РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА

СЕМИНАРСКИ РАД

Назив теме : Веза између ISO 9001:2008 и ISO 14001:2004 у светлу интеграције
система менаџмента

Студенти:

Ана Костић
Дејан Панић
Дејан Фируловић
Ана Јовановић
Урош Андрејевић
Уна Ђокић
Биљана Цветков
Невена Граховац
Наташа Маљковић
Снежана Николић
Сандра Марковић
Павле Максимовић
Никола Сурла

Ментор:

___________________________
Проф. Милорад Михајловић

Београд, 2013.
 II

САДРЖАЈ
1. УВОД.......................................................................................................................................................................4
2. ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМ МЕНАЏМЕНТА..................................................................................................................5
2.1. КОРИСТИ ОД ИНТЕГРАЦИЈЕ СИСТЕМА МЕНАЏМЕНТА......................................................................................................5
2.2. ОСНОВЕ ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ...........................................................................................................................................6
2.3. ПРИСТУП ИНТЕГРАЦИЈИ СИСТЕМА МЕНАЏМЕНТА...........................................................................................................7
2.4. СПЕЦИФИКАЦИЈА ЗАЈЕДНИЧКИХ ЗАХТЕВА СИСТЕМА МЕНАЏМЕНТА...................................................................................8
3. ВЕЗА ИЗМЕЂУ ISO 9001:2008 И ISO 14001:2004......................................................................................................9
3.1. ОПШТИ ЗАХТЕВИ......................................................................................................................................................9
3.2. ПОЛИТИКА КВАЛИТЕТА И ПОЛИТИКА ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ................................................................................10
3.3. ПЛАНИРАЊЕ.......................................................................................................................................................... 10
3.3.1. Индентификација и вредновање аспеката, утицаја и ризика..............................................................10
3.3.2. Идентификација законских и других захтева..........................................................................................11
3.3.3. Планирање за ванредне ситуације...........................................................................................................11
3.3.3.1 Управљање неусаглашеним производом........................................................................................11
3.3.3.2 Приправност за реаговање у ванредним ситуацијама и одговор на њих.....................................12
3.4. ЦИЉЕВИ............................................................................................................................................................... 12
3.4.1. Циљеви квалитета....................................................................................................................................12
3.4.2. Општи и посебни циљеви и програми.....................................................................................................12
3.5. ПРИМЕНА И СПРОВОЂЕЊЕ.......................................................................................................................................13
3.5.1. Оперативно управљање............................................................................................................................13
3.5.1.1 Планирање реализације производа................................................................................................13
3.5.1.2 Контрола над операцијама...............................................................................................................13
3.5.2. Управљање ресурсима................................................................................................................................14
3.5.2.1 Обезбеђивање ресурса.....................................................................................................................14
3.5.2.2 Ресурси, задаци, одговорности и овлашћења.................................................................................14
3.5.2.3 Оспособљеност, обука и свест..........................................................................................................14
3.5.3. Комуникација...............................................................................................................................................15
3.5.3.1 Интерно комуницирање...................................................................................................................15
3.5.3.2 Комуницирање са корисницима......................................................................................................15
3.5.3.3 Одговорности и овлашћења.............................................................................................................15
3.5.3.4 Комуникација у ISO 14001:2004........................................................................................................15
3.6. ОЦЕЊИВАЊЕ ПЕРФОРМАНСИ...................................................................................................................................16
3.6.1. Праћење и мерење......................................................................................................................................16
3.6.1.1 Мерења, анализе и побољшања......................................................................................................16
3.6.1.2 Праћење и мерење у ISO 14001:2004...............................................................................................16
3.6.2. Интерна провера........................................................................................................................................16
3.6.3. Решавање неусаглашености......................................................................................................................17
3.6.3.1 Управљање неусаглашеним производом........................................................................................17
3.6.3.2 Неусаглашеност, корективне мере и превентивне мере................................................................18
3.7. ПОБОЉШАЊЕ........................................................................................................................................................18
3.7.1. Стално побољшавање...............................................................................................................................18
3.7.2. Корективне, превентивне и мере побољшавања...................................................................................18
3.7.2.1 Корективне мере...............................................................................................................................18
3.7.2.2 Превентивне мере.............................................................................................................................19
3.8. ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОД СТРАНЕ РУКОВОДСТВА...............................................................................................................19
3.8.1. Опште одредбе...........................................................................................................................................19
3.8.2. Улазни елементи........................................................................................................................................20
3.8.3. Излазни елементи......................................................................................................................................20
4. ЗАЈЕДНИЧКИ ЗАХТЕВИ СИСТЕМА МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ И ЖИВОТНОМ СРЕДИНОМ.............................21
5. ПОЗИТИВНИ И НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ИНТЕГРАЦИЈЕ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА......................................................23
6. ИНТЕГРАЦИЈА СИСТЕМА МЕНАЏМЕНТА У ЕНЕРГОПРОЈЕКТУ...............................................................................25
6.1. ИСКУСТВА ЕНТЕЛ-А............................................................................................................................................25
7. ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................................27
8. ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................................................28
 3

1. УВОД

Рад и развој сваке организације захтева одговарајуће координиране активности за њено

вођење и управљање њоме, односно одговарајући систем менаџмента којим се
успоставља политика и циљеви и обезбеђује остваривање тих циљева. У зависности од
специфичности организације, систем менаџмента одређеном организацијом може
обухватати различите системе менаџмента, као што су систем менаџмента квалитетом,
систем менаџмента животном средином, систем менаџмента заштитом здравља и
безбедности на раду итд. Имајући у виду, захтевану и суштинску, подударност
одређених сегмената система менаџмента организације, уочена је и неопходност
њихове интеграције и складног развоја. Отуда се све чешће говори и о интегрисаним
системима менаџмента организације. Многе организације су усвојиле или усвајају
званичне стандарде и/или спецификације за систем менаџмента као што су ISO 9001,
ISO 14001, ISO/IEC 27001, ISO 22000, ISO/IEC 20000, OHSAS 18001 и други. Често они
функционишу као независни системи и уместо добробити организацијама које их на
такав начин примењују доносе само низ проблема који се током примене откривају и
понекад чак и гомилају.

Али, упркос различитим тежиштима, ови системи имају много сличности у погледу
циља, структуре, организације, евалуације и даљег развоја, јер је у свим случајевима
реч о системима менаџмента.
 4

2. ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМ МЕНАЏМЕНТА

Да би организација остварила своје постасвљене циљеве, могу се интегрисати

различити делови система менаџмента, заједно са системом менаџмента квалитетом, у
јединствен систем менаџмента, уз коришћење заједничких елемената. Ова интеграција
може олакшати планирање, распоређивање ресурса, дефинисање циљева и оцењивање
укупне ефикасности организације

Процес интеграције у систему менаџмента организације може се дефинисати као

тежња да се постигне усклађеност деловања појединачних система менаџмента, ради
остваривања циљева организације. Интегрисани систем тако постаје ''систем система'' у
коме појединачни системи губе своју пуну независност, али задржавају свој идентитет.
Интеграција у систему менаџмента произилази из потребе да се постигне синергетско
деловање и да се избегну супростављена деловања која неповољно делују на
организацију.

2.1. Користи од интеграције система менаџмента

У свим системима менаџмента постоје неки заједнички елементи којима се може

управљати на интегрисан начин. У свакој организацији може се препознати суштинско
јединство свих ових система у оквиру свеукупног система менаџмента организације и
то искористити као велику предност. Из тог разлога, организације разматрају
оправданост и ефективност приступа који подразумева постојање више одвојених
система.

Да би се удовољило растућем интересу за интегрисани приступ системима менаџмента

и управљање организационим ризицима, потребно је пре свега да се дефинишу
заједнички захтеви за систем менаџмента.

Користи за организацију могу да обухватају:

 Повећање фокуса на пословање организације; постоје јасни и мерљиви пословни

циљеви, а не само жеље или субјективно исказане намере;
 Циљеви организације произилазе из потреба и очекивања свих заинтересованих
страна, а не само власника и корисника;
 Процеси су успостављени тако да се постигну циљеви организације, а не да се
задовоље стандарди и прописи;
 Одлуке почивају на потребама и очекивањима свих заинтересованих страна, а не
на тежњама сектора, функција или појединаца;
 Перформансе организације се мере у односу на пословне циљеве, а не кроз
стриктно поштовање процедура.
5
 6

2.2. Основе за интеграцију

Упутство ISO Guide 72 даје оквир за заједничке захтеве који се налазе у стандардима за
системе менаџмента. Главни захтеви обједњени су у оквиру следећих предмета:

1. Политика
2. Планирање
3. Примена и операције
4. Оцењивање перформанси
5. Побољшавања
6. Преиспитивање од стране руководства
Сваки стандард за систем менаџмента има своје специфичне захтеве, али наведених
шест предмета присутно је у свим стандардима и могу се усвојити као основа за
интеграцију. Захтеви у стандардима и спецификацијама који су заједнички могу се

практично применити на генерички систем менаџмента као што је приказано (слика 1).

Слика 1: Заједнички захтеви стандарда и спецификација за системе

менаџмента као основа за интеграцију
Извор: Слободан Џелетовић, Успостављање и провера система менаџмента
квалитетом (Београд: Београдска политехника, 2011), 53
 7

Бројне организације усвојиле су разне стандарде система менаџмента, као резултат

спољног притиска купаца који то захтевају. На пример, усвојиле су примену система
менаџмента квалитетом, или као резултат екстерних захтева, успоставиле систем
здравља и безбедности на раду. Овакви разлози не треба да буду присутни при
интеграцији система менаџмента, која треба да буде извршена управо за добробит
пословања.

Оквир који се користи у PAS 99 заснива се на ISO Guide 72, уз неке модификације, и

тестиран је у пракси. Применљив је на све системе менаџмента, било да су они предмет
стандарда формализованог система менаџмента, или да су мање формализовани
системи који чине део целокупног система менаџмента организације.
 8

Јавно доступна спецификација PAS 99 препознаје седам група заједничких захтева

система менаџмента које треба користити при интеграцији.

1. Општи захтеви
2. Политика система менаџмента
3. Планирање
4. Примена и операције
5. Оцењивање перформанси
6. Побољшавања
7. Преиспитивање од стране руководства

Ради испуњавања захтева неког специфичног стандарда система менаџмента, биће

потребно да се спроведе детаљна анализа захтева и да се они упореде са онима који су
већ уграђени у оквиру интегрисаног система. Чак и елементи за које се сматра да су
заједнички, могу да имају мале разлике у контексту појединачног стандарда или
спецификације.

2.3. Приступ интеграцији система менаџмента

Интеграција система менаџмента треба да буде планирана и спроведена коришћењем

системског приступа. Интеграција може да се изврши:

 Вертикално
 Хоризонтално
Вертикална интеграција заснива се на декомпозицији циљева организације.
Усклађеност циљева пружа основу за синергетско деловање и за ефикасно остваривање
циљева. Циљеви квалитета, усаглашени су са општим циљевима организације,
доприносе њиховој реализацији и немају супростављених дејства.

Хоризонтална интеграција заснива се на анализи процеса.

Потребно је прво индентификовати процесе реализације и процесе подршке који имају
утицај на квалитет производа, на безбедност и здравље на раду, на животну средину и
на друге аспектебитне за заинтересоване стране и на планирану интеграцију система
менаџмента. За те процесе потребно је утврдити међусобне односе и везе, ресурсне и
временске зависности. У индентификованим процесима треба препознати процесе који
имају потенцијал за интеграцију одређених захтева. То су процеси који имају велики
утицај на квалитет, безбедност и здравље на раду или животну средину.

При интеграцији система менаџмента посебно треба узети у обзир захтеве у погледу
управљања ризиком, које утврђују стандарди за системе менаџмента. Савремени
стандарди за системе менаџмента стављају у први план ''приступ на бази ризика''. То се
може видети из дефиниције система менаџмента, у комбинацији са дефиницијом
ризика. Систем менаџмента помаже организацији у успостављању политике и циљева и
остваривању тих циљева.
 9

Интеграција система менаџмента може обухватити све системе менаџмента у

организацији, без обзира да ли су они уређени према неком моделу (стандарду).
Сигурно је да је лакше интегрисати системе менаџмента који су уређени према
стандардизованим моделима, него оне који нису.

2.4. Спецификација заједничких захтева система менаџмента

Ова спецификација доступна јавности утврђује заједничке захтеве система менаџмента

са намером да буде коришћена као оквир за интегрисано увођење два или више
стандарда/спецификације система менаџмента. Она обједињује заједничке захтеве у
стандардима/спецификацијама система менаџмента.

Иако је превасходно намењена за коришћење у комбинацији са

стандардима/спецификацијама система менаџмента, као што су ISO 9001, ISO 14001,
ISO/IEC 27001, ISO 22000, ISO/IEC 20000 и/или OHSAS 18001, може се такође
користити и са осталим националним и међународним стандардима/спецификацијама
система менаџмента.

Применљива је за све величине и врсте организација.

Није намењена за организације које су свој систем менаџмента изградиле на једном

стандарду/спецификацији, осим као припрема за усвајање додатних система или
стандарда.

Усклађеност са овом спецификацијом доступној јавности не осигурава

усклађеност са било којим стандардом/спецификацијом система менаџмента.
 10

3. ВЕЗА ИЗМЕЂУ ISO 9001:2008 И ISO 14001:2004

3.1. Општи захтеви

Организација мора да успостави, документује, примењује и одржава систем

менаџмента квалитетом и да стално побољшава његову ефективност, у складу са
захтевима овог међународног стандарда.

Организација мора да:

а) утврди процесе неопходне за систем менаџмента квалитетом и да их примењује у

целој организацији
б) утврди редослед и међусобно деловање ових процеса;
в) утврди критеријуме и методе потребне да се обезбеди да извођење ових процеса и
управљање њима буде ефективно;
г) осигура расположивост ресурса и информација неопходних за подршку извођењу и
праћењу ових процеса;
д) прати, мери када је то применљиво и анализира ове процесе и
ђ) примењује мере потребне за остваривање планираних резултата и стално
побољшавање ових процеса.

Организација мора да обавља менаџмент овим процесима у складу са захтевима овог

међународног стандарда.

Организација мора да успостави, документује, примени, одржава и стално унапређује

систем управљања заштитом животне средине у складу са захтевима овог
међународног стандарда и да утврди како ће испунити ове захтеве.

Организација мора да утврди и документује предмет и подручје примене система

управљања заштитом животне средине.
 11

3.2. Политика квалитета и политика заштите животне средине

Оно што је битно је да руководство мора да обезбеди да политика квалитета:

а) одговара сврси организације;

б) садржи опредељеност да се испуњавају захтеви и да се стално побољшава
ефективност система менаџмента квалитетом;
в) даје оквир за утврђивање и преиспитивање циљева квалитета;
г) буде саопштена и објашњена свима у организацији и
д) буде преиспитивана да би стално била адекватна.

С друге стране руководство мора да утврди политику заштите животне средине

организације и да та политика:

а) одговара врсти, обиму и утицајима на животну средину њених активности,

производа или услуга;
б) обухвата посвећеност сталном унапређивању и превенцији загађивања;
в) обухвата посвећеност усаглашености са одговарајућим законским и другим
прописима о заштити животне средине, а који су у вези са аспектима животне средине;
г) обезбеди оквир за постављање и преиспитивање општих и посебних циљева заштите
животне средине;
д) буде документована, примењена и да се одржава;
ђ) буде саопштена свим особама које раде за организацију или у њену корист, и
е) буде доступна јавности.

3.3. Планирање

3.3.1. Индентификација и вредновање аспеката, утицаја и ризика

Највише руководство мора да осигура да се утврђују и испуњавају захтеви корисника и

повећава његово задовољство.

Највише руководство мора да обезбеди да се:

а) планира систем менаџмента квалитетом, да би се испунили захтеви, као и циљеви

квалитета и
б) одржава целовитост система менаџмента квалитетом када се планирају и примењују
измене у систему менаџмента квалитетом.
 12

С друге стране организација мора да успостави, примени и одржава поступке:

а) за идентификацију и приступ одговарајућим законским и другим захтевима са којима

се она сагласила, а који се односе на аспекте животне средине,
б) за утврђивање начина на који се ови захтеви односе на аспекте животне средине.

Организација мора обезбедити да се законски и други захтеви са којима се сагласила

узимају у обзир приликом успостављања, примене и одржавања система управљања
заштитом животне средине.

3.3.2. Идентификација законских и других захтева

Највише руководство мора да обезбеди да политика квалитета садржи опредељеност да

се испуњавају захтеви и да се стално побољшава ефективност система менаџмента
квалитетом.

Организација мора да утврди захтеве из закона и прописа који се примењују на

производ.

Организација мора да успостави, примени и одржава поступке:

а) за идентификацију и приступ одговарајућим законским и другим захтевима са којима

се она сагласила, а који се односе на аспекте животне средине, и
б) за утврђивање начина на који се ови захтеви односе на аспекте животне средине.

Организација мора обезбедити да се законски и други захтеви са којима се сагласила

узимају у обзир приликом успостављања, примене и одржавања система управљања
заштитом животне средине.

3.3.3. Планирање за ванредне ситуације

3.3.3.1 Управљање неусаглашеним производом

Организација мора да обезбеди да производ који није усаглашен са захтевима за

производ буде идентификован и да се њиме управља како би се спречила нежељена
употреба или испорука. Мора се установити документована процедура којом ће се
дефинисати управљање, као и одговорности и овлашћења у вези са поступањем са
неусаглашеним производом.

Онда када је то применљиво, организација мора да поступа са неусаглашеним

производом на један или више следећих начина:

а) предузимањем мера за отклањање утврђене неусаглашености;

б) одобравањем његовог коришћења, пуштања или прихватања на основу накнадне
дозволе за одступање од релевантног органа и, где то има смисла, од корисника
в) предузимањем мера за спречавање његове оригинално планиране употребе или
примене
 13

г) дпредузимањем мера које одговарају последицама или могућим последицама

неусаглашености када се неусаглашен производ открије после испоруке или пошто је
употребљен.

Када се неусаглашен производ поправи, он се мора подвргнути поновној верификацији

да би се показала усаглашеност са захтевима.
Морају се одржавати записи о природи неусаглашености и о свим накнадно предузетим
мерама, укључујући накнадне дозволе за одступања.

3.3.3.2 Приправност за реаговање у ванредним ситуацијама и одговор на њих

Организација мора да:

а) успостави, примени и одржава поступке за идентификацију могућих ванредних

ситуација имогућих удеса који могу имати утицај на животну средину, као и начине
одговора на њих.
б) одговори на постојеће ванредне ситуације и удесе и мора утврдити поступке којима
би се спречили или ублажили могући утицаји на животну средину.
в) периодично да преиспита, а по потреби и ревидира, своју спремност за реаговање у
ванредним ситуацијама, као и поступке реаговања, посебно непосредно након удеса
или ванредних ситуација.
г) такође мора периодично да преиспитује те поступке, где је то изводљиво.

3.4. Циљеви

3.4.1. Циљеви квалитета

Највише руководство мора да обезбеди да се на одговарајућим функцијама и нивоима

унутар организације утврде циљеви квалитета, укључујући оне који су потребни за
испуњавање захтева за производ. Циљеви квалитета морају бити мерљиви и усклађени
са политиком квалитета.

3.4.2. Општи и посебни циљеви и програми

Организација мора да успостави, примени и одржава документоване опште и посебне

циљеве заштите животне средине, за сваку одговарајућу функцију и сваки ниво у
оквиру организације. Општи и посебни циљеви морају бити мерљиви, где је то
изводљиво, и усклађени са политиком заштите животне средине, укључујући
посвећеност циљевима превенције загађивања, усклађеност са одговарајућим,
законским и другим захтевима са којима се организација усагласила, уз стално
унапређивање.

Приликом успостављања и преиспитивања општих и посебних циљева, организација

мора да узме у обзир законске и друге захтеве са којима се усагласила, значајне апсекте
животне средине,технолошке опције, финансијске, оперативне и пословне захтеве, као
и становишта заинтересованих страна. Организација мора да успостави, примени и
одржава програме за остваривање општих и посебних циљева.
 14

Програми морају да садрже:

а) одређивање одговорности за постизање општих и посебних циљева за сваку

одговарајућу функцију и сваки ниво у организацији и
б) средства и временски оквир у којем циљеви треба да се постигну.

Организација мора да успостави циљеве узимајући у обзир све значајне аспекте,

законске обавезе, остале применљиве захтеве, као и своју опредељеност за стално
побољшавање при примени своје политике. Организација мора успостави, примени и
одржава програме за достизање својих циљева.

3.5. Примена и спровођење

3.5.1. Оперативно управљање

3.5.1.1 Планирање реализације производа

Организација мора да планира и развија процесе потребне за реализацију производа.

Планирање реализације производа мора да буде усклађено са захтевима осталих
процеса система менаџмента квалитетом.

При планирању процеса реализације производа организација мора да утврди, где је то

погодно, следеће:

а) циљеве квалитета и захтеве за производ;

б) потребу за успостављањем процеса и докумената и да обезбеди ресурсе специфичне
за дати производ;
в) захтеване активности верификације, валидације, праћења, мерења, контролисања и
испитивања, које су специфичне за дати производ, као и критеријуме за прихватање
производа и
г) записе који су потребни да би се обезбедили докази о томе да процеси реализације и
резултујући производ испуњавају захтеве.

3.5.1.2 Контрола над операцијама

Организација мора да идентификује и планира оне активности које су повезане са

идентификованим значајним аспектима животне средине који су у складу са њеном
политиком, општим и посебним циљевима, како би обезбедила да се те активности
одвијају под утврђеним условима преко:

а) успостављања, примене и одржавања документованих поступака за све оне ситуације

у којима би њихово непостојање могло да доведе до одступања од политике заштите
животне средине, општих и посебних циљева;
б) утврђивања радних критеријума у поступцима, и
в) успостављања, примене и одржавања поступака који се односе на идентификоване
значајне аспекте животне средине који су у вези са робом и услугама које организација
користи, као и упознавања испоручиоца и уговарача са одговарајућим поступцима и
захтевима.
 15

3.5.2. Управљање ресурсима

3.5.2.1 Обезбеђивање ресурса

Организација мора да дефинише и обезбеди ресурсе потребне за:

а) примену и одржавање система менаџмента квалитетом и стално побољшавање

његове ефективности и
б) повећавање задовољства корисника испуњавањем њихових захтева.

3.5.2.2 Ресурси, задаци, одговорности и овлашћења

Руководство мора да обезбеди расположивост ресурса који су битни за успостављање,

примену, одржавање и унапређење система управљања заштитом животне средине.
Ресурси обухватају особље и посебне вештине, организациону инфраструктуру,
технологију и финансијске ресурсе.
Да би се олакшало ефективно управљање заштитом животне средине морају се
утврдити, документовати и саопштити задаци, одговорности и овлашћења.

Највише руководство организације мора да именује једног или више посебних

представника руководства, који ће, независно од осталих одговорности, имати тачно
одређене задатке, одговорности и овлашћења да:

а) обезбеде да систем управљања заштитом животне средине буде успостављен,

примењен и да се одржава у складу са захтевима овог међународног стандарда,
б) извештавају највише руководство о учинку система управљања заштитом животне
средине ради преиспитивања, укључујући и препоруке за унапређивање.

3.5.2.3 Оспособљеност, обука и свест

Организација мора да обезбеди да било која особа која за њу или у њену корист обавља
послове који могу значајно утицати на животну средину и идентификовани су од
стране организације буде оспособљена у погледу одговарајућег образовања, обуке или
искуства. Организација мора да одржава одговарајуће записе о томе.

Организација мора да сагледа потребе за обуком повезане са сопственим аспектима

животне средине и системом управљања заштитом животне средине. Она мора да
спроведе обуку или да предузме мере како би задовољила ове потребе, као и да
одржава одговарајуће записе.

Организација мора да успостави, примени и одржава поступак (поступке) којим(а) се

обезбеђује да су особе које раде за њу или у њену корист свесне:

а) значаја усаглашености са политиком заштите животне средине и са одговарајућим

поступцима, као и са захтевима система управљања заштитом животне средине;
б) значајних аспеката животне средине и одговарајућих стварних или могућих утицаја
њихових радних активности на животну средину, као и користи за животну средину
услед њиховог побољшаног учинка;
 16

в) њихових задатака и одговорности за постизање усаглашености са захтевима система

управљања заштитом животне средине;
г) могућих последица у случају одступања од утврђених поступака.

3.5.3. Комуникација

3.5.3.1 Интерно комуницирање

Највише руководство мора да осигура да се успоставе одговарајући процеси

комуницирања унутар организације и да се остварује комуницирање које се односи на
ефективност система менаџмента квалитетом.

Највише руководство мора да обезбеди да политика квалитета буде саопштена и

објашњена свима у организацији.

3.5.3.2 Комуницирање са корисницима

Организација мора да утврђује и примењује ефективна решења за комуницирање са

корисницима у вези са:

а) информацијама о производу;
б) упитима, уговорима или поступањем са наруџбинама, укључујући и измене и
в) повратним информацијама од корисника, укључујући и њихове жалбе.

3.5.3.3 Одговорности и овлашћења

Највише руководство мора осигурати да се одговорности и овлашћења дефинишу и

саопште у организацији.

3.5.3.4 Комуникација у ISO 14001:2004

Уважавајући аспекте животне средине и систем управљања заштитом животне средине,

организација мора да успостави, примени и одржава поступке везане за:

а) интерну комуникацију између различитих нивоа и функција у организацији;

б) пријем и документациону обраду одговарајућих саопштења која стижу од екстерних
заинтересованих страна и одговор на та саопштења.

Организација мора да одлучи да ли да екстерно саопштава о својим значајним

аспектима животне средине и да документује своје одлуке. Ако је одлучено да се
саопштава, организација мора да успостави и примени методу(е) за ова екстерна
саопштавања.
 17

3.6. Оцењивање перформанси

3.6.1. Праћење и мерење

3.6.1.1 Мерења, анализе и побољшања

Организација мора да спроводи процесе праћења, мерења и анализе и побољшања, који

су потребни да би се:

а) показала усаглашеност са захтевима за производ

б) осигурала усаглашеност са системом менаџмента квалитетом и
в) стално побољшавала ефикасност система менаџмента квалитетом.

То мора да обухвати утврђивање применљивих метода, укључујући статистичке

технике и обим њиховог коришћења.

3.6.1.2 Праћење и мерење у ISO 14001:2004

Организација мора да успостави, примени и одржава редовне поступке праћења и

мерења кључних карактеристика својих операција које могу да имају значајан утицај на
животну средину. Поступак мора да обухвати документовање информација да би се
пратио учинак заштите животне средине, одговарајућу контролу над операцијама и
усаглашеност са општим и посебним циљевима организације.

Организација мора осигурати да се приликом праћења и мерења користи еталонирана

или верификована опрема и мора да одржава одговарајуће записе.

3.6.2. Интерна провера

Организација мора да спроводи интерне провере у планираним интервалима да би

утврдила да ли је систем менаџмента квалитетом:

а) усаглашен са поставкама, са захтевима овог међународног стандарда и са захтевима

система менаџмента квалитетом који је успоставила организација и ,
б) ефективно примењен и одржаван.

Програм провере мора се планирати узимањем у обзир статуса и важности процеса и

области које се проверавају, као и резултата претходних провера. Морају се
дефинисати критеријуми провере, предмет и подручје примене, учесталост и методе.
Избор проверавача и извођење провера морају осигурати објективност и
непристрасност процеса провере. Проеравачи не смеју проверавати свој сопствени рад.

Мора се успоставити документована процедура за дефинисање одговорности и захтева

за планирање и извођење провера, успостављање записа и извештавање.

Записи и проверама и њиховим резултатима морају се одржавати.

Руководство одговорно за област која се проверава мора да осигура да се преузму све

неопходне корекције и корективне мере, без непотребног одлагања, за отклањање
утврђених неусаглашености и њихових узорака.
 18

Организација мора да обезбеди да се интерне провере система управљања заштитом

животне средине спроводе у планираним интервалима како би:

а) утврдила да ли је систем управљања заштитом животне средине

1) усаглашен са планираним поставкама за управљање заштитом животне средине,

укључујући и захтеве овог међународног стандарда, и
2) исправно примењен и одржаван;

б) обезбедила да руководство добија информације о резултатима провере.

Програм(и) провере се мора(ју) планирати, успоставити, применити и одржавати од

стране организације, узимајући у обзир значај дате операције за животну средину, као и
резултате претходних провера.

Поступак (поступци) провере се мора(ју) успоставити, применити и одржавати да би се

обухватило следеће:

- одговорности и захтеви за планирање и спровођење провера, извештавање о

резултатима и одржавање одговарајућих записа;
- утврђивање критеријума провере, обима провере, учесталости и методе.

Избор проверавача и извођење провера морају обезбедити објективност и

непристрасност приликом процеса провере.

3.6.3. Решавање неусаглашености

3.6.3.1 Управљање неусаглашеним производом

Организација мора да обезбеди да производ који није усалашен са захтевима за

производ буде идентификован и да се њиме управља како би се спречила нежељена
употреба или испорука.Мора се установити документована процедура којом ће се
дефинисати управљање, као и одговорности и овлашћења у вези са поступањем са
неусаглашеним производом.

Онда када је то применљиво, организација мора да поступа са неусаглашеним

производом на један или више следећих начина:

а) предузимањем мера за утврђене неусаглашености;

б) одобравањем његовог коришћења, пуштања или прихватања на основи накнадне
дозволе за одступање од релевантног органа и , где то има смисла, од корисника
в) предузимањем мера за спречавање његове оргинално планиране употребе или
примене и
г) предузимање мера које одговарају последицама или могућим последицама
неусаглашености када се неусаглашен производ открије после испоруке или пошто је
употребљен.
 19

Када се неусаглашен производ поправи, он се мора подвргнути поновној верификацији

да би се показала усаглашеност са захтевима.

Морају се одржавати записи о природи неусаглашености и о свим накнадно предузетим

мерама, укључујући накнадне дозволе за одступања.

3.6.3.2 Неусаглашеност, корективне мере и превентивне мере

Организација мора да успостави, примени и одржава поступак (поступке) који се

односи(е) на стварне и могуће неусаглашености и предузимање корективних и
превентивних мера.

Поступцима морају да се утврде захтеви за:

а) идентификовање и исправљање неусаглашености и предузимање мера за ублажавање

њиховог утицаја на животну средину;
б) истраживање неусаглашености, утврђивање њихових узрока и предузимање мера
ради спречавања њиховог понављања;
в) вредновање потребе за мерама које ће осигурати да се неусаглашености не понове и
захтеви за примену одговарајућих мера предвиђених да се спречи њихово понављање;
г) записивање резултата предузетих корективних и превентивних мера, и
д) преиспитивање ефективности предузетих корективних и превентивних мера.

Свака предузета мера мора да одговара тежини проблема и да буде сразмерна утицају
на животну средину.

Организација мора да обезбеди да се примене све неопходне измене у документацији

система управљања заштитом животне средине.

3.7. Побољшање

3.7.1. Стално побољшавање

Организација мора стално да побољшава ефективност система менаџмента квалитетом,

коришћењем политике квалитета, циљева квалитета, резултата провера, анализе
података, корективних и превентивних мера и преиспитивања од стране руководства.

3.7.2. Корективне, превентивне и мере побољшавања

3.7.2.1 Корективне мере

Организација мора да предузима мере за отклањање узрокa неусаглашености да би се

спречило њихово понављање. Корективне мере морају да одговарају последицама
насталих неусаглашености.

Мора се успоставити документована процедура, којом се дефинишу захтеви за:

а) преиспитивање неусаглашености (укључујући жалбе корисника);

б) утврђивање узрока неусаглашености;
 20

в) вредновање потребе за мерама које ће осигурати да се неусаглашености не понове;

г) дефинисање и примену неопходних мера;
д) записивање резултата предузетих мера;
ђ) преиспитивање ефективности предузетих корективних мера.

3.7.2.2 Превентивне мере

Организација мора да предузима мере за отклањање узрока потенцијалних

неусаглашености како би се спречило њихово појављивање. Превентивне мере морају
да одговарају последицама потенцијалних проблема.

Мора се успоставити документована процедура за дефинисање захтева за:

а) утврђивање потенцијалних неусаглашености и њихових узрока;

б) вредновање потребе за евентуалним мерама, да би се спречило појављивање
неусаглашености;
в) утврђивање и примену потребних мера;
г) записе о резултатима предузетих мера и
д) преиспитивање ефективности предузетих превентивних мера.

3.8. Преиспитивање од стране руководства

3.8.1. Опште одредбе

Највише руководство мора да преиспитује систем менаџмента квалитетом у

планираним интервалима да би се обезбедила његова стална прикладност, адекватност
и ефективност. Ово преиспитивање мора да обухвати процењивање могућности за
побољшавање и потребу за изменама у систему менаџмента квалитетом, укључујући
политику и циљеве квалитета.

Записи о преиспитивању од стране руководства морају се одржавати.

С друге стране у ISO 14001:2004 највише руководство мора да у планираним

интервалима преиспитује систем управљања заштитом животне средине да би се
обезбедила његова стална прикладност, адекватност и ефективност. Преиспитивања
морају да обухвате оцењене могућности за унапређивање и потребу за изменама у
систему управљања заштитом животне средине, укључујући политику, опште и
посебне циљеве заштите животне средине. Морају се одржавати записи о
преиспитивању од стране руководства.

Улазни елементи преиспитивања морају да садрже:

а) резултате интерних провера и вредновања усаглашености са законским и другим

захтевима са којима се организација сагласила;
б) саопштења екстерних заинтересованих страна, укључујући и жалбе;
в) учинак заштите животне средине организације;
г) обим у којем су општи и посебни циљеви остварени;
д) статус корективних и превентивних мера;
 21

ђ) додатне мере проистекле из претходних преиспитивања од стране руководства;

е) измене околности, укључујући развоје законских и других захтева који су повезани
са аспектима животне средине, и
ж) препоруке за унапређење.

Излазни елементи преиспитивања од стране руководства морају да садрже одлуке и

мере које се односе на могуће измене политике, општих и посебних циљева заштите
животне средине и друге елементе система управљања заштитом животне средине, а
које су у складу са посвећеношћу сталном унапређивању.

3.8.2. Улазни елементи

Улазни елементи преиспитивања морају да садрже информације о:

а) резултатима провера;
б) реаговањима корисника;
в) перформансама процеса и усаглашености производа;
г) статусу превентивних и корективних мера;
д) додатним мерама проистеклим из претходних преиспитивања од стране руководства;
ђ) изменама које би могле утицати на систем менаџмента квалитетом и
е) препорукама за побољшавање.

3.8.3. Излазни елементи

Излазни елементи преиспитивања од стране руководства морају да садрже одлуке и

мере које се односе на:

а) побољшавање ефективности система менаџмента квалитетом и његових процеса;

б) побољшавање производа у вези са захтевима корисника и
в) потребне ресурсе.
 22

4. ЗАЈЕДНИЧКИ ЗАХТЕВИ СИСТЕМА МЕНАЏМЕНТА

КВАЛИТЕТОМ И ЖИВОТНОМ СРЕДИНОМ

Табела 1: Заједнички захтеви система менаџмента квалитетом

ISO 9001 и животном
ISO 14001
средином Квалитет Животна средина
Захтеви из PAS-а
тачке тачке
4.1 Општи захтеви 4.1 4.1
4.2 Политика система менаџмента 5.1, 5.3 4.2
4.3 Планирање 4.3
4.3.1 Идентификација и вредновање аспеката, 5.2, 5.4.2, 7.2.1,
4.3.1
утицаја и ризика 7.2.2
4.3.2 Идентификација законских и других
5.3 (б), 7.2.1 (ц) 4.3.2
захтева
4.3.3 Планирање за ванредне ситуације 8.3 4.4.7
4.3.4 Циљеви 5.4.1 4.3.3
4.3.5 Организациона структура, улоге,
5.5 4.4.1
одговорности и овлашћења
4.4 Примена и спровођење
4.4.1 Оперативно управљање 7 4.4.6
4.4.2 Управљање ресурсима 6 4.4.1, 4.4.2
4.4.3 Захтеви који се односе на
4.2 4.4.4, 4.4.5, 4.5.4
документацију
5.5.3, 7.2.3, 5.3 (д),
4.4.4 Комуникација 4.4.3
5.5.1
4.5 Оцењивање перформанси
4.5.1 Праћење и мерење 8.1 4.5.1
4.5.2 Вредновање усклађености 8.2.4 4.5.2
4.5.3 Интерна провера 8.2.2 4.5.5
4.5.4 Решавање неусаглашености 8.3 4.5.3
4.6 Побољшавање
4.6.1 Опште 8.5.1 4.5.3
4.6.2 Корективне, превентивне и мере
8.5.2, 8.5.3 4.5.3
побољшавања
 23

4.7 Преиспитивање од стране руководства

4.7.1 Опште 5.6.1 4.6
4.7.2 Улазни елементи 5.6.2
4.7.3 Излазни елементи 5.6.3
4.1 Општи захтеви 3 4.1, 4.2
4.2 Политика система менаџмента 3.1, 4.4.1 5.1
4.3 Планирање 4.1 4.2
4.3.1 Идентификација и вредновање
4.1(ф), 4.2(д) 4.2
аспеката, утицаја и ризика
4.3.2 Идентификација законских и других
4.2.1 (б2)
захтева
4.3.3 Планирање за ванредне ситуације 8.2
4.3.4 Циљеви 4.1 (б), 5.0 4.2.2
4.3.5 Организациона структура, улоге,
4.2 4.2.2
одговорности и овлашћења
4.4 Примена и спровођење
4.4.1 Оперативно управљање 4.2, 6.0 4.2.2
4.4.2 Управљање ресурсима 3.1, 3.3 5.2.1, 5.2.2
4.4.3 Захтеви који се односе на
3.2 4.3
документацију
4.4.4 Комуникација 3.1(б), 7 4.2.4(ц)
4.5 Оцењивање перформанси
4.5.1 Праћење и мерење 4.3 4.2.3
4.5.2 Вредновање усклађености 4.3 4.2.3
4.5.3 Интерна провера 4.3 6
4.5.4 Решавање неусаглашености 4.3 4.2.4
4.6 Побољшавање
4.6.1 Опште 4.4 4.2.4, 8.1
4.6.2 Корективне, превентивне и мере
4.2.4(б), 8.2, 8.3 8.2, 8.3
побољшавања
4.7 Преиспитивање од стране
руководства
4.7.1 Опште 3.1(г) 7.1
4.7.2 Улазни елементи 7.2
4.7.3 Излазни елементи 7.3
 24

5. ПОЗИТИВНИ И НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ИНТЕГРАЦИЈЕ

СИСТЕМА УПРАВЉАЊА

ИНТЕРНИ ПОЗИТИВНИ
Организациони Финансијски Запослени
 Унапређење квалитета  Смањивање трошкова  Повећање мотивације,
управљања (смањивање са кроз смањивање свести и квалификација
три система на један и учестаности провера  Стварање бољег интерног
смањивање нејасноћа  Могућност већег профита имиџа
између граница система)
 Избегавање дуплих
процедура
 Рационализација
папирологије и
комункације

Комерцијалне предности
 Комнкурентска предност
 Побољшање производа на
тржишту
ЕКСТЕРНИ ПОЗИТИВНИ
Комуникационе предности
 Побољшање имиџа
компаније
 Побољшање односа са
стејкхолдерима
Опште
 Побољшање управљања
квалитетом, заштитом
животне средине и сл.
 Смањење опасног отпада
 Смањење оштећења
опреме и губитка
производа

ИНТЕРНИ ПОЗИТИВНИ
Табела 2:Организациони
Интерни и екстерни позитивниФинансијски
ефекти интеграције Запослени
 Унапређење квалитета  Смањивање трошкова  Повећање мотивације,
управљања (смањивање са кроз смањивање свести и квалификација
три система на један и учестаности провера  Стварање бољег интерног
смањивање нејасноћа  Могућност већег профита имиџа
између граница система)
 Избегавање дуплих
процедура
 Рационализација
папирологије и
комункације

Комерцијалне предности
 Комнкурентска предност
 Побољшање производа на
тржишту
25
ЕКСТЕРНИ ПОЗИТИВНИ
Комуникационе предности Опште
 Побољшање имиџа  Побољшање управљања
компаније квалитетом, заштитом
 Побољшање односа са животне средине и сл.
стејкхолдерима  Смањење опасног отпада
 Смањење оштећења
опреме и губитка
производа

Ресурси
 Недостатак финансијских
ресурса
 Недостатак потребних
знања и способности
 Недостатак мотивације
 Недостатак времена
Подршка и усмеравање
 Недостатак одговарајуће
подршке
 Недостатак искусних
консултаната
 Ad hoc рад
Табела 3: Интерни и екстерни негативни ефекти интеграције
26
ИНТЕРНИ НЕГАТИВНИ
Ставови
 Промена се схвата као
превише радикална
 Ниска свест о
предностима
 Други важнији
приоритети
 Краткотрајна оријентација
ЕКСТЕРНИ НЕГАТИВНИ
Економичност
 Недовољно покретачке
снаге
 Несигурност у вредности
IMS
 Различити захтеви
стејкхолдера
Имплементација
 Комплексност и
различитост система
 Висок ниво ангажовања
 Дуготрајан процес
Сертификација
 Високи трошкови
сертификовања
 Дуплирање напора између
екстерних и интерних
провера
 27

6. ИНТЕГРАЦИЈА СИСТЕМА МЕНАЏМЕНТА У

ЕНЕРГОПРОЈЕКТУ

6.1. ИСКУСТВА ЕНТЕЛ-А

Предузеће Енергопројект-Ентел а.д. (у даљем тексту ЕНТЕЛ) успоставило је свој IMS у

складу са принципом „корак по корак“. У првом кораку, успостављен је систем
менаџмента квалитетом према ISO 9001, који је сертификован од стране
сертификационог тела Lloyd Register Quality Assurance (у даљем тексту LRQA) крајем
2001 године. Сам процес успостављања QMS-А водио је тим који су 50% сачињавали
сопствени кадрови, а 50% ангажовани стручњаци из консултантске куће. Већ у току
првог сертификационог циклуса, на основу налаза интерних и екстерних провера,
сугестија менаџмента и запослених, спроведен је ре-инжењеринг QМС-А сопственим
снагама (15). У прва два сертификациона циклуса акценат је био на доследном
спровођењу система менаџмента квалитетом уз специфичности саме организације, са
идејом да се формира основ за будућу надградњу другим системима менаџмента. При
томе, учињен је значајан искорак ка системима пословне изврсности, који је резултовао
учешћем на конкурсу Оскар квалитета 2005. године и освајањем главног признања за
категорију малих и средњих предузећа.

Слика 2. Интегрисани менаџмент систем ЕНТЕЛ-А

Извор: Зборник радова; Инжењерство и интеграције у области квалитета,
безбедности и здравља на раду и заштите животне средине; Београд 2013.
 28

Изградња ИМС-а практично је започела у току трећег сертификационог циклуса, и то

успостављањем система менаџмента заштитом животне средине према ISO14001 и
његовом сертификацијом половином 2009. године од стране LRQA. Већ тада су
идентификоване три области - групе аспеката у којима ЕНТЕЛ има утицаја на заштиту
животне средине, што је касније примењено и на друге системе менаџмента - кроз
израду пројектне документације, кроз спровођење надзора над изградњом и кроз
конкретне мере у сопственим радним просторима. Оно што је представљало одређену
тешкоћу у примени наведеног менаџмент стандарда, посебно у идентификовању
мерљивих критеријума, лежи у чињеници да у прва два сегмента ЕНТЕЛ није главни
носилац активности већ само предвиђа неке мере кроз пројектну документацију (за чије
спровођење је одговоран инвеститор), односно прати реализацију мера које је
предвидео и спроводи главни извођач радова, уз указивање на евентуалне пропусте.
Већу контролу ЕНТЕЛ има само у трећем сегменту, али и то није у потпуности тако с
обзиром да је пословна зграда простор који ЕНТЕЛ користи заједнички са предузећима
система Енергопројект, па је маневарски простор за конкретне активности ограничен.

Последњих година, у нашим условима све више је актуелна проблематика безбедности

и здравља на раду (у даљем тексту БЗР). У том смислу законодавство је значајно
измењено – донет је концепцијски потпуно нов Закон о БЗР (16), који је уместо
концепта „заштите на раду“, којим су се деценијама бавили референти за ту област,
донео нови приступ заснован на великим обавезама послодаваца и самих запослених,
уз стварање услова у организацијама за спровођење мера везаних за ову област (Акт о
процени ризика за БЗР на радним местима у писаном облику, лиценцирање лица за БЗР,
формирање одбора за БЗР у коме већину имају запослени итд). Спроводећи одредбе
овог закона, ЕНТЕЛ је успоставио свој систем безбедности и здравља на раду, који је
сертификован крајем 2010. године од стране LRQA. У првом периоду, ЕНТЕЛ је
ангажовао спољну овлашћену организацију за спровођење активности у области БЗР до
оспособљавања и лиценцирања сопствених кадрова половином 2011. године.

С обзиром да ЕНТЕЛ обавља делатност у енергетском сектору, било је природно да се

успостави систем енергетског менаџмента у складу са одговарајућим стандардом. У
првом кораку ЕНТЕЛ се определио за стандард EN 16001:2009 (4), с обзиром да је
одговарајући стандард ISO 50001 (5) био у припреми, а да по свим сазнањима
очекиване разлике нису биле велике. Систем енергетског менаџмента успостављен је у
току 2010. године, сертификован је половином 2011. године, такође код LRQA, а
половином 2012. преведен је на стандард ISO 50001. Као и код система менаџмента
заштитом животне средине, односно БЗР, аспекти енергетске ефикасности односили су
се на израду пројектне документације, надзор над изградњом и на саме пословне
просторије.

У току 2012. године ЕНТЕЛ је финализовао активности на успостављању и

сертификацији система менаџмента заштитом информација у складу са стандардом ISO
27001:2005. Опредељење за овај стандард засновано је на две чињенице – прва, да је за
организацију која послује на тржишту од изузетне важности да информације о својим
пословним активностима не постану расположиве потенцијалној конкуренцији и друга,
да је рачунарска технологија веома присутна у делатности организацији и да уз све
погодности која она доноси постоје и одређени нежељени ефекти којима организација
треба да се позабави.
 29

7. ЗАКЉУЧАК

Размотрена је проблематика успостављања интегрисаног система менаџмента у некој

организацији. Проблематика је илустрована случајем конкретне организације са
акцентом на искуствима која су стечена у изградњи IMS и проблемима који су уочени.
Јасно је да је потребно време, напор, упорност и стрпљење како би се интегрисани
систем менаџмента у правој мери довео до жељеног степена зрелости, кроз стална
унапређења и побољшања. У сваком случају проблем интеграције система управљања
не треба игнористати и запостављати из разлога што се све већи део организационих
система у Србији сусреће са реалношћу неопходне примене различитих стандарда
система управљања. Како би се помогло у проналажењу најбољег решења за њихове
проблеме, потребно је пронаћи решења која ће створити могућности за уштеде и у
времену и у новцу, али и смањити проблеме у вези са променама које се некад
драматично доживљавају као последица имплементације ових стандарда.
 30

8. ЛИТЕРАТУРА

1. Бобрек М., Соковић М., Чудић С., ''Интегрисани менаџмент сиситем (IMS) и
кључне методе'', Нови Сад, 2002.

2. SRPS ISO 9001:2008, Системи менаџмента квалитетом - Захтеви.

Београд: Институт за стандардизацију Србије, 2008.

3. JUS ISO 14001:2005, Системи управљања заштитом животне средине -

Захтеви са упутством за примену. Београд: Институт за стандардизацију
Србије, 2005.

4. SRPS PAS A.K1.099, Спецификација заједничких захтева система менаџмента

као оквир за интегрисање. Београд: Институт за стандардизацију Србије, 2010.

5. Јовановић, Драгутин, Драгослав Угарак и Шимон Ђармати. ''Инжењерство и

интеграције у области квалитета, безбедности и здравља на раду и заштите
животне средине'', Зборник радова II научно-стручног скупа Политехника 2013,
Београд 2013.

6. Пешаљевић, Миле, Интегрисани системи менаџмента организације, Пословна

политика, Београд, 2007