрација О3 од 120 µg/m3био више од 25 пута током године
а) Обвеза извештавања на РХ нивоу:
Назив извештаја: Годишњи извештај о праћењу квалитета ваздуха на подручју
РХ
Обавезе Извештај дефинисан у складу са: Законом о заштити ваздуха (НН 130/11, 47/14),
извештавања Правилнику о праћењу квалитете ваздуху (НН 3/13) и Правилнику о узајамној
размени информација и извештавању о квалитету ваздуха (НН 57/13);
19
3.1.1 Дефиниција показатеља и везани показатељи
б) ЕУ и међународни прописи:
21
3.1.6 Извори и потенцијални извори података
Извори и потенцијални извори података су:
А1) СХОП - Информациони систем заштите ваздуха (База података "Квалитет ваздуха у
Републици Хрватској")
А 2а) власник / корисник станица локалне мреже (Управни одељење жупаније, Града
Загреба и града надлежног за послове заштите животне средине / правне особе које имају
дозволу или сагласност за обављање послова праћења квалитета ваздуха)
А3А) власник / корисник станица посебне намене које су део локалне мреже (загађивачи
/ Управни одељење жупаније, Града Загреба и града надлежног за послове заштите
животне средине / правне особе).
22
2. Назив податка: средња дневна вредност концентрација SO 2 (125 µg/m3 је ниво
дневне граничне вредности која не сме бити прекорачена више од 3 дана годишње)
и број градског становништва који живи на подручју где је најмање једна мерна
станица.
Начин приказа податка: нумерички и табеларно.
Мерна јединица (изражава се у): µg/m3и %
Извор(и) податка: А 1, А1а, А2а, А3а
3. Назив податка: средње годишње вредности концентрација NO2 (40 µg/m3је ниво
годишње граничне вредности) и број градског становништва који живи на подручју
где је најмање једна мерна станица.
Начин приказа податка: нумерички и табеларно.
Мерна јединица (изражава се у): µg/m3и%
Извор(и) податка: А1, А1а, А2а, А3а
4. Назив податка: средње годишње вредности концентрација PM10 (50 µg/m3 је дневна
гранична вредност која не сме бити прекорачена више од 35 дана у току године) и
број градских становника који живе на подручју где је најмање једна мерна станица.
Начин приказа податка: нумерички и табеларно.
Мерна јединица (изражава се у): µg/m3и %
Извор(и) податка: А1, А1а, А2а, А3а
Извештај дефинисан у складу са: Законом о заштити ваздуха (НН 130/11, 47/14),
Правилнику о праћењу квалитете ваздуху (НН 3/13) и Правилнику о узајамној размени
информација и извештавању о квалитету ваздуха (НН 57/13);
23
3.1.10 Доступност података
Делимична доступност података - део података је недоступан или делимично
доступан (недовољан број успостављених мерних места или недовољан обухват података).
24
Имплементациона Одлука Комисије 2011/850/ЕУ од 12. децембра 2011. о
утврђивању правила за Директиве 2004/107/ЕЗ и 2008/50/ЕЗ Европског
парламента и Већа у погледу узајамне размене информација и извештавања о
квалитету ваздуха (СЛ Л 335,
17.12.2011.) (тзв. IPR-Implementing Provision Reporting)
25
Периодичност
прикупљања Годишње
података
Метода израчуна Показатељ се израђује на основу измерених часовних концентрација на
података позадинским (рурал/background) постајама државне мреже за трајно праћење
квалитета ваздуха.
Одређује се:
- поређењем средње годишње вредности са прописаном граничном
вредности од 20 µg/m3за SO2
- поређењем средње вредности за зимски период у трајању од 1. октобра
до 31. марта са прописаном граничном вредности од 20 µg/m3за SO2
- поређењем средње годишње вредности са прописаном граничном
вредности од 30 µg/m3за NOx
- поређењем АОТ40 у периоду маја-јул са циљном вредности за заштиту
вегетације од 18000 µг/м3.х распоређено на пет година (ако се
петогодишње средње вредности не могу одредити на темељу потпуне и
узастопне серије годишњих података, минимални подаци потребни за
проверу усклађености с циљном вредности су ваљани подаци за три
године).
- поређењем АОТ40 са дугорочним циљем за заштиту вегетације од 6000
µg/m3.h у периоду за мај-јули.
Начин приказа Показатељ се приказује нумерички и табеларно
података - исказаном средњом годишњом вредности која се упоређује са
израђњеног прописаном граничном вредности од 20 µg/m3за SO2
података - исказаном средњом вредности за зимски период у трајању од 1. октобра
до 31. марта која се упоређује са прописаном граничном вредности од 20
µg/m3за SO2
- исказаном средњом годишњом вредности која се упоређује са
прописаном граничном вредности од 20 µg/m3за NOx
- исказивањем АОТ40 који се упоређује са циљном вредности за заштиту
вегетације од 18000 µg/m3.h (просек 5 година/минимално 3 године)
26
- исказивањем АОТ40 који се упоређује са дугорочним циљем за заштиту
вегетације од 6000 µg/m3.h
27
АОТ40 је параметар којим се одређује приземни озон у односу на заштиту
вегетације.
О2 и NОx узрокују еутрофикацију и закисељавање, а приземни озон штетно делује
на биљке већ при концентрацијама незнатно вишим од тренутних позадинских ниво
б) ЕУ и међународни прописи:
Овај индикатор има позицију С – стање. Према степену приоритета овај индикатор је
сврстан у краткорочно доступне (К), због тога што овај индикатор треба успоставити у
року од две године од дана усвајања.
28
3.2.4 Начин приказа
29
једночасовне вредности измерене свакога дана између 08:00 и 20:00 сати по
средњеевропском времену
Извештај дефинисано у складу са: Законом о заштити ваздуха (НН 130/11, 47/14),
Правилнику о праћењу квалитета ваздуха (НН 3/13) и Правилнику о узајамној размени
информација и извјештавању о квалитету ваздуха (НН 57/13);
30
Подаци се користе само ако је временски обухват података већи од 75% што је
више од 274 ваљаних дневних вредности годишње, односно 6570 ваљаних часовних
вредности годишње.
3.3 Енергија 10
Табела 3. Енергија 10
Назив показатеља Е 10 Емисије загађујућих материја у ваздуху (CO 2, NOx, SO2 и PMx)
Показатељем се прати удео емисија загађујућих материја (CO2, NOx, SO2 и
честице PMx) које настају у енергетском сектору у производњи енергије и
енергената, а емитују се у ваздух, у односу на укупне емисије ових гасова у који
су укључене и емисије из неенергетских сектора (индустријски процеси,
пољопривреда и др.) настале (произведене) на територији Републике Хрватске.
Подпоказатељи:
Дефиниција 10.1 Емисије CO2, NOx, SO2иPMxиз непосредне потрошње енергије и
показатеља енергетских трансформација, по врсти горива и укупно (количина, индекс)
10.2 Емисије CO2, NOx, SO2 i PMx и пмк из непосредне потрошње енергије по
секторима (количина, индекс)
10.3 Емисије CO2, NOx, SO2 i PMx и пмк из производње електричне енергије и
топлоте у термоелектранама
10.4 Интензивност емисија енергетског сектора (еко-ефикасност).
а) Прописи РХ:
- Закон о заштити ваздуха (НН 130/13, 47/14)
- Уредба о праћењу емисија штетних гасова, политике и мера за њихово
смањење у Републици Хрватској (НН 87/12)
- Правилник о регистру онечишћавања околине (НН 35/08)
б) ЕУ и међународни прописи:
- Закон о потврђивању Конвенције о далекосежном прекограничном загађењу
31
Правна ваздуха (Генева, 1979), (НН-МУ 12/93)
покривеност - Закон о потврђивању Оквирне конвенције Уједињених нација о промени
климе (НН-МУ 2/96)
-Закон о потврђивању Киотског Протокола уз Оквирну конвенцијуУједињених
нација о промени климе (НН-МУ 5/07)
Одлука бр. 406/2009 / ЕЗ Европског парламента и Савета с циљем држава
чланица да смањење своје емисије гасова како би испуниле обавезе Заједнице за
смањење емисија гасова до 2020. (СЛ Л 140, 5. 6. 2009.)
Одлука бр. 280/2004 / ЕЗ Европског парламента и Савета о механизму за
праћење емисија штетних гасова у Заједници и за спровођење Киотског
протокола (СЛ Л 49, 2004/02/19.)- Директива 2008/50 / ЕЦ Европског
парламента и Већа од 21.маја 2008. о квалитету околног ваздуха и чистијем
ваздуху за Европу (СЛ Л 152, 11.06.2008.)
- Закон о потврђивању Конвенције о далекосежном прекограничном загађењу
ваздуха (НН-МУ 12/93)
- Закон о потврђивању Протокола о даљем смањењу емисија сумпора
Конвенције о далекосежном прекограничном загађењу ваздуха из 1979. године
(НН-МУ 17/98, исправак 3/99)
- Закон о потврђивању Протокола о надзору емисија азотних оксида или
њихових прекограничних струјања уз Конвенцију о далекосежном
прекограничном загађењу ваздуха из 1979. године (НН-МУ 10/07)
- Закон о потврђивању Протокола о сузбијању закисељавања, еутрофикације и
приземног озона уз Конвенцију о прекограничном загађењу ваздуха на великим
удаљеностима из 1979. (НН-МУ4/08).
Позиција П - Овај индикатор има позицију П – притисак.
показатеља
Степен успоставе
тока података К - Према степену приоритета овај индикатор је сврстан у краткорочно
потребних за доступне, због тога што овај индикатор треба успоставити у року од две године
израду од дана усвајања.
показатеља
32
Извор (А) и А1) СХОП
потенцијални А2) Овлаштеник за емисије
извор (Б) А3) ЕИХП
података А4) ДЗС
Сет података 1. Назив податка: Емисије CO2 из сектора непосредне потрошње енергије
по врсти горива (нафта и нафтни деривати, природни гас, електрична
енергија, топлотна енергија, крута фосилна горива)
33
по секторима (Индустрија, Транспорт, Домаћинства, Услужни сектор)
34
енергије по врсти горива (нафта и нафтни деривати, природни гас,
електрична енергија, топлотна енергија, крута фосилна горива)
35
енергије
Периодичност
прикупљања Годишње
података
Метода израчуна Подаци се преузимају из енергетског биланса RH за одговарајућу посматрану
података годину, која је израђена из ЕУРОСТАТ методи. Подаци 1-12 се израђују према
ИПЦЦ, ЕМЕП / ЦОРИНАИР методологији израчунавања емисија CO2, SO2,
NOxiPMx а подаци под 13, 14, 03:16 израђују се према ЕМЕП / ЦОРИНАИР
36
Начин приказа
података Показатељ се приказује нумерички, табеларно и графички.
израђњеног
података
а) Обавезе извештавања на РХ нивоу ХАОП према Оквирној конвенцији УН-а о
промени климе и Киотском протоколу уз Оквирну конвенцију Уједињених
нација о промени климе израђује Национални извештај о инвентару емисија.
Обавезе б) Обавезе извештавања на ЕУ и међународном нивоу: ХАОП према Оквирној
извештавања конвенцији УН-а о промени климе и Киотском протоколу уз Оквирну
конвенцију Уједињених нација о промени климе израђено Национални извештај
о инвентару емисија шаље у МЗОИП које у складу са захтевима Оквирне
конвенцији УН-а о промени климе и Киотског протокола уз Оквирну
конвенцију Уједињених нација о промени климе исто извештај шаље у
УНФЦЦЦ.
Подаци су потпуно доступни у бази података ЦРФ Репортер (СХОП),
Доступност Националног извештају о инвентару емисија (ХАОП), Статистичком летопису
података (ДЗС), Националној енергетском билансу "Енергија у Хрватској" - годишњи
енергетски преглед (ЕИХП).
Подпоказатељи:
o 10.1 Емисије CO2, NOx, SO2 и PMxиз непосредне потрошње енергије и енергетских
трансформација, по врсти горива и укупно (количина, индекс);
o 10.2 Емисије CO2, NOx, SO2iPMxи пмк из непосредне потрошње енергије по
секторима (количина, индекс);
37
o 10.3 Емисије CO2, NOx, SO2iPMxи пмк из производње електричне енергије и топлоте у
термоелектранама;
o 10.4 Интензивност емисија енергетског сектора (еко-ефикасност).
38
o Закон о потврђивању Протокола о надзору емисија азотних оксида или њихових
прекограничних струјања уз Конвенцију о далекосежном прекограничном загађењу
ваздуха и
o Закон о потврђивању Протокола о сузбијању закисељавања, еутрофикације и
приземног озона уз Конвенцију о прекограничном загађењу ваздуха на великим
удаљеностима.
• А1) СХОП,
• А2) Овлаштеник за емисије,
• А3) ЕИХП и
• А4) ДЗС.
39
3.3.7 Сет података
40
Начин приказа података: нумерички и табеларно
10. Назив податка: Емисије PMx из сектора непосредне потрошње енергије по врсти
горива (нафта и нафтни деривати, природни гас, електрична енергија, топлотна
енергија, крута фосилна горива)
41
Начин приказа података: нумерички и табеларно
Начин приказа података: нумерички и табеларно као трендови емисија SO2у односу
на бруто друштвену вредност и производњу електричне енергије
42
Начин приказа података: нумерички и табеларно као трендови емисија НОк у
односу на бруто друштвену вредност и производњу електричне енергије
43
4 Примери индикатора
Средња вредност у
Година Li Bi
µg/m3
2010 798 / 100
2011 926.9 116.15 116.15
2012 921.1 99.37 115.42
2013 826 89.68 103.51
2014 443,3 53.67 55.55
𝐍𝐭 𝐍𝐭
Ланчани индекс: 𝐋𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎 Базни индекс: В𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎
𝐍𝐭−𝟏 𝐍𝐛
926,9 798
Li11 = ∗ 100 = 116,15% Вi10 = ∗ 100 =100%
798
798
926,9
921,1 Вi11 = ∗ 100 =116,15%
798
Li12 = ∗ 100 = 99,37%
926,9
921,1
Вi12 = ∗ 100 = 115,42%
826 798
Li13 = ∗ 100 = 89,68%
921,1
826
Вi13 = ∗ 100 =103,51%
798
443,3
Li14 = ∗ 100 = 53,67%
826 443,3
Вi14 = ∗ 100 =55,55%
798
44
120
100
80 2010
60 2011
40 2012
20 2013
2014
0
2010
2011
2012
2013
2014
120
100
2010
80
2011
60 2012
2013
40
2014
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
45
Табела 5. Средње годишње концентрације PM10 у Републици Србији(µg/m3 )
Средња вредност у
Година Li Bi
µg/m3
2010 806 / 100
2011 722.9 89.69 89.69
2012 463.7 64.14 57.53
2013 930 200.56 115.38
2014 306.6 32.97 38.04
𝐍𝐭 𝐍𝐭
Ланчани индекс: 𝐋𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎 Базни индекс: В𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎
𝐍𝐭−𝟏 𝐍𝐛
722,9 806
Li11 = ∗ 100 = 89,69% Вi10 = ∗ 100 =100%
806
806
722,9
463,7 Вi11 = ∗ 100 =89,69%
806
Li12 = ∗ 100 = 57,53%
722,9
463,7
Вi12 = ∗ 100 = 57,53%
930 806
Li13 = ∗ 100 = 115,38%
463,7
930
Вi13 = ∗ 100 =115,38%
806
306,6
Li14 = ∗ 100 = 38,04%
930 306,6
Вi14 = ∗ 100 =38,04%
806
46
250
200
150
100
50
0
2010 2011 2012 2013 2014
140
120
100 2010
80 2011
60 2012
2013
40
2014
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
47
Тaбела 6. Средње годишње концентрације O3 у Републици Србији (µg/m3 )
Средња вредност у
Година Li Bi
µg/m3
2010 737 / 100
2011 884.7 120.04 120.04
2012 783.3 88.54 24.87
2013 1066 136.09 144.64
2014 381 35.74 54.69
𝐍𝐭 𝐍𝐭
Ланчани индекс: 𝐋𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎 Базни индекс: В𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎
𝐍𝐭−𝟏 𝐍𝐛
884,7 737
Li11 = ∗ 100 = 120,04% Вi10 = ∗ 100 =100%
737
737
884,7
783,3 Вi11 = ∗ 100 =120,04%
737
Li12 = ∗ 100 = 88,54%
884,7
783,3
Вi12 = ∗ 100 = 24,87%
737
1066
Li13 = ∗ 100 = 136,09%
783,3 1066
Вi13 = ∗ 100 =144,64%
737
381
Li14 = ∗ 100 = 35,74% 381
1066 Вi14 = ∗ 100 =54,69%
737
48
140
120
2010
100
2011
80
2012
60
2013
40 2014
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
160
140
120
100 2010
2011
80
2012
60 2013
2014
40
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
Средња вредност у
Година Li Bi
µg/m3
2010 734 / 100
2011 883.8 120.41 120.41
2012 780.1 88.27 106.28
2013 804.2 103.09 109.56
2014 378 47.00 51.50
𝐍𝐭 𝐍𝐭
Ланчани индекс:𝐋𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎 Базни индекс:В𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎
𝐍𝐭−𝟏 𝐍𝐛
883,8 734
Li11 = ∗ 100 = 120,41% Вi10 = ∗ 100 =100%
734
734
883,8
780,1 Вi11 = ∗ 100 =120,04%
734
Li12 = ∗ 100 = 88,27%
883,8
780,1
Вi12 = ∗ 100 = 106,28%
734
804,2
Li13 = ∗ 100 = 103,09%
780,1 804,2
Вi13 = ∗ 100 =109,56%
734
378
Li14 = ∗ 100 = 47,00% 378
804,2 Вi14 = ∗ 100 =51,50%
734
50
140
120
100 2010
2011
80
2012
60 2013
40 2014
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
140
120
100 2010
80 2011
60 2012
2013
40
2014
20
0
2010 2011 2012 2013 2014
51
Слика 5. Проценат дана током године са дневним концентрација SO2, NO2, O3 и PM10> ГВ у
агломерацијама у Нишу у периоду 2010 – 2014. године[2]
Слика 6. Категорије квалитета ваздуха за 2011. Годину, за CO, SO2, O3, NO2i PM10[[8]
52
Слика 7. Категорије квалитета ваздуха за 2012. Годину, за CO, SO2, O3, NO2i PM10[2]
Слика 8. Категорије квалитета ваздуха 2013. Године CO, SO2, O3, NO2i PM10 [9]
53
Слика 9. Категорије квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама 2014. Године [10]
54
Табела 8. Критеријуми за оцењивање квалитета ваздуха на основу дневних вредности
концентрација загађујућих материја; прекорачења су садржана у класама "загађен" и "јако
загађен, за 2012.годину[2]
Табела 9. Учесталост, изражена у % , класа квалитета ваздуха, у агломерацијама, Београд, Нови Сад, Ниш
и Бор на основу дневних вредности концентрација загађујућих материја током 2012.године; Прекорачења
су садржана у класама “загађен” и” јако загађен“ [2]
Табела 10. Критеријуми за оцењивање квалитета ваздуха на основу дневних вредности концентрација
загађујућих материја за 2011.годину. [8]
55
Табела 11. Критеријуми за оцењивање квалитета ваздуха на основу дневних вредности концентрација
загађујућих материја[8]
Табела 12. . Проценат становништва Републике Србије изложен различитом степену загађења у
зависности од оцене квалитета ваздуха[9]
Слика 10. Учесталост прекорачења граничних вредности дневних концентрација SO2, NO2, PM10, O3 и СО
у Београду[9]
56
Слика 11. Емисија азотних оксида по секторима у периоду 1990-2013[9]
57
Слика 13. Емисије суспендованих чеестица по секторима у периоду 1990 – 2013. [9]
58
Табела 13. Укупна емисија полутнта SO2 из посматраних тачкастих иѕвора [Gg]
𝐍𝐭 𝐍𝐭
Ланчани индекс: 𝐋𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎 Базни индекс: В𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎
𝐍𝐭−𝟏 𝐍𝐛
376,95 В𝐢𝟏𝟏 =
𝟒𝟎𝟖,𝟖
∗ 𝟏𝟎𝟎 =100%
Li12 = ∗ 100 = 92,21% 𝟒𝟎𝟖,𝟖
408,8
376,95
381,45 Вi12 = ∗ 100 =92,21%
408,8
Li13 = ∗ 100 = 101,19%
376,95
381,45
Вi13 = ∗ 100 = 93,34%
326,56 408,8
Li14 = ∗ 100 = 85,61%
381,45 326,56
Вi14 = ∗ 100 =79,88%
408,8
59
120
100
80
60
40
20
0
2011 2012 2013 2014
График 9. График ланчаног индекса укупне емисије SO2 из посматраних тачкастих извора у Републици
Србији
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2011 2012 2013 2014
График 10. График базног индекса укупне емисије SO2 из посматраних тачкастих извора у Републици
Србији
60
Табела 14. Укупна емисија NO2 из посматраних тачкастих иѕвора [Gg]
𝐍𝐭 𝐍𝐭
Ланчани индекс: 𝐋𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎 Базни индекс: В𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎
𝐍𝐭−𝟏 𝐍𝐛
53.41 В𝐢𝟏𝟏 =
𝟔𝟕.𝟕
∗ 𝟏𝟎𝟎 =100%
Li12 = ∗ 100 = 78.89% 𝟔𝟕.𝟕
67.7
53.41
59.30 Вi12 = ∗ 100 =78.89%
Li13 = ∗ 100 = 111.03% 67.7
53.41
59.30
48.36 Вi13 = ∗ 100 = 87.59%
67.7
Li14 = ∗ 100 = 81.55%
59.30
48.36
Вi14 = ∗ 100 =71.43%
67.7
61
120
100
80
60
40
20
0
2011 2012 2013 2014
График 11. График ланчаног индекса укупне емисије NO2 из посматраних тачкастих извора у Републици
Србији
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2011 2012 2013 2014
График 12. График базног индекса укупне емисије NO2 из посматраних тачкастих извора у Републици
Србији
62
Табела 15. Укупна емисија прашкастих материја из посматраних тачкастих иѕвора [Gg]
Укупна емисија
Година Ланчани индекс Базни индекс
прашкастих материја
𝐍𝐭 𝐍𝐭
Ланчани индекс: 𝐋𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎 Базни индекс: В𝐢𝐭 = ∗ 𝟏𝟎𝟎
𝐍𝐭−𝟏 𝐍𝐛
24,52 В𝐢𝟏𝟏 =
𝟐𝟒,𝟖𝟕
∗ 𝟏𝟎𝟎 =100%
Li12 = ∗ 100 = 98,59% 𝟐𝟒,𝟖𝟕
24,87
24,52
16,97 Вi12 = ∗ 100 =98,59%
24,87
Li13 = ∗ 100 = 69,21%
24,52
16,97
Вi13 = ∗ 100 = 68,23%
10,32 24,87
Li14 = ∗ 100 = 60,81%
16,97 10,32
Вi14 = ∗ 100 = 41,49%
24,87
63
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2011 2012 2013 2014
График 13. График ланчаног индекса емисије прашкастих материја из посматраних тачкастих извора у
Републици Србији
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
2011 2012 2013 2014
График 14. График базног индекса емисије прашкастих материја из посматраних тачкастих извора у
Републици Србији
64
Табела 16. Средња годишња концентрација SO2 емитоване из четири термоелектрана (ТЕ
Колубара, ТЕ Морава, ТЕ Костолац А, ТЕ Костолац Б)
Средња годишња
Година концентрација SO2 Li Bi
у µg/m3
𝑁𝑡 𝑁𝑡
Ланчани индекс: 𝐿𝑖𝑡 = ∗ 100 Базни индекс: 𝐵𝑖𝑡 = 𝑁𝑏
∗ 100
𝑁𝑡−1
129.5 408.8
𝐿𝑖12 = ∗ 100 = 31.68% 𝐵𝑖11 = ∗ 100 =100%
408.8 408.8
170 129.5
𝐿𝑖13 = ∗ 100 = 131.27% 𝐵𝑖12 = ∗ 100 =31.68%
129.5 408.8
93 170
𝐿𝑖14 = ∗ 100 = 54.7% 𝐵𝑖13 = ∗ 100 = 41.58%
170 408.8
93
𝐵𝑖14 = ∗ 100 =22.7%
408.8
140
120
100
80
Li
60 Bi
40
20
0
2011 2012 2013 2014
График 15. Ланчани и базни индекс средње годишње концентрације SO2 емитоване из четири
термоелектрана (ТЕ Колубара, ТЕ Морава, ТЕ Костолац А, ТЕ Костолац Б)
65
Табела 17. Средња годишња концентрација SO2 емитоване из четири термоелектрана (ТЕ
Колубара, ТЕ Морава, ТЕ Костолац А, ТЕ Костолац Б)
Средња годишња
Година концентрација NOx Li Bi
у µg/m3
400
350
300
250
200
150
100
50 Li, 11.42
Bi, 7.68
0
2011 2012 2013 2014
График 16. Ланчани и базни индекс средње годишње концентрације NOx емитоване из четири
термоелектрана (ТЕ Колубара, ТЕ Морава, ТЕ Костолац А, ТЕ Костолац Б)
66
Табела 18. Средња годишња концентрација SO2 емитоване из четири термоелектрана (ТЕ
Колубара, ТЕ Морава, ТЕ Костолац А, ТЕ Костолац Б)
Средња годишња
Година концентрација PM10 Li Bi
у µg/m3
2011 27.87 / 100
2012 15.35 61.72 61.27
2013 9.15 59.61 36.79
2014 3.45 37.7 13.87
𝑁𝑡 𝑁𝑡
Ланчани индекс: 𝐿𝑖𝑡 = ∗ 100 Базни индекс: 𝐵𝑖𝑡 = 𝑁𝑏
∗ 100
𝑁𝑡−1
15.35 27.87
𝐿𝑖12 = ∗ 100 = 61.72% 𝐵𝑖11 = ∗ 100 =100%
27.87 27.87
9.15 15.35
𝐿𝑖13 = ∗ 100 = 59.61% 𝐵𝑖12 = ∗ 100 =61.72%
15.35 27.87
3.45 9.15
𝐿𝑖14 = ∗ 100 = 37.7% 𝐵𝑖13 = ∗ 100 = 36.79%
9.15 27.87
3.45
𝐵𝑖14 = ∗ 100 =13.87%
27.87
2014
2013
Bi
Li
2012
2011
0 20 40 60 80 100
График 17. Ланчани и базни индекс средње годишње концентрације SO2 емитоване из четири
термоелектрана (ТЕ Колубара, ТЕ Морава, ТЕ Костолац А, ТЕ Костолац Б)
67
Закључак