Procena Opasnosti Od Hemijskog Udesa PDF

OBJEKAT : AD Fabrika eera TE-TO, Karaoreva bb
INVESTITOR : AD Fabrika eera TE-TO
MESTO OBJEKTA: Senta, Karaoreva b.b.
ODGOVORNI
PROJEKTANT : EDOMIR LAZAREVI, dipl. ing. el.
SARADNICI : ARKO NOVAKOVI, dipl. ing ma.

OSTOJI DUAN, dipl. ing. tehn.
MAKSIM RAPAJI, dipl. hem.
MIRKO DRNJA, dipl. ing. znr.
NAZIV PROJEKTA : PROCENA OPASNOSTI OD HEMIJSKOG UDESA I OD

ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE, MERAMA PRIPREME I
MERAMA ZA OTKLANJANJE POSLEDICA ZA PREDUZEE
AD FABRIKA EERA TE-TO SENTA
DATUM : Maj, 2010.

MESTO : Novi Sad
INVESTITOR INSTITUT ZA BEZBEDNOST I PREVETIVNI

INENJERING
NOVI SAD
TEHNII DIREKTOR
(Potpis ovlaenog lica) (Mirko drnja, dipl. ing. znr.)
(M.P.) (M.P.)
Reenja i Licence
Procena stepena ugroenosti objekata i ire okoline od opasnih materija u sluaju udesa Strana 1 od 247
Reenja i Licence
Reenja i Licence
Reenja i Licence
Reenja i Licence
SADRAJ
1. UVOD ......................................................................................................................................... 9
2. ELEMENTI ZA PROCENU RIZIKA ........................................................................................ 11
I. ANALIZA OPASNOSTI OD UDESA....................................................................................... 14
I.1. PRVA FAZA IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI ............................................................. 15

I.1.1. Priprema......................................................................................................................... 16
1. Opti podaci o preduzeu AD Fabrika eera TE-TO Senta .................................................... 17
I.1.2. Sakupljanje podataka...................................................................................................... 18
2.1. Potrebna tehniko tehnoloka dokumentacija ............................................................... 18
2.1.2. Opis lokacije sa kartom u odgovarajuoj razmeri sa legendom................................ 19
2.1.3. Opis objekta sa situacionim planom i legendom...................................................... 22
2.1.4. Opis tehnolokog procesa sa blok emom ............................................................... 41
2.2. Fiziko, hemijske i ekotoksikoloke karakteristike materije ............................................ 49
2.3. Termika stabilnost materije ........................................................................................... 60
2.4. Reakcija materije u procesu ............................................................................................ 80
2.5. Zapaljivost i eksplozivnost ............................................................................................. 86
2.6. Masene bilanse materije u efluentu ................................................................................. 88
I.1.3. Identifikacija .................................................................................................................. 89
3.1. Identifikacija svih moguih izvora opasnosti .................................................................. 89
3.2. Koriene metode za identifikaciju ................................................................................. 92
I.1.4. Primena identifikacije..................................................................................................... 94
4.1. Na projektnu dokumentaciju ........................................................................................... 94
4.2. Na izvedenu instalaciju................................................................................................... 95
I.2. DRUGA FAZA ANALIZA POSLEDICA ............................................................................. 96

I.2.1. Priprema i formiranje strunog tima ............................................................................... 97
I.2.2. Prikaz mogueg razvoja dogaaja ................................................................................... 97
I.2.3. Modeliranje efekata ...................................................................................................... 100
1.1. Oslobaanje tenosti, gasova i para. ............................................................................. 100
1.2. Isparavanje lako isparljivih tenosti .............................................................................. 112
1.3. Prodiranje tenosti u podzemne i povrinske vode ........................................................ 115
1.4. Disperzija kontaminata u vazduhu ................................................................................ 129
1.5. Toplotno zraenje ......................................................................................................... 130
1.6. Eksplozija prostornog oblaka pare ................................................................................ 133
1. Mogui uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje stanovnitva ...................................................... 143
Kritina reetka ....................................................................................................................... 144
I.2.4. Analiza povredivosti .................................................................................................... 145
4.1. Identifikacija povredivih objekata................................................................................. 145
4.1.1. Demografski podaci.............................................................................................. 145
4.1.2. Podaci o materijalnim dobrima ............................................................................. 145
4.1.3. Podaci o prirodnim dobrima ................................................................................. 146
4.1.4. Kartografski prikaz identifikovanih povredivih objekata u odgovarajuoj
razmeri sa legendom ............................................................................................................ 148
4.2. Odreivanje mogueg nivoa udesa ............................................................................... 148
4.3. Procena irine povredive zone ...................................................................................... 151
4.3.1. Procena irenja gasova, para, aerosola i vrstih estica.......................................... 153
4.3.2. Procena posledica eksplozije (BLEVE, VCE...) .................................................... 155
4.3.3. Procena posledica poara (pare tenosti Flash Fire, lokve iscurele tenosti
Pool Fire...) .......................................................................................................................... 159
4.3.4. Procena zdravstvenih efekata ................................................................................ 164
4.3.5. Procena posledica na ivotnu sredinu .................................................................... 171
I.3. TREA FAZA PROCENA RIZIKA ..................................................................................... 172

I.3.1. Procena verovatnoe nastanka udesa ............................................................................ 173
I.3.2. Procena moguih posledica .......................................................................................... 174
II. Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes .................................................................... 181
II.1. Prva faza PREVENCIJA ............................................................................................... 181
1. Prostorno planiranje ..................................................................................................... 181
2. Tehnoloko poboljanje procesa i izbor nih tehnologija koje manje zagauju
ivotnu sredinu ............................................................................................................ 182
3. Blagovremeno otklanjanje tehniko-tehnolokih nedostataka ....................................... 182
4. Odravanje radne discipline ......................................................................................... 185
5. Prohodnost internih puteva ........................................................................................... 185
6. Primena sredstava detekcije i zatite ............................................................................. 186
7. Kontrola i monitoring ................................................................................................... 186
8. Nadzor sistema bezbednosti ......................................................................................... 186
9. Informisanje i ukljuivanje javnosti .............................................................................. 187
10. Uraeni interni pravilnici.............................................................................................. 187
II.2. Druga faza PLAN ZATITE OD UDESA ..................................................................... 188
4. Organizacija bezbednosti i zatite na radu .................................................................... 188
5. Procena rizika od opasnih aktivnosti............................................................................. 188
6. Procena rizika u okolini ................................................................................................ 196
7. Procena u sluaju udesa ................................................................................................ 204
4.1. Broj podsistema za uzbunjivanje i obavetenje ......................................................... 204
4.2. Sistemi veze ............................................................................................................. 204
4.3. Indikatori, detektori, javljai ..................................................................................... 204
4.4. Sredstva za uzbunjivanje .......................................................................................... 205
4.5. Mogunost registracije signala i informacija ............................................................. 205
4.6. Nain eksterne komunikacije .................................................................................... 205
8. Oprema i sredstva odgovora na udes............................................................................. 205
9. Plan vebi i provera znanja zaposlenih i graana .......................................................... 208
10. Provera sistema bezbednosti i zatite na radu................................................................ 208
11. Postupak evidentiranja udesa i analize efekata .............................................................. 208
12. Pisana uputstava o postupcima u sluaju udesa (za svako postrojenje) .......................... 209
13. Uloga i obaveze pojedinaca u odgovoru na udes ........................................................... 213
14. ema rukovoenja i koordinacija meu uesnicima ...................................................... 215
15. Nain pribavljanja tehnikih, meteorolokih i medicinskih informacija ........................ 217
16. Podaci o glavnom koordinatoru plana i njegovom zameniku u optini, gradu i
Republici ..................................................................................................................... 217
A1 Sistem uzbunjivanja i obavetavanja uesnika u odgovoru na udes i graana ................ 219
A2 Plan zbrinjavanja povreenih i intoksikovanih .............................................................. 220
A3 Plan evidencije stanovnitva ......................................................................................... 221
A4 Plan korienja sredstava zatite ................................................................................... 222
A5 Plan zatite domaih ivotinja, hrane, stone hrane i vode za pie ................................ 223
A6 Program upoznavanja stanovnitva sa potencijalnim opasnostima i predvienim merama
zatite, planovi, vebi i edukacije ................................................................................ 223
A7 Program vrednovanja, preispitivanja i inoviranja plana ................................................. 224
II.3. Trea faza ODGOVOR NA UDES ................................................................................ 225
1. Postupak odgovora ....................................................................................................... 225
III. MERE OTKLANJANJA POSEDICA UDE (SANACIJA) ....................................................... 232

III.1. Plan sanacije ............................................................................................................... 233
1. Ciljevi i obim sanacije .................................................................................................. 233
2. Snage i sredstva za sanaciju .......................................................................................... 233
3. Program postudesnog monitoringa ............................................................................... 234
4. Trokovi sanacije ......................................................................................................... 234
5. Nain obavetavanja javnosti o udesu ........................................................................... 235
III.2. Izvetaj o udesu ........................................................................................................... 235
1. Analiza uzroka i posledica udesa .................................................................................. 235
2. Razvoj i tok udesa i odgovora na udes .......................................................................... 236
3. Procena veliine udesa ................................................................................................. 237
4. Analiza trenutnog stanja ............................................................................................... 238
IV. PRILOZI ................................................................................................................................. 239
1. UVOD
Rizik je mogunost nastajanja okolnosti ili neeljenog dogaaja koji u sluaju ostvarivanja mogu
bitno da narue ili ugroze ljudske ivote, materijalna dobra i funkcionisanje ekosistema.
Interesovanje za analizu rizika veoma je poraslo u poslednjih par decenija. Razlozi za

istraivanje i razvoj novih metoda analize rizika nastaju iz praktinih problema i potreba. Sistemi u
kojima se ovek nalazi postaju sve sloeniji, kako sa tehnikog i tehnolokog aspekta, tako i sa
organizacionog i drutvenog. Veliki i sloeni industrijski sistemi, energetska postrojenja, sistemi
naoruanja, rafinerije, skladita opasnih materija, kao i mnogi drugi slini objekti, po pravilu sadre
potencijalne otkaze kojima ugroavaju bezbednost, zdravlje, ivote ili okolinu oveka. Slino je i sa
velikim projektima koji se preduzimaju u manje ili vie neizvesnoj okolini. Poremeaji na tritu,
promena ekonomske politike vlade ili nestabilnosti u ukupnoj politikoj situaciji mogu uticati da neki
dobro planirani projekti propadnu.
Sistemi, dakle, postaju sloeniji, a u njima izbor pravilne odluke ili reenja sve tei. Posledice
pogrene odluke, odnosno loeg reenja su zato ozbiljnije i skuplje. Sve ovo trai sistemski nauni
pristup koji bi omoguio donosiocima odluke metode odluivanja u kojima e se, pored ostalog, rizik
analizirati, proceniti i eventualno smanjiti. Ove metode mogu biti kvantitativne i kvalitativne prirode,
kao i njihova kombinacija. Donosilac odluke esto eli da konanu odluku bazira i na kvantitativnim
pokazateljima.
Jedan od pristupa koji pomae onome ko donosi odluke u uslovima neizvesnosti i rizika je
nesumnjivo metodologija teorije pouzdanosti koja je znaajan podstrek za razvoj dobila ba iz potrebe
analize rizika.
Prema optoj definiciji, pouzdanost je verovatnoa da e posmatrani sistem izvriti svoju

funkciju u odreenom vremenskom periodu i pod specifinim uslovima bez otkaza. Nasuprot tome,
nepouzdanost sistema je verovatnoa neeljenog dogaaja.
U praksi se esto pojam pouzdanost sistema poistoveuje sa pojmom bezbednost sistema.

Svaki tehnoloki sistem treba, s jedne strane, da obezbedi potrebnu pouzdanost rada ime bi omoguio
nesmetano odvijanje procesa, a sa druge strane, treba da garantuje bezbednost ivota i zdravlja kao i
ouvanje materijalnih i prirodnih dobara. Dakle, bezbednost i pouzdanost tesno su povezani. Otuda je
prisutno shvatanje da bi se objedinilo svojstvo pouzdanost-bezbednost. Meutim, ova terminologija
primenjena na proizvodni sistem moe da izazove dvosmislenost i dovede do nejasnoe.
U matematikom smislu, bezbednost sistema je verovatnoa da sistem prua zatitu ljudi i

materijalnih dobara u datim uslovima za odreeno vreme. S obzirom na definiciju, bezbednost sistema
se moe analizirati na isti nain kao pouzdanost sistema. Pokazatelji pouzdanosti i bezbednosti se
opisuju analognim matematikim izrazima.
U svakodnevnoj praksi pojam rizik ima vie razliitih znaenja. Slino tome, ni u teoriji ne
postoji jedna opte prihvatljiva definicija. Najkrae reeno, prema Vebsterovom reniku rizik je
mogunost gubitka ili povrede ili izlaganje takvoj mogunosti. Gubici mogu biti razliiti: finansijski,
ekonomski, politiki, socijalni i tako dalje sve do gubitaka ljudskih ivota. Slina raznovrsnost se sree
i kod povreda od fizikih oteenja do kanjenja ili naruavanja ugleda.
Rizik u optem smislu obuhvata i neizvesnost i rezultat neizvesnosti. Mera rizika u praksi moe
biti razliita. Nekada je ona jednaka verovatnoi nezadovoljavajuih izlaza, a nekada se rizik meri
moguim finansijskim gubitkom. To su razlozi za razvoj analize rizika kao inenjersko-ekonomske
discipline koja nastoji da razvije i standardizuje pristupe tretiranju rizika.
Kvantitativnoj analizi rizika prethodi precizna definicija mogueg neeljenog dogaaja (T) ije bi
deavanje izazvalo gubitak. Analiza poiva na sledeoj osnovnoj definiciji faktora rizika ili izlaganje
riziku:
R = Q (T) x L (T)
gde je R izlaganje riziku, L (T) gubitak ako se desi neeljeni dogaaj. Uobiajeno je da se faktor
rizika u analizi skraeno naziva rizik. Tako definisan rizik obuhvata verovatnou dogaaja koji izaziva
gubitak ili vrednost gubitka.
Zadatak analize rizika zavisi od konkretne situacije. On se moe svesti samo na procenu rizika
prema gore navedenoj formuli. Savremeni pristupi insistiraju na primeni analize rizika i u cilju
smanjenja rizika. U ovim pristupima polazi se od uverenja da se rizikom moe upravljati i da uvek
postoje slobode u izboru akcija i alternativa kojima se rizik objektivno smanjuje. To je navelo neke
autore da koriste pojam inenjerstvo rizika, koji se pored analize bavi i metodama smanjenja rizika.
Inenjerstvo rizika je integrisani prilaz svim aspektima analize rizika. Njegov cilj je da
identifikuje i meri neizvesnost kao svojstvo, i da razvije pronicljivost neophodnu za promene
pridruene rizicima kroz efektivne i efikasne odluke. Inenjerstvo rizika koristi analizu rizika na vrlo
irok i fleksibilan nain u svrhu boljeg upravljanja rizikom.
2. ELEMENTI ZA PROCENU RIZIKA
Metodologijom upravljanja rizikom od udesa bie definisane irine povredivih zona razliitog
stepena oteenja uz simulaciju karakteristinih sluajeva, od manjih kvarova u pogonu do havarija
veih razmera, kao to su eksplozije kompletne koliine uskladitenog materijala u rezervoarima, poar
u magacinu gotove robe, kao i nekoliko havarijskih situacija manjih razmera ije se posledice
ograniavaju na objekat u kojem je smetena oprema ili u krajnjoj mogunosti na fabriki krug.
Havarije veih razmera su u fabrikama ovakve vrste veoma redak sluaj.
U toku samog procesa proizvodnje su povremeno mogui zastoji u proizvodnji koji su rezultat
ispada pojedinih elektromotora iz rada ili sitnijih kvarova. Ovakvi zastoji se u maksimalnoj meri
eliminiu kvalitetnim remontom opreme van kampanje. Navedene situacije se mogu tolerisati u
odreenoj meri obzirom na sloenost opreme, veliki broj elektromotora razliite snage, a posebno zbog
komplikovane proizvodnje u kojoj postoji veliki broj promenljivih parametara koje je potrebno drati
pod kontrolom. Posledice navedenih kvarova su zanemarljive i odraavaju se iskljuivo na gubitak
vremena uz mogunost nastanka materijalne tete manjeg obima.
Procena stepena ugroenosti objekata i ire okoline od opasnih materija, preventivne mere
zatite, organizacija postupanja i organizovanja ljudi i sredstava u sluaju udesa prilikom rada
preduzea AD Fabrika eera TE-TO Senta, je izraena prema okviru pravne regulative iz oblasti
zatite ivotne sredine tj. Pravilniku o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od
zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Slubeni glasnik
Republike Srbije broj 60/90 i 63/94) i na osnovu lana 47. stav 1. taka 3) Zakona o dravnoj upravi
(Slubeni glasnik RS, broj 79/05), Ministar za zatitu ivotne sredine je izdao Instrukciju o primeni
Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa. Metodologija je po sadraju slina
Risk Management program-u i Dokumentu Risk assessment. Kod izrade Metodologije korien je
pored navedenih dokumenata i dokument Risk Management Program Guidance For Offsite
Consequence Analysis (EPA Dokument 550-B-99-009), kao i druga literatura iji je spisak naveden u
tekstualnom prilogu. Proraun udaljenosti karakteristinih koncentracija je izvren pomou
programskih paketa CAMEO i ALOHA.
Pored navedenog, napominjemo injenicu da je u zemljama EU stupila na snagu Direktiva

99/92/EC, prvi dokument takve vrste koji povezuje problematiku zatite na radu i protiveksplozivne
zatite uz obaveznu implementaciju procene rizika.
Do sada je u svetu sintetizovano ili ekstrahovano iz prirode preko 10 miliona supstanci od kojih
se oko 100.000 nalazi u komercijalnoj primeni. Takoe se procenjuje da se na svetsko trite svake
godine ubaci oko 1000 novih jedinjenja u koliini veoj od jedne tone.
Zajednika karakteristika skoro svih supstanci koje se koriste u procesima proizvodnje ili se
dobijaju kao poluproizvod ili finalni proizvod je da su u prekomernim koncentracijama tetne zbog
mogueg dejstva na zdravlje, da su eksplozivne, samozapaljive ili da poseduju bilo koje drugo svojstvo
opasno po ivot i zdravlje ljudi, ivotinja i ivotnu sredinu uopte. Zbog toga je neophodno voditi
kontrolu njihove pravilne upotrebe u proizvodnji, prometu, prevozu, skladitenju i odlaganju.
Cilj izrade ove metodologije je da se preventivom u to veoj meri izbegnu neeljene posledice
kod razliitih vrsta udesa kao i da se posledice udesa amortizuju na najbolji mogui nain.
Polazei od opte definicije rizika kao mogunosti realizacije neeljenog dogaaja, odnosno
uestalosti ili verovatnoe nastanka nepoeljnih posledica pri realizaciji neke opasnosti, rizik u
ivotnoj sredini se moe definisati kao verovatnoa ugroavanja ljudi i ivotne sredine pri nastajanju
odreene opasnosti. Pod opasnou podrazumeva se takvo stanje tehnolokog sistema pri kome je
mogu nastanak pojava ili procesa sposobnih da ugroze ljude ili ivotnu sredinu.
Metodologija za procenu opasnosti, odnosno rizika od udesa i opasnosti od zagaivanja ivotne
sredine se sastoji od tri glavne celine:
I. Analiza opasnosti od udesa cilj analize rizika je:

definisanje problema koji su u vezi sa tehnolokom delatnou, a praeni su emisijom
materijala i oslobaanjem energije u ivotnoj sredini,
izbor prioriteta za preduzimanje upravljakih akcija,
odreivanje efektivnosti realizacije mera za umanjenje rizika.
Rizik se javlja kod svih tehnolokih sistema, a posebno je izraen kod procesa u kojima se
odvijaju hemijske, fiziko-hemijske ili energetske transformacije.
Prema nainu realizacije ekoloki rizik se moe klasifikovati na:
Udesni rizik koji je vezan za iznenadno odstupanje funkcionisanja tehnolokih
sistema od normalnog reima. Pri tome, nastaje oslobaanje energije i emisija materija,
koje dovode do ugroavanja odreenog ekosistema, ili ak i do nepovratnih promena
prirodnih procesa u ivotnoj sredini. Po pravilu, posledice ovog vida delovanja rizika
imaju lokalni karakter, mada u nekim sluajevima mogu biti od regionalnog ili
globalnog (ernobijski udes) karaktera.
Kumulativni rizik ima iste posledice, s tim to one mogu dovesti do lokalnog,
regionalnog i globalnog efekta (promena klime, troenje ozona i sl.). posledice se
javljaju kao rezultat akumuliranja niza procesa ili materija (ugljen-dioksida, azotovih
oksida, freona, ugljovodonika i sl.), u ivotnoj sredini pri normalnom funkcionisanju
tehnolokih sistema.
II. Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes ocena rizika podrazumeva proceduru
nalaenja rizika, koja mora karakterisati kako verovatnou nastajanja opasnog dogaaja (emisiju
produkata) tako i verovatnoe negativnih posledica izazvanih tim dogaajem.
Rizik nastanka opasnosti uslovljen je sledeim pretpostavkama:
postojanjem izvora potencijalne opasnosti,
dejstvom (uticajem) elemenata opasnosti,
vrednovanjem stepena elemenata opasnosti,
ekspozicijom ljudi i ivotne sredine delovanju elemenata opasnosti
Ovakva strukturizacija rizika omoguava definiciju osnovnih elemenata ocene rizika i to su:
Prvi element - ispoljavanje opasnosti, ukljuuje utvrivanje izvora i elementa opasnosti,
ukljuuje utvrivanje izvora i elemenata opasnosti a takoe i objekata (zona) njihovog
potencijalnog delovanja.
Drugi element ocena uticaja (ekspozicije), podrazumeva odreivanje verovatnoe
delovanja elemenata opasnosti na razmatrane objekte (ovek i ivotnu sredinu) i
utvrivanje stepena opasnosti. Ona ukljuuje odreivanje veliine, nivoa delovanja,
njihove uestalosti i njegovo verovatno vreme trajanja. Ovi podaci se dobijaju
eksperimentalnim metodama ili modeliranjem.
Trei element utvrivanje odstupanja od standarda (normativa) ime se ostvaruje
bezbednost oveka i ekosistema prema delovanju odreenih elemenata opasnosti ili
njihove kombinacije. Poetni momenat, pri tome, jeste utvrivanje praga delovanja.
etvrti element je utvrivanje ukupnog rizika na ivotnu sredinu sa korienjem
kvantitativnih i kvalitativnih parametara odreenih u prethodnim elementima za svaki
izvor i element opasnosti. Ako kvantitativna ocena ili merenje nije mogue, onda se
primenjuje metod ekspertnih ocena.
III. Otklanjanje posledica upravljanje rizikom pod upravljanjem se podrazumeva skup
postupaka kojima se obezbeuje odravanje parametara postavljene funkcije cilja u granicama
dozvoljenih odstupanja u datom vremenu i datim uslovima. Upravljanjem rizikom se odreuje
procedura, pri zadatim ogranienjima i zadatim resursima u vremenu, u cilju njegove
minimalizacije. To podrazumeva proceduru spreavanja nastanka nepoeljnih situacija, a takoe
i otklanjanje posledica u sluaju kad one nastaju. U procesu upravljanja rizikom uopteno
izdvajaju se etiri elementa:
Prvi element je utvrivanje prioriteta meu izvorima i elementima opasnosti pomou
matrice karakteristika rizika i putem poreenja verovatnoe ocene rizika.
Drugi element upravljanja rizikom je uporeivanje otkrivenih negativnih a takoe i
pozitivnih strana funkcionisanja objekata izvora rizika.
Trei element je odreivanje intenziteta regulisanja. Vri se izborom mera sa najveim
stepenom sposobnosti minimizacije ili odstranjivanje rizika.
etvrti element upravljanja rizikom je donoenje reenja.
Metodologija se primenjuje pri proceni opasnosti od rada i korienja objekata, postrojenja,

ureaja, instalacija, opreme, saobraajnih sredstava i drugih sredstava rada u kojima se proizvode,
prerauju, prevoze, skladite ili na drugi nain koriste opasne materije koje mogu izazvati udes, radi
zatite ljudi, prirodnih i materijalnih dobara i drugih objekata u okolini opasnih aktivnosti (tzv.
povredivi objekti).
Investitor mora voditi evidenciju o vrstama i koliinama opasnih materijala u proizvodnji,

upotrebi, prometu, skladitenju i odlaganju. Evidencija se vri na standardnim obrascima. Obrasci su
sastavni deo ovog elaborata. Investitor je duan da obrasce dostavlja nadlenom Ministarstvu zatite
ivotne sredine jednom godinje, do 31. januara tekue godine za prethodnu godinu.
Elaborat se sastoji od:

- opte dokumentacije;
- tekstualnog dela;
- tekstualnih priloga;
- grafikih delova sa crteima i
- grafike dokumentacije.
I. ANALIZA OPASNOSTI OD UDESA
I.1. PRVA FAZA IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI
1. Priprema;
2. Sakupljanje podataka;
3. Identifikacija;
4. Primena identifikacije.
I.1.1. Priprema
Potrebno je formirati struni tim u okviru priprema za analizu rizika odnosno identifikaciju
opasnosti od udesa u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i
od zagaenja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Slubeni glasnik
Republike Srbije, broj 60/94) i na osnovu lana 47. stav 1. taka 3) Zakona o dravnoj upravi
(Slubeni glasnik RS, broj 79/05), Ministar za zatitu ivotne sredine je izdao Instrukciju o primeni
Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa.
Cilj ovog elaborata je da:

- odredi verovatnou stvaranja uslova za akcidentne situacije u skladu sa
kriterijumima datim u Pravilniku i Instrukciji;
- izvri procenu rizika od udesa;
- definie granice ugroenog prostora u skladu sa rezultatima analize i da izvri evidenciju
povredivih objekata unutar ugroenog prostora;
- da uputi vlasnika - korisnika na nune radnje koje mora obaviti u okviru standardne
statistike sigurnosti ljudi, opreme i okoline.
Tim za identifikaciju opasnosti od udesa u objektima A.D. Fabrika eera TE-TO Senta, sastoji
se od:
1. Joef iai, koordinator plana zatite na mestu udesa i lan tima za izradu procene.
2. Antal imanov, zamenik koordinatora plana na mestu udesa i lan tima za izradu procene.
Struni tim Instituta za Bezbednost i preventivni inenjering Novi Sad sainjavaju:
1. Mirko drnja, dipl. ing. znr ef strunog tima i lanovi tima:
2. edomir Lazarevi, dipl. ing. el.

3. Ostoji Duan, dipl. ing. tehn.
4. arko Novakovi, dipl. ing. ma.
5. Maksim Rapaji, dipl. hem.
Opta dokumentacija:
Upis u sudski registar,

Licence odgovornih projektanta.
1. Opti podaci o preduzeu AD Fabrika eera TE-TO Senta
Tabela broj 1: Opti podaci o preduzeu
Godina izgradnje objekta: 1961. godine
Promena vlasnika preduzea (ko, od kada): Veinski vlasnik Saist sa seditem u ezeni, Italija od 2002.
god.
Zvanian naziv preduzea: AD fabrika eera TE-TO
Telefon 024/646-100
Fax. 024/646-132
Generalni direktor: mr Ljubia Radenkovi
Zamenik direktor: -
IFRA DELATNOSTI: 15830 proizvodnja eera
GRANA PRIPADNOST: Proizvodnja eera i trgovina eerom
PODACI O KOORDINATORU PLANA ZATITE NA
MESTU UDESA
Ime i prezime: Joef iai
Adresa: Karaoreva bb, Senta
Telefon: 024/646-209
PODACI O ZAMENIKU KOORDINATORA PLANA
ZATITE NA MESTU UDESA
Ime i prezime: Antal imon
Adresa: Karaoreva bb, Senta
Telefon: 024/646-209
Glavni inenjeri odravanja:
- Mainski deo Laslo Novak
- Elektro deo Tibor Bata
Lica odgovorna za poslove ZOP, BZR i zatitu ivotne

sredine: andor Varga
Broj stalno zaposlenih radnika, puno radno vreme: 190
Broj radnika primljenih na odreeno vreme: 11
Broj angaovanih radnika koji su zaposleni u drugim
70
preduzeima:
Maksimalan broj radnika koji se moe nai u fabrikom
krugu: 500
Vlasnik zemljita na kojem se nalaze objekti eerane: AD Fabrika eera TE-TO Senta
Merenje emisije u vazduh: Da
Merenje imisije: Da
Crpilite vode za pie: Nema. Koristi se gradski vodovod.
Mikrobioloko ispitivanje vri se svakog meseca, sa 5 mesta
za uzorkovanje, od strane Zdravstvenog centra Gere Itvan
Ispitivanje kvaliteta vode za pie:
OJ opta bolnica mikrobioloka laboratorija Senta. Ostala
ispitivanja vri vlasnik gradskog vodovoda JKP Senta
Krajnje odredite:
- Tehnoloke vode: - Preista vode reka Tisa
- Vode za hlaenje: - Reka Tisa
- Atmosferske kanalizacije: - Reka Tisa
- Fekalne kanalizacije: - Preista vode reka Tisa
Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda: Da
Da li se vrsti otpad klasira i reciklira:
- Papir da
- Drvo da
- Plastika da
- Staklo da
- Metal da
Merenje buke u ivotnoj sredini: da
Kratak opis akcidentnih situacija u zadnjih 30 godina: Nije bilo znaajnih akcidentnih situacija
PODATKE POPUNIO:
Ime i prezime: Joef iai, Funkcija: Ruk. smene proizvodnje, Telefon: 024/ 646 209
I.1.2. Sakupljanje podataka
2.1. Potrebna tehniko tehnoloka dokumentacija
Procena ugroenosti objekata se utvruje u skladu sa odredbama navedenog Pravilnika, a u

skladu sa sledeim pravnim aktima se obavlja tumaenje dobijenih rezultata i predlaganje mera zatite:
o Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 135/2004, 36/2009 i 36/2009 - dr. zakon);
o Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 25/96);
o Zakon o zatiti od poara (Sl. glasnik SRS, br. 37/88, 53/93, 67/93 i 48/94);
o Zakon o prevozu opasnih materija (Slubeni list SFRJ, broj 27/90);
o Zakon o dravnoj upravi (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 79/05);
o Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne
sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Sl. glasnik RS, br. 60/94);
o lan 47. stav 1. taka 3) Zakona o dravnoj upravi (Slubeni glasnik RS, broj 79/05), Ministar
za zatitu ivotne sredine je izdao Instrukciju o primeni Pravilnika o metodologiji za procenu
opasnosti od hemijskog udesa
o Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i metodama za njihovo
ispitivanje (Slubeni glasnik RS, br. 23/94);
o Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisija, kriterijuma za uspostavljanje
mernih mesta i evidenciji podataka (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 54/92);
o Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka
(Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 30/97);
o Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl.glasnik SRS, br.31/82);
o Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS,
br.55/2001);
o Pravilnik o tehnikim normama za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova (Sl.list SRJ,
br. 6/92);
o Uredba o klasifikaciji voda meurepublikih vodotoka, meudravnih voda i voda obalnog mora
(Sl.list SFRJ, br. 6/78);
o Klasifikacija materija i robe prema ponaanju u poaru JUS Z.C0.005;
o Jugoslovenski standardi za protiveksplozivnu zatitu iz grupe JUS N.S8;
o Jugoslovenski standardi za elektrine instalacije u zgradama iz grupe JUS N.B2;
o Jugoslovenski standardi za instalacije niskog napona JUS N.B2 741;
o Osnovna tehnika pravila bezbednosti.
Metodoloki pristup i sam sadraj procene ugroenosti objekta odreen je Pravilnikom o

metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaenja ivotne sredine, merama
pripreme i merama za otklanjanje posledica (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 60/94).
U cilju procene opasnosti i definisanje mera koje je neophodno primeniti kako bi se mogue
opasnosti svele u granice prihvatljivosti, neophodno je utvrditi zastupljenost tehnoloke koncepcije i
prikupiti podatke na terenu.
Pri izradi Analize opasnosti od udesa koriena je sledea investiciono tehnike dokumentacija:
Plan zatite od poara u AD Fabrici eera TE-TO Senta,

Elaborat o upravljanje rizikom od udesa u AD Fabrici eera TE-TO Senta,
Glavni tehnoloko-mainski projekat rekonstrukcije na stanici ekstrakcije u AD Fabrici eera
TE-TO Senta,
Grafike podloge.
Za procenu ugroenosti koriene su metode date u preporukama i uputstvima Svetske
zdravstvene organizacije.
o Specification for Environmental Management Systems BS7750:1994;

o Systeme de management environmental AFNOR 30X-200;
o Akt o ureenju menadmenta ivotne sredine Nemake (NAGUS) DIN, 1993;
o ISO smernice za auding ivotne sredine;
o Uredba 1863/93 EU za eko-audit;
o Klasifikacija materija i roba prema ponaanju u poaru JUS Z CO 005/79;
o Izvod iz Evropskog sporazuma o meunarodnom drumskom prevozu opasnih materija (ADR);
o Klasifikacija opasnih materija metodom RHI (Reaction Hazard index);
o Dangerous Properties of Industrial Materials Sixth Edition N. Irving Sax K. Weisburger Van
No strand Reinhold Company New York, Cincinnati, Toronto, London, Melbourne 1985.
o Metode za analizu hazarda date u tehnikom uputstvu za kontrolu hazarda od strane
Meunarodne organizacije za rad ILO eneva 1990. godina;
o Hommel: Handbuch der Gefarlichen Gutar, Springer Varlag Berlin;
o Chemical Abstracts registarski brojevi CAS RN;
o Proraun udaljenosti karakteristinih koncentracija je izvren pomou programskih paketa
CAMEO i ALOHA;
o Preliminarna analiza rizika preporuena od strane unije hemijske industrije Francuske, kao
metoda za analizu zatite u koncepciji hemijskog postrojenja.
2.1.2. Opis lokacije sa kartom u odgovarajuoj razmeri sa legendom
Makrolokacija
Senta se nalazi u Panonskoj niziji na desnoj obali reke Tise, u dananjoj Bakoj.
Grad Senta danas zahvata povrinu od 293 km2. Na ovome prostoru ivi vie nacionalnih manjina, a
najvie je Maara. Ukupan broj stanovnika grada je 28.767 koji ive u 10.907 domainstava. Nadmorska
visina Sente je 84 m, srednja januarska temperatura -1,3 C, a srednja julska 22,8C, to znai da Senta
ima areno klimatsko podnevlje pogodno zimi za odmor, a leti za kupanje i rekreaciju. Klima Sente je
stepsko-kontinentalna, a godinja koliina padavina je oko 570 mm.
AD Fabrika eera TE-TO Senta se nalazi jugoistono od grada Senta. Sagraena je na

ravniarskom terenu, uz reku Tisu, sa veoma pogodnim pristupom.
Poloaj fabrike je takav da joj se bez veih smetnji omoguuje pruanje blagovremene i efikasne
pomoi u sluaju poara i drugih nesrea, kako od strane vatrogasne policije, vatrogasnog drutva
DVD, tako i susednih organizacija i odgovarajuih vojnih jedinica, a najvie od strane industrijskog
dobrovoljnog vatrogasnog drutva same fabrike.
Vatrogasno drutvo DVD Senta je locirano na udaljenosti od oko 3.000 m od fabrike. Na toj istoj
udaljenosti se nalazi i Vatrogasna policija, kao i Sekretarijat za poslove narodne odbrane.
Juno od fabrike, na oko 17 km od Sente, je prvo vee mesto - Ada, sa svojom vatrogasnom
policijom i vatrogasnim drutvom DVD.
U neposrednoj blizini fabrike, na svega 300 m severno, nalazi se industrija za preradu kudeljne
stabljike - Kudeljara, sa svojim veoma prostranim krugom, koji se koristi za smetaj (kamarisanje)
kudeljne stabljike i njenu pripremu za preradu. Jednim svojim delom krug Kudeljare se granii sa
Fabrikom eera, odnosno njenim na poare veoma osetljivim objektima. Sa iste strane u neposrednoj
blizini je i Fabrika gotovih jela i Betonjerka.
Na oko 1.000 m, pravcem prema Senti, nalazi se vojna kasarna, a na oko 700 m udaljenosti u
pravcu severoistoka su i prvi stambeni objekti. Istim pravcem, sa druge strane puta (Karaoreve
ulice), na udaljenosti od oko 500 m, nalazi se alatnica "Sental". Juno od fabrike se nalazi fabrika za
preradu melase "Fermin".
Veoma povoljnom poloaju Fabrike u odnosu na mesto i udaljenost Vatrogasnog drutva DVD
Senta i Vatrogasne policije, kao i nekih drugih preduzea i Vojske, doprinose i relativno dobre i iroke
saobraajnice izgraene od vrstog materijala, koje se mogu bez tekoa koristiti za intrvencije u
sluaju potrebe.Jedinica vatrogasnog drutva DVD Senta e se najverovatnije kretati ulicama:
1. Petra Drapina - Tani Mihalja - Ivana Gundilia - Trg 1. maja - Karaoreva, ili
2. Petra Drapina - Tani Mihalja - Boka Jugovia - Trg narodnog fronta - Doa era - JNA -
Industrijski put - Karaoreva.
Vetake zapreke, semafori imaju uticaja na smanjenje brzine vozila u vreme kretanja
vatrogasnih vozila u pravcu Fabrike eera u sluaju incidenta. Dolazak jedinice vatrogasne policije na
mesto poara se oekuje u vremenu 4-6 min kod manje frekventnog saobraaja i 6-8 min u sluaju
poveane frekvencije saobraaja.
U vanrednim vremenskim prilikama, naroito u toku zime, vee poledice i sneni nanosi na
kolovozima mogu imati negativnog uticaja na brzinu kretanja motornih vozila to bi za posledicu
moglo imati produenje vremena potrebnog za stizanje do Fabrike za 30-40%.
Slika 1. Varijante kretanja vatrogasnih jedinica, kao i poloaj Fabrike u Senti
2.1.3. Opis objekta sa situacionim planom i legendom
Detaljan raspored objekata koji se nalaze u krugu Fabrike eera TE-TO Senta prikazan je na
Situacionom planu (prilog 1).
Tabela broj 1: Popis objekata na situacionoj karti
Redni
Objekat Pozicija na situaciji
broj
1. Portirnica br. 1 1
6. Vagonska vaga 6
7. Sirovinska laboratorija 7
8. Velika vaga 8
9. Magacin semena 9
10. Crpna stanica 10
11. Radionica spoljnjeg transporta 11
12. Elfa 12
13. Dozator repe 13
14. Straara u kampanji 14
15. Magacin rezanaca 15
16. Batovanska kuica 16
17. Magacin termo rezervnih delova 17
18. Nov magacin uvreenog eera i rezanaca 18
19. Podstanica centralnog grejanja 19
20. Mala kolska vaga 20
21. Skladite eerne repe 21
22. Kanali eerne repe 22
23. Vatrogasno spremite 23
24. Cisterna za H2SO4 24
25. Cisterna za formalin i kontramin 25
26. Glavna proizvodna hala 26
27. Ambulanta 27
28. Upravna zgrada 28
29. Arhiva sportskog kluba 29
30. Fudbalsko igralite 30
31. Novi magacin eera 31
32. Stari magacin eera 32
33. Radionica 33
34. Energana turbo hala 34
35. Energana mazut HPV 35
36. Kreana 36
37. Suara 37
38. Rezervoar gustog soka i pumpna stanica 38
39. Rezervoar mazuta 39
40. Skladite gvozdenog cevnog i profilnog materijala 40
41. Rezervoar melase i pumpna stanica 41
Redni
Objekat Pozicija na situaciji
broj
42. Garaa sa radionicama 42
43. Graevinski pogon 43
44. Magacin gasa - sudovi pod pritiskom 44
45. Magacin zapaljivih tenosti 45
46. Pomoni magacin materijala meovite robe 46
47. Otpad kristala 47
48. Otpad termoelektrane 48
49. Seljaka vaga eerne repe 49
50. Parking prostor 50
51. MRS gasa 51
52. Protivpoarni aht gasovoda 52
53. Unutranji gasovod 53
54. Spoljni gasovod 54
55. Mazutovod 55
56. Garae i magacini materijala 56
57. Podstanica toplovoda 57
58. TS-1 58
59. TS-2 59
60. TS-3 60
61. TS-5 61
62. TS-6 62
63. Aneks glavne hale 63
64. Tehniki magacin 64
65. Skladite kamena 65
66. Skladite uglja 66
67. Skladite ljake 67
68. Aneks kotlarnice 68
69. Odelenje sporednih proizvoda 69
70. Pumpa za gorivo D-2 70
71. Komandni ureaj za uzimanje uzoraka 71
72. Priruni magacin ulja 72
73. Garderoba kreane 73
74. Montane limene garae 74
75. Podzemni rezervoar D-2 75
76. Magacin ulja 76
77. Podzemni rezervoar otpadnog ulja 77
78. Montane limene garae 78
79. Montana limena garaa 79
80. Poarni zid 80
81. Garderoba garae 81
82. Nadstrenica za biciklove 82
83. Magacin gasova pedoloke laboratorije 83
84. Nadzemni rezervoar 84
85. Pumpna stanica mazuta 85
86. Rezervoar kondenzata energane 86
Redni Objekat Pozicija na situaciji
broj
87. Nadzorno mesto crpne stanice 87
88. Nadstrenica za biciklove 88
89. Istovarna stanica mazuta 89
90. Stara pumpna stanica 90
91. Portirnica br. 6 (van upotrebe) 91
92. Magacin cevi 92
93. Skladite koksa 93
94. Hvata trave i mulja 94
95. Pretovarni most eerne repe 95
96. Radionica kod GT-3 96
97. elezniki kran 97
98. Iglasti pretovariva eerne repe 98
99. Skladite koksa 99
100. Barometrijska kondenzacija 100
101. T5 20 (LUCIJA) 101
102. Kolska vaga 50 t 102
103. Dekanter D1 103
104. Idrascreen 104
105. Bazen za denitrizaciju i oksidaciju 105
106. Dekanter D2 106
107. BMA Difuzija 107
108. TS 7 BMA Difuzije 108
109.0 TS E (Energana) 109
110. Rezervoar za natrijum-bisulfid 110
U Fabrici eera, pored proizvodnog pogona, nalazi se termoenergetski blok, skladini prostori
sirovina, pomonog materijala, proizvoda i otpadnog materijala, pomoni objekti, pratee
laboratorije i administrativni deo.
Oko glavne hale su locirani sa severoistone strane Stara i Nova suara koje se oslanjaju na
Halu i meusobno su povezane. Sa jugoistone strane na halu se naslanjaju Podstanica toplovoda i
Barometrijska kondenzacija. Kreana se nalazi sa jugoistone strane i od hale je udaljena oko 30 m.
Trafostanica 2 se jednom stranom oslanja na Glavnu halu, a drugom na spoljni zid Stare suare. Sa
severoistone strane se nalazi Aneks Glavne hale i Trafostanica 1.
Jugoistono od glavne hale, na rastojanju od 10 m, izgraen je kompleks Energane koji se

sastoji od etiri objekta povezanih u jednu graevinsku celinu i to od Turbohale sa transformatorima,
Silosa za ugalj, Kotlarnice i Aneksa.
Na prostoru ogranienom Glavnom halom i Energanom, izgraena je Remontna radionica.

Objekat se nalazi na rastojanju od 10 m od Glavne hale.
Skladini prostori su locirani posebno. Skladita eerne repe nisu ugroena od poara, ali zato
skladita eera su poarno opasna jer se pored magacina koriste i za punjenje eera u ambalau. U
jugoistonom delu fabrikog kruga su locirani magacini razliitog zapaljivog materijala i razliite
vrste radionica za potrebe Fabrike.
Posebno je odvojen skladini prostor osuenih rezanaca. Zatitnim zelenim pojasom ovaj
prostor je odvojen od proizvodnog dela.
Do svih objekata pojedinano, izgraene su interne saobraajnice sa tvrdom podlogom to

omoguava prilaz vatrogasnim vozilima do objekata. Kruni tok saobraaja nije omoguen oko
proizvodnog dela fabrike, kao ni u energetskom delu.
Upravna zgrada (28) je jednospratni objekat koji se sastoji od prizemlja i sprata koji su povezani
jednim dvokrakim stepenitem. Objekat je namenjen za smetaj administrativnih i strunih slubi u
kancelarijama koje se nalaze u prizemlju i spratu objekta. U sastavu upravne zgrade je vetrobranski
prostor i Glavna portirnica (1), sa telefonskim sistemom za vezu i ureajem za alarmiranje. Na spratu je
smetena kafe kuhinja.
Crpna stanica (10) i Nadzorno mesto crpne stanice (87) slue za obezbeenje tehnoloke vode za
gaenje poara. Uz crpnu stanicu je smetena i Trafostanica TS-3 (60).
Portirnica br. 3 (3) i Portirnica br. 4 (4) su namenjene za kontrolu ulaza i izlaza u fabriki krug.
Sastoje se iz kancelarijskog prostora i mokrog vora.
U Radionici kod GT-3 (96) se obavlja remontovanje i izvode bravarski radovi.
U Radionici spoljnog transporta (11) se u posebnoj prostoriji vri zavarivanje, ali se u njoj nalazi
kovaka vatra koja se loi koksom. U radionici se nalazi i prostorija koja se koristi kao ajna kuhinja i za
odmor. Uz radionicu je priruni magacin u kojem se uvaju rezervni delovi, boce za zavarivanje, masti za
podmazivanje i sl., kao i otvoreno skladite pod nadstrenicom.
Objekat Sirovinske laboratorije (7) je funkcionalno podeljen na dva dela: prizemni u kome su
smetene laboratorije sa pomonim prostorijama i deo koji je tipa P+1 u kome su na spratu smetene
administrativne prostorije i garderobni deo u prizemlju. Laboratoriju ine: Laboratorija za utvrivanje
kvaliteta eerne repe sa prostorijom za pripremu uzoraka i Pedoloka laboratorija za ispitivanje kvaliteta
zemljita. U sklopu objekta, sa pristupom sa spoljne strane, je prostorija za pripremu vode u kojoj se
nalaze tri elektrina bojlera. U objektu je smeten i priruni magacin u kome se skladite rezervni delovi
(gumena creva, cevi, akumulatori i sl.), zatim razliita ulja i masti za podmazivanje. Sa spoljne strane
objekta ulazi se u prostorije sa kompresorom pomou koga se vri priprema vazduha za potrebe
laboratorije.
U blizini laboratorija se nalazi Magacin gasova pedoloke laboratorije (83) koji se nenamenski
koristi za odlaganje praznih boca, guma, krpa i sl.
Glavna proizvodna hala (26) je funkcionalno spojena i povezana komunikacijama sa suarom

rezanaca, sa aneksom glavne hale i energanom. Unutar hale smetena je potrebna oprema, ureaji i
aparati, a tehnoloki proces je takav da je sve to postavljeno po galerijama koje idu obimnim zidovima i
meusobno su povezane mostovima. Horizontalna i vertikalna komunikacija izvedena je tako da slui za
vezu samo izmeu pojedinih etaa ili etaa i galerija i u sluaju poara ne bi mogla da se koristi za
efikasno kretanje kroz objekat. U hali su smetene i vodee radionice zavarivaka, mainske inspekcije,
stanica centrifuge i kompresorska stanica, stanino ienje soka, kristalizacija i automatika eera.
Aneks glavne proizvodne hale (63) je dvospratni objekat P+2, koji je sagraen od vatrootpornog
materijala i neposredno je vezan jednim delom za Glavnu halu. U prizemlju objekta se nalazi kuhinja sa
prirunim magacinima, sala drutvene ishrane, garderoba i u jednom delu odelenje automatiara. Na
prvom spratu u jednom delu se nalazi sanitarni vor sa kupatilom i garderobom, a na drugom delu su
kancelarije tehnikog sektora. Na drugom spratu se nalazi hemijska laboratorija sa magacinom, ajnom
kuhinjom i kancelarije.
U prizemlju Aneksa smetena je Trafostanica TS-1 (58).
Priruni magacin ulja (72) je otvoreni objekat sa nadstrenicom koji je lociran severozapadno od
glavne hale. Pod nadstrenicom su uskladitena burad sa mainskim uljem, koja spadaju u grupu
zapaljivih materija.
U ovom sektoru nalazi se i Rezervoar za sumpornu kiselinu (H2SO4) (24) koja se koristi umesto
sumpor dioksida (SO2) i skladiti se na mestu postojeeg rezervoara SO2. Sumporna kiselina se dodaje
sveoj vodi zbog odravanja kisele sredine (pH 5.5-5.8) vode za ekstrakciju. Rezervoar je zapremine 20
m3. Ispod rezervoara se nalazi betonska tankvana za prihvat kiseline u sluaju izlivanja.
Slika 2. Rezervoar za sumpornu kiselinu (H2SO4) sa betonskom tankvanom
U neposrednoj blizini rezervoara za sumpornom kiselinom se nalazi Cisterna za formalin i
kontramin (antipenuavac) (25).
Slika 3. Cisterna za formalin
Kompleks Energane-turbo hale (34) lociran je jugoistono od Glavne hale i sastoji se od etiri
objekta povezanih u jednu graevinsku celinu i to od turobohale sa transformatorima, silosa za ugalj,
kotlarnice i aneksa. Kao gorivo u kotlarnici se koristi ugalj, mazut i zemni gas. Od postojea etiri kotla,
dva su rekonstruisana za sagorevanje mazuta i zemnog gasa. Graevinskim putem su kotlovi na mazut i
gas odvojeni od kotlova na ugalj i to je izvedeno tako da se sprei svaki eventualni prodor gasa.
Trafostanica TS-5 je objekat lociran jugozapadno od Glavne proizvodne hale, a Trafostanica TS-6 u
neposrednoj blizini Remontne radionice.
Aneks kotlarnice (68) je dograen sa jugozapadne strane objekta turbohale. Objekat je spratnosti
P+2. U prizemlju je sanitarni vor sa garderobama, na prvom spratu pored sanitarnog vora sa
garderobama su dve laboratorije, a na drugom spratu su smetene kancelarije tehnikog osoblja, ajna
kuhinja i arhiva i iznad ovog dela je prostorija sindikalne sale. Ulaz u objekat je putem pokrivenog pasaa
koji prolazi pored elija sa transformatorima. Aneks je komunikacijom povezan sa kotlarnicom.
Barometrijska kondenzacija (100) je objekat u kome se obezbeuje tehnoloka voda za fabriku

eera.
Rezervoari za natrijum-bisulfid NaHSO3 (110), a kompleks sa dva rezervoara se sastoji od sledeeg:

- 2 komada leee cilindrine posude;
- Dimenzija posude je 3.500 x 2.000 mm;
- Zapremina posuda je 2 x 10 m3
- Ukupna koliina natrijum-bisulfida koja se moe nalaziti u rezervoarima je 20 m3;
- Rezervoari se nalaze u betonskoj tankvani;
- Dimenzije tankvane su 5 x 5metara, visina zida tankvane je 1 metar;
- Zapremina tankvane je 25 m3.
U sklopu rezervoara za natrijum-bisulfid se nalaze i sledei ureaji:

- Pumpa za istakanja natrijum-bisulfida iz auto-cisterne u rezervoare za natrijum-bisulfid sa
odgovarajuim gibljivim cevima;
- Dozer pumpa za doziranje natrijum-bisulfida sa cevovodom od inox-a.
Objekat Energane i HPV (35) je prizeman, graen od vatrootpornog materijala. Deo objekta
Energane se ranije koristio kao pomona kotlarnica, ali vie nema tu ulogu. Drugi deo objekta se koristi
za hemijsku pripremu vode i povezani su posredno preko sanitarno tehnikog bloka, tako da ine jednu
funkcionalnu celinu. Hemijska priprema vode HPV se obavlja u objektu koji se sastoji od tri odelenja. U
jednom se vri bistrenje vode dodatkom krenog mleka i gvoe trihlorida, a zatim filtracija preko
peanih filtera pod pritiskom. U drugom odelenju se vri demineralizacija vode preko katjonskih,
anjonskih i meanih izmenjivaa jona. Za potrebe HPV u magacinu se skladiti natrijum hidroksid u
plastinim rezervoarima, a ispred objekta na betonskom postolju u plastinim buradima se nalaze
hlorovodonina kiselina, amonijana voda i hidrazin. U neposrednoj blizini dela objekta Energane sa
severne strane nalazi se nadzemni rezervoar za mazut, kapaciteta 10 m3.
Rezervoar za melasu (41) se sastoji iz dva rezervoara sa instalacijama i pumpnom stanicom za

melasu.
U istom sektoru se nalaze Skladite krenog kamena (65) i Skladite ljake (67).
Suaru rezanaca (37) ine stara i nova suara koje sainjavaju jedinstven proizvodni prostor. U
sklopu stare suare kao aneks u prizemlju se nalazi Trafostanica TS-2 i garderoba za radnike. Tehnologija
proizvodnje je takva da je oprema rasporeena po meuspratnoj konstrukciji i protee se kroz etae tako
da ne postoji podela po spratovima. Od opreme su prisutni ureaji koji imaju elektromotore, reduktore,
prenosne sisteme (beskonane trake, valjke, gumene tokove, trakaste transportere, lananike i lance),
osovine sa leajevima, rotore i sl.
Suenje rezanaca se obavlja u bubnjevima pomou vrelih dimnih gasova koji su dobijeni
sagorevanjem zemnog gasa na gorionicima pei 15 MW i 25 MW. Temperatura gasova na ulazu se
podeava prema sadraju vode u rezancima i kree se od 800-1000C, a temperatura na izlazu iz ureaja
za suenje je obino 100-120C. Temperatura osuenih rezanaca obino iznosi 60-70C. Gorionicima u
suari manipuliu iskljuivo osobe sa poloenim strunim ispitima. Rukuje se sa komandnog pulta u
kabini.
U ovom sektoru je i Kreana (36) koju ine krena pe, prostorija MIK aparata, kompresorska
stanica, radionica i alatnica. Za proizvodnju krea i saturacionog gasa se koristi jamska krena pe
KOPPER-WISTRA 150 t CaO/dan. Krena pe se sastoji od spoljnjeg elinog plata koji je iznutra
obloen vatrostalnim materijalom. Pored toga tu se nalaze ureaji za punjenje i pranjenje krene pei
koji su vie ili manje automatizovani i mehanizovani, i ureaji za kontrolu toka peenja krenjaka. Posle
peenja, peeni kre se gasi u rotirajuim bubnjevima sa dodatkom vode ili filtrata od islaivanja
saturacionog mulja. Pri gaenju sa vodom dobija se krena suspenzija - kreno mleko.
Skladite koksa (99) predstavljaju otvoreni betonski bunkeri koji se nalaze ispod nadstrenice.
Magacin eera novi (31) i stari (32) su sagraeni neposredno jedan uz drugi i povezani su
aneksom kao prateim objektom koji se koristi za namenjene svrhe. Stari magacin je spojen sa glavnom
halom tunelskim mostom u kome se nalazi transporter za eer. U delu starog magacina eera je
smeteno odelenje za uvreavanje eera.
Odelenje sporednih proizvoda (69) se nalazi izmeu starog i novog magacina eera. Prizemlje
odelenja je u aneksnom delu izmeu dva magacina, a spratni deo zahvata severni deo starog magacina.
Odelenje slui za sitno pakovanje kristal eera i pravljenje i pakovanje eera u kocki.
eer se skuplja u bunkeru, a odatle se odvodi na maine za pakovanje od po 1 kg eera. To je

linija gde se vri tampanje kesica, njihovo formiranje, zatim se one pune eerom i potom zatvaraju. Na
kraju se zbirno pakuju u pakovanje od po 20 kg. Ova linija je u prizemlju.
Na spratu su dve linije za pravljenje i pakovanje kocki eera u pakovanja od po 1 i kg. Iz

bunkera se dozira eer, zatim se vlai, a potom formira, sui, hladi u tunelu i na kraju pakuje u kartonske
kutije, pa u zbirnu ambalau. Kutije se formiraju runo u prostoriji pored odelenja za proizvodnju kocki
eera.
Magacin suvih rezanaca (15) po svojoj nameni i konstruktivnim karakteristika predstavlja izuzetno
vaan objekat. Iz suare pneumatskim cevovodima osueni rezanci, rastresiti ili ispeletirani, se
transportuju u magacinski prostor. Na ulasku u magacin, pomou skretnice koja se nalazi na cevovodu za
pneumatski transport, izdvajaju se palete sa poveanom vlagom (iznad 14% vlage) i odlau na posebno
mesto u magacinu.
Straara (14) se koristi u kampanji zbog obezbeenja veeg stepena zatite, a objekat Batovanska
kuica (15) za smetaj potrebnog alata i pribora za odravanje zelenih povrina.
U objektu Radionice (33) smetene su specijalizovane radionice za odravanje postrojenja Fabrike.
U odelenju radionice, osim pojedinih radionica, nalazi se kancelarija rukovodioca radionice, trpezarija,
garderoba sa sanitarnim vorom. Objekat je prizeman osim u svom severozapadnom delu gde je jedan
deo podignut na sprat.
U jednom odvojenom krilu zgrade objekta radionice, nalazi se Magacin tehnike robe (64). U
jednom delu magacina se nalazi kancelarija magacionera i njegove slube evidencije. Iznad jednog dela
kancelarije nalazi se galerija koja se koristi za odlaganje limene i druge sline robe. Tehnika roba se u
znatnim koliinama slae u regale od elinih profila na policama od dasaka. Ostali deo robe se smeta
proizvoljno na podu magacina. Za vreme kampanje magacin tehnike robe se koristi u sve tri smene.
Vagonska vaga (6) slui za merenje sirovina koje se dopremaju eleznikim transportom. Osim
prostorije sa vagom, tu su jo prostorija za prune radnike u kojoj su smeteni delovi pruge, lopate i drugi
alati. Sve ove stvari su razbacane. Tu se jo nalazi garderobni prostor i mokri vor.
Magacin semena (9) je lociran izmeu magacina rezanaca i sirovinske laboratorije. Izgraen je u
skladu sa zahtevima zatite od poara. Objekat se sastoji od magacina semena i odvojenog magacina
zatitnih sredstava bilja. U magacinu semena materijal se skladiti na podu na drvenim paletama u
plastinoj i kartonskoj ambalai. Za skladitenje semenskog materijala se koristi galerija iznad
kancelarijskog dela. Pored magacina u objektu su jo i laboratorija za pripremu uzoraka zemljita za
ispitivanje (gde se zemlja sitni) i suara (gde se zemlja sui na metalnim policama). Tu je jo i kancelarija
za izdavanje semena, trpezarija i kafe kuhinja.
U magacinu zatitnih sredstava bilja nalaze se razni pesticidi, herbicidi, insekticidi, fungicidi i
vetako ubrivo sloeno po podu ili na metalnim regalima sa drvenim pregradama.
Magacin zapaljivih tenosti (45) se nalazi na kraju slepe saobraajnice. Sagraen je od

vatrootpornog materijala, ali lagani krovni pokriva nalee na drvene ronjae.
Magacin ulja (76) je smeten zapadno od magacina zapaljivih tenosti. To je objekat metalne
konstrukcije iji je pod obloen ciglama.
Pumpa za gorivo D-2 (70) se nalazi u neposrednoj blizini slepog industrijskog koloseka, izmeu
garae i magacina zapaljivih tenosti.
Podzemni rezervoar (75) je kapaciteta 20 m3 i slui za skladitenje dizel goriva D-2. Nalazi se u
neposrednoj blizini magacina sudova pod pritiskom, uz saobraajnicu.
Skladite eerne repe (21), kao i Kanali eerne repe (22) se nalaze na istonom delu kompleksa,
prema reci Tisi. Izraeni su od betona.
U ovom sektoru su i Rezervoari sa gustim sokom, kojih ima dva i Pumpna stanica za njegovo
pretakanje.
Rezervoar mazuta (39) je lociran na jugoistonoj strani fabrike. To je nadzemni objekat kapaciteta
5.000 m3. Zatitni bazen je napravljen od nabijene zemlje. Dopremanje mazuta se vri vagon-cisternama,
tankerima rekom Tisom i mazutovodom.
Izmeu rezervoara i eleznikog koloseka postavljen je vatrootporni zid -protivpoarni zid koji titi
pri gaenju u sluaju poara na rezervoaru.
Istovarna stanica mazuta (89), Pumpna stanica mazuta (85) i Nadzemni dnevni rezervoar (84)
su smeteni uz elezniku prugu - industrijski kolosek. Distribucija mazuta do potroaa, od mesta
istakanja i utakanja, vri se mazutovodima.
Skladite koksa (93) je priruno skladite, na zemlji, u neposrednoj blizini rezervoara gustog soka.
Magacin gvoa, cevnog i profilnog materijala (40) se nalazi neposredno uz saobraajnicu, na

prostoru izmeu Remontne radionice (33) i Rezervoara za melasu (41). Objekat je prizeman i slui za
smetaj uglavnom metalne robe - metalne ipke, iana roba, ventili, spirale, prirubnice i sl., koja je
sloena na metalnim regalima.
Otpad kristala (47) je ustvari otpadni elini materijal eerane koji je smeten na otvorenom
prostoru uz ogradu, prema fabrici "Fermin". Sav materijal je nabacan.
Montane limene garae (74) nisu u upotrebi i koriste se za odlaganje razliitog materijala.
Graevinski pogon (43) je prizemni objekat koji ima viestruku namenu i to: stolarska radionica sa
garderobama, kancelarije graevinskog pogona, magacin graevinske slube, farbarska radionica,
garderobe runog transporta i skladite piljevine. U stolarskoj radionici su smetene dve maine za obradu
drveta i potrebne dnevne koliine drveta. Skladite piljevine je u posebnom delu zgrade, zatvorenog tipa,
sa metalnim vratima. Piljevina se doprema iz radionice ciklonom. U magacinu graevinskog pogona su
nabacani razni alati, alatne maine, skele, dizalice, abloni za beton i sl. Zatim tu je graevinski materijal,
kao to je kre, cement i dr. Farbanje se vri runo i pomou kompresora. Uz stolarsku radionicu, pod
nadstrenicom je smeten otpadni stolarski materijal.
Merno-regulaciona stanica gasa MRS (51) je objekat koji je izgraen zbog merenja potronje i
regulaciju gasa u fabrici. Objekat MRS je smeten u junom delu kruga preduzea, udaljen od ostalih
objekata najmanje 40 m. Izgraena je na otvorenom prostoru i ograena je ianom ogradom. Pristup
objektu je obezbeen preko kruga TE-TO Senta. Od MRS gas se vodi gasovodom, nadzemno, iznad
saobraajnica, a posle na postojeim osloncima parovoda do kotlarnice i suare. U kotlarnici gasovod se
razdvaja na dva kraka i ide do dva kotla. Kod svakog kotla postoji gasna rampa. Na oba kotla postavljena
su po dva gorionika. Gasovod je celom duinom obojen utom bojom.
U pravcu razvoda gasa postavljen je na 10 m od stanice Protivpoarni aht (57).
Magacin cevi (92) je zidani objekat koji se naslanja na junu stranu starog magacina eera. Ovde
se skladite rezervne eline cevi poslagane na metalne regale.
Magacin gasova pod pritiskom (44) je objekat sagraen odvojeno od ostalih. Sastoji se od tri,
zidovima odvojene prostorije za smetaj boca sa: 1) kiseonikom, 2) acetilenom i argonom i 3) propan-
butanom. U neposrednoj blizini, na udaljenosti od oko 6 m nalazi se mesto za punjenje podzemnog
rezervoara za dizel gorivo.
Vatrogasno spremite (23), Garaa sa radionicama (42) i Garderobe garae (81) su smetene u
jedan objekat. Objekat je prizeman i odvojen od ostalih objekata. U njega su smetene garae za motorna
vozila, dizel lokomotive, zavarivaka radionica, radionice za popravku delova vozila, akumulatorska i
kompresorska stanica, vatrogasno spremite, sobe za vatrogasce i vozae, kancelarije, ajna kuhinja i
garderobni deo sa mokrim vorom.
Portirnica br. 2 (2) slui za kontrolu ulaza i izlaza na teretnom ulazu, odakle se vozila upuuju na
Malu kolsku vagu (20) koja je smetena u zasebnoj zgradi. Jugozapadno od magacina eera i
Uvreenog eera i rezanaca (18) je Podstanica centralnog grejanja (19). Pumpno postrojenje
toplovoda je smeteno u limenu montanu zgradu. Istono od podstanice je Podzemni rezervoar
otpadnog ulja (77), gde se skuplja otpad motornog ulja, mainska mast i sl. koje se povremeno prospu.
Objekat Ambulante (27) se nalazi severozapadno od upravne zgrade. Namenjen je potrebama slube
zdravstvene zatite fabrike, kao i slubi zatite na radu i zatite od poara i fizike bezbednosti.
Arhiva sportskog kluba (29) je objekat lociran izvan ueg fabrikog kruga, najblie Upravnoj
zgradi. Objekat se koristi u jednom delu za smetaj i uvanje stare arhive, a drugi deo objekta se koristi za
potrebe sportskog kluba.
Fudbalsko igralite (30) je travnati teren koji se nalazi na jugozapadnom delu kompleksa izvan
ueg fabrikog kruga.
Skladite uglja (66) na deponiji za potrebe Energane nalazi se na prostoru jugozapadno od

Energane. Deponija je podeljena u etiri dela, a izmeu njih prolazi put.
Pomoni magacin materijala meovite robe (46) i Garae i magacini materijala (56) su
smeteni u jedan objekat. Ovaj objekat je prizeman, odvojen od ostalih objekata. U garanom delu su dve
garae odvoje; jedan prostor je predvien za garairanje dvoje putnikih kola, a drugi za etvoro kola.
Nov magacin Uvreenog eera i suvih repinih rezanaca (18) se koristi za dranje ambalae za
pakovanje eera (dambo vree, papirne vree).
Magacin termorezervnih delova (17) je zidani, prizemni objekat gde se skladiti meovit materijal
delova za termoelektranu. U jednom delu objekta se nalazi i kancelarija sa sanitarnim vorom.
Na otvorenom delu prostora koji je posebno ograen skladiti se Otpad termoelektrane (48), kao
to su cevi, koturovi za kablove i sl.
Montane limene garae (78 i 79) se ne koriste za garairanje vozila nego se u njima odlae
nezapaljiv otpadni materijal koji se jo uvek moe iskoristiti.
Prerada otpadnih voda je predvieno reenjem evakuacije suvinih voda iz fabrikog kruga,
koje se deli na tri celine:
1. Tehniko reenje u fabrikom krugu
2. Transport mulja i vode do Makoa
3. Obrada vode iz Makoa u preistau otpadnih voda IBAR
Koncepcijom predvienog reenja mulj iz Dekantera (103 i 106), tehnoloke vode i saturacioni
mulj se transportuju na dalju obradu u Mako.
Lokacija Mako je definisana kao pogodna lokacija za izradu laguna za potrebe Fabrike eera, a
u njenom izboru su uestvovali kako predstavnici Fabrike eera TE-TO Senta, tako i predstavnici
lokalne samouprave SO Senta, kao i nadlena vodoprivredna organizacija.
Vode nastale u senanskoj eerani mogu se svrstati u sedam osnovnih kategorija:

- otpadne vode koje nastaju prilikom istovara repe
- vode od plavljenja i pranja repe
- na barometrijskoj kondenzaciji
- kod ienja ekstrakcionog soka nastaje saturacioni mulj velike koncentracije
- u toku rada fabrike nastaju razne tehnoloke otpadne vode
- vode od atmosferskih padavina
- sanitarna voda za potrebe zaposlenih
U okviru tehnikog reenja u fabrikom krugu razdvojene su otpadne voda tako da se :
- za potrebe istovara repe izgradio se dekanter i uvoen je recirkulacioni krug, s tim da se

istaloeni mulj transportuje u Mako na sedimentaciju taloenje a bistra faza se prerauje u
preistau otpadnih voda sa aktivnim muljem IBAR u krugu fabrike,
- u tehnolokom postupku plavljenja i pranja repe uvoen je recirkulacioni krug i to
povezivanjem otpadnih voda sa dekanterom, i na ovaj nain u dekanteru se spajaju dva vodena
kruga,
- saturacioni mulj koji nastaje tokom prerade repe, transportuje se u Mako na taloenje a bistra
faza se prerauje u preistau otpadnih voda u krugu fabrike,
- mulj iz dekantera i saturacioni mulj prepumpavaju se u dva posebna talona jezera i nakon
izbistravanja transportuju se u trae jezero bistre faze iz koje se napaja preista IBAR,
- ostale tehnoloke vode se takoe ukljuuju u recirkulacioni krug od plavljenja i pranja repe
- kod barometrijskih voda, koje nastaju takoe u toku prerade repe, planirana je gradnja
rashladnih tornjeva i takoe uvoenje recirkulacionog kruga ugradnja rashladnog tornja
planira se za 2010. godinu.
Recirkulacioni krug vode od istovara
Repa se iz drumskih vozila istovara pomou hidraulikog mlaza na dve istovarne stanice sa po
2x2 mlaznice. Repa se nakon odvajanja trave i kamena sistemom trakastih transportera alje na lager
repe, a voda se postojeim pumpama (montirane su i dve recirkulacione pumpe) potiskuje na rotirajua
sita sa otvorom 2mm. Instalirana su tri rotirajua sita. Voda odvojeno na roto sitima sadri u obliku
mulja neorganske i organske neistoe.
Posle rotirajuih sita voda se gravitaciono odvodi u dekanter unutranjeg prenika 60m, gde se
vri razdvajanje faza. Izdvojeni mulj se sa dna talonika sakuplja i sa uronjenom muljnom pumpom
potiskuje u rezervoar mulja, odakle se sa jednom muljnom pumpom potiskuje u Mako na dalju
doradu. Rezervoar mulja je snabdeven sa krilnom mealicom i sa nivo regulacijom (sistem sa
recirkulacijom) a muljna pumpa dekantera je prikljuen na programabilni prekida za ukljuivanje i
iskljuivanje radi regulacije koncentracije mulja. Bistra faza dekantera se pumpama crpnih stanica CS-
I transportuje na istovar repe.
CS-I za potis dekantirane vode na istovar ugraene su dve pumpe za istovar repe i jedna
pumpa za ubrzanje vode akcelerator u kanalima (nije u pogonu).
CS-II za potis dekantirane vode na plavljenje i pranje repe ugraene su tri pumpe za
plavljenje i pranje repe
CS za potis mulja iz dekantera ugraena je jedna pumpa za ispumpavanje uguenog mulja iz

dekantera (sa jednom rezervnom) u rezervoar koji se nalazi neposredno pored dekantera
CS za potis mulja u Mako mulj iz rezervoara sa prosenim sadrajem SM oko 20%

pumpama potiskuje se na talona polja u Makou. Zbog mogueg veeg optereenja sa zemljom u
loijim vremenskim uslovima kao i uvoenje u napojni rezervoar i ostale otpadne vode ugraene su
pumpe jaih karakteristika.
CS za potis Tiske vode u dekanter - prema bilansu vode recirkulacione krugove vode koje se
spajaju u dekanteru treba dopuniti poto se deo vode ispumpava zajedno sa zemljanim muljem u
Mako, za te namene koristimo ve instalirane pumpe. Dopuna se vri preko sistema za automatsku
regulaciju nivoa povezan na spoljanji prsten dekantera koji sakuplja izbistrenu vode iz dekantera.
Dopuna vode dok se ne izgradi recirkulacioni krug barometrijske kondenzacije vri se sa vodom
barometrijske kondenzacije.
Recirkulacioni krug vode od plavljenja i pranja repe repa sa lagera repe se plavi i doprema
do glavne proizvodne hale. Pri tome se od nje odvajanju repii, trava, ostaci lia i kamen. Nakon ove
faze, repa se tkz. repnim pumpama die na odvaja vode rolen-rost. Nakon ove tehnoloke faze
voda se odvodi na rotirajue sito sa otvorom do 2,5mm. Ugraena su tri rotirajua sita. Voda izdvojena
na rota situ sadri u obliku mulja neorganske i organske neistoe. Posle rota sita voda se gravitaciono
odvodi u sabirnu rezervoar ispod rota sita montirana na recirkulacioni krug plavljenja repe i ulazi u
dekanter. Izdvojeni mulj se sa dna talonika sakuplja i sa uronjenom pumpom potiskuje u rezervoar
mulja odakle se pumpom potiskuje u Mako na dalju obradu. Bistra faza dekantera se pumpama crpnih
stanica CS-II transportuje na plavljenje i pranje repe.
CS-II za potis dekantirane vode na plavljenje i pranje repe ugraene su tri pumpe za
plavljenje i pranje repe.
Tehniko reenje u Makou lokaciju u Makou karakterie tri izgraena jezera sa crpnim
stanicama i to jedna plivajua a druga montirana na nasip jezera koja razdvaja 2. i 3. jezero kao i jedan
aht pored nasipa jezera 1. sa severno-zapadne strane (izgraena u okviru II faze).
1. jezero za saturacioni karbonatacioni mulj povrine od 110.000m2 (11 ha), prosene
mogue dubine od 3m to omoguuje korisnu zapreminu od Vkor.= 330.000 m3,
2. jezero za bistru fazu povrine od 56.500m2 (5.65 ha), prosene mogue dubine od 3m to
omoguuje korisnu zapreminu od Vkor.= 169.500 m3,
3. jezero za zemljani mulj povrine od 22.000m2 (2.2 ha), prosene mogue dubine od 3m to
rezultira korisnu zapreminu od Vkor.= 66.000 m3.
Oprema crpne stanice u Makou ugraena je jedna uronjena pumpa koja snabdeva rezervoar
postavljen na nasip i iz kojih se pomou dve centrifugalne pumpe prepumpava voda u preista u
krugu fabrike kao i prepumpava se i vode iz jednog jezera u drugi.
Talone prirodne lagune u Makou
Navedene vrste muljeva zemljani i karbonatacioni, transportuju se od mesta nastajanja,

odvojenim potisnim cevovodima, u dve odvojene talone-prirodne lagune.
U lagunama odvija se taloenje i delimino bioloko preiavanje otpadnih voda.
Taloenjem odvajaju se iz navedenih muljeva, taloive suspendovane materije. Za efikasno

taloenje suspendovanih materija manjih dimenzija, potreban je miran reim strujanja u laguni, sa
brzinama ispod 0,3 m/s i bez kratkog spoja strujanja, izmeu ulaza i izlaza vode iz laguna.
Pored navedenog fizikog procesa taloenja, u lagunama se odigravaju hemijski i biohemijski

procesi, koji dovode do promene kvaliteta vode. Na navedene procese utiu niz faktora, od kojih se
posebno istiu spoljni, meteoroloki uslovi.
Sa aspekta daljeg preiavanja voda iz laguna na postrojenju za preiavanje, od posledica
navedenih procesa, navodi se smanjenje sadraja organskih materija (BPK5) i transformacija oblika
glavnih nutrijentnih elemenata. Na ove promene najvie utiu, temperatura vode i hidrauliko vreme
zadravanja vode u lagunama. Poveanje oba parametra dovodi do poveanja stepena uklanjanja
organskog zagaenja vode i obratno.
Pod datim uslovima, na temperaturu vode se ne moe uticati. Ona je uvek ambijentalna tj.
odgovara meteorolokim prilikama.
Hidrauliko vreme zadravanja vode u lagunama, u izvesnom opsegu, moe da se regulie i

uglavnom e zavisiti od razlike dinamike nastajanja i preiavanja otpadnih voda na postrojenju. Na
osnovu raspoloivih podataka u vezi toga se ocenjuje, da hidrauliko vreme zadravanja vode u
lagunama, moe da se menja u irokom intervalu vremena, od nekoliko dana pa do nekoliko meseci.
Kao posledica svih navedenih faktora, menjae se kvalitet vode u lagunama tokom vremena.
Uglavnom se javlja postepeno smanjenje organskog zagaenja vode od zavretka kampanje prerade
repe, do njenog preiavanja na postrojenju.
Visokog organskog zagaenja otpadnih voda i relativno velike dubine vode u lagunama, iste e
funkcionisati kao anaerobne ili fakultativno anaerobne.
Voda iz navedenih laguna, tanije reeno, iz lagune za izbistrenu vodu alje se na preiavanje.
Polazei od navedenih injenica u vezi promenljivosti kvaliteta vode u lagunama, prilikom rada
preistaa treba posebnu panju posvetiti postepenom promenom kvaliteta ulazne vode na postrojenje
sa odvijanjem vremena.
Slika 4. Dekanter
Preista otpadnih voda sa aktivnim muljemIBAR primenjuje se aerobno preiavanje sa
aktivnim muljem (suspendovana mikroflora).
Na osnovu utvrene dnevne koliine otpadnih voda i organskog optereenja, iz ranije navedenih
izvora, i raspoloivih tehnikih karakteristika postrojenja je zakljueno, da za direktno voenje
otpadnih voda na postrojenje i njihovo kompletno preiavanje istovremeno sa nastajanjem, nije
mogue zbog ogranienog kapaciteta postrojenja. Zato se otpadne vode disponiraju u lagune, kako je
ve ranije opisano, i alju se na dalje preiavanje prolongirano, u duem vremenskom periodu, u
skladu sa raspoloivim kapacitetom postrojenja. Prema tome, odlaganje muljeva u lagune, pored ve
navedenih funkcija taloenja i prirodnog preiavanja, slui i za lagerovanje vode, do momenta
preiavanja na postrojenju.
Poetak rada postrojenja za preiavanje odreen je ekonominou prerade otpadnih voda koja
kod ovog tipa preistaa prema projektantu odreen je temperaturom otpadne vode za preienje.
Minimalna temperatura ispod kojih se ne isplauje drati u pogon preista je 10oC.
Putanje u rad postrojenja na prolee poinje kada temperatura vode u Makou zagreje iznad
o
10 C, to dovodi do boljeg iskoriavanja prirodnog efekta preiavanja i smanjenja eksploatacionih
trokova preiavanja. U ovom sluaju, radi utvrivanja roka poetka rada postrojenja, treba realno
proceniti (proraunati) potrebnu duinu rada postrojenja, za preradu koliine vode i organskog
zagaenja u lagunama, imajui u vidu, da do poetka sledee kampanje, lagune moraju biti spremne za
prijem nove koliine muljeva.
Izbistrena voda transportuje se potisnim vodom, do postrojenja za preiavanje. Protok se

podeava putem automatskog ventila, celokupan proces upravljanja preistaa vodi raunar uz zadate
tehnoloke parametre.
Slika 5. Bazen za oksidaciju
Na izgraenom postrojenju, primenjena je tehnologija, koja se prema standardima definie kao:
- postupak sa aktivnim muljem, sa nitrifikacijom i denitrifikacijom.
Postupak se realizuje na postrojenju koji obuhvata sledee glavne elemente:

- Bazen za prethodnu denitrifikaciju, sa potrebnim mehanikim meanjem.
- Aeracioni bazen sa mehanikim, vertikalnim aeratorima (turbine).
- Naknadni talonik.
Slika 6. Denitrifikator
Usvojeni postupak, sa predvienom denitrifikacijom, zasniva se na pretpostavci, da sirova

otpadna voda koja ulazi na postrojenje sadri azotna jedinjenja u koncentracijama, koja je potrebna za
besprekorno odvijanje uklanjanja ugljeninog organskog zagaenja (tj. potrebnu koliinu za sintezu
biomase), plus koliinu iznad dozvoljene granine koncentracije za isputanje u vodoprijemnik.
Prema literaturnim podacima, za besprekorno preiavanje otpadnih voda eerana, potreban

odnos ugljeninog organskog zagaenja, izraenog kao BPK5 i azotnih jedinjenja kao N iznosi:
CBOD5,IAT : CN,IAT = 100 : 2 (mg/l ili kg/m3).
Nedostatak azota za udovoljavanje navedenog odnosa, prouzrokuje smanjeni stepen

preiavanje u odnosu na HPK i BPK5, i prekoraenje propisane granine vrednosti ovih parametara
za isputanje u vodoprijemnik.
Pored azota, za uspeno odvijanje biolokog procesa preiavanja, neminovna je i odreena

koliina fosfora. Slino azotu, njegova potrebna koliina je odreena odnosom:
CBOD,IAT : CP,IAT = 100 : 0,3

Analizom raspoloivih podataka je ustanovljeno, da u konkretnim vodama i ovaj elemenat je u
deficitu, i neminovno je njegovo doziranje. To vri u obliku fosforne kiseline, kako je to inae na
postrojenju i tehniki reeno.
Slika 7. Rezervoar sa fosfornom kiselinom
Analizom raspoloivih tehniko-tehnolokih karakteristika postrojenja je zakljueno, da njegov

limitirajui elemenat kapaciteta je sistem aeracije. Njegove tehnike karakteristike su:
Tip mehaniki-vertikalni
Prenik 2060 mm
Broj obrtaja 47 /min.
Instalisana snaga 37 kW
Broj jedinica 4 kom.
Kapacitet -OC = 60 kgO2/h.
Efikasnost unosa 1,62 kgO2/kWh.
Ukupan kapacitet OC = 240 kgO2/h.
Ovaj kapacitet aeracije odreuje maksimalno dozvoljeno organsko optereenje postrojenja, a

time maksimalno dnevno hidrauliko optereenje.
Na osnovu izloenog, parametar kontrole dozvoljenog organskog optereenja, je koncentracija

rastvorenog kiseonika u aeracionom bazenu, tanije u izlaznoj smei iz tog bazena. Poto na
postrojenju nema ugraenog instrumenta za merenje rastvorenog O2, isti se odvija prenosnim
instrumentom. Imajui u vidu, da se ne oekuje velika promena u kvalitetu vode u kratkom
vremenskom intervalu dovoljno merenje je jedan put tokom 24 asa.
Prema iskustvenim i literaturnim podacima, aktivni mulj koji nastaje kod biolokog
preiavanja otpadnih voda eerana slabo taloiv, tj. ima povieni indeks mulja. Ba iz tih razloga,
na postrojenju je potrebno poboljati taloivost mulja, doziranjem koagulanta Magnafloc 351.
Potrebna doza koagulanta za postizanje maksimalnog efekta taloenja, odreuje se laboratorijskom
proverom (JAR - test).
Radi odravanja uravnoteenog stanja tehnologije (steady state), iz sistema treba sistematski
evakuisati nastalu koliinu nove biomase, nazvanog vikom biolokog mulja, odravajui sadraj
suspendovanih (odnosno umesto toga suvih) materija, na odabranoj vrednosti (3,5-4 g/l). Viak mulja
treba evakuisati iz naknadnog talonika, sistemom za recirkulaciju mulja. Evakuacija se vri po
zadatom programu u unapred zadatim intervalima. Viak biolokog mulja, bez ikakve dalje obrade
transportuje se postojeim cevovodima na lagune.
Slika 7. Talona prirodna laguna na Makou
Slika 8. Laguna sa istaloenim muljem
Slika 9. ienje lagune

2.1.4. Opis tehnolokog procesa sa blok emom
Proizvodnja eera iz eerne repe poinje u Evropi poetkom XIX veka, zbog trgovinske
blokade koju je Engleska dugo vremena sprovodila. Nakon poetnih tekoa i nerentabilne proizvodnje,
u periodu od 1840 do 1890. godine se postupak postepeno unapreuje. Znatno je uinjeno i na selekciji
eerne repe iji je sadraj od poetnih 2 % postepeno povean na sadanji prosek od 18 %. Iz eerne
repe se u svetu proizvodi oko 35% ukupne proizvodnje eera.
Industrija eera danas predstavlja baznu grupaciju prehrambene industrije jer se eer pored
neposredne primene u ishrani sve vie koristi kao polazna sirovina za druge grane prehrambene
industrije a takoe i za biohemijsku i hemijsku proizvodnju drugih proizvoda. Melasa se koristi kao
sirovina za proizvodnju alkohola i kvasca, a repin rezanac u rinfuznom ili peletiranom obliku kao
stona hrana. Pored navedenog, znaajna je primena melase i u farmaceutskoj industriji.
eerna repa
eerna repa predstavlja kod nas osnovnu sirovinu za proizvodnju saharoze. Sortu eerne repe
karakterie izgled i veliina korena i lia kao i bioloka otpornost biljke na bolesti. Sorte eerne repe
se dele na prinosne (E), normalne (N) i eerne sorte (Z). Prinosne sorte daju najvei prinos mase
korena i lia po hektaru, kasnije postiu tehnoloku zrelost dok im je sadraj eera (digestija) nia u
odnosu na sorte N. Pogodna su za sejanje u sunim podnebljima sa duim vegetacionim periodom.
Normalne sorte N se po masi korena, lia i sadraju eera nalaze izmeu sorti E i Z. eerne Z sorte
imaju znatno vei sadraj eera ali manji prinos korena i lia. Pogodne su za gajenje u podnebljima
sa kraim vegetacionim periodom jer ranije postiu tehnoloku zrelost.
eerna repa najbolje uspeva na neutralnim ili slabo kiselim plodnim zemljitima sa dobrim
fizikim i hemijskim svojstvima, koja sadre dovoljnu koliinu mineralnih materija i mikroelemenata.
Prilikom gajenja se mora voditi rauna o plodoredu jer se moe gajiti na istom zemljitu svake etvrte
ili pete godine. Nepoeljne kulture koje prethode repi su kulture koje i iscrpljuju zemlju kao to su
kukuruz, konoplja i krtolasto povre. Dobri predusevi su leguminoze i strna ita. Ove kulture obogauju
humusni sloj azotnim materijama.
Minimalna temperatura za nicanje eerne repe je 4 do 5C, optimalna od 20 do 25C a

maksimalna 28 do 30C. Najintenzivnija biosinteza saharoze se postie u poslednjoj treini
vegetacionog perioda pri srednjoj dnevnoj temperaturi od 22 do 23C. Vegetacioni period traje od 15 0
do 180 dana. Setva se obavljana dobro pripremljenom zemljitu u periodu od 15. marta do 15. aprila.
Seje se u redovima izmeu kojih je razmak od 40 do 50 cm. Na 1 hektar se zasadi oko 100.000 biljaka.
Seme u povoljnim uslovima isklija za 6 do 10 dana. Tehnoloka zrelost se postie u toku septembra i
oktobra.
eerna repa se poinje vaditi u prvoj polovini septembra. Ekonomino vreme za vaenje repe je
60 dana a za preradu 80 do 100 dana. Dinamika vaenja repe se usklauje sa preradom tako da se
primljena repa direktno prerauje. eerna repa se vadi organizovano u dogovoru proizvoaa repe i
fabrike eera, po zajedniki usvojenom planu vaenja. Poetak skladitenja repe se vri kada
spoljanja temperatura padne ispod 10 C. Od poetka skladitenja pa do zavretka vaenja, kapacitet
prijema eerne repe u fabriku treba da je takav da obezbedi prihvat celokupne koliine eerne repe
koju proizvoai u toku dana izvade. U ovom periodu, pri odgovarajuim uslovima, eerna repa
postie tehnoloku zrelost.
Prerada eerne repe
Tehnoloki proces prerade eerne repe i proizvodnje eera odvija se na nain uobiajen u
savremenim fabrikama eera u svetu. Kompletan pojednostavljen tehnoloki postupak prikazan je i na
sledeoj staroj gravuri. Na njoj je prikazan celokupan proces proizvodnje eera. Prikazane su faze
proizvodnje koje i danas uglavnom postoje.
Zbog specifinosti proizvodnje eerna repa se prerauje u odreenom vremenskom periodu, uz

uee brojne sezonske radne snage. Vei deo vremena u godini se obavlja remont i priprema za sledeu
kampanju - sezonu prerade eerne repe.
Tehnoloki proces prerade eerne repe moe se podeliti na vie faza i to:
1. prijem, lagerovanje i plavljenje eerne repe,
2. pranje i rezanje eerne repe,
3. ekstrakcija eera iz rezanaca eerne repe,
4. ienje ekstrakcionog soka,
5. uparavanje soka,
6. kristalizacija saharoze,
7. odvajanje kristala od sirupa tj. centrifugiranje.
U kratkim crtama prikazae se karakteristike pojedinih faza.
Prijem i plavljenje eerne repe
Sa prijemnih stanica, sabirnih punktova ili direktno sa polja eerna repa se dovozi u fabriku na
preradu. U fabrikom krugu repa se jo jednom izvaga i istovari u repne kanale ili na plato za
skladitenje.
Repni kanali su otvorena betonska skladita kroz koja na najniem mestu prolaze betonski kanali,
zvani kinete koji imaju pad prema fabrikoj hali. Kroz njih se repa transportuje vodom u glavnu
fabriku halu na preradu. Za hidrauliki transport, odnosno za plavljenje eerne repe, upotrebljava se
obina otpadna voda sa barometarske kondenzacije tzv. fele voda u koliini 600-800% na koliinu
transportovane repe. U hidraulike transportere dolazi prljava repa s primesama raznih neistoa, od
kojih se grube neistoe uklanjaju ve putem transportera pomou posebnih ureaja hvataa kamena i
hvataa slame i trave koji su ugraeni u glavnu kinetu. Meavina eerne repe i vode transportuje se
repnim pumpama na visinu od 22-24 m u ureaj za otklanjanje transportne vode tj. u gumenu valjkastu
reetku na kojoj se izdvajaju sitni repinini korenii i ulomci koji su nastali tokom pranja i transporta.
Sitni repii, ulomci i zelena masa predstavljaju otpadni materijal. Krupniji repii i ulomci posle
rotacionog separatora padaju u rezervoar, gde se dodaje voda i pumpom se transportuje u zgradu pranja
repe (vraa se u tehnoloki proces).
Prljava voda odvojena na sitima sa minimalnom koliinom organske materije, gravitaciono se

odvodi podzemnim cevovodima u radijalni talonik-dekanter. U dekanteru se izdvaja mineralni mulj koji
se sa 10-20% suve materije transportuje u prihvatni rezervoar gde se jo doprema i saturacioni mulj (koji
se izdvaja prilikom ienja eernih sokova u prvom delu tehnolokog postupka proizvodnje eera) i
pumpom transportuje na novo talono polje III u Mako-u.
Izbistrena voda u dekanteru dolazi u betonski bazen iz koga se pumpom transportuje na jednu liniju
istovara repe. Druga linija istovara repe snabdevena je vodom od plavljenja repe. Voda je odvojena od
repe na reetkastom odvajau, preiena na situ i slobodnim padom preko cevovoda dopremljena do
bazena. Pumpom iz bazena koristi se voda za drugu liniju istovara repe
Prijem i rezanje eerne repe
eerna repa, koja se ve tokom hidraulinog transporta delimino opere, dolazi na gumenu
valjkastu reetku, pa u maine za pranje gde se detaljno pere istom vodom i gde se odstranjuju sve
neistoe. Koliina svee vode za pranje eerne repe iznosi ukupno 100-120% na koliinu repe, tj. 180-
200 m /h. Maine za pranje izbacuju opranu repu na mehanike reetke gde se ona ocedi.
Sa reetke repa se pomou pua transportuje u bunker za repu.
Repa se zatim na specijalnim rezalicama ree na rezance oblika krova, tzv. slatke rezance, koji
odlaze na ekstrakciju, tj. difuziju. Repa se ree na rezance oblika krova jer ovaj oblik omoguava: brzu
difuziju, lako mogu da se odvoje od soka ceenjem i pogodni su za strujanje soka.
Estrakcija eera iz rezanaca eerne repe
Ekstrakcija eera iz rezanaca eerne repe vri se u kontinualnim difuznim ureajima sistema Dds
Silver difuzer. Ekstrakcija saharoze se vri u slabo kiseloj sredini (pH 6-6.5) na temperaturi 70-80C pri
optimalnom vremenu ekstrakcije od 60 min.
Ekstrakcija je proces izdvajanja komparata iz sirovine pomou rastvaraa na bazi razlike u

njihovoj koncentraciji.
Pod difuzijom u proizvodnji eer se podrazumeva ekstrakcija rastvorljive komponente

(preiavanje eera) iz organskih materija pri emu komponenta difunduje kroz zid elije u rastvor.
Dds Silver difuzer je kontinualni ekstrakcioni aparat sa protivstrujnim kretanjem rezanaca i soka, sa
ravnomernim punjenjem aparata rezancima i automatskom regulacijom odvlaenja difuzionog soka.
U Buckan Volf difuzeru, ekstrakcija se izvodi u odvojenim i meusobno povezanim ureajima:

protivstrujnom plazmalizatoru i ekstrkcionom tornju.
Dobijeni difuzioni sok, sa 13-16Bx koeficijenta istoe 83-87 Q, pH 5.6-6.5, pored eera sadri i
neeere.
Dobijeni ekstrakcioni sok, tzv. difuzioni sok, se dalje isti.
Izlueni rezanci se cede i do oko 24% suve materije i, pomou rotacionih bubnjeva za suenje,
sue do vlage od oko 11%. Otpadna voda od prese, tzv. presna voda, sadri 0.6-0.9% eera i vraa se
na difuziju.
Pre vraanja u difuzioni aparat, isti se preko lunih sita gde se izdvajaju mrve i dobija se
oceena presna voda, koja se zagreva na oko 75C.
ienje ekstrakcionog soka
ienjem ekstrakcionog soka primenom mehanikih operacija, hemijskih i fiziko-hemijskih

procesa, omoguava se dobijanje soka vee istoe. ienje ekstrakcionog soka se vri po
"novosadskom postupku" ienja - postupkom senzibilizacije koloida. Ekstrakcioni sok se neutralie
dodavanjem muljnog soka sa adsorpcione saturacije i druge saturacije. Dobijena smea sokova ima pH
7.5 i zagreva se na temperaturu od 86C. Zagrejani sok se kontinualno dodaje u vertikalnu NAVEAU
posudu za pahuljisanje gde se vri progresivna predefikacija dodavanjem zgusnutog mulja dekantera i
alkalizovanog soka i recirkulacijom soka koju obezbeuju recirkulacione komore NAVEAU posude.
Postie se postepeno poveanje pH vrednosti od 7.5 do 11.2. Sok prelazi u saturatere (B reaktor i A
reaktor). U saturatere se uvodi CO2 gas. Saturacija vri koagulaciju razreenih koloida i njihovo taloenje
na CaCO3 kristalima zbog bolje filtracije. U B reaktoru se sok saturie do pH, a u A reaktoru do pH 10.8.
Svi procesi u opisanoj fazi sprovode se u defekoaturatoru s automatskom regulacijom i prinudnim
protokom.
Muljni sok se uguuje u filter uguivaima. Zgusnuti muljni sok se kontinualno filtrira pomou
vakum filtera, zatim se smea sa prethodno odvojenim filtratom i njihova smea dodaje u fazu glavnog
kreenja.
Smei soka sa vakum filtera i filtera uguivaa dodaje se kreno mleko u koliini od oko 1.1%
CaO na sok i zagreje se na 85C. Sok se saturie u prvoj fazi do pH 11 u adsorpcionom saturatoru. Muljni
sok se dekantacijom odvaja i vraa u senzibilizaciju, a bistri deo se saturie do oko pH 9 u saturatoru i
preko posude za zrenje ide u rezervoar mutnog soka i filtrira. Na taj nain dobijeni sok naziva se "retki
sok". Retki sok je koeficijenta istoe Q 92.7.
Sumporna kiselina u proizvodnji eera
Zakieljavanje svee vode i primena kalcijum-sulfata kao aditiva u proizvodnji eera utie na
smanjenje ekstrakovanja neeera iz strukture repinih rezanaca, a ujedno umreavanjem vodonikovih
jona i kalcijumovih jona u strukturi rezanaca poveava ocednost i presivnost izluenih rezanaca.
tete od nezakieljavanja svee vode na ekstrakciji se odnose na poveane trokove suenja

rezanaca i na smanjenje iskorienja eera kao "bele robe". Usled poveanog ekstrakovanja neeera
koji se na ienju izdvaja 30-40%, neeeri odlaze do melase vezujui sa vodom isto toliko eera.
Od raznih sredstava za zakieljavanje svee vode najoptimalniji su SO2 gas i H2SO4.
Sumpordioksid gas (SO2) je izbaen iz upotrebe, a njega je zamenila sumporna kiselina (H2SO4).
Dobijanje kalcijumsulfata kao aditiva poboljanja presivnosti rezanaca vri se meanjem H2SO4 i
razreenog saturacionog mulja u rezervoaru svee vode na gornjem delu rezervoara. Na mestu meanja
se vri i neutralizacija H2SO4 sa kalcijumkarbonatom i kalcijumhidroksidom.
Skladitenje sumporne kiseline
Skladitenje H2SO4 vri se na mestu nekadanjeg skladita SO2 gasa poto se SO2 vie ne koristi.
U skladitu se nalaze dve cisterne zapremine po 20 m .
Skladite se nalazi na otvorenom prostoru van proizvodne hale. Postojea cisterna za H2SO4 je
opremljena odgovarajuom opremom, a za eventualno iscurelu tenost izgraen je betonski rezervoar -
tankvana dimenzija 8 x 10 x 0,55 m i ukupne zapremine 44 m .
U blizini se nalazi betonska jama namenjena za neutralizaciju iscurele H2SO4 pomou
kalcijumoksida ili krenog mleka. Nakon neutralizacije voda se puta u kanalizaciju, a talog runo
izbacuje iz jame.
Od rezervoara vodi potisni vod H2SO4 do posude za hidrostatiki pritisak u proizvodnoj hali, a u
blizini rezervoara svee vode za difuziju.
Postojea nadstrenica obezbeuje skladine cisterne i druge ureaje od atmosferskih uticaja i

sunevog zraenja, a s druge strane omoguuje provetravanje.
Pretakanje H2SO4 u skladini rezervoar
Sumporna kiselina se doprema specijalnim vagonskim i drumskim cisternama. Mesto pretakanja

H2SO4 se nalazi u neposrednoj blizini skladita H2SO4 poto pored skladita prolazi elezniki kolosek i
put, tako da se sa istog mesta moe vriti pretakanje i iz eleznikih i iz auto-cisterni. Pretakanje se vri
pomou komprimovanog vazduha.
EERNA REPA
REZANJE
EKSTRAKCIJA
EKSTRAKCIONI SOK IZLUENI REZANCI
PREIAVANJE
RETKI SOK
UPARAVANJE
GUSTI SOK
ZAGREVANJE I RASTVARANJE AFINACIONI EER
KRISTALIZACIJA EER B-PRODUKTA
A-EEROVINA
CENTRIFUGOVANJE
VLANI KRISTALI A-SIRUP
SUENJE KRISTALIZACIJA
KONZUMNI EER B-EEROVINA
CENTRIFUGOVANJE
B-SIRUP
KRISTALIZACIJA
C-EEROVINA
CENTRIFUGOVANJE
MELASA EER C-PRODUKTA
MAJOVANJE
CENTRIFUGOVANJE
Slika 10. Blok ema tehnoloki proces proizvodnje eera
EKSTRAKCIONI SOK
Senzivilizacija koloida
Saturacioni gas Peeni kre
pH 7,5
Zagrejanje
Gaenje krea kreno mleko 20 0Be
do 85 0C
Pahuljisanje koloida
Naveau ureaj
Alkalizovani cok uk. kre:6,5-7 %CaO
Kaugulaciona
karbonatacija B
Kaugulaciona
Islaivanje mulja Mulj 50%
karbonatacija A
Uguivanje mulja
Filtrat i islad od vakuum filtara
Filtri uguivai
Glavno kreenje
u.k. : 0,75 % CaO
Zagrevanje
do 90 0C
Adsorpciona
karbonatacija
sok, ugueni mulj
Uguivanje mulja
taloenje
alkalizovani sok
Zagrevanje do 95 0C
saturacioni gas
Zavrna karbonatacija
0,015-0,02 %CaO
kreno mleko
Filtracija
Naplavni filtri
RETKI SOK (12-14 0 Bx)
Slika 11. Blok ema

Postupka ienja ekstrakcionog soka koji je dobijen ekstrakcijom iz eerne repe
Prerada izluenih repinih rezanaca
Izlueni rezanci se dalje obrauju u pogonu Suare repinih rezanaca. Presovanjem se izdvaja presna
voda, a zatim se vri suenje ispresovanih sirovih rezanaca.
Suare su kapaciteta 1500 t/dan i 2500 t/dan rezanaca.
Za suenje se koriste vreli dimni gasovi koji su dobijeni sagorevanjem prirodnog zemnog gasa u
peima. Temperatura izlaznih gasova kod pei 25 MW je 140C, a kod pei 15 MW 120C.
Vlanost osuenih rastresitih rezanaca se kree izmeu 13 i 15%. Osueni repini rezanci se mogu
i presovati u obliku "peleta" (valjaka) duine do 50 mm i prenika 10 mm.
Za ovu svrhu se koriste "KAHL" prese. Potom se vri hlaenje peleta i odstranjivanje praine i
sitnih estica. U hladnjaku se peleti smanjuje vlanost za otprilike 2% i dobija se pelet sa priblino 12-
14% vlanosti koji je najpogodniji za lagerovanje.
Temperatura peleta na ulazu u hladnjak je oko 50-60C, a na izlazu 30-40C. Transportnim

cevima rastresiti i ispeletirani rezanci se transportuju uz pomo vazduha pod pritiskom u magacin.
Slika 12. Blok ema tehnologija obrade izluenih rezanaca u Suari repinih rezanaca
2.2. Fiziko, hemijske i ekotoksikoloke karakteristike materije
PODACI O OPASNOJ MATERIJI OBRAZAC II
1. BROJANA OZNAKA OPASNOSTI (Prema Evropskom sporazumu o meunarodnom prevozu opasne materije u
saobraaju na putevima - ARD broj) 8.III.
2. BROJANA OZNAKA (Prema Listi opasnih materija Ujedinjenih nacija - UN broj) 2209
3. NAZIV Formaldehid, rastvor, CH2O

(Genetiki, hemijski i drugi zatieni trgovaki i formula hemijske materije)
4. FIZIKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE
* koncentracija u % 35 %
* agregatno stanje (opis fizikog stanja) 93 96 oC
* taka kljuanja (C)
* taka zapaljivosti (C)
* taka samozapaljivosti (C)
* granica eksplozivne smee (zapreminski)
5. (EKO) TOKSIOLOKE KARAKTERISTIKE (*)

* vrlo toksine x
* toksine
* oksidirajue
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi
* samozapaljive
* zapaljive vrste materije
* materije koje u dodiru sa vazduhom i vodom razvijaju zapaljive gasove
* visoko zapaljive tenosti
* zapaljive tenosti
(sa x se popunjava rubrika za karakteristike opasne materije)
* maksimalno dozvoljena koncentracija u radnoj sredini
* granine vrednosti imisije
6. MESTO OPASNE MATERIJE U PROCESU

* sirovina
* meuproizvod x
* nusproizvod
* gotov proizvod
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje
7. MASENI I ZAPREMINSKI BILANS (u: kg, t, l, m3)

* maksimalna dnevna 0,5 t
* srednja godinja 50,84 t
( u rubriku se upisuje maksimalna ili srednja masa, odnosno zapremina opasne materije koja se nae u procesu u
odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:
Ime i prezime: JOEF IAI
Funkcija: RUK. SMENE PROIZVODNJE
Telefon: 024/ 646 209
saobraaju na putevima - ARD broj) 8.III.
3. NAZIV Fosforna kiselina, H3O4P / H3PO4

* koncentracija u %
* agregatno stanje (opis fizikog stanja) higroskopan, bezbojan
kristal u rastvoru
* taka kljuanja (C) 213 oC

* vrlo toksine x
* toksine
* oksidirajue
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi
* samozapaljive
* zapaljive tenosti
* maksimalno dozvoljena koncentracija u radnoj sredini 1 mg/m3(8h)

* sirovina x
* meuproizvod
* nusproizvod
* gotov proizvod
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje

* srednja godinja 2t
odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:
Telefon: 024/ 646 209
saobraaju na putevima - ARD broj) 8.II.
3. NAZIV Gvoe (III) - hlorid, FeCl3 x 6H20

* koncentracija u % 40%
* agregatno stanje (opis fizikog stanja) teno
* taka kljuanja (C)

* vrlo toksine
* toksine x
* oksidirajue
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi
* samozapaljive
* zapaljive tenosti

* sirovina
* meuproizvod x
* nusproizvod
* gotov proizvod
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje

* srednja godinja 2t
odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:
Telefon: 024/ 646 209
3. NAZIV Sumporna kiselina sa vie od 95% iste kiseline, H2S04

* agregatno stanje (opis fizikog stanja) viskozna tenost

* vrlo toksine x
* toksine
* oksidirajue x
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi
* samozapaljive
* zapaljive tenosti

* sirovina
* meuproizvod x
* nusproizvod
* gotov proizvod
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje

* maksimalna dnevna 5t
odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:
Telefon: 024/ 646 209
3. NAZIV Hlorovodonina kiselina, rastvor, HCl


* vrlo toksine x
* toksine
* oksidirajue
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi
* samozapaljive
* zapaljive tenosti

* sirovina
* meuproizvod x
* nusproizvod
* gotov proizvod
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje

odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:
Telefon: 024/ 646 209
3. NAZIV Natrijum bisulfid, NaHSO3

* taka kljuanja (C)

* vrlo toksine
* toksine x
* oksidirajue
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi
* samozapaljive
* zapaljive tenosti

* sirovina
* meuproizvod x
* nusproizvod
* gotov proizvod
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje

odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:
Telefon: 024/ 646 209
3. NAZIV Natrijum hidroksid vrst, NaOH

* koncentracija u %
* agregatno stanje (opis fizikog stanja) vrsto, ljuspice
* taka kljuanja (C) 1.390 oC

* vrlo toksine x
* toksine
* oksidirajue
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi
* samozapaljive
* zapaljive tenosti

* sirovina
* meuproizvod x
* nusproizvod
* gotov proizvod
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje

odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:
Telefon: 024/ 646 209
3. NAZIV Natrijum hidroksid rastvor, NaOH x H2O

* koncentracija u % 40-50 %

* vrlo toksine x
* toksine
* oksidirajue
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi
* samozapaljive
* zapaljive tenosti

* sirovina
* meuproizvod x
* nusproizvod
* gotov proizvod
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje

* srednja godinja 52 t
odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:
Telefon: 024/ 646 209
saobraaju na putevima - ARD broj) 5,1.II.
3. NAZIV Natrijum karbonat, Na2CO3

* koncentracija u %
* agregatno stanje (opis fizikog stanja) vrsto
* taka kljuanja (C) 1.600 oC pri raspadanju

* vrlo toksine
* toksine x
* oksidirajue
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi
* samozapaljive
* zapaljive tenosti

* sirovina
* meuproizvod x
* nusproizvod
* gotov proizvod
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje

* maksimalna dnevna 4t
* srednja godinja 462 t
odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:
Telefon: 024/ 646 209
3. NAZIV Natrijum sulfid, rastvor, Na2SO3

* taka kljuanja (C)

* vrlo toksine x
* toksine
* oksidirajue
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi
* samozapaljive
* zapaljive tenosti

* sirovina
* meuproizvod x
* nusproizvod
* gotov proizvod
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje

odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:
Telefon: 024/ 646 209
saobraaju na putevima - ARD broj) 74-82-8
3. NAZIV PRIRODNI GAS

* koncentracija u %
* agregatno stanje (opis fizikog stanja) gas
* taka kljuanja (C) -161,6C
* taka zapaljivosti (C) -182,5C

* vrlo toksine
* toksine
* oksidirajue
* eksplozivne
* ekotoksine
* zapaljivi gasovi x
* samozapaljive
* zapaljive tenosti

* sirovina
* meuproizvod
* nusproizvod
* gotov proizvod x
* otpad
* transport
* promet
* skladitenje
7. MASENI I ZAPREMINSKI BILANS (u Nm3)

* maksimalna dnevna 385.000
* srednja godinja 41.640.461
odreenom vremenu)
PODATKE POPUNIO:

Telefon: 024/ 646 209
2.3. Termika stabilnost materije
Gasovi i pare zapaljivih tenosti
Prilikom normalne upotrebe zapaljivih fluida, strogo je potrebno voditi rauna da se primene sve
mere zatite na radu, zatite od poara i protiveksplozivne zatite zbog mogue pojave gasova u
eksplozivnim koncentracijama.
Sa stanovita protiveksplozivne zatite, najbitnije su sledee fizike osobine:

Relativna gustina gasa; relativni odnos gustine gasa u odnosu na gustinu vazduha. Pokazuje da li je gas
laki (<1) ili tei (>1) od vazduha i u zavisnosti od toga se kod projektovanja vri primena odgovarajuih
tehnikih reenja za efikasnu ventilaciju. Relativna gustina je bezdimenziona veliina (za vazduh =1).
Donja granica eksplozivnosti (DGE): koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle u vazduhu ispod
koje se nee stvoriti eksplozivna atmosfera.
Gornja granica eksplozivnosti (GGE): koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle u vazduhu
iznad koje se nee stvoriti eksplozivna atmosfera.
Temperatura zapaljivosti; najnia temperatura na kojoj se para zapaljive tenosti pali u dodiru sa
otvorenim plamenom. Na osnovu take paljenja se odreuje kategorija tenosti (I, II i III) u skladu sa
kriterijumom datim u tabeli 2.
Tabela broj 2: Klasifikacija tenosti prema temperaturi zapaljivosti
Kategorija Temperatura
Podgrupe
tenosti paljenja Tp (C)
I.1. Tp<23; Tklj.<38
I <38 I.2. Tp<23; Tklj.>38
I3. 23<Tp<38
II 38-55
III >55
Temperatura paljenja; najnia temperatura na kojoj se materija u obliku gasa, pare ili praine pali
nezavisno od izvora paljenja. Na osnovu nje se odreuje temperaturni razred (T1-T6). Gasovi i pare
zapaljivih tenosti se u zavisnosti od vrednosti koju ima temperatura paljenja klasifikuju na nain
prikazan u tabeli 3.
Tabela broj 3: Klasifikacija gasova i para prema temperaturi paljenja
Temperatura
Temperaturni razred
Paljenja
T1 iznad 450C
T2 iznad 300 do 450 C
T4 iznad 135 do 200C
Maksimalni eksperimentalni bezbednosni zazor (MEBZ); eksperimentalna veliina definisana za

svaku supstancu u ureaju za ispitivanje MEBZ, u kuitu sa 25 mm dugim zazorima. na osnovu nje a
takoe i na osnovu veliine minimalne struje paljenja (MSP) se gasovi i pare zapaljivih tenosti dele u
grupe A, B i C u skladu sa kriterijumima datim u tabeli 4.
Tabela broj 4: Granice prema MEBZ i MSP
Grupa Granice grupe prema MEBZ Granice grupe prema MSP

I Za rudnike
II Industrijski gasovi i pare
IIA 0,9 0,8
IIB 0,5 do 0,9 0,54 do 0,8
IIC 0,5 0,45
Za praktinu primenu ugradnje elektrinih instalacija i ureaja u zonama ugroenim eksplozivnim

smeama, za svaki potencijalno prisutni eksplozivni gas ili pare zapaljivih tenosti se mora poznavati
grupa i temperaturni razred. Parametri A, B, C, T1-T6 se moraju odrediti iz tablica ili pomou
standardne ispitne opreme.
Eksplozivne praine
Praine mogu biti organskog i neorganskog porekla. Posebnu opasnost predstavljaju praine
organskog porekla uopte, zato to prema intenzitetu izazivaju jake eksplozije. Zapaljivost i
eksplozivnost praine zavisi u velikoj meri od njenog sastava. Sto je koliina gorivih estica u praini
vea, to je i opasnost od nastanka eksplozija i poara vea. Koliina vlage i inertnih gasova prisutnih u
vazduhu je obrnuto proporcionalna opasnosti od nastanka eksplozije. Ova injenica je primenjena u
protiveksplozivnoj zatiti tako to se u potencijalno eksplozivnim sredinama u kojima ne borave
zaposleni radnici ubacuje inertni gas, ime se relativni udeo kiseonika u atmosferi smanjuje ispod
koncentracije potrebne za stvaranje eksplozivne smee.
Prilikom manipulacije materijalom, javlja se emisija praine koja se u sluajevima nepravilne

zaptivenosti opreme ili nedovoljne efikasnosti ventilacionog sistema emituje u radni i ivotni prostor.
Veliina estica praine se kree u opsegu od 0,1 do 500 mikrona. Prema veliini estica praine se dele
na grubu i sedimentnu (>70 ); estice od 10 do 70 predstavljaju tzv. pravu prainu, dok estice manje
od 10 predstavljaju lebdeu -respirabilnu prainu koja je i najopasnija sa stanovita protiveksplozione
zatite. To je i logino zato to se ukupna povrina estica poveava njihovim usitnjavanjem, to e
znatno olakati i ubrzati njihovo zapaljenje i izgaranje u sluaju dodira sa izvorima paljenja.
Da bi se rizici od eksplozije sveli na najmanju moguu meru, tehnoloki proces se strogo mora
voditi u skladu sa uputstvima koja su data od strane proizvoaa opreme. Kvalitetnim zaptivanjem
opreme se emisija praine u zatvoreni prostor mora smanjiti na najmanju moguu meru ili potpuno
eliminisati.
Da bi u nekom ogranienom prostoru moglo doi do eksplozije praine, potrebno je da u vazduhu

lebdi odreena koliina zapaljivih estica. Ta koliina je specifina za svaku vrstu praine i definisana je
kao donja granica eksplozivnosti (DGE). Koncentracija lebdee praine koja predstavlja opasnost iznosi
20 % DGE. Prilikom ulaska u zapraene prostorije mora se oprezno postupati. Stanje zapraenosti se prvo
konstatuje vizuelno.
Kao orijentacija moe da poslui podatak da se praina u nekom prostoru nalazi u eksplozivnoj
koncentraciji ako se svetlost sijalice od 40 W ne moe videti na rastojanju od 5 m.
Ovo je izuzetno visoka zapraenost. Gornji primer pokazuje da u je u radnim prostorijama u toku
normalnog rada i eksploatacije praktino nemogue postii DGE vrednost. Zapraenost bliska DGE
vrednosti je prisutna uglavnom u silo elijama i skladinim bunkerima ili slinim skladitima u kojima
se vri prijem i skladitenje rinfuznog materijala, zatvorenim transportnim tokovima prakastog
materijala u toku eleviranja ili slinih operacija kojima se vri istovar ili pretovar.
Sa stanovita protiveksplozivne zatite, najbitnije su sledee fizike osobine:
Eksplozivna smea; je smea zapaljive praine sa vazduhom, tj. oblik praine koji se moe, uz
spoljanji izvor toplotne energije, brzo zapaliti u obliku eksplozije. Provodljive praine; su praine od
materijala koji ima elektrinu otpornost manju od 106 cm.
Minimalna temperatura paljenja; je najnia temperatura na kojoj se odreena debljina praine, ili
zapaljivog oblika praine, moe zapaliti na zagrejanoj povrini.
Temeperatura paljenja nataloene praine; je najnia temperatura na povrini zagrejane podloge
koja dovodi do paljenja 5 mm debelog sloja nataloene praine. Temperatura paljenja smanjuje se sa
porastom debljine naslage praine.
Minimalna temperatura tinjanja nataloene praine; je najnia temperatura vrue praine kod koje
nastaje samopaljenje sloja 5 mm nataloene praine.
Minimalna temperatura paljenja uzvitlane praine; je najnia temperatura kod koje dolazi do
paljenja uzvitlane praine najzapaljivije koncentracije. Ova temperatura je uopte via nego taka
tinjanja nataloene praine.
Minimalna energija paljenja; je najmanja energija elektrostatikog polja koja, pri pranjenju na
iskritu, zapali smeu praina-vazduh pri optimalnoj koncentraciji.
Optimalna koncentracija; je takva koncentracija smee praina-vazduh kod koje se postie najvii
pritisak eksplozije, maksimalna brzina porasta pritiska i minimalna energija paljenja.
Donja granica eksplozivnosti; je najnia koncentracija gorive praine sa vazduhom kod koje dolazi
do paljenja, u obliku eksplozije, dovoljno jakim izvorom energije za paljenje DGE.
Gornja granica eksplozivnosti; je najvia koncentracija gorive povrine sa vazduhom kod koje dolazi
do paljenja, u obliku eksplozije, dovoljno jakim izvorom energije za paljenje GGE.
Indeks eksplozivnosti je proizvod osetljivosti na zapaljenje i jaine eksplozije koja pri tome nastaje.
Osetljivost na zapaljenje je odnos proizvoda temperature zapaljivosti, minimalne energije paljenja i
minimalne eksplozivne koncentracije referentne praine (obino je u pitanju ugljena praina) u odnosu
na ispitivanu prainu.
Jaina eksplozije predstavlja odnos proizvoda maksimalnog eksplozivnog pritiska i maksimalne

brzine porasta pritiska referentne u odnosu na ispitivanu prainu.
Tst E st min K st min

Osetljivost na zapaljenje
Tu E u min K u min
Veliine:
Tst - Temperatura paljenja referentne praine
Tu - Temperatura paljenja posmatrane praine
Estmin - Minimalna energija paljenja referentne praine
Eumin - Minimalna energija paljenja posmatrane praine
Kstmin - Minimalna eksplozivna koncentracija referentne praine
Kumin - Minimalna eksplozivna koncentracija posmatrane praine
Pu max Q u max
Jaina eksplozije
Pst max Q st max
Veliine:
Pu max - Maksimalni eksplozivni pritisak ispitivane praine Pstmax - Maksimalni
eksplozivni pritisak referentne praine Qu max - Maksimalna brzina porasta
pritiska ispitivane praine Qstmax - Maksimalna brzina porasta pritiska referentne
praine.
Veliku potencijalnu opasnost predstavljaju nataloene praine. Ukoliko se stvore uslovi za
eksploziju lebdee praine (primarna eksplozija), udarni talas e uzvitlati nataloenu prainu koja e
uestvovati u sekundarnoj i eventualno tercijalnoj eksploziji koje po intenzitetu mogu biti jae od
primarne. Zbog toga je veoma bitno odravati istou radnih prostorija u besprekornom stanju i ne
dozvoliti taloenje praine na problematinim mestima kao to su regali za kablove i slina teko
dostupna mesta.
Ostale opasne materije koje se koriste u proizvodnji
U procesu proizvodnje eera se koriste razliite supstance koje su otrovne, korozivne, burno
reaguju sa vodom ili imaju druga tetna dejstva ukoliko se ne koriste na odgovarajui nain. Povoljna
okolnost je to se navedene vrste materija koriste u relativno maloj koliini u odnosu na obim prerade
sirovine i proizvodnje gotovih proizvoda.
Upotreba ovih supstanci se mora strogo vriti u skladu sa uputstvima za voenje tehnolokog
postupka a skladitenje i manipulacija uz upotrebu odgovarajuih zatitnih sredstava. Za ove aktivnosti
je od najveeg znaaja kvalitetna obuenost radne snage za rukovanje i manipulaciju opasnim
materijama. Opasnosti koje se mogu pojaviti kod korienja opasnih materija su guenje, trovanje i
kontakt preko koe.
Standardom JUS Z. B0.001 su definisane maksimalno dozvoljene koncentracije polutanata u radnim

prostorijama. Ove koncentracije predstavljaju dozvoljeni prisutan nivo pri ijoj 8-asovnoj ekspoziciji
nema neeljenih efekata po zdravlje ljudi. MDK koncentracije je potrebno redovno kontrolisati u okviru
internih inspekcijskih kontrola, a minimalno jednom u tri godine od strane ovlaene organizacije koja je
registrovana za obavljanje tih poslova.
Podaci koji su dati u tabelama su uzeti iz literature. Napominjemo da prilikom svake isporuke
opasnih materija isporuilac je duan da zajedno sa ostalom potrebnom dokumentacijom koja
prati prevoz opasnih materija isporui i Uputstvo o posebnim merama bezbednosti. To je dokument u
kojem se pored osnovnih fiziko-hemijskih karakteristika opasne materije nalaze i uputstva i postupci za
pravilno skladitenje, zatitu na radu, protivpoarnu zatitu, uputstva za neutralisanje supstanci u
sluaju prosipanja, mere za zatitu ivotne sredine itd. Dokument je po sadraju slian tzv. MSDS
obrascima.
Osnovne fiziko hemijske osobine supstanci koje se koriste u proizvodnji eera su date u
narednim poglavljima.
Sektor proizvodnje OJ Tehnika laboratorija
U ovom sektoru se koristi ukupno oko 150 supstanci u razliitim koliinama. Prema brojnosti oko
84% supstanci je klase 6.1 prema Zakonu o prevozu opasnih materija (Slubeni list SFRJ, br. 27/90), a
ostatak su klase 8., 5.1, 4.2, 3., 2.
Amonijum-tiocijanat, amonijum-oksalat, amonijum-sulfat, amonijum-persulfat, acetil-hlorid, etil-
acetat, naftil-amin, morova so, aluminijum-hlorid, amonijum-hidrogen-fosfat, Na-fenilamin, amonijum-
nitrat, amonijum-karbonat, asparagin, arabinoza, barijum-hlorid, benzoeva kiselina, barijum-hromat,
bakar, brom, borna kiselina, kalijum-cijanid, cink-jodid, cink-sulfat, cink (Zn) u prahu, gvoe (Fe) u
prahu, fro-sulfat, feri-hlorid, fenol, fluorovodonina kiselina, indikatori: fuksin, fenol-ftalein, metil-
oran, metil-rot, mureksid i drugi, kalijum-karbonat, kalijum persulfat, kalijum-ferocijanid, kalijum-
jodid, kalijum-hromat, kalijum-bifosfat, kalijum-jodat, kalijum-nitrat, kalijum-sulfat, kalijum-tiocijanat,
litijum-hlorid, natrijum-nitrat, nikl-sulfat, natrijum-molibdat, natrijum-pirofosfat, oleinska kiselina,
pirogalol, piridin-rezercin, sulfo-salicilna kiselina, sulfanialan, srebro, sulfo-srebronitrat, toluol, iva (II)
hlorid, iva (II) oksid, ivin sulfat i dr. koje se nalaze u koliini od 0.1-1.0 kg, odnosno od 0.1-1.07.
Zatim supstance iste klase 6.1.

Amonijum-hlorid, amonijum-molibdat, amonijum-naftol, amonijum-acetat, bakar-sulfat, bakar-
hlorid, cink-hlorid, kalijum-bihromat, kalijum-hidroksid, kalijum-natriju-tartarat, kalijum-hlorid,
kalcijum-blorid, magnezijum-sulfat, natrijum-sulfid, oksalna kiselina, olovo (II) oksid, minium, olovo-
nitrat, olovo, acetat, iva i druge u koliini od 1-10 kg, odnosno 1-101.
Ove supstance unesene u organizam ili u dodiru sa organizmom, mogu ugroziti ivot ili zdravlje
ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu.
Supstance klase 8. opasnih materija koje se nalaze u ovom sektoru su: brom (0,4 l) i jod (0,4 kg) u
manjim koliinama, baze: kalcijum-hidroksid, kalijum-hidroksid, natrijum-hidroksid i amonijum
hidroksid, zatim kiseline: fluoro-vodonina, hlorovodonina, sumporna, azotna, fosforna, perhlorna,
siretna i anhidrid siretne kiseline, formaldehid, -formalin u koliini do desetak litara.
Iz klase 5.1 opasnih materija su oksidirajue materije, koje u dodiru sa drugim materijama, se
razlau i pri tome mogu uzrokovati vatru su: kalijum-permanganat (0,450 kg) i vodonik-peroksid (4-5
lit).
Ksilol (0,2 l) spada u klasu 4.2. opasnih materija sklonih samopaljenju u dodiru sa vazduhom.
Opasnih materija klase 3. ima neto malo vie. To su upaljive tenosti (ili njihove smee) odlini
organski rastvarai: amil-alkohol, izopropil-alkohol, metil-alkohol, etil-alkohol, hloroform, etar,
petrolej i dr.
Jedna boca kiseonika i dve boce butana spadaju u 2. klasu evidentiranih opasnih materija.
Laboratorijske hemikalije
Veliki broj hemikalija koje se koriste u laboratoriji su lakozapaljive tenosti, te ih kod

skladitenja i uvanja treba tako i tretirati. Rastvori hemikalija su nezapaljive tenosti. Prilikom poara u
hemijskoj laboratoriji bilo koje namene, treba da se koriste zatitna sredstva (maske, izolacioni aparati
idr.).
Indikatori
Indikatori za hemijske reakcije kod titracija spadaju u organske materije, te su prema tome, sagorivi
i zapaljivi. Originalna pakovanja su u staklenoj ambalai, u prakastom stanju. Pakovanja su obino
mala od 5-100 g.
Ovu grupu materija ine eriohrom crno T, fenolftalein, metiloran, metilrot, mureksid, fuksin i
dr.
Soli
Ova grupa jedinjenja su uglavnom neorganske materije, odnosno hemikalije, koje su nezapaljive, te
prema tome ne predstavljaju posebnu opasnost..
Panju treba obratiti na soli:

a. Natrijum-karbonat je so, dobro rastvorljiva u vodi, nezapaljiva, ne sme skladititi u
blizini kiselina;
b. Amonijeve soli koje se nalaze u laboratoriji fabrike, tj. Amonijum-hlorid i
amonijum-molibdat nisu zapaljive soli. Meutim, tokom zagrevanja se razgrauju
oslobaajui amonijak;
c. Srebro-nitrat je nezapaljiva so ali lako otputa kiseonik te spada u grupu
oksidacionih sredstava. Pod dejstvom suneve svetlosti se razgrauje. Mora se
uvati u tamnim bocama, daleko od zapaljivih materija;
d. Kalijum-permanganat spada u grupu oksidacionih sredstava. Kod reakcija sa
mnogim materijama moe nastati eksplozija naroito kod reakcije sa sumpornom
kiselinom, alkoholom, etrom itd. Pakovan je u staklene boce.
Kiseline
Kiseline koje se nalaze u laboratoriji ili u magacinu laboratorije, spadaju u nezapaljive kiseline.
Pakovane su u staklenu ambalau. Meutim, ove kiseline veoma razorno deluju na organske i
neorganske materije, pri emu se razvija toplota. U pojedinim sluajevima od razvijene toplote moe
doi do samopaljenja pojedinih materija. Osim toga ove kiseline su otrovne bilo da se unose u organizam
u obliku para ili tenosti.
Treba ih uvati odvojeno od drugih hemikalija. U ovu grupu materija spadaju sumporna i siretna
kiselina. Obe pripadaju grupi oksidacionih materija, koje sa sobom nose i druge opasnosti od poara. Na
povienoj temperaturi se raspadaju oslobaajui pri tome razne gasove okside, koji su uglavnom otrovni,
eksplozivni i katalizatori niza neeljenih reakcija. Fluoro-vodonina kiselina bi se pri tom razlagala na
ozon i fluoro-vodonik. U blizini laboratorijskog i magacinskog prostora hemikalija, ne smeju se drati
zapaljivi, odnosno gorivi materijali, niti pak oni koji svojim prisustvom nose bilo kakve poarne
opasnosti (alitra, ulja, maziva, goriva i dr.).
Acetilen (disu gas)
Acetilen je gas bez boje i mirisa. Tehniki acetilen je odorisan fostinom pa zato ima karakteristian
miris. Nastaje u hemijskoj reakciji kalcijum karbida i vode. Temperatura njegovog plamena, u atmosferi
kiseonika, zavisi od uzajamne koliine ova dva gasa. Najpogodnija smesa za stvaranje "neutralnog
plamena" (koji ne ugljenie, niti oksidie zagrevani metal) je 1:1. Acetilen nije otrovan, ali su otrovni
gasovi (arsenovodonik, sumporovodonik i fosforovodonik) koji, u manjim koliinama nastaju u dodiru
acetilena i razvijaa. Veoma je opasan sa stanovita poara i eksplozije izmeu ostalog i zato to sadri
trogubu vezu koja mu daje veliku reaktivnost i veoma malu stabilnost. Dobro se rastvara u acetonu,
etil-acetatu, alkoholu, benzenu i ugljendisulfidu. Sa tekim i obojenim metalima gradi acetilenide koji
eksplodiraju pri udaru ili pri zagrevanju. Sa vazduhom gradi eksplozivne meavine. Osim sa
kiseonikom burno reaguje sa oksidansima: halogenim elementima, vodonikom i drugim. Ove reakcije
zavravaju eksplozijom. Koristi se u procesu zavarivanja.
Acetilen ima sledee osobine:

- Relativna gustina u odnosu na vazduh ....................................... 0,92
- Temperatura samopaljenja ............................................................. 3 05C
- Granice eksplozivnosti................................................................... 2,3 - 82 %vol
(mada moe da eksplodira i pri koncentraciji od 100 %)
- Grupa gasova ................................................................................. C
- Temperaturni razred....................................................................... T2
- Klasa opasnosti .............................................................................. FxIAFu
- Stepen utvrene opasnosti po zdravlje .......................................... 1
- po zapaljivost ................................................................................. 4
- po reaktivnost ................................................................................. 3
Amonijum-hidroksid 25% (NH4OH(aq))
Amonijum-hidroksid 25% (NH4OH(aq)) je rastvor amonijaka (NH3) u vodi. U principu je

nezapaljiva tenost, ali vrlo lako otputa gasoviti amonijak koji moe sa vazduhom nagraditi
eksplozivnu smeu. Granice ekplozivnosti sistema amonijak - vazduh su od 17-27%. Koristi se kao
korozioni inhibitor, kao redukciono sredstvo.
Kao sredstvo za gaenje moe se koristiti: pena, ugljendioksid i prah.
Argon
Argon je gas bez boje i mirisa i pripada grupi plemenitih gasova. Nije otrovan ali u veoj
koncentraciji dovodi do smanjenja koncentracije kiseonika u vazduhu. Nije zapaljiv. Obzirom da se
nalazi u bocama pod pritiskom, njihovo zagrevanje dovodi do poveanja pritiska u njima to moe da
prouzrokuje eksploziju. U sluaju da se nae u poaru treba koristiti uobiajena sredstva za gaenje.
Prilikom udisanja argona dolazi do nesvestice, otupelosti ula, glavobolje i munine. Tei je od
vazduha pa se moe nakupljati u udubljenjima. Koristi se u procesu zavarivanja.
Argon ima sledee osobine:

- Atomska masa:............................................................................... 39,95
- Taka kljuanja: ............................................................................. 185,9 C
- Taka mrnjenja/otapanja: ............................................................. 189,2 C
- Rastvorljivost u vodi, na 20C:...................................................... 3,4 ml/100 ml
- Relativna gustina (vazduh = 1): ..................................................... 1,66
Azot-suboksid (N2O)
Azot-suboksid, tzv. smejavac, je bezbojan gas, karakteristinog, slabo prijatnog mirisa i

sladunjavog ukusa. Prelazi u bezbojnu tenost na temperaturi 0C pod pritiskom od 30 atm. Nije
zapaljiv. Rastvara se u vodi. Pri udisanju stvara razne tegobe, a ako se udie due vreme moe izazvati
i smrt.
- Temperatura topljenja .................................................................... 102.4C
Benzin
Benzin je smea tenih ugljovodonika. Dobija se frakcionom destilacijom nafte. Karakteristinog

je mirisa. Lako isparava. Laki je od vode i sa njom se ne mea. Benzin spada u najzapaljivije i
najeksplozivnije tenosti i ima znaajnu praktinu primenu. Ako je etiliziran, obojen je zelenkasto ili
crvenkasto. Tehniki benzini koji se koriste kao razreivai su bez boje.
Benzinske pare nisu otrovne. U sluaju kada se u nekim prostorijama nalaze vee koliine
benzinskih para, bie manja koliina, odnosno manja koncentracija kiseonika u atmosferi takvih
prostorija, pa e benzinske pare delovati uguujue. I pri relativno niskim temperaturama iz tenog
benzina se izdvajaju dovoljne koliine para koje sa vazduhom mogu stvoriti zapaljive i eksplozivne
smee. Ozbiljne poarne opasnosti predstavlja skupljanje statikog elektriciteta do ega dolazi
prilikom pretakanja benzina. Zbog toga se pitanju uzemljenja mora posvetiti posebna i najozbiljnija
panja. Benzinske pare su tee od vazduha. One se sakupljaju u udubljenjima i upljinama. Osim toga
lako se ire, pa do paljenja moe doi i sa daljine. Benzin se, osim kao gorivo za motore sa unutranjim
sagorevanjem, koristi i kao rastvara u industriji, zatim za suvo ienje tekstilnih materijala, odee i
dr.
Ambalaa: burad, vagonske i autocisterne. Skladiti se u podzemnim i nadzemnim rezervoarima.

Prilikom njegovog skladitenja strogo se pridravati zakonskih propisa (propisi o zapaljivim
tenostima). Ne sme se skladititi u podrumskim prostorijama.
Prostorije gde se skladiti benzin moraju biti dobro provetravane i obezbeene od dejstva svih
izvora paljenja i dejstva povienih temperatura.
Prema ponaanju u poaru pripada klasi opasnosti Fx I-II Bfu.

- Specifina teina na 20C .............................................................. 0,75 g/cm3
- Gustina pare ................................................................................... 2.50
- Temperatura zapaljivosti................................................................ 37,8-45,6C
- Temperatura samopaljenja ............................................................. 260C
- Granice eksplozivnih smea .......................................................... 1,4-7,6%
- Zapaljivost...................................................................................... 1
Benzin za odmaivanje (vajt pirit)
Benzin za odmaivanje (vajt pirit) je bezbojna lako zapaljiva tenost koja predstavlja smeu
parafinskih ugljovodonika (oko 82%), olefina (oko 15%) i aromatskih ugljovodonika (ne preko 1,6%).
- Specifina masa ovog benzina je 770 kg/m2

- Interval kljuanja ........................................................................... 147-200C
- Rastvorljivost u vodi ...................................................................... ne mea se
- Sredstva za gaenje poara ............................................................ pena, suve hemikalije i CO2
Boje i lakovi
Boje i lakovi se u Fabrici uglavnom nalaze pakovani u odgovarajuoj ambalai. Osnovnu masu
ine: rastvara, bojene materije i plastifikatori.
Veina rastvaraa koji se koriste za proizvodnju boja i lakova i ostalih premaza, spada u
lakozapaljive tenosti, dok osnovna masa, po pravilu, nije lako zapaljiva. Taka zapaljivosti smea (u
ovom sluaju boja i lakova) predstavlja srednju vrednost izmeu take zapaljivosti rastvaraa i
osnovne mase.
Kao donju granicu eksplozivnosti treba uzeti 1% vol, a kod gornje granice 50% vol. U pogledu
lagerovanja i ostalih mera sigurnosti, boje i lakove treba tretirati kao lako zapaljive tenosti. Prema
ponaanju u poaru boje se grupiu u klasu opasnosti Fx I-II B, a lakovi u Fx I-II F4.
Razreivai su lako zapaljive tenosti. Ima ih raznih vrsta, pa se ne moe dati pojedinani opis,
ve samo neke zajednike osobine:
Svi spadaju u lakozapaljive tenosti,
Prave eksplozivne smee za donju granicu eksplozivnosti oko 50% vol.
Sve ove tenosti su lake od vode i ne rastvaraju se u vodi,
Prema ponaanju u poaru grupiu se u klasu opasnosti Fx I-III B
Brom (Br)
Brom je hemijski halogeni element, tamna, crveno-smea tenost, koja na vazduhu intenzivno
isparava. Pare broma su otrovne, nadraujue za kou i sluzokou
Jako je oksidaciono sredstvo i lako reaguje sa mnogim elementima i jedinjenjima, posebno uz

svetlost kao katalizator. Na koi izaziva duboke opekotine, a pere se benzinom, benzolom.
Prema ponaanju u poaru spada u klasu opasnosti FxIIG.

- Temperatura paljenja ..................................................................... 7,3 C
- Temperatura kljuanja ................................................................... 58,8 C
Dizel gorivo D-2
Dizel gorivo je ukasto braonkasta zapaljiva tenost, karakteristinog mirisa. Ne rastvara se u

vodi. Pare sa vazduhom grade eksplozivne smee.
Osobine:
- zapreminska masa .......................................................................... 0,82 0,88 g/cm
- taka kljuanja ............................................................................... > 80 C
- taka paljenja D2............................................................................ >50 C
- granice eksplozivnosti.................................................................... 1 - 4 % vol.
- toplota sagorevanja ........................................................................ 43 200 MJ/t
- stepen utvrene opasnosti po zdravlje: .......................................... 0
- po zapaljivost: ................................................................................ 2
- po reaktivnost:................................................................................ 0
- klasa opasnosti ............................................................................... FxIIIBFu
Etilalkohol (C2H5OH)
Etilalkohol je bela, bezbojna tenost karakteristinog mirisa i karakteristinog ukusa koji pecka.
Rastvara se u vodi i u organskim rastvaraima, naroito dobro u acetonu. Oksidie se u acetaldehid i na
kraju u siretnu kiselinu.
Spada u grupu karakteristinih sredstava koji na poetku izaziva oseaj razdraenosti i

uzbuenja, pa zatim dovodi do paralize centralnog nervnog sistema. U industrijskim uslovima
nemogue je da doe do akutnog trovanja parama etil alkohola, jedino moe doi do otsutnosti panje i
po malo glavobolje i vrtoglavice. Pri estom dodiru sa koom, dolazi do suenja iste i moe dovesti do
pojave lakih formi ekcema koe.
Pare alkohola se na oko 300C raspadaju pri emu moe doi do razvijanja zapaljivih i
eksplozivnih gasova: vodonika, metana, acetilena i sl.
- molekulska masa ............................................................................ 46,07
- specifina teina ............................................................................. 0,78
- temperatura topljenja ..................................................................... 114C
- temperatura zapaljivosti ................................................................. 12C
- temperatura kljuanja ..................................................................... 78.4C
- temperatura samopaljenja .............................................................. 425C
- napon pare ...................................................................................... 5,866 kPa
- gustina pare .................................................................................... 1,59
- granica eksplozivne smee ............................................................. 3,3 - 13,9
- rastvorljivost u vodi .......................................................................
- MDK vazduha radnog prostora ..................................................... 1.000 ppm
- toksinost ....................................................................................... 1
- zapaljivost ...................................................................................... 3
- reaktivnost ...................................................................................... 0
- klasa opasnosti ............................................................................... B
- temperaturna klasa ......................................................................... T2
- sredstva za gaenje poara ............................................................. pena, ugljen-dioksid,
suve hemikalije,
rasprena voda.
Formaldehid, Formalin (HCHO + H2O)
Formaldehid je gas bez boje, vrlo otrog mirisa. U prirodi nastaje pri sagorevanju nekih organskih
materija. Nastaje oksidacijom metilalkohola. Sa vazduhom gradi eksplozivne smee. Formalin je
trgovaki naziv za 40% rastvor formaldehida u vodi. To je goriva, bezbojna, isparljiva tenost, otrog
mirisa. Prosean sastav formalina je:
o Formaldehid ........................................................................ 37 %
o Metanol ............................................................................... 6-10 %
o Kiseline ............................................................................... 0,1-0,05 %
- Temperatura paljenja (formalin) .................................................... 85 C
- Temperatura samopaljenja ............................................................. 430 C
- Granice eksplozivnosti................................................................... 7-73 %
- Relativna gustina pare ili gasa ...................................................... 1,0
- Temperatura kljuanja ................................................................... 19,4C, (formalin 101,1C)
- Rastvorljivost u vodi ...................................................................... da
- Sredstva ili nain gaenja ............................................................... alkoholna pena,
zatvoriti protok
- Stepen utvrene opasnosti po:
Zdravlje ............................................................................... 2, (formalin.... 2)
Zapaljivost........................................................................... 4, (formalin.... 2)
Reaktivnost ......................................................................... 0, (formalin.... 0)
- Osetljivost po mirisu ...................................................................... 1.2 mg/m3
- MDK vazduha radnog prostora ..................................................... 2 mg/m3
- Temperaturna klasa ....................................................................... T2
Prema JUS Z.CO.005, Klasifikacija materija i robe prema ponaanju u poaru, formalin spada u
grupu Fx IIIB.
Materije i roba koji direktno ili indirektno mogu uestvovati u procesu sagorevanja i to odavanjem
toplote sagorevanja, energijom samopaljenja, oslobaanjem zapaljivih produkata razlaganja,
ubrzavanjem procesa sagorevanja (oksidaciona sredstva) ili oslobaanjem zapaljivih gasova ili toplote
u dodiru sa vodom, oznaavaju se sa Fx;
- Klasa opasnosti III - zapaljive materije;

- B - tene materije.
Prema ADR klasifikaciji formalin spada u klasu 8,63 (c) - slabo korozivne materije. Za ove
materije koristi se ambalaa iz ambalanih grupa I, II i III, oznaena slovima X, Y i Z. Slabo
korozivne materije moraju zadovoljavati opte zahteve u pogledu ambalae.
- Temperatura kljuanja ................................................................... 89-5C
Gaeni kre (Ca(OH)2)
Nastaje kao proizvod reakcije ivog krea i vode i koristi se u proizvodnji eera.
- molekulska masa ............................................................................ 100,09
- temperatura topljenja ..................................................................... 825C (uz razlaganje)
- temperatura kljuanja ..................................................................... 898C (uz razlaganje)
- gustina ............................................................................................ 2,7-2,95 kg/dm3
-
rastvorljivost u vodi ....................................................................... 0,065 kg/m3
- MDK u vazduhu radnog prostora .................................................. 6 mg/m3 (RUS),
10 mg/m3 (SAD)
- toksinost ....................................................................................... 0
- toksino dejstvo:
akutno lokalno ................. 1 n, 1 o, 1 u (slabo toksina nadraujua materija)
hronino lokalno ............................ 1 n (slabo toksina nadraujua materija)
- zapaljivost ...................................................................................... 0
- reaktivnost ...................................................................................... 0
Gvoe (III) hlorid 40% FeCh3(aq)
Gvoe (III) hlorid 40% FeCl3(aq) je nezapaljiva neorganska so.
Hidrazin 25% (NH2(aq))
Hidrazin 25% (NH2(aq)) je bezbojna, korozivna, jako isparljiva tenost. Rastvara se u vodi i
alkoholu, a ne u hloroformu i etru.
- temperatura topljenja ..................................................................... 1,4C
- temperatura kljuanja ..................................................................... 1 13,5C
- temperatura paljenja ....................................................................... 52C
- temperatura samozapaljivosti ........................................................ 271C
- specifina gustina ........................................................................... 1,01
- gustina para .................................................................................... 1,1
Pare sa vazduhom grade eksplozivne smee.
- Donja granica zapaljivosti ............................................................. 4,7%

- Gornja granica zapaljivosti ............................................................ 98%
U prisustvu metalnih oksida hidrazinu se znatno sniava temperatura paljenja, a moe doi i do
snanog samozagrevanja. Pri zagrevanju i pod uticajem svetla se raspada.
Koristi se kao korozioni inhibitor, kao redukciono sredstvo.
Kao sredstvo za gaenje poara moe se koristiti pena, ugljendioksid, prah.
Hlorovodonina kiselina 33% (HCl)
Hlorovodonina kiselina 33% (HCl) je nezapaljiva bezbojna tenost, otrog mirisa. Ubraja se u
najjae mineralne kiseline. Vrlo je agresivna. To je rastvor hlorovodnika u vodi. Koncentrisana puljiva
kiselina sadri oko 37% HCl.
Koncentrovana kiselina ima otar miris koji tipa, a na vazduhu razvija bele pare gasovitog
hlorovodnika koji tetno deluje na respiratorne organe. Sa razblaenjem hlorovodonine kiseline opada
toksinost. U dodiru sa metalima razvija vodonik koji moe obrazovati sa vazduhom eksplozivne smee.
Hlorovodonina kiselina je iritant za sluznicu oiju i respiratornog trakta. U koncentraciji od 35

ppm izaziva iritiranje grla posle kratkotrajnog izlaganja. Koncentracija od 50-100 ppm je podnoljiva
tokom 1 sata. Dua izlaganja dovode do plunog edema, a esto i do spazma larinksa. Koncentracija od
1000-2000 ppm su opasne, ak i za kratkotrajna izlaganja.
- MDK za hlorovodoninu kiselinu u radnoj sredini iznosi ............ 7 mg/m3 - 5 ppm

- Granina vrednost imisije kratkotrajna uzorkovanja do 3 asa..... 50 g/m3
- Srednje dnevna uzorkovanja 24 asa............................................. 15 g/m3
- molekulska masa ............................................................................ 36,46
- temperatura topljenja ..................................................................... 112 C
- temperatura kljuanja ..................................................................... 84,8 C
- taka paljenja ................................................................................. 114 C
- gustina ............................................................................................ 1,18
- napon pare ...................................................................................... 25,33 kPa na 25C
- gustina pare .................................................................................... 1,3
- rastvorljivost u vodi ....................................................................... 8 23 kg/m3
- MDK vazduha radnog prostora ..................................................... 7 mg/dm3
- LC50 ................................................................................................ 4700 (30 min.)
- toksinost ....................................................................................... 3
gubitak polnog hromozoma - Drosophila melanogaster: udisanjem .......... 100ppm/24h.
gubitak polnog hromozoma - Drosophila melanogaster oralno ................. 100 ppm.
udisanje kod ljudi najnia objavljena LD .............................................. 1300 ppm/30 minuta.
nepoznato kod oveka. Najnia objavljena LD: ....................................... 81 mg/kg.
udisanje kod pacova LC letalna koncentracija .............................................. 3124 ppm/1 h .
udisanje kod mia LC 50: ............................................................................. 40 mg/kg.
oralno kod kunia LD - 50: .......................................................................... 900 mg/kg.
- reaktivnost ...................................................................................... 0
- zapaljivost ...................................................................................... 0
Prema listi otrova (Sl. list SRJ br. 25/94) hlorovodonina kiselina ima sledee oznake:
CAS br. 7647-01-0 (Registarski broj iz Chemikal Abstrakts-a)
- Grupa otrova II
- Obeleavanje: Prema Pravilniku o oznaavanju otrova oznake upozorenja odnose se na vrstu
rizika koji postoji ili moe nastati u prometu i pri rukovanju (Sl. list SRJ br. 18/92).
(oznaka upozorenja) C-nagrizajue dejstvo
R 34, 36
S-2, 26
R-34 izaziva opekotine
R:36 Nadrauje oi
S:2 uvati van dohvata dece
S:26 U sluaju da doe u dodir sa oima isprati sa puno vode.
- Oznaavanje para ADR - Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasnih materija u
saobraaju na putevima.
Klasa i redni broj .......................................................................................... 8,5 (b)
Identifikacioni broj opasnosti........................................................................ 80
Identifikacioni broj materije.......................................................................... 1789
Nalepnica opasnosti...................................................................................... 8
Kalcijum-karbonat (CaCO3)
Kalcijum-karbonat je neutralna so ugljene kiseline. U prirodi se nalazi kao: krenjak, kalcit,

mermer, kreda itd.
ist je u obliku kristala ili belog praha, bez ukusa i mirisa. Slabo se rastvara u vodi. Rastvara se u
kiselinama, tj. reaguje uz oslobaanje CO2. Pripada grupi vrstih negorivih materija. Termiki se razlae
pod odreenim uslovima u posebnim peima po formuli:
T
CaCO 3 CaO CO 2
i daje ugljen-dioksid i kalcijum-oksid (ivi ili negaeni kre).
Kalcijum-oksid je bele ili svetloute boje. Pripada grupi vrstih negorivih materija koje sa vodom
reaguju uz oslobaanje velike koliine toplote. Usled toga moe doi do paljenja okolnih materijala.
Reakcija sa vodom tee po formuli:
CaO H 2 O Ca OH 2 Q
Usled oslobaanja toplote pojedini oksidi se mogu zagrejati i do 400C. Na ovaj nain mogu se
zapaliti okolni materijali.
Negaeni kre se prema ponaanju u poaru grupie u klasu opasnosti Fx IV J.
- Taka topljenja ............................................................................... 2570 C

- Taka kljuanja .............................................................................. 2850 C
Mazut
Mazut je zapaljiva ukasta tenost tree grupe, karakteristinog mirisa. To je gusta tamna tenost
koja zaostaje pri destilaciji sirove nafte. Najtea frakcija ulja za loenje koja se ne moe vie upotrebiti
za krekovanje. Prosean elementarni sastav je: ugljenik 85%, vodonik 11 %, kiseonik 0,50 %, azot 0,50
%, sumpor 0,20 %, pepeo 0,15 %, vlaga 0,20 %. Koristi se kao teno pogonsko gorivo, a za njeno
sagorevanje su potrebni posebni ureaji. Ne rastvara se u vodi. Pare sa vazduhom grade eksplozivne
smee. Osobine:
- Toplota sagorevanja ....................................................................... 38.074,4 41.840 kJ/kg
- Toplota isparavanja ........................................................................ 167,34 - 209 kJ/kg
- Toplotna provodljivost................................................................... 1,46 - 1,67 kJ/kg
- Temperatura paljenja ..................................................................... oko 70C
- Specifina teina ............................................................................ 0,84-0,94
- Taka kljuanja .............................................................................. > 80C
- Granice eksplozivnosti................................................................... 1-4 vol.
- po zapaljivost ................................................................................. 2
- po reaktivnost ................................................................................. 0
- Klasa opasnosti .............................................................................. Fx III B
Melasa
Melasa je gust, viskozan sirup tamne boje. Sadri oko20-25% vlage i oko 80-75% suve materije.
U suvu materiju melase ulaze: eer (oko 50%), belanevine, mineralne materije i aminokiseline. Melasa
je nezapaljiva, ali ako iz melase ispari voda (npr. u toku poara) ona postaje zapaljiva. Prema ponaanju
u poaru, melasa se klasifikuje u klasu opasnosti Fx II E.
Natrijum hidroksid 45% (NaOH(aq))
Natrijum hidroksid (NaOH), ili masna, kaustina soda, je bela, neprozirna, igliasto kristalna,
veoma higroskopna i nezapaljiva supstanca i predstavlja jaku bazu. Koristi se u obliku ljuspica za
neutralizaciju sa kiselinama. Rastvara se u vodi i etil alkoholu, a ne rastvara se u etil etru. Rastvori
koncentracije od 45-75% deluju kao jako kaustine tenosti.
Natrijum hidroksid u vrstom stanju ili kao rastvor visoke koncentracije ima izrazito korozivno
dejstvo na kompletna tkiva tela, a produen kontakt sa razblaenim rastvorima ima destruktivni uticaj.
Moe da izazove perforaciju, ostavlja oiljke i izaziva dermatitis.
Inhalacija praine ili koncentrovane magle moe da izazove oteenje gornjeg respiratornog
trakta i tkiva plua u zavisnosti od stepena izloenosti, pa tako efekti inhalacije variraju od blage
iritacije do ozbiljnih pneumonija.
- Specifina teina ............................................................................ 2,13 N/m
- molekulska masa ............................................................................ 40,1
- temperatura topljenja ..................................................................... 3 18,4C
- temperatura kljuanja .................................................................... 1390C
-
gustina ............................................................................................ 2,13kg/dm3
- napon pare ...................................................................................... 0,133
- temperatura zapaljivosti ................................................................. ne gori
- toksinost ....................................................................................... "3"

oko majmuna ............................................................................................... l%/24 h
koa kunia................................................................................................... 50 mg/24 h
oko kunia ................................................................................................... 1% SEV
oko kunia ................................................................................................... 50 g/24 asa
oko kunia ................................................................................................... l%/24 asa
- reaktivnost ...................................................................................... "2"
- Prema listi otrova (Sl. list SRJ broj 25/94) NaOH ima sledee oznake:
CAS br. 1310-73-2
Grupa otrova II
- Obeleavanje: Prema Pravilniku o oznaavanju otrova oznake upozorenja odnose se na vrstu
rizika koji postoji ili moe nastati u prometu i pri rukovanju Slubeni list SRJ, broj 18/92
god.
T- oznaka za otrovnost otrova II grupe
(Oznaka upozorenja) R-35 (izaziva teke opekotine)
S:2, 26, 37/39
S:2 uvati izvan dohvata dece
S-26 U sluaju da doe u dodir sa oima isprati sa puno vode i zatraiti savet lekara.
S-37 nositi zatitne rukavice
S-39 nositi zatitna sredstva za oi i lice.
- Oznaavanje prema ADR-u Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasnih materija u
saobraaju na putevima.
Klasa i redni broj .......................................................................................... 8,41 (b)
Identifikacioni broj opasnosti........................................................................ 80
Identifikacioni broj materije.......................................................................... 1823
Nalepnica opasnosti...................................................................................... 8
- Prema JUS-u Z.CO.005 natrijum hidroksid ima klasu opasnosti Dx VC.
Pesticidi
Pesticidi su brojna i raznovrsna grupa hemijskih supstanci kojima je zajednika svrha upotrebe -
suzbijanje tetoina. Neophodno je istai da jo nema pesticida koji bi bio delotvoran, a istovremeno
nekodljiv za oveka i korisne ivotinje, odnosno biljke. Radi se samo o odnosu uinka na tetne i
korisne vrste.
Razvrstavanje pesticida je vrlo raznoliko i mnogostrano. Uobiajene su podele prema nameni:

insekticidi, herbicidi, fungicidi, rodenticidi, akaricidi i dr. Njihova upotreba je u stalnom porastu.
Svi pesticidi su, po Zakonu o prevozu opasnih materija (Slubeni list SFRJ, br. 27/90) svrstani
u klasu 6.1 otrovi.
Zatitne mere koje treba provoditi su higijensko tehnike mere kao za hemijsku industriju. Vano
je upozoriti radnike na oprezno rukovanje i na strogo pridravanje optih i linih zatitnih mera.
Olakavajua okolnost je ta to se pesticidi u okviru Fabrike samo skladite i u originalnom

pakovanju izdaju kooperantima.
Piridin (CH<(CHCH)2>N)
Piridin je lako zapaljiva tenost, bezbojna ili svetlouta, neprijatnog mirisa, paleeg ukusa. Vrlo
je otrovna. Rastvorna u organskim rastvaraima. Pare sa vazduhom grade eksplozivne smee.
Proizvodi sagorevanja sadre vrlo otrovne gasove.
- Temperatura topljenja .................................................................... 41,5C

- Temperatura paljenja ..................................................................... 20C
- Temperatura samopaljenja ............................................................. 482.3C
- Granice eksplozivnosti................................................................... 1,8-12,4%
- Specifina teina ............................................................................ 1,0
- Relativna gustina pare ili gasa ....................................................... 2,7
- Temperatura kljuanja ................................................................... 115C
- Sredstva ili nain gaenja ............................................................... alkoholna pena
Zdravlje ........................................................................................................ 2
Zapaljivost .................................................................................................... 3
Reaktivnost................................................................................................... 0
Pirogalol
Pirogalol je bela, prakasta zapaljiva materija. Spada u grupu redukcionih supstanci.

Praine
Praine su disperzioni sistemi koji se sastoje od vrstih estica dispergovanih u vazduhu. To su

sitne estice koje due ili krae vreme lebde u vazduhu, a pod uticajem sile gravitacije, taloe se na
okolnu povrinu. Mogu nastati usitnjavanjem vrstog materijala raznim mehanikim postupcima ili
prilikom rukovanja prakastim materijalom. Veliina estica se kree izmeu 0,1 i 500 nm. estice vee
od 25 mm se taloe srazmerno brzo i kao istaloene praine mogu, u odreenim uslovima, da
predstavljaju potencijalnu opasnost u smislu zapaljivosti i izbijanja poara.
Meutim, lagane estice praine, veliine ispod 10 nm, koje due lebde u vazduhu, mogu izazvati
snane eksplozije ako se u vazduhu nalaze u odreenoj koncentraciji i dou u dodir sa izvorom paljenja
dovoljne energije.
Na zapaljivost i eksplozivnost praine, osim porekla (vrste), utiu i veliina i oblik estica,
koncentracija praine u vazduhu, kao i prisustvo inertnih gasova u atmosferi.
Kod zapaljivih praina razlikuju se donja i gornja granica zapaljivosti, odnosno eksplozivnosti.
Izmeu ovih granica nalazi se optimalna vrednost koncentracije kada dolazi do potpunog sagorevanja i
kod koje su pritisak i brzina eksplozije najvei.
Za organsku prainu se uzima da je donja granica eksplozivnosti 20 g/m3, a gornja 2.000 g/m3. Za
estice veliine do 75 nm minimalna eksplozivna koncentracija varira od 10-60 g/m3. Zapaljivost, tj.
eksplozivnost praine se moe smanjiti dodatkom inertnih gasova (CO2, azota, argona, helijuma),
vlaenjem vazduha (smanjuje se opasnost od elektrostatikog elektriciteta).
Ispitivanja su pokazala da se najnia temperatura paljenja postie kod slojeva praine debljine 13
mm, a veliine estica do 74 nm.
Da bi se spreila zapraenost radnih prostorija, treba osigurati hermetinost opreme i stalno je

odravati. Sva mesta gde se javlja praina je potrebno odsisavati aspiracijom.
Nataloena praina se mora svakodnevno istiti primenom industrijskih usisivaa. Primena metli ili
drugih sredstava za ienje koji vitlaju prainu je dozvoljena samo u krajnjoj nudi, kod stajanja
pogona i iskljuenih izvora paljenja. ienje pogona je naroito vano jer u sluaju da doe do
primarne eksplozije u opremi, u radnom prostoru moe doi do sekundarne eksplozije, to predstavlja
najveu opasnost po ljude i materijalna dobra.
Za gaenje poara najefikasnije sredstvo je rasprena voda sa sredstvima za kvaenje i vazduno-

mehanike pene. Pri prostornom gaenju ne smeju se koristiti kompaktni mlazevi jer mogu izazvati
stvaranje eksplozivno opasne koncentracije praine.
Prema ponaanju u poarima praine spadaju u klasu opasnosti Ex II.
Tabela broj 5: Karakteristike eerne praine
Max. Max. Min.

Temperatura Min. ekspl.
pritisak brzina energija
Vrsta praine paljenja (C) konc.
eksplozije porasta paljenja
pritiska oblaka (g/m3)
(bar/s) Oblaka Sloja
(bar/s) praine (J)
eer 85,93 0,3790 370 400 0,03 45
eer u prahu 7,51 0,0689 370 400 0,03 45
Prirodni gas (zemni gas)
Prirodni gas je smea gasova u kojoj preovlauje metan. Kao najei pratioci metana javljaju se
etan, ugljendioksid, azot i drugo. Prema JUS-u N.58.003. zemni gas pripada grupi gasova A,
temperaturnom razredu T1. Kalorina vrednost prirodnog gasa je oko 9.000 kcal/Nm3. U pogledu
poarnih osobina prirodni gas se moe tretirati kao metan, koji ima sledee osobine:
- relativna gustina u odnosu na vazduh ............................................ 0,55
- taka samopaljenja ......................................................................... 482,3 632,3C
- granice eksplozivnosti.................................................................... 3,8-6,5 - 13-17 %vol
- stepen utvrene opasnosti:
po zdravlje ........................................................ 1
po zapaljivost .................................................... 4
po reaktivnost ................................................... 0
Sadraj pojedinih materija u gorivu prikazan je u tabeli:

metan CH4 ................................................................................. 87,82 %
etan C2H6 ................................................................................... 7,96%
propan C3H8............................................................................... 0,58 %
propan CmHn .............................................................................. 0,03%
azot N2 ....................................................................................... 2,36%
ugljendioksid CO2...................................................................... 1,25 %
Propan butan
Smea propana butana dolazi u prodaju pod imenom teni naftni gas. Spada u lako zapaljive
materije te je zbog toga veoma opasan ako se s njim nepravilno rukuje. TNG, kada se ispusti, brzo
ekspandira (iri se prelazei iz tenog u gasovito stanje). Pomean sa vazduhom u odreenim
odnosima lako se zapali.
Osobine propana:
- gas bez boje i mirisa
- taka kljuanja ............................................................................... 42,2C
- temperatura paljenja ...................................................................... 450C
- granice eksplozivnosti.................................................................... 2,2 9,5 %vol.
- klasa opasnosti .............................................................................. Fx IA
- grupa gasova ................................................................................. A
- temperaturni razred ........................................................................ T2
- sredstva za gaenje poara: ............................................................ prah, ugljendioksid,
ugljentetrahlorid
Osobine butana:
- gas bez boje i mirisa
- taka kljuanja ............................................................................... 6,6C
- temperatura paljenja ...................................................................... 405C
- granice eksplozivnosti.................................................................... 1,9 8,5 %vol.
- klasa opasnosti .............................................................................. Fx I A
- grupa gasova ................................................................................. A
- temperaturni razred ........................................................................ T2
- sredstva za gaenje poara: ........................................................... prah, ugljendioksid,
rasprena voda
eer
eer je prakasta ili sitno zrnasta kristalna materija, bele boje, bez mirisa. Po hemijskom sastavu
eer je saharoza.
eer sagoreva intenzivno uz pojavu plamena. eer proizveden od eerne repe ima sledee
fiziko-hemijske osobine:
- specifina teina ............................................................................. 1.588 kg/m
- temperatura topljenja ..................................................................... 160C
- na temperaturi iznad 180C se raspada uz pojavu gasovitih i tenih proizvoda
- temperatura samopaljenja .............................................................. 525C
- donja granica eksplozivnosti.......................................................... 9 g/m
- gornja granica eksplozivnosti ........................................................ 12.500 g/m
- taka samopaljenja eera u prahu................................................. 350C
- rastvara se u vodi
- sredstva za gaenje ......................................................................... voda, pena, CO2
- topota sagorevanja ......................................................................... 16.523 kJ/kg
eerna repa i neosueni rezanci
Svea repa i neosueni rezanci su teko zapaljivi zbog sadraja vee koliine vode tj. vlage. Tek
poto vlanost opadne ispod 10% moe se oekivati da e repa i rezanci lake goreti u prisustvu izvora
paljenja ili permanentnog plamena. Sto je vlanost manja, vea je verovatnoa paljenja.
eerna repa na skladitu u Fabrici obino ima sledei sastav:

Voda .......................................................................................... 7 5.0-76.5%
Suve materije ............................................................................. 2 3.5-25.0%
U sastav suve materije ulaze, izmeu ostalog, eer, celuloze, azotne materije i mineralne
materije.
Sumporna kiselina (H2SO4)
Sumporna kiselina (H2SO4) je najvanija neorganska kiselina. To je bezbojna ili ukasta uljasta
tenost, otrog mirisa, koja spada u nezapaljive materije. Ponekad se naziva i vituriol (puljiva umporna
kiselina). Agresivna je. Napada organske materije uz izdvajanje toplote to moe dovesti do njihovog
samozapaljenja. Kod reakcije H2SO4 sa bazama takoe se razvija toplota koja moe dovesti do
samopaljenja okolnih materija.
U dodiru sa metalima i metalnom prainom dolazi do oslobaanja zapaljivog i ekplozivnog

vodonika. Pri meanju sumporne kiseline takoe se oslobaa toplota. tetno deluje na ljudski
organizam. Ukoliko doe do poara na mestu gde se nalazi sumporna kiselina, mora se pored ostalog
voditi rauna da se u takvim uslovima razvijaju otrovni produkti. Razlivenu sumpornu kiselinu treba
odmah neutralisati ili je prekriti peskom, odnosno pepelom.
- molekulska masa ............................................................................ 98,08
- gustina ............................................................................................ 1,8305 kg/dm3
- napon pare ...................................................................................... 0,133 kPa na 154.8C
- gustina pare .................................................................................... 3,4
- ne gori
- rastvorljivost u vodi ....................................................................... (potpuno rastvorna ili se
mea sa vodom)
- osetljivost po mirisu ....................................................................... 0,05 mg/m
- MDK u vazduhu radnog prostora .................................................. 1 mg/m
- kratkotrajna u atmosferi naselja ..................................................... 0,3 mg/m
- srednja dnevna MDK u atmosferi naselja ..................................... 0,1 mg/m
- LD50 ................................................................................................ 2 140
- toksinost ....................................................................................... 3 (veoma opasna materija)
- toksino dejstvo:
akutno lokalno ............................................... 3 n, 3 o, 3 u (veoma toksina nadraujua
materija oralnim unoenjem i udisanjem)
hronino lokalno ............................................ 2 n, 2 u (umereno toksina nadraujua
materija)
- zapaljivost ...................................................................................... 0 (nije zapaljiva)
- reaktivnost ...................................................................................... 2 (na normalnim uslovima
stabilna materija ali
povienjem temperature moe
doi do burne reakcije)
- sredstva za gaenje ......................................................................... ugljen-dioksid
Suvi rezanci eerne repe
Suvi rezanci eerne repe se dobijaju suenjem izluenih rezanaca u suari. Sadraj suve materije
iznosi oko 90%, a u sebi sadri: organske materije, pepeo, belanevine i mast.
Suvi rezanci su skloni samo zagrevanju i samopaljenju, ukoliko je sadraj vlage iznad 10%. U
tom sluaju dolazi do razvoja mikroorganizama, to dovodi do poveanja temperature, ime se aktiviraju
procesi oksidacije organskih materija vazdunim kiseonikom, to dovodi do samopaljenja.
Osim samopaljenja, veliku opasnost predstavlja mogunost eksplozije praine rezanaca. Kao
donja kritina koncentracija moe se usvojiti 8 g/m , a kao gornja granica oko 20 000 g/m3.
Prema ponaanju u poaru klasifikuju se kao klasa Fx II E. Temperatura paljenja uzvitlane praine i
vazduha je 410-430C, a temperaturna klasa T2.
U magacinu suvih rezanaca je predvieno merenje temperature, poto su suvi rezanci eerne
repe podloni procesu samozagrevanja i samozapaljenja. Merenje temperature se vri tzv.
silotermometrima.
Transformatorsko ulje
Transformatorsko ulje je goriva tenost. Ulja za podmazivanje (mineralna maziva ulja i motorna
ulja su naftni derivati ili sintetici. Na povienim temperaturama sa vazduhom grade eksplozivne smee.
- Taka paljenja ................................................................................ 146,1C

- Relativna gustina (voda = 1) .......................................................... 0,9
- Rastvorljivost u vodi ...................................................................... ne
- Sredstva ili nain gaenja ............................................................... voda ili pena mogu da
prouzrokuju penuanje
- Stepen opasnosti po:
zdravlje ............................................................. 0
zapaljivost ......................................................... 1
reaktivnost ........................................................ 0
- Klasa opasnosti prema ponaanju u poaru ................................... Fx IV B
- Sadraj pojedinih materija je sledei:
Ugljenik ..................................................................................... 83,4 %
Vodonik ..................................................................................... 10 %
Kiseonik .................................................................................... 0,1 %
Azot ........................................................................................... 0,3 %
Sumpor ...................................................................................... 2,9 %
Pepeo ......................................................................................... 0,3 %
Vlaga ......................................................................................... 3 %
Ugalj
Fabrika eera koristi dve vrste uglja: mrki ugalj i koks.
Prema ponaanju u poaru klasifikuju se u sledee klase opasnosti:

- Mrki ugalj....................................................................................... Fx III-IV C
- Koks ............................................................................................... Fx IV C
Mrki ugalj se pojavljuje u dve granulacije i to 0.15 mm i 15-30 mm. Kalorina vrednost uglja je:
- Mrki ugalj....................................................................................... 20,92 kJ/kg
- Koks ............................................................................................... 8000 kJ/kg
Ugalj je materija koja je sklona samozagrevanju i samopaljenju. Do samozagrevanja dolazi usled

oksidacije nezasienih jedinjenja (huminskih materija) ili usled oksidacije sumpornih jedinjenja
sadranih u uglju. Sklonost prema samozagrevanju pokazuju mlai ugljevi, tako da sa starou uglja
opada i opasnost od samopaljenja. Prema sklonosti ka samopaljenju, ugalj moemo poreati na sledei
nain: treset, lignit, mrki ugalj, kameni ugalj. Sto se tie brzine samozagrevanja, moraju se imati na umu
sledee injenice:
- to je ugalj sitniji, opasnost od samopaljenja je vea,
- Poveanjem vlanosti uglja, poveava se opasnost od samopaljenja,
- Poveanjem temperature, poveava se opasnost od samopaljenja.
Praina uglja sa vazuhom stvara eksplozivne smee, a njihova sklonost ka eksploziji raste sa
smanjenjem estica praine.
-
Donja granica eksplozivnosti......................................................... 114 g/m3
-
Gornja granica eksplozivnosti ....................................................... 8-10 kp/cm2
Ugljen-dioksid (CO2)
Ugljen-dioksid je gas bez boje, kiselog ukusa. U atmosferi ga ima oko 0,03%. U atmosferi
ugljendioksida ne mogu goreti zapaljive materije, pa se zbog te osobine, kao i zbog nekih drugih, koristi
kao sredstvo za gaenje poara i inertizaciju sredine - prostora. U njegovoj atmosferi se ne moe disati.
Ako je atmosferi 14% CO2, ovek se gui. Ugljendioksid je tei od vazduha i skuplja se u donjim
slojevima atmosfere. Na temperaturi 0C i pri pritisku od 35 atm. prelazi u teno stanje.
Ugljendioksid nastaje svuda pri potpunom sagorevanju organskih materija, a u Fabrici eera u
kreani, priliko peenja krea i koristi se u tehnolokom postupku proizvodnje eera. Vrlo dobro se
rastvara u vodi. Prema JUS Z.CO.005, Klasifikacija materija i robe prema ponaanju u poaru,
ugljendioksid spada u grupu Ex IV A.
Vetaka ubriva
Vetaka ubriva su materije koje sadre hranljive elemente (azot, fosfor, kalijum i dr.) potrebne
biljci za postizanje odreenog kvaliteta prinosa useva. Prema sastavu dele se na organska i mineralna.
Zatitne mere koje treba sprovoditi su iste kao i za pesticide.
Vodonik-peroksid
Vodonik-peroksid spada u grupu oksidacionih materija. Bezbojna je tenost. Veoma burno reaguje
sa velikim brojem materija, to dovodi do njegovog spontanog paljenja. Koncentrovan rastvor vodonik
peroksida, pod dejstvom toplote i sunevog svetla, eksplodira.
- Taka kljuanja .............................................................................. 69.7C

- Rastvorljivost u vodi ...................................................................... (mea se sa vodom u svim
odnosima)
- Treba ga uvati na tamnom i hladnom mestu, daleko od svih zapaljivih materija.
2.4. Reakcija materije u procesu
Sve materije koje se koriste u Fabrici eera TE-TO u Senti su evidentirane po organizacionim
jedinicama. U celom proizvodnom procesu se koristi velik broj razliitih materija: od osnovne sirovine
eerne repe, preko meuproizvoda, do glavnog proizvoda eera, niza hemikalija, izvora energije, a
unutar fabrike su prisutne i druge materije kao to su pesticidi, vetaka ubriva, boje i lakovi i dr.
Od analiziranih materija koje nalaze primenu u kompleksu AD Fabrika eera TE-TO Senta, a
pripadaju kategoriji materija koje zahtevaju odgovarajui kvalitet instalacionog materijala, potrebno je
pomenuti sledee:
Tabela broj 6: Hemikalije i materijali otporni na njih
MATERIJA Otporni materijali

Acetilen elik (eline boce)
Amonijak elik (eline boce)
Amonijum-hidroksid PVC (PVC boce)
Benzin za odmaivanje liveno gvoe, elik
Boje i lakovi metalna ambalaa
Propan-butan elik (eline boce)
Ugljen-dioksid elik (eline boce)
Dizel gorivo liveno gvoe, elik
staklo, burad od prirodnog drveta sa
Etilalkohol
obruem od lima, elik
Natrijum-hidroksid PVC (PVC boce)
Formaldehid, Formalin PVC (PVC boce)
Hidrazin PVC (PVC boce)
Hlorovodonina kiselina staklo, elik, poliester
Sumporna kiselina staklo, porcelan, elik, liveno gvoe
Gaeni kre PVC
Mazut liveno gvoe, elik
Zemni gas eline cevi
Vetaka ubriva PVC (PVC vree)
Pesticidi plastika, karton
Pri izradi projektno tehnike dokumentacije i izboru opreme odabrana je oprema najvieg
kvaliteta, odgovarajuih karakteristika prema osobinama materija i temperaturi, tako da u toku
skladitenja ne dolazi do reakcije materije sa materijalom konstrukcije.
Uvravna zgrada
Sa stanovita zatite od poara, poarno optereenje je nisko. Osnovne karakteristike opasnosti od

poara se ogledaju u prisutnim znatnim koliinama hartije i kancelarijskog nametaja i prisustva ureaja
informacionog sistema. U sluaju pojave poara u pojedinim prostorijama ovog objekta, postoji opasnost
da se poar proiri na ceo objekat.
Radionica spoljnog transporta i Radionica kod GT-3:
Opasnost od poara je izraena u prostoru gde se vri zavarivanje uz prisustvo otvorenog

plamena iz loita koksa.
Sirovinske laboratorije
U laboratorijama se koriste uglavnom manje koliine hemikalija i to one koje spadaju u grupu
veoma zapaljivih kao i otrovnih. U laboratorijama se koristi gas-propan i azot suboksid i prisutni su razni
ureaji za hemijske analize (spektrofotometar, plameni fotometar, ureaj za demineralizaciju vode i dr.).
Prisutne hemikalije, kao i elektrini ureaji, predstavljaju mogue izvore nastanka poara.
U administrativnom delu objekta, zbog njegove namene i prisustva znatne koliine zapaljivih
materijala (hartija, kancelarijski nametaj, pregradni ormani, itison) postoji opasnost od izbijanja
poara.
Glavna proizvodna hala
Horizontalna i vertikalna komunikacija izvedena je tako da slui za vezu samo izmeu pojedinih
etaa ili etaa i galerija i u sluaju poara ne bi mogla da se koristi za efikasno kretanje kroz objekat.
Drvena konstrukcija krova u sluaju poara e doprinositi irenju poara.
Tehnoloki proces je takav da i ukoliko postoji neka opasnost od poara, ona je praktino svedena
na najmanju meru.
Prirune radionice u glavnoj hali su podjednako poarno optereene i one imaju iste ili sline
karakteristike opasnosti koje proizilaze iz nepravilnog dranja i raspolaganja zapaljivim tenostima i
uljima, rada i raspolaganja
Celokupnu poarnu bezbednost umanjuje injenica da se poar moe preneti u halu iz drugih
objekata jer nema vatrogasnih zapreka prema suari rezanaca, aneksu i energani, kao i magacinu eera
prema kom postoji otvor za transport eera. Uz to treba naglasiti i da je rastojanje hale od okolnih
objekata, takoe nezadovoljavajue.
Aneks glavne proizvodne hale
U prizemlju objekta je od poara najvie ugroena kuhinja. Do poara moe doi zbog
neispravnosti na elektrinim ureajima, zbog pregrevanja ulja pri peenju i sl. Prvi sprat nije naroito
ugroen od poara ali ako do njega doe, zbog velike koliine zapaljivog materijala (nametaj, hartija,
itison), dolazi do njegovog proirenja. Na drugom spratu izvor opasnosti od poara predstavlja mogunost
paljenja zapaljivih hemikalija koje se koriste u laboratoriji. Takoe opasnost predstavljaju i ostale
hemikalije koje su u rezervi i koje su mahom otrovne, a opasnost se poveava upotrebom propan-butan
gasa i elektrinih ureaja.
Priruni magacin ulja
Pri oteenju ambalae moe doi do isticanja ulja, a na povienim temperaturama i do stvaranja
eksplozivnih para sa vazduhom.
Rezervoar za sumpornu kiselinu (H2SO4)
Sumporna kiselina i njene pare nisu zapaljive ali deluju nagrizajue (razara ivo tkivo) i jako je
oksidaciono sredstvo. Pri zagrevanju nastaju otrovni produkti. Opasnost od izlivanja kiseline postoji
naroito prilikom pretakanja na mestima spajanja ili zbog neispravnosti na postrojenju za H2SO4.
Rezervoar za fosfornu kiselinu (H3O4P / H3PO4)
Fosforna kiselina ne gori. Reakcijom s metalima razvija se zapaljiv i eksplozivan vodonik. Vrua
kiselina nagriza porculan i granit. Zagrevanjem fosforne kiseline razvijaju se otrovni fluoridni spojevi i
fluorovodonik, a termikim raspadom fosforni oksidi (otrovni). Sredstvo za gaenje poara je voda.
Opasnost na ljudsko zdravlje fosforna kiselina nagriza sve delove tela. Potrebna oprema za
vatrogasce je izolaciono odelo i samostalni ureaj za disanje sa maskom.
Cisterna za formalin i kontramin (antipenuavac)
Opasnost moe predstavljati formalin koji pripada grupi zapaljivih tenosti sklonih samozapaljenju.
U sluaju izlivanja iz rezervoara ili prilikom pretakanja moe doi do zapaljenja.
Energana-turbo hala
Objekti spadaju u poarno ugroene i u situaciji izbijanja poara postoji opasnost od prenoenja
poara. Sve tri vrste goriva spadaju u grupu zapaljivih, a zemni gas sagoreva i eksplozivno. Ugalj je
sklon samozapaljenju. Pri njihovom sagorevanju stvara se dim i zaguujui i korozivni gasovi to
predstavlja opasnost za prisutne radnike.
U kotlarnici su mogui poari i na elektrinim instalacijama i elektromotorima. Zbog prisustva

ulja i masti u elektromotorima pumpi, poar se moe proiriti i na eventualno iscurela ulja i masti.
Rezervoar kondenzata energane
Rezervoar kondenzata energane ne predstavlja poarno opasan objekat.
Aneks kotlarnice
Aneks kotlarnice, sa stanovita zatite od poara, je vrlo nepovoljno lociran. Ne postoji pristup sa
slobodne strane, objekat je spratni sa samo jednom vertikalnom saobraajnicom, na prvom spratu je
laboratorija, a na drugom ajna kuhinja.
Barometrijska kondenzacija
U ovom objektu ne postoji opasnost od nastanka i irenja poara.
HPV
U objektu HPV proces pripreme vode je takav da ne postoji opasnost od izbijanja poara. Do
poara moe doi na elektrinim instalacijama i korienjem razne elektrine opreme.
Obzirom da se za rad postrojenja koriste 33% HCl i 50% NaOH moe doi do prosipanja
prilikom njihovog pretovara u skladine rezervoare ili pucanja cevovoda, ime se direktno ugroavaju
radnici koji rade na tom delu. Kiseline i baze koje su prisutne nisu poarno opasne. One su korozivne i
opasne po zdravlje, dok hidrazin spada u lakozapaljive, eksplozivno opasne i otrovne tenosti, lako se
raspada pri zagrevanju i pod uticajem svetlosti.
Suara rezanaca
Sam objekat je jedan od poarno najopasnijih i svojim poloajem ugroava objekte na koje se
naslanja. Plafonska konstrukcija je drvena, kao i grede na koje je postavljen salonitni krov. Ovo stvara
mogunost brzog irenja i prenoenja poara u glavnu proizvodnu halu.
Kod svih prisutnih ureaja treba voditi rauna o koliini ulja za podmazivanje i zaptivenosti
leajeva jer u sluaju povienja temperature moe doi do zapaljenja ulja i poara.
Potrebno je voditi rauna o svim uslovima koji utiu na sagorevanje gasa (temperatura, pritisak, protok
vazduha, dotok gasa). U sluaju neispravnog sagorevanja na gorionicima ili nezaptivanja moe doi do
pojave zemnog gasa u radnom prostoru.
Opasnosti od poara pri procesu suenja mogu doi do izraaja u svim sluajevima kada je
temperatura via od propisanih. Neposredna opasnost postoji ako doe do zastoja u radu ventilacionog
sistema ili ako se u ureajima za suenje nau manje koliine rezanaca od predvienog kapaciteta.
Eventualni zastoj u radu bubnja mogao bi imati za posledicu da se sirovi ali osueni rezanac zapali
(zaari) i takav prenese uz pomo cevovoda i ventilatora u magacin suvih rezanaca te tako izazove
poar. Potencijalna opasnost je i da se u odsutnosti nadzora, sirovi rezanac nepravilno osui, da zadri u
sebi vei procenat vlage od dozvoljenog (10%), te da se kao takav ubaci u magacin suvih rezanaca
ime bi se mogao izazvati proces samozagrevanja i samopaljenja rezanaca u magacinu. Obe suare (i
stara i nova)su snabdevene signalnim ureajima za kontrolu rada, a nova suara, pored signalizacije
raspolae i sa automatskom blokadom u sluaju da se jave neispravnosti, odnosno opasnosti.
Kreana
Krena pe radi na taj nain to se smea krenjaka i koksa u odreenoj proporciji ubacuje u pe
odozgo, a peeni kre se iz pei izvlai odozdo.
Reakcija hidratacije pri gaenju krea je egzotermna, odnosno oslobaa se toplota i temperatura
moe da dostigne i 480C. Treba voditi rauna da temperatura pri tome ne pree 50C.
U sluaju poremeaja u tehnolokom procesu rada mogu nastati odreene opasnosti od poara.
Skladite koksa
Koks koji se koristi za potrebe kreane, doprema se eleznikim transportom i izruuje u betonske
prihvatne bunkere. Tu se preko separatora odvajaju granulati odreene veliine koji se troe u kreani.
Koks spada u gorive materije slian uglju i naziva se vetaki ugalj. U odnosu na ugalj je manje sklon
procesu samozapaljenja.
Magacin eera novi i stari
Poarno optereenje u oba magacina je visoko, a postoji i opasnost od eksplozivnog sagorevanja.
Odeljenje sporednih proizvoda
U ovom prostoru ima dosta nataloenog i rasutog eera, to u izvesnim okolnostima moe lako
dovesti do poara. Osim toga prisutne su i vee koliine hartije za izradu ambalae.
Ovaj prostor je naknadno izgraen i svojim procesom rada ugroava magacine gotove robe usled
mogunosti da doe do paljenja eera, poara i eksplozije ije bi krajnje posledice mogle biti
katastrofalne.
Magacin zatitnih sredstava bilja
Mnoga od prisutnih sredstava ne samo da su zapaljiva i da eksplozivno sagorevaju, nego spadaju u

grupu jakih otrova. U prostoru se koriste elektrine transportne trake.
Magacin zapaljivih tenosti
U magacinu se dre lakozapaljive tenosti kao to su: boje, lakovi, razreivai, ulja, masti za
podmazivanje i sl. Zavisno od pakovanja, sloeni su na policama i u buradima. U ovom objektu je visoko
poarno optereenje i objekat je ugroen od poara i eksplozije.
Magacin ulja
U magacinu se nalaze mainsko ulje, hidraulino, ulje za reduktore masti pakovano u buradima od
2001. Pored ovoga u magacinu se skladite i gume automobilske, traktorske i dr. kao i hidrazin.
Podzemni rezervoar D-2
Istakanje zapaljivih tenosti se vri bez odgovarajueg reda i reima bezbednosti utvrenog
propisima. Automat za istakanje goriva je bez propisane zatitne opreme.
Rezervoar mazuta
Kapacitet rezervoara je 5.000 m3. U njemu se skladiti mazut zbog ega je ceo ovaj prostor poarno
ugroen.
Skladite eerne repe i Kanali eerne repe
Skladite i kanali eerne repe ne predstavljaju opasnost u pogledu izbijanja poara niti hemijskih
akcidenata. Rezervoari sa gustim sokom, takoe nisu poarno opasni. Pripadajua Pumpna stanica se
mora odravati u ispravnom stanju.
Istovarna stanica mazuta i Pumpna stanica mazuta
Zagrevanje mazuta se vri parom, parovodima i prateim elektrinim grejaima kod potroaa.
Mazut spada u zapaljive tenosti tako da na pretakalitima postoji opasnost od izbijanja poara.
Magacin gvoa, cevnog i profilnog materijala
Uskladitena roba je uglavnom upakovana u zapaljivu ambalau, zatim ima kablova i gumene
robe, tako da je objekat poarno ugroen.
Graevinski pogon
Kako se objekat koristi za razliite namene, a nisu sprovedene posebne mere zatite, postoji
potencijalna opasnost da doe do poara.
Merno-regulaciona stanica gasa
Primena gasa zahteva niz mera zatite, a prvenstveno obuku radnika koji rukuju i odravaju
postrojenja koja koriste gas, rukovodee pogonsko osoblje, kao i radnika obezbeenja.
Magacin gasova vod pritiskom
Materije u bocama pod pritiskom (kiseonik, acetilen i propan-butan) su sklone eksplozivnom

sagorevanju i samim tim ovaj objekat je veoma ugroen. Osim toga, opasnost predstavlja i velika
blizina podzemnog dizel rezervoara. Ukoliko bi dolo do poara u rezervoaru zapaljive tenosti ili na
cisterni prilikom utakanja goriva, to bi ugrozilo i objekat u kome su smeteni sudovi pod pritiskom.
Vatrogasno spremite, Garaa sa radionicama i Garderobe garae
U garaama se vre i popravke vozila i lokomotiva, ali svuda je razliveno ulje i mast i druge
zapaljive stvari pobacane. Tu se dri i mast za podmazivanje. Slina je situacija i u ostalim prostorijama.
Ustanici akumulatora i kompresora se dre razliite stvari i otpadni materijal. U stanici akumulatora je
smetena i kiselina u buradima, to sve uveava opasnost od poara.
Portirnica br. 2, Mala kolska vaga, Podstanica centralnog grejanja, Podzemni rezervoar otpadnog ulja i
Ambulanta
Svi ovi objekti se, prema Planu zatite od poara, nalaze u jednom poarnom sektoru. Prema
nameni oni nisu posebno izloeni opasnostima od poara. Kod podzemnog rezervoara ulja, poto su ulja i
masti zapaljive materije, postoji mogunost da doe do poara.
Arhiva sportskog kluba
Prema nameni objekta moe se predvideti da postoji opasnost od poara, a u delu gde se nalazi
arhiva ta opasnost je poveana, naroito stoga to objekat nije graen u tu svrhu.
Skladite uglja
Ugalj je deponovan na otvorenom prostoru, slobodnim odlaganjem. Ovakav ugalj je veoma rastresit
to omoguuje nesmetanu cirkulaciju vazduha kroz celu deponiju i razvoj oksidacionih procesa koji
dovode do samopaljenja, odnosno do poara.
Pomoni magacin materijala meovite robe i Garae i magacini materijala
U garaama su parkirani putniki automobili (2+4), a u magacinskom prostoru se skladite razliiti

materijali: metalne cevi, drvene daske, parket, izolacioni materijal u limenim kantama, natrijum
hidroksid, razni aditivi, sita za prese i dr.
Drugi magacin je predvien za skladitenje elektrotehnike robe. Materijal je uglavnom razbacan

po podu, a kako ima i zapaljivog materijala, a ni graevinski objekat ne zadovoljava u pogledu
mogunosti irenja poara, moraju se preduzeti zatitne mere.
Nov magacin uvreenog eera i suvih repinih rezanaca
Objekat je graen od materijala koji nije vatrootporan i kao takav ne bi zadovoljio kao skladite
uvreenog eera jer bi poarno optereenje bilo visoko.
Magacin termorezervnih delova, Otpad termoelektrane i Montane limene garae
U ovom sektoru ne postoji naroito velika opasnost od poara jer je uglavnom prisutan
nezapaljiv materijal.
2.5. Zapaljivost i eksplozivnost
Utvrivanje kategorija i stepena opasnosti izvreno je u JUS-u Z.CO. 010 i sadri:

1. opasnost po zdravlje toksinost
2. zapaljivost
3. reaktivnost
Podela je izvrena na pet stepena opasnosti, od etiri (4) koji oznaava najveu opasnost do nula
(0) koji oznaava da nema opasnosti.
Klasifikacija materija i robe prema ponaanju u poaru JUS Z.CO. 005 odnosno na visokim
temperaturama koje se javljaju u poaru.
Prema vrsti opasnosti sve materije i roba dele se na tri grupe:

- Materije i roba koje sadre rizik od hemijske i fizike eksplozije oznaavaju se Ex.
- Materije i roba koje direktno ili indirektno mogu uestvovati u procesu sagorevanja i to
odavanjem toplote sagorevanja, energijom samopaljenja i oslobaanjem zapaljivih produkata,
razlaganja, ubrzavanjem procesa sagorevanja (oksidaciona sredstva) ili oslobaanjem
zapaljivih gasova ili toplote u dodiru sa vodom - oznaavaju se sa Fx.
- Materije i roba koji nisu lako zapaljivi ali koji se pod dejstvom poara mogu otetiti, odnosno
izazvati destrukciju materijala - oznaavaju se sa Dx.
- Prema stepenu opasnosti sve materije i robe dele se u est klasa opasnosti.
- Klasa opasnosti I - veoma lako zapaljive i brzo sagorive materije
- Klasa opasnosti II - lako zapaljive i brzo sagorive materije
- Klasa opasnosti III - zapaljive materije
- Klasa opasnosti IV - sagorive materije
- Klasa opasnosti V - teko sagorive materije
- Klasa opasnosti VI - nezapaljive materije
Vrsta opasnosti i stepen opasnosti obrazuju kriterijume za razvrstavanje materija i robe u

kategoriju opasnosti koja se oznaava kombinacijom slova za vrstu opasnosti i brojem za stepen
opasnosti.
Materije i roba klasirani u kategorije opasnosti Fx I II i III su eksplozivni i lako odnosno

zapaljivi.
Prema agregatnom stanju na 20 oC i p =1 bar, materije i roba se dele na:
A - gasovite materije
B - tene materije
C - vrste materije
Prema odreenim fiziko hemijskim osobinama materija i roba dele se na:
D - eksplozivne materije
E - samozapaljive materije
F - materije koje pri zagrevanju isputaju zapaljive i otrovne materije
G - oksidaciona sredstva
H - nezapaljive materije koje sa vodom razvijaju zapaljive gasove
I - nezapaljive materije koje sa vodom razvijaju toplotu.
2.6. Masene bilanse materije u efluentu
GODINJI IZVETAJ O MASENIM I ZAPREMINSKIM BILANSIMA OPASNIH MATERIJA

ZBIRNI PRIKAZ SVIH OPASNIH MATERIJA U PREDUZEU ZA 2009. GOD.
NAZIV PREDUZEA: AD Fabrika eera TE-TO Senta OBRAZA III

Red. MASENI BILANS
NAZIV MESTO U PROCESU
br. (u t)*
Generiki, hemijski i drugi i Meu Gotov Skla- Maks. Srednja Ukupna
Sirovina Nus proizvod Otpad Trans- Promet
formula hemijske materije proizvod proizvod dite dnevna mesena godi.
port
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
1. Sumporna kiselina H2SO4 X 5 140 525,55
2. Natrijum karbonat, kalcinisana soda X 4 120 462
Na2CO3
3. Natrijum hidroksid, luina X 0,75 22,5 61,04
NaOH
4. Natrijum hidroksid, kaustina soda X 0,11 3,07 8
NaOH*H2O
5. Natrijum bisulfid NaHSO3 X 3,58 93,54 215,16
6. Natrijum sulfit Na2SO3 X 0,01 0,15 1,2
7. Hlorovodonina kiselina HCl X 0,41 6,17 49,32
8. Formaldehid, formalin CH2O X 0,66 17,41 40,06
9. Gvoe hlorid, ferihlorid FeCl3 X 0,02 0,37 2,95
10. Fosforna kiselina H3PO4 X 0,01 0,25 3
11. Otpadno ulje X 0,01 0,2 2,5
12. Prirodni gas X 385000 11550000 41640461
Napomena: rubrike u kolonama od broja 2-9 popunjavaju se sa znakom "X"
OBRAZAC POPUNIO
Repromaterijali: Ime i prezime: Zoltan Horti
- HCl, NaOH, FeCl3, Na2SO3 se koristi za vreme prerade eerne repe i za vreme grejne sezone, a ostalo samo za vreme prerade repe Funkcija: Ruk. smene proizvodnje
Telefon: 024/ 646 245
*
Koliina prirodnog gasa je data u Nm3
I.1.3. Identifikacija
1.1. Identifikacija svih moguih izvora opasnosti
Analiza rizika predstavlja osnovni deo upravljanja rizikom. Da bi se proces proizvodnje odvijao
na bezbedan nain, moraju se identifikovati sve vrste prisutnih opasnosti.
Identifikacija obuhvata proveru svih kritinih taaka procesa i postrojenja, posebno mogue
izvore opasnosti od udesa unutar instalacija, izmeu pojedinanih instalacija, kao i opasnosti od udesa
u toku transporta u krugu preduzea i prilikom pretovara.
Posebno se analizira ljudski faktor kao mogui uzrok udesa.
Svaki proces proizvodnje nosi sa sobom i odreeni rizik. Bez obzira na sve primenjene mere
zatite, rizik uvek postoji. Osnovni zadatak prilikom svakodnevnog rada je da se primenom zatitnih
mera kao i redovnim kontrolnim merama rizik odrava na prihvatljivom nivou.
Identifikacija
opasnosti
Procena
rizika
Razviti
kontrolne mere
Ne
Rizik
prihvatljiv
Da
Redovan pogon
Redovna kontrola
Slika 13. ematski prikaz analize rizika
Pored tehnikog faktora koji je dominantan u procesu proizvodnje, znaajan faktor rizika
predstavlja ljudski faktor. Ovaj faktor je ponekad veoma teko kontrolisati i pored propisanih mera
opteg i radnog ponaanja.
Naroiti problem mogu predstavljati konzumiranje alkohola i razliiti samovoljni postupci.
Pored toga korienje pojedinih vrsta lekova moe uticati na umanjenje radnih sposobnosti.
Opte opasnosti
Generalne opasnosti kojima su izloeni radnici u proizvodnji su:

Rad sa opremom pod visokim pritiskom;
Manipulacija sa opasnim materijama;
Opasnost od poara i eksplozije;
Specifini rizici.
Izvori opasnosti od eksplozija
Identifikacija izvora opasnosti je prvi korak pri odreivanju zona opasnosti i vri se prema
odredbama standarda. Izvor opasnosti je mesto koje sadri zapaljivi medijum ili iz koga izlazi zapaljivi
medijum. Pod zapaljivim medijumom se smatra:
eksplozivna smea gasova, para, praine i eksplozivnog materijala;
medijum koji sa vazduhom moe graditi eksplozivnu smeu.
Prema nainu nastajanja i vremenu trajanja eksplozivnih smea, izvori opasnosti se svrstavaju na
sledei nain:
Izvori koji trajno sadre ili isputaju zapaljivi

Trajni izvori opasnosti: medijum ili eksplozivnu smeu u okolni
prostor;
Izvori koji povremeno, pri normalnom radu
Primarni izvori opasnosti:
sadre ili isputaju zapaljivi medijum;
Izvori koji samo pod nenormalnim
okolnostima, tj u sluaju kvara na postrojenju
Sekundarni izvori opasnosti:
ili pogreno voenog tehnolokog postupka
isputaju zapaljivi medijum u okolni prostor;
Izvori isputanja koji su kombinacija dva
Viestruki izvori opasnosti:
ili tri izvora opasnosti.
U ugroenom prostoru mora vaiti reim zabrane puenja, upotrebe otvorenog plamena kao i
kompletne primene mera zatite na radu, zatite od poara i protiveksplozione zatite.
Ukoliko se iskljui ljudski faktor kao uzrok, uz puno pridravanje uputstava za rukovanje i
odravanje opremom i instalacijama, mogunost nastanka eksplozivnih smea je svedena na najmanju
moguu meru.
Tehniki parametri za utvrivanje ugroenog prostora
Fiziko-hemijske osobine materijala u upotrebi:

Koliina, sastav, i stanje materijala u posmatranom mestu ili postrojenju;
Koliina, vrsta i osobine otpada, isparavanje, isticanje i sl., nain njihovog
otklanjanja kao i karakteristike okoline;
Tehnologija skladitenja;
Celovito reenje postrojenja odnosno prostora.
Tabela 6. Izvori opasnosti koji su predmet analize
IZVOR OPASNOSTI MESTO IZVORA OPASNOSTI

POSTROJENJA SA OPASNIM MATERIJAMA
TRAJNI REZERVOARI SA OPASNIM MATERIJAMA (MAZUT,
SUMPORNA KISELINA, FORMALIN)
KOTLOVNICA
PRIMARNI POGON ZA PROIZVODNJU EERA
RADIONICA ZA ODRAVANJE
PRIRUBNIKI SPOJEVI NA INSTALACIJAMA

SEKUNDARNI ZAPTIVENOST TEHNOLOKE OPREME I UREAJA
VENTILI SIGURNOSTI
Mogui izvori opasnosti od udesa unutar instalacija, izmeu pojedinanih instalacija, kao i
opasnosti od udesa u toku transporta u krugu preduzea i prilikom pretovara, a posebno ljudski faktor
kao mogui uzrok udesa dat je po fazama procesa proizvodnje:
Mogui izvori opasnosti od opasnih materija
Imajui u vidu vrste i karakteristike materija, koje se koriste, mogui izvori opasnosti
su:
Curenje opasnih materijala,
Formiranje gasnog oblaka, i
Kretanje tog oblaka prema objektima na kompleksu i okruenju.
Uzroci koji mogu dovesti do hemijskog akcidenta:

Neodgovarajui dizajn protiv unutranjeg pritiska, spoljnih sila, korozivnog medijuma i
temperature;
Mehaniki otkaz rezervoara, suda ili cevovodnog rezervoara zbog korozije ili spoljnjeg
udesa;
Otkaz pojedine opreme proizvodnih linija kao to su pumpe, rezervoar i armatura;
Otkaz kontrolnih sistema: sigurnosnih ventila, diskova, pressure-relie sistema;
Flanni i sl;
Odstupanja od normalnih radnih uslova;
Ljudske i organizacione greke;
Spoljanji akcidenti;
Prirodne katastrofe;
Sabotaa.
1.2. Koriene metode za identifikaciju
Pod udesom, u principu podrazumeva oslobaanje energetskog i transformacija materijalnog

potencijala tehnolokog sistema, pri kome sirovine, poluproizvodi, finalni proizvodi i opasne materije
kao instalisani tehniki ureaji, zahvaeni tim stanjem, mogu da izazovu ugroavanje ljudi, naselja i
ivotne sredine u celini. Znai, udesom se realizuje potencijalna opasnost tehnolokog sistema, preko
energije, toksinosti i radioaktivnosti.
Bez obzira na mere koje se preduzimaju u oblasti bezbednosti tehnolokih sistema, verovatnoa
nastanka udesa se ne moe u potpunosti iskljuiti.
Pri analizi udesa tehnolokih sistema osim razmatranja uzroka, potrebno je u cilju sprovoenja
odgovarajuih zatitnim mera razmatrati i posledice povreenih ljudi i ugroavanja ivotne sredine. U
vezi s tim, poznato je da neposredni uzrok trovanja ljudi preko respiratornih organa, mogu biti toksine
materije koje se obrazuju kao rezultat nekontrolisanih fiziko-hemijskih reakcija pri udesu tehnolokih
sistema.
Polazei od opte definicije rizika kao mogunosti realizacije neeljenih posledica nekog
dogaaja, odnosno uestalosti ili verovatnoe nastanka nepoeljnih posledica nekog dogaaja pri
realizaciji neke opasnosti, ekoloki rizik se moe definisati kao verovatnoa ugroavanja ljudi i ivotne
sredine pri nastajanju odreene ekoloke opasnosti. Pod ekolokom opasnou podrazumeva se takvo
stanje tehnolokog sistema pri kome je mogu nastanak pojava ili procesa sposobnih da ugroze ljude i
ivotnu sredinu. S tim u vezi, ekoloku opasnost kod instalacija opasnih materija pri nastajanju udesa
kod tehnolokih sistema, predstavljaju oslobaanje opasne materije odnosno toplote i produkata
sagorevanja iste. Prema tome, ekoloki rizik od produkata udesa predstavlja verovatnou nastanka
odreenih negativnih posledica kod ljudi i u ivotnoj sredini usled delovanja produkata, pri realizaciji
udesa. Ekoloki rizik se javlja kod svih tehnolokih sistema, a posebno je izraen kod procesa kojima
se odvijaju biohemijske ili energetske transformacije materije ili mogu dovesti do njih. Prema nainu
realizacije ekoloki rizik se moe kvalifikovati na:
- Udesni i
- Kumulativni.
Udesni rizik je vezan za iznenadno odstupanje funkcionisanja tehnolokih sistema od normalnog

reima. Pri tom, nastaje oslobaanje energije i emisije materije, koje dovode do ugroavanja
odreenog ekosistema, ili ak i do nepovratnih promena prirodnih procesa u ivotnoj sredini. Po
pravilu, posledice ovog vida delovanja rizika imaju lokalni karakter mada, u nekim sluajevima, mogu
prei u globalni (npr. ernobilski udes).
Kumulativni rizik ima iste posledice, s tim to one mogu dovesti do lokalnog, regionalnog i
globalnog efekta (promena klime, troenje ozona i sl.). Posledice se javljaju kao rezultat akumuliranja
niza procesa ili materije (CO2, NOx, prirodni gas i sl.), u ivotnoj sredini pri normalnom
funkcionisanju tehnolokih sistema.
Obzirom da isticanje, poari i eksplozije, kao najei mogui oblik akcidenta kod predmetnog
objekta, predstavljaju dogaaje sluajnog karaktera koji izazivaju trenutno neeljene posledice usled
oslobaanja energije i emisije materije, spadaju u grupu udesnih rizika. Ocena ekolokih rizika
podrazumeva proceduru nalaenja rizika. Ona mora karakterisati kako verovatnou nastajanja opasnog
dogaaja (emisiju produkata) tako i verovatnoe negativnih posledica izazvanih tim dogaajem. Rizik
nastanka opasnosti uslovljen je sledeim pretpostavkama:
- Postojanjem izvora potencijalne opasnosti, odnosno u sluaju isticanja i poara, izvora emisije
materije i oslobaanje energije;
- Dejstvom (uticajem) elemenata opasnosti izazvanih izvorima emisije, to u sluaju isticanja i
poara podrazumeva isparavanja, prodiranje u vodu i zemljite, radijaciju i produkte
sagorevanja;
- Postojanjem odreene vrednosti elemenata opasnosti;
- Ekspozicijom ljudi i ivotne sredine delovanjem elemenata opasnosti.
Ovakva strukturizacija rizika omoguava definisanje osnovnih elemenata ocene rizika i to:
- Ispoljavanje opasnosti;
- Ocena uticaja (ekspozicije);
- Utvrivanje ukupnog rizika.
Sadraj prvog elementa ocene rizika, ispoljavanja opasnosti ukljuuje utvrivanje izvora i
elemenata opasnosti, a takoe i objekata (zone) njihovog potencijalnog delovanja.
Drugi element, ocena delovanja podrazumeva odreivanje verovatnoe delovanja elemenata

opasnosti na razmatrane objekte (oveka i ivotnu sredinu) i utvrivanje stepena opasnosti. Ona
ukljuuje odreivanje veliine, nivoa delovanja, njegove uestalosti i njegovo verovatno vreme
trajanja. Ovi podaci se dobijaju eksperimentalnim metodama ili modeliranjem. Na primer, modeliranje
rasejavanja tetnih materija u atmosferi predstavlja bazu za ocenu uticaja ovog elementa opasnosti.
Trei element ocene rizika je utvrivanje da li postoje odstupanja od standarda (normativa), ime
se ostvaruje bezbednost oveka i ekosistema prema delovanju odreenih elemenata opasnosti ili
njihove kombinacije. Poetni momenat, pri tome, je utvrivanje praga delovanja.
etvrti element ocene rizika je utvrivanje ukupnog rizika na ivotnu sredinu sa korienjem
kvantitativnih i kvalitativnih parametara odreenih u prethodnim elementima za svaki izvor i element
opasnosti. Ako kvantitativna ocena ili merenje nije mogue, onda se primenjuje metod ekspertnih
ocena.
Pod upravljanjem se podrazumeva skup postupaka kojim se obezbeuje odravanje parametara

postavljene funkcije cilja u granicama dozvoljenih odstupanja u datom vremenu i datim uslovima
okoline. Upravljanjem rizikom se odreuje procedura, pri zadatim ogranienjima, zadatim resursima u
vremenu, u cilju njegove minimizacije. Podrazumeva proceduru spreavanja nastanka udesnih
situacija, a takoe i otklanjanja posledica u sluaju kada je nastao udes. U procesu upravljanja rizikom
izdvajaju se etiri elementa. Prvi element je utvrivanje prioriteta meu izvorima i elementima
opasnosti pomou matrice karakteristika rizika i putem poreenja verovatnoe ocene rizika. Drugi
element je odreivanje intenziteta regulisanja. Vri se izborom mera sa najveim stepenom
sposobnosti minimizacije ili odstranjivanja rizika. Trei element upravljanja rizikom je donoenje
odluka i reenja.
I.1.4. Primena identifikacije
4.1. Na projektnu dokumentaciju
Preduzee AD Fabrika eera TE-TO izgraeno je na ulazu u Sentu. Izraeni su planovi

gaenje poara na nivou optine i mesne zajednice i na nivou fabrike, a koje predstavlja i sastavni deo
plana gaenja poara u optini Senta. Izraeni su planovi za evakuaciju stanovnika i industrije u
sluaju vanrednih dogaaja.
U cilju blagovremene realizacije utvrenih mera, odnosno planiranja posebnih finansijskih

sredstava za njihovo izvrenje, utvruje se sledea dinamika realizacije mera i organizacije zatite u
2009. godini, i to:
1. Donet Pravilnik o zatiti od poara.
2. Donet Program obuke radnika iz oblasti zatite od poara i na njega pribavljeno miljenje MUP-a
RS, Sektora za zatitu i spasavanje, Odseka za zatitu i spasavanje u Kikindi.
3. Formiran tim za sluaj akcidentnih situacija sa glavnim koordinatorom i njegovim zamenikom.
4. Radnike obezbeenja (portire uvare) su struno osposobljeni za obavljanje poslova prema planu
zatite od udesa, obavetavanje i uzbunjivanje prilikom eventualnih akcidentnih situacija.
5. Ugraena je spoljna i unutranja hidrantska instalacija za gaenje poara sa pritiskom minimalno
2,5 bara.
6. Na svim putevima za evakuaciju, kao i izlazima u sluaju opasnosti postavljene su sigurnosne
svetiljke, a putevi i pravci za evakuaciju u objektima obeleeni odgovarajuim oznakama.
7. u objektima i na njihovim prilazima postavljeni su odgovarajue oznake upozorenja i zabrane.
Svake godine organizuju se predavanja sa proverom znanja za sve zaposlene, iz oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu, zatite od poara i zatite ivotne sredine.
Od analiziranih materija koje nalaze primenu u kompleksu AD Fabrika eera TE-TO Senta, a
pripadaju kategoriji materija koje zahtevaju odgovarajui kvalitet instalacionog materijala, potrebno je
pomenuti sledee:
Tabela broj 7: Hemikalije i materijali otporni na njih
MATERIJA Otporni materijali
Acetilen elik (eline boce)
Amonijak elik (eline boce)
Amonijum-hidroksid PVC (PVC boce)
Benzin za odmaivanje liveno gvoe, elik
Boje i lakovi metalna ambalaa
Propan-butan elik (eline boce)
Ugljen-dioksid elik (eline boce)
Dizel gorivo liveno gvoe, elik
Etilalkohol staklo, burad od prirodnog drveta sa obruem od lima, elik
Natrijum-hidroksid PVC (PVC boce)
Formaldehid, Formalin PVC (PVC boce)
Hidrazin PVC (PVC boce)
Hlorovodonina kiselina staklo, elik, poliester
Sumporna kiselina staklo, porcelan, elik, liveno gvoe
Gaeni kre PVC
Mazut liveno gvoe, elik
Zemni gas eline cevi
Vetaka ubriva PVC (PVC vree)
Pesticidi plastika, karton
Fosforna kiselina Kontejneri od gumiranog elika
Pri izradi projektno tehnike dokumentacije i izboru opreme odabrana je oprema najvieg
kvaliteta, odgovarajuih karakteristika prema osobinama materija i temperaturi, tako da u toku
skladitenja ne dolazi do reakcije materije sa materijalom konstrukcije.
Odravanje opreme, rezervoara i instalacija vri se prema uputstvu proizvoaa, u rokovima

propisanim od strane istog. O izvrenim radovima vodi se evidencija sa naznakom rokova o redovnom
odravanju.
Zamena delova ili cele sekcije moe se izvriti i pre isteka roka za zamenu ako se u radu uoe
nedostaci ili pri pregledu konstatuje da je bezbedan rad ugroen.
4.2. Na izvedenu instalaciju
Preduzee AD FABRIKA EERA TE-TO je razradilo uputstva za spreavanje poara na

izvedenim instalacijama, a posebno na elektrinim instalacijama:
Izvriti tromesenu vizuelnu i po potrebi i drugu kontrolu svih elektrinih ureaja (od razdelnog
ormara do korisnika). Prilikom popravki instalacija, drati se svih strunih propisa, a naroito voditi
rauna jer u veini prostorija postoje velike opasnost od vlage i tenosti za elektro opremu i da se
izbegne i najmanja improvizacija koja bi mogla da dovede do nastanka poara lokalnog karaktera jer
se radi o pogonima sa otrovima.
I najmanji poar na elektro opremi odmah je potrebno gasiti uz pomo prenosnih vatrogasnih
aparata sa suvim prahom (S-9 ili S-50), da ne bi dolo do poara veih razmera u pogonu. Runi
aparati za gaenje su rasporeeni na svim ulazima u postrojenja fabrike.
I.2. DRUGA FAZA ANALIZA POSLEDICA
1. Priprema;
2. Prikaz mogueg razvoja dogaaja;
3. Modeliranje efekata;
4. Analiza povredivosti.
I.2.1. Priprema i formiranje strunog tima
Priprema za analizu posledica od mogueg udesa, u proizvodnji preduzea AD Fabrika eera

TE-TO Senta, analiziraju lanovi ve formiranog tima za identifikaciju opasnosti od udesa. Izrada
pojedinih elemenata analize posledica od mogueg hemijskog udesa i procena rizika izvrena je uz
pomo konsultacija sa ekspertima za hemijske udese i protivpoarnu zatitu, kao i korienjem
raspoloive strune literature.
I.2.2. Prikaz mogueg razvoja dogaaja
Na osnovu podataka dobijenih pri identifikaciji potencijalnih opasnosti u Fabrici eera TE-TO
Senta, prikazani su razvoji moguih dogaaja i posledica onih kritinih mesta na kojima je procenjena
poveana verovatnoa nastanka udesa.
Dobijeni rezultati predstavljaju prikaz mogueg razvoja dogaaja koji obuhvata sagledavanje
mogueg obima udesa i posledica po ivot, zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.
Prilikom odabira kritinih mesta prevashodno se vodilo rauna o koliini i vrsti opasne materije.
U obzir se nisu uzimali posude, cevovodi i dr. koji u sebi sadre ili transportuju manje koliine i stoga
nisu opasni po ivotnu sredinu.
I pored sigurne i efikasne zatite u tehnolokom procesu i strunosti u samom procesu

proizvodnje, mora se pretpostaviti mogunost nastanka akcidenata veeg ili manjeg obima. Takoe,
nakon iskustva iz 1999. godine, nesme se zanemariti ni mogunost diverzija i ratnih dejstava.
Mogui akcident primer
Kao mogui akcidenti koji se mogu javiti na predmetnoj lokaciji Fabrici eera TE-TO Senta su
isticanje odreene koliine opasne materije sa kojima se radi na objektu (prirodni gas, sumporna
kiselina, formalin), u atmosferu, na betonske saobraajnice i platoe, ili u reku Tisu, usled nekog kvara,
havarije ili bilo kakvog drugog dogaaja odnosno scenarija koji se moe podvesti pod akcident.
Takoe jedan od potencijalnih najopasnijih akcidenata na predmetnoj lokaciji je poar, odnosno u
odreenim okolnostima eksplozija. Od moguih i verovatnih akcidenata koji mogu uticati na kvalitet
radne i ivotne sredine, odreujemo pet sluajeva: poar i eksplozija unutar rezervoara sa mazutom,
poar u energani isticanje prirodnog gasa, izlivanje naftnog derivata iz auto-cisterne prilikom punjenja
podzemnog rezervoara, oteenje rezervoara i razlivanje sumporne kiseline, oteenje rezervoara i
razlivanje fosforne kiseline i prskanje rezervoara i paljenje formalina, od ega su prva tri mogua i
realno verovatna, ali nije zabeleeno nijedan sluaj. etvrti i peti sluaj akcidenta je malo, odnosno
zanemarljivo verovatan, ali je uzet kao osnova teoretskog prorauna modeliranja efekata.
Prvi sluaj Poar i eksplozija unutar rezervoara sa mazutom
- Mesto akcidenta: Rezervoar za mazut

- Vrsta akcidenta: Poar i eksplozija
- Lokacija akcidenta: Rezervoar za mazut
- Vrsta materijala (fluida): Mazut gorivo
- Koliina materije:
- Ukupna koliina: 5.000 m3
- Vreme reagovanja: 48s
- Koliina u akcidentu: 1.000 m3
- Mogu nivo udesa: prvi nivo (nivo opasne instalacije)
Ako doe do poara i eksplozije nastae deformacija svoda rezervoara. Poar praen eksplozijom
nebi trebalo da ugrozi susedne objekte jer se nalazi na dovoljnom bezbednosnom rastojanju od susednih
objekata kompleksa fabrike eera.
Ako doe do izlivanja mazuta iz nadzemnog rezervoara, isti e se zaustaviti u neposrednoj

blizini rezervoara jer oko celokupnog rezervoara postoji nasip od nabijene zemlje i zatravljen.
Poar i eksplozija mazuta je obraena kroz modelovanje efekata.
Drugi sluaj Poar u energani isticanje prirodnog gasa
- Mesto akcidenta: Kotlarnica

- Vrsta akcidenta: Isticanje gasa
- Lokacija akcidenta: Kotlarnica
- Vrsta materijala (gasa): Prirodni gas
- Koliina materije:
- Nii maksimalni stepen isputanja: 3,36 kg/s
- Maksimalna brzina isputanja: 10,9 kg/min
- Vreme reagovanja: 8 - 15 s
Prirodni gas se doprema u fabriku eera cevnom instalacijom iz Sente. Ukoliko doe do poara
ili do eksplozije, ugroeni su fabriki krug i graevinski objekti u fabrikom krugu. U sluaju poara
na graevinskim objektima, moe doi do aerozagaenja u preniku od par stotina metara.
Ako je mirno vreme od aero zagaenja mogu biti ugroeni radnici u fabrici 560.
U sluaju dominantnih vetrova (severo-zapadni, severo-istoni i istoni) od aerozagaenja

ugroeni su samo radnici u fabrici 560.
Isticanje uz poar i eksplozija gasa je obraena kroz modelovanje efekata.
Trei sluaj Izlivanje naftnog derivata iz auto-cisterne prilikom punjenja rezervoara
- Mesto akcidenta: Auto pretakalite

- Vrsta akcidenta: Prelivanje sistema
- Lokacija akcidenta: Interna benzinska stanica
- Vrsta materijala (fluida): Dizel gorivo
- Koliina materije:
- Ukupna koliina: 20 - 50 m3
- Brzina isticanja: 15 l/s
- Vreme reagovanja: 5 10 s
- Koliina u akcidentu: 150 700 l
Ako doe do izlivanja vee koliine, prosute tenosti e se preliti na mesto istovara. Tada postoji
opasnost da e se preliti i preko sigurnosnog ivinjaka. U ovom scenariju opasna materija dospeva u
atmosfersku kanalizaciju i ugroen je fabriki krug.
Ako doe do izlivanja manja koliina, prosute tenosti e se preliti iz magacinskog prostora
auto-cisterne na mesto istovara, sigurnosni ivinjaci su dovoljni da onemogue prodiranje tene opasne
materije u zemljite i atmosfersku kanalizaciju. Dizel gorivo zadrava se na betonskom platou
(vodonepropusni beton) gde uz pomo sorbenta gorivo se adsorbuje i moe se u potpunosti sanirati
akcident i zatititi ivotna sredina.
Razlivanje uz poar i eksplozija dizel goriva je obraena kroz modelovanje efekata.
etvrti sluaj Oteenje rezervoara i razlivanje sumporne kiseline
- Mesto akcidenta: Rezervoar sumporne kiseline

- Vrsta akcidenta: Oteenje rezervoara
- Lokacija akcidenta: Rezervoar sumporne kiseline
- Vrsta materijala (fluida): Sumporne kiseline
- Koliina materije:
- Ukupna koliina: 20 m3
- Vreme reagovanja: 48s
Ako doe do oteenja rezervoara sumporne kiseline, isto je mogue u sluaju poara i eksplozije
objekta u neposrednoj blizini rezervoara. Usled razaranja susednog objekta dolo je do fizikog oteenja
rezervoara i do isticanja sumporne kiseline. Sumporna kiselina nije zapaljiva, ali dolazi do kontaminacije
vazduha. Sav razliveni sadraj prikupie pripadajua tankvana i kiselina e se usmeriti u podzemni
rezervoar, koji e smanjiti evaporaciju.
Razlivanje sumporne kiseline je obraeno kroz modelovanje efekata.
Peti sluaj Prskanje rezervara i paljenje formalina
- Mesto akcidenta: Rezervoar formalina

- Vrsta akcidenta: Oteenje rezervoara
- Lokacija akcidenta: Rezervoar formalina
- Vrsta materijala (fluida): Formalin
- Koliina materije:
- Ukupna koliina: 28 m3
- Vreme reagovanja: 5 10 s
Ako doe do oteenja rezervoara formalina usled rada na rezervoaru ili okolini. Formalin se razlio
i zapalio. Sav razliveni sadraj ostae u pripadajuoj tankvani, ali zbog neposredne blizine sumporne
kiselina moe da doe do oteenja rezervoara sa sumpornom kiselinom i do stvaranja burne hemijske
reakcije koja moe da se prenese na susedne objekte.
Razlivanje i poar formalina je obraeno kroz modelovanje efekata.
U svim navedenim sluajevima, zbog dominantnih vetrova, ugroeni su radnici u krugu fabrike.
I.2.3. Modeliranje efekata
1.1. Oslobaanje tenosti, gasova i para.
Odreivanjem mogueg nivoa udesa i njegovom analizom dolazi se do mogueg obima udesa i
posledica po ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.
Modeliranje efekata obuhvata izraunavanje efekata oslobaanja opasnih materija, njihovog

sagorevanja i eksplozije.
Za predvianje ponaanja osloboene opasne materije korieni su programi ALOHA 5.3 u

okviru programskog paketa CAMEO i ARCHIE.
Program ALOHA 5.3 model dogaaja predstavlja kroz nekoliko grafikih prikaza.
Osnovna namena programa ARCHIE je obezbeenje metoda za procenu irenja gasova i para,
poara i eksplozija koji su rezultat oslobaanja opasnih materija u kopnenom okruenju. On
omoguava razumevanje prirode i ishoda dogaaja i opasnosti vezanih za potencijalne akcidente.
ARCHIE je pojednostavljena verzija daleko sofisticiranijih ali i mnogo komplikovanijih metoda.

Stoga, treba imati na umu da ARCHIE prua pribline odgovore, dovoljne za opte planiranje. Obino
daje rezultate koji preuveliavaju udes. ARCHIE pokriva sledee oblasti:
1) Oslobaanje gasa ili isticanje tenosti koje stvaraju zapaljive ili otrovne oblake
ili izazivaju poare i eksplozije;
2) Razumevanje efekata vatrene lopte i udarnog talasa kao rezultat eksplozije
rezervoara zahvaenog plamenom (BLEVE); i
3) detonacije vrstih ili tenih eksplozivnih materija.
Model dogaaja se predstavlja kroz nekoliko tabelarnih prikaza koji, u zavisnosti od pojedinog
sluaja, sadre sledee elemente:
prosena brzina isticanja tene ili gasovite materije (lb/min),
vreme trajanja njenog isticanja (min)
ukupna teina osloboene materije (lb)
fiziko stanje osloboene materije
oekivana povrina koju bi takva materija pokrila (ft2)
brzina isparavanja (lb/min)
vreme potrebno za isparavanje u atmosferu ukupne koliine osloboene materije (min)
duina zone niz vetar u kojoj je koncentracija osloboene materije, u visini njenog
oslobaanja, iznad kritine (ft)
duina zone niz vetar u kojoj je koncentracija osloboene materije, na nivou tla, iznad
kritine (ft)
koncentracije materije na visini njenog oslobaanja
koncentracije materije na nivou tla
preporuena irinu zone evakuacije (ft)
vreme za koje materija (gasovi, pare, aerosoli) stie na lokaciju (min)
vreme trajanja zagaenja (min)
poluprenik zapaljenog bazena (ft)
visina oekivanog plamena (ft)
poluprenik prostora od centra zapaljenog bazena u kojem izloeni ljudi mogu biti smrtno
povreeni (opeeni) (ft)
poluprenik prostora od centra zapaljenog bazena u kojem izloeni ljudi mogu zadobiti
opekotine drugog stepena ili jake bolove (ft)
duina oekivanog plamenog mlaza i bezbednu udaljenost od njega (ft) kao i vremensko
trajanje (min)
maksimalni prenik vatrene lopte prilikom eksplozije (ft)
maksimalnu oekivanu visinu vatrene lopte (ft)
njeno proraunato trajanje (s)
udaljenost od rezervoara na kojoj se mogu oekivati fatalne posledice toplotnog zraenja (ft)
udaljenost od rezervoara na kojoj se mogu oekivati znaajne posledice toplotnog zraenja
(opekotine) (ft)
duina opasne zone u pravcu vetra / za 50% i za 100% donje eksplozivne granice (ft)
maksimalna irina opasne zone u pravcu vetra / za 50% i za 100% donje eksplozivne granice
(ft)
maksimalna teina osloboenog oblaka / za 50% i za 100% donje eksplozivne granice (lb)
poetna relativna gustina oblaka / za 50% i za 100% donje eksplozivne granice
udaljenosti (ft) od centra eksplozije sa odgovarajuim razliitim stepenima oteenja ljudi i
materijalnih dobara
Tabela 8: Pritisci koji nastaju prilikom eksplozije (umesto udaljenosti od mesta nastanka eksplozije) i
mogua oteenja ljudi i materijalnih dobara
Vrni pritisak
Oekivana teta
(psia) (kPa)
0,03 0,2 Ree se lome velika stakla (prozori) pod pritiskom
0,3 2 Poneko oteenje tavanica; 10% polomljenih prozora
1,0-0,5 7-3 Prozori se obino lome; poneko strukturno oteenje
1,0 7 Delimino ruenje kua; nemogue dalje stanovanje
8,0-1,0 55-7 Ozbiljne / neznatne tete od leteeg stakla / predmeta
2,0 14 Delimino propadanje zidova / krovova kua
3,0-2,0 21-14 Lomi se ne ojaan (ne armiran) beton
12,2-2,4 84-16,5 90 1% ozbiljnih povreda meu izloenim stanovnitvom
2,5 17 50% unitenje zidova od cigle
4,0-3,0 28-21 Rue se zgrade od ne uvrenih elinih ploa
5,0 34 Drveni stubovi (telegrafski i si.) pucaju
7,0-5,0 48-34 Skoro potpuno unitenje kua
10,0 69 Verovatno potpuno unitenje zgrada
99 1% smrtnosti meu izloenim stanovnitvom zbog
29,0-14,5 200-100
direktnog uticaja udarnog talasa
Kao reprezentativni, uzeti su najgori mogui sluajevi kada dolazi do oslobaanja ukupne
(najvee mogue) koliine opasnih materija u okolni prostor.
Mesto istovara mazuta:

Pretpostavimo da je dolo do akcidenta i vee koliine mazuta (preko 1.000 t), rasulo se po
manipulativnu povrinu i okolnom zemljitu, a preko ivinjaka je dospeo u kanalizaciju i lagune u
Makou.
Posledice su sledee: Kontaminirae se prostor za istovar. Kontaminirae se zemljite izmeu mesta za
istovar i kanalizacija (oko 200 m). Kod kanalizacije je potrebno postaviti suvi livaki pesak, koji bi
sluio za spreavanje ulaza opasne materije u istu. Ako se ne uspe sa blagovremenim postavljanjem
brane kontaminirae se kanalizacija, sistem za preradu otpadnih voda i lagune u Makou. Problem nije
velik ako je vreme bez padavina, ali problem nastaje u sluaju velikih kia. Kanalizacija moe da
prima otpadne vode u toku celog dana bez potrebe da se ista prepumpava. U sluaju velikih kia,
mazut u atmosferskoj kanalizaciji e blokirati prolazak vode i moe da dovede do plavljenja velike
povrine kompleksa eerane i da ugrozi bezbednost ostalog dela kompleksa.
Trokovi sanacije-dekontaminacije e zavisiti od mesta gde e se moi izvriti dekontaminacija
rasutog mazuta.
Dekontaminacija se vri uz pomo vodene pare koja rastapa mazut i potrebno je da se predvideti
prostor za privremenu deponiju kontaminiranog zemljite.
U sluaju da se uspeno sprovede postavljanje brane odnosno zatrpavanje jednog od ahti, u tom
sluaju postoji mogunost za dekontaminaciju i sanaciju akcidenta pre kanalizacije.
Rasuti mazut u uslovima suvog vremena se lako moe pokupiti sa povrine na kojoj dospe uz primenu
toplotnog sredstva za njegovo rastapanje (vodene pare). Istovar mazuta je potrebno zabraniti u
uslovima velikih kia ili isti obavljati uz poveanu panju i angaovanjem veeg broja zaposlenih,
kako bi se osigurala bezbedna manipulacija opasnom materijom.
Nadzemni rezervoar za dizel gorivo:
Pretpostavimo da zbog bahatog rukovanja, diverzije ili provale moe doi do pojave poara koji bi u
celosti ili delimino zahvatilo nadzemni rezrvoar za dizel gorivo. Posledice bi bile velike po zaposlene,
objekte u krugu fabrike, sistem za preradu otpadnih voda, lagune u Makou i poljoprivredno zemljite.
Do poara na nadzemnom rezervoaru za dizel gorivo moe doi kod nestrunog rukovanja, diverzije
podmetnutog poara ili od udara groma i paljenja okolno zelenila.
Udes pri prevozu opasne materije unutar fabrikog kruga:
Postoje dve varijante i to:

1. Udes se desi u normalnim uslovima: Poto se radi o malim koliinama opasne materije, ako doe
do udesa zagadie se deo fabrikog kruga ili pogon za proizvodnju eera.
Ako se udes dogodi na dvorinom delu u letnjem periodu, pare mogu ugroziti ljude, biljni i
ivotinjski svet u okolini. Dekontaminacija saobraajnica i eventualno zemljita (travnjaka) vri
se u skladu sa uputstvima proizvoaa opasne materije. Za posledicu nastaju trokovi izgubljene
opasne materije i trokovi dekontaminacije.
U sluaju da je udes u pogonu za proizvodnju eera, postupa se u skladu sa uputstvima

proizvoaa opasne materije. Za posledicu nastaju trokovi izgubljene opasne materije i trokovi
dekontaminacije.
2. Udes za vreme velike letnje kie. U sluaju da je udes na dvoritu za vreme pljuskova tada velike
kie mogu rastvorite opasnu materiju i da zagade kanalizaciju, sistem za preradu otpadnih voda i
lagune u Makiu. Bez obzira da li se radi o manjoj ili veoj koliini opasne materije, posledice i
postupak otklanjanja su iste kao kod udesa pri istovaru.
Udes usled oteenja tankova za kiseline sa pripadajuim tanvanama:
Nekontrolisano izlivanje velike koliine opasne materije. U sluaju nastanka velikog poara, ako se
tankovi za kiselinu otete i pripadajue tankvane, moe doi za izlivanja vee koliine opasne materije.
Ujedno u sluaju elementarne nepogode veih razmere uz oteenje tankova i cevne instalacije, doi e
do izlivanja vee koliine kiseline.
U oba sluaja posledice su iste. Razlivene kiseline (iz rezervoara i pripadajuih tankvana) e
kontaminirati kompleks eerane, odvode kanalizacije, sistem za preradu otpadnih voda, lagune u
Makou i mogu da dou i do reke Tise. Poto se radi o velikim koliinama kiselina, nije sigurno da e
se iste razblaiti u lagunama i dokle e se prostirati zagaenje. Potrebno je blagovremeno da se postavi
brana (livaki pesak) u ahtu kod izlaza iz fabrike, u tom sluaju dekontaminacija moe da se izvri
unutar izlaznog dela glavnog voda kanalizacije ili da se dekontaminacija obavi u lagunama.
Udesi kod potresa ili elementarne nepogode razorne snage:
Posledice ovakvih udesa se nemoe pouzdano odrediti, jer udes nee biti lokalnog karaktera. Unitenje
e pratiti i celu okolinu fabrike i moe da utie na reku Tisu. Ako doe do unitenje cele ili samo
jednog dela kompleksa eerane, a vodovi kanalizacije ostanu neoteeni, izlivena opasna materija e
dospeti u kanalizaciju, ureaj za preiavanje otpadnih voda i do laguna u Makiu.
U sluaju da doe do unitenje ili oteenje kanalizacije doi e do izliva sadraja iz kanalizacije na
trasi prvog oteenja od fabrike i opasna materija moe da dospe do reke Tise.
Poto kanalizacija, odnosno fabrika se nalazi van naseljenih mesta, hemijsko zagaenje nee dopreti
do ulica Sente, ve e ostati u lagunama u Makiu, u okolnom zemljitu podzemne vode prve izdani i
vremeno e dospeti u reku Tisu. U sluaju da doe i do oteenja ili zaepljenje glavnog voda
kanalizacije, tada e se sadraj vratiti i kontaminirati ceo fabriki krug. Zagaenje e ostati u
fabrikom krugu jer je saobraajnica ispred fabrikog kruga na veoj nadmorskoj visini. Ako doe do
ovoga, aerozagaenja e biti slino kao i kod aerozagaenja poara velikih razmera.
Modeliranje efekata
Ova procena se vri na osnovu modela efekata i podataka dobijenih identifikacijom povredivih
objekata. Povrediva zona, zavisno od primenjenog modela, moe imati oblik kruga, iseka kruga,
elipse, perjanice i dr.
U grafikom prilogu je u obliku kruga prikazana opasna zona u sluaju vetra koji duva u pravcu
naselja, a u obliku ili njegovog iseka povrediva zona.
irenje povredive zone je prikazano na karti makrolokacije kao izo-linije pojedinih koncentracija
para i gasova (obodna koncentracija), istog toplotnog zraenja ili udarnog talasa.
Povrediva zona se odreuje na osnovu:

- procene irenja gasova;
- procene posledica od eksplozije;
- procena posledica od poara;
- procene zdravstvenih efekata;
- procene posledica po ivotnu sredinu.
Za procenu irine povredive zone u sluaju irenja gasova i para opasnih materija u kartu se
unosi vie izo-linija (eko) toksikolokih koncentracija.
Koncentracije koje se koriste kao parametar pri modeliranju irenja gasova, para, aerosola i vrstih
estica opasnih materija (izraene u ppm) su:
1. koncentracije koje izazivaju trenutno ili u vrlo kratkom vremenu smrt;
2. koncentracije koje mogu biti tetne po zdravlje ljudi ukoliko se ne izvri hitna
evakuacija (ERPG);
3. koncentracije koje mogu biti tetne po zdravlje ljudi ukoliko izloenost traje due od 20
do 30 minuta;
4. koncentracije koje su odreene kao maksimalno dozvoljene za radnu sredinu (MDK);
5. koncentracije koje su odreene kao granina vrednost imisije.
U ovom elaboratu su kao granine vrednosti koriene ERPG i MDK koncentracije.
Predvianjem ponaanja osloboenih opasnih materija korienjem programa ARCHIE kod

sagorevanja hlorovodonine kiseline, acetilena i butana, kao i ALOHA za izlivanje amonijaka, hlora,
hlorovodonine kiseline i dobijeni su sledei rezultati analize rasprostiranja toksinih isparenja
(sadranih u tekstualnom prilogu).
Slika 14. Situacija EERANE (preuzeta sa website google earth)
Prvi sluaj Poar i eksplozija unutar rezervoara sa mazutom (najgori mogui scenario)
Scenario modela samog isparavanja razlivenog mazuta na otvorenom prostoru izvan urbane
sredine, zbog nii taaka isparavanja mazuta, nije posebno opasna kategorija.
Procena propagacije gasnih polutanata, produkata sagorevanja izvrie se na modelu akcidentog

izlivanja mazuta iz skladinog rezervoara na prostor oivien zemljanim nasipima oko rezervoara
eerane.
Preraunavanje postavljenog modela vrie e se raunarskom obradom podataka pomou

aplikativnog programa ARCHIE.
Izbor polutanta
Kao najpodesniji gasni polutant za modelovanje propagacije produkata sagorevanja atmosfere

akcidentno iscurelog mazuta, odnosno propagacije dimnog oblaka kroz vazduh lokalne atmosfere,
postavie se ugljen monoksid - CO.
Izbor gasnog polutanta CO za praenje propagacije produkata sagorevanja akcidentno iscurelog

mazuta kroz vazduh lokalne atmosfere je pre svega usled skoro jednake molekulske teine CO (Mco ~
28) i vazduha (Mvaz ~ 29), pa samim tim i jako bliske propagacije CO i kontaminiranog vazduha, ime
se stie najbolji uvid u propagaciju kontaminiranog vazduha, odnosno gasnog oblaka sa produktima
sagorevanja akcidentno iscurelog mazuta na otvorenom prostoru. Pri tome je sam gasni polutant CO,
pre svega po kvantitetu, najopasniji polutant produkt sagorevanja mazuta u vazduhu.
Brzina vetra: 2 m/s

Pravac vetra: Severozapad
Koliina mazuta: 1.000 m3
Tabela 9: Izlivanje i zapaljenje mazuta
Udaljenost niz vetar Koncentracija pri tlu i u nivou irina poetne zone evakuacije*
( u metrima) izvora (ppm) ( u metrima)
31 7094 137
125 458 463
220 153 793
314 75,8 1119
409 45,3 1448
503 30,1 1774
598 21,5 2100
693 16,2 2359
787 12,6 2234
882 10,1 2088
976 8,3 1908
1071 6,9 1689
1165 5,8 1411
1260 5 1024
1354 4,4 0,3
* Obino je siguran za manje od jednog sata oslobaanja. Due trajanje ili iznenadan vetar mogu
zahtevati veu irinu ili drugaiji pravac za zonu evakuaciju. Visina izvora vetra za ovaj scenario je
definisana na 0 metra.
Slika 15. Izlivanje i zapaljenje mazuta
Drugi sluaj Poar u energani isticanje prirodnog gasa
Scenario modela samog isparavanja isticanja providnog gasa na otvorenom prostoru izvan urbane
sredine, ne predstavlja opasnu kategoriju, ali u sluaju zatvorenog prostora ima osobinu istiskivanja
vazduha i stvaranja atmosfere bez kiseonika.

izlivanja prirodnog gasa u kotlarnici fabrike eera TE-TO.

Brzina vetra: 2 m/s

Pravac vetra: Severo-istoni
Brzina isticanja prirodnog gasa: 3,33 kg/s
Oekivana oteenja nastala eventualnim eksplozijama prirodnog gasa dati su u sledeim

tabelama:
Tabela 11: Eksplozija gasa
Udaljenost od
Oekivana teta
eksplozije (m)
1.470 Ree se lome velika stakla (prozori) pod pritiskom
203 Poneko oteenje tavanica; 10% polomljenih prozora
77 134 Prozori se obino lome; poneko strukturno oteenje
77 Delimino ruenje kua; nemogue dalje stanovanje
20 77 Ozbiljne / neznatne tete od leteeg stakla / predmeta
47 Delimino propadanje zidova / krovova kua
36 47 Lomi se ne ojaan (ne armiran) beton
16 41 90 1% ozbiljnih povreda meu izloenim stanovnitvom
40 50% unitenje zidova od cigle
30 36 Rue se zgrade od ne uvrenih elinih ploa
26 Drveni stubovi (telegrafski i sl.) pucaju
22 26 Skoro potpuno unitenje kua
18 Verovatno potpuno unitenje zgrada
99 1% smrtnosti meu izloenim stanovnitvom zbog direktnog
11 15
uticaja udarnog talasa
Slika 16. Eksplozija gasa
Trei sluaj Izlivanje naftnog derivata iz auto-cisterne prilikom punjenja rezervoara
Scenario modela samog isparavanja izlivenog goriva na otvorenom prostoru izvan urbane
sredine, zbog neto viih taaka isparavanja goriva, nije posebno opasna kategorija, to moe potvrditi
i postojanje bezbroj pumpi za toenja goriva u samim urbanim sredinama.

izlivanja dizel goriva iz skladinog rezervoara na manipulativnu povrinu "eerane TE-TO".

Izbor polutanta
Kao najpodesniji gasni polutant za modelovanje propagacije produkata sagorevanja atmosfere

akcidentno iscurelog dizel goriva, odnosno propagacije dimnog oblaka kroz vazduh lokalne atmosfere,
postavie se ugljen monoksid - CO.
Izbor gasnog polutanta CO za praenje propagacije produkata sagorevanja akcidentno iscurelog

dizel goriva kroz vazduh lokalne atmosfere je pre svega usled skoro jednake molekulske teine CO
(Mco ~ 28) i vazduha (Mvaz ~ 29), pa samim tim i jako bliske propagacije CO i kontaminiranog
vazduha, ime se stie najbolji uvid u propagaciju kontaminiranog vazduha, odnosno gasnog oblaka sa
produktima sagorevanja akcidentno izlivenog dizel goriva na otvorenom prostoru. Pri tome je sam
gasni polutant CO, pre svega po kvantitetu, najopasniji polutant produkt sagorevanja dizel goriva u
vazduhu.
Brzina vetra: 2 m/s

Pravac vetra: Severo-zapad
Koliina dizel goriva: 30 m3
Tabela 12. Izlivanje dizel goriva na pistu interne benzinske stanice
Udaljenost niz vetar Koncentracija pri tlu i u nivou irina poetne zone evakuacije
(m) izvora (ppm) (m)
31 1211 110
37 961 131
42 644 152
48 501 171
54 401 192
60 329 195
66 275 189
72 233 180
78 200 168
84 174 155
90 153 143
95 135 125
101 120 104
107 109 76
113 98 0,3
Tabela 13. Efekat eksplozije dizel goriva
Udaljenost od
Oekivana teta
eksplozije (m)
233 Ree se lome velika stakla (prozori) pod pritiskom
33 Poneko oteenje tavanica; 10% polomljenih prozora
13 21 Prozori se obino lome; poneko strukturno oteenje
13 Delimino ruenje kua; nemogue dalje stanovanje
3 13 Ozbiljne / neznatne tete od leteeg stakla / predmeta
8 Delimino propadanje zidova / krovova kua
68 Lomi se ne ojaan (ne armiran) beton
37 90 1% ozbiljnih povreda meu izloenim stanovnitvom
6 50% unitenje zidova od cigle
56 Rue se zgrade od neuvrenih elinih ploa
5 Drveni stubovi (telegrafski i sl.) pucaju
45 Skoro potpuno unitenje kua
3 Verovatno potpuno unitenje zgrada
99 1% smrtnosti meu izloenim stanovnitvom zbog direktnog
23
uticaja udarnog talasa
Slika 17. Eksplozija dizel goriva
etvrti sluaj Oteenje i eksplozija rezervoara za sumpornu kiselinu
Scenario modela eksplozije rezervoara za sumpornu kiselu, u sluaju slabljenja horizontalne

linije zavarenog ava, pojave pukotine i do proboja ivice zida, kao i do poveanja pritiska u rezervoaru
i do eksplozije.
Procena propagacije gasnih polutanata, produkata evaporacije izvrie se na modelu sistema za

prihvatanja (tankvane) sumporne kiseline u eerani.

aplikativnog programa ALOHA.
Brzina vetra: 2 m/s

Pravac vetra: Severo-zapadni
Koliina sumporne kiseline u rezervoaru: 40,3 t
Otvor na rezervoaru iz kojeg istie sumporna kiselina prenika: 1 cm
Otvor se nalazi od dna rezervoara na visini: 0,6 m
Sumporna kiselina istie iz rezervoara u koliini: 226 gr/min (u proseku minut ili vie)
Ukupno je isteklo iz rezervoara: 7,92 kg
Tabela 14: Razaranje rezervoara sumporne kiseline i izlivanje u tankvanu
INFORMACIJE O DVODIMENZIONALNOM GRAFIKOM PRIKAZU RASPROSTIRANJA:

Model disperzije Gaussian
Maksimalno ugroena zona za koncentraciju 1,5 mg/m3 512 m
VREMENSKI USLOVLJENE INFORMACIJE:
Koncentracija/Doza proraunata za taku:
Niz vetar 100 m
Maksimalna koncentracija:
Na otvorenom 32,4 mg/m3
U zatvorenom 7,09 mg/m3
Maksimalna doza(u prvom satu):
Na otvorenom 1.110 mg/m3-min
U zatvorenom 155 mg/m3-min
Napomena: grafik za zatvoreni prostor je prikazan takastom linijom.
Slika 18. Otvor na rezervoaru sumporne kiseline i izlivanje u tankvanu
Peti sluaj Prskanje rezervara sa formalinom i njegovo isticanje kroz otvor
Scenario modela poara formalina, u sluaju prskanja rezervoara, razlivanja i paljenja.
Procena propagacije gasnih polutanata, produkata evaporacije izvrie se na modelu sistema za

prihvatanja (tankvane) formalina u eerani.

aplikativnog programa ALOHA.
Brzina vetra: 2 m/s
Pravac vetra: Severo-zapadni
Koliina formalina u rezervoaru: 28,1 t
Otvor na rezervoaru iz kojeg istie sumporna kiselina prenika: 50 cm
Otvor se nalazi od dna rezervoara na visini: 1 m
Formalin istie iz rezervoara u koliini: 58,7 gr/min (u proseku minut ili vie)
Ukupno je isteklo iz rezervoara: 3,39 kg
Tabela 15. Prskanje rezervoara sa formalinom i njegovo isticanje kroz otvor
INFORMACIJE O DVODIMENZIONALNOM GRAFIKOM PRIKAZU

RASPROSTIRANJA:
Model disperzije Gaussian
Maksimalno ugroena zona za koncentraciju 1250 ppm 35 m
VREMENSKI USLOVLJENE INFORMACIJE:
Koncentracija/Doza proraunata za taku:
Niz vetar 100 m
Maksimalna koncentracija:
Na otvorenom 0,954 ppm
U zatvorenom 0,289 ppm
Maksimalna doza(u prvom satu):
Na otvorenom 54,7 ppm-min
U zatvorenom 9, 31 ppm-min
Napomena: grafik za zatvoreni prostor je prikazan takastom linijom.
Slika 19. Prskanje rezervoara sa formalinom i njegovo isticanje kroz otvor
1.2. Isparavanje lako isparljivih tenosti
Sastav istog suvog vazduha koji udiemo u niem sloju atmosfere prikazan je u tabeli 3. Od
gasovitih sastojaka najvie se menja koncentracija ugljen dioksida. Pored toga vazduh sadri jo
vodenu paru. Zavisno od meteorolokih uslova i temperature, koncentracija ozona u troposferi (visina
od 7.000 do 15.000 m), koja nije zagaena, mala je i promenljiva, a u stratosferi (visine do 60.000 m)
predstavlja jedan od stalnih sastojaka. Pored ovih komponenti, vazduh moe da sadri i bez uea
ljudske aktivnosti male koliine sumpor dioksida (zbog rada vulkana), vodonik sulfida (najvie iz
procesa truljenja) i ugljen monoksida (usled nepotpunog sagorevanja u prirodi). Iako neke vrste
zagaivaa koje potiu od antropogenih izvora ine deo zagaenja prirodnog porekla, njihova tetnost
je daleko vea jer su koncentrisana u naseljenim mestima.
Problemi u vezi sa zagaenjem atmosfere praktino su poeli sa industrijskom revolucijom.

Atmosfera je vrlo osetljiva na razliite vrste zagaenja, posebno imajui u vidu tendencije globalnog
karaktera, koje direktno utiu na uslove ivota na zemlji. Univerzalni zagaivai atmosfere su praina i
aerosoli nezavisno od njihovog porekla i hemijskog sastava. Atmosferska praina i aerosoli slabe
sunanu radijaciju zbog rasejanja, refleksije i apsorpcije sunanih zraka. Ovi procesi zajedno sa
osobinom ugljen dioksida i drugih gasova da apsorbuju ultraljubiasto zraenje primetno utiu na
klimu i zahtevaju detaljnije razjanjenje.
Kao rezultat prirodnih procesa u toku godine u atmosferu dospeva 7x1010 tona CO2. Pri
sagorevanju vrstog, tenog i gasovitog goriva dodatno nastaje 1,5 x 1010 CO2 zbog ega njegov
sadraj u atmosferi neprekidno raste. Efekat se manifestuje time da je sloj vazduha u troposferi
obogaen sa CO2 proputa sunanu kratkotalasnu radijaciju, a istovremeno zadrava dugotalasno
toplotno zraenje sa povrine zemlje to dovodi do poveanja temperature. Na sadanjem stepenu
industrijske aktivnosti udvostruie se sadraj CO2 u atmosferi za 50 70 godina to moe da uvea
temperaturu za oko 4. To bi naroito na severnoj polulopti izazvalo masovno topljenje leda Arktika,
porast nivoa okeana za 5-6 m, plavljenja velikih priobalnih teritorija i druge negativne posledice. Da
nema ovog efekta, nazvanog efektom staklene bate, srednja temperatura na povrini zemlje bila bi za
33 nia od sadanje temperature, koja iznosi 15 C. Pored CO2 koji efektu staklene bate doprinosi sa
oko 50 % ostalih 50 % potie od metana, freona, oksida azota i ozona.
Tabela broj 16: Sastav istog suvog vazduha
Sastojak vazduha Zapremina cm3m- 3 (ppm)

Azot N2 78,08 780.800
Kiseonik O2 20,95 209.500
Argon Ar 0,934 9.340
Ugljen-dioksid CO2 0,03114 314
Neon Ne 0,00182 18,2
Helijum He 0,00052 5,2
Metan CH4 0,0002 2
Kripton Kr 0,00011 1,1
Isparljiva organska jedinjenja su vani uesnici fotohemijskih reakcija u atmosferi. To se najbolje

odraava u injenici da alkeni pokazuju maksimum koncentracije pri kraju zime i izraziti letnji
maksimum, to se dovodi u vezu sa slabijom i jaom fotohemijskom aktivnou troposferi. Ova
jedinjenja reaguju dosta brzo sa hidroksilnim i nitratnim radikalima kao i sa ozonom, pri emu je
reakcija sa nitratnim radikalima tokom noi osnovni put uklanjanja mnogih organskih jedinjenja iz
troposfere.
U ovakvim sistemima tehnologije proizvodnje, skladitenja i transporta opasnih materija se
izdvajaju kao kritine faze u kojima je udes mogu.
Znaajan deo svih emisija tetnih materija u energetici uopte potie iz procesa sagorevanja.
Tokom rada fabrike strogo je potrebno voditi rauna da se primene sve mere koja su navedena u
uputstvima proizvoaa opasnih materija (MSDS liste), jer se na kompleksu nalaze uskladitene
zapaljive tenosti koje u odreenim koncentracijama u smei sa vazduhom grade eksplozivne smee.
U sluaju udesne situacije primarni gasni oblak bi se kretao u pravcu strujanja vazduha, u
poetku laminarno pod uticajem gravitacije, a kasnije bi dominantan uticaj imala atmosferska
turbulencija, koja bi uslovljavala irenje oblaka i smanjenje goriva u vazduhu. Pri veim brzinama
vetra (preko 3 m/s) i nestabilnim uslovima atmosfere (kategorije A i B po Paskvilu), gasni oblak bi se
znatno bre dizao i razreivao, nego pri neutralnoj atmosferi (klase C i D) i manjim brzinama vetra (od
1 do 2 m/s). Ukoliko bi meteoroloki uslovi bili stabilni (klase E, F i G) i brzine vetra ispod 1 m/s
oblak bi se due zadravao u prizemnim slojevima vazduha oko mesta udesa.
Brzina isparavanja kod najgoreg sluaja za tenosti
Jednaina za procenu stepena isparavanja tenosti iz lokve potie iz dokumenta Technical

Guidance for Hazards Analysis. Jednake se pretpostavke koriste i kod utvrivanja maksimalne
povrine lokve (tj. pretpostavlja se dubina lokve 1 centimetar).
Jednaina za stepen isparavanja izmenjena je dodavanjem razliitog koeficijenta prenosa mase

za vodu, referentni spoj. Za potrebe ovog dokumenta, kao koeficijent prenosa mase uzima se vrednost
0,67 cm/s, umesto vrednosti 0,24 cm/s navedene u smernicama Technical Guidance for Hazards
Analysis. Vrednost 0,67 zasniva se na radu Donalda McKaya i Rolanda S. Matsugua, Evaporation
Rates of Liquid Hydrocarbon Spills on Land and Water, Canadian Journal of Chemical Engineering,
avgust 1973., str. 434. Tako jednaina za isparavanje postaje:
gde je:
QR = stepen isparavanja (kg/min)
U = brzina vetra (m/s)
MW = molekularna masa
P = povrina lokve nastale od ukupne koliine smese (m2)
TP = pritisak pare (mm Hg)
T = temperatura isputene materije u C
Faktori za procenu stepena isparavanja
Faktori tenosti: Faktor tenosti za vazduh (LFA) i faktor tenosti za vrenje (LFB), korieni za
procenu stepena isparavanja iz lokve tenosti, nastaju kako je opisano u dokumentu Technical
Guidance for Hazards Analysis, ali sa sledeim razlikama:
Pretpostavlja se koeficijent masenog prenosa vode od 0,67, kako je ranije navedeno;

vrednost faktora koji ukljuuje faktore konverzije, koeficijent masenog prenosa vode i
molekularnu masu vode na potenciju od 1/3, navedena kao 0,106 u dokumentu Technical
Guidance for Hazards Analysis, u ovim smernicama iznosi 0,284.
U dokumentu Technical Guidance pretpostavljeno je da je gustoa svih materija jednaka
gustoi vode; gustoa je ukljuena u faktore tenosti.
Za potrebe ove smernice, gustoa nije ukljuena u vrednosti LFB-a i LFA-a u tablicama; umesto
toga, za procenu stepena isparavanja koristi se posebni, dole opisani faktor gustoe (DF).
Uz ove izmene, jednaina za LFA je:
gde je:
VP = pritisak pare (mm Hg) (25 C) = spoljna temperatura i temperatura isputene
materije LFB iznosi:
gde je:
760 = pritisak pare na vrelitu (mm Hg)
VR = temperatura vrelita (K)
Vrednosti LFA-a i LFB-a izraunate su za sve regularane otrovne i zapaljive tenosti, a vrednosti
LFB-a, potrebne za analizu gasova ukapljenih hlaenjem, izraunate su za sve otrovne i zapaljive
gasove.
Faktor gustoe. Kako se gustoa nekih regulanih materija uveliko razlikuje od gustoe vode,
gustoa svake materije koriena je za izraunavanje faktora gustoe radi utvrivanja maksimalne
povrine lokve za potrebe procene stepena isparavanja.
Vrednosti faktora gustoe izraunate su za otrovne i zapaljive tenosti na spoljnoj temperaturi, a

za otrovne i zapaljive gasove na njihovim vrelitima. Faktor gustoe iznosi:
gde je:
DF = faktor gustoe (m2/kg)
d = gustoa materije (kg/m3)
1/100 = dubina lokve za maksimalnu povrinu (m), 1 cm
Korekcijski temperaturni faktori. Za otrovne tenosti isputene na temperaturama iznad 25 C,

to je temperatura koriena kod izraunavanja LFA-a, izraunati su korekcijski temperaturni faktori.
Korekcijski temperaturni faktori zasnivaju se na pritiscima pare izraunatim prema koeficijentima iz
dokumenta Physical and Thermodynamic Properties of Pure Chemicals, Data Compilation, Zavoda za
fiziku Amerikog instituta hemijskih tehnologa. Faktori se raunaju na sledei nain:
gde je:
TCFT = korekcijski temperaturni faktor na temperaturi T
TPT = pritisak pare na temperaturi T
TP298 = pritisak pare na 298 K
T = temperatura (K) isputene materije
Ovi faktori izraunati su u razmacima od 5 C za temperature do 50 C.
Smatralo se da nije potreban korekcijski faktor za promene gustoe reguliranih otrovnih tenosti
izazvanim promenom temperature, iako gustoa moe uticati na povrinu lokve i procenu stepena
isputanja. Analiza zavisnosti temperature o gustoi ovih tenosti pokazala je da su promene gustoe
izazvane promenama temperature vrlo male u uporeenju s promenama pritiska pare izazvanim
promenama temperature.
1.3. Prodiranje tenosti u podzemne i povrinske vode
Prirodne vode predstavljaju sloene sisteme, koje sadre rastvorene materije u obliku jona i
molekula, mineralna i organska jedinjenja u formi koloida, suspenzija i emulzija. U vodi su rastvoreni
gasovi koji ulaze u sastav atmosfere, a takoe materije koje se formiraju kao rezultat ljudske delatnosti
i ivotnih procesa u samoj vodi. Sastav prirodnih voda formira se uzajamnim delovanjem vode i stena,
minerala, zemlje i atmosfere. Pri tome se materije rastvaraju u vodi i uestvuju u drugim procesima
interakcija, to zavisi od uslova sredine kao to su temperatura, pritisak i geoloke karakteristike. Na
formiranje sastava podzemnih, povrinskih i atmosferskih voda znatno utie ovekova delatnost.
Ukoliko doe do akcidentnog izlivanja opasnih materija mogu biti ugroeni zemljite i
podzemne vode u neposrednoj i iroj okolini objekta.
Izlivanje opasnih materija u podzemne vode zavisi od vie faktora i moe se izraunati
najjednostavnije primenom sledee formule:
S = (1.000 V A R K d)/F
gde je:
S = maksimalno irenje opasne materije na povrini vode (m2)
V= zona infiltracije na povrini (m2)
A= zona infiltracije na povrini (m2)
R= retencioni kapacitet zemljita iznad nivoa (l/m3)
d= dubina vodenog nivoa (m)
F= trenutni sadraj opasne materije iznad kapilarnih ivica (l/m2)
K= odgovarajui koeficijent za razne viskozitete opasne materije
Nakon zagaivanja zemljita opasnim materijama u retencionoj zoni zemljita prisutne su tri
faze: opasna materija, voda i vazduh. Kretanje ovih faza zavisi od njihovog odnosa u kapilarnim
porama. Maksimalna dubina prodiranja moe da se izrazi ovom formulom:
D = (1.000 V)/A R K
gde je:
D = maksimalno dubina prodiranja (m)
V= zona infiltracione opasne materije (m2)
A= povrina infiltracije na povrini zemljita (m2)
R= retencioni kapacitet zemljita (l/m3)
d= dubina vodenog nivoa (m)

K= odgovarajui korekcioni faktor za viskoznost opasne materije
Primer: Tipine vrednosti retencionih kapaciteta za naftne derivate su date u sledeoj tabeli:
Tabela 17. Vrednosti retencionih kapaciteta za pojedine vrste materijala u zemljitu
Retencioni kapacitet
Zemljite
za naftne derivate (l/m3)
Kamen, grubi ljunak 5
Grubi pesak 8
Grubi i srednji pesak 15
Srednji i fini pesak 25
Fini pesak i mulj 40
Ukoliko je zemljite na lokaciji nekog terminala takvog sastava da pripada tipu srednjeg i finog
peska odgovara mu retencioni kapacitet od 25 l/m3, to znai da bi u sluaju akcidentnog izlivanja
naftnog derivata dolo do relativnog brzog prodiranja otpadnog ulja u slojevima peska (2,1 m/dan).
Korekcioni faktor (K) za razne viskozitete naftnih derivata dat je u sledeoj tabeli:
Tabela 18. Korekcioni faktor za viskozitet
Materije Korekcioni faktor - (K)

Nisko viskozne petrolej, benzin 0,5
Srednje viskozne gasno ulje 1,0
Vie viskozne dizel gorivo 2,0
Heterogenost povrinskog sloja zemljita, kao i vrsta izlivenog derivata, utie direktno na put
migracije. Ovo je naroito izraeno u pukotinskom terenu ili kada naftni derivat migrira u slabo
propusnoj sredini.
Zemljite ima ulogu retencionog rezervoara koji zadrava vlagu i obezbeuje ivot vegetacije. U
zavisnosti od koliine vode i vazduha i njihovog odnosa u zemljitu ostvaruje se dobri (stimuliui)
odnosi za razvoj biljaka na nekom podruju. U sluaju zagaivanja zemljita prosipanjem naftnih
derivata u sluaju akcidenta, dolazi do smanjenja koliine vode i vazduha i promena njihovog balansa
u zahvaenom podruju.
Prema uslovima Zavoda za zatitu zdravlja, za pretpostavljenu debljinu glinastog povlatnog sloja
u prostoru nekog pretakanja od 3 t i procenjenu vrednost obnovljenog parametra (brzina prodora Vs =
0,0003 cm/s) zagaiva sa srednjim kapacitetom sorpcije proi e kroz povlatni sloj za 11 dana. Do
zagaivanja zemljita na podruju pretakanja najee moe doi izlivanjem naftnog derivata, odnosno
prilikom nepravilnog rukovanja u toku procesa pretakanja, ukoliko nisu preduzete odgovarajue mere
zatite zemljita i podzemnih voda od ovakvog akcidenta. Izlivanje moe biti glavni uzrok zagaivanja
zemljita i podzemne vode u uoj zoni pretakanja, koji dalje moe dovesti do degradacije u irem
podruju. Izlivanjem dolazi do naruavanja strukture zemljita zatvaranjem pora i aglomeracijom
estica zemljita slepljivanjem. Kao posledica ovih procesa se javlja promena reima zemljinog
vazduha i podzemnih voda i izumiranja aerobnih zemljinih organizama ijim simbiotikim uticajem
nastaje pedoloki sloj. Rastvorljive materije pri pojavi padavina u obliku procednih voda penetriraju u
dublje slojeve ime dolazi do direktnog zagaivanja podzemnih, a posebno povrinskih voda. Otpadne
vode ili prosuti derivat zagaivanja podzemnih, a posebno povrinskih voda.
Otpadne zauljene vode ili prosuti naftni derivat sa interne benzinske stanice eerane TE-TO
Senta, mogu da izazovu poremeaje u vodotoku reke Tisa, pre svega naruavanje bioloke ravnotee
kiseonika u vodi. Sa ovim vodama ili izlivenim derivatima u vodu dospevaju organske materije. Ove
materije, uopte gledajui, pod uticajem niza faktora od kojih je najvaniji uzajamno dejstvo
suspendovanih mikroorganizama, se oksiduju troei kiseonik iz vode. Pri tome se odigrava reakcija
koja ematski moe da se predstavi na sledei nain:
gde prvi lan u jednaini simbolino predstavlja organsku materiju, a poslednji lan toplotu
reakcije.
Na ovaj nain se organska zagaujua materija oksiduje do ugljendioksida i vode (koji nisu tetni
za vodotok), tako da dolazi do procesa tzv. samoienja vodotoka. Meutim, samoienjem se troi
kiseonik iz vode. Koliina kiseonika, koji se apsorbuje pri oksidaciji neke organske materije u
odreenom vremenskom intervalu, naziva se biohemijska potronja kiseonika BPK i izraunava se u
miligramima kiseonika na 1 g sredstva koje se oksiduje (mgO2/g), a u rastvorima u mgO2 na litar
rastvora (mgO2/l). Najvie je u upotrebi petodnevna potronja kiseonika (BPK5). Ako otpadne vode
nisu mnogo zagaene odnosno ako ne iscuri vee koliina derivata, a sekundarni protok u reici
dovoljan, onda se proces samoienja u vodotoku zavri u odreenim granicama 20 do 40 km ili
manje od mesta zagaenja, zavisno od koliine i vrste organske materije.
Kada dospeju u vodotok derivati nafte izazivaju pojavu razliitih oblika zagaenja:
Plivajui film naftnih derivata na povrini vodotoka;
Rastvoreni derivati ili emulgovani u vodi;
Taloenje tekih frakcija na dnu vodotoka;
Zagaivanje obala i zemljita dna vodotoka usled absorbovanja naftnih derivata.
Plivajui film naftnih derivata moe da zahvati ogroman prostor, jedna kap naftnog derivata
obrazuje na povrini vodotoka mrlju veliine priblino 0,25 m2, a jedna tona naftnog derivata pokriva
povrinu od oko 500 ha vodotoka. Film naftnog derivata ometa aeraciju tj. Proces apsorbovanja
kiseonika iz vazduha od strane vode. Pri stalnom troenju kiseonika iz reke moe doi do prekida
aeracije to moe da bude pogodno po ivi svet vodotoka. Naftni derivati spadaju u supstance koje se
teko oksiduju od strane mikroorganizama, tako da se samopreiavanje vodotokova odvija veim
odstojanjima po duini vodotoka. Naftni derivati rastvoreni ili emulgovani u vodi pokazuju izrazito
negativno dejstvo na vodene organizme. Naftni derivat sa sumporom pri koncentraciji od 0,2 mg/l
tetno deluje na riblju mla, a prilikom koncentracije od 16 mg/l i na odrasle ribe. Naftni derivat u
koncentracijama od 0,01 mg/l ini vodu neupotrebljivom za pie, to znai da 1 mg ove supstance ini
nepodobnim za pie 100 l vode.
Priblino 40% naftnih derivata i to naroito teih frakcija dospelih u vode se istaloi na dnu
vodotoka u vidu taloga, gde se oksiduje oko 10 puta sporije nego na povrini vode. Biljke sa dna reke
pokrivene ovim muljem i ne mogu da se razvijaju. U vodotokovima se manjim proticanjem vode
bentos ugine, pri emu dolazi do nastajanja raznih toksinih i tetnih produkata. To je tzv. Sekundarno
zagaivanje povrinske vode.
Uticaj na floru i faunu
Biljka svojim korenom uzima vodu iz kapilarnih i subkapilarnih pora. Izlivanjem opasne
materije dolazi do zatvaranja ovih pora i smanjuje vlanost zemljita, to se izraava preko koeficijenta
vlanosti venjenja (vlanost zemljita pri kojoj biljka vene, jer nema dovoljno vode za dalji ivot).
Dejstvo buke, vibracija a mogue je ispoljavanje delovanja i na irem podruju.
Stersori izazivaju razliite efekte na biljkama, od kojih prvo dolazi do fiziolokih-biohemijskih
promena (razaranja spoljne membrane elije i itav niz sekundarnih reakcija), potiskivanje fotosinteze,
suzbijanje procesa stvaranja kiseonika i onemoguavanje prenosa elektrona u procesu fotosinteze. Kao
mikroskopski pokazatelji ovih promena dolazi do razliitih morfolokih promena na biljkama:
promena boje listova, pojava hloroze i nekroze, defolijacije, promena veliine i poloaja organa itd.
Biljne vrste nakon nestanka sa odreenog podruja iza sebe ostavljaju devastirano zemljite sa niskim
nivoom plodnosti, jer se rezerve prirodne plodnosti, tipinog tla prekrivenog vegetacijom, nalaze u
prostirci u gornjem delu pedolokog sloja i postaju neznatne uklanjanjem prostirke i zagaenjem
pedolokog sloja tla. Revitalizacija zemljita, unitenog dejstvom opasne materije, nije jednostavan
posao i moe da potraje i vie desetina godina.
Uticaj opasne materije na zemljite u okolini njenog ulaska e se ispoljiti i na podzemne ivotne
vrste koje mogu da ive samo u nezagaenom zemljitu. Njihov opstanak je ugroen jer se izlivanjem
opasne materije na slobodno zemljite smanjuje koliina vode i vazduha u tlu. Ovaj uticaj je posredan i
ispoljava se kroz nestanak izvora hrane za biljojedne vrste, to automatski dovodi i do nestanka
mesodera zbog nestanka njihove hrane.
ivotinje, reaguju na dejstvo stresora koji se ispoljavaju kroz: 1. Gubitak vrste, osiromaenje
ivotnih zajednica, smanjenje broja trofikih nivoa; 2. Promena u ivotinjskim zajednicama koje
nastanjuju odreeni predeo kroz unitenje biljnog pokrivaa; 3. Povlaenje i izbegavanje pred
ovekom i njegovim akcijama, usled ega dolazi do smanjivanja areala na kojem te vrste ive. Na
opstanak faune utie i uznemiravanje na njihovim prirodnim stanitima.
Izlivanjem nepreienih otpadnih voda ili same opasne materije u reku Tisu dolo bi do
smanjenja koliine kiseonika u vodotoku. To bi prouzrokovalo unitenje planktona, bentosa ribe i
drugih organizama koji ive u vodotoku i kojima je potreban kiseonik za disanje. U isto vreme dolo bi
do pojaanog razvoja tzv. Anaerobnih organizama, kojima nije potreban kiseonik, tako da bi do
naruavanja bioloke ravnotee i zapoinjanja truljenja vodotoka Tise. Osim toga opasne materije daju
vodi lo ukus i miris (pogoravaju njena organoleptika svojstva), od ega i ribe i ostali ivi svet
poinje da mirie na prisutnu opasnu materiju.
Monitoring povrinskih voda
U toku godinjeg hidrolokog ciklusa kvalitet povrinskih voda zavisi od atmosferskih padavina,
nanosa, odnosno erozije tla u slivu, naseljenosti i razvoja industrije u slivnom podruju. Uspostavljanje
monitoringa sistema povrinskih voda poinje projektovanjem mrea stanica za osmatranje i
prikupljanje podataka o kvalitetu i kvantitetu vode. Dugoroni ciljevi sistema za kontrolu kvaliteta
povrinskih voda u naoj dravi su:
Obezbeivanje pouzdanih informacija o stanju zagaenih voda u lokalnim, dravnim i globalnim
razmerama
Utvrivanje trenda zagaivanja voda, ukljuujui uticaj prekograninog prenosa zagaujuih
materija.
Uspostavljanje sistem rane najave havarijskih zagaenja.
Obezbeivanje referentnih podataka i informacija neophodnih za istraivanje posledica
zagaenja voda, izradu strategije razvoja i zatite ivotne sredine i ocena efikasnosti mera zatite
voda na dravnom i regionalnom nivou.
Pri projektovanju monitoringa povrinskih voda postoje dva osnovna tipa monitoringa mree:
1) Osmatranja u cilju obezbeivanja informacija za:
a) procenu uticaja,
b) procenu dugoronih promena prirodnih uslova,
c) procena dugoronih promena usled iroko rasprostranjenih antropogenih aktivnosti.
2) Operativni monitoring u cilju:
a) uspostavljanje statusa u skladu sa standardima okoline onih voda iji je status identifikovan
kao rizian,
b) procene bilo kojih parametara voda koje su uoene na osnovu programa merenja.
Proces projektovanja mree zapoinje opaanjima i istraivanjima svih bitnih faktora i aktivnosti
koje, direktno ili indirektno imaju uticaja na kvalitet vode. Monitoring mora biti projektovan da
osigura sveobuhvatan pregled ekolokog i hemijskog statusa unutar svakog renog sliva. Radi toga je
potrebno razmotriti:
parametre kvaliteta vode koje je potrebno odreivati,
lokalitete za uzimanje uzoraka,
dinamiku za uzimanje uzoraka da bi eljena informacija imala odgovarajui znaaj,
aspekte kod izbora tehnike uzimanja uzoraka,
aspekte kod izbora analitikih postupaka i izvoenja analize,
vrstu metode za interpretaciju i prezentaciju podataka.
Monitoring podzemnih voda
Podzemne vode ine preko 90% izvora svee vode u svetu. Oko 50% populacije koristi
podzemnu vodu kao primarni izvor vode za pie. Podzemna voda se nalazi ispod povrinske vode, u
zemljitu i geolokim formacijama.
Zagaenost podzemnih voda direktno zavisi od:

zagaenosti povrinskih voda usled isputanja otpadnih voda iz naselja i industrije,
zagaenosti zemljita zbog odlaganja tetnog i opasnog otpada,
od spiranja zagaenja sa poljoprivrednih povrina i saobraajnica.
Podzemne vode razlikuju se od povrinskih prema:

relativno sporom kretanju vode, to poveava vreme zadravanja vode u zemljitu i time
zadravanje polutanata,
znatan stepen fiziko-hemijskih interakcija vode i okolnog materijala u kome se nalazi
podzemna voda.
Da bi se mogao razmotriti i proceniti kvalitet podzemnih voda potrebno je upoznati

karakteristike izdani: granice prostiranja, trodimenzionalnu geometriju, vrste materijala koji sainjava
izdan, identifikaciju sistema tokova.
Ciljevi strategije monitoringa podzemnih voda mogu se poistovetiti sa ciljevima za povrinske

vode. Ovde treba napomenuti da se podzemne vode koriste kao resurs za vodu za pie, to zahteva
stroije kriterijume u proceni i odravanju kvaliteta u duem vremenskom periodu. Opta relativna
razmatranja za uspostavljanje monitoringa na podzemnim vodama bila bi: katastar i preliminarna
istraivanja, vezani pristup sa povrinskim vodama, fazni pristup u kombinaciji sa efektivnim
trokovima, procena rizika, upotreba modela, upotreba indikatora, intenzivnost monitoringa vezano za
ugroenost izdani i integralna procena.
Monitoring podzemnih voda se vri prikupljanjem i analizom iz pijezometra koji se nalazi u
sloju izdani. Svrha pijezometra je da se odrede hidroloki uslovi, da obezbede sakupljanje uzoraka
vode i omogue praenje kretanja kontaminata. Broj i lokacija pijezometra kao i izbor dubine sa kojih
se uzimaju uzorci su odluujui faktor. Obino se jedan pijezometar postavlja blizu centra struje
kontaminata, nizvodno od izvora kontaminata. Drugi pijezometar se postavlja nizvodno od izvora
kontaminata sa spoljne strane i trei pijezometar se postavlja uzvodno. U praksi broj pijezometra varira
u zavisnosti od lokalne hidrologije. Izvor dubine sa koje se uzimaju uzorci je od velikog znaaja.
Idealno, pojedini pijezometri bi trebalo da budu locirani tako, da omogue praenje struje kontaminata
na razliitim dubinama.
Transport zagaenja i primena modela transporta zagaenja
Uvod
Zagaenje podzemnih voda izazvano ljudskim aktivnostima se javlja na razliite naine.

Zagaena voda moe da se infiltrira u izdan bilo iz zagaenih povrinskih voda, procurivanjem iz
kanalizacionih kolektora, septikih jama (bakterijsko zagaenje) ili usled akcidentnog izlivanja (Slika
20.).
Zagaiva takoe moe da se infiltrira sa povrinskog zemljita na koje dospeva kiom (nitrati,
pesticidi). Polutanti mogu da dospeju u zemljite u oblicima koji nisu rastvorljivi sa vodom (na primer
hlorisani hidrokarbonati). Njihova postepena razgradnja usled procednih voda ili podzemnih tokova
izaziva zagaenje podzemnih voda. Dok je transport zagaivaa u nesaturisanoj (nezasienoj) zoni
naelno ogranien na vertikalni transport izmeu povrine tla i vrha saturisane (zasiene) zone (slika
21.), gde je prikazan primer za izrazito vertikalno strujanje komponenti, dalekoseno irenje polutanata
je jedino mogue u saturisanoj zoni gde se rastvoreni polutanti prostiru du glavnog toka, uglavnom u
horizontalnim pravcima (slika 22.), gde je prikazan primer za istovremenu nehomogenu vertikalnu i
koncentracionu distribuciju. Rastojanje koje se na ovaj nain moe pokriti u toku odreenog vremena
zavisi od brzine toka i osobina zagaivaa.
U zavisnosti od gustine rastvora, polutant moe da utie na tok podzemnih voda, (hidrodinamiki
aktivan rastvor), iako su ovakvi sluajevi izuzetno retki tako da se u razmatranje uzimaju
hidrodinamiki "neaktivni" rastvori kod kojih je koncentracija zagaivaa tako mala da ne moe da
utie na tok podzemnih voda. Modeli takoe razmatraju uglavnom regionalni transport to znai da je
horizontalna komponenta transporta daleko izraenija u odnosu na debljinu izdani. U ovakvim
sluajevima strujno polje se moe smatrati kao horizontalno dvodimenzionalno. Meutim, ako doe do
procurivanja polutanta u blizini jako stratifikovanih izdani, trodimenzionalni aspekt transporta je
takoe veoma vaan.
Bilo koji model transporta kao osnovni ulazni podatak ima brzinu toka podzemnih voda. Smatra
se da je strujno polje ve unapred poznato ili se modelira simultano sa modelom transporta zagaenja.
Slika 20. Zagaenje podzemnih voda usled akcidentnih izlivanja
Slika 21. Primer za izrazito vertikalno strujanje komponenti
Slika 22. Primer za istovremenu nehomogenu vertikalnu i koncentracionu distribuciju
Hidrodinamiki model daje nivoe (pijezometrijske pritiske) od kojih se pomou Darsijevog
zakona raunaju brzine filtracije. Model transporta pak zahteva "porne brzine". One se izraunavaju iz
specifine izdanosti deljenjem sa vrednostima efektivne poroznosti n.
Kada zagaenje dospe do podzemne vode ono poinje da se kree u pravcu kretanja podzemnih
voda. U najirem smislu tri procesa odreuju transport zagaenja:
- advekcija - kretanje estica vode i zagaenja istom srednjom brzinom
- molekularna difuzija i mehanika disperzija - rasejavanje estica zagaenja u toku
kretanja u poroznoj sredini
- razni hemijski i biohemijski procesi koji prate advekciju i disperziju
Advekcija
Zajedniko kretanje vode i rastvorenih supstanci predstavlja osnovni proces migracije, transporta
zagaenja u podzemnim vodama i naziva se advekcija. Ovaj proces podrazumeva da se estice
zagaenja kreu istom, osrednjenom brzinom, kao i estice vode. Ovako definisana migracija
zagaenja ne uzima u obzir uticaj fluktuacije brzine vode u porama i krivudavost pornih kanala i moe
se koristiti za grubo odreivanje vremena nailaska fronta zagaenja. Kada su u pitanju interna
zagaenja, tj. ona zagaenja koja ne podleu hemijskim reakcijama i zadravanju u izdani (amonijum
nitrat, urea, nitrati) vreme nailaska fronta je podcenjeno, a kada su u pitanju reaktivna zagaenja,
vreme nailaska fronta je precenjeno.
Molekularna difuzija
Proces molekularne difuzije nastaje kao posledica haotinog kretanja molekula ili jona, koji se
neprestano sudaraju jedni sa drugima pri emu molekuli jedne vrste (rastvorene supstance - zagaenja)
prodiru u prostor molekula druge vrste (nezagaena voda). Usled rastojanja izmeu molekula,
rasturanje molekula je vee u gasovima nego u vodi i vee u vodi nego u vrstim telima. Sutina ovog
procesa je tenja za izjednaavanjem koncentracije zagaenja u vodi, to jest ako postoji prostorna
razlika u koncentraciji zagaenja dolazi do stvaranja gradijenta koncentracije i zagaenje tei da se
difunduje u deo gde je koncentracija manja. Brzina difuzije je daleko manja od pravolinijske brzine
kretanja molekula (reda veliine 10 m2/s) jer se zbog ogromnog broja sudara, molekuli mogu kretati i u
suprotnom pravcu od pravca difuzije. Takoe, difuzija je nepovratan proces, jednom kada se razliite
koncentracije u tenosti pomeaju one formiraju homogeni rastvor.
Mehanika disperzija
Usled nepravilnosti pornog prostora estice podzemne vode se kreu brzinom koja moe biti
manja ili vea od srednje brzine kretanja vode. Tri osnovna uzroka ovom fenomenu su:
- Usled razliitih prenika pora u poroznoj sredini dolazi do stvaranja polja razliitih
brzina kretanja podzemne vode.
- Brzina kretanja vode du sredine pore (samo jedne pore) vea je nego du ivica.
- Neke estice prelaze dui put u procesu filtracije usled krivudavosti puta filtracije.
Ukoliko podzemna voda sadri zagaenje, gore pomenuti procesi prouzrokovae rasejavanje
estica zagaenja du njihovog puta u poroznoj sredini. To rasejavanje se naziva mehanika disperzija.
U poreenju sa advektivnim strujanjem podzemne vode, disperzija uslovljava ranije pojavljivanje
zagaenja. Uzrok pojave mehanike disperzije je postojanje realnog mikroskopskog polja brzine
kretanja estice vode (i zagaenja rastvorenog u vodi) koje se zanemaruje u procesu advekcije
baziranom na Darsijevoj osrednjenoj brzini.
Mehanika disperzija u sredini je produkt dva efekta: jednog u pravcu srednje brzine kretanja
estice vode - longitudinalna disperzija, i drugog koji je ortogonalan u odnosu na pravac kretanja
estica vode - transverzalna disperzija.
U praksi mehanika disperzija moe imati dvojni efekat:

- pozitivni efekat, koji uslovljava smanjenje koncentracije usled rasejanja estica
zagaenja rastvorenih u podzemnoj vodi,
- daleko ei, negativni efekat, kada se zapremina zagaene izdani poveava usled
rasejanja estica zagaenja.
Hemijski i biohemijski procesi koji prate advekciju i disperziju
Pored advekcije i hidrodinamike disperzije zagaenje u podzemnim vodama je podlono raznim

fizikim, hemijskim i biohemijskim procesima: hemijska i fizika adsorpcija, jonska izmena,
desorpcija, rastvaranje stena, razne hemijske reakcije. Neki od ovih procesa tee da uspore transport
zagaenja, dok neki deluju u pravcu priguenja, smanjenja koncentracije. Na primer, usled ravnotene
adsorpcije zagaenja voda e se kretati sporije od srednje brzine kretanja podzemne vode, dok e
procesi kao biodegradacija, radioaktivno raspadanje ili taloenje usloviti smanjenje koncentracije u
vodi, ali nee obavezno usporiti kretanje zagaenja u vodi.
Uopteno, pod terminom adsorpcija podrazumevaju se sledei procesi: fizika adsorpcija,

hemijska adsorpcija i jonska izmena.
Fizika adsorpcija predstavlja proces kojim se zagaenje fizikim silama adsorbuje iz rastvora i
dri na povrini estice.
Hemijska adsorpcija je proces kojim je zagaenje "ugraeno" u poroznu sredinu ili na povrinu
stene i ovaj proces je daleko stabilniji od fizike adsorpcije koju esto prati desorpcija.
Jonska izmena je proces razmene jona izmeu zagaene vode i minerala sadranih u poroznoj
sredini. Razdvajanje ovih procesa je sa praktine strane oteano i zato se adsorpciona mo sredine
uglavnom odreuje kao ukupna. Najveu adsorpcionu mo usled velike povrine estica imaju gline,
dok je kod ljunkova ona minimalizovana.
PRIMENA MODELA TRANSPORTA ZAGAENJA
Kako je u prethodnim poglavljima ve reeno, danas je praktino nemogue sveobuhvatno

sagledati sve elemente reima podzemnih voda, eksploatacije i rada nekog izvorita podzemnih voda
bez primene matematikog modela. Ovi modeli kasnije predstavljaju osnovu za definisanje zona
sanitarne zatite. To praktino znai da bi bilo izuzetno korisno, i jedino mogue, da se kod
odreivanja zona sanitarne zatite nekog izvorita prethodno izradi hidrodinamiki model. Bilo koji
drugaiji nain za odreivanje zona sanitarne zatite bi predstavljao puku aproksimaciju bez potvrde i
dokaza.
Danas se na svetskom tritu nalazi veliki broj renomiranih firmi koje se bave proizvodnjom
posebnog softvera - hidrodinamikih modela strujanja podzemnih voda i modela transporta
zagaivaa. Oni nude irok opseg varijanti i mogunosti simuliranja situacije sa terena, ak i sa
trodimenzionalnom predstavom, a opremljeni su bogatom grafikom.
Meutim, treba rei da je kod izrade svih matematikih modela osnovni problem obezbeivanja
pouzdanih ulaznih podataka. Kroz dugogodinju praksu na izradi konkretnih hidrodinamikih modela,
a kasnije i modela transporta, se pokazalo da su ovi podaci veoma oskudni ak i na elementarnom
nivou (koeficijenti filtracije, geometrija izdani itd.). Kod modela transporta zagaenja ovi problemi su
jo izraeniji, obzirom da je neophodan mnogo vei broj relevantnih ulaznih podataka. To su parametri
same geoloke sredine ali i parametri zagaivaa (poroznost, koeficijent sorpcije, koeficijent disperzije
itd.). Za odreivanje nekih od ovih parametara su neophodni posebni istrani radovi to u veini
sluajeva predstavlja nepremostivu potekou.
Ovde se javlja raskol izmeu neophodnosti izrade matematikog modela i modela transporta s
jedne strane, i nemogunosti pribavljanja svih neophodnih podataka za izradu simulacije transporta
zagaenja. Dugogodinje iskustvo na reavanju ovakvih problema (kod nas ali i u svetu) je pokazalo
da je za potrebe definisanja zona sanitarne zatite optimalno koristiti uproenu metodu prorauna
strujnih linija - trasiranja estice ("particle tracking"). Prilikom korienja metode praenja estice.
fluid se posmatra kao grupa beskonano malih estica ije se kretanje simulira na osnovu polja
osrednjenih brzina.
Kao ulazni podaci kod metode trasiranja estice se koriste, debljina vodonosnog sloja M (m),
poroznost sredine n i proticaj bunara Q (1/s). Takoe se zadaje i odreeni vremenski korak (interval)
za koji elimo da definiemo odreenu zonu sanitarne zatite (neophodno potrebno vreme da bi
blagovremeno moglo da se intervenie i zatiti izvorite - bunari). Kao rezultat se dobija orijentaciona
(reprezentativna) vrednost radijusa te zone oko bunara - r (m). To drugim reima znai, da e kap vode
u krugu izraunatog poluprenika r stii do bunara za zadati period vremena (za usvojene ulazne
podatke). Praktino, za zadate uslove se dobija rastojanje od svakog bunara na izvoritu sa koga e, u
zadatom periodu, kap (zagaene) vode dospeti u bunar.
Treba rei da se pri tome razmatra samo konvektivni transport, bez detaljnijeg ulaenja u
mogue procese interakcije zagaujuih materija, podzemnih voda i porozne sredine, to zavisi od
prirode svakog zagaivaa posebno i sluaja zagaenja. Takoe se ne razmatra ni vertikalna infiltracija
zagaivaa sa povrine terena do izdani, ve samo horizontalni transport kroz izdan.
Na ovaj nain se dobijaju rezultati - zone sanitarne zatite koje su u svakom pogledu na strani
sigurnosti. U sluaju da doe do neke havarije, zagaiva prvo mora da se vertikalno infiltrira sa
povrine terena do izdani, ali u sluajevima povoljnog rasporeda geolokih formacija do toga i ne mora
doi. S druge strane, u sluaju da zagaiva i dospe u izdan, na svom putu ka bunaru, dolazi do
adsorpcije i disperzije, to svakako usporava njegovo putovanje (u odnosu na kap vode). To praktino
znai da se zone sanitarne zatite dobijene primenom metode trasiranja estice odnose na
najnepovoljnije mogue uslove transporta zagaenja.
Za potrebe modelske analize, simulacije i prognoze procesa strujanja i transformacije zagaivaa

(prostorni (trodimenzionalni) model transporta) kao i vertikalne infiltracije voda neophodna su obimna
i specifina istraivanja, kojima se ni u najboljem sluaju ne raspolae.
Izuzetno je vano napomenuti da se ovaj uproeni metod moe primenjivati samo kod
definisanja zona sanitarne zatite, dok se u sluaju havarijskih zagaenja podzemnih voda moraju
primenjivati "klasini" modeli transporta zagaenja sa prethodno sprovedenim svim neophodnim
istranim radovima.
TEORIJSKE OSNOVE MODELA "TRANSPORTA ZAGAENJA"
Dok korienje analitikih reenja zahteva negaciju nehomogenosti strujnog polja, druge
aproksimacije negiraju efekte disperzije. To je primenjivo za grube procene gde su pravac transporta
zagaivaa i proseno vreme pristizanja (zagaivaa u bunar) od primarnog znaaja. Praktini
problemi koji mogu biti reeni ovom aproksimacijom su determinisanje zona sanitarne zatite bunara,
kao i projektovanje drenanih bunara.
Jednaina transporta u dve horizontalne dimenzije u aproksimaciji bez disperzije, je data kao:
(1)
pretpostavljajui, kao malopre. adsorpciju kao linearnu izotermalnu reakciju prvog reda. Leva
strana jednaine (1) je napisana kao supstancijalni derivat koncentracije u funkciji od vremena.
(2)
koristei
Sada jednaina (1) moe biti interpretirana da opie vremenski razvoj koncentracije zagaivaa u
kontrolnoj zapremini koja se kree du trase (x(t), y(t)). Drugim reima, negirajui disperziju moemo
izvriti dekompoziciju parcijalne diferencijalne jednaine transporta u dve obine diferencijalne
jednaine, jednainu koncentracije du trase,
(3)
i jednainu trase
(4)
Za usvojenu jednostavnu reakciju i adsorpcionu kinetiku, kao i distribuciju dotoka q i

koncentracije cin, jednaina (3) je diferencijalna sa jednom promenljivom - vremenom (t). Ona moe
biti reena nezavisno od jednaine (4). Sistem jednaina (3) i (4) je kuplovan na osnovu
korespodencije izmeu vremena puta i pozicije (x,y) du trase.
Usvojivi cin=0, koncentracija u kontrolnoj zapremini poevi od momenta t=t0 na lokaciji (x0,
y0) sa poetnom koncentracijom c0 je odreena integraljenjem jednaine (3):
(5)
Primena jednaina (3) i (4) zahteva poznavanje brzine polja, datu komponentama ux(x,y,t) i
uy(x,y,t). Kada su one poznate, jednaina trase (4) moe biti reena integraljenjem. Sa odgovarajuim
inicijalnim uslovima, dobija se trasa (x(t), y(t)) estice koja polazi sa lokacije (x0, yc) u vremenu t=t0.
(Determinisanje trasa takoe moe biti uraeno unazad, integracijom iz vremena koje poinje sa
eljene krajnje take). Trase se projektuju reavanjem jednaina (4).
Integrali:
(6)
obino moraju biti reeni numeriki i to Ojlerovim integraljenjem.
(7)
REZULTATI PRIMENE MODELA TRANSPORTA ZAGAENJA NA ISTRANOM PROSTORU
Na osnovu ve izraenog hidrodinamikog modela izvreno je modeliranje transporta zagaenja

gde je takoe korien programski paket PM5 (Processing Modflow) - PMPATH.
Prilikom korienja metode praenja estice, fluid se posmatra kao grupa beskonano malih
estica ije se kretanje simulira na osnovu polja osrednjenih brzina.
Kao ulazni podaci kod metode trasiranja estice se koriste, debljina vodonosnog sloja M (m),
poroznost sredine n i brzina podzemnih voda (v). Takoe se zadaje i odreeni vremenski korak
(interval) za koji elimo da definiemo odreenu zonu rasprostiranja zagaenja.
Kao rezultat se dobija orijentaciona (prognozna) vrednost radijusa te zone zagaenja oko
rezervoara. To drugim reima znai, da e kap vode u krugu izraunatog poluprenika r stii do reke
Tise za zadati period vremena (za usvojene ulazne podatke). Praktino, za zadate uslove se dobija
rastojanje od izvora zagaenja sa koga e, u zadatom periodu, kap (zagaene) vode dospeti u reicu.
Treba rei da se pri tome razmatra samo konvektivni transport, bez detaljnijeg ulaenja u
mogue procese interakcije zagaujuih materija, podzemnih voda i porozne sredine, to zavisi od
prirode svakog zagaivaa posebno i sluaja zagaenja.
Obzirom na hidrogeoloke karakteristike podruja, takoe se ne razmatra ni vertikalna

infiltracija zagaivaa sa povrine terena do izdani, ve samo horizontalni transport kroz izdan.
Na ovaj nain se dobijaju rezultati - zone zahvaene frontom zagaenja za odreeni vremenski
period koji se zadaje.
S druge strane, u sluaju da zagaiva dospe u izdan, na svom putu, dolazi do adsorpcije i
disperzije, to svakako usporava njegovo putovanje (u odnosu na kap vode).
To praktino znai da se zone fronta zagaenja dobijene primenom metode trasiranja estice
odnose na najnepovoljnije mogue uslove transporta zagaenja.
Za potrebe modelske analize, simulacije i prognoze procesa strujanja i transformacije zagaivaa

(prostorni (trodimenzionalni) model transporta) kao i vertikalne infiltracije voda neophodna su obimna
i specifina istraivanja, kojima se i u najboljem sluaju ne raspolae.
Na osnovu izraenog matematikog modela, izvreno je modeliranje transporta zagaenja za

postojee stanje na lokalitetu "eerane TE-TO", i to u tri varijante. U varijanti 1 i 2 strujanje
podzemnih voda je u pravcu zalea odnosno pravcu " eerane TE-TO ", dok je u varijanti 3 strujanje
prema Tisi.
Na osnovu rezultata sprovedenog modeliranja transporta zagaenja, dobija se podatak da je

brzina kretanja fronta za varijantu 1 reda veliine 30 m meseno, za varijantu 2 reda veliine 20 m
meseno, a za varijantu 3 reda veliine 17 m meseno.
Dati prognozni rezultati prorauna zona zagaenja varijante 1 i 2, iz pravca Tise prema "eerani
TE-TO", kao i rezultati simulacije transporta zagaenja sa povrine "eerane TE-TO" prema Tisi
(varijanta 3) iz koga se transportuje zagaenje, definisano je rastojanje sa koga je "kapljici" zagaivaa
(koja je prodrla sa povrine terena do izdani) potrebno da stigne do reke Tise u tom periodu.
1.4. Disperzija kontaminata u vazduhu
U fabrici su prisutni ugalj, naftni derivata (benzin, dizel, mazut i benzin za odmaivanje),
propan-butan i prirodni gas. Naftni derivati se skladite u rezervoare odreene zapremine, koji imaju
svu potrebnu instalaciju, a rezervoari su ispitani i poseduju badarne tabele. Propan-butan gas doprema
se u bocama od 40 ili 80 lit. Prirodni gas se doprema posebnom cevnom instalacijom koja je
obezbeena merno-regulacionom opremom. Sva oprema je atestirana i u Ex zatiti, a radnici
edukovani za manipulaciju sa opasnim materijama. I pored specijalnih ureaja i elektrine instalacije u
Ex zatiti, ako doe do poara aktiviraju hidranti i protivpoarni aparati sa suvim prahom (S9 i S50),
zapone se gaenje i obavesti koordinator udesa, zamenik koordinatora udesa, po potrebi direktor i
vatrogasna sluba u Senti. Smatra se da male koliine opasne materije u sluaju poara nee zagaditi
ivotnu sredinu.
1.5. Toplotno zraenje
Zapaljenje lokve
Faktor korien za procenu udaljenosti do vrednosti toplotnog zraenja iz lokve koja bi usled
izloenosti u trajanju od 40 sekundi moglo izazvati opekotine drugog stepena, dobijen je na osnovu
jednaine iz dokumenta AIChE-a, Guidelines for Evaluating the Characteristics of Vapor Cloud
Explosions, Flash Fires, and BLEVEs i iz dokumenta Methods for the Determination of Possible
Damage to People and Objects Resulting from Releases of Hazardous Materials (1992.). Ova dva
dokumenta predstavljaju model takastog izvora, koji pretpostavlja da se odabrani udeo toplote i
sagorevanja emituje kao zraenje u svim smerovima. Zraenje po jedinici povrine koje prima
recipijent na odreenoj udaljenosti od takastog izvora rauna se prema:
fmTi a
q
4x 2
Gde je:
q = zraenje po jedinici povrine koje prima recipijent (W/m2 )
m = stepen sagorevanja (kg/s)
a = koeficijenat prenosa toplote u atmosferu
Ti = toplota sagorevanja (J/kg)
f = udeo toplote sagorevanja pretvoren u zraenje
x = udaljenost recipijenta od takastog izvora (m)
Zabeleen je raspon udela energije sagorevanja rasutog u obliku toplotnog zraenja (f u gornjoj
jednaini) od 0,1 do 0,4. Za dobijanje faktora procene udaljenosti kod zapaljene lokve, pretpostavlja se
vrednost ovog udela od 0,4 za sve zapaljive materije. Pretpostavlja se granica toplotnog zraenja (q) od
5 kW/m2.
Zabeleeno je da ova granica, usled izloenosti u trajanju od 40 sekundi, izaziva opekotine

drugog stepena. Jedna od graninih vrednosti kod curenja zapaljivih materija je 5 kW/m2 za 40
sekundi. Pretpostavilo se da bi ljudi mogli za 40 sekundi pobei od toplotnog zraenja. Pretpostavlja se
da je a jednak jedan.
Za zapaljenu lokvu neke zapaljive materije s vrelitem iznad spoljne temperature, stepen i
sagorevanja moe se proceniti sledeom empirijskom jednainom:
0,0010Ti P
m
Tis C pTb Ta
gde je:
m = stepen sagorevanja (kg/s)

Hc = toplota sagorevanja (J/kg)
Hv = toplota isparavanja (J/kg)
Cp = toplotni kapacitet tenosti (J/kgK)
A = povrina lokve (m2)
Tb = temperatura kljuanja (K)
Ta = spoljna temperatura (K)
0,0010 = konstanta
Spajanjem jednaina D-22 i D-23 i uz pretpostavku vrednosti toplotnog zraenja od 5 kW/m2,
dobija se sledea jednaina za tene lokve s materijama ija su kljuanja iznad spoljne temperature:
ili
gde je:
x = udaljenost od takastog izvora do recipijenta (m)

q = gde je x=q= zraenje po jedinici povrine koje prima
recipijent (5 kW/m2)
f = udeo toplote sagorevanja pretvoren u zraenje = 0,4
Hv = toplota isparavanja (J/kg)
Cp = toplotni kapacitet tenosti (J/kgK)
A = povrina lokve (m2)
Tb = temperatura kljuanja (K)
Ta = spoljna temperatura (K)
0,0010 = konstanta
Termiki efekti poara u eerani TE-TO
Procena termikih efekata poara na skladitnom rezervoaru za mazut, izvrena na modelu

procene propagacije gasnih polutanata, produkata sagorevanja na modelu akcidentog izlivanja mazuta
iz skladinog rezervoara na prostor oivien zemljanim nasipima oko rezervoara (slika 15, strana 104),
prikazana je u poglavlju I.2.3.
Termiki efekti od poara se dimenzioniu prema gasnom oblaku, koji se kod poara pod
modelovanim uslovima, usled velike razlike vrednosti izmeu temperature sagorevanja i ambijentalne
temperature vazduha, veoma brzo strmo podie u vis, tako da je kontakt gasnog oblaka sa tlom, pa
samim tim i toplotnog dejstva gasnog oblaka, ogranien na malom prostoru oko mesta poara, izduen
u pravcu strujanja vetra.
Mehanizmi vrtlone konvekcije (usled snanog strujanja toplog vazduha u vertikalnom pravcu) i
molekulske konvekcije toplote se moe osetiti do rastojanja od 2.5 irina gasnog oblaka. Kretanje
gasnog oblaka i zona termikog dejstva irine 2.5 debljina gasnog oblaka prikazani su na slici 23.
Kao to se moe sagledati, izuzetno oblast direktno izloena gasnom oblaku je zona do 8 m od
poara u pravcu vetra, a oblast izloena toplotnom dejstvu produkata sagorevanja (poara) do visine od
10 m je od 12.5-13.0 m od lokacije poara.
Od opasnih materija koje se nalaze u zoni poara, osim velike koncentracije para samog mazuta,
nalaze se CO kao toksini gas, CO2 kao gas koji izaziva guenje smanjivanjem koncentracije kiseonika
u vazduhu, kao i poveane koncentracije benzena i drugih organskih aromatinih i policiklinih
jedinjenja iz nafte koje mogu izazvati zdravstvene posledice.
Zona uticaja ovih gasnih polutanata se poklapa sa zonom toplotnog efekta kod poara (12.5-13.0
m od lokacije poara), osim koncentracija para mazuta, koje kao mnogo tee od vazduha, due
egzistriraju u prizemnim slojevima, to je obraeno u prethodnom poglavlju.
Slika 23. Zona toplotnog dejstva gasnog oblaka od poara mazuta
Osim navedenih gasnih polutanata, treba napomenuti da prilikom sagorevanja nafte u uslovima
kakvi su postavljeni modelom, dolazi i do pojave nepotpunih reakcija sagorevanja, odnosno
transformacije organskih supstanci u aktivne organske ostatke, organske radikale, koji mogu u
sadejstvu sa ostalim polutantima u vazduhu izazivati atmosferske anomalije kao hemijske magle, smog
i slino u uslovima temperaturnih inverzija i vremenskih nestabilnosti. Vreme trajanja toplotnog
dejstva je vezano za vreme trajanja poara. Za modelovano vreme poara od 30 minuta, vreme trajanja
toplotnog dejstva u navedenim zonama se moe proceniti na red veliine 15-20% due od samog
poara, odnosno 30-40 minuta.
1.6. Eksplozija prostornog oblaka pare
Ova vrsta hemijskog akcidenta podrazumeva razaranje na temperaturama iznad temperature

kljuanja tenosti na atmosferskom pritisku. Ovi uslovi mogu se stei samo u sluaju diverzije. Kako
ambalaa sa opasnim materijama nisu pod pritiskom, to je mogunost pojave ove vrste akcidenta
smanjena. Opasnost od eksplozije para tenosti u stanju kljuanja, u normalnim uslovima rada fabrike,
praktino je samo teorijska, tako da se moe iskljuiti opasnost od pojave ove vrste akcidenta.
Procena propagacije gasnih polutanata produkata sagorevanja izvrie se na modelu akcidentog

izlivanja mazuta iz skladinog rezervoara u njegovu okolinu. Rezervoar za mazut (kapaciteta 5000 m3)
je izabran zbog toga to je rezervoar potencijalno znaajno manje opasnosti, te se kod njega moe
oekivati i efekat eksplozije.
Maksimalna veliina detonacionog oblaka, za predvienu gasnu smeu mazut-vazduh od 95 : 5

(najnepovoljnija varijanta), bi u sluaju mazuta imala oblik sfere od 10 m u preniku. Zbog obaveznog
razblaenja detonacione smee formiranjem oblaka na otvorenom prostoru, kao i pod dejstvom
konkretnih meteorolokih faktora, maksimalni pritisak koji se moe oekivati bi bio izmeu 12-15
bara.
U odnosu na veliinu kompleksa i raspored potencijalno opasnih mesta unutar kompleksa moe
se zakljuiti da opasnost od detonacije i od posledica postoji samo u odreenim zonama opasnosti, pre
svega oko rezervoara na spoljnim skladitima mazuta na lokaciji kompleksa eerane, prvenstveno
izazvano diverzionim razaranjem rezervoara eksplozivnim sredstvima i dostizanjem potrebne
koncentracije eksplozivne smee mazuta i vazduha.
Prema rezultatima modela obraenog aplikativnim programom na raunaru dobijen je indeks

rizika za mazut je Fd = 55,8, a za dizel gorivo Fb = 90,7.
Prema klasifikaciji dobijamo da skladitenje mazuta na otvorenom prostoru na skladitu

kompleksa eerane predstavlja malu potencijalnu opasnost od poara i eksplozija, prvenstveno zbog
skladitenja nie zapaljivog derivata mazuta na otvorenom.
Udarni talas se formira u oblaku gasne smee koja ima odnos pare goriva i vazduha 95 : 5, oblika
sfere, dijametra D = 10 m, sa unutranjim pritiskom gasa u sferi od 12-15 bara. Udarni talas se dalje
kree koaksijalno u svim pravcima od sfere. Efekat udarnog talasa se ogleda u dejstvu nadpritiska na
kontaktnoj povrini sfere i okolnog vazduha, koji u navedenom modelovanom sluaju (poglavlje I.2.3.)
iznosi maksimalno 15 bara. Naglim irenjem sfere dolazi do nagle promene (poveavanja zapremine),
to za posledicu ima promenu pritiska (pad pritiska) u sferi, koji se sa rastojanjem jako brzo sniava,
tako da je, osim u poetnom delu ekstremnog pada, najvei deo dijagrama pada pritiska blagog
karaktera (slika 24).
Pad nadpritiska ima eksponencijalni oblik i traje jako dugo. Stoga je interesantno postaviti
repere, odnosno pokazatelje koji imaju smisla za snimanje dejstva udarnog talasa na okolinu. Kao
reperi se u ovom modelu postavljaju granini nadpritisak od pgr = 1 bar i realni napritisak pmin = 0,1
bar, a kao korak za odreivanje pada pritiska u sferi se postavlja prenik sfere, x = D = 10 m.
Takoe, model je postavljen kao idealni gasni model (bez adijabatskih efekata), kod koga je
odnos pritisaka, zapremina i dijametara sfere:
Sa dijagrama idealizovanog modela irenja sfere pod dejstvom udarnog talasa se vidi da bi se, pri
ovako postavljenom modelu eksplozije gasnog oblaka, efekat eksplozije ograniio na nivo nekoliko
desetina metara oko mesta izazvane eksplozije, prema kome bi nastali udarni talas sa frontalnim
pritiskom reda veliine od 15-20 bara2, opao na podnoljivi nivo (pgr = 1 bar) na rastojanju od rkr =
35-40 m od centra eksplozije, a ukupno prostiranje realnog nadpritiska (pmin = 0,1 bar) bilo bi do
rastojanja od rmax = 70-75 m od centra eksplozije (slika 24).
Slika 24. Pad pritiska u sferi irenjem udarnog talasa
2
nije uraunat pritisak usled dejstva eksplozivne smee u sluaju diverzije, kao ni pritisak malo verovatne lanane
eksplozije eventualnih drugih koncentrovanih isparenja u okolini
Pojedinani metod prorauna poarnog rizika za konkretan objekat
Postoji vie metoda za definisanje poarnog rizika za konkretan objekat. Metodi se pre svega
razlikuju po tome koje i koliko faktora uzimaju u obzir prilikom definisanja rizika. Najjednostavniji i
najkorieniji metod za definisanje poarnog rizika uzima u obzir etiri kriterijuma: postojanje
opasnosti po ivot, veliini poarnog sektora, verovatnou brzine irenja vatre i dima i vrednosti
objekta.
Tabela broj 19: Stepen poarnog rizika
Stepen Kriterijumi Primer objekata

- nema opasnosti po ivot - male kuhinje
- poarni sektor < 150 m2 - male garae
I - mala verovatnoa irenja vatre i dima - male radionice
- mala verovatnoa sadraja objekata - male kancelarije
- prostorije za odmor
II - postoji opasnost po ivot - hotelske sobe
- poarni sektor > 150 m2 - fabrike hale
- postoji verovatnoa irenja vatre i dima - laboratorije
- srednja vrednost sadraja objekata - stepenice, hodnici
III - postoji velika opasnost po ivot - bolnice
- velika verovatnoa brzog irenja vatre i dima - raunarski centri
- velika vrednost sadraja objekta - muzeji
- istorijski objekti
Poarni rizik ine rizik unitenja objekta i rizik unitenja sadraja koji se nalazi u objektu. Zbog
toga je pri proraunu potrebno uzeti u obzir faktore koji utiu na oba rizika. Ukoliko se u objektu
odvija tehnoloki proces, njegovo odvajanje je najee fazno pa je stepen poarne ugroenosti razliit
za pojedine faze. Zbog toga je esto potrebno, pored prirunih sredstava za gaenje poara, postaviti i
sistem za dojavu i za automatsko gaenje poara. Opravdanost uvoenja automatskog sistema za
dojavu ili gaenje, odreuje se na osnovu veliine poarnog rizika za konstrukciju objekta (nosivi
vertikalni elementi, meuspratna konstrukcija, krovna konstrukcija i sl.), kao i na osnovu poarnog
rizika za sadraj objekta (lica, oprema, ureaji, sirovine, gotovi proizvodi i dr.).
Poarni rizik za objekat zavisi od mogueg intenziteta i vremena trajanja poara, kao i
konstruktivnih karakteristika nosivih elemenata objekata (otpornost konstrukcije prema delovanju
visokih temperatura), a izraunava se prema sledeem obrascu:
Po C Pk B L S
Ro
W Ri
gde su:
Ro poarni rizik za objekat,
Po koeficijent poarnog optereenja sadraja objekta,
C koeficijent sagorljivosti sadraja objekta,

Pk koeficijent poarnog optereenja od materijala ugraenih u konstrukciju objekta,
B koeficijent veliine i poloaja poarnog sektora,
L koeficijent vremena kanjenja poetka gaenja,
S koeficijent irine poarnog sektora,
W koeficijent opasnosti na poar konstrukcije objekta,
Ri koeficijent smanjenja poarnog rizika.
Koeficijent poarnog optereenja sadraja objekta od opreme, nametaja, uskladitene robe i sl.
Izraunava se tako to se svi gorivi materijali prema toplotnim vrednostima preraunaju na toplotnu
vrednost drveta u MJ/m2 koristei sledee podatke:
Tabela broj 20: Koeficijent poarnog optereenja opreme Po
Stepen
kg drveta/m2 MJ/m2 Po
opasnosti
1 0 15 0 251 1.0
2 16 30 250 502 1.2
3 31 60 503 1004 1.4
4 61 120 1005 2009 1.6
5 121 240 2010 4019 2.0
6 241 480 4020 8038 2.4
7 481 960 8039 16077 2.8
8 961 1920 16078 32154 3.4
9 1921 3840 32155 64309 3.9
10 > 3841 64310 4.0
Koeficijent sagorljivosti C odreen je klasom opasnosti od poara (materije su podeljene u est

klasa opasnosti) i odreuje se prema sledeem:
Tabela broj 21: Koeficijent sagorljivosti
Stepen Klasa opasnosti od poara

C
opasnosti
1 VI 1.0
2 V 1.0
3 IV 1.0
4 III 1.2
5 II 1.4
6 I 1.6
Koeficijent poarnog optereenja Pk kod materijala ugraenih u konstrukciju objekta, odreuje

se tako da se poarna optereenja tih materijala svedu na etalon vrednosti drveta odnosno u MJ/m2 i
zatim odredi prema:
Tabela broj 22: Koeficijent poarnog optereenja
Stepen
kg drveta/m2 MJ/m2 Pk
opasnosti
1 0 15 0 419 0
2 26 50 435 837 0.2
3 51 100 845 1675 0.4
4 101 250 1691 4187 0.6
5 251 500 4203 8373 0.8
Tabela 23: Koeficijent poarnog sektora
Stepen
Karakteristike objekta B
opasnosti
- poarni sektor do 1500 m2
1 - visina prostorije do 10 m 1.0
- najvie 3 sprata
2 - poarni sektor 1500 3000 m2
- 4 8 spratova 1.3
- visina etae u suterenu
3 - poarni sektor 300 10000 m2
- vie od 8 spratova
1.6
- visina prostorije preko 25 m
- vie od 2 sprata u suterenu
4 - poarni sektor preko 10000 m2 2.0
Koeficijent kanjenja intervencije L zavisi od vrste i opremljenosti vatrogasne jedinice, njene

udaljenosti, kao i stanja saobraajnica, a odreuje se prema:
Tabela 24: Koeficijent kanjenja intervala
Stepen Vreme poetka gaenja 10' 10 20' 20 30' 30'

klasifikacije Udaljenost 1 km 1 6 km 6 11 km 11 km
jedinice Vrsta vatrogasne jedinice
Profesionalna industrijska
1 1.0 1.1 1.3 1.5
jedinica
Dobrovoljna industrijska
2 1.1 1.2 1.4 1.6
jedinica
Teritorijalna profesionalna
3 1.0 1.1 4.2 1.4
jedinica
Teritorijalna dobrovoljna
4 jedinica sa stalnim 1.1 1.2 1.3 1.5
deurstvom
Teritorijalna dobrovoljna
5 jedinica bez stalnog 1.3 1.4 1.6 1.8
deurstva
Tabela 25: Koeficijent irine poarnog sektora
Stepen Najmanja irina poarnog Koeficijent irine

opasnosti sektora (m) poarnog sektora S
1 do 20 1.0
2 20 40 1.1
3 40 60 1.2
4 preko 60 1.3
Koeficijent otpornosti nosive konstrukcije objekta prema poaru W zavisi od konstruktivnih

karakteristika objekta.
Tabela 26: Koeficijent otpornosti konstrukcije objekta
Stepen Otpornost protiv poara

kg drveta/m3 MJ/m3 W
opasnosti u minutima
1 do 30 1.0
2 30 37 619 1.3
3 60 60 1004 1.5
4 90 80 1339 1.6
5 120 115 1925 1.8
6 180 155 2595 1.9
7 240 180 3014 2.0
Na osnovu navedenih koeficijenata, dobija se maksimalni poarni rizik koji pretpostavlja vrlo
brzo irenje poara i oslobaanje celokupnog poarnog optereenja, a to u praksi nije mogue, pa se
zato uvodi koeficijent smanjenja poarnog rizika Ri:
Tabela 27: Koeficijent smanjenja procene poarnog rizika
Stepen Procena
Okolnosti koje utiu na procenu rizika Ri
opasnosti rizika
velika zapaljivost materijala, i uskladitenje sa veim
meurazmacima
1 najvei oekuje se brzo irenje poara 1.0
tokom uskladitavanja postoji vei broj moguih
izvora paljenja
zapaljivost nije velika, a uskladitenje je na
rastojanju koje omoguava manipulaciju
2 normalan 1.3
oekuje se normalna brzina irenja poara
kod uskladitenja postoje normalni izvori paljenja
manja zapaljivost delimino uskladitenje (2550
%) zapaljive robe u nesagorivoj ambalai
manji od skladitenje zapaljive robe bez meurazmaka
3 1.6
normalnog ne oekuje se brzo irenje poara
za prizemne hale povrine manje od 3000 m2
za objekte gde postoji odvoenje dima i toplote
mala verovatnoa paljenja zbog robe u sanducima od
lima ili od drugih slinih materijala, kao i od vrlo
4 neznatan 2.0
gustog uskladitenja
oekuje se vrlo lagani razvoj poara
Poarni rizik za sadraj objekta (opasnost za lica, opremu, nametaj, uskladitenu robu i sl.)
izraunava se na sledei nain:
Rs = H x D x F
gde su:
H koeficijent opasnosti po lica,
D koeficijent rizika imovine, i
F koeficijent delovanja dima.
Koeficijent opasnosti po lica zavisi od mogunosti blagovremene evakuacije ljudi iz objekta:
Tabela 28: Koeficijent opasnosti po lica
Stepen
Vrsta ugroenosti H
opasnosti
1 Nema opasnosti za lica 1.0
2 Postoji opasnost za ljude, ali se mogu sami spasiti 2.0
Postoji opasnost za ljude, a evakuacija je oteana (jako
3 zadimljene, veliki broj ljudi, viespratni objekat, brz razvoj 3.0
poara, prisustvo nepokretnih lica: bolesnici, deca, starci)
Koeficijent rizika imovine zavisi od koncentracije vrednosti unutar jednog poarnog sektora, kao
i mogunosti ponovne nabavke unitene imovine:
Tabela 29: Koeficijent rizika imovine
Stepen
Koncentracija vrednosti D
opasnosti
sadraj objekta ne predstavlja veliku vrednost ili je malo sklon
1 1.0
unitenju
sadraj predstavlja vrednost od 400 USD/m2 ili 300000 USD
2 2.0
po poarnom sektoru i sklon je unitenju
gubitak je nenadoknadiv (kulturna dobra i sl.) ili se unitenjem
3 ugroava posredno egzistencija stanovnitva (gubitak vei od 3.0
400 USD/m2 ili 300000 USD po poarnom sektoru)
Pojava veih koliina dima poveava ugroenost ljudi i imovine i uzima se u obzir preko
koeficijent delovanja dima:
Tabela 30: Koeficijent opasnosti od dima
Stepen
Opasnosti koje dovode do zadimljavanja F
opasnosti
1 Nema posebne opasnosti od zadimljavanja i korozije 1.0
Vie od 20% ukupne teine svih sagorivih materijala izazivaju
2 zadimljavanje ili izluuju otrovne produkte sagorevanja, ili su 2.0
prostorije bez prozora
Vie od 50% ukupne teine svih sagorivih materijala sastoji se
od materija koje stvaraju dim ili izluuju otrovne produkte
3 sagorevanja, ili se vie od 20% ukupne teine svih sagorivih 3.0
materijala sastoji od materija koje izluuju jako korozivne
gasove
Podaci za poarni rizik konstrukcije objekta (Ro) i poarni rizik sadraja (Rs) objekta se tumai u
skladu sa dijagramom, gde se ucrtavaju, raunskim putem preko navedenih formula, dobijene
vrednosti.
Slika 25. Dijagram odreivanja sistema za zatitu od poara

Ro
D
C
E1
E2
D
A
Poarni rizik sadraja objekta Rs
Polja na dijagramu oznaena su velikim slovima i imaju sledee znaenje:

A = rizik je vrlo mali pa su dovoljne preventivne mere,
B = automatski ureaji za gaenje i dojavu poara, po pravilu, nisu potrebni,
C = sistem za dojavu nije opravdan, ali je potreban automatski sistem za gaenje poara,
D = neophodan je automatski ureaj za dojavu poara, dok ureaj za gaenje nije opravdan,
E = preporuuje se dvostruka zatita sa ureajem za dojavu i za gaenje poara:
E1potreban ureaj za gaenje poara,
E2potreban ureaj za dojavu poara.
F = obavezno postavljanje sistema za gaenje i sistema za dojavu.
Na osnovu vrednosti za Ro i Rs dobije se podatak iz Dijagrama da je potrebno ugraditi sisteme za
automatsko gaenje i dojavu poara.
Za eeranu Ro = 1,1 i Rs = 4. Prema dijagramu uneene vrednosti dospevaju u polje D. Prema

opisanoj klasifikaciji eerana se moe svrstati u kategoriju fabrika za koje je neophodan automatski
ureaj za dojavu poara, dok ureaj za gaenje nije opravdan.
Osim metoda za definisanje poarnog rizika postoji jo nekoliko metoda. Jedan od metoda koji
se esto upotrebljava je metod koji uzima u obzir verovatnou izbijanja poara i efekte eventualno
nastale tete. Ova dva kriterijuma se definiu kroz pet nivoa na sledei nain:
Tabela 31: Nivoi verovatnoe nastanka poara i nivoi tete
A Verovatnoa izbijanja poara V Nivo tete

1 = Veoma malo verovatno 1 = Neznatan
2 = Malo verovatno 2 = Normalan
3 = Verovatno 3 = Visok
4 = esto 4 = Vrlo visok
5 = Stalno 5 = Opasnost po ivot
Visina rizika se na osnovu prethodne tabele definie proizvodom:
R=AxB
a dobijene vrednosti se klasifikuju u pet nivoa opasnosti koji su prikazani u sledeoj tabeli:
Tabela 32: Nivoi rizika i hitnost preduzimanja mera
Nivo rizika Definicija Stepen Hitnost mera

16, 20, 25 Veliki 1 Hitno, trenutno
8, 9, 10, 12, 15 Vei 2 Hitno ogranieno vreme
4, 5, 6 Srednji 3 Srednje vreme
2, 3 Manji 4 Due vreme
1 Beznaajan 5 Dugo vreme
Na osnovu ove tabele koja daje hitnost mera koje treba preduzeti, definie se potreba za
odgovarajuom opremom za zatitu od poara.
Neka iskustva poara i eksplozija ukazuju da nastanku poara ili eksplozije u najveem broju
sluajeva prethodi udesno (havarijsko) isticanje tene ili gasne faze, iji intenzitet zavisi od karaktera
udesa, dimenzija otvora, faznog stanja materije, a nastajanje samog poara od izvora inicijacije. Za
fabrike uzimajui u obzir visoku potencijalnu opasnost izbijanja poara pri eventualnim udesnim
situacijama, izvren je proraun indeksa opasnosti od poara-eksplozije, koristei postupak Dow
Chemical Company, preporuen od strane ILO-GENEVA-MAYOR HAZARD CONTROL a particle
manual, 1990. godine, Geneva. Za odreivanje indeksa opasnosti od poara i eksplozije primenjena je
formula:
F = MF x (1 + GPXtot) x (1 + SPHtot)
Gde je:
F indeks opasnosti od poara i eksplozije
MF materijalni faktor koji ukljuuje eksplozivnost i zapaljivost materije GPXtot
osnovne opasnosti tehnolokog procesa i skladitenja
SPHtot posebne opasnosti koje proizilaze iz uslova i veliine procesa (operacije), skladitenja i
slino
Prema klasifikaciji Dow Chemical Company postoje tri kategorije opasnosti prema indeksu
zapaljivosti i eksplozivnosti:
I. Mala potencijalna opasnost od poara i eksplozije F < 65

II. Srednja potencijalna opasnost od poara i eksplozije 65 < F < 95
III. Visoka potencijalna opasnost od poara i eksplozije F >95
Za pretakalite goriva prema literaturi mogu se prihvatiti sledee vrednosti pojedinih parametara:
MF 16,0 za tene opasne materije,

GPXtot 0,5 istovar iz autocisterne,
SPHtot 2,5 faktor za koliinu zapaljive tenosti
0,1 korozija,
0,2 mogunost curenja na dihtunzima, ventilima i pumpi za pretakanje.
Na osnovu navedenih parametara prorauna indeksa opasnosti od poara i eksplozije za

autopunionicu goriva bi izgledao:
F = 16 x (1 + 0,5) x (1 + 2,5 + 0,1 + 0,2)
F = 91,2
Prema opisanoj klasifikaciji fabrika se moe svrstati u II kategoriju, sa srednjom potencijalnom
opasnou od poara i eksplozije (65<F<95).
1. Mogui uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje stanovnitva
Analiza rizika predstavlja osnovni deo upravljanja rizikom. Da bi se proces proizvodnje odvijao
na bezbedan nain, moraju se identifikovati sve vrste prisutnih opasnosti.
Svaka proizvodnja nosi sa sobom i odreeni rizik. Verovatnoa nastanka rizika je vea kod
sloenih procesa proizvodnje. Bez obzira na sve primenjene mere zatite, rizik uvek postoji. Osnovni
zadatak prilikom svakodnevnog rada je da se primenom zatitnih mera kao i redovnim kontrolnim
merama rizik odrava na prihvatljivom nivou.
Slika 26. ematski prikaz analize rizika
Pored tehnikog faktora koji je dominantan u sloenoj proizvodnji kakvu predstavlja proizvodnja
eera, znaajan faktor rizika predstavlja ljudski faktor. Ovaj faktor je ponekad veoma teko
kontrolisati i pored propisanih mera opteg i radnog ponaanja. Naroiti problem mogu predstavljati
konzumiranje alkohola i razliiti samovoljni postupci. Statistiki podaci pokazuju da jedna od pet
odraslih osoba redovno konzumira alkohol, a jedna od deset odraslih osoba ima ozbiljne probleme sa
alkoholom. Pored toga korienje pojedinih vrsta lekova moe uticati na umanjenje radnih sposobnosti.
Opte opasnosti
Generalne opasnosti kojima su izloeni radnici u eerani:

- Rad sa opremom velikih dimenzija;
- Rad sa opremom pod visokim pritiskom;
- Visinski radovi;
- Rad u skuenom prostoru;
- Visoka temperatura u sistemu;
- Izloenost toploti;
- Manipulacija sa opasnim materijama;
- Opasnost od poara i eksplozije;
- Specifini rizici.
Kritina reetka
Reetka je pogodna za prikazivanje kritinih zona.
Konstruie se tako to se ozbiljnosti upisuju na apscisu, a verovatnoa na ordinatu. Svaki kvadrat

ima broj kojim se karakterie rizik (minimalni 11 - odnosno maksimalni 66).
Verovatnoa
16 26 36 46 56 66
15 25 35 45 55 65
14 24 34 44 54 64
1, 5
13 23 33 43 53 63
3, 4
12 22 32 42 52 62
4 9 7, 10 8, 12
11 21 31 41 51 61
11 2
Ozbiljnost
Da bi se koristila tabela unosi se u svaki kvadrat - oznaka svakog pojedinanog rizika. Ova
reetka pomae da se pregrupiu rezultati. Prioritet je dat ozbiljnosti u odnosu na verovatnou.
I.2.4. Analiza povredivosti
Analiza povredivosti obuhvata:
1. identifikaciju povredivih objekata,

2. odreivanje mogueg nivoa udesa,
3. procenu irine povredive zone.
4.1. Identifikacija povredivih objekata
4.1.1. Demografski podaci
Max. broj lica koji rade u eerani po smenama je:

I. Smena 50 stalno i 122 sezonsko zaposlenih
II. Smena 43 stalno i 102 sezonsko zaposlenih
III. Smena 40 stalno i 82 sezonsko zaposlenih
Optina Senta se sastoji od 5 naselja. Na ovome prostoru ivi vie nacionalnih manjina, a najvie je
maara. Ukupan broj stanovnika grada je 28.767 koji ive u 10.907 domainstava.
4.1.2. Podaci o materijalnim dobrima
Najblii stambeni objekti Senta se nalaze na oko 700 m severozapadno od fabrike.
U neposrednoj blizini fabrike, na svega 300 m severozapadno, nalazi se industrija za preradu

kudeljne stabljike - Kudeljara.
Sa iste strane u neposrednoj blizini je i Fabrika gotovih jela.
Istim pravcem, sa druge strane puta (Karaoreve ulice), na udaljenosti od oko 500 m, nalazi se
alatnica "Sental".
Na oko 1000 m, pravcem prema Senti, nalazi se vojna kasarna.
Juno od fabrike se nalazi fabrika za preradu melase "Fermin".
Ostali povredivi objekti koji se nalaze u Senti, u kojima se moe okupiti vie od 30 ljudi su
navedeni u narednoj tabeli broj 33.
U fabrici se nalazi specijalna oprema koja je rasporeena u sledeim objektima:

1. Sirovinska laboratorija i pedoloka laboratorija
2. Crpna stanica
3. Elfa
4. Dozator repe
5. Podstanica centralnog grejanja
6. Cisterna sumporne kiseline, formalina i kontramina
7. Rezervoar gustog soka i pumpna stanica
8. Rezervoari melase i pumpne stanice
9. Parkiranje
10. MRS gasa
11. Unutranji i spoljanji gasovod
12. Trafostanice
13. Pumpa za gorivo D-2
14. Podzemni rezervoar D-2
15. Glavna proizvodna hala
16. Nadzemni rezervoar D-2
17. Rezervoar mazuta.
18. Pumpna stanica mazuta
19. Dnevni rezervoar mazuta
20. Rezervoar kondenzata energane
21. Hvata trave i mulja
22. Pretovarni most eerne repe
23. elezniki kran
24. Iglasti pretovariva eerne repe
25. Barometrijska kondenzacija
26. Kreana
27. Recirkulacioni krug vode od istovara
28. Preista otpadnih voda sa aktivnim muljem - Ibar
29. Pumpna stanica u Makou
30. Crpna stanica u Makou
4.1.3. Podaci o prirodnim dobrima
Opta karakteristika klime podruja Sente i okoline je da ima obeleje umereno kontinentalne
klime, da je jesen toplija od prolea, i da je prelaz od zime ka letu otriji nego to je od leta ka zimi.
Temperatura vazduha. Srednja godinja temperatura vazduha na podruju Sente i okoline iznosi
10.9C. Tokom godine najhladniji mesec je januar, -1.4C, a najtopliji juli, 21.5C. Godinja srednja
temperatura vazduha za period zime iznosi 0.2C, prolea 11.1C, leta 20.8C, jeseni 11.7C i u
vegetacionom periodu 18.0C. Srednja vrednost broja dana s mrazom je za januar 23.0, februar 18.3,
mart 13.0, april 1.6, septembar 0.1, oktobar 2.0, novembar 6.7, decembar 18.2.
Srednja vrednost broja dana sa maksimalnom temperaturom vazduha od 30C, ima sledei tok na
podruju Sente: april 0.1 dan, maj 1.7, jun 5.7, jul 11.1, avgust 10.1, septembar 3.0. Godinji broj dana
sa maksimalnom temperaturom 30C je 31.7 dana, za period prolea 1.8 dana, leta 29.9 dana, jeseni 3.0
dana, i u vegetacionom periodu 31.8 dana.
Vlanost vazduha. Srednja godinja relativna vlanost vazduha na podruju Sente je 80.25%. U
hladnom periodu godine (oktobar-mart) srednja relativna vlanost je 85.66%, a u letnjem (april-
septembar) 74.83%.
Najvia srednja mesena vrednost relativne vlanosti je u decembru i iznosi 90%.
Padavine i atmosferske pojave. Za podruje Sente i okoline karakteristino je da je najvea

koliina padavina zabeleena u letnjim mesecima (merenja izvrena u periodu 1951-1960. god.). U ovom
periodu godinja koliina padavina kretala se od 474.1 do 842.9 mm taloga. Najkiniji meseci su bili
maj i jun sa 69.1 i 65.0 mm taloga respektivno.
Suni periodi su ei od kinih i pojavljuju se svake godine po nekoliko puta. 1953. godine
zabeleen je najdui period bez kie od 45 dana.
U zimskim mesecima redovna je pojava padavina u vidu snega. Maksimalan broj neprekidnih dana
sa snenim pokrivaem je promenljiv, kao i visina snenog pokrivaa, to zavisi od temperature
vazduha.
Rua vetra. estine javljanja vetrova po pravcima ima sledei raspored: najvei broj javljanja
vetrova tokom godine je iz pravca NW (166) i NE (114), a najmanji iz pravca E (55). Uoava se
velika estina javljanja tiina godinje (196). Podaci su dobijeni na osnovu merenja izvrenih u periodu
1951-1960. godine.
Na podruju Sente i okoline, srednja godinja brzina vetra, po pravcima, se kree od 1.4 do 2 m/s.
Orografija terena, geolofke i hidrogeoloke karakteristike zemljita
Zemljita na podruju Sente, nastala u arealu ernozema kao zonalnog tipa zemljita, bila su pod
uticajem i lokalnih pedogenetskih inilaca, a u novije vreme, iskoriavanjem zemljita radovima na
odvodnjavanju i odbrani zemljita od poplava, pojavljuje se i ovek kao znaajan pedogenetski faktor.
Na podruju Sente i okoline pojavljuje se vei broj pedolokih tipova zemljita. Meu njima
najvee uee imaju zemljita tipa ernozem, 17980 ha (61.28%), livadska crnica 6699 ha (22.83%),
aluvijum, 1744 ha (5.93%), slatine, 1008 ha (3.43%) i movarno glejno zemljite, 102 ha (0.34%).
Podruje Sente pripada seizmikom podruju podlonom poremeajima tla jaine 7MCS skale.
Na podruju od interesa zastupljene su tri morfoloke celine: aluvijalna ravan, lesna terasa i lesna
zaravan.
Aluvijalna ravan se prostire uz reku Tisu. Juno od naselja Senta aluvijalna ravan je razvijena i
prostorno izraena, dok je na prostoru naselja lesna terasa, u obliku konveksnog luka, prosekla
aluvijalnu ravan i sputa se do same reke. Nadmorska visina je 78 m. Ovo je prostor na kojem je Tisa
ostavila meandre i mrtvaje. Juno od naselja Sente aluvijalna ravan ima neto izraeniji oblik sa
mrtvajama.
Aluvijalna terasa reke Tise je nia od lesne terase za oko 6 metara i nagnuta je u pravcu renog
toka. Lesna ravan je druga morfoloka celina. Prostire se severno od naselja Sente i nadmorska visina
joj se kree izmeu 80-85 m. Lesna zaravan je trea po redu morfoloka celina. Prua se zapadno od
lesne terase prema centralnim delovima Banata.
Od prirodnih vodotoka, na podruju Sente i okoline, najvea je reka Tisa. To je stalni vodeni tok,
koji po svom prostorno geografskom poloaju ne pripadaju samo posmatranom regionu.
Prema raspoloivim podacima o vodostaju i proticanju reke Tise kod Sente, uoeno je sledee:
minimalni vodostaji na Tisi javljaju se u letnjim mesecima i u jesen, a posledica su jakog isparavanja u
maarskoj stepi i Vojvodini. Za vreme niskog vodostaja od noenog materijala se stvaraju reni pliaci
koji predstavljaju smetnju za plovidbu. Maksimalni vodostaj se javlja u prolee, u aprilu i maju mesecu,
usled otapanja snega, odnosno kao rezultat jakih majskih kia. Najvii zabeleeni vodostaj kod Sente je
81,65 m, aprila 1932. godine, a najnii 70,81 m, u oktobru 1946. godine.
Maksimalni zabeleeni protok Tise kod Sente je 3500 m /s (u aprilu), a minimalni oko 150 m /s
(od avgusta do januara). Srednji proticaji, po mesecima kreu se od 600-
1600 m3/s.
Podzemne vode. Na teritoriji optine Senta vri se redovno sistematsko osmatranje kretanja nivoa
podzemnih voda u, za tu svrhu, postavljenoj mrei bunara. Za protekli period od 13 godina zabeleeni
su maksimalni nivoi koji su od interesa za reavanje meliorativne problematike podruja. Podzemne
vode su najvie u aluvionu Tise, i njihova dubina se poveava idui na zapad prema vioj terasi.
Novijim osmatranjima kretanja podzemnih voda utvrene su sline tendencije-severoistoni deo

optine, pati od visokog nivoa podzemnih voda, pa je tamo i najrazvijenija mrea za odvoenje
suvinih voda.
Visok vodostaj reke Tise nepovoljno utie na nivo podzemnih voda jer, ne samo da spreava
oticanje-slivanje podzemne vode ka Tisi, ve, procurivanjem ispod odbrambenog nasipa, utie na
poveanje nivoa podzemnih voda.
Flora, fauna i zatiena prirodna i kulturna dobra
Na samoj lokaciji fabrike, kao ni u njenoj blioj okolini, nema registrovanih retkih ili ugroenih
biljnih i ivotinjskih vrsta, kao ni posebno vrednih biljnih zajednica. Ipak, treba spomenuti retku prastaru
vrstu insekata, tzv. vodeni cvetovi (Ephemeroptera) koji se sve ree pojavljuju na ovoj reci, a indikatori
su iste vode.
Prema podacima Zavoda za zatitu spomenika na posmatranoj teritoriji nema registrovanih

arheolokih nalazita.
Flora, fauna, zatiena prirodna i kulturna dobara
Na prostoru u neposrednoj blizini fabrike do sada, u vie navrata, obavljani su graevinski radovi
i vrena iskopavanja (izgradnja puta, naselja, postavljanje elektro i telefonskih kablova) i nisu naeni
nikakvi materijalni ostatci koji bi ukazivali na mogue arheoloko nalazite na ovom lokalitetu.
Na samoj predmetnoj lokaciji nema registrovanih retkih ili ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta,
kao ni posebno vrednih biljnih zajednica.
Prema podacima Zavoda za zatitu spomenika, Meuoptinskog zavoda za zatitu spomenika

kulture Senta i u Generalnom planu Senta do 2020. godine, nema registrovanih arheolokih nalazita
na posmatranoj teritoriji. Pri izvoenju zemljanih radova nije se nailo na arheoloke ostatke.
4.1.4. Kartografski prikaz identifikovanih povredivih objekata u odgovarajuoj razmeri sa

legendom
U sklopu priloga prikazan je kartografski prikaz mesta okupljanja veeg broja ljudi na podruju
Sente, sa adekvatnom legendom.
4.2. Odreivanje mogueg nivoa udesa
Termiki efekti poara mazuta
Efekti ovako procenjenog i modelovanog poara mazuta usled havarije na rezervoaru bi bili:
a. opekotine eventualno zateenih lica u zoni neposredno uz poar do 125 m, ako je
poar posledica iznenadne havarije sa inicijalnim paljenjem izlivenog goriva, sa
mogunou nastajanja i teih zdravstvenih posledica.
b. guenje usled nedostatka kiseonika ili smanjenog sadraja kiseonika usled
razvijanja CO2 u zoni dvostruko iroj od zone toplotnog dejstva (do 220 m od centra
eksplozije), sa blaim zdravstvenim posledicama, pre svega po respiratorne organe, bez
smrtnog ishoda zbog mogunosti brze intervencije spaavanja/i izvlaenja zahvaenih
radnika iz ugroene zone,
c. kontaminacija sa CO u zoni irine toplotnog dejstva (do 503 m od centra eksplozije), sa
blaim zdravstvenim posledicama, pre svega po respiratorne organe, bez smrtnog
ishoda zbog mogunosti brze intervencije spaavanja i izvlaenja zahvaenih radnika iz
ugroene zone,
d. kontaminacija sa parama benzena i drugih aromatinih i policiklinih organskih
jedinjenja u zoni irine toplotnog dejstva (do 787 m od centra eksplozije), sa
eventualnim blagim zdravstvenim posledicama respiratornih organa.
Shodno Pravilniku o protivpoarnom dejstvu u eerani, potrebno je zabraniti svako kretanje u

navedenim zonama ugroenim poarom u eerani svim onim licima koja ne uestvuju u gaenju
poara i sanaciji posledica poara.
Prema priloenoj emi se vidi da poar pod navedenim uslovima modela spada u udes I nivoa
(negativne posledice ograniene na deo eerane ili celu eerane).
Prema prezentiranim rezultatima modela, u sluaju termikih efekata sagorevanja mazuta iz

havarisanog skladinog prostora nadzemnog rezervoara (slika 15) negativne posledice udesa bi se
ograniile na deo eerane ili celu eeranu, a u najnepovoljnijem sluaju oekuju se izvan zone
kompleksa eerane, pa bi se, obzirom na mesto nastanka udesa i obim negativnih posledica u
analiziranom sluaju, nivo udesa odredio kao prvi nivo udesa.
Eksplozija mazuta
Efekti eksplozije parnog oblaka mazuta kao goriva sa opasnijim posledicama

samodetonacije u sluaju havarije na nadzemnom rezervoaru na otvorenom prostoru, bi bili:
- Primarni uzrok ukoliko se izuzme eventualni uinak eksplozivnog sredstva u sluaju
diverzije, neposredno u krugu od rext 120 m od centra eksplozije eventualno prisutni
radnici zahvaeni udarnim talasom bili bi izloeni rizinom dejstvu nadpritiska od p = 5
10 bara, to bi, usled jako velike brzine irenja udarnog talasa, za posledicu moglo imati
teke povrede sa moguim smrtnim ishodom (BLAST efekat).
U krunom prstenu od rkr 120 170 m od centra eksplozije eventualno prisutni radnici
zahvaeni udarnim talasom bili bi izloeni dejstvu nadpritiska od p= 1 5 bara, to bi,
usled jo uvek dovoljno velike brzine irenja udarnog talasa, za posledicu moglo imati
povrede, ali sa minimalnim mogunostima smrtnog efekta, osim malo verovatnog
eventualnog direktnog udara delova eline oplate rezervoara sa moguim smrtnim
ishodom.
U krunom prstenu od rmax 170-220 m od centra eksplozije eventualno prisutni radnici
zahvaeni udarnim talasom bili bi izloeni dejstvu nadpritiska od p= 0,1 1 bara, to bi,
usled male brzine irenja udarnog talasa, za posledicu moglo imati blae povrede bez
posledica sa smrtnim efektom.
- Sekundarni uzrok - kako u blizini ima graevinskih objekata u dometu kritinog dejstva
udarnog talasa, dovelo bi do posledica havarisanja i ruenja objekata koji su u dometu
kritinog nadpritiska, kao i havarijske deformacije na samom rezervoaru usled eksplozije u
neposrednom okruenju.
Prema prezentiranim rezultatima akcidentne eksplozije mazuta iz nadzemnog rezervoara
negativne posledice udesa bi se ograniile na deo eerane ili celu eeranu, a u najnepovoljnijem
sluaju oekuju se izvan zone kompleksa eerane, pa bi se, obzirom na mesto nastanka udesa i obim
negativnih posledica u analiziranom sluaju, nivo udesa odredio kao prvi nivo udesa.
Eksplozija prirodnog gasa
Efekti eksplozije prirodnog gasa kao goriva sa opasnijim posledicama samodetonacije u

sluaju havarije u energani u zatvorenom prostoru, bi bili:
- Primarni uzrok ukoliko se izuzme eventualni uinak eksplozivnog sredstva u sluaju
diverzije, neposredno u objektu centra eksplozije eventualno prisutni radnici zahvaeni
udarnim talasom bili bi izloeni rizinom dejstvu nadpritiska od p = 5 10 bara, to bi,
usled jako velike brzine irenja udarnog talasa, za posledicu moglo imati teke povrede sa
moguim smrtnim ishodom (BLAST efekat).
- Sekundarni uzrok - kako se model scenarija predvia u kotlarnici koja se nalazi u
graevinskom objektu i u dometu kritinog dejstva udarnog talasa, dovelo bi do posledica
havarisanja i ruenja objekta usled kritinog nadpritiska.
Prema prezentiranim rezultatima akcidentne eksplozije prirodnog gasa negativne posledice

udesa bi se ograniile na energanu ili pogon za proizvodnju eera (domino efekat), a u
najnepovoljnijem sluaju oekuju se izvan zone kompleksa eerane, pa bi se, obzirom na mesto
nastanka udesa i obim negativnih posledica u analiziranom sluaju, nivo udesa odredio kao prvi nivo
udesa.
Eksplozija rezervoara sa sumpornom kiselinom
Efekti eksplozije rezervoara sumporne kiseline sa opasnijim posledicama, bi bili:

- Primarni uzrok ukoliko se izuzme eventualni uinak pucanja rezervoara i eksplozije,
neposredno u okolini eventualno prisutni radnici zahvaeni kapima sumporne kiseline i
isparenjima bili bi izloeni u krugu od 512 m, to bi, usled brzine irenja, za posledicu
moglo imati tee opekotine od raspenih kapi do lakih povreda organa za disanje usled
isparenja, bez moguim smrtnim ishodom.
Prema prezentiranim rezultatima akcidentna rezervoara sumporne kiseline negativne posledice

udesa bi se ograniile na okolinu rezervoara, a u najnepovoljnijem sluaju oekuju se izvan zone
kompleksa eerane od 1,3 4,5 km, bez veih posledica po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, pa bi se,
obzirom na mesto nastanka udesa i obim negativnih posledica u analiziranom sluaju, nivo udesa
odredio kao prvi nivo udesa.
Isticanje formalina iz rezervoara
Scenario koji je jedino mogu uz prisustvo drugog izvora paljenja, kao to bi bio domino efekat,
in teroristikog akta ili katastrofalna elementarna nepogoda.
U prav dva sluaja ne oekuje irenje scenarija izvan zone kompleksa eerane i ogranien je u
krugu od 35 m. Zateeni radnici izloeni udesom razlivanja formalina, mogu da imaju neprijatne
posledice glavobolje, zatim peckanje u grlu i oteano disanje, koje moe da prouzrokuje i oteavajue
simptome asme.
Trei scenario (elementarna nepogoda) je u domenu teorije.
Obzirom na mesto nastanka udesa i obim negativnih posledica u analiziranom sluaju, nivo
udesa bi se odredio kao prvi nivo udesa.
4.3. Procena irine povredive zone
Ova procena se vri na osnovu modela efekata i podataka dobijenih identifikacijom povredivih
objekata. Povrediva zona, zavisno od primenjenog modela, moe imati oblik kruga, iseka kruga,
elipse, perjanice i dr.
U poglavlju 1.1. grafiki prikazano je u obliku kruga opasna zona u sluaju vetra koji duva u
najuestalijem pravcu, a u obliku ili njegovog iseka povrediva zona.
U istom poglavlju irenje povredive zone je prikazano na karti makrolokacije kao izo-linije
pojedinih koncentracija para i gasova (obodna koncentracija), istog toplotnog zraenja ili udarnog
talasa.
Povrediva zona se odreuje na osnovu:

- procene irenja gasova;
- procene posledica od eksplozije;
- procena posledica od poara;
- procene zdravstvenih efekata;
- procene posledica po ivotnu sredinu.
Analiza povredivosti obuhvata:

- identifikaciju povredivih objekata;
- odreivanje mogueg nivoa udesa;
- procenu irine povredive zone.
Identifikacija povredivih objekata
Najblii stambeni objekti Senta se nalaze na oko 700 m severozapadno od fabrike.
U neposrednoj blizini fabrike, na svega 300 m severozapadno, nalazi se industrija za preradu

kudeljne stabljike - Kudeljara.
Sa iste strane u neposrednoj blizini je i Fabrika gotovih jela.
Istim pravcem, sa druge strane puta (Karaoreve ulice), na udaljenosti od oko 500 m, nalazi se
alatnica "Sental".
Na oko 1000 m, pravcem prema Senti, nalazi se vojna kasarna.
Juno od fabrike se nalazi fabrika za preradu melase "Fermin".
Ostali povredivi objekti koji se nalaze u Senti, u kojima se moe okupiti vie od 30 ljudi su
navedeni u narednoj tabeli broj 33.
Tabela 33: Identifikacija povredivih objekata (M - mazut; G - prirotni gas; F - formalin, SK -
sumporna kiselina)
Povredivost
No. Objekti Udaljenost Hemijski Toplotna
Udarni talas
uticaj radijacija
1. Optina 2500 m - - -
2. Pota 2500 i 3100 m - - -
3. Biblioteka 2500 m - - -
4. Pozorite 2500 m - - -
2400, 2500 i
5. Zdravstvena stanica - - -
3000 m
6. Sud 2500 m - - -
7. Bolnica 750 m G, M G -
8. Autobuska stanica 2800 m - - -
9. eleznika stanica 3400 m - - -
10. Sportski tereni 3600 m - - -
11. Bazen 3500 m - - -
12. Hotel 2500 m - - -
13. Banka 2400,2500 m - - -
1800,
14. Crkva - - -
2100,2500 m
15. Benzinska pumpa 3800 m - - -
16. Vatrogasci - - -
17. Kasarna 1000 m G, M G -
18. "Sental" 500 m M, G -
19. "Kudeljara" 300 m M, G -
20. Fabrika gotovih jela <200 m G, G -
21. "Fermin" <200 m G, G -
22. Stambeni objekti 700 m G, G -
(najblii)
Objekti u fabrikom
23. 50-300 m M,G,F,SK G,F,SK M,G
krugu
4.3.1. Procena irenja gasova, para, aerosola i vrstih estica
Od moguih uslova povredivosti gasovima usled akcidentnog izlivanja najvea mogua

opasnost je od trovanja ugljen monoksidom (CO) nastalim poarom akcidenta rezervoara za mazut u
uslovima nedovoljno kiseonika za sagorevanja.
Za izabrani tip hemijskog akcidenta, havarija skladinog rezervoara za mazut gorivo

ekstremnog obima od povrine proboja P = 1 m2, izazvano diverzijom na visini h= 1.0 m od tla.
isticanje uskladitenog mazuta kroz havarisanu povrinu u okolinu, uz permanentno stacionarno
sagorevanje izlivenog goriva na itavoj povrini havarije, na temperaturi spoljnog vazduha na
kontaktnoj povrini mazuta okolni vazduh, kao i akcidentna emisija produkata sagorevanja gasovitog
polutanta CO u okolni vazduh sa horizontalnom propagacijom gasnog polutanta CO kroz vazduh
lokalne atmosfere, postavie se i detaljno analizirati samo najgore havarije (katastrofalne havarije) uz
sagorevanje kompletne koliine goriva, pri emu pokazni (uporedni) polutant CO u modelu ima
funkciju obeleene supstance sa maksimalnim udelom u gasnom oblaku do 1%. Usvajaju se sledee
tehniko-tehnoloke karakteristike:
- Ukupna zapremina rezervoara za mazut: Vr= 5.000 m3
- Ukupna zapremina mazuta: Vdg= 2.000 m3
- Usvojena specifina teina mazuta: dg= 870 kg/m3
- Vreme sagorevanja kompletne mase mazuta: d = 30 min
- Obim sagorevanja mazuta: dg= 10% 3
- Udeo nepotpunog sagorevanja mazuta: xdg= 1%
- Temperatura paljenja izlivenog mazuta: tdg = 360 C4
Normalni vremenski uslovi
Zahvaeni prostor u kome se mogu izmeriti imisija polutanata CO u referentnoj ravni z = 1,5 m
iznad opasnih zona: Cco> LD50= 900 ppm (LD50 letalne, smrtne doze), Cco> MDKrp = 50 ppm (MDK
za radni prostor) i Cco> GVI = 10 ppm (granina vrednost imisije) prostire se samo na lokaciji
eerane.
Prema tome, zahvaeni prostor u kome se moe izmeriti opasna imisija polutanta CO,
prostire se iskljuivo na lokaciji eerane, neposredno iza mesta akcidenta u pravcu vetra.
Vrsta ogranienja Vrednost ogranienja D (m)- prenik zone D (m)-irina pojasa

Cco> LD50 LD50= 900 ppm D = 7,0 m b = 6,5 m
Cco> MDKrp MDKrp= 50 ppm D = 7,4 m b = 8,2 m
Cco>GVI GVI= 10 ppm D = 7,8 m b = 9,6 m
Cco> 1ppm domet realne imisije D = 8,6 m b = 10,5 m
3
Na radnoj temperaturi vie od 90% goriva destilie, pa je postavljen stepen sagorevanja na 10%
4
Temperatura paljenja je postavljena kao temperatura samopaljenja goriva od 360 C
Slika 27. irine povredivih zona produkata sagorevanja u eerani
Izvan eerane, pod normalnim vremenskim uslovima, nema pojave opasnih zone imisije
polutanata CO niti u jednom pravcu, odnosno niti na jednom rastojanju od izvora emisije.
Izrazito nestabilni vremenski uslovi
Zahvaeni prostor u kome se mogu izmeriti imisija polutanata CO u referentnoj ravni z = 1,5 m
iznad opasnih zona: Cco> LD50= 900 ppm (LD50 letalne, smrtne doze), Cco> MDKrp = 50 ppm (MDK
za radni prostor) i Cco> GVI = 10 ppm (granina vrednost imisije) prostire se na i izvan lokacije
eerane.
Vrsta ogranienja Vrednost ogranienja D (m) prenik zone D (m) irina pojasa
Cco> LD50 LD50 = 900 ppm D = 0,0-10,0 m b = 6,5 m
I zona D = 10,0-13,5 m b = 8,2 m
Cco> MDKrp MDKrp = 50 ppm
II zona D = 50,0-2200 m b = 200m
I zona D = 13,5-50,0 m b = 9,6 m
Cco>GVI GVI = 10 ppm
II zona D= 2,20-6,5 km b = 320 m
Cco> 1ppm domet realne imisije D = 6,5-11,8 km b = 800 m
Pri nestabilnim vremenskim uslovima (izrazita vremenska nestabilnost karakteristina sa

temperaturnom inverzijom i promenljivim vetrom), zahvaeni prostor u kome se moe izmeriti realna
imisija polutanata (Cco > 1,0 ppm) na nivou referentne ravni z = 1,5 m, prostirao bi se, osim na lokaciji
eerane, i izvan eerane, zavisno od pravca vetra, u obliku povrina u okviru koncentrinih krugova
poluprenika: Cco > LD50 do x 10 m, Cco > MDKrp do x 13,5 m, Cco > GVI do x 50 m, unutar
kompleksa eerane, kao i koncentrini krugovi poluprenika: Cco > MDKrp do x 2,2 km, Cco > GVI
do x 6,5 km veim delom izvan eerane, u okviru krunog prstena prenika, do rastojanja od x
11,8 km.
Ukupno zahvaeni prostor u kome bi se mogla uopte izmeriti imisija polutanata u tragovima
(Cco < 1 ppm) u referentnoj ravni z = 1,5 m, prostire se izvan eerane do rastojanja od oko xmax 11,8
km od izvora emisije.
Povrediva zona se moe proceniti do nivoa Cco < 2 MDKrp = 2 100 ppm, do rastojanja od x
1.000 m.
Prema tome, povrediva zona je u radijusu x 1.000 m od izvora emisije.
4.3.2. Procena posledica eksplozije (BLEVE, VCE...)
Eksplozija tipa BLEVE
Tabela udaljenosti za eksplozije tipa BLEVE, izraena je na osnovu jednaine u dokumentu

AIChE-a, Guidelines for Evaluating the Characteristics of Vapor Cloud Explosions, Flash Fires, and
BLEVEs. Hymesov model s takastim izvorima za buktinje, kako navodi i dokument AIChE-a, koristi
sledeu jednainu za raunanje zraenja koje prima recipijent:
0 , 67
2,2 a RH c m f
q
4L2
gde je:
q = zraenje koje prima recipijent (W/m2)
mf = masa goriva u buktinji (kg)
a = atmosferska prenosivost
Hc = toplota sagorevanja
R = udeo toplote sagorevanja pretvoren u zraenje

L = udaljenost od sredita buktinje do primaoca (m)
= 3,14
Hymes (kako navodi AIChE) predlae sledee vrednosti R:
R=0,3 za posude koje eksplodiraju ispod visine pritiska na ispusnom ventilu

R=0,4 za posude koje eksplodiraju iznad visine pritiska na ispusnom ventilu
Sledee su pretpostavke primenjene kod izrade referentne tablice:

R=0,4
a =1
Faktori toplotnog zraenja na izloenu osobu zavise i od jaine zraenja i od trajanja izloenosti.
Kod izrade tablice udaljenosti za eksplozije BLEVE, pretpostavka je bila da e trajanje izloenosti biti
jednako trajanju buktinje. Dokument AIChE-a daje sljedee jednaine za raunanje trajanja buktinje:
gde je:
mf = masa goriva (kg)
tc = trajanje sagorevanja (s)
Prema nekoliko izvora (npr. Eisenberg, et.al., Vulnerability Model, A Simulation System for
Assessing Damage Resulting from Marine Spills; Mudan, Thermal Radiation Hazards from
Hydrocarbon Pool Fires (navodi K. Buettnera)), efekti toplotnog zraenja uopteno su u srazmeri
jaini zraenja dignuto na stepen 4/3 i pomnoeno s vremenom izloenosti. Tako se doza toplote
moe proceniti pomou sledee jednaine:
gde je:
Doza toplote koja bi mogla izazvati opekotine drugog stepena procenjena je uz pretpostavku
40-sekundnog trajanja izloenosti i jaine zraenja od 5 kW/m2.
Odgovarajua je doza 3.420.000 ((W/m2)4/3s).
Za procenu udaljenosti od buktinje na kojoj bi recipijent mogao primiti dovoljno toplotnog

zraenja za opekotine drugog stepena, prethodno procenjena doza obuhvaena je jednainom za
zraenje dobijenu za buktinju:
3.420.000
q 4 / 3
t
0, 67
3.420.000 2,2 a RH c m f
4/3

t 4L2
0 , 67
2,2 a RH c m f
L
3.420.000
4 4 / 3
t
gde je:
L = udaljenost od sredita buktinje do recipijenta (m)
q = zraenje koje prima recipijent (W/m2)
mf = masa goriva u buktinji (kg)
a = atmosferska toplotna prenosivost (pretpostavlja se 1)
R = udeo zraenja u toploti sagorevanja (pretpostavlja se 0,4)
t = trajanje buktinje (s) (procenjeno prema gornjoj jednaini); pretpostavlja se da je jednaka
trajanju izloenosti
EKSPLOZIJA PROSTORNOG OBLAKA PARE
Analiza posledica najgoreg sluaja za zapaljive materije
Jednaina koriena za analizu najgoreg sluaja eksplozije oblaka pare zapaljivih materija nalazi
se u prilogu C. Jednaina se zasniva na metodi TNT ekvivalenta britanskog Ministarstva zdravstva,
prikazanoj u publikaciji Centra za sigurnost kemijskih procesa Amerikog instituta hemijskih
tehnologa (AIChE), Guidelines for Evaluating the Characteristics of Vapor Cloud Explosions, Flash
Fires and BLEVEs (1994.).
Za najgori sluaj je uzeta pretpostavka da se ukupna koliina isputene materije nalazi u

zapaljivom delu oblaka. Dokument AIChE-a navodi ovu pretpostavku kao jednu od mnogih koje su
koriene za prognoziranje eksplozija oblaka pare; odabrana je kao osnovna pretpostavka za analizu
najgoreg sluaja. Faktor efikasnosti od 10 posto je takoe osnovna pretpostavka kod najgoreg sluaja,
zasnovana na podacima iz dokumenta AIChE-a.
Prema tom dokumentu, navedene vrednosti ekvivalentnog TNT-a za eksplozije oblaka pare u
rasponu su manje od 1 posto, do desetak, dvadesetak i vie posto; za veinu eksplozija oblaka pare
veih razmera raspon je 1-10 posto.
Za graninu vrednost predpritiska pri analizi eksplozije oblaka pare, 7 kPa, zabeleeno je
izazivanje teta kao to je razbijanje stakala i djelomino ruenje kua, kao i ranjavanje leteim
staklom. Ova je granina vrednost odabrana za analizu posledica zbog mogueg izazivanja tekih
povreda usled oteenja objekata nastalih eksplozijom.
Model ekvivalentnog TNT-a odabran je kao osnov analize posledica zahvaljujui svojoj
jednostavnosti i irokoj upotrebi. Ovim modelom ne uzimaju se u obzir faktori lokacije i mnogi faktori
specifini za pojedine opasne materije koji bi mogli uticati na ishod eksplozije oblaka pare. Za
modeliranje eksplozije oblaka pare postoje i drugi modeli; neke od publikacija s informacijama o
drugim metodama modeliranja eksplozija oblaka pare mogu se nai na popisu literature u prilogu A.
Zapaljeni oblak pare
Za isticanje zapaljivih materija iz rezervoara (GF i LLF) dobijeni su na nain koji je ve opisan
za otrovne materije.
Granica opasnosti za procenu udaljenosti posledica zapaljenih oblaka pare zapaljivih materija je
donja granica zapaljivosti. Donja granica zapaljivosti je jedna od krajnjih taaka kod isticanja
zapaljivih materija navedenih u Pravilu za izradu programa intervencija. Ona je odabrana kao
razumna, ali ne previe standardna procena mogueg raspona zapaljenog oblaka pare.
Analiza scenarija za eksploziju oblaka pare
Prema T.A. Kletzu, u dokumentu Unconfined Vapor Cloud Explosions, eksplozije oblaka pare na
otvorenom gotovo uvek nastaju usled naglog isputanja tenosti. Iz toga razloga, koliina u oblaku za
alternativni scenarijo eksplozije oblaka pare u zasnivaju se na isputanju zapaljivog gasa skladitenog
pod pritiskom.
Ove smernice prikazuju i metodu procene koliine materije u oblaku prema udelu tenosti naglo
isputene u paru zajedno s koliinom koja bi mogla biti preneta u obliku aerosola. Preporuka da se
koristi dvostruka naglo isputena koliina kao masa u oblaku (sve dok ta koliina ne prelazi ukupnu
raspoloivu koliinu zapaljive materije) zasniva se na metodi koju preporuuje britansko Ministarstvo
zdravstva, kako navodi dokument AIChE-a, Guidelines for Evaluating the Characteristics of Vapor
Cloud Explosions, Flash Fires, and BLEVEs. Faktorom 2 uzima se u obzir stvaranje spreja i aerosola.
Jednaina za izraunavanje frakcije naglo isputene materije, za moguu upotrebu u analizi

alternativnog scenarija, zasniva se na dokumentu, Methods for the Calculation of the Physical Effects
of the Escape of Dangerous Material (1980.) Navodi se sledea jednaina:
gde je:
Xpara.a = maseni udeo pare nakon ekspanzije
Xpara.b = maseni udeo pare pre ekspanzije (za izraunavanje dela naglo isputene materije
pretpostavlja se da iznosi 0)
Tv = temperatura gasa komprimovanog u tenosti (K)
Tt = temperatura uskladitenog gasa komprimovanog u
tenosti (K)
Ct = specifina toplota gasa komprimovanog u tenosti (J/kgK)
hv = toplota isparavanja gasa komprimovanog u tenosti (J/kg)
Za dobijanje faktora frakcije naglo isputene materije (FFF) za potrebe analize posledica,
pretpostavilo se da su komprimovani gasovi uskladiteni na temperaturi od 25 C (298 K) (sa
izuzetkom gasova koji ne mogu biti uskladiteni na toj temperaturi).
Jednaina glasi:
gde je:
Tb = temperatura gasa uskladitenog pod pritiskom (K)
Cl = specifina toplota gasa uskladitenog pod pritiskom (J/kgK)
hv = toplota isparavanja gasa skladitenog pod pritiskom (J/kg)
298 = temperatura uskladitenog gasa pod pritiskom
Preporuka za korienje faktora prilagoavanja od 0,03 za potrebe analize alternativnog scenaria

eksplozije oblaka pare zasniva se na metodi britanskog Ministarstva zdravlja, koju navodi AIChE.
Prema dokumentu AIChE -a, ova preporuka zasniva se na istraivanjima koja su pokazala da veina
eksplozija oblaka pare razvija 1 do 3 posto iskoristive energije.
4.3.3. Procena posledica poara (pare tenosti Flash Fire, lokve iscurele tenosti Pool Fire...)
irina povredive zone kod modela za isparavanje akcidentno izlivanja mazuta iz skladinog
prostora
Postavljen je model za akcidentno izlivanje kompletne koliine mazuta iz havarisanog skladinog

prostora na manipulativnu povrinu, isparavanje procenjene mase isteklog goriva iz rezervoara i
propagacija ovako nastalog parnog oblaka u duem vremenskom periodu, za vreme i posle sanacije
sakupljanja i deponovanja izlivenog goriva, u letnjem periodu, pod uslovima koji su postavljeni kao
polazni uslovi za modelovanje propagacije dimnog oblaka produkata sagorevanja akcidentno izlivenog
mazuta i inicijalno upaljenog na mestu isticanja, koji je napred detaljno prezentiran - tabela 34., sa
izmenom u delu vremenske stabilnosti, pri emu e u ovom modelu biti postavljeni nepovoljni uslovi
vremenske stabilnosti za letnji period, postavljanjem temperaturne inverzije u sistemu dnevna - nona
temperatura ambijentalnog vazduha.
Kompletan model e biti posmatran kao katastrofa veih razmera - izlivanje na manipulativnu
povrinu i isparavanje u trajanju od = 30 min oko 10% akcidentno izlivenog goriva (oko 1.000 t) dato
kroz model. Model emisije se postavlja kao ravnotean, to znai da se isparavanje oko 10% ukupno
izlivenog mazuta u trajanju od = 30 min odvija ravnomerno, kao i da nema uticaja promenljivog
vetra, to predstavlja znaajan stepen idealizacije, koji za posledicu ima nepovoljnije rezultate nego u
realnim uslovima.
Tabela 34. - Polazni parametri za model isparavanja izlivenog mazuta
Isparavanje mazuta izlivenog iz skladinog nadzemnog rezervoara 5.000 m3

Parametri goriva Postavljena vrednost Ambijentalni parametri Postavljena vrednost |
Korisna zapremina rezervoara 85% Temperatura 30 C
Gustina goriva 870 kg/m3 Vlanost vazduha 50%
Napon pare goriva 0,69 Kpa Tip vetra fiksni
Uskladiteno gorivo ~ 4,25 t Brzina vetra 2,0 m/s
Obim isparavanja ~ 10% ~1t Vremenska stabilnost temp. inverzija
Vreme isparavanja 30 min Referentna ravan z = 1.5 m
Emisije pare goriva u 1 s ~ 1,7 kg/s Koef. neravnom. terena 0,0
Ambijentalna brzina vetra je postavljena kao fiksna u visini od v = 2,0 m/s, kada se pretpostavlja
da moe izazvati propagaciju para goriva pri tlu sa velikim dometom propagacije, pa samim tim i
velikim obimom kontaminacije posmatrane gradske zone u Senti (najvii kvalitet kontaminacije).
Prema ovako postavljenom modelu isparavanja, maksimalno oekivane koncentracije para

mazuta u vazduhu okolne atmosfere, posle zavretka akcidentne emisije ( = 30 min) prikazane su u
tabeli 35.
Tabela 35. - Oekivani efekti dobijeni modelom isparavanja izlivenog mazuta = 30 min - vreme
akcidentne emisije
Dijametar zone (max)

Zona
duina (m) irina (m)
> 1000 mg/m3 220 m 41
> 100mg/m3 720 m 125
> 1 mg/m3 890 m 280
Ako se posmatra sa aspekta propisa u bivem SSSR-u, povrediva zona posle vremena =
30 min je u radijusu x 720 m od izvora emisije.
Maksimalno oekivane koncentracije para mazuta u vazduhu lokalne atmosfere, posle = 60 min
od poetka, odnosno posle = 30 min od zavretka akcidentne emisije, prikazane su u tabeli 36.
Tabela 36. - Oekivani efekti dobijeni modelom isparavanja izlivenog goriva = 60 min - vreme od
poetka akcidentne emisije
Pomak oblaka od Dijametar zone (max)

Zona
mesta akcidenta duina (m) irina (m)
0m > 1000 mg/m3 nema nema
286 m > 100 mg/m3 490 165
454 m > 1 mg/m3 1110 395
60 min je u okviru radijusu x 515 1625 m od izvora emisije.
Maksimalno oekivane koncentracije para mazuta u vazduhu lokalne atmosfere, posle = 120
min od poetka, odnosno posle = 90 min od zavretka akcidentne emisije, prikazane su u tabeli 37.
Tabela 37. - Oekivani efekti dobijeni modelom isparavanja izlivenog goriva = 120 min vreme od
poetka akcidentne emisije
Pomak oblaka od Dijametar zone (max)

Zona
mesta akcidenta duina (m) irina (m) |
0m > 1000 mg/m3 nema nema
452 m > 100 mg/m3 260 130
404 m > 1 mg/m3 1060 550
120 min je u okviru radijusu x 1,35 2,41 km od izvora emisije.
Povrediva zona u sluaju eksplozije para mazuta na lokaciji eerane
Udarni talas se formira u oblaku gasne smee koja ima odnos pare goriv i vazduha 95 : 5, oblika
sfere, dijametra D = 10 m, sa unutranjim pritiskom gasa u sferi od 12 15 bara. Udarni talas se dalje
kree koaksijalno u svim pravcima od sfere.
Efekat udarnog talasa se ogleda u dejstvu nadpritiska na kontaktnoj povrini sfere i okolnog
vazduha, koji iznosi maksimalno 15 bara. Naglim irenjem sfere dolazi do nagle promene
(poveavanja zapremine), to za posledicu ima promenu pritiska (pad pritiska) u sferi, koji se sa
rastojanjem jako brzo ublaava, tako da je, osim u poetnom delu ekstremnog pada, najvei deo pada
pritiska je blagog karaktera.
Sa dijagrama idealizovanog modela irenja sfere pod dejstvom udarnog talasa se vidi da bi se, pri
ovako postavljenom modelu eksplozije gasnog oblaka, efekat eksplozije ograniio na nivo nekoliko
desetina metara oko mesta izazvane eksplozije, prema kome bi nastali udarni talas sa frontalnim
pritiskom reda veliine od 12 15 bara, opao na podnoljivi nivo (pgr= 1 bar) na rastojanju od 35
40 m od centra eksplozije, a ukupno prostiranje realnog nadpritiska (pmin= 0,1 bar) bilo bi do
rastojanja od 70 75 m od centra eksplozije (slika 15.).
Udarni talas se iri u obliku aksijalnog prstena oko zone eksplozije po svim pravcima (sferno
irenje). Na svom putu se moe susretati sa preprekama, najee graevinskim objektima i drugim
fortifikacijama, kada dolazi do efekata posledica dejstva udarnog talasa.
Kako aspekt sfernog irenja udarnog talasa u konkretnom sluaju nije znaajan (slika 15.), efekat
postavljanja povredive zone se ostvaruje na nivoima ravni, od tla do visine na kojoj se moe nai
prepreka na lokaciji (u konkretnom sluaju, od tla do kote od 10 m).
Pri tome se mogu postaviti sledee zone povredivosti:
Tip povredivosti Vrednost kvaliteta p (bar) D (m) - dijametar zone
- povredivost ljudstva sa moguim

smrtnim ishodom, kao i potencijalna p > 5 bara D = 40,0m
graevinska oteenja
- povredivost ljudstva sa moguim

zdravstvenim posledicama, p 1-5 bara D = 75,0m
prvenstveno od vrstih ulomaka
Prema tome, povrediva zona je u radijusu prenika D = 75 m oko izvora emisije.
Povredivost zona u sluaju poara mazuta na lokaciji eerane
Aspekt dejstva (irenja) toplotne zone u konkretnom sluaju prikazan je na slici 28. Efekat
postavljanja povredive zone se ostvaruje na nivoima ravni, od tla do visine na kojoj se moe nai
prepreka na lokaciji (u konkretnom sluaju, od tla do kote od 10 m).
Slika 28. irina povredive zone toplotnog dejstva poara na instalaciji izvan zone poara
Pri tome se mogu postaviti sledee zone povredivosti:
Tip povredivosti b (m) - irina zone u pravcu vetra
- povredivost ljudstva sa moguim teim

opekotinama i trovanjem, usled direktnog b26m
kontakta sa gasnim oblakom
- povredivost ljudstva sa moguim blaim

opekotinama i trovanjem, usled kontakta sa b 4 15 m
zagrejanim kontaminiranim vazduhom
Prema tome, povrediva zona je radijusa x = 14 m od izvora emisije, irine zone od b = 4

15 m.
Povredivost zona od toplotnog zraenja u sluaju poara na lokaciji eerane
Toplotno zraenje nastaje usled osobina materijala, pre svega elika u sluaju eerane, da
akumuliraju toplotu, pregrevaju se i u duem vremenskom periodu isijavaju (odaju) akumuliranu
toplotu takozvanim mehanizmom toplotnog zraenja.
Toplotno zraenje se, slino udarnom talasu, prostire u obliku koaksialne sfere, prstenasto u svim
pravcima u prostoru oko emitera (izvora zraenja), u konkretnom sluaju havarisanog rezervoara
mazuta.
Intenzitet i vremensko trajanje zraenja zavisi od koliine akumulirane toplote, odnosno od

vremena trajanja poara, dok vreme trajanja zraenja po zavretku poara zavisi i od brzine i
stabilnosti vetra, odnosno od stepena odnoenja toplote strujanjem vazduha i eventualnog postojanja
uslova za vrtlone konvekcije toplote u zoni zraenja.
Dok traje poar intenzitet zraenja je nieg ranga od efekta prostiranja toplote usled poara, te je
povrediva zona od toplotnog zraenja nieg ranga od povredive zone usled prostiranja toplote od
sagorevanja.
Po prestanku poara, odnosno po gaenju otvorenog plamena, toplotno zraenje elinog

skladino rezervoara bi dolo do punog izraaja.
Ako bi vreme bilo mirno, bez intenzivnog vetra, relativno brzo bi se uspostavio radijalni
negativni gradijent temperature u obliku koncentrine krune sfere oko havarijskog rezervoara, koji bi
zbog uslova postojanja samo molekulske konvekcije toplote sa slojevima okolnog vazduha (veoma
mala specifina toplotna provodljivost vazduha zbog velikog molekulskog razreenja), koji bi bio
ogranien na uski prostor, zavisno od duine i intenziteta poara, od desetinu metara do par desetinu
metara sferno oko havarijskog rezervoara, a koji bi se oseao znaajno dugi vremenski period (red
veliine dana).
Ako bi vreme bilo nestabilno, sa intenzivnim promenljivim vetrom, sporo bi se uspostavio

radijalni negativni gradijent temperature u obliku izduene eliptine sfere oko havarijskog rezervoara u
pravcu dominantnog vetra, koji bi zbog uslova postojanja, osim molekulske jo i vrtlone konvekcije
toplote sa slojevima okolnog vazduha (znaajno vei prenos toplote na okolni vazduha zbog velikog
vrtlonog meanja slojeva vazduha), koji bi bio postavljen na izduenom eleptinom prostoru, zavisno
od duine i intenziteta poara, pa i do nekoliko desetina metara u pravcu strujanja dominantnog vetra
od havarijskog rezervoara, ali bi stoga i trajao znatno krae od prethodnog (red veliine vie sati).
Prema tome, povrediva zona je u radijusu x 15 m oko izvora emisije.
4.3.4. Procena zdravstvenih efekata
AD Fabrika eera TE-TO iz Sente se bavi proizvodnjom eera. U objektima i na prostorima

kompleksa eerane Senta koji su vezani za proizvodnju eera obavljaju se sledei poslovi, odnosno
tehnoloki procesi rada:
prijem, lagerovanje i plavljenje eerne repe,
pranje i rezanje eerne repe,
ekstrakcija eera iz rezanaca eerne repe,
ienje ekstrakcionog soka,
uparavanje soka,
kristalizacija saharoze,
odvajanje kristala od sirupa tj. centrifugiranje.
Fabrika ima otpadne vode, ali poseduje sistem za preiavanje. Preiena otpadna voda se
izliva u akumulacije u neposrednoj blizini eerane.
U sluaju manjeg akcidenta zdravlje nekoliko radnika ili pojedinaca moe biti u manjoj meri
ugroeno, prilikom nastanka udesa ili prilikom sanacije-dekontaminacije, usled nekontrolisanog
rukovanja sa opasnim materijama. Ukoliko se koriste predviena zatitna sredstva (lina zatitna
sredstva) i prilikom dekontaminacije pridravati se uputstva proizvoaa opasnih materija, nee doi
do ugroavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih.
Kod poar velikih razmera ako je mirno vreme ugroeni su radnici u eerani: I smena 172, II
smena 145 i III smena 122 radnika. Ako duva jak juni vetar, u tom sluaju su od aerozagaenja
ugroeni pored radnika I smena 172, II smena 145 i III smena 122 radnika i 0,5% stanovnika Sente
oko 102 stanovnika.
U sluaju jakog severozapadni vetra (dominantan vetar) od aerozagaenja ugroeni su radnici u

fabrici I smena 172, II smena 145 i III smena 122 radnika.
Prema podacima meteorolokih stanica najprisutniji je severozapadni vetar (166) i

severoistoni (114) dok se istoni vetar manje osea (55). U tim sluajevima od aerozagaenja
ugroeni su samo radnici fabrike.
Propagacija polutanata u sluaju havarije na rezervoaru za mazut, sa izlivanjem vee koliine

goriva na manipulativnu povrinu, sa ekolokog stanovita, a posebno sa stanovita povredivosti, nema
neki veliki znaaj, ukoliko razliveni naftni derivat se ne proiri na okolno zemljite.
To je pre svega usled injenice da toksinost mazuta nije velika, te su akutna i hronina trovanja
mazutom retka. Zapaeno je da su kod trovanja sa smrtnim sluajevima pri direktnoj kontaminaciji sa
naftom i naftnim derivatima mnogo ee uzroci trovanja u primesama i aditivima nafte i derivata,
nego u samoj nafti i derivatima.
Akutna trovanja deavala su se najee kod ulaska u prazne cisterne radi pranja. Delovanje
benzina kao lako isparljivog je posledica njegovog rastvaranja u lipoidima modanih elija. Simptomi
su: vrtoglavica, nesvest, kolaps, grevi, koma i mogui smrtni ishod. Hronino trovanje naftom i
derivatima nafte je posledica udisanja manjih koliina benzinskih para. Tom prilikom dolazi do
oteenja plua, jetre, bubrega i bolnih reakcija na pritisak perifernih nerava, bezrazlone euforije,
histerine reakcije i sl.
Meutim, u sluaju eerane se radi o moguem akcidentnom izlivanju mazuta, koji je znaajno
manje isparljiv od benzina, a takoe i znatno tee zapaljiv, tako da ne treba oekivati nikakve posebne
zdravstvene simptome kod kratkotrajne kontaminacije organizma parama mazuta u vazduhu niske
koncentracije na otvorenom prostoru. To je jedan od razloga zbog ega tena goriva u vazduhu nisu
normirana pravilnicima o graninoj vrednosti imisije, odnosno o maksimalno dozvoljenoj
koncentraciji u radnim prostorima.
Prema nama dostupnim saznanjima u bivem SSSR-u nafta i benzin u radnim prostorijama su bili
normirani sa:
- u radnim prostorijama MDKrp= 100 mg/m3,
- na otvorenom prostoru MDKos = 1 mg/m3.
Da isparenja tenih goriva ne spadaju sama po sebi u kategoriju visokog zdravstvenog rizika, vidi
se i po tome to se u celom svetu pumpe za pretakanje i distribuciju goriva stanovnitvu nalaze u
samim centralnim gusto naseljenim zonama svih svetskih gradova, oko kojih su vee koncentracije
para tenih goriva, koja se intenzivno oseaju ulima, bez posebne mogunosti da nanose tetu
zdravlju stanovnitva.
Jedan od osnovnih opasnih polutanata koji se nalaze u gasnom oblaku nastalom sagorevanjem
tenog goriva je otrovni gas ugljen monoksid (CO), koji se moe nalaziti u znaajno opasnoj
koncentraciji u gasnom oblaku i okolnom vazduhu, zbog specifinih uslova sagorevanja velike mase
tenih goriva, koji su posebno nepovoljni u zatvorenom prostoru, dok su na otvorenom prostoru
neuporedivo blai.
Osim CO, postoje u mnogostruko manjim koliinama i drugi opasni gasni polutanti u dimnom
oblaku, pre svega sumpor, aromatini i policiklini ugljovodonici (benzen, toluen i dr.), ali je na
otvorenom prostoru, gde je mogunost brze evakuacije iz ugroene zone poarom neuporedivo vea,
njihova mogua koncentracija u sluaju poara izazvanog paljenjem tenih goriva neuporedivo nia od
moguih koncentracija opasnog gasa CO, tako da su i eventualne posledice vremenski ogranienom
izlaganju njima mnogo nieg znaaja od posledica eventualnog vremenski ogranienog izlaganja
gasnom polutantu CO.
Ugljen monoksid je specifino i atipino jedinjenje jednog atoma ugljenika sa jednim atomom
kiseonika, koje je u osnovnoj molekulskoj vezi slinije vezama u organskim spojevima i kod
elementarnog azota (N2), nego slinim spojevima sa kiseonikom u hemiji neorganskih jedinjenja. CO
je bezbojan gas, bez mirisna, vrlo malo je laki od vazduha (molekularna teina CO iznosi 28.1), jako
je otrovan gas koji spada u krvne otrove.
CO nastaje nepotpunim sagorevanjem goriva koje sadri ugljenik, kao i u industrijskim i

biolokim procesima oksidacija, zatim pri sagorevanju pogonskih goriva kod motornih vozila, koji
isputaju znatne koliine CO u vazduh pri tlu.
Fizike osobine ugljen monoksida (po SZO):

- taka topljenja -205,1 C,
- taka kljuanja -191,5 C,
- gustina na 0 C i 1 atm 1.250 g/1,
- relativna teina prema vazduhu 0,967.
Rastvorljivost CO u vodi je znaajno niska i iznosi:

- na 0 C i 1 atm. 3,54 ml na 100 ml,
- na 25 C i 1 atm. 2,14 ml na 100 ml,
- na 37 C i 1 atm. 1,83 ml na 100 ml.
Najvei zagaivai sa CO imaju sledee emisija ugljen monoksida u industrijskim procesima:
- Petrohemijska industrija 10,8 39,2 kg na 1000 l preraene nafte.
- Industrija elika 22 - 875 kg po 1 t preraenog elika,
- Topionice sirovog gvoa 72,5 kg po toni dobijenog sirovog gvoa.
Velike koliine ugljen monoksida se stvaraju u proizvodnji koksa.
Iz motornih vozila se ugljen monoksid izbacuje u zavisnosti od reima vonje, to je jedan od

uzroka za propisivanje kvaliteta motora kod motornih vozila, kao i reima vonje u urbanim
sredinama.
Tabela 38. Ugljen monoksid u procentima izduvnih gasova pri razliitom reimu vonje (Po K. A.
BUTUEVOJ)
Tip motora Vonja na prazno Ubrzanje Vonja Usporenje

(ler vonja)
Benzinski motori 5,7-13,8 2,2-4,7 2,4-5,1 4,8 -27
Dizel motor 0,00 0,0-0,1 0,00 0,00
Kod neispravnih karburatora koliina stvorenog ugljen monoksida moe biti znatno vea ak 10
do 12%.
Interesantno je naglasiti da po navedenim podacima, a i po drugim istraivanjima pogon na dizel

sistemu stvara daleko manje ugljen monoksida od benzinskih motora, koji su ipak znatno brojniji na
svim putevima i ulicama sveta.
Poto je ugljen monoksid neto laki od vazduha on se iz industrijskih dimnjaka kree u viim
slojevima atmosfere, pa je zbog toga vei rizik po zdravlje emisija iz motornih vozila, koja isputaju
izduvne gasove u zoni ovekovog stanita.
Interesantno je takoe izneti podatke o prirodnom stvaranju ugljen monoksida u raznim

procesima dekompozicije organske materije. Weinstosk smatra da se u prirodnim procesima
oksidacijom metana stvara dvadeset pet puta vie ugljen monoksida nego ljudskom aktivnou.
Prisustvo ugljen monoksida u peinama je posledica degradacije kalcijum karbonata pod uticajem
geotermike toplote.
Iz navedenim podataka u tabelama 39. i 40. se vidi da se ugljen monoksid nalazi u malim
koliinama u svim slojevima atmosfere
Tabela 39. Stvaranog ugljen monoksida ljudskom aktivnou u tonama u svetskim razmerama (Po
Environmental Protection Agency)
Antropogeni izvori emitovanja CO Emisija CO (u 106 metrikih tona)

Pokretna sredstva
Benzinski motori 197
Dizel motori 2
Avioni 5
Brodovi 18
eleznica 2
Ostala motorna sredstva 26
Stacionarni objekti
Sagorevanje uglja 4
Sagorevanje ulja 1
Industrijski procesi 41
Deponije smea (objekti za sagorevanje smea) 23
Iz ostalih raznih izvora 41
Tabela 40. Sadraj ugljen monoksida na razliitim prirodnim lokalitetima
Lokalitet Imisija CO (mg/m3)

Prizemni slojevi atmosfere 0,01 0,23
Atmosfera iznad mora i okean 0,025 - 009
Rurarni deo Kalifornije 0,07 0,3
Aljaska 0,06 0,8
Nad severnim i junim Atlantikom 0,06 0,2
Na 10 km iznad zemlje 0,15
Srednja konc. CO u troposferi 0,11
Srednja konc. CO u stratosferi 0,03 0,06
Opstanak ugljen monoksida u atmosferi je 2,5 meseci (0,2 godine). Koliina ugljen monoksida je
stabilna bez obzira na prirodne mehanizme purifikacije zagaenja atmosfere. Vegetacija, voda, pa i
samo tlo transformiu ugljen monoksid. Merenja su pokazala velike koliine ugljen monoksida pored
saobraajnica sa velikim obimom saobraaja, ali u koliko se pored puta nalazi nisko rastue zelenilo,
bunje, iva ograda iza njih se ugljen monoksid nije mogao konstatovati. Iako je ugljen monoksid u
vazduhu subotikih ulica stalno prisutan, njegovo prisustvo nije se konstatovalo u priobalju Palikog
jezera. Dokazano je da vegetacija transformie ugljen monoksid u ugljen dioksid. Atmosferilije
uklanjaju ugljen monoksid iz niih slojeva vazduha. Merenjem je utvreno prisustvo ugljen monoksida
u kinici. Tekue vode smanjuju sadraj ugljen monoksida u atmosferi. Ugljen monoksid se stvara u
povrnim slojevima tla delovanjem mikroorganizama i spontano kao neto malo laki od vazduha
kree se lagano ka viim slojevima atmosfere, ili se podie vazdunim vrtlozima, gde se oksidie u
ugljen dioksid najverovatnije delovanjem OH grupa. Westberg smatra da i ugljen monoksid
doprinosi oksidaciji NO u NO2 uz stvaranje ozona.
U mnogim profesijama susree se rizik od izloenosti toksinom delovanju ugljen monoksida. U
rizinu grupu spadaju saobraajni policajci, koji na ulicama sa ivim saobraajem reguliu saobraaj,
radnici u garaama, metalurki radnici, zatim u petrohemijskoj industriji, hemijskoj industriji kao i
vatrogasci. U garaama izmeu 7 i 30 i 8 asova konstatovana je koliina ugljen monoksida od 205
mg/m3, kao i izmeu 19 i 30 i 20 asova. U podzemnim garaama u Rimu utvrena ja koliina ugljen
monoksida ak 570 mg/m3. Ramsev je naao poveanje karboksihemoglobina u krvi radnika od 1,5-
7,3% izloenih koncentraciji ugljen monoksida od 68 mg/m3. Kod puaa sadraj
karboksihemoglobina je bio za 2% vei.
U garaama gde je ventilacija samo preko ulaza, kapaciteta od 300 do 500 vozila prosena
koliina ugljen monoksida je 72 mg/m3 leti, a 61 mg/m3 zimi.
Naeno je kod radnika na motornom liftu da samo 6% imaju povean karboksihemoglobin preko
10%. Kod vatrogasaca angaovanih u duem gaenju poara takoe samo 10% njih imaju poveanu
koncentraciju karboksihemoglobina u krvi preko 10%.
Nepuai izloeni ambijentalnom vazduhu imaju sadraj karboksihemoglobina u krvi 11,5%, a

Svetska zdravstvena organizacija daje neto vee vrednosti za karboksihemoglobin 2,53,0%.
Radnici kod visokih pei su izloeni delovanju ugljen monoksida. SZO preporuuje nivo
karboksihemoglobina za profesionalnu izloenost od 5%.
Tabela 41. Sadraj ugljen monoksida u vazduhu i karbolcsihemoglobina u krvi
CO mg/m3 %HbCO CO mg/m3 % HbCO

5,7 0,87 126,0 16,37
11,5 1,73 130,0 17,60
23,0 3,45 149,0 18,78
34,5 5,05 160,0 19,95
46,0 6,63 172,0 21,05
57,5 8,16 183,0 21,15
68,0 9,63 195,0 23,23
80,0 11,08 206,0 24,26
92,0 12,46 218,0 25,25
103,0 13,80 228,0 26,22
114,5 15,11
Zdravstveni efekti se sastoje u blokiranju crvenih krvnih zrnaca, odnosno hemoglobina u

vezivanju kiseonika i njegovog transporta do elija sa spreavanjem tkivnog disanja. Ugljen monoksid
ima 200 300 puta veu mo vezivanja sa hemoglobinom od kiseonika male koncetracije ugljen
monoksida blokiraju veliki procenat hemoglobina.
Sa druge strane vezani ugljen monoksid sa hemoglobinom mnogo je stabilniji od veze kiseonika
sa njime, te se on mnogo sporije odvaja od hemoglobina nego od kiseonika, to znai da je
karboksihemoglobin mnogo stabilnije jednjenje od oksihemoglobina. Ugljen monoksid spreava
dovoenje kiseonika do tkivnih elija, ali takoe i spreava odvoenje ugljen dioksida iz elija
stvorenog elijskim disanjem.
Akutno trovanje koje najee dovodi do smrti javlja se kod zasienja krvnih zrnaca
karboksihemoglobinom 60-80%. Velika slabost muskulature sa brzim gubitkom svesti mogu biti jedini
simptomi koji su prethodili smrti. Ukoliko je ekspozicija ugljen monoksidu trajala due, zbog manjih
koncentracija u vazduhu, sa blokiranjem eritrocita od 35-40%, onda se javljaju sledei simptomi: jaka
glavobolja, prvo u predelu ela, zatim u zoni potiljka, nagon na povraanje, zatim muno povraanje,
oteano disanje, mentalna konfuzija i kolaps, koji se ne javljaju u svim sluajevima trovanja. Pri
blokadi oko 20% eritrocita ili manje simptomi nisu tako otri, kao to su opta slabost i klonulost.
Znaci i reakcije od strane centralnog sistema uglavnom su posledica smanjene koliine kiseonika
u krvi a manifestuju se sledeim simptomima: smanjenje pamenja, izostaje ona koordinacija,
oteano gutanje, smanjena otrina vida.
Interesantno je istai da se bolji efekat u tretiranju akutnog trovanja ugljen monoksidom postie
davanjem 95% kiseonika sa 5% ugljen dioksida. Efekat je bolji nego kod primene istog kiseonika.
Ponovljena i dua izloenost ugljen dioksidu dovodi do neke poveane tolerancije prema
izloenosti veim koncentracijama ugljen monoksida. Uprkos velikom broju istraivanja o delovanju
ugljen monoksida nema pouzdanih podataka o efektima ponovljene izloenosti manjim koliinama
ugljen monoksida, koji vode ka hroninim oblicima trovanja ovim toksinim gasom.
Ovo miljenje potvruje nalaz pregleda policajaca u Njujorku ak tokom 13 godina, a sumarni
rezultati nisu pokazali bilo kakve znake bolesti i odstupanja od biohemijskih i biolokih indikatora
zdravstvenog stanja.
Za sada nije utvreno da povean sadraj ugljen monoksida u vazduhu doprinosi oboljevanju od
respiratornih infekcija, koje su u svim svetskim zdravstvenim statistikama na prvom mestu na lestvici
morbiditeta. Bronhitis i zapaljenje plua obino se javljaju zbog besvesnog stanja i povraanja kojom
prilikom eludani sadraj prodire u disajne puteve i plua izazivajui akutne simptome zapaljenja.
Eksperimenti sa aerosolom stafilokoka su udisali ljudi u atmosferi sa 10 30 ppm ugljen

monoksida pa ak i veim koncentracijama utvreno je da ova koliina ugljen monoksida nije
sniavala otpornost disajnih puteva i plua. Eksperimenti na ivotinjama pokazali su da ugljen
monoksid nije sniavao otpornost i prema tuberkulozi.
Kod trovanih ugljen monoksidom zapaene su patoloke reakcije srca i krvnih sudova kao to su:
ubrzan puls, ekstrasistole, labilnost krvnog pritiska i drugi znaci slini angini pectoris, proirenje srca.
Pad krvnog pritiska je ei od poveanog, ovaj simptom zapaen je kod radnika koji su due vreme
bili izloeni poveanim koncentracijama ugljen monoksida.
Poremeaj sprovodljivosti sranih impulsa (atrioventikularni) javlja se posle ekspozicije od 1-1,5

godine poveanim koncentracijama CO, koje najee traju i posle prestanka delovanja poveanog
sadraja ugljen monoksida. Primeuje se nepravilni rad miia leve komore srca. Moe se rei da se
kod izloenosti ugljen monoksidu susreu mnoge kardiovaskularne abnormalnosti. U Japanu je
konstatovana pojava oteenja sranog miia kod 18% japanskih seljaka, koji su radili na njivama
iznad kojih je bio povean sadraj ugljen monoksida.
Kod kombinovanog efekta norme su mnogo stroije, poto udrueno delovanje izaziva tee
zdravstvene efekte. Na sreu iako malobrojna istraivanja u ovom pravcu ukazuju da udrueno
delovanje ne poveava toksinost ugljen monoksida. Ispitivanja su vrena sa ingradijentima, koji su
najee kao strane materije nalaze u vazduhu: ozon, azotovi oksidi, peroksiacetilnitrat. Takoe nije
utvreno poveano udrueno dejstvo ugljen monoksida i buke.
Budui da se kod aneminih osoba najee susree manjak hemoglobina i da je zbog toga
umanjen i transport kiseonika zbog toga je logino da je izloenost ugljen monoksidu opasnija kod
aneminih ljudi nego kod zdravih osoba. Treba istai da se kod aneminih osoba endogeni
karboksihemoglobin stvara u veem obimu nego kod zdravih ljudi. Zdravi produkuju 18 mikromola
ugljen monoksida na sat sa stvaranjem karboksihemoglobina od 0,5-0,8 %, dok anemini produkuju 31
do 158 mikromola ugljen monoksida sa nivoom karboksihemoglobina od 0,3 do 5,2 %. Primer jedne
osobe sa niskim sadrajem hemoglobina 7 g/100 ml izlagane vazduhu sa 22,9 mg/m3C u toku 4 asa,
koncentracija karboksihemoglobina iznosila je 4,5 %, a kod zdravih osoba nivo karboksihemoglobina
iznosi 2,5%. Nalaz ukazuje da su anemine osobe osetljivije na tetno delovanje ugljen monoksida.
Nema dovoljno podataka za sigurnu potvrdu kancerogenog i mutagenog efekta ugljen

monoksida.
Prema naim propisima Sl. gl. RS br. 54 od 1992. godine Pravilnik o graninim vrednostima,
metodama merenja, imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka date
su norme za sadraj ugljen monoksida u nenastanjenim i nastanjenim podrujima, tabela 42.
Tabela 42. Norme za sadraj ugljen monoksida u nenastanjenim i nastanjenim podrujima
ugljen monoksid mg/m3

Ingradijent
24 h 8h
Nenastanjena i rekreativna podruja 3 5
Nastanjena podruja 5 10
U ranijem Zakonu o zatiti vazduha od zagaivanja predviena je srednja dnevna koncentracija

od 1 mg/m3, a pojedinana u toku dva asa 3 mg/1 (Sl. gl. SRS 8/1973).
Tabela 43. Norme za ugljen monoksid za neke razvijene zemlje
vreme u
Zemlja koliina mg/m3
asovima
SAD 10 8
Rusija 1 24
Kanada 15 8
Japan 11 24
Italija 56 0,5
Argentina 50 1
Rumunija 6 0,5
eka 1 24
Iz iznetih podataka se vidi da su norme razliite u pojedinim zemljama ali su uvek ispod granica
koje mogu podii nivo karboksihemoglobina u krvi. Norma za radnu sredinu iznosi 58 mg/m3 ili 50
ppm.
Osim CO, kao nepovoljnu posledicu sagorevanja tenih goriva na otvorenom prostoru treba jo
napomenuti i nastajanje slobodnih organskih radikala, veoma reaktivnih spojeva, po svojoj strukturu
meuprodukata sloenih organskih reakcija i procesa, koji u ambijentalnom vazduhu mogu izazvati
pojavu veeg broja neeljenih reakcija prisutnog hemijskog sadraja u vazduhu.
Kao direktna posledica postojanja i delovanja slobodnih radikala u prizemnim slojevima

atmosfere se mogu navesti nastajanja hemijske magle, fotohemijskog smoga i slinih veoma
zdravstveno nepovoljnih atmosferskih pojava, koje ne samo da su stabilne u duem vremenskom
periodu, ve su, slino klasinom smogu (londonska magla) kao posledici sagorevanja vrstih fosilnih
goriva, uzronici rasprostranjenih zdravstvenih problema stanovnitva, pre svega respiratornih organa.
Prvi put je vei istraivaki zdravstveni znaaj ovih tipova magle i smoga na lokalno
stanovnitvo istraivan u Los Anelosu (USA) pa se ponekad fotohemijski smog naziva i L.A. smog.
4.3.5. Procena posledica na ivotnu sredinu
Procena posledica po ivotnu sredinu se vri na osnovu:
potencijala opasne materije da prodre u ivotnu sredinu (rastvorljivost u vodi,

isparljivost, sorpciona i desorpciona svojstva);
biolokih karakteristika (biokoncentracija, metabolizam, koeficijent razdvajanja
oktanol/voda);
stabilnosti u prirodi (hemijske transformacije, bioloke transformacije-
biodegradacije);
toksinosti (akutne i hronine) za sisare, ptice, ribe, dafnie i alge;
efekata na biljke.
I.3. TREA FAZA PROCENA RIZIKA
1. Procena verovatnoe nastanka udesa;

2. Procena moguih posledica;
3. Ocena rizika.
Procena rizika od opasnih aktivnosti i udesnih situacija (poar, eksplozija, toksino delovanje)
odreuje se na osnovu procene verovatnoe nastanka udesa i moguih posledica.
I.3.1. Procena verovatnoe nastanka udesa
U izvetaju koji je pripremio ameriki institut za naftu (API), u analiziranju osamdesetosam

nesrea koje su se dogodile u radu fabrike, zabeleeni su sledei uzroci:
kvar na opremi 28 %
ljudski faktor 28 %
pogrean projekat 13 %
neodgovarajue procedure 11 %
nedovoljna kontrola 5%
poremeaji u procesu distribucije 2%
obuka obrazovanje 13 %
Prema podacima Meunarodne Organizacije Rada (MOR) velike nesree u 40% sluajeva
dogaaju se prilikom transporta.
Analitiari su uoili da se skoro sve nesree mogu spreiti potujui sledee principe kao
generalnu filozofiju zatite od poara i eksplozije u gasnim, naftnim i drugim srodnim fazama
distribucije:
o spreiti direktno izlaganje pojedinaca poaru i opasnostima od eksplozije,
o u sistem distribucije ugraditi savremenu opremu,
o pridravati se zakona i propisa,
o postii nivo rizika od poara i eksplozija koji je prihvatljiv za zaposlene, javnost, lokalnu i
nacionalnu vladu i samo preduzee,
o postii isplativ i praktian pristup u smanjenju rizika,
o smanjivati prostor izvora opasnosti,
o reagovati na radne potrebe i elje,
o eliminisati ili spreiti namerne tete u koje su uvueni zaposleni,
o razmotriti interese poslovnih partnera,
o zatita ugleda preduzea.
Verovatnoa nastanka udesa procenjena je na osnovu uraene identifikacije opasnosti od udesa i

analize posledica, dosadanjih iskustava u fabrici.
Na osnovu prethodnih razmatranja mogle bi se pretpostaviti sledee verovatnoe nastanka udesa:
Nivo Verovatnoa
Dogaaj kvar Verovatnoe udesa
Manja curenja: oteenje dihtunga,

ventila, korozija i sl. 4 Mogua (10-1 god-1)
Jaa curenja: pucanje dihtunga,

ventila, fleksibilna creva i sl. 3 Mala (10-3-10-1 god-1)
Isticanje tene ili

gasne faze: pucanje cevovoda
i sl. 2 Veoma mala (10-5-10-3 god-1)
Eksplozija poar: pucanje cisterne,

rezervoara i sl. 1 Izuzetno mala (<10-7 god-1)
Procenjujui verovatnou nastanka udesa u celini za kompleks, prema kategorijama naznaenim

u Pravilniku o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa, moe se rei da je verovatnoa
2, s obzirom da do udesa moe doi pri uobiajenom voenju procesa i odravanju opasnih instalacija.
I.3.2. Procena moguih posledica
Verovatnoa nastanka udesa procenjuje se na osnovu podataka o dogaajima i udesima na

istim ili slinim instalacijama kod nas i u svetu (meunarodna baza podataka) i podataka dobijenih
identifikacijom opasnosti.
Mogue posledice po ivot i zdravlje ljudi, materijalna dobra i ivotnu sredinu procenjuju se na
osnovu podataka dobijenih analizom povredivosti.
Pri proceni moguih posledica od udesa u fabrici moraju se razdvojiti tetne posledice po ivot i
zdravlje ljudi od procene materijalne tete, kao i mogue negativne posledice unutar kompleksa od
posledica izvan kompleksa.
Procena verovatnoe nastanka udesa vri se na jedan od sledeih naina:
Istorijski pristup se koristi statistikim podacima o registrovanim dogaajima na istim

instalacijama kod nas i u svetu. Na masovne pojave primenjuje se zakon velikih brojeva: pri
velikom broju slinih pojava njihov srednji rezultat prestaje da bude sluajan pa se moe predvideti sa
velikom pouzdanou. Verovatnoa nastanka udesa izraava se numeriki;
Analitiki pristup se primenjuje u sluaju da se ne radi o masovnim pojavama, a zasniva se

na identifikaciji opasnosti. Za manje instalacije verovatnoa nastanka udesa moe se izraziti
numeriki. Za vee instalacije, zbog velikog broja interakcija i mogunosti greke u primeni
modela, verovatnoa nastanka udesa izraava se opisno kao mala, srednja ili velika;
Kombinovani pristup je kombinacija istorijskog i analitikog.
Verovatnoa nastanka udesa je MALA ako se pri uobiajenom voenju tehnolokog
procesa i odravanju opasnih instalacija proceni da nee doi do udesa za predvieno vreme trajanja
opasnih instalacija.
Verovatnoa nastanka udesa je SREDNjA ako se pri uobiajenom voenju tehnolokog procesa
i odravanju opasnih instalacija proceni da moe doi do udesa za predvieno vreme trajanja opasnih
instalacija.
Verovatnoa nastanka udesa je VELIKA ako se pri uobiajenom voenju tehnolokog

procesa i odravanju opasnih instalacija proceni sa e doi do udesa za predvieno vreme trajanja
opasnih instalacija.
I.3.3. Ocena rizika
Na osnovu procene verovatnoe nastanka udesa i moguih posledica u fabrici, pri emu su
posebno razmotrena najkritinija mesta, koja su prikazana u tabeli identifikacije rizika u
najnepovoljnijim situacijama, rizik po zdravlje i ivot ljudi, kao i rizik za materijalna dobra na nivou
fabrike mogao bi se kvantifikovati kao MALI do SREDNJI.
U zavisnosti od obima udesa, i rizik po zdravlje i ivot stanovnitva i materijalna dobra izvan
kompleksa bi bio razliitog nivoa. U sluaju udesa manjeg intenziteta rizik bi bio praktino
ZANEMARLJIV, dok bi u sluaju najnepovoljnijeg razvoja dogaaja i stepen rizika bio SREDNJI do
VELIK.
Ukoliko bi dolo do udesa u fabrici, posledice po zdravlje i ivot radnika, pri najnepovoljnijim
situacijama mogla bi dostii nivo VELIKE. U ovom sluaju bi i posledice po stanovnitvo Sente, bi
dostigle nivo ZNAAJNE.
Kada su u pitanju materijalna dobra i mogue tete od udesa, direktne posledice (oteenja
objekata, ureaja, instalacija i sl.) bi se mogle proceniti kao SREDNJE.
teta na prirodnim i materijalnim dobrima izvan fabrike i ivotnoj sredini u celini, zavisie od
vrste i obima udesa u fabrici i moe se pretpostaviti da bi jedino u sluaju najnepovoljnijeg razvoja
dogaaje (poar velikih razmera, eksplozija, oslobaanje toksinih gasova i para) dostigle nivo
ZNAAJNIH do OZBILJNIH, a u sluaju manjih akcidenata na kompleksu bi bile ZANEMARLJIVE.
Pored ocene da bi u najnepovoljnijem sluaju udesa u fabrici, postojao SREDNJI rizik po

zdravlje i ivot radnika na nivou kompleksa, kao i za materijalna dobra, moemo zakljuiti da bi se
primenom propisanih tehniko-tehnolokih, organizacionih, sigurnosnih i bezbednosnih mera, rizikom
i u najnepovoljnijim situacijama moglo upravljati, tako da se pretpostavljeni rizici mogu prihvatiti.
Manipulaciju sa opasnim materijama treba zabraniti u periodu pojava velikih atmosferskih

padavina ili manipulaciju obavljati sa vie zaposlenih uz primenu dodatnih mera bezbednosti.
Nakon uvida u raspoloivu dokumentaciju objekata kao i postojeeg stanja na licu mesta,
uraena je analiza opasnosti od udesa u skladu sa odgovarajuim odredbama Pravilnika o
metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine, merama
pripreme i merama otklanjanja posledica, (Sl. Glasnik RS br. 60/94.) i na osnovu lana 47. stav 1.
taka 3) Zakona o dravnoj upravi (Slubeni glasnik RS, broj 79/05), Ministar za zatitu ivotne
sredine je izdao Instrukciju o primeni Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog
udesa..
Analiza opasnosti od udesa je opisana u prethodnim poglavljima, a rezultati prikazani u

odgovarajuem poglavlju pomou dijagrama i odgovarajuih mapa.
Analiza je uraena simulacijom moguih udesnih situacija u uslovima normalnog rada kao i u
manje verovatnim ali sa daleko veim posledicama kao to su eksplozije opasnih materija u
maksimalnoj koliini.
Za potrebe prorauna, korieni su ranije navedeni programski paketi koji automatski vre
izbor modela prorauna zavisno od vrste potencijalnog polutanta.
U svim sluajevima je razmatrano zagaenja vazduha u spoljanjem (outdoor) kao i zatvorenom

prostoru (indoor) zato to posledice zagaenja vazduha u veoma kratkom roku mogu izazvati neeljene
ili ak fatalne posledice.
Verovatnoa zagaenja zemljita ili vode usled havarijskog isputanja je eliminisana ili svedena
na najmanju moguu meru zahvaljujui primenjenim tehnikim merama zatite, kao to je mogunost
stvaranja zapreka za oticaj otpadnih voda i svaki rezervoar opasne materije ima svoju adekvatnu
tankvanu.
Izvrena je simulacija isputanja supstanci u otvoreni prostor na bazi procena koje odgovaraju
emisiji iz sekundarnih izvora opasnosti (nedovoljna zaptivenost spojnih elemenata), do havarijskih
situacija koje podrazumevaju naglo isticanje u relativno kratkom vremenskom periodu.
Dobijene su vrednosti koje pokazuju udaljenost karakteristinih koncentracija u zavisnosti od

najnepovoljnijih vremenskih uslova. Na mapama su prikazana rastojanja do kojih se mogu prostirati
otrovne (ERPG i TEEL), kao i koncentracije koje pri duoj vremenskoj izloenosti mogu izazvati
zdravstvene probleme (MDK). Granine vrednosti imisije nisu razmatrane poto su u pitanju
koncentracije mnogo manje od prethodno navedenih.
Mape na kojima su prikazane maksimalne udaljenosti na kojima se u nepovoljnim uslovima mogu

oekivati posmatrane koncentracije, nisu dovoljan pokazatelj. Vremenski zavisni dijagrami koji
prikazuju trajanje kritinih koncentracija na odreenom spoljanjem i unutranjem prostoru potpuno
dopunjuju potrebnu sliku mogueg dogaaja. Iz tih podataka su dobijeni sledei zakljuci:
Izloenost odreenog podruja opasnim koncentracijama je u najnepovoljnijim sluajevima
i meteorolokim prilikama vremenski ograniena na period od nekoliko minuta do vie dana;
I pored navedenog, u sluaju akcidentnih situacija ije posledice mogu zahvatiti deo naselja
potrebno je alarmirati stanovnitvo na odgovarajui nain, u cilju spreavanja panike;
Koncentracije u otvorenom prostoru su mnogo vee nego u zatvorenom prostoru. To je
osnovni razlog zbog ega se preporuuje ostanak u zatvorenom prostoru nakon alarmiranja;
Vrednosti date u proraunima su u izvesnoj meri predimenzionisane, to je jedna od

olakavajuih okolnosti u ovoj analizi;
Dodatnu olakavajuu okolnost predstavlja i esta promena pravca vetrova, to doprinosi

boljoj disperziji polutanata.
ZAKLJUAK
Sagledavanjem mogueg nivoa udesa moe se zakljuiti da se pri najnepovoljnijim uslovima,

mogui nivo udesa moe proiriti kratkotrajno na delove naselja ime se nivo udesa
utvruje kao DRUGI nivo;
Sagledavanjem primenjenih tehnikih i organizacionih mera koje su na snazi u EERANI
kao i injenice da u dosadanjoj radu nisu zabeleene incidentne situacije, kao i da je
proizvodnja bazirana sa gotovim sirovinama koje se dopremaju u fabriku, zakljuuje se da je
verovatnoa nastanka udesa MALA;
Na osnovu moguih posledica po ivot i zdravlje ljudi kao i ivotnu sredinu rizik se ocenjuje
kao SREDNJI (III);
Na osnovu usvojenog srednjeg rizika moe se konstatovati da mogue posledice mogu biti
OZBILJNE.
Na osnovu svih pokazatelja, moe se zakljuiti da:

Rizikom se moe upravljati;
AD fabrika eera TE-TO u svakom momentu raspolaemo sa obuenom ekipom zaposlenih radnika
od 23 ljudi i moemo zakljuiti da: RIZIK SE MOE PRIHVATITI.
Na osnovu Metodologije upravljanja rizikom od udesa (Slubeni Glasnik RS boj 30/94 i 63/94) izvrena je ocena rizik za mogue udesne situacije u fabrici
AD FABRIKA EERA TE-TO, Senta.
(I) Zanemarljiv
(II) Mali
(III) Srednji
(IV) Veliki
(V) Veoma veliki
Red. Kategorije
br. Udes kod: Oekivane posledice
rizika I II III IV V
Rezervoar za sumpornu
kiselinu opasnost od izlivanja Postoji opasnost od zagaenja fabrikog kruga fabrike, pare mogu ugroziti
kiseline prilikom pretakanja iz preduzea oko fabrikog kruga u preniku od nekoliko stotina metara. Ako
1. autocisterne, ili zbog oteene X vreme udesa se poklopi sa velikim letnjim pljuskovima, onda moe doi i do
armature ili na autocisterni ili zagaenja i sistema za preradu otpadnih voda, kao i do zagaenja laguna u
na rezervoaru, ili zbog Makou.
oteenja rezervoara
Rezervoar za formalin Poar
zbog samozapaljenja - Postoji opasnost od zagaenja fabrikog kruga fabrike, pare mogu ugroziti
Opasnost od izlivanja prilikom preduzea oko fabrikog kruga u preniku od nekoliko stotina metara. Ako
2. pretakanja iz autocisterne, ili X vreme udesa se poklopi sa velikim letnjim pljuskovima, onda moe doi i do
zbog oteene armature ili na zagaenja i sistema za preradu otpadnih voda, kao i do zagaenja laguna u
autocisterni ili na rezervoaru, Makou.
ili zbog oteenja rezervoara
MRS prirodnog gasa

Dolazi do zagaenja vazduha u preniku od oko 1.000 m. Ako doe i do
3. Opasnost od poara i X
eksplozije, tada su ugroene i zgrade unutar fabrikog kruga.
eksplozije
Red. Kategorije
br. Udes kod: Oekivane posledice
rizika I II III IV V
Poar na rezervoaru prouzrokuje i eksploziju. Toksini produkti sagorevanja ire

se u zavisnosti od trenutnog pravca duvanja vetra, ali generalno zahvataju
prostor tzv zone smrtnosti od 40 m, dok je irina zone evakuacije je na 2.359 m.
Nastali poar ugrozie radnike fabrike, ostala preduzea i oko 102 stanovnika
Nadzemni rezervoar mazuta Sente. Prouzrokovae materijalnu tetu.
4. X Kada nastane poar od naftnih derivata, mogue je da u zoni smrtnosti doe
opasnost od poara
do:
- smrti radnika
- pojave opekotina III stepena,
- guenja radnika u zavisnosti od vida udesa i udaljenosti radnika od mesta
samog udesa.
Poar na rezervoaru prouzrokuje i eksploziju. Toksini produkti sagorevanja ire

se u zavisnosti od trenutnog pravca duvanja vetra, ali generalno zahvataju
prostor tzv zone smrtnosti od 24 m, dok je irina zone povredivosti na 51 m.
Nastali poar ugrozie radnike fabrike i prouzrokovae materijalnu tetu.
Podzemni rezervoar D-2 Kada nastane poar od naftnih derivata, mogue je da u zoni smrtnosti doe
5. X
opasnost od poara do:
- smrti radnika
- pojave opekotina III stepena,
- guenja radnika u zavisnosti od vida udesa i udaljenosti radnika od mesta
samog udesa.
OBRAZAC POPUNIO
Funkcija:Ruk. smene proizvodnje
Telefon: 024/ 646 209
II. MERE PREVENCIJE, PRIPRAVNOSTI I
ODGOVORA NA UDES
II. Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes
U ovoj fazi upravljanja rizikom od udesa vre se pripreme za otklanjanje mogunosti nastanka
udesa, kako bi rizik od opasnih aktivnosti i opasnih materija na odreenom prostoru bio prihvatljiv.
Upravljanje rizikom od udesa odvija se kroz sledee faze:
1. prva faza prevencija
2. druga faza pripravnost
3. trea faza odgovor na udes
II.1. Prva faza PREVENCIJA
Prevencija je skup mera i postupaka koji se preduzimaju na mestu udesa, a imaju za cilj
spreavanje ili umanjenje verovatnoe nastanka udesa i moguih posledica. Mere i postupci prevencije
odreuju se na osnovu podataka dobijenih procenom opasnosti od udesa.
1. Prostorno planiranje
Za potrebe fabrike izgraena je energana kao jedinstveni termoenergetski sistem za proizvodnju

tehnoloke pare i potrebe energije za zagrevanje kako proizvodnih prostorija, tako i prostorija slubi
odravanja, kao i prostorija administrativno tehnikih slubi radne organizacije za vreme niskih
temperatura. Objekat energane nalazi se jugoistono od glavne proizvodne hale, izgraen od
vatrootpornog matreijala. Sa stanovita funkcioni-sanja sistema razlikujemo sledee objekte u
energani:
1. turbo hala
2. silosi za ugalj
3. kotlarnica
4. aneks
Da bi se ostvarila efikasnost zatite od poara osnovni preduslov, pored sprovoenja planom

utvrenih mera i reenja, uspostavljanje efikasnog sistema za otkrivanje, aktiviranje, javljanje i
uzbunjivanje u sluaju poara i drugih moguih nesrea.
Polazei od osnovnih ciljeva i zadataka, planom se predvia uspostavljanje sledeih sistema:

1. Prihvata sa postojee stanje postavljanja telefonske slobodne veze, i to:
- sa gradom, neposredno pet linija,
- lokalna telefonska veza unutar kruga fabrike.
2. Automatska detekcija, aktiviranje i to:
- automatska detekcija poara na pojavu dima i poviene temperature: u svim
skladitima;
- runi javljai poara kod: magacina suvih rezanaca sa obe strane, na etaama
(odeljenja prirunih radionica), glavne proizvodne hale, etaama aneksa glavne
hale, kod magacina zapaljivih tenost, graevinskog pogona, u energani, u suari i
kod odelenja za uvreavanje i kod magacina eera.
itav sistem automatske detekcije javljanja poara predstavlja homogenu celinu, povezana preko
centrale kod stalne deurne slube unutranje kontrole zatite od poara Fabrike.
2. Tehnoloko poboljanje procesa i izbor onih tehnologija koje manje zagauju ivotnu
sredinu
Na kompleksu eerane izgraeni je sistem za preradu otpadnih voda sa dekanterom, bazenom za

oksidaciju i denitrifikatorom, kao i lagune za separaciju zemljita poreklom od pranja eerne repe.
Izgraene su saobraajnice i platoi za redovnu komunikaciju i manipulaciju, kao i ureenim
povrinama na otvorenom prostoru, a kompleks je ograen zatitnom ogradom.
3. Blagovremeno otklanjanje tehniko-tehnolokih nedostataka
Iz dosadanjih analiza se vidi da su u sluaju udesa ugroeni:

- Fabriki krug eerane,
- Zemljite u okolini i sistem kanalizacije sa lagunama.
Za odbranu laguna i poljoprivrednog zemljita postoje mesta za spreavanja proirenja zagaenja

i to:
- U sluaju akcidentnog razlivanja opasne materije onemoguiti njegovo spiranje od atmosferskih
voda sa manipulativne betonske piste. Na manipulativnoj betonskoj povrini najlaka je
dekontaminacija.
- Od aero zagaenja ugroene su: fabriki krug, ua i ira okolina od par stotina metara do 1.000
m.
Tim za saniranje posledica akcidenta jedino je nemoan u sluaju zemljotresa razorne jaine.
Analizom zadnjih 1.000 godina, na ovim prostorima tako neto se nije desilo, a nema ni takvih
prognoza koje na ovim prostorima predviaju hurikane ili velike zemljotrese.
Jedino su nemoni kod zemljotresa razorne jaine. Analizom zadnjih 1.000 godina, na ovim
prostorima tako neto se nije desilo, a nema ni takvih prognoza koje na ovim prostorima predviaju
hurikane ili velike zemljotrese.
PROIZVODNJA EERA u cilju otklanjanja uslova i pojava koje pogoduju nastanku

akcidentnih situacija u ovom delu kompleksa, potrebno je preduzimati sledee preventivne mere:
tehnoloki proces proizvodnje eera voditi uz permanentno praenje stanja i funkcionisanje
kompletnog sistema, kao i uz potovanje utvrenih parametara i reima rada pri manipulaciji i
postupanju sa opasnim materijama;
posebnu panju posvetiti redovnoj kontroli svih ureaja, opreme i instalacija u pogonu.
Redovno kontrolisati ispravnost elektrinih ureaja i opreme, a o neispravnostima odmah
obavestiti odgovorne radnike na odravanju;
zabranjeno je korienje dodatnih i improvizovanih termo-elektrinih i drugih grejnih aparata i
ureaja u radnim prostorijama, kao i provizorno postavljenih elektrinih vodova;
izuzetno, u kancelarijama, zajednikim prostorijama za radnike i sl., a pod uslovima koje
pismeno odredi operativni organizator za protivpoarnu zatitu, mogu se koristiti odreeni
dodatni termo-elektrini aparati i ureaji;
svi termo-elektrini i drugi aparati i ureaji, nakon korienja i pri naputanju radnih prostorija,
obavezno se moraju iskljuiti. Obaveza iskljuivanja sa elektrinog napona, nakon korienja,
odnosi se i na sve nepotrebne elektrine aparate i ureaje;
prirunu radionicu izmestiti iz proizvodnog pogona ili je od ostalog dela objekta odvojiti
konstruktivnim elementima otpornim prema poaru;
redovnom i kvalitetnom izvravanju poslova odravanja i popravki posvetiti posebnu panju,
radi eliminisanja uslova koji pogoduju nastanku poara;
radove na odravanju poveravati strunim radnicima, uz preduzimanje odgovarajuih
preventivnih mera zatite od poara;
radove sa otvorenom vatrom, ureajima sa usijanim povrinama i aparatima za zavarivanje,
rezanje i lemljenje u proizvodnom pogonu treba izbegavati kad god je to mogue, a izuzetno se
mogu obavljati tek poto se prethodno pribavi odobrenje od strane operativnog organizatora
protivpoarne zatite, preduzmu utvrene mere zatite od poara i obezbede sredstva za gaenje
poara;
koliinu ambalae za pakovanje eera (PE i dambo vrea) i paleta u pogonu ograniiti na
neophodne za potrebe jedne smene;
upakovan eer redovno iznositi iz pogona, u posebno, za tu namenu ureeno skladite;
eer se skladiti i njima se rukuje u prostorijama koje moraju biti iste i suve, sa prirodnom
ventilacijom i zatiene od poara i u kojima eer ne sme doi u dodir sa atmosferskim
padavinama, toplotom i materijama sa kojima moe burno reagovati. Pod skladita mora biti
suv, tvrd, negoriv i gladak, tako da se moe lako istiti;
u proizvodnom pogonu i na skladitima sirovina zabranjeno je puenje, upotreba otvorenog
plamena i sredstava za paljenje, kao i ulazak nezaposlenim licima i skladitenje materija koje
mogu izazvati eksploziju;
o merama zabrane postaviti odgovarajue oznake upozorenja;
transportna i manipulativna vozila koja ulaze u skladitne prostorije moraju biti opremljena
prenosnim aparatom za gaenje poara. Izduvna cev na vozilima mora imati hvata varnica;
u skladitu je zabranjeno dolivanje maziva i goriva u vozila, kao i punjenje i rukovanje
akumulatorima;
prolazi i slobodan prostor u skladitima moraju biti uvek isti i na njima se ne sme nita
skladititi;
putevi za evakuaciju iz skladita prema bezbednom prostoru moraju biti neprekidni, ravni, sa
to manje krivina, uvek slobodni i nezakreni;
uskladitavanje eera zabranjeno je ispred razvodnih ormara elektrine struje i prekidaa,
aparata za gaenje poara i hidranata, kao i naspram svih ulaza u objekte, kojim se
onemoguava nesmetani pristup, odnosno njihovo korienje;
visina sloga vrea u privremenom skladitu ograniena je karakteristikama mehanizacije, a
irina sloga ne sme biti vea od 6,2 m;
oko svakog sloga mora postojati prolaz najmanje irine 1 m, odnosno toliki da je mogu
pristup vozila za odvoenje ugroenih vrea u sluaju poara ili druge potrebe;
eer se troi ili iznosi istim redom kako je i pristizalo u privremeno skladite;
upakovan eer se moe stavljati na palete, pod uslovom da su one ispravne, iste i nezauljene,
dok se prazne drvene palete moraju drati izvan privremenog skladita;
transportne trake moraju imati automatsko iskljuivanje pogona u sluaju preoptereenja.
uplje osovine i valjci kod transportne opreme moraju biti izvedeni tako da u njih ne moe ui
eer, a pokretni delovi transportne opreme i ureaja redovno se iste i odravaju u ispravnom
stanju;
ulja i masti na svim ureajima menjaju se izvan skladita ili u praznom i istom skladitu, a
zamaeni delovi ureaja moraju se dobro oistiti;
radovi u vezi sa odravanjem skladita pri kojima se razvija plamen ili toplota (zavarivanje,
rezanje, bruenje, lemljenje i dr.) izvode se u praznom i istom skladitu i kada su ureaji i
oprema u njemu oieni;
izuzetno, ovi radovi se mogu obavljati, pod uslovom da se preduzmu sigurnosne i protivpoarne
mere;
mesto na kome su izvoeni radovi mora biti pod nadzorom vatrogasne strae jo 10 h posle
zavretka radova;
metalne posude, cevi, kuita i drugi ureaji u skladitu moraju se detaljno oistiti pre popravke
pri kojoj se razvija plamen ili toplota;
sve radne prostorije u objektima urediti i iz njih ukloniti nepotreban i otpadni materijal. Po
zavretku rada, otpadni materijal, kao i PE i dambo vree izneti iz radnih prostorija i odloiti
na odreeno mesto;
otpadni materijal redovno iznositi sa kompleksa.
KOTLARNICA u cilju otklanjanja uslova i pojava koje pogoduju nastanku akcidentnih
situacija u ovom objektu potrebno je sprovoditi sledee mere:
vriti stalan nadzor nad funkcionisanjem ugraenih ureaja, opreme i instalacija u kotlarnici u
toku rada kotlovskog postrojenja, a poslove nadzora poveriti odgovarajuim strunim
radnicima;
periodine preglede i ispitivanja kotlovskog postrojenja vriti po uputstvu proizvoaa i u
skladu sa tehnikim propisima;
gasnu loinu instalaciju kod kotla na prirodni gas, u fazi eksploatacije moe nadgledati samo
lice sa proverenom osposobljenou za rad na konkretnoj opremi i instalaciji i to prema
Uputstvu o rukovanju i odravanju;
Uputstvo o rukovanju i odravanju gasne kotlarnice mora se postaviti na vidno mesto u
kotlarnici;
sastavni deo Uputstva o rukovanju i odravanju gasne kotlarnice ini Uputstvo o rukovanju
gasnom loinom instalacijom;
u kotlarnicu zabraniti ulaz nezaposlenim licima, dranje predmeta koje poveavaju opasnost od
poara ili eksplozije, a postaviti i sledea, jasno uoljiva upozorenja i oznake:
- Kotlarnica nezaposlenima ulaz zabranjen, i
- Izlaz;
Obeleiti gasne slavine, osigurati ih od neovlaene upotrebe, a manipulaciju poveriti samo za

to struno osposobljenim radnicima;
Nakon korienja kotlovskog postrojenja iskljuiti, a prekinuti i dovod gasa, zatvaranjem
odgovarajuih gasnih slavina, i
Iz kotlarnice ukloniti sav nepotreban materijal i opremu, a prostor urediti i odravati uredno.
MERNO REGULACIONA STANICA ZA PRIRODNI GAS u cilju otklanjanja uslova i pojava

koje pogoduju nastanku akcidentnih situacija pri korienju prirodnog gasa potrebno je preduzimati
sledee preventivne mere:
poslove kontrole, ispitivanja i odravanja gasnih ureaja, postrojenja gasovoda i unutranjih
gasnih instalacija obavljati redovno, kvalitetno i na bezbedan nain, radi eliminisanja uslova i
pojava koji pogoduju nastanku dogaaja. O izvrenim poslovima kontrole, ispitivanja i
odravanja voditi odgovarajue evidencije;
pri izvravanju poslova nadzora i kontrole posebnu panju posvetiti ispitivanjima na
nepropusnost, odnosno prisustvo prirodnog gasa oko merno - regulacione stanice, sekcijskih
gasnih slavina i gasnih rampi u objektu kotlarnice i novog pogona za proizvodnju NPK ubriva;
odmah prekinuti korienje gasa ukoliko se osnovano posumnja u ispravnost ili ukoliko se
utvrde nepravilnosti na gasnim ureajima i instalacijama takvog obima da postoji neposredna
opasnost po ivot ljudi i imovinu;
u sluaju oteenja gasnih ureaja i instalacija bez odlaganja preduzeti mere zatite i prekida
dovoda gasa u ugroeni prostor, odnosno objekat i o tome obavestiti distributera, odnosno
preduzee sa kojim je sklopljen ugovor o odravanju gasnih ureaja, postrojenja gasovoda i
unutranjih gasnih instalacija;
u tom cilju radnike koji rukuju gasnim ureajima i postrojenjima, radnike na odravanju i
radnike obezbeenja detaljno upoznati sa izvedenim stanjem gasnih ureaja i instalacija, kao i
poloajem sekcijskih gasnih slavina, odnosno mogunostima prekida dovoda gasa do
ugroenog prostora ili objekta;
radnike preduzea kojem su povereni poslovi odravanja i kontrole unutranjih gasnih instalacija
upoznati sa stanjem razvoda gasa i potroaima, kao i sa merama zatite od poara i eksplozija
kojih se moraju pridravati prilikom boravka i rada u objektima i na kompleksu;
na ogradu oko merno-regulacione stanice postaviti sledee oznake upozorenja i zabrane:
- Opasnost - gasovod visoki pritisak,
- Zabranjen pristup nezaposlenima,
- Zabranjeno puenje, upotreba otvorenog plamena i alata koji varnii,
Prostore unutar i oko ograde merno-regulacione stanice odravati uredno, a travu i korov
redovno kositi i uklanjati.
TRANSFORMATORSKE STANICE u cilju otklanjanja uslova i pojava koje pogoduju

nastanku i proirenju akcidentnih situacija u ovim objektima potrebno je preduzimati sledee
preventivne mere:
redovno vriti periodina ispitivanja i kontrolu transformatora i druge opreme u
transformatorskim stanicama, a o izvrenim ispitivanjima voditi odgovarajue evidencije;
radove na odravanju i manipulaciju u visokonaponskim i niskonaponskim blokovima
transformatorskih stanica poveriti odgovarajuim strunim radnicima, a radove na ispitivanjima
odgovarajuoj strunoj organizaciji;
zabraniti ulaz u transformatorske stanice svim licima, izuzev radnicima na odravanju i
kontroli, a prostorije stanica odravati uredno;
saobraajnice za prilaz transformatorskim stanicama, kao i prostore oko stanica osposobiti za
nesmetani prilaz, sa njih ukloniti uskladiteni amonijum-nitrat na paletama i drugi materijal, i
trajno zabraniti uskladitavanje bilo kakvog materijala ili opreme; i
u transformatorskim stanicama obezbediti odgovarajuu ispravnu opremu za gaenje poetnih
poara.
4. Odravanje radne discipline
Jedan od bitnih ako ne i najvanijih inilaca spreavanja akcidentnih situacija je odravanje

radne discipline, a pogotovo ozbiljnosti u radu i pridravanja svih mera propisanih u uputstvima
proizvoaa opasnih materija (MSDS liste) koje se odnose i za sluajeve pri nehotinom oslobaanju i
prilikom odstranjivanja opasnih materija iz ivotne sredine. Fabrika u svakom momentu raspolae sa
obuenom ekipom zaposlenih radnika od 23 ljudi za sluaj eventualnih akcidenata.
5. Prohodnost internih puteva
Planom zatite od poara pored definisanja procedura u sluaju izvora opasnosti od trajnih,
primarnih, sekundarnih i viestrukih, definiu i nameu obavezu radnicima iz obezbeenja, da sve
interne puteve odravaju i da isti u svakom momentu budu prohodni za eventualne intervencije u
sluaju nastanka akcedentnih situacija.
Zbog spoljnjeg transporta osnovnih sirovina za proizvodnju eera u krugu fabrike obaveza
eerane je da redovno vri unitavanje korova, krenje i seenje niskog rastinja.
6. Primena sredstava detekcije i zatite
Alternativa I:
Centralni sistem je neposredno vezan za deurnu slubu Vatrogasne policije u Senti.
Alternativa II:
Deurna sluba stalne unutranje kontrole zatite od poara fabrike, kod sistema za aktiviranje i
javljanje obezbeuje se radio veza sa Vatrogasnom policijom.
Prihvata se postojee sredstvo za uzbunu, sirena dometa poluprenika 5 km, pod uslovom:
- da glavni sistem za aktiviranje sirene bude u sastavu sistema za aktiviranje i
javljanje kod deurne slube stalne unutranje kontrole zatite od poara to je i
uinjeno,
- da se za glavno sredstvo uzbune obezbedi stalni izvor elektrine energije.
Alternativa :
Na mestima gde je zaposlen vei broj radnika uspostaviti sistem za uzbunjivanje, povezan sa centralni
sistemom za aktiviranje, javljanje i uzbunjivanje u fabrici.
1. itav sistem detekcije, runih javljaa i lokalne veze, odnosno uzbunjivanje obezbediti sa
stalnim izvorom elektrine energije.
2. Sistem za aktiviranje i javljanje o nastalom poaru i drugoj nesrei mora obavezno biti posebno
projektovan i odobren od strane nadlenog organa i odravati u ispravnom stanju.
7. Kontrola i monitoring
U fabrici postoje 24 asovno deurstvo. Pored zakonom odreene kontrole rada (koji vre
nadlene institucije), redovno se vri proverava efekat rada postojanja i sistema za automatsku
regulaciju rada. Svaki uoeni nedostatak se zapisniki konstatuje o emu se obavetavaju koordinator
udesa, zamenik koordinatora i po potrebi direktor fabrike.
eerana je izvrila merenje emisije tetnih i opasnih materija u oktobru 2008. godine. Merna
mesta pripremljena su u skladu sa preporukom Inspektora za zatitu ivotne sredine i Pravilnika o
graninim vrednostima merenja emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka
(Slubeni glasnik RS broj 30/97) na 5 mernih mesta.
Svi rezultati merenja se nalaze u okviru maksimalnih dozvoljenih vrednosti za odreenu vrstu
tetnosti, to pokazuje da delatnost koja se odvija na predmetnoj lokaciji nema nedozvoljen negativni
uticaj na ivotnu sredinu.
8. Nadzor sistema bezbednosti
Sistem nadzora i bezbednosti funkcionie 24 asa u delu fabrike gde je mogu udes.
Od vitalnih rezervnih delova uvek postoje zalihu (vitalnih elemenata automatike itd).
9. Informisanje i ukljuivanje javnosti
Javnost podruja na kojem je mogu tetan uticaj fabrike je upoznata sa eventualno neeljenim
posledicama. Svi zaposleni i njihove porodice su naseljeni u podruju eventualnog uticaja fabrike.
Zaposlenima je u interesu da se proizvodnja obavlja bezbedno i da o svakoj nepravilnosti u radu
javnost bude obavetena o rizicima koji mogu biti posledica neodgovornih procedura ili izmena u
propisanim procedurama.
10. Uraeni interni pravilnici
Interni pravilnik je uraen za bezbednost novih objekta i odnosi se na uputstvo o radu,

tehnoloka i upravljaka ema na zakieljavanje svee vode sa sumpornom kiselinom i preiavanje
otpadne vode na postrojenju Ibar. Ujedno postoji pravilnik za bezbedan rad sa prirodnim gasom i
naftnim derivatima.
Obaveza u eerane je da svi zaposleni koji rade sa opasnim materijama se dodatno edukuju za
rukovanje istom.
II.2. Druga faza PLAN ZATITE OD UDESA
1. Organizacija bezbednosti i zatite na radu
Bezbednost i zatita na radu se sprovodi u svim pogonima eerane. Imenovano je odgovorno

lice koje angauje ovlaenu ustanovu za:
- obuku i proveru znanja svih zaposlenih iz bezbednosti i zdravlja na radu,
- periodine preglede i ispitivanja opreme za rad,
- periodine preglede i ispitivanja privremene elektrine instalacije sa ureajima, opremom i
priborom,
- periodina ispitivanja uslova radne okoline,
- upuivanje zaposlenih na prethodne i periodine lekarske preglede.
Ujedno organizuje se provere radnika na uticaj alkohola ili nekog drugog opojnog sredstva, po
sistemu sluajnog uzorka ili po dojavi zaposlenih.
Preventivna ispitivanja uslova radne okoline obavljaju se u roku od est meseci od poetka rada
radnog, odnosno tehnolokog procesa, rekonstrukcije objekta u kom se obavlja radni proces (ureaja
za grejanje, ventilaciju ili klimatizaciju, i sl.) ili zamene tehnikih kapaciteta kojima se menjaju uslovi
rada.
Periodina ispitivanja uslova radne okoline obavljaju se na radnom mestu u radnoj okolini u roku
od tri godine od dana prethodnog ispitivanja.
Periodini pregledi i ispitivanja opreme za rad obavljaju se u roku koji je utvren tehnikim
propisima i standardima ili koji je odreen uputstvom proizvoaa, a najkasnije u roku od tri godine
od dana prethodnog pregleda i ispitivanja, periodini pregled i ispitivanja privremene elektrine
instalacije sa ureajima, opremom i priborom, vri se u roku od godinu dana od dana prethodnog
pregleda i ispitivanja pregled i ispitivanje opreme za rad koju poslodavac utvrdi aktom o proceni
rizika, obavljaju se u roku.
2. Procena rizika od opasnih aktivnosti
Procena rizika od opasnih aktivnosti sadri podatke o: koliini opasne materije, lokalitetu
opasnih materija, karakteristikama opasnih materija i osnovnim karakteristikama opasnih delatnosti,
sistemi zatite od poara i drugi sistemi.
Koliina i lokalitet opasne materije
Opasne materije koje se nalaze u kompleksu eerane skladite se u rezervoare na razliitim

lokalitetima:
1. Rezervoar za skladitenje mazuta 5.000 m3 ;
2. Rezervoar za skladitenje sumporne kiseline 20 m3 ;
3. Rezervoar za skladitenje formalina 28 m3 ;
4. Rezervoar za skladitenje dizel goriva 50 i 20 m3 ;
Karakteristike opasne materije
Mazut
Mazut je zapaljiva ukasta tenost tree grupe, karakteristinog mirisa. To je gusta tamna tenost
koja zaostaje pri destilaciji sirove nafte. Najtea frakcija ulja za loenje koja se ne moe vie upotrebiti
za krekovanje. Prosean elementarni sastav je: ugljenik 85%, vodonik 11 %, kiseonik 0,50 %, azot 0,50
%, sumpor 0,20 %, pepeo 0,15 %, vlaga 0,20 %. Koristi se kao teno pogonsko gorivo, a za njeno
sagorevanje su potrebni posebni ureaji. Ne rastvara se u vodi. Pare sa vazduhom grade eksplozivne
smee.
Formaldehid je gas bez boje, vrlo otrog mirisa. U prirodi nastaje pri sagorevanju nekih organskih
materija. Nastaje oksidacijom metilalkohola. Sa vazduhom gradi eksplozivne smee. Formalin je
trgovaki naziv za 40% rastvor formaldehida u vodi. To je goriva, bezbojna, isparljiva tenost, otrog
mirisa.
Prirodni gas je smea gasova u kojoj preovlauje metan. Kao najei pratioci metana javljaju se
etan, ugljendioksid, azot i drugo. Prema JUS-u N.58.003. zemni gas pripada grupi gasova A,
temperaturnom razredu T1. Kalorina vrednost prirodnog gasa je oko 9.000 kcal/Nm3.
Sumporna kiselina (H2SO4) je najvanija neorganska kiselina. To je bezbojna ili ukasta uljasta
tenost, otrog mirisa, koja spada u nezapaljive materije. Ponekad se naziva i vituriol (puljiva
sumporna kiselina). tetno deluje na ljudski organizam. Nije zapaljiva. Ukoliko doe do poara na mestu
gde se nalazi sumporna kiselina, mora se pored ostalog voditi rauna da se u takvim uslovima razvijaju
otrovni produkti.
Napomena: Potrebna je velika opreznost pri meanju sa vodom zbog razvijanja toplote koja
izaziva eksplozivno prskanje. Uvek dovoditi kiselinu u vodu, nikako obrnuto!
Dizel gorivo (D2)
Dizel gorivo je zapaljiva i isparljiva tenost, temperature paljenja 55 C i temperature

samopaljenja oko 255 C, a pare dizel goriva sa vazduhom grade eksplozivne smee, u intervalu
eksplozivnosti od 1,5 % do 7,5 %.
Pri izvoenju odreenih radova na odravanju koriste se acetilen u bocama. Acetilen je zapaljiv
i eksplozivan gas, temperature paljenja -17,8 C i temperature samopaljenja 290 C, a u smei sa
vazduhom gradi eksplozivne smee u veoma irokom intervalu eksplozivnosti od 1,5 % do 82 %.
Osnovne karakteristike opasne materije
Mazut
Osobine:
- Toplota sagorevanja ....................................................................... 38.074,4 41.840 kJ/kg
- Toplota isparavanja ........................................................................ 167,34 - 209 kJ/kg
- Toplotna provodljivost................................................................... 1,46 - 1,67 kJ/kg
- Temperatura paljenja ..................................................................... oko 70C
- Specifina teina ............................................................................ 0,84-0,94
- Taka kljuanja .............................................................................. > 80C
- Granice eksplozivnosti................................................................... 1-4 vol.
- po zapaljivost ................................................................................. 2
- po reaktivnost ................................................................................. 0
- Klasa opasnosti .............................................................................. Fx III B
Prosean sastav formalina je:

o Formaldehid ........................................................................ 37 %
o Metanol ............................................................................... 6-10 %
o Kiseline ............................................................................... 0,1-0,05 %
- Temperatura paljenja (formalin) .................................................... 85 C
- Temperatura samopaljenja ............................................................. 430 C
- Granice eksplozivnosti................................................................... 7-73 %
- Relativna gustina pare ili gasa ...................................................... 1,0
- Temperatura kljuanja ................................................................... 19,4C, (formalin 101,1C)
- Sredstva ili nain gaenja ............................................................... alkoholna pena,
zatvoriti protok
Zdravlje ............................................................................... 2, (formalin.... 2)
Zapaljivost........................................................................... 4, (formalin.... 2)
Reaktivnost ......................................................................... 0, (formalin.... 0)
- Osetljivost po mirisu ...................................................................... 1.2 mg/m3
- Temperaturna klasa ....................................................................... T2
Prema JUS Z.CO.005, Klasifikacija materija i robe prema ponaanju u poaru, formalin spada u
grupu Fx IIIB.
Materije i roba koji direktno ili indirektno mogu uestvovati u procesu sagorevanja i to odavanjem
toplote sagorevanja, energijom samopaljenja, oslobaanjem zapaljivih produkata razlaganja,
ubrzavanjem procesa sagorevanja (oksidaciona sredstva) ili oslobaanjem zapaljivih gasova ili toplote
u dodiru sa vodom, oznaavaju se sa Fx;
- Klasa opasnosti III - zapaljive materije;

- B - tene materije.
Prema ADR klasifikaciji formalin spada u klasu 8,63 (c) - slabo korozivne materije. Za ove
materije koristi se ambalaa iz ambalanih grupa I, II i III, oznaena slovima X, Y i Z. Slabo
korozivne materije moraju zadovoljavati opte zahteve u pogledu ambalae.
Temperatura kljuanja 89-5C
U pogledu poarnih osobina prirodni gas se moe tretirati kao metan, koji ima sledee osobine:
- relativna gustina u odnosu na vazduh ............................................ 0,55
- taka samopaljenja ......................................................................... 482,3 632,3C
- granice eksplozivnosti.................................................................... 3,8-6,5 - 13-17 %vol
- stepen utvrene opasnosti:
po zdravlje ........................................................ 1
po zapaljivost .................................................... 4
po reaktivnost ................................................... 0
Sadraj pojedinih materija u gorivu prikazan je u tabeli:

metan CH4 ................................................................................. 87,82 %
etan C2H6 ................................................................................... 7,96%
propan C3H8............................................................................... 0,58 %
propan CmHn .............................................................................. 0,03%
azot N2 ....................................................................................... 2,36%
ugljendioksid CO2...................................................................... 1,25 %
- molekulska masa ............................................................................ 98,08

- gustina ............................................................................................ 1,8305 kg/dm3
- napon pare ...................................................................................... 0,133 kPa na 154.8C
- gustina pare .................................................................................... 3,4
- ne gori
- rastvorljivost u vodi ....................................................................... (potpuno rastvorna ili se
mea sa vodom)
- osetljivost po mirisu ....................................................................... 0,05 mg/m
- MDK u vazduhu radnog prostora .................................................. 1 mg/m
- kratkotrajna u atmosferi naselja ..................................................... 0,3 mg/m
- srednja dnevna MDK u atmosferi naselja ..................................... 0,1 mg/m
- LD50 ................................................................................................ 2 140
- toksinost ....................................................................................... 3 (veoma opasna materija)
- toksino dejstvo:
akutno lokalno ............................................... 3 n, 3 o, 3 u (veoma toksina nadraujua
materija oralnim unoenjem i udisanjem)
hronino lokalno ............................................ 2 n, 2 u (umereno toksina nadraujua
materija)
- zapaljivost ...................................................................................... 0 (nije zapaljiva)
- reaktivnost ...................................................................................... 2 (na normalnim uslovima
stabilna materija ali
povienjem temperature moe
doi do burne reakcije)
- sredstva za gaenje ......................................................................... ugljen-dioksid
Dizel gorivo D-2
Osobine:
- zapreminska masa .......................................................................... 0,82 0,88 g/cm
- taka kljuanja ............................................................................... > 80 C
- taka paljenja D2............................................................................ >50 C
- granice eksplozivnosti.................................................................... 1 - 4 % vol.
- toplota sagorevanja ........................................................................ 43 200 MJ/t
- stepen utvrene opasnosti po zdravlje: .......................................... 0
- po zapaljivost: ................................................................................ 2
- po reaktivnost:................................................................................ 0
- klasa opasnosti ............................................................................... FxIIIBFu
Identifikacija opasnosti po sekcijama
Proizvodni pogoni i energetski pogoni su locirani jedni uz druge, ak i meusobno povezani.

Posebnu opasnost predstavljaju pojedine tehnoloke i graevinske celine koje nisu razdvojene
protivpoarnim preprekama, te u sluaju poara postoji mogunost da se uniti ceo kompleks objekata.
Ovo se odnosi na Suare rezanaca, Glavnu proizvodnu halu sa Aneksom, Energanu, Trafostanicu,
Remontnu radionicu, Kreanu.
Obzirom na konstrukciju veine objekata koju ine drveni krovovi sa zapaljivim i nezatienim
delovima, mogue je oekivati prenoenje poara sa jednog na susedne objekte. Kod svih ovih objekata
na mestu gde se poar moe preneti, potrebno je spreiti mogunost formiranja protivpoarnog zida
izmeu pogona.
Trafostanice TS
- Trafo stanicu obezbediti sistemom zatite za elektroenergetska postrojenja; Postaviti znake
opasnosti od elektrine energije i zabranu gaenja vodom.
Rezervoar za sumpornu kiselinu (H2SO4)

- Svake godine vriti kontrolu ispravnosti rezervoara, kao i ostale opreme, instalacija i ventila;
- Prilikom pretakanja pridravati se propisanih mera zatite;
- Formirati jedinicu za spasavanje koju ine ljudi obueni za bezbedan rad i opremljeni zatitnom
opremom (izolacioni aparat, zatitno odelo, obua, zatitne naoare i titnici za lice);
- Izlivenu kiselinu prekriti suvim peskom (postaviti sanduk sa pepelom ili peskom), a
neutralizovani materijal pokupiti i staviti u plastinu burad sa poklopcem i odneti na za to
predvienu deponiju. Mesto prolivanja oprati rastvorom sode, pa zatim vodom;
- Voda od pranja se ne sme isputati u atmosfersku kanalizaciju;
- U sluaju poara na okolnom postrojenju, rezervoar sa kiselinom hladiti rasprenom vodom
(rezervoar mora biti hermetiki zatvoren);
- U sluaju poara za gaenje koristiti sredstvo u obliku praha;
- U blizini rezervoara, na vidnom mestu, istai nain postupanja u sluaju akcidenta.
Cisterna za formalin i kontramin (antipenuavac)

- Vriti kontrolu ispravnosti rezervoara, pratee opreme, instalacija i prikljunih ventila;
- Prilikom pretakanja pridravati se propisanih mera zatite;
- U sluaju poara gasiti ga fino rasprenom vodom ili penom.
Energana-turbo hala
- Koristiti samo atestiranu armaturu, proverene varove i redovno sprovoditi kontrolu
- svih sastava;
- Obezbediti dobru ventilaciju prostora;
- U prostoriji se mora postaviti sistem za dojavu meavine gasa i vazduha koji reaguje tako da
automatski iskljuuje dovod gasa i ukljuuje alarmni ureaj;
- U sluaju isticanja gasa eksplozija se spreava ubacivanjem ugljendioksida (CO2);
- Poar uglja gasiti vodom i penom, a mazuta penom
Aneks kotlarnice
- Elektrini reoi ili drugi potroai elektrine energije moraju biti potpuno obezbeeni termikom
izolacijom prema zapaljivim povrinama radi zatite od brzog paljenja i irenja poara;
- Posle upotrebe elektrinih potroaa obavezno se isti moraju dovesti u vannaponsko stanje;
- Ukoliko se bude koristio butan-propan gas dozvoljena je upotreba samo jedne boce
- kapaciteta 15 kg za jedan potroa gasa;
- Sa severne strane, na pogodnom mestu, ugraditi stabilne ugraene lestve za intervencije u
sluaju potrebe;
- Aneks odvojiti od kotlarnice vatrootpornim preprekama.
Rezervoar D-2
- Kod automata za istakanje goriva, odnosno otvora za utakanje goriva u podzemni rezervoar:
- U zonama gde se vri uskladitavanje ili pretakanje zapaljivih tenosti ne smeju se nalaziti
materije i ureaji koji mogu prouzrokovati poar ili omoguiti njegovo irenje;
- Zabraniti rad sa otvorenim plamenom, puenje, rad sa alatima koji varnie, postavljanje
nadzemnih elektrinih vodova bez obzira na napon;
- Na vidnom mestu se moraju postaviti natpisi kojima se upozorava na gore navedene zabrane;
- Na 40 m od automata zabranjeno je koristiti lokomotivu na parnu vuu, a na najmanje 20 m dizel
ili elektrinu vuu;
- Automat za istakanje goriva mora biti uzdignut iznad nivoa puta najmanje 15 cm i to na
udaljenosti najmanje 60 cm od ivice zatitnog ostrva, mereno od gabarita automata.
- Za vreme pretakanja goriva iz autocisterne u rezervoar obavezno sprovesti sledee:
- Autocisterna mora biti obezbeena od pokretanja, motor ugaen, a cisterna spojena
- sa sistemom za uzemljenje rezervoara;
- Zabranjen je pristup mestu pretakanja svim neovlaenim licima.
- Za vreme istakanja goriva iz rezervoara u motorno vozilo:
- Motor vozila mora biti ugaen, a vozilo zatieno od pokretanja;
- Odstojanje od vozila koje se puni gorivom do sledeeg, mora da iznosi najmanje 1 m;
- Gorivo prosuto za vreme pretakanja mora se ukloniti i u tu svrhu se postavljaju sanduci sa
peskom.
Rezervoar mazuta
- U zonama opasnosti, u kojima postoji mogunost stvaranja zapaljive i eksplozivne smee pare
tenosti i vazduha, ne smeju se nalaziti materije i ureaji koji mogu uzrokovati poar ili
omoguiti njegovo irenje. Zabranjeno je dranje otvorenog plamena, rad sa otvorenim
plamenom i uarenim predmetima, puenje, upotreba
- lokomotiva koje imaju vatreno loite, rad sa alatom koji varnii, postavljanje nadzemnih
elektrinih vodova bez obzira na napon;
- U zonama opasnosti na vidnom mestu postaviti natpise kojima se upozorava na navedene
zabrane;
- Lica zaposlena na uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti moraju biti obuena u
pravilnom rukovanju ureajima i sredstvima za gaenje poara i moraju upoznati ostale mere
sigurnosti;
- Radi prihvatanja sluajno isputenih zapaljivih tenosti i radi zatite okolnog zemljita, vodenih
tokova, puteva i drugih objekata, moraju se oko rezervoara izgraditi zatitni bazeni. Izuzetno,
umesto zatitnog bazena, moe se izgraditi drenani sistem ako to odobri nadleni organ;
- Zapremina zatitnog bazena mora biti jednaka najveem dozvoljenom punjenju rezervoara;
- Zidovi i unutranja povrina zatitnog bazena moraju biti izraeni od nepropusnog materijala i
projektovani tako da podnesu pun hidrostatiki pritisak;
- Zidovi zatitnog bazena moraju imati u proseku visinu do 2 m, a dno nagib najmanje 1% od
rezervoara ka zidovima radi odvoenja atmosferskog taloga;
- Rezervoar mora biti zatien od svih izvora toplote hidrantskom mreom, sistemom za gaenje i
sistemom za hlaenje.
Istovarna stanica mazuta, Pumpna stanica mazuta i Nadzemni rezervoar

- Zagrevanje mazuta ne moe se vriti vie od 80C;
- Radi spreavanja pregrevanja mazuta preko dozvoljene granice, mora se ugraditi automatski
ureaj za regulisanje temperature ili termostati sa zvunim upozorenjem;
- Mazut se ne sme zagrevati otvorenim plamenom;
- Rezervoar i pretakalita mazuta u polupreniku od 15 m moraju biti na siguran nain zatieni od
izvora toplote i paljenja, pa se izriito zabranjuje:
dranje i rad sa otvorenim plamenom;
puenje;
upotreba lokomotive koja ima vatreno loite;
rad sa alatom koji varnii;
postavljanje nadzemnih elektrinih vodova ma kog napona;
- U neposrednoj blizini pretakanja postaviti vidno natpise o predvienoj zabrani;
- U zonama gde se vri uskladitenje ili pretakanje zapaljivih tenosti ne smeju se nalazi materije i
ureaji koji mogu biti uzrok poara;
- Za prilaz transportnih cisterni do mesta prikljuenja na pretakalitu radi pretakanja zapaljivih
tenosti, mora postojati pristupni put ili pristupni kolosek koji je sastavni deo pretakalita;
- Duina pristupnog puta, odnosno pristupnog koloseka, mora biti dva puta dua od ukupne duine
prikljuenih cisterni;
- Povrina na kojoj se vri pretakanje i pristupni put moraju biti betonirani, vidljivo oznaeni i
dimenzionisani prema planiranom prometu, a kretanje vozila mora biti u jednom smeru;
- Pristup vozilima koja nisu namenjena za transport zapaljivih tenosti u zonu pretakalita
onemoguava se rampom, lancem, iskliznicom na eleznikom koloseku, na udaljenosti
najmanje 10 m od gabarita prikljuene cisterne sa obe strane pristupnog koloseka;
- Ureaji za pretakanje moraju biti izvedeni tako da je iskljuena mogunost prosipanja ili
proputanja zapaljivih tenosti prilikom pretakanja van prostora u kome se vri prihvatanje
prosutih tenosti;
- Izbaene ili na bilo koji nain prosute zapaljive tenosti smeju se odvoditi samo u tehnoloku
kanalizaciju, a njihovo prihvatanje se moe obezbediti posebnim sudovima iz kojih se prosute
tenosti odvode u za tu svrhu ureeni prostor;
- Pumpa i njena oprema moraju biti izraene i odobrene za pretakanje zapaljivih tenosti, a
graevinski objekat u koji se smeta pumpa mora imati vatrootpornost veu od 1 sata, krov od
laganog materijala, a vrata i prozori da se otvaraju prema napolje.
Merno-regulaciona stanica gasa

- Izgraditi ogradu oko objekta prema propisima;
- Prostor oko mrs urediti, ukloniti sve otpadne i druge materijale;
- Vrata na ogradi zakljuati, a jedan klju drati na portirnici;
- Prostor oko ahta drati urednim i pod kljuem;
- Postaviti aparate za poetno gaenje poara;
- Postaviti natpise o zabrani ulaska nezaposlenim licima i o zabrani upotrebe otvorenog plamene;
- Radove na remontu i sve druge radove izvoditi prema odredbama plana zatite od poara;
- U zoni gde gasovod ide iznad zemlje zabraniti bilo kakvo ostavljanje materijala ispod gasovoda;
- Zabraniti zaustavljanje i parkiranje vozila na mestima udaljenim najmanje 20 m od prolaza
gasovoda ispod saobraajnica;
- Zabraniti skladitenje i bilo kakvo ostavljanje materijala na terenu gde gasovod ide ispod zemlje;
- Sa terena u okolini mrs redovno uklanjati rastinje.
Sistemi zatite od poara i drugi sistemi
Na osnovu iznetih podataka o vrsti delatnosti i tehnolokim procesima rada koji se obavljaju u
AD Fabrika eera TE-TO Senta, a prema lanu 6. stav 4. Zakona o zatiti od poara i Uredbi o
osnovama, merilima i uslovima za razvrstavanje organizacija i organa u odgovarajue kategorije
ugroenosti od poara eerane Senta se moe razvrstati u drugu kategoriju ugroenosti od poara.
Opremljenost ureajima, opremom i sredstvima za gaenje poara
Objekti na kompleksu eerane Senta su, u cilju blagovremenog otkrivanja, dojave i gaenja
eventualnog poara, opremljeni su sa:
- stabilnom instalacijom za dojavu poara,
- hidrantskom mreom za gaenje poara,
- zajednikom tehnikom opremom za gaenje poara, i
- aparatima za gaenje poara.
Stabilna instalacija za dojavu poara je sa dojavnom centralom i dojavnim zonama sa

automatskim i runim javljaima poara (kada se takva veza uspostavi).
Automatski ureaj za kontrolu i signalizaciju eksplozivnih gasova i para AUKSEG 88 omoguava

neprekidnu kontrolu i zatitu otvorenih i zatvorenih prostora od poveanih koncentracija eksplozivnih
gasova i para. Sistem se sastoji iz detektora gasova koji se postavljaju na mestima na kojima moe doi
do nekontrolisanog isticanja zemnog gasa i centralnog ureaja koji obezbeuje neprekidnu kontrolu
koncentracije gasa od 0-100% donje eksplozivne granice. U sluaju pojave poveane koncentracije
eksplozivnih para na mestima detekcije ureaj daje pravovremene signale opasnosti (zvuno-svetlosne
signale upozorenja, alarma i kvara). Istovremeno omoguen je prenos informacije o pojavi signala
upozorenja i alarma na daljinu.
Elektronski sistem za signalizaciju poara serije 3000 ispunjava tri funkcije i to:
- Detektuje poar - preko jonizacionih javljaa dima,
- Prenosi informaciju o poaru i
- Upravlja dodatnim ureajima (iskljuenje elektrine energije, i dr.)
Hidrantska mrea za gaenje poara na kompleksu eerane izgraena je kao spoljna i kao
unutranja hidrantska mrea za gaenje poara sa pritiskom minimalno 2,5 bara.
Runim i prevoznim aparatima za gaenje poara su opremljeni svi objekti u eerani.

Meutim, odreen broj aparata za gaenje poara nije servisiran vie godina, a u pojedinim objektima
ni nema aparata za gaenje ili je njihov broj nedovoljan.
Obuenost i uvebanost radnika iz oblasti zatite od poara
Obuka radnika iz oblasti zatite od poara u eerani se vri redovno prema Programa obuke
radnika iz oblasti zatite od poara na koji je pribavljeno miljenje MUP-a.
Stepen mobilnosti i brzine aktivizacije za vreme radnog vremena
U administrativnim objektima na kompleksu eerane redovan rad se obavlja radnim danima u

prvoj smeni, od 07 do 15 asova, dok se u pogonu za proizvodnju eera rad odvija radnim danima u
tri smene.
Prisustvo veeg broja radnika u objektima i na kompleksu za vreme redovnog radnog vremena
daju realnu pretpostavku da e eventualni poar biti otkriven u samom poetku, odnosno uz
intervenciju zaposlenih radnika i veoma brzo lokalizovan i ugaen.
Stepen mobilnosti i brzine aktivizacije posle radnog vremena i za vreme praznika
Posle redovnog radnog vremena, u neradne dane i dane praznika, na kompleksu eerane, u
svakoj smeni se nalazi po jedan deurni vatrogasac, dva radnika obezbeenja i deurni elektriar.
Stepen mobilnosti i brzina dolaska vatrogasne jedinice
Vatrogasno spasilaka jedinica Sente je organizovana kao profesionalna jedinica, koja je, u
svakom momentu po prijemu obavetenja o poaru, spremna da odmah krene na intervenciju.
Obzirom na poloaj i rastojanje kompleksa eerane od vatrogasne jedinice Sente (oko 3 km),
intervencija vatrogasne jedinice se oekuje pri kraju korisne jedinice vremena, odnosno za oko 4 do 8
minuta od momenta dojave poara.
Mogunost angaovanja vatrogasnih jedinica susednih preduzea
S obzirom na poloaj kompleksa eerane u odnosu na susedna preduzea, kao i stepen njihove
organizovanosti za sluaj poara, efikasna intervencija u korisnoj jedinici vremena, realno se moe
oekivati jedino od vatrogasno spasilake jedinice Sente.
3. Procena rizika u okolini
Materije koje se uskladitavaju i koriste na kompleksu eerane, kao i materijali ugraeni u

enterijer i opremu, nose sa sobom potencijalne opasnosti od pojave i brzog proirenja poara i
eksplozije.
Poznavanje fiziko-hemijskih osobina zapaljivih, eksplozivnih i drugih opasnih materija i

njihovog ponaanja pri poaru je veoma bitan element za efikasno odreivanje adekvatnih mera
zatite, kao i postupaka i radnji za sluaj poara.
Radi lakeg razmatranja, sve zapaljive i opasne materije, kao i njihove fiziko-hemijske
karakteristike, bie obraene kao zapaljive materije, zapaljive tenosti i gasovi i to:
Agresivna je. Napada organske materije uz izdvajanje toplote to moe dovesti do njihovog
samozapaljenja. Kod reakcije H2SO4 sa bazama takoe se razvija toplota koja moe dovesti do
samopaljenja okolnih materija.
U dodiru sa metalima i metalnom prainom dolazi do oslobaanja zapaljivog i ekplozivnog
vodonika. Pri meanju sumporne kiseline takoe se oslobaa toplota. tetno deluje na ljudski
organizam. Ukoliko doe do poara na mestu gde se nalazi sumporna kiselina, mora se pored ostalog
voditi rauna da se u takvim uslovima razvijaju otrovni produkti.
Formalin je zapaljiv, a pare mogu da stvore eksplozivne koncentracije u vazduhu. Opasnost od

poara vodenog rastvora formadehida je smanjena zbog prisustva vode.
Formalin treba skladititi na hladnom, dobro provetrenom mestu, udaljenom od otvorenog
plamena ili prostora sa opasnou od poara. Posude moraju biti bezbednos zatvorene i jasno
obeleene. U sluaju curenja, ienje treba da obavljaju radnici opremljeni pogodnom zatitnom
opremom za disanje. U sluaju vrlo visokih koncentracija u vazduhu treba koristiti cevne maske sa
dovodom vazduha iz iste sredine, ili boce sa vazduhom. Poari se gase ugljendioksidom, ili
ugljentetrahloridom.
Mazut
Pripada grupi prirodnih tenih goriva. Zapaljiva tenost. Laki je od vode zbog ega pliva na
povini vode. Ukoliko doe do poara za gaenje se koristi pena, suvi prah, ugljen dioksid, a voda se
moe koristiti samo u vidu magle. Skladitenje je izvreno po propisima o uskladitenju naftnih
derivata.
Tabela 44. Osobine mazuta
KARAKTERISTIKE MAZUT
Sadraj sumpora % (m/m), najvie 1,2
Taka paljenja, oC najmanje 80
Kinetika viskoznost mm2/S
100 oC 10 35
Taka teenja, oC, najvie 45
Voda i talog, % (V/V), najvie 1,00
Pepeo % (m/m), najvie 0,2
Ugljenini ostatak , % (m/m)
10,0
najvie
Donja toplotna vrednost (MJ/kg),
40,0
najmanje
Dizel gorivo
Dizel gorivo (gasno ulje) je derivat nafte irokog spektra primene, Tkljuanja 180360 oC, sa
sposobnou lakog paljenja. D2 je ukasto braonkasta zapaljiva tenost, karakteristinog mirisa, ne
rastvara se u vodi i pare sa vazduhom grade eksplozivne smee.
Dizel gorivo Evro dizel mora da zadovolji sve zahteve standarda JUS EN 590.
Dizel gorivo se danas koristi u svim vidovima saobraaja: drumskom, eleznikom, pomorskom i
renom.
Dizel motori imaju slian rad kao i benzinski oto-motori sa razlikom reima u treem taktu, kada
se gorivo ubrizgava i pali samo od sebe.
Na objektu eerane se manipulie sa dizel gorivom D2 koje se koristi za pogon brzohodnih dizel
motora u normalnim uslovima rada.
Tabela 45. Osobine dizel goriva D2
OSOBINA DIZEL GORIVO D2

ljenja oC > 55 oC
Grupa zapaljivih tenosti II, IIIA
Temperaturna klasa T3
Stepen utvrene opasnosti po:
- zdravlje 0
- zapaljivost 2
- reaktivnost 0
Klasa opasnosti FxIIIBFu
Osnovni zahtevi za dizel goriva propisani odgovarajuim JUS standardom su:

gustina,
destilacija,
viskozitet,
cetanski broj,
temperatura stinjavanja,
filtarbilnost,
sadraj koksa, pepela, vode i mehanikih neistoa, i
korozivnost.
Gustina dizel goriva povezana je sa frakcijom sastava, viskozitetom, zapreminskom toplotnom

moi i dr.
Tabela 46. Karakteristike dizel goriva (D2, D2 S i D1 E) za brzohodne dizel motore
KARAKTERISTIKA D2 D2 S D1 E
Kinematika viskoznost na 20 oC,
mm2/s
2,0 2,0 1,0
najmanje
9,0 9,0 6,5
najvie
Filtrabilnost (CFPP), oC Klasa A, B, C i D Klasa A, B, C i D Klasa E
Sadraj pepela, najvie, %(m/m) 0,01 0,01 0,01
Ugljenini ostatak (na 10% ostatka
0,3 0,3 0,3
destilacije), najvie, %(m/m)
Sadraj vode, najvie, mg/kg 500 500 500
Korozija bakarne trake (3 h na 50
o 1 1 1
C), ocena (klasa)
Sadraj sumpora, najvie, mg/kg 10.000 2.000 5.000
Cetanski indeks, najmanje 45 45 45
Cetanski broj predstavlja meru za izraunavanje kvaliteta dizel goriva i izraava lakou
paljenja u odnosu na tip motora.
Cetanski broj nekog dizel goriva pre svega zavisi od sastava ugljovodonika, tako da su
aromatini ugljovodonici sa najniim, a parafinski ugljovodonici sa najviim, dok nafteni zauzimaju
srednje vrednosti cetanskog broja. Za odgovarajui kvalitet dizel goriva odluujuu ulogu imae bazna
pripadnost nafte i tehnoloki postupak kojim e gorivo biti proizvedeno.
Od dizel goriva se zahteva dobar kvalitet paljenja kod malih optereenja i niskih temperatura. U
opte, visokocetanska goriva omoguavaju motoru start na niim temperaturama okoline i pri tom bre
zagrevanje motora bez prekidanja ili pojave belog dima, smanjeno stvaranje koksnih taloga...
Cetanski broj dizel goriva, u zavisnosti od tipa, kree se od 25 50, i vie za velike brodske
motore.
Filtrabilnost je prihvatljiva kao bitna karakteristika dizel goriva na niskim temperaturama.
Prirodni gas je zapaljiva smea ugljovodonika, priblinog sastava: metan 87,6 %, etan oko 8,0 %,
propan oko 0,7 %, butan oko 0,03 % i ostali sastojci (ugljendioksid i azot) maksimalno do 4,0 %.
Temperatura topljenja prirodnog gasa je -182,5 C, a temperatura kljuanja -161,5 C. Gustina tenog
gasa na -160 C je 0,45 kg/dm3, dok mu je relativna gustina oko 0,6.
Prirodni gas je bez boje i mirisa, ali se u gasnoj mrei obavezno odorie odorantima
karakteristinog mirisa (merkamptan i sl.), radi otkrivanja prisustva gasa izvan sistema.
Temperatura paljenja prirodnog gasa je -188 C, a temperatura samopaljenja je 537 C.
Prirodni gas je u smei sa vazduhom eksplozivan. Donja granica eksplozivnosti prirodnog gasa
je oko 4 %, dok je gornja granica eksplozivnosti oko 16 %.
Na osnovu Klasifikacije materija i robe prema ponaanju u poaru prirodni gas se nalazi u klasi
opasnosti Fx I A. Poari prirodnog gasa se lokalizuju prekidanjem dotoka gasa u zonu gorenja, a gase
se prahom i ugljendioksidom.
Prikaz vrste i koliine isputenih otpadnih materija, buke, vibracija, toplote, zraenja
ispust na dimnjaku: (glavni ispust

Zagaujue otpadnih gasova u zimskom 73.000 m3/h
materije u periodu)
vazduhu ispust iz tankova oduak 140 m3/h po tanku
dimni gasovi iz kotlarnice 12.150 m3/h
Buka u zatvorenom radnom prostoru (u proizvodnoj hali), izvan granica

Buka lokacije je u zakonom propisanim granicama udaljenost granica parcele od
analiziranog objekta je preko 100 m
emisije tehnolokih otpadnih voda u ivotnu sredinu 42.000 m3/h

Otpadne sanitarna otpadna voda (100 lit/dan po radniku) 8m3/dan
vode otpadne vode iz kotlarnice i rezervoara (vode od pranja kolona i od
odmuljavanja kotlova i pranja rezervoara) - maksimalno 10,0 m3/h
eventualni rastur sirovina i gotovog proizvoda

vrst otpad otpadna ambalaa
komunalni otpad
Prikaz tehnologije tretiranja svih vrsta otpadnih materija
Otpadne Proces/ Tretman:

Mesto pojavljivanja
materije aktivnost Prerada, Reciklaa, Odlaganje
proizvodnja dimnjak isputanje u atmosferu
gasoviti Nadzemni
etiri ispusta (dimnjaka) isputanje u atmosferu
polutanti rezervoari
kotlarnica dimnjak kotlarnice isputanje u atmosferu
preista otpadnih voda sa aktivnim

muljemIBAR primenjuje se
otpadne vode
aerobno preiavanje sa aktivnim
muljem (suspendovana mikroflora)
otpadne vode
sanitarne otpadne vode odvoenje atmosferske kanalizacije u
reku tisu.
- odmuljavanje kotlova sanitarno-fekalna kanalizacija
kotlarnica preista voda reka Tisa
- pranje kolona i rezervoara
- nezaprljan rastur sirovina sakupljanje i vraanje u proizvodnju
- za potrebe istovara repe izgradio se
dekanter i uvoen je recirkulacioni
krug, s tim da se istaloeni mulj
transportuje u Mako na
sedimentaciju taloenje a bistra
faza se prerauje u preistau
otpadnih voda sa aktivnim muljem
IBAR u krugu fabrike,
- u tehnolokom postupku plavljenja i
pranja repe uvoen je recirkulacioni
krug i to povezivanjem otpadnih
voda sa dekanterom, i na ovaj nain
- otpadne vode koje nastaju u dekanteru se spajaju dva vodena
prilikom istovara repe kruga,
- vode od plavljenja i pranja - saturacioni mulj koji nastaje tokom
repe prerade repe, transportuje se u
otpad u - na barometrijskoj Mako na taloenje a bistra faza se
proizvodnji kondenzaciji prerauje u preistau otpadnih voda
- kod ienja ekstrakcionog u krugu fabrike,
vrst otpad
soka nastaje saturacioni - mulj iz dekantera i saturacioni mulj
mulj velike koncentracije prepumpavaju se u dva posebna
- u toku rada fabrike nastaju talona jezera i nakon izbistravanja
razne tehnoloke otpadne transportuju se u trae jezero bistre
vode faze iz koje se napaja preista
IBAR,
- ostale tehnoloke vode se takoe
ukljuuju u recirkulacioni krug od
plavljenja i pranja repe
- kod barometrijskih voda, koje
nastaju takoe u toku prerade repe,
planirana je gradnja rashladnih
tornjeva i takoe uvoenje
recirkulacionog kruga ugradnja
rashladnog tornja planira se za 2010.
godinu.
odlaganje: prikupljanje u kontejner,

komunalni otpad odvoenje na deponiju preko nadlene
komunalne slube.
Prikaz uticaja na ivotnu sredinu izabranog tehnolokog reenja
Opis inilaca ivotne sredine koje mogu biti izloeni riziku od uticaja projekta
reverzibilnost
Obim uticaja
Verovatnoa
Kumulativni
Uestalost
Rizik od
intenzitet
Veliina/
Trajanje/
Lokacija
stalnost
uticaja na
efekti
Rang
Zbir
Stanovnitvo 1 1 2 2 2 1 4 2 15 V
Flora/fauna 2 3 2 2 2 1 4 2 18 IV
Zemljite 3 3 4 4 2 1 4 2 23 II
Vodu 3 4 4 5 2 1 4 2 25 I
Vazduh 2 3 3 3 2 1 4 2 19 III
Klimatske
1 1 1 2 2 1 4 2 14 VI
inioce reverzibilnost
Obim uticaja
Verovatnoa
Kumulativni
Uestalost
Rizik od
intenzitet
Veliina/
Trajanje/
Lokacija
stalnost
uticaja na
efekti
Rang
Zbir
Graevine 1 1 1 1 1 1 2 1 9
Nepokretna
kulturna 1 1 1 1 1 1 2 1 9
dobra
Arheoloka VII
1 1 1 1 1 1 2 1 9
nalazita
Ambijentalne
1 1 1 1 1 1 2 1 9
celine
Pejsa 1 1 1 1 1 1 2 1 9
Opis:
Lokacija okolina Niska osetljivost Umerena osetljivost Visoka osetljivost
objekta (do 200m) 1 2 3
Fabrika hala Ceo krug Izvan kruga
Izvan kruga Izvan kruga
Obim uticaja (objekat) postrojenja (< 200m)
(200 - 500m) (> 500m)
1 2 3 4 5
Jedva Veoma Veoma
Veliina/intenzitet Mali Srednji Velik Izuzetan
vidljiv mali velik
uticaja 3 4 5 7
1 2 6
Veoma
Izuzetno Veoma Malo Verovat Skoro
Verovatnoa Zanemarljiva verovatn
mala mala verovatna na sigurno
nastanka 1 a
2 3 4 5 7
6
Uestalost Jedan dogaaj Dogaaj koji se ponavlja
uticaja 1 2
Reverzibilni efekti Ireverzibilni efekti
Reverzibilnost 1 2
Neposredno Kratkorono Srednjorono Dugorono
Trajanje /stalnost
1 2 3 4
Verovatno postoje
Nema kumulativnih efekata
Kumulativni efekti kumulativni efekti
1
2
Negativan uticaj objekta za proizvodnju eera na ivotnu sredinu uslovljen je isputanjem

tetnih materija u okolinu (zagaivanje voda, otpad, buka) i postojanjem rizika od potencijalnog
ugroavanja ivotne sredine u udesnim situacijama, a na osnovu gornje tabele je rangiran na sledei
nain:
1. Vodu
2. Zemljite
3. Vazduh
4. Flora/fauna
5. Stanovnitvo
6. Klimatske inioce
Uticaj na zaposlene i stanovnitvo:

- I smena 172 radnika,
- II smena 145 radnika,
- III smena 122 radnika,
- stanovnika Senta ima 28.767, maksimalan broj stanovnika Sente na koje moe negativno da
utie najgori scenario akcidenta je 0,5% 102 stanovnika.
4. Procena u sluaju udesa
4.1. Broj podsistema za uzbunjivanje i obavetenje
U cilju to bolje i efikasnije intervencije u sluaju nastanka akcidenta zaposleni radnici moraju
biti obueni i posedovati znanje i vetinu za suzbijanje i sanaciju akcidenta. Ujedno na objektu
postaviti sorbent za sorpciju i zaustavljanje razlivanja opasne materije (pesak), kao i utvrditi postupak
odlaganje dekontaminacije.
Svi zaposleni radnici moraju biti obueni iz oblasti zatite od poara, u smislu odredbi Zakona o
zatiti od poara SR Srbije, a pre svega u ispravnom rukovanju runim aparatima za gaenje poara i
drugom opremom. Stepen mobilnosti i brzine aktiviranja svih uesnika u akciji gaenja poara
direktno uslovljava i brzinu lokalizovanja poara i smanjuje rizik od irenja poara.
Po potrebi se u intervenciji gaenja poara ili nekog drugog udesa, mogu angaovati subjekti i
sredstva iz okolnih mesta i to:
slube organa unutranjih poslova, slube sredstava veze, transportna preduzea,
komunalne slube, vatrogasne slube, centri za obavetavanje, specijalizovane tehnike
ekipe, ekipe za sanaciju, (eko) toksikoloke laboratorije, analitike laboratorije i
meteoroloke stanice,
ekipe hitne medicinske pomoi, medicina rada, stacionarne zdravstvene ustanove sa
odeljenjima za toksikologiju;
tabovi i jedinice civilne zatite, na osnovu usklaenih planova civilne zatite.
U sredstva i opremu za intervenciju gaenja poara ili odgovora na neki drugi udes spadaju sva
tehnika sredstva, koja se nalaze u okviru fabrike i koja su ranije predviena. Voda za eventualno
gaenje poara obezbeena je pomou vatrogasne jedinice i iz hidrantske instalacije.
4.2. Sistemi veze
Sistemi veze koji su uspostavljeni i koji su planirani u sluaju hemijskog udesa su fiksne,
mobilne telefonske veze i automatskim javljaima preko vremenskog releja uz proveru slube zatite od
poara fabrike.
4.3. Indikatori, detektori, javljai
Automatski ureaj za kontrolu i signalizaciju eksplozivnih gasova i para AUKSEG 88 omoguava

neprekidnu kontrolu i zatitu otvorenih i zatvorenih prostora od poveanih koncentracija eksplozivnih
gasova i para. Sistem se sastoji iz detektora gasova koji se postavljaju na mestima na kojima moe doi
do nekontrolisanog isticanja zemnog gasa i centralnog ureaja koji obezbeuje neprekidnu kontrolu
koncentracije gasa od 0-100% donje eksplozivne granice. U sluaju pojave poveane koncentracije
eksplozivnih para na mestima detekcije ureaj daje pravovremene signale opasnosti (zvuno-svetlosne
signale upozorenja, alarma i kvara). Istovremeno omoguen je prenos informacije o pojavi signala
upozorenja i alarma na daljinu.
Elektronski sistem za signalizaciju poara serije 3000 ispunjava tri funkcije i to:
- Detektuje poar - preko jonizacionih javljaa dima,
- Prenosi informaciju o poaru i
- Upravlja dodatnim ureajima (iskljuenje elektrine energije, i dr.)
4.4. Sredstva za uzbunjivanje
Obavetavanje o nastalom udesu u krugu fabrike vri se:

- runim javljaima bez provere,
- automatskim javljaima uz proveru,
- telefonom od strane zaposlenih radnika bez provere,
- aktiviranjem elektrine sirene.
Aktivizacija vatrogasne jedinice fabrike e se vriti elektrinom sirenom - znakom za poarnu

opasnost. U sluaju kvara elektrine sirene aktivizacija e se obaviti runom sirenom - znakom za
poarnu opasnost.
Aktiviranje Optinske vatrogasne jedinice vrie se:

- runim javljaima (kada se takva veza uspostavi),
- automatskim javljaima preko vremenskog releja uz proveru slube zatite od poara fabrike,
- telefonom na broj 93.
Angaovanje vozila komunalne radne organizacije

- vrie se telefonom na broj ............................................. 815-322
Angaovanje vojnika iz susedne kasarne vrie se

- telefonom na broj........................................................... 815-133
Angaovanje navedenih spoljnih snaga moe se izvriti i

- preko optinskog MUP-a telefonom na broj ..................... 815-799
Angaovanje hitne medicinske pomoi vrie se na broj.......... 94
4.5. Mogunost registracije signala i informacija
Mogunost komunikacije pomou fiksne i mobilne telefonije je sasvim zadovoljavajui. Postoji i

komunikacija putem automatske detekcije, a u planu je i uspostavljanje sistema dojave preko runih
javljaa.
4.6. Nain eksterne komunikacije
Potreba za eksternom komunikacijom nema.
5. Oprema i sredstva odgovora na udes
a. Oprema protivpoarne zatite
eerana TE-TO u Senti, raspolae sa sledeom opremom:

Prenosna pumpa Rosenbauer 8/8 sa opremom; kom 1,
Prenosna pumpa Zigler 12/8 sa opremom; kom 1,
Generator struje 92 kVA kom 1,
Izolacioni aparat Spiratom 2000 kom 3,
Zatitno odelo Preflam kom 1,
Zatitno odelo Neplam kom 1,
Duboinska pumpa DP 125/11
Protok: 720 1500 l/min
Napor: 8,2 5,6 bar kom 1
Dubinska pumpa DP 125/8
Protok: 76 20 l/s
Napor: 4,3 3,8 bar kom 1
Imajui navedene procese u vidu, Planom se predvia obezbeenje sledeih sprava i opreme:
Pumpa pritiska 50 bar i rezervoarom za vodu 750 l sa priborom kom 1,
Prevozni aparat tipa TWIN AGENT 500 kom 1,
Odvodnih vatrogasnih creva 75 mm 600 m,
Odvodnih vatrogasnih creva 52 mm 400 m,
Razdelnica kom 2,
Sabirnica kom 1,
Meumealica kom 3,
Mlaznica za teku penu Q=200 l/min kom 2,
Mlaznica za srednju penu 200 l/min kom 3,
Lestve rastegae 12 m kom 1,
Ekstrakt za mehaniku penu 400 lit,
Zatitna odea od radijacije i toplote kom 3,
Penjakih opasaa kom 40,
Unakrsno ue za spasavanje 1 komplet
Uad za spasavanje kom 6,
Komplet sanitretska torbica kom 1,
Nosila za pruanje prve pomoi kom 2,
Runa sirena kom 1,
Pripadajui pionirski alat jedinice civilne zatite za raskravanje i spasavanje iz ruevina,
Predvieni broj prirunih vatrogasnih sprava dat je u grafikim prilozima Plana.
b. Medicinska sredstva zatite
U fabrici moraju postojati ormanii ili torbe snabdevene sanitetskim materijalom i sredstvima za
pruanje prve pomoi.
U ormaniu mora se uvek najmanje nalaziti sledei sanitetski materijal:

1) 2 komada flaster-zavoja;
2) 5 manjih i 5 veih sterilnih prvih (zatitnih) zavoja;
3) 4 komada kaliko-zavoja duine 5 m a irine 8 cm;
4) 2 trouglaste marame i 4 sigurnosne igle ("ziherice");
5) 3 paketia bele vate po 10 g i 1 paket proste vate od 100 g;
6) 6 komada naprstaka od koe u tri veliine;
7) 1 manja anatomska pinceta;
8) 1 makaze za rezanje zavoja, sa zavrnutom glavicom;
9) 1 Esmarh guma 80 do 100 cm duine a 2,5 cm irine;
10) 4 udlage za prelom kostiju vatirane, i to 2 komada Kramerovih po 100 cm i 2 komada po 50 cm
duine a 10 cm irine.
Ormani se stalno mora odravati u urednom stanju. Zabranjeno je stavljati u takav ormani
materijal i predmete koji se ne smatraju sanitetskim materijalom. Ormani za prvu pomo mora biti
smeten na lako pristupanom mestu i na spoljanjoj strani nositi znak crvenog krsta.
Na ormaniu mora biti oznaeno:

1) adresa najblieg lekara (eventualno i telefonski broj);
2) adresa i telefonski broj najblie zdravstvene ustanove;
3) za pojedine radne smene: imena lica osposobljenih i odreenih za pruanje prve pomoi.
U svakom ormaniu za prvu pomo treba da se nalazi uputstvo za rukovanje sredstvima za

pruanje prve pomoi i kratko uputstvo o nainu pruanja prve pomoi pri povredama i naglim
oboljenjima radnika na radu.
Uputstvo za rukovanje sredstvima za pruanje prve pomoi i uputstvo o nainu pruanja prve
pomoi moraju biti istaknuta i na radnim mestima sa poveanom opasnou od povreivanja i
zdravstvenih oteenja.
Ormani za prvu pomo mora biti zakljuan. Klju se mora nalaziti kod lica koje je
osposobljeno i odreeno za pruanje prve pomoi u odnosnoj radnoj smeni i ne sme se iznositi van
fabrike. Rezervni klju mora se nalaziti kod rukovodioca odnosnog obezbeenja.
Radi obezbeivanja ukazivanja pomoi i prevoenja povreenih ili obolelih radnika nastradalom
usled akcidenta u fabrici, mora biti obezbeeno prevozno sredstvo za prevoz povreenog odnosno
naglo obolelog lica. Prevozno sredstvo mora biti podeeno tako da se lice kome je potrebna lekarska
pomo moe prevoziti u leeem stavu (na nosilima).
c. Sredstva line i kolektivne zatite
Sredstva line i kolektivne zatite definiu se Aktom o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj
sredini. Zavise od prisutnih tetnosti i opasnosti u okolini radnog mesta, odnosno zavise od sredina u
kojima se radnik kree ili boravi u toku obavljanja svojih radnih zadataka prema opisu poslova iz
sistematizacije preduzea.
d. Sredstva za zaustavljanje hemijskog procesa
Sredstva za zaustavljanje hemijskih procesa su definisana u uputstvima proizvoaa opasnih

materija (MSDS liste).
e. Sredstva za zaustavljanje irenja negativnih efekata
Sredstva za zaustavljanje irenja negativnih efekata su definisana u uputstvima proizvoaa

opasnih materija (MSDS liste). Jedno od univerzalnih sredstava za zaustavljanje irenje razlivene
opasnih materija po betonskoj povrini je livaki pesak.
f. Sredstva za neutralizaciju
Sredstva za neutralizaciju opasne materije su definisane u uputstvima proizvoaa opasnih

materija (MSDS liste).
6. Plan vebi i provera znanja zaposlenih i graana
Fabrika je duna da obezbedi da svaki radnik bude osposobljen za bezbedan rad, zatitu od
povreivanja i zdravstvenih oteenja i teorijski i praktino osposobljen za rad na odreenom radnom
mestu:
- tehnolokim postupkom odnosno procesom rada i organizacijom rada u celini a posebno na
njegovom radnom mestu, odnosno na poslovima koje radnik treba da obavlja,
- opasnostima i tetnostima koje ugroavaju bezbednost na radu bilo korienjem opasnih
orua i ureaja, bilo upotrebom ili dolaskom u dodir sa odreenim materijama kao i sa
opasnostima i tetnostima koje postoje odnosno nastaju na bilo koji drugi nain,
- merama i normativima zatite na radu i sa razlozima zbog kojih se predviaju i sprovede,
- upotrebom odgovarajuih sredstava i opreme line zatite kao i sa pravilnim korienjem
orua za rad,
- pravima, obavezama i odgovornostima u vezi sa sprovoenjem propisa zatite na radu kao i
sa posledicama zbog njihovog krenja i
- ukazivanjem prve pomoi na radu.
Obuka sa praktinom proverom znanja se sprovodi svake tree godine, a praktini deo obuke za
sluaj akcidentnih situacija se organizuje u krugu fabrike na za to prikladno mesto.
Plan i organizacija vebi i provera znanja graana je u nadlenosti optine odnosno mesne
zajednice. Prave se u zavisnosti od pretpostavljenih moguih neeljenih posledica po graane. Nosioci
obuke, praktinih vebi i provere znanja su slube organa unutranjih poslova i vatrogasne slube.
7. Provera sistema bezbednosti i zatite na radu
Nadleni inspekcijska bezbednosti i zdravlja na radu vri kontrolu sistema BZR. Ujedno fabrika
odnosno lica koja imaju poloen struni ispit iz oblasti BZR, takoe su u obavezi da stalno vre
proveru sistema BZR i da inoviraju mere koje su predviene u Aktu o proceni rizika za sva radna
mesta u radnoj okolini.
Provera efikasnosti primene Akta o proceni rizika vri se neprekidno, tako to se proverava
efikasnost sprovedenih mera i procenjuje uspenost njihovog sprovoenja u pogledu otklanjanja i
smanjenja rizika. Proveru efikasnosti primene Akta o proceni rizika vri lice odreeno za bezbednost i
zdravlje na radu kod poslodavca. Ako u postupku provere efikasnosti primene Akta o proceni rizika
lice za bezbednost i zdravlje na radu uoi njihovu neefikasnost, predlae korekciju tih mera. Postupak
sprovoenja korektivnih mera vri se izmenama i dopunama Akta o proceni rizika.
8. Postupak evidentiranja udesa i analize efekata
Evidentiranje udesa i analiziranje efekata u preduzeu AD fabrika eera TE-TO su predvieni.

Napominjem da je fabrika izvrila potrebne rekonstrukcije i izgradnje neophodnih sistema, tako da
akcidentnih situacija u fabrici nije bilo.
9. Pisana uputstava o postupcima u sluaju udesa (za svako postrojenje)
I. ISTICANjE HEMIJSKI OPASNIH MATERIJA
Zaposleni radnici odmah treba da:

Ukljuiti alarm;
Stave zatitnu opremu:
opremu za zatitu respiratornog sistema (tip sa filterom) sa spravama za
absorbovanje ugljenmonoksida, vodonik sulfida i sumpora, ili izolacioni
aparat sa komprimovanim vazduhom i bocom,
zatitno odelo,
gumene rukavice,
izme.
Stave sigurnosni pojas i ue za spaavanje. Drugi radnik mora da ostane napolju, kako bi
mogao da pomogne u sluaju potrebe, a snabdeven je svom navedenom opremom i
odgovarajuim aparatom za ponovno oivljavanje;
Iskljuiti elektrinu energiju;
Utvrdi koja se opasna materija razlila;
U sluaju povreenih lica kod isticanja opasne i zapaljive materije, izvlai ih van mesta
opasnosti;
Ukljuiti rad creva za intenzivno prskanje vodom iz hidranata i tueva;
lan ekipe prema Planu zatite od udesa obavetava radnike fiziko-tehnikog obezbeenja
(FTO);
Radnik FTO eerane poziva Glavnog koordinatora Plana zatite od udesa ili njegovog
zamenika i informie ga o udesu;
Glavni koordinatora Plana zatite od udesa ili njegov zamenik, ako ima povreenih poziva
hitnu pomo (94) i po potrebi vatrogasnu brigadu (93);
Glavni koordinatora Plana zatite od udesa ili njegov zamenik, koji nisu u Timu zatite od
udesa, da udaljavaju lica iz zone opasnosti, zaustavljaju saobraaj, zatvaraju saobraajnice
postavljanjem odgovarajuih zapreka i upozoravajuih saobraajnih znakova;
Pre nego to se ue u ma koji zatvoren prostor, kanal ili ma koje mesto gde nema slobodne
prirodne ventilacije, atmosfera se mora ispitati:
o Da nema rizika od eksplozije,
o Da ima dovoljno kiseonika,
o Da nema otrovnih gasova;
Za sve to se preduzme, vrlo je poeljno da koordinator Plana ili njegov zamenik da

nadgleda da bi se obezbedilo korienje sigurnosnih radnih sredstava, da revidira ili inicira
nove predostronosti sa aspekta novosti u tehnici i da prouava sve nesree sa stanovita
njihovog spreavanja;
Po otklanjanju eventualne opasnosti, potrebno je sauvati nepromenjeni izgled lica mesta i
sakupiti podatke o dogaaju do dolaska ekipe za uviaj.
II. ISTICANjE HEMIJSKI OPASNIH MATERIJA IZ INSTALACIJA (ISTICANjE

PRIRODNOG GASA)
Zaposleni radnici odmah treba da:

Reaguju na automatsku dojavu ili u sluaju kvara ukljue alarm;
Stave zatitnu opremu:
izolacioni aparat sa komprimovanim vazduhom i bocom,
zatitno odelo,
gumene rukavice,
izme.
Stave sigurnosni pojas i ue za spaavanje. Drugi radnik mora da ostane napolju, kako bi
mogao da pomogne u sluaju potrebe, a snabdeven je svom navedenom opremom i
odgovarajuim aparatom za ponovno oivljavanje;
Iskljuiti elektrinu energiju i gorionike;
Gde je mogue postrojenje treba iskljuiti ili prekinuti dovod gasa i na glavnom prekidau
iskljuiti sve potroae za prirodni gas;
U sluaju povreenih lica kod isticanja opasne i zapaljive materije, izvlai ih van mesta
opasnosti;
Ukljuiti sisteme ventilacije i produvavati sa nezapaljivim gasom (CO2, vazduh ili azot) za
razreivanje i izduvavanje da bi se koncentracija smanjila na nivo ispod maksimuma, to se
utvruje merenjem;
lan ekipe prema Planu zatite od udesa obavetava radnike FTO;
Radnik FTO EERANE poziva Glavnog koordinatora Plana zatite od udesa ili njegovog
zamenika i informie ga o udesu;
Glavni koordinatora Plana zatite od udesa ili njegov zamenik, ako ima povreenih poziva
hitnu pomo (94) i po potrebi vatrogasnu brigadu (93);
Glavni koordinatora Plana zatite od udesa ili njegov zamenik, angauje radnike, koji nisu u
Timu zatite od udesa, da udaljavaju lica iz zone opasnosti, zaustavljaju saobraaj, zatvaraju
saobraajnice postavljanjem odgovarajuih zapreka i upozoravajuih saobraajnih znakova;
Pre nego to se ue u ma koji zatvoren prostor, kanal ili ma koje mesto gde nema slobodne
prirodne ventilacije, atmosfera se mora ispitati:
o Da nema rizika od eksplozije,
o Da ima dovoljno kiseonika,
o Da nema otrovnih gasova;
Po otklanjanju eventualne opasnosti, potrebno je sauvati nepromenjeni izgled lica mesta i

sakupiti podatke o dogaaju do dolaska ekipe za uviaj.
III. UDESI U NA REZERVOARU OPASNE MATERIJE
Nekontrolisano izlivanje opasne materije iz tanka (usled poputanja prirubnica ili obloge)
o Kod svakog pranjenja odreenog tanka u liniji proveriti stanje obloge, prirubnice i ako
se ustanovi neko oteenje ili druge nepravilnosti u stanju obloge, prirubnice isto odmah
popraviti.
o Ventile na prirubnikim spojevima nikad ne otvarati na silu.
o Kod pretakanja opasne materije ili pre ponovnog punjenja tankova sa opasnom
materijom, obavezno proveriti slavinu/ventil da li je zatvorena.
o Prilikom rada linije, ako doe do procurenje nekog tanka/prirubnice/spoja na njoj
trenutno zaustaviti rad i neodlono pristupiti prepumpavanju opasne materije u rezervne
posude.
o Odmah nakon uoavanja izlivanja deurni radnik obavetava koordinatora udesa ili
pomonika koordinatora udesa o nekontrolisanom izlivanju rastvora.
Ako je dolo do nekontrolisanog izlivanja opasne materije u bilo kom delu linije ili pogona,
radnik na liniji preduzima trenutno sledee mere:
o po mogunosti zapreava daljnje izlivanje opasne materije, pri tom vodi rauna o zdravlju
i sigurnosti svih radnika, koji su trenutano prisutni u pogonu i spaava deo opasne
materije, koji jo nije iscurio iz oteenog tanka ili cevovoda.
o obavetava lana ekipe prema Planu zatite od udesa o incidentu.
o lan ekipe prema Planu zatite od udesa neodlono daje uputstvo (na osnovu upustava
proizvoaa opasne materije) za sakupljanje, neutralizaciju izlivene opasne materije na
licu mesta. Ove radnje bez prestanka prate do zavretka.
o o incidentu ujedno obavetava pomonika koordinatora udesa, koordinatora udesa, a po
potrebi i direktora.
Organizacija postupanja i angaovanja ljudi i sredstava u sluaju udesa

o Ako je dolo do sipanja ne odgovarajuih opasnih materija u bilo koji tank ili opasne
materije u pogonu za proizvodnju.
o Radnik u pogonu istog momenta nareuje svim radnicima u prostoriji, da najkraim
putem napuste prostoriju.
o Ukljuuje alarm.
o Radnik pogona obavetava lana ekipe prema Planu zatite od udesa pogona o incidentu i
o tome gde je ta sipano.
o lan ekipe prema Planu zatite od udesa, koji obavetava koordinatora udesa ili
pomonika koordinatora udesa, a oni izdaju nareenje o provetravanju prostorija i o
nainu saniranja stanja i spreavanju proirenje incidenta.
o O incidentu radnici FTO obavetavaju pomonika koordinatora udesa, koordinatora
udesa, a po potrebi i direktora
o direktor obavetava ako je u pitanju vea havarija: gradonaelnika Sente, koordinatora
u optini Senta i Pokrajinskog inspektora za zatitu ivotne sredine,
Kvar na odsisnom sistemu.

o Ventilatore sa klinastim kaiem pregledati nedeljnom jednom. Po potrebi unutranjost
ventilatora oistiti od tetnih naslaga.
o Ventilatore pregledati meseno dva puta i po potrebi oistiti.
o Odsisni sistem sastoji se od vie celine. Tako kvar na odsisnom sistemu ne moe ugroziti
itav pogon i radnike u njoj.
o Ukoliko doe do kvara jednog dela celine, radnik pogona obavetava lana ekipe prema
Planu zatite od udesa, koji obavetava koordinatora udesa ili pomonika koordinatora
udesa, koji u dogovoru sa odravanjem nareuje povezivanje odreenih delova celine, da
odsisavanje u pogonu bude zadovoljavajui i da ne doe do meanja isparenja raznih
karaktera koje bi imao negativni uticaj na okolinu.

o Koordinatora udesa ili pomonika koordinatora udesa izdaju nalog odravanju fabrici za
popravak sistema automatike. Ako se u roku od 1 as ne otkloni, obavetava efa
tehnikog sektora i zaustavlja proizvodnju u tom delu pogona na koji se kvar sistema
odnosi.
Potresi-zemljotres
o Zemljotres vee jaine nije karakteristian za ovo podruje, za izbegavanja veih
problema kod manjih potresa potrebno je kao preventivnu meru primenjivati propisani
nivo rastvora u rezervoarima, ne sme se dozvoliti prepunjenje istih.
o Bilans opasnih materija u pojedinim linijama treba odravati tako, da kod eventualnih
malih prelivanja opasne materije iz tankova, doe do razblaenja i neutralizacije istih.

o Ako doe do potresa ili elementarne nepogode u kojem je i objekat pogona oteen, tada
radnik FTO ili radnik pogona istog momenta obavetavaju: pomonika koordinatora
udesa, koordinatora udesa i direktora. Dalji postupak sanacije je isti kao kod sluaja
sipanja ne odgovarajuih opasnih materija i nekontrolisano izlivanje opasne materije iz
tankova.
Poar na elektrinim instalacijama
o Izvriti tromesenu vizuelnu i po potrebi i drugu kontrolu svih elektrinih ureaja (od
razdelnog ormara do korisnika). Kod popravki drati se svih strunih propisa, sa
naroitom naglaskom da u prostoriji postoji velika opasnost od vlage i tenosti za elektro
opremu, da bi se izbegne i najmanja improvizacija koja bi dovela do poara lokalnog
karaktera, jer se radi o pogonu sa opasnim materijama.
o Instalaciju u Ex izvedbi pregleda ovlaena ustanova svake tree godine.
o I najmanji poar na elektro opremi odmah gasiti ( S-9 ili S-50) da ne bi dolo do poara
veih razmera u pogonu. Runi aparati za gaenje moraju se nalaziti na svim ulazima u
pogon.
Poar veih razmera u pogonu za proizvodnju eera

o Do poara veih razmera u samom pogonu moe doi od elektrine opreme, kod
izvoenje radova na odravanju i usled proirenja poara iz ostalih delova fabrike na
prostorije pogona.
o Poar na elektro opremi je ve opisan.
o Kod izvoenje radova varenje-seenje treba obratiti panju da plastini delovi opreme,
papiri, krpe ne mogu doi u dodir sa iskrama, koje bi dovelo do trenutnog ili naknadnog
poara. Sve otpade papir, plastika, gvozdeni otpad treba kod prestanka rada linije izneti
na dvorite, ni u kom sluaju ne ostavljati u pogonu. Ujedno pre radova izvriti dobro
provetravanje prostorije.
o Sva ulazna vrata i prozori pogona posle rada moraju biti zatvoreni. Kod prestanka rada,
pogon zadnji naputa glavni majstor i svako radno mesto i opremu proverava, pregledava
da li je sve iskljueno, isto uredno u pogledu protivpoarnih propisa.

o Ako doe do poara veih razmera u pogonu, poar se gasi na osnovu preporuka
proizvoaa opasne materije (MSDS liste) i obavetavaju se vatrogasci u Senti.
o Pozivanje vatrogasaca obavlja radnik FTO, koji ujedno obavetava pomonika
koordinatora udesa, koordinatora udesa i direktora. Direktor obavetava gradonaelnika
Sente, koordinatora u optini Senta i Pokrajinskog inspektora za zatitu ivotne sredine,
o Vatrogasce, neko od gore navedenih, mora obavestiti o tome ta i koliko opasnih materija
se nalazi u fabrici i o preporukama proizvoaa opasnih materija (MSDS liste) za sluaj
poara. Vodei posebno rauna o Izvodu iz uputstva proizvoaa opasnih materija i
Tabelarnog pregleda mera za suzbijanje poara, koji je istaknut na vidnom mestu u svim
ugroenim delovima fabrike.
IV. ENERGETSKI BLOK
radove na zavarivanju i seenju u svemu treba sprovoditi prema Uredbi o merama zatite od
poara prilikom radova na zavarivanju, rezanju i lemljenju,
redovno kontrolisati ispravnost elektrinih ureaja i instalacija,
redovno vriti preventivne periodine preglede elektrinih ureaja, opreme i instalacija u
protiveksplozijskoj Ex zatiti,
napraviti plan brze intervencije pri uoavanju pojave isticanja opasne materije,
redovno kontrolisati ispravnost ureaja za detekciju eventualno iscurelog prirodnog gasa,
redovno kontrolisati i odravati automatiku na gorionicima,
redovno vriti ispitivanje gasne instalacije kotlarnice,
redovno ispitivati funkcionalnost ventilacije kotlarnice i njenu povezanost sa instalacijom za
detekciju gasa,
vriti redovne preglede ureaja i o tome sainiti struni izvetaj,
vriti redovan periodini remont trafostanice,
o U sluaju da je dolo do poara veih razmera u energetskom bloku, poar se gasi na
osnovu preporukama proizvoaa opasne materije i obavetavaju se vatrogasci u Senti.
o Pozivanje vatrogasaca obavlja radnik FTO i tada obavetava pomonika koordinatora
udesa, koordinatora udesa i direktora. Direktor obavetava gradonaelnika Sente,
koordinatora u optini Senta i Pokrajinskog inspektora za zatitu ivotne sredine,
se nalazi u zoni poara.
V. TRAFOSTANICE
stalna kontrola, remont i merenje bitnih performansi trafostanice,

odravanje istoe i urednosti prostora oko trafostanice,
zabrana lagerovanja nepotrebnih delova opreme i ambalae u blizini trafostanice.
o U sluaju da je dolo do poara veih razmera na trafostanici, poar se gasi pomou
aparata sa suvim prahom i obavetavaju se vatrogasci u Senti.
o Pozivanje vatrogasaca obavlja radnik FTO i tada obavetava pomonika koordinatora
udesa, koordinatora udesa i direktora. Direktor obavetava gradonaelnika Sente,
koordinatora u optini Senta i Pokrajinskog inspektora za zatitu ivotne sredine,
se nalazi u zoni poara.
10. Uloga i obaveze pojedinaca u odgovoru na udes
Svaki zaposleni je duan i obavezan da u odnosu na svoju osposobljenost i obavezu prema Planu
zatite od udesa uestvuje u odgovoru na udes u fabrici.
Svi lanovi Tima za koordinaciju Plana odgovora na udes treba da su proli odgovarajuu obuku
za: otkrivanje udesne situacije, procenu nastale situacije, nain obavetavanja nadlenih za reavanje
problema, procenu i sprovoenje mera za reavanje nastalih problema i angaovanje svih uesnika u
udesu.
Kada doe do udesa uesnici u odgovoru na udes duni su da:

Postupe prisebno i upotrebe linu zatitnu opremu;
Ako je ugroeno zdravlje i ivot, odmah se povuku na bezbedno mesto, a ako ima povreenih
odmah ih izvuku iz ugroene zone;
Kod evakuacije kretati se brzim korakom, po mogunosti bono suprotno u odnosu na smer
vetra ili kontaminacionog oblaka;
Iskljuiti ureaje i aparate na struju i plin, da ne bi dolo do poara i zaustaviti rad ureaja i
sredstava na motorni pogon;
Striktno postupati po nareenju rukovodioca akcije odgovora na udes (zaduenog radnika
prema Plana odgovora na udes, koordinatora Plana odgovora na udes);
Ako postoje tehnike mogunosti, a prisutni radnici su obueni, treba pokuati zaustaviti
irenje udesa;
Radnici, koji Planom nisu predvieni da uestvuju u odgovoru na udes, treba da napuste
ugroeni prostor brzim hodom;
Vozila na motorni pogon mogu se koristiti ako ne preti neposredna opasnost od poara;
Ako radnici po odluci rukovodioca ostaju u objektu koji nije neposredno ugroen udesom,
potrebno je preventivno, zatvoriti vrata i prozore i po mogunosti obezbediti ih od ulaska
para opasnih materija i pratiti tok udesa;
Jedinice i ekipe koje uestvuju u odgovoru na udes, u ugroenu zonu treba da ulaze samo
opremljeni odgovarajuom zatitnom opremom (izolaciona ili opta zatitna oprema) samo u
paru, sa najmanje 4 lana ekipe. Dok se u ugroenoj zoni nalaze ekipe koje interveniu, u
pripravnosti mora biti rezervna ekipa;
Ekipe koje interveniu u udesnoj zoni moraju se ee menjati zbog odmora i zamene
istroenih boca sa vazduhom ili kiseonikom;
Po zavretku intervencija, ukoliko su ekipe ulazile u kontaminiranu zonu obavezno moraju
izvriti linu dekontaminaciju i dekontaminaciju opreme;
Svaki radnik rukovaoc postrojenja u fabrici, duan je da zna:

o postupke o rukovanju sa opremom, ureajima, alatom i sl;
o opasnosti koje su prisutne na radnom mestu i koja zatitna sredstva treba da primeni i kako;
o osnovne karakteristike prisutnih opasnih materija;
o ta obavezno treba da uradi u odreenim situacijama;
o ta je zabranjeno;
o rukovanje aparatima i sredstvima za gaenje poara;
o nain dojave opasnosti kad je uoi;
o kome javlja;
o koje podatke javlja;
o kojim sredstvima veze.
Ukoliko se udes (izlivanje opasne materije, poar) desi na radnom mestu, u neposrednoj blizini
rukovaoca, ili ga je on prvi uoio, obavezan je da na najbri nain izvesti neposrednom rukovodiocu
smene o opasnosti i ukae na osnovne karakteristike udesa i da li je neko od radnika ugroen. Ukoliko
radnik nije deo Tima za koordinaciju Plana odgovora na udes, po nalogu neposrednog rukovodioca
naputa mesto udesa ili se angauje na pomonim poslovima, koje mu on odredi.
Koordinator udesa ili pomonik koordinatora udesa, po dobijanju dojave (informacije) o udesu
od rukovaoca postrojenja ili drugih radnika, duan je da preduzme sledee mere:
o vri kratku i brzu procenu nastale situacije;
o izvetava deurnog vatrogasca i deurnog fiziko-tehnikog obezbeenja, o udesu, sa
osnovnim podacima o mestu, vrsti i karakteru udesa, opasnim materijama i drugim
karakteristikama, uz nalog da se odmah obaveste lanovi Plana odgovora na udes i svi ostali
prema emi obavetavanja;
o u skladu sa Uputstvom za rad u takvim situacijama, neposrednim intervencijama, sa
radnicima na postrojenju i pogonu pristupa u cilju zaustavljanja toka ili irenja udesa;
o prema potrebi iskljuuje elektrinu struju u glavnoj razvodnoj tabli;
o organizovano pristupa uklanjanju lakozapaljivog materijala iz okoline udesa;
o organizuje spaavanje ugroenih radnika;
o organizuje aktivnosti zatite drugih postrojenja, ureaja i instalacija;
o kontrolie da radnici koji uestvuju u intervenciji imaju odgovarajua sredstva line zatite i
da ih ispravno koriste;
o uz pomo vatrogasaca, procenjuje stanje udesa, predvia akcije;
o rukovodi akcijom odgovora na udes.
Radnici u smeni ukoliko nisu direktno ugroeni udesom, a nisu predvieni ni obueni za uee u
odgovoru na udes, uz poveanu panju i bezbednost obavljaju svoje redovne poslove ili se mogu
ukljuiti u organizaciju fizikog obezbeenja objekata izvan domaaja udesa, angaovati se u
evakuaciji povreenih, oko uvanja imovine fabrike od unitenja ili krae i kontrolu pristupa fabrici.
11. ema rukovoenja i koordinacija meu uesnicima
Aktivnosti koje Koordinator Plana odgovora na udes treba da uradi u cilju pripreme da do udesa
ne doe je da planira postupke upravljanja rizikom od hemijskog udesa (prevencija, priprema, odgovor
na udes i sanacija), organizuju i pripremaju odgovor na udes.
Koordinator Plana odgovora na udes ima zadatke da:

o prema informacijama dobijenim od poslovoe smene pogona i vatrogasaca, vri detaljniju
procenu situacije na mestu udesa i mogueg razvoja dogaaja;
o odreuje aktivnosti za ekipe koje uestvuju u odgovoru na udes;
o angauje i koordinira uesnike odgovora na udes;
o rukovodiocima ekipe izdaje zadatke za izvrenje;
o odreuje granice opasne zone i mere za spreavanje dalje irenje udesa;
o utvruje stepen izvrenja pojedinih zadataka, brine o bezbednosti svih uesnika u udesu i
obezbeuje rezerve;
o daje nalog da se pozovu vatrogasne jedinice i druge snage optine i regiona;
o izvetava direktora fabrike o situaciji i toku akcije i predlae neophodna reenja;
o priprema aktivnosti za sanaciju posledica udesa, vri izbor sredstava za neutralizaciju i
dekontaminaciju zajedno sa lanovima tima;
o rukovodi akcijom dekontaminacije i neutralizacije objekata i zagaenih povrina;
o u cilju izvrenja specifinih zadataka moe angaovati i druge strunjake specijalce;
o priprema detaljan izvetaj o uzrocima koji su doveli do udesa, nainu angaovanja i
uspenosti izvedenih aktivnosti.
Direktor eerane kroz funkciju rukovoenja fabrikom, donosi pravilnik, odluke, uputstva,
planove i slino iz oblasti zatite ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu, zatite od poara, kao
i upravljanja rizikom od hemijskog udesa i njihovog sprovoenja u praksi: sistem sigurnosti za
proizvodne linije, skladita i druge objekte u fabrici.
Isto tako, direktor obezbeuje uslove za sprovoenje obuke i vebe svih kadrova u fabrici,
posebno onih koji su predvieni za uee u odgovoru na udes i sanaciji posledica, kao i sprovoenje
svih drugih mera prevencije, u cilju spreavanja nastanka udesa, jer su posledice udesa u fabrici, uvek
viestruko vee od sredstava koja treba odvojiti za potrebe prevencije. Prema tome direktor:
o odobrava planove i organizuje odgovor na udes;
o imenuje Tim za koordinaciju Plana zatite i odgovora na udes;
o u sluaju udesa obavetava optinu, okrug i Pokrajinu;
o pravovremeno informie narod o udesu ili odobrava da to uini osoba zaduena za
komunikaciju sa javnou.
Koordinator udesa ili pomonik koordinatora udesa odmah po uoavanju udesa ili dojave
neposrednog rukovaoca obavetava vatrogasce, ako to ve nije uinjeno. Informie o: mestu, vrsti i
vremenu udesa, vrsti i koliini opasne materije na mestu udesa, proceni toka i obima udesa i proceni
eventualnog rizika po okolne objekte i ivotnu sredinu. On takoe, u dogovoru sa vatrogascem i
drugim strunjacima na licu mesta, donosi odluke o aktivnostima koje treba poduzeti u cilju
zaustavljanja ili irenja udesa, a po potrebi i zaustavljanja delova proizvodnog procesa.
Fiziko tehniko obezbeenje obavetava prvo koordinatora Plana odgovora na udes i

njegovog zamenika i sve uesnike odgovora na udes koji nisu u fabrici, prema emi obavetavanja.
Koordinator Plana i lanovi tima odgovora na udes koordiniraju rad vatrogasne i spasilake
jedinice, ekipe hitne medicinske pomoi, interventnih ekipa fabrike i dr.
RADNIK
NA POSTROJENJU
NEPOSREDNI Voa fiziko-tehnikog

RUKOVODIOCI obezbeenja
HITNA
POMO
ODELJENJE MUP-A
KOORDINATOR
PLANA ZATITE
Rukovodilac Slube Optinska vatrogasna

bezbednosti i ZOP-a jedinica
PR Sluba DIREKTOR (eventualno) druge

FABRIKE radne organizacije
Jedinica
spasavanja
12. Nain pribavljanja tehnikih, meteorolokih i medicinskih informacija
Za upravljanje rizikom od hemijskog udesa tehnike informacije se uglavnom pribavljaju

praenjem literature, neposrednim kontaktom sa strunjacima, na strunim skupovima, sa interneta i
dr.
Najvaniji meteoroloki podaci za procene u sluaju udesa su: prizemna brzina i pravac vetra,
temperatura i vertikalna stabilnost vazduha, oblanost i padavine. Podaci se pribavljaju od republikog
hidrometeorolokog zavoda koji prati: kvalitet vazduha i prizemna meteoroloka osmatranja i merenja
na celoj teritoriji Republike Srbije. U AP Vojvodini redovna prizemna meteoroloka osmatranja i
merenja se vre u Novom Sadu, Subotici, Kikindi i Zrenjaninu.
Za dobijanje podataka o opasnim materijama potrebno je kontaktirati Centar za kontrolu trovanja

VMA Beograd (stalni deurni telefon 011/266-1122, 011/266-2755) i od ovog centra nedostajui
podaci o fiziko hemijskim, toksikolokim i eko-toksikolokim karakteristikama materija koje se
nalaze u fabrici.
13. Podaci o glavnom koordinatoru plana i njegovom zameniku u optini, gradu i Republici
Tabela 32: Podaci o preduzeu i radnicima na mestu udesa
1. Pun naziv preduzea: Akcionarsko drutvo fabrika

eera TE-TO Senta
Karaoreva bb.
2. Sedite preduzea: Srbija, Senta, Karaoreva bb.
3. Telefon: 024/646-100
Fax: 024/646-132
4. ifra delatnosti: 15830 proizvodnja eera
5. Grana pripadnost: Proizvodnja eera i trgovina
eerom
6. Broj zaposlenih radnika: - 190 stalno zaposlenih
- 11 primljenih na odreeno vreme
- 70 radnika koji su zaposleni u drugoj
firmi
7. PODACI O KOORDINATORU PLANA ZATITE NA
MESTU UDESA
Telefon: 024/646-209
8. PODACI O ZAMENIKU KOORDINATORA PLANA
ZATITE NA MESTU UDESA
Ime i prezime: Antal imon
Telefon: 024/646-209
9. Podaci o grupovoi hemijskog udesa prema Planu zatite
na mestu udesa
Ime i prezime: Itvan Zapletan
Telefon: 024/646-289
10. Podaci o grupovoi prema Planu zatite na mestu udesa
Ime i prezime: Laslo Novak
Telefon: 024/646-216
11. Podaci o grupovoi za elektro deo prema Planu zatite na
mestu udesa
Ime i prezime: Tibor Bata
Telefon: 024/646-280
12. Podaci o lan ekipe prema Planu zatite na mestu udesa
Ime i prezime: Atila emrei
Telefon: 024/646-262
Ime i prezime: Dene Lenel
Telefon: 024/646-262
Ime i prezime: Zoltan abi
Telefon: 024/646-262
Ime i prezime: Tibor Baranji
Telefon: 024/646-262
Ime i prezime: Joef Kucora
Telefon: 024/646-262
Ime i prezime: Ferenc Deme
Telefon: 024/646-262
Ime i prezime: Lajo Jo
Telefon: 024/646-262
Ime i prezime: Zoltan Gregu
Telefon: 024/646-262
Ime i prezime: er Va
Telefon: 024/646-262
Ime i prezime: Nandor Deme
Telefon: 024/646-265
Ime i prezime: olt Poljak
Telefon: 024/646-265
Ime i prezime: Silvester Sakali
Telefon: 024/646-265
Ime i prezime: Kristijan Stanulov
Telefon: 024/646-265
Ime i prezime: Sebastijan Nikoli
Telefon: 024/646-265
Ime i prezime: Tibor Devi
Telefon: 024/646-265
Ime i prezime: Bela Torma
Telefon: 024/646-237
Ime i prezime: Robert Kemive
Telefon: 024/646-237
Ime i prezime: Laslo Duan
Telefon: 024/646-237
30. Republiki inspektor za zatitu ivotne sredine
Ime i prezime: Slavica Popov
Telefon: 024/553608; 064/8166223
31. Pokrajinski inspektor za zatitu ivotne sredine
Ime i prezime: Dragan Sekuli
Telefon: 024/641111; 063/8917925
A1 Sistem uzbunjivanja i obavetavanja uesnika u odgovoru na udes i graana
Postoje vie varijanti koje obrauje Plan zatite od udesa:

1. otklanjanje neke pretnje koja moe dovesti do isticanja opasne materije,
2. isticanje bez poara i eksplozije,
3. poar u blizini skladita,
4. manji poar na instalaciji i
5. vei poar ali bez eksplozije.
1.1. Postupak informisanja o udesu
Informacija o udesu, mora da bude kratka i jasna i da sadri podatke:

1. O mestu i vremenu udesa;
2. Vrsti opasnih materija koje su prisutne;
3. Proceni toka udesa;
4. Proceni rizika po okolini i
5. Druge znaajne podatke.
Odmah po saznanju o udesu PRVO POZVATI:

Telefon vatrogasne jedinice: 93,
Telefon MUP-a: 92,
Telefon Centra za obavetavanje: 985 i
Ukoliko preti opasnost da doe do povrede radnika ili drugih lica ili ukoliko ima
povreenih pozvati telefon Hitne pomoi: 94.
Ukoliko ve nisu prisutni na licu mesta, potrebno je pozvati i lica koja su zaduena za
koordinaciju Plana zatite od udesa, kao i gradsku i pokrajinsku inspekciju za zatitu ivotne sredine.
Sve do njihovog dolaska koordinaciju preuzima Rukovodilac smene i njegov zamenik.
A2 Plan zbrinjavanja povreenih i intoksikovanih
Prva pomo
Ukoliko je trovanje nastupilo usled kontaminacije ugljen dioksidom zatrovanog odmah

ukloniti iz kontaminirane zone. Pozvati odmah lekara. Ukoliko je dolo do udisanja isparenja,
zatrovanu osobu utopliti i ostaviti u miru, a u sluaju prestanka disanja, primeniti vetako disanje.
Ukoliko je osoba bila due izloena dejstvu toksinih gasova, odstraniti kontaminiranu odeu, dok je
osoba pod mlazom vode. Kou isprati vodom, a oi ispirati 10 15 min. vodom pod blagim mlazom,
pri emu one kapke otvoriti palcem i kaiprstom.
Ukoliko je trovanje nastupilo usled kontaminacije fosfornom kiselinom odmah potraiti savet
lekara, a u sluajevima:
nakon udisanja Ozleenoga treba smesta izvesti na isti vazduh. Neka miruje, utopliti ga.
Zatraiti hitnu pomo.
nakon dodira s koom Skinuti natopljenu odeu i obuu; mesto dodira obilno isprati ili
istuirati vodom. Zatraiti hitnu pomo ako se pojave simptomi.
nakon dodira s oima Odmah ispirati oi istom vodom najmanje 15 min. istim prstima
rastvoriti one kapke i kruiti oima tako da voda dospe u sve delove oka. Nastaviti s
ispiranjem do dolaska hitne pomoi.
nakon gutanja Ne izazivati povraanje. Ako je osoba pri svesti treba isprati usta vodom i
popiti 2-3 ae vode, ili mleka. Ozleenog hitno prevesti u bolnicu.
Ukoliko u sluaju poara doe do trovanja polivinilhloridom (PVH) poto ima razliita otrovna
dejstva kada su u pitanju eksperimentalne ivotinje. EDC (C2H4Cl2) Puni hemijski naziv je 1,2-
dihloroetan. Koristi se u proizvodnji polivinilhlorida (PVH). EDC je veoma lako isparljiv te udisanje
njegovih visokih koncentracija moe da izazove kod ljudi poremeaje u nervnom i gastrointestalnom
sistemu, to se ispoljava kroz nesvestice, muninu i povraanje. Moe takoe doi do oteenja jetre,
bubrega i nadbubrene lezde. Zatrovanog je potrebno hitno prebaciti do prve zdravstvene ustanove i
lekarima objasniti simptome.
Leenje osobe koje su progutale formaldehid treba da popiju mleko ili vodu koja sadri
amonijum acetat, a zatim treba izazvati povraanje. Zatrovanoj osobi treba isprati eludac slabim
(0,1%) rastvorom amonijaka, koji e pretvoriti formaldehid u relativno inertan
pentametilentetraformaldehid (10 l 0,1% rastvora amonijaka neutralie 4 g formaldehida). Ispiranje
eluca ima opravdanja u prvih 15 minuta posle gutanja. Zagaenu kou treba ispirati vodom i
sapunom; ako formaldehid prsne u oi treba ih ispirati u trajanju od l5 minuta.
Ukoliko je trovanje nastupilo usled kontaminacije sumporne kiseline sluajne kontaminacije

koe treba da budu tretirane obilnim ispiranjem 1015 minuta i neutralizacijom nekim alkalnim
rastvorom (23% natrijumbikarbonata, 5% natrijumkarbonata i 5% natrijumhiposulfita ili 10%
trietanolamina). U sluaju nadraaja oka treba obezbediti da struja tenosti za ispiranje ne bude suvie
snana. rtve koje su bile izloene visokim koncentracijama para sumporne kiseline treba to bre
izneti na sve vazduh, skinuti im odeu natopljenu kiselinom i omoguiti da inhaliraju aerosol od 2%
natrijumbikarbonata; istim rastvorom rtva treba da ispere usta. Treba ga ostaviti da se kompletno
odmori i brzo preneti u bolnicu ili odgovarajui medicinski centar. Kaalj treba leiti kodeinom ili
etilmorfinom hidrohloridom, a okovi morfijumom, transfuzijom plazme ili krvi, znatnim dozama
glukoze, vitamina C, antibiotika i antialergetika.
Medicinski nadzor. Radnici treba da budu podvrgnuti lekarskim pregledima pre zapoljavanja,
kao i kasnijim periodinim pregledima. Pregledi pre zapoljavanja treba da budu usmereni na
otkrivanje hroninih respiratornih, gastro-intestinalnih ili nervnih oboljenja i bolesti koe i oiju.
Periodini pregledi treba da se vre ee i treba da obuhvate i pregled stanja zuba.
Zagaenje vode. Zagaivanje vode treba spreavati tako to e otpadna voda koja sadri kiselinu
pre nego to se pusti u kanalizaciju biti neutralisana do nivoa pH izmeu 5,5 i 8,5.
Kalcijum-karbonat Najee napadnuta povrna je konjuktiva. Zabeleeni su sluajevi tekih

ozleda zbog kontakta velikih estica krea sa oima koje izaziva spazmatino treptanje, suzenje i
prijanjanje estica krea za onu jabuicu. Suze izazivaju gaenje krea, te stvorena toplota
pogorava kaustino dejstvo, to moe dovesti do ulceracije pa ak i perforacije oka. Kre u kontaktu sa
nosnom i usnom sluzokoom moe izazvati ulceraciju. Kalcijumoksid ree napada donji respiratorni
trakt i plua zato to njegovo iritirajue dejstvo gornjeg respiratornog sistema spreava izlaganje kreu,
mada su zabeleeni sluajevi bronhitisa i zapaljenja plua zbog udisanja krea. U literaturi nema
podataka o pneumokoniozi izazvanoj kreom, niti nalaza o poveanoj pojavi tuberkuloze kod ljudi
izloenih kreu.
Prva pomo Na stratekim takama treba instalirati fontane za ispiranje oiju. Ako kre upadne
u oko, oni kapak treba zavrnuti na gore i ispirati oko tekuom vodom oko 10 minuta. U sluaju
hemijskih opekotina oka, leenje treba da preduzme lekar. U sluaju opekotine na koi, sve tragove
krea treba skinuti biljnim ili mineralnim uljem. Opekotinu treba zatim ispirati 5% rastvorom
limunske, vinske, ili hlorovodonine kiseline.
Preporuka: Radnici treba da budu podvrgnuti lekarskim pregledima pre zapoljavanja, kao i
kasnijim periodinim pregledima. Pregledi pre zapoljavanja treba da budu usmereni na otkrivanje
hroninih respiratornih, gastro intestinalnih ili nervnih oboljenja i bolesti koe i oiju. Periodini
pregledi treba da se vre ee i treba da obuhvate i pregled stanja zuba.
Po saznanju o povredi radnika, ukoliko je potreban transport, zatrovanog staviti u boni leei
poloaj i povreenog radnika transportovati:
Hirurko prijemno senanske, subotike ili novosadske bolnice (povrede, kontuzije,
prelomi, opekotine, udar struje, razderotine);
Interno odelenje senanske, subotike ili novosadske bolnice (progutane hemijske
materije, dijabetiari);
A po potrebi (kod tee povrede radnika) poziva se Hitna pomo na telefon 94.
A3 Plan evidencije stanovnitva
Postupak evidencije i zatite stanovnitva
1. Obavezno je sainiti evidenciju svih stanovnika koji mogu biti pod uticajem eventualnog
akcidenta irih razmera, odnosno stanovnitva koje bi se evakuisalo.
2. Obavezno izoluj prostor tj. Ugroenu zonu na kojoj je dolo do isticanja ili prosipanja u
radijusu od 500 do 800 metara.
3. Ukoliko se radi o poaru naftnog derivata (mazut) prostor izolacije je 2.359 metara.
4. Skloni nepotrebno ljudstvo iz Ugroene zone.
5. Postavi se uz vetar.
6. Mnogi su gasovi tei od vazduha pri zemlji i sakupljaju se u manjim zatvorenim prostorima
(ahtovi, podrumi, tankovi).
7. Dri se dalje od malih prostorija.
A4 Plan korienja sredstava zatite
Postupak pri razlivanju ili isticanju opasne materije
1. Zatvaranjem ventila, onemoguiti dalje isticanje.

2. U ugroenoj zoni odmah zaustaviti maine, iskljuiti sve izvore paljenja, ne puiti, ugasiti
otvoren plamen, i ne koristiti elektrine prekidae koji varnie.
3. Ukloniti sve izvore paljenja i toplote.
4. Udaljiti sve zapaljive materije.
5. Treba da interveniu samo obueni radnici, opremljeni potpunom zatitnom opremom i koji su
deo Tima za koordinaciju Plana zatite i odgovora na udes.
Poar zatitne mere
Mali poari
1. Koristiti suve hemikalije ili CO2.
Vei poari
1. Koristiti vodeni sprej ili maglu.
2. Pomeri opasne materije iz poarnog prostora pod uslovom da nema rizika i da se iste mogu
ukloniti.
Tank opasne materije zahvaen poarom

1. Gasiti poar sa maksimalne udaljenosti ili koristiti zatiena gumena creva ili daljinsko
upravljanje.
2. Hladi posude polivanjem sa veom koliinom vode, ukoliko je u skladu sa propisanim merama
za suzbijanje poara za datu gorivu materiju, sve dok se ne uveri da je vatra potpuno ugaena.
3. Nemoj da usmerava mlaz vode direktno na mesto isticanja ili sredstva zatite; poeljno je
pothlaivanje.
4. Obavezno se povui u sluaju jae buke iz opreme i sigurnosnih ventila ili ako se uoe
temperaturne promene boje na instalacijama ili na tanku.
5. OBAVEZNO stani dalje od opreme koju prekriva vatra.
6. Kada je vatra velika, koristi zatiena creva sa produetkom i titnik s monitorom; ako to nije
mogue, povuci se sa prostora i pusti vatru da izgori.
Evakuacija
Vee isticanje
Pripremi akciju evakuacije niz vetar na udaljenost od 1.900 metara.
Poar
Ukoliko je tank sa opasnom materijom, izloen vatri, IZOLUJ prostor u radijusu od 2.500
metara.
Takoe pripremi evakuaciju u radijusu od 3.000 metara
1.2. Zatitna odea i aparati

1. Odea sa nadpritisnim samonoseim aparatom za disanje (SCBA).
2. Strukturna protivpoarna zatitna odea e obezbediti samo ogranienu zatitu.
A5 Plan zatite domaih ivotinja, hrane, stone hrane i vode za pie
Opasnost po zdravlje
1. Produkti sagorevanja i isparenja mogu da izazovu bolest ili nedostatak vazduha bez
upozorenja.
2. Poneko moe da dobije iritaciju ukoliko se udahne visoka koncentracija.
3. Vatra moe da izazove pojavu iritanata i/ili toksinih gasova.
Poari i eksplozije koje bi nastali pri akcidentu, izazvali bi aero zagaenje produktima
sagorevanja meu kojima ima i kancerogenih materija. Ugljen monoksid u visokim koncentracijama
istiskuje kiseonik iz vazduha.
S obzirom da je tei od vazduha, nalazie se u donjim slojevima atmosfere i time onemoguiti

disanje biljnom i ivotinjskom svetu, i tako opasno ugroziti podruje.
A6 Program upoznavanja stanovnitva sa potencijalnim opasnostima i predvienim merama

zatite, planovi, vebi i edukacije
Program upoznavanja stanovnitva sa potencijalnim opasnostima i predvienim merama zatite,

planova, vebi i edukacije odvija se u skladu sa planom zatite eerane i u skladu sa razraenim
moguim akcidentnim situacijama situacijom na terenu.
Program se bazira na tipovima udesa: udes prvog nivoa - nivoa opasnih instalacija i udes drugog
nivoa - nivoa industrijskog kompleksa realizuje se u eerani. Ujedno graane upoznati da usled
nastalog udesa mogu nastupiti tetne posledice po iru okolinu i da se u tom sluaju aktivira plan
zatite optine. Osnovne oblasti edukacije je kako pratiti tokove odgovora na udesa i koji poslovi
proizilaze iz plana zatite:
1. procena obima udesa;
2. procena obima posledica;
3. uspostavljanje neprekidnih merenja i osmatranja na prostoru kompleksa eerane i irem
ugroenom prostoru (poara, eksplozije, oslobaanja tetnih materija) i karakteristinih
parametara (koncentracija opasnih materija, kretanje kontaminacionog oblaka, meteorolokih
podataka: pravac i brzina vetra, vertikalna stabilnost vazduha);
4. obavetavanje o udesu i davanje uputstava o daljem postupanju;
5. donoenje odluke o eventualnoj evakuaciji stanovnitva, nainu evakuacije i pravcu kretanja,
na osnovu veliine udesa, stepena ugroenosti stanovnitva i procene vremena trajanja
opasnosti, raspoloivog vremena za evakuaciju itd.
6. koordinacija rada slube civilne zatite, zdravstvenih organizacija, vatrogasnih slubi, slubi
tehnike pomoi;
7. informisanje nadlenih republikih organa i davanje procene o mogunosti da se sopstvenim
snagama odgovori na udes.
Edukacija obuhvata i ko odgovora na udes, a na osnovu usklaenih planova zatite su:

1. slube organa unutranjih poslova, slube sredstava veze, transportna preduzea, komunalne
slube, vatrogasne slube, centri za obavetavanje, specijalizovane tehnike ekipe, ekipe za
sanaciju, (eko)toksikoloke laboratorije, analitike laboratorije i meteoroloke stanice;
2. ekipe hitne medicinske pomoi, medicina rada, stacionarne zdravstvene ustanove sa
odeljenjima za toksikologiju;
3. tabovi i jedinice civilne zatite, na osnovu usklaenih planova civilne zatite.
Upoznavaju se i sa mere prevencije i bezbednosti prevoza opasnih materija i da se preuzimaju u
skladu sa propisima o prevozu opasnih materija. Ujedno da se o prevozu opasnih materija donosi plan
zatite i sprovodi odgovor na udes shodno odredbama ove metodologije.
A7 Program vrednovanja, preispitivanja i inoviranja plana
Nakon uvida u raspoloivu dokumentaciju fabrike kao i snimka postojeeg stanja na licu mesta,
uraena je metodologija upravljanja rizikom od udesa u skladu sa odgovarajuim odredbama
Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne sredine,
merama pripreme i merama otklanjanje posledica, (Sl. Glasnik RS br. 60/94) i na osnovu lana 47.
stav 1. taka 3) Zakona o dravnoj upravi (Slubeni glasnik RS, broj 79/05), Ministar za zatitu
ivotne sredine je izdao Instrukciju o primeni Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od
hemijskog udesa, kao i dokumenta Risk Management Program guidance for offsite consequence
analysis (United States Environmental Protection Agency, EPA Document).
Metodologija upravljanja rizikom od udesa je opisana u prethodnim poglavljima, a rezultati

prikazani u odgovarajuem poglavlju pomou dijagrama, i grafiki prikazana dokumentacija pomou
odgovarajuih mapa. Analiza je uraena simulacijom moguih udesnih situacijama u uslovima
normalnog rada kao i u manje verovatnim ali daleko ekstremnijim situacijama kao to npr. zemljotresi,
diverzije i sl. Za potrebe prorauna, korieni su ranije navedeni programski paketi koji automatski
vre izbor modela prorauna zavisno od vrste potencijalnog polutanta.
U svim sluajevima je razmatrano zagaenja vazduha u spoljanjem (outdoor) kao i zatvorenom

prostoru (indoor) zato to posledice zagaenja vazduha u veoma kratkom roku mogu izazvati neeljene
ili ak fatalne posledice. Verovatnoa zagaenja zemljita ili recipijenta usled havarijskog isputanja je
eliminisana ili svedena na najmanju moguu meru zahvaljujui primenjenim savremene opreme,
tehnikim merama zatite i odravanjem maina i ureaja.
Izvrena je simulacija isputanja supstanci u otvoreni prostor na bazi procena koje odgovaraju
emisiji iz sekundarnih izvora opasnosti (nedovoljna zaptivenost spojnih elemenata), do havarijskih
situacija koje podrazumevaju naglo isticanje u relativno kratkom vremenskom periodu. Dobijene su
vrednosti koje pokazuju udaljenost karakteristinih koncentracija u zavisnosti od najnepovoljnijih
vremenskih uslova. Na mapama su prikazana rastojanja do kojih se mogu prostirati otrovne supstance
(ERPG i TEEL), kao i koncentracije koje pri duoj vremenskoj izloenosti mogu izazvati
zdravstvene probleme (MDK).
Iz mapa na kojima su prikazane maksimalne udaljenosti na kojima se u nepovoljnim uslovima

mogu oekivati posmatrane koncentracije su dobijeni sledei zakljuci:
Izloenost odreenog podruja opasnim materijama je u najnepovoljnijim sluajevima i
meteorolokim prilikama vremenski ograniena na period od nekoliko minuta do vie dana;
I pored navedenog, u sluaju akcidentnih situacija ije posledice mogu zahvatiti deo grada
potrebno je alarmirati stanovnitvo na odgovarajui nain, u cilju spreavanja panike;
Vrednosti date u proraunima su u izvesnoj meri predimenzionirane, to je jedna od
olakavajuih okolnosti u ovoj analizi;
Olakavajua okolnost je da su dominantni vetrovi iz pravca severozapada, severoistoka i
istoka, odnosno emisije tetnih i opasnih materija odnosie van naselja Sente;
Dodatnu olakavajuu okolnost predstavlja i esta promena pravca vetrova, to doprinosi
boljoj disperziji polutanata.
Strategija i praksa buduih delovanja zatite ivotne sredine u AD fabrici eera TE-TO se mora
razvijati u nekoliko pravaca. Pre svega to je usavravanje postojee opreme za transport, skladitenje i
manipulaciju, kao i uspostavljanje monitoringa za praenje i kontrolu tehnolokog procesa i kvaliteta
ivotne sredine.
Preporuke:
Potrebno je izgraditi za svu opasnu materiju potrebno je izgraditi tankvane sa rezervoarima
ili kontejnerima za koju ne postoji ista;
Direktor fabrike mora uspostaviti sistem upravljanja rizikom i implementirati ga u praksi;
Sve aktivnosti vezane za upravljanje rizikom se moraju evidentirati u obliku koji je
prihvatljiv za upravljanje zatitom u fabrici;
Ohrabrivati radnike da aktivno uestvuju u odreivanju potencijalnih opasnosti;
U cilju smanjenja opasnosti pri manipulaciji opasnim materijama je modernizacija struktura
fabrike, koje podrazumevaju primenu opreme najnovije generacije, ureaja za transport,
merno-regulacione i sigurnosne opreme za postizanje potrebnog stepena bezbednosti i
zatite ivotne sredine.
II.3. Trea faza ODGOVOR NA UDES
Odgovor na udes obuhvata:

1. postupak odgovora na udes,
2. subjekte i sredstva odgovora na udes,
3. eme odgovora na udes.
Kritinim vanrednim situacijama, pojavi poara, izlivanju goriva i slino, u toku rada esto
prethode odreena upozorenja, kao to su neuobiajene vibracije, zvui, curenja, nagla odstupanja
procesnih parametara (temperature, pritiska) od normalnih i drugo. Trenutno prepoznavanje ovih
signala i pravilne korektivne aktivnosti u mnogim sluajevima mogu spreiti dalji razvoj kritinih
situacija. U svakom ovakvom (kritinom) sluaju radnik mora, trenutno, imati pregled celokupne
situacije i obavestiti neposrednog rukovodioca (koordinatora na mestu udesa/zamenika koordinatora na
mestu udesa), koji dalje obavetava vatrogasnu jedinicu i ostale nadlene institucije. Svi radnici
moraju biti obueni, osposobljeni i upoznati sa moguim opasnostima, kako bi i sami mogli brzo da
reaguju u cilju spreavanja udesa veih razmera.
1. Postupak odgovora
Akcije odgovora na udes
Odgovor na udes ili akcija gaenja poara sprovodi se po proceduri Zatite od poara, a zapoinje
onog trenutka kada se dobije prva informacija o poaru ili nekoj drugoj vrsti udesa.
Informacije o akcidentu vatrogasnoj jedinici moe se preneti na vie naina:

telefonom,
automatskim javljaima preko vremenskog releja uz proveru slube zatite od poara fabrike,
prenosnom radio vezom,
usmeno.
Deurnom vatrogascu pri dojavi akcidenta moraju se obavezno dostaviti sledei podaci:
kakav je akcident, mesto i vreme akcidenta?
kakva je materijal u pitanju i da li su prisutne druge opasne materije?
ima li ljudi u ivotnoj opasnosti?
ko javlja o nastanku akcidenta?
Posle dojave akcidenta, koja se u odreenim sluajevima proverava da nije lana, alarmira se
vatrogasna jedinica (zvunim alarmom iz vozila ili prenosnom radio vezom), okuplja na zbornom
mestu i odlazi na mesto akcidenta. Akcija gaenja, ili odgovor na neku drugu vrstu udesa poinje po
unapred utvrenom Planu.
Da bi akcija gaenja poara (odgovora na udes) bila uspena moraju se potovati sledea naela:
upoznati se sa situacijom na licu mesta, izvriti izvianje,
izvriti procenu situacije akcidenta na temelju izvianja,
postaviti plan gaenja poara (odgovora na udes),
izdati komande za akciju gaenja poara (odgovora na udes)
Rukovodilac gaenja poara (odgovora na udes) na mestu akcidenta sagledava situaciju i

prikuplja potrebne informacije, a pre svega:
1. Veliinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se odreuje, pre svega,
veliinom poara (udesa), vrstom materijala koji gori, konstrukcijom objekta i
slino.
2. Gde gori, ta gori i kako gori?
3. Jainu vlastitih snaga, sredstava i opreme. One su rukovodiocu gaenja akcidenta poznate.
4. Da li su ljudi ugroeni?
5. Da li postoje posebne opasnosti po uesnike gaenja?
6. Da li postoji opasnost od proirenja poara (udesa)?
7. Da li postoji opasnost od ruenja objekata?
8. Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, bioloka i sl.)?
9. Kakvi su putevi za intervenciju.
Vano je uoiti i neke druge elemente od znaaja za uspenu i bezbednu intervenciju, kao i na pr.
koliinu i boju dima, karakteristike plamena, intenzitet toplotnog isijavanja, adijabatski toplotni efekat,
pravac strujanja dima, mirise i slino.
Procena situacije (toka poara i rizika po okolinu), donosi se na osnovu prikupljenih podataka i
bitna je za ishod akcije. Njen osnovni zadatak je da definie ta treba uiniti, kojim redom i kojim
sredstvima da se opasnosti otklone, obzirom na raspoloive snage i sredstva.
Na osnovu procene situacije donosi se odluka o nainu sprovoenja akcije, koja mora biti kratka
i jasna, a definie:
da li izvriti napad ili odbranu (pasivnu ili aktivnu),
podelu zadataka u okviru raspoloivih snaga ko ta radi,
koju opremu i sredstva treba koristiti u akciji,
nain snabdevanja sredstvima i vodom za gaenje,
puteve prolaza za intervenciju.
Komandenareenja za akciju gaenja poara (odgovora na udes) moraju da budu glasne,

razumljive, kategorine, kratke i potpune. One moraju nedvosmisleno da definiu:
ko treba da izvri zadatak,
ta treba da se uradi,
gde i sa kojim sredstvima se izvodi akcija.
U samoj akciji, vatrogasci i svi ostali uesnici postavljene zadatke moraju izvravati odgovorno,
paljivo i bez urbe i panike, strogo vodei rauna o vlastitoj bezbednosti, ali i bezbednosti svih ostalih
ljudi. Svaki pojedinac pri ovim aktivnostima treba da maksimalno koristi steena znanja kroz obuku i
treninge iz oblasti zatite od poara. Kada se glavna arita akcidenta savladaju, obavljaju se odreene
radnje da se mesto poara (udesa) pregleda, raskri i sanira. Ukoliko postoji sumnja da bi se poar
mogao ponovo pojaviti ostavljaju se vatrogasne strae.
Postupak odgovora na udes izazvan izlivanjem vee koliine opasnih materija na zemljite
Mere koje se preduzimaju u sluaju akcidenta, podrazumevaju da su svi radnici koji su u

direktnom kontaktu sa opasnom materijom:
obueni za bezbedan rad i opremljeni potpunom zatitnom opremom,
upoznati sa osobinama materije i njenim toksinim dejstvom
upoznati sa preventivnim merama zatite,
upoznati sa postupkom u sluaju akcidenta,
upoznati sa davanjem prve pomoi.
1. U zavisnosti od teine akcidenta, obavestiti odgovorne organe (rukovodioca objekta,

koordinatora plana zatite na mestu udesa, lica odgovorna za poslove ZS i ZOP, komandira
vatrogasne jedinice Senta, generalnog direktora i jedinicu MUP-a Senta).
2. Ukloniti sve izvore paljenja.
3. Zabraniti pristup svim licima koja ne uestvuju u sanaciji nastale nezgode.
4. Opasno podruje ograditi i obeleiti zonu sigurnosti.
5. Sva oprema u blizini mora biti uzemljena.
6. Ne dodirivati, odnosno ne hodati kroz prosutu tenost.
7. Zaustaviti curenje (isticanje) ukoliko je to mogue bez veeg rizika.
8. Spreiti oticanje u vodotokove, kanalizaciju, podrume i zatvorene prostore.
9. Koristiti penu za spreavanje evaporacije opasne materije i stvaranje eksplozivne smee para
zapaljivih tenosti i vazduha.
10. Izlivena opasna materija moe se i prekriti suvom zemljom ili nekim drugim ne zapaljivim
materijalom, koji moe da poslui kao sorbent, i prebaciti u zatvorene kontejnere (alatom koji ne
varnii).
11. Sakupljena opasna materija sa sorbentom preneti na postrojenje za tretman na ekoloko
prihvatljiv nain.
Tabela 33: Inicijalna izolacija (u svim pravcima) i zatita ljudi (niz vetar)5
Materija Curenje Poar
Izolacija Izolacija Inicijalna evakuacija
Prirodni 80 100 m u svim 1.500 m u svim

2.500 m u svim pravcima
gas pravcima pravcima
2. Subjekti odgovora
U cilju to bolje i efikasnije intervencije u sluaju nastanka akcidenta zaposleni radnici moraju
biti obueni i posedovati znanje i vetinu u sanaciji akcidenta. Ujedno na objektu postoji sorbent
(pesak) za sorpciju prolivene opasne materije i postupak odlaganje.
Svi zaposleni radnici moraju biti obueni iz oblasti zatite od poara, bezbednosti i zdravlja na
radu i zatite ivotne sredine u smislu zakonskih odredbi SR Srbije koji definiu pojedine oblasti, a pre
svega u ispravnom rukovanju runim aparatima za gaenje poara i drugom opremom. Stepen
mobilnosti i brzine aktiviranja svih uesnika u akciji sanacije akcidenta direktno uslovljava i brzinu
lokalizovanja akcidenta i smanjuje rizik od irenja akcidenta.
5
Podaci u tabeli preuzeti iz dokumenata amerike agencije za zatitu ivotne sredine EPA (Environmental Protection Agency),
odeljenje CEPPO (Chemical Emergency Preparedness and Prevention Office).
Po potrebi se u intervenciji gaenja poara ili nekog drugog udesa, mogu angaovati subjekti i
sredstva iz Sente i to:
centar za obavetavanje i uzbunjivanje,
vatrogasna jedinica Senta,
ekipe hitne pomoi i ostale slube domova zdravlja Senta,
komunalne slube sa svojom tehnikom.
U sredstva i opremu za intervenciju gaenja poara ili odgovora na neki drugi udes spadaju sva
tehnika sredstva, koja se nalaze u okviru fabrike i koja su predviena Zakonom o zatiti od poara i
Zakonom o zatiti ivotne sredine. Voda za eventualno gaenje poara obezbeena je pomou
hidranata i vatrogasne jedinice iz Sente.
3. ema odgovora na udes
Prikaz obavetavanja najodgovornijih radnika, rukovodilaca i struktura koje uestvuju u akciji

gaenja poara ili odgovora na neku drugu vrstu udesa na objektu eerane, Senta.
EMA ODGOVORA NA UDES
____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Nivo AD FABRIKA EERA TE-TO REPUBLIKI ORGANI I ORGANI LOKALNE OSTALI UESNICI
udesa SAMOUPRAVE
1 2 3 4
Koordinator plana Centar za obavetavanje Koordinator plana Tim za koordinaciju Deurni u optini
(Tim za koordinaciju optine Senta na nivou optine plana na nivou optine Senta
na nivou eerane TE-TO) Senta Senta
I
Sredstva i kapaciteti Centar za obavetavanje Uesnici u odgovoru

Fabrika eera TE-TO Senta na nivou optine
Senta
Koordinator plana Centar za obavetavanje Koordinator plana Tim za koordinaciju Ugroena optina:
(Tim za koordinaciju optine Senta na nivou optine plana na nivou optine Senta
na nivou eerane TE-TO) Senta Senta
II
Centar za obavetavanje Koordinator plana Uesnici u odgovoru
Severnobakog okruga Severnobakog okruga na nivou optine Senta
Sredstva i kapaciteti Uesnici u odgovoru
Fabrika eera TE-TO Severnobakog okruga
Centar za obavetavanje Koordinator plana
Republike Srbije Republike Srbije
Koordinator plana Centar za obavetavanje Koordinator plana Tim za koordinaciju Uesnici na Optina
(Tim za koordinaciju optine Senta na nivou optine plana na nivou optine nivou optine Senta
na nivou eerane TE-TO) Senta Senta Senta
III
Centar za obavetavanje Koordinator plana Tim za koordinaciju Uesnici na nivou Severnobaki okrug
Severnobakog okruga Severnobakog okruga plana na nivou Severnobakog okruga
Sredstva i kapaciteti Severnobakog okruga
Fabrika eera TE-TO
Centar za obavetavanje Koordinator plana Tim za koordinaciju Struna institucija
Republike Srbije Republike Srbije plana na nivou
Republike Srbije
Uesnici na nivou
Republike Srbije
1 2 3 4
na nivou Republike Senta Senta Senta
Srbije)
Sopstvena sredstva Centar za obavetavanje Koordinator plana Tim za koordinaciju Uesnici na nivou Severnobakog okruga
i kapaciteti Severnobakog okruga Severnobakog okruga plana na nivou Severnobakog okruga
Severnobakog okruga
IV
Centar za obavetavanje Koordinator plana Tim za koordinaciju Strune organizacije
Republike Srbije
Ministar zatite Uesnici na nivou Deo Republike Srbije
ivotne sredine Republike Srbije Republike Srbije
na nivou eerane TE-TO) Senta Senta Senta
Centar za obavetavanje Koordinator plana Tim za koordinaciju Uesnici na nivou Severnobaki okrug
Severnobakog okruga Severnobakog okruga plana na nivou Severnobakog okruga
Severnobakog okruga
Centar za obavetavanje Koordinator plana Tim za koordinaciju Struna institucija

Republike Srbije
V Sredstva i kapaciteti Ministar zatite Uesnici na nivou Deo Republike Srbije

Fabrika eera TE-TO ivotne sredine Republike Srbije
Republike Srbije
Vlada Republike Srbije Ostali resorni

Ministri
Savezno ministarstvo Nadlena Meunarodna pono Meunarodna

za ivotnu sredinu ministarstva organizacije
susednih zemalja (WHO,EU,ILO,OECD,ECE I DR.)
Legenda Obavetava Angauje se ili aktivira Stavljanje u stanje pripravnosti Uzbunjivanje
EMA ODGOVORA NA UDES U TRANSPORTU
____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Nivo REPUBLIKI ORGANI I ORGANI LOKALNE OSTALI UESNICI
udesa SAMOUPRAVE
1 2 3
Tim za
Koordinator Koordinator
koordinaciju
Prevoznik Deurna sluba plana na nivou plana na nivou
plana na nivou
optine optine
optine
Tim za
Centar za
koordinaciju
Stanovnitvo obavetavanje
plana na nivou
optine
optine
Sredstva i
Drugi izvor kapaciteti proizvoaa, korisnika
obavetavanja ili transportera
opasne materije
Centar za obavetavanje Koordinator Tim za koordinaciju na Deo

Severnobakog okruga plana Severnobakog nivou Severnobakog Severnobakog okruga
okruga okruga
Uesnici u odgovoru na
nivou regiona
Severnobakog okruga
Centar za
obavetavanje Koordinator Struna
Republike plana Republike institucija
Legenda: Obavetava Angauje se ili aktivira Stavljanje u stanje pripravnosti Uzbunjivanje
III. MERE OTKLANJANJA POSEDICA UDE
(SANACIJA)
III.1. Plan sanacije
1. Ciljevi i obim sanacije
Sanacija podrazumeva skup aktivnosti radi otklanjanja posledica nastalih usled akcidenta,
kao i privoenje prostora zahvaenog akcidentom prvobitnoj nameni. U fazi sanacije se ukljuuju
razliite operativne slube i organizacije, koje na bazi odgovarajuih projekata i planova izraenih od
strane strunih institucija vre sanaciju terena i privode ga prvobitnoj nameni ili nekoj drugoj, u
zavisnosti od vrste i obima akcidenta.
Za vatrogasne jedinice koje uestvuju u postupku saniranja posledica vano je:

o formirati sistem osiguranja tri dominantna sredstva za gaenje poara - vodu, penu i prah,
imajui u vidu osiguranje rezervnih koliina sredstava za gaenje; spreiti nastajanje poara u
uslovima kada do njega nije dolo -postavljanje sloja pene srednje ekspanzije, rad s alatom koji
ne varnii i slino;
o "obariti" oblak ili pare opasnih materija radi rasprivanja, odnosno smanjenja opasnih
koncentracija pri emu je obavezno korienje teke zatitne opreme (zatitna odela i izolacioni
aparati);
o zapuiti pukotine na posudama i rezervoarima ukoliko izlaze opasne materije; spreiti
irenje opasnog medija po tlu i svim prostorima ispod nivoa tla. U ovom sluaju mogu se
koristiti i sredstva za skupljanje opasnih materija kao to su: priruna sredstva za zagraivanje,
za sakupljanje tenosti, kiselina, baza, pokrivai za kanalizacijske otvore, posude za odlaganje i
spremanje prosutog medija, cevi s armaturama, aparati i ureaji za usisavanje medija kao i niz
drugih naprava za utvrenu namenu;
o ispumpavanje, prepumpavanje ili pretakanje tenih ili rastvorenih materija
o korienjem pumpi, specijalnih cevi, armatura i pribora, montanih baklji za spaljivanje gasova i
parnih faza zapaljivih tenosti.
o Potpuno saniranje posledica - nezgoda - skidanje zagaenog sloja zemlje, spremanje i otpremanje
sakupljene tenosti ili vrste opasne materije sprovodi se tako da se ti zagaeni mediji odvoze na
ureene deponije.
o Za sigurno interventno delovanje potrebno je zatvoriti za svaki saobraaj veu povrinu.
Zatvaranje odreenog prostora mora da bude zasnovano na moguim promenama eventualne
situacije u sluaju nezgode i meteorolokih uslova (vetar, padavine i temperatura). U uslovima
kolebanja, promene meteorolokih uslova, menjaju se i granice zone opasnosti pa je potrebno
ee meriti prisutnost opasnih materija korienjem eksplozimetara i indikatorskih cevica ili
drugih raspoloivih ureaja.
o U zoni opasnosti mogu da budu samo osobe koje su odgovarajue opremljene i
osposobljene za rad sa opasnim materijama. U nonim uslovima rada potrebno je interventno
mesto ispravno osvetliti.
2. Snage i sredstva za sanaciju
Preduzee AD Fabrika eera TE-TO pored rukovodeeg strunog kadra koji su ukljueni u
angaovanje i usmeravanja akcija na sanaciji ivotne sredine, raspolae sa 23 radnika obuenih za
sanaciju akcidentnih situacija. Sredstva za obuku i opremanje su u skladu sa politikom fabrike i
bezbednosti i zdravlja na radu izdvojena i svaki radnik koji uestvuje u eventualnoj sanaciji je zatien
odgovarajuom linom zatitnom opremom.
Na zalihama (odvojeno) u fabrici na kritinim mestima rasporeen je livai pesak za

onemoguavanje razlivanja tenih opasnih materija.
Mere za otklanjanje posledica udesa imaju za cilj praenje postudesne situacije, obavljanje i
sanaciju ivotne sredine, vraanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od ponovnog
nastanka udesa.
Sanacija obuhvata izradu plana sanacije i izradu izvetaja o udesu. Plan sanacije sadri:
1. ciljeve i obim sanacije;
2. snage i sredstva angaovana na sanaciji, redosled njihovog korienja i rokove;
3. program postudesnog monitoringa ivotne sredine (biomonitoring), stanja zdravlja
ljudi i ivotinja;
4. trokove sanacije;
5. nain obavetavanja javnosti o proteklom udesu.
Izvetaj o udesu sadri:

1. Analizu uzroka i posledica udesa;
2. Razvoj i tok udesa i odgovor na udes;
3. procenu veliine udesa;
4. analizu trenutnog stanja.
Procena veliine udesa vri se na osnovu stepena angaovanih snaga, veliine tete (izraene u
novanim sredstvima) i obima posledica.
3. Program postudesnog monitoringa
Praenje i sistem kontrole odreenih tetnih materija na podruju na kome je dolo do udesa
predstavlja sistem monitoringa koji se sprovodi sa ciljem da se dobije precizna slika zagaenja na
ugroenoj teritoriji. Praenje kvaliteta sredine na podruju na kojem se dogodio udes je jedan od
prvih koraka koji prethodi sanaciji podruja i ima za cilj kontrolu sadraja tetnih materija, odnosno
odreivanje njihovog nivoa.
4. Trokovi sanacije
Podela savremenih metoda sanacije/neutralizacije/remedijacije izvrena je po mestu primene i po

prirodi procesa koji se odigrava.
Po mestu primene metode su podeljene na: In situ metode primenjuju sa na samoj lokaciji gde je
izvrena kontaminacija i Ex situ metode kada se vri iskopavanje, transport i obrada zagaenog
zemljita na lokacijama koje su posebno pripremljene i opremljene odgovarajuim instalacijama.
Po prirodi procesa kojim se vri sanacija metode su podeljene na: bioloke, fiziko hemijske i
termike metode.
Trokovi sanacije zavise od mnogo faktora izmeu ostalog i od vrste i koncentracije zagaivaa,
permeabilnosti zemljita, broja buotina, od opreme koja se koristi, rad i odravanje sistema, kao i
potreban broj ljudstva, tako da cena iznosi od 10-117 U$/m.
5. Nain obavetavanja javnosti o udesu
Javnost e biti obavetena o eventualnom udesu putem lokalni sredstava javnog informisanja
(lokalnih TV i radio stanica) gde e im se pruiti informacija o veliini udesa i preduzetim merama na
sanaciji, kao i o eventualnoj evakuaciji.
III.2. Izvetaj o udesu
1. Analiza uzroka i posledica udesa
Na osnovu analiza sluajeva vie hemijskih akcidenata kod nas i u industrijski razvijenim
zemljama, dolo se do saznanja da su osnovni uzroci njihovog dogaanja: greke ljudskog faktora,
tehniko-tehnoloke greke i elementarne i druge nepogode veih intenziteta. Greke ljudskog faktora
koje su izazvale najvei broj akcidenata su: neznanje ili nedovoljno znanje, nepotovanje sigurnosnih
propisa, nestruno, neodgovorno rukovanje sa opasnim materijama koje izazivaju i greke u voenju
procesa, nizak nivo strune osposobljenosti i pripremljenosti radnika, nefunkcionisanje i
neblagovremena provera svih sigurnosno-tehnikih sistema, nepoznavanje opasnosti i tenja da se
umanje investicioni i proizvodni trokovi, neefikasna unutranja kontrola u proizvodnji, preradi,
prometu, uskladitenju i odlaganju opasnih materija.
Prema podacima sa kojima raspolaemo, od 20-25 registrovanih akcidenata manjeg obima u

naoj zemlji, koji nisu prelazili okvire industrijskog kompleksa, kao osnovni uzrok udesa prisutan je:
a) ljudski faktor (62%);
b) zastarela ili dotrajala oprema (20%);
c) greke u tehnologiji (11%), i
d) ostalo (7%).
Sve je vie prisutno shvatanje o promeni odnosa rukovodstva preduzea i zajednice prema
tehnolokom riziku sa ciljem da se: spree ili ublae efekti akcidenta na ljude i ivotnu sredinu i
izbegnu mogui poslovni gubici.
Zakonom je propisana obaveza preduzea da organizuje preventivne mere zatite ivotne sredine
od opasnih materija, kojima se smanjuje mogunost pojave opasnih dogaaja, kao i posledice istih, to
direktno utie na smanjenje rizika. Time je stvorena osnovna za upravljanje rizikom pri procesu
proizvodnje, upotrebe, prometa, prevoza, skladitenje i uvanje opasnih materija.
Ujedinjene nacije (UN) su preko svog programa za zatitu ivotne sredine (UNEP) i u saradnji sa
drugim meunarodnim organizacijama (OECD, WHO), strunim i nevladinim organizacijama
pripremile: Prirunik o obavetenosti i pripravnosti za udese na lokalnom nivou - (APELL -
Avvareness and Preparedness for Eraergencies at Local Level), koji se moe uzeti kao
meunarodno standardizovan pristup za odgovor na tehnoloke udese na lokalnom nivou. APELL je
program UNEP-a namenjen da pomogne vladama, lokalnim upravama, rukovodiocima i strunjacima
u preduzeima na poboljanju obavetenosti lokalne zajednice o opasnim postrojenjima i u pripremi
planova odgovara na udese u tim pogonima, koji bi mogli da ugroze ivote ljudi, imovinu ili ivotnu
sredinu.
Osnovni ciljevi APELL-a su da:

- obezbedi informacije lokalnoj zajednici o opasnostima koje prete od industrijskih operacija u
njihovom susedstvu i merama koje treba preduzeti da se smanji rizik;
- proverava, aurira ili uspostavlja planove odgovora na udes na lokalnom nivou;
- poveava stepen ukljuivanja lokalne industrije u obavetavanje lokalne zajednice i planiranju
odgovora na udes;
- integrie planove odgovora na udes industrije i planove lokalne zajednice u zajedniki plan;
- omogui ukljuivanje lanova lokalne zajednice u pripremu, proveru i sprovoenje tog plana.
Uesnici APELL-a su:

a) Na nacionalnom nivou - dravni organi koji su odgovorni za: planiranje, industriju, ivotnu
sredinu, bezbednost, javne slube i dr.
b) Na lokalnom nivou - organi lokalne uprave, vlasnici i rukovodioci preduzea, lokalna zajednica,
interesne grupe, nevladine organizacije, sredstva informisanja i dr.
Radi obezbeivanja direktne i bliske saradnje, APELL predvia formiranje lokalnih

koordinacionih grupa, kao posrednika izmeu industrije i lokalne zajednice.
U sprovoenju procesa za odgovor drutvene zajednice na tehnoloke udese, neophodno je:

- identifikovati uesnike u odgovoru na udes i utvrditi njihove uloge, snage i zaduenja;
- ispitati opasnosti i rizike koji mogu izazvati udese veih razmera, odnosno ugroziti stanovnitvo;
- preispitati postojee planove zatite razliitih uesnika u odgovoru na udes;
- proveriti koliko ti planovi doprinose koordiniranoj akciji;
- utvrditi potrebne zadatke u odgovoru na udes koji nisu obuhvaeni postojeim planovima;
- ove zadatke dodeliti uesnicima koji ih najbolje mogu izvriti;
- izvriti neophodne promene za poboljanje postojeih planova i integrisati ih u opti plan lokalne
zajednice;
- posle usaglaavanja, izraditi konaan Plan odgovora na udes na koji treba dobiti saglasnost
lokalne uprave;
- izvriti obuku svih grupa koje uestvuju u sprovoenju Plana i obezbediti da svi uesnici u
odgovoru budu adekvatno uvebani;
- uspostaviti postupke za periodinu kontrolu, proveru i auriranje Plana, i
- obavestiti stanovnitvo lokalne zajednice o integrisanom planu zatite i obezbediti sredstva za
obuku stanovnitva.
Napominje se da je u okviru PROGRAMA UJEDINJENIH NACIJA ZA IVOTNU SREDINU -

Odeljenje za tehnologiju, industriju i ekonomiju izraen Tehniki izvetaj br. 35 pod nazivom: "Tans
APELL", koji predstavlja Uputstvo za planiranje reagovanja u vanrednim situacijama prilikom
transporta opasnih materija u lokalnoj zajednici.
2. Razvoj i tok udesa i odgovora na udes
Prilikom udesa sa opasnim materijama, ekipe koje uestvuju u intervenciji moraju preduzeti
niz radnji i mera radi line sigurnosti i spaavanja ljudi koji su neposredno ugroeni opasnim
materijama, produktima njihovog raspadanja, uticaja tetnih gasova i drugim opasnostima. Te
interventne ekipe treba da:
a) utvrde - prepoznaju opasnost s obzirom na opasnu materiju i to na osnovu:
- lista, nalepnica opasnosti (nalaze se nalepljene bono na ambalai sa obe strane);
- tabli opasnosti (nalaze se na prednjoj odnosno stranjoj strani vozila, a mogue je i
bono ukoliko se prevozi vie medija), i
- uputstava o postupanju s opasnim materijama u sluaju nezgode koje izdaju proizvoai
(MSDS liste)
b) zatvore mesto intervencije - radi sigurnosti uesnika u saobraaju, stanovnitva, odnosno
interventnih snaga koje uestvuju u sanaciji posledica. Potrebno je osim toga, definisati zonu
delovanja - povrinu na kojoj se razlila ili prosula opasna materija, sigurnosnu zonu zavisno od
vrste materije, nastojei pri tom da se celokupna zona vidno oznai (markira).
c) alarmiraju specijalne dodatne snage - nakon procene celokupne situacije, formirati
punktove - slube za spaavanje i evakuaciju i zavisno od potrebe i druge snage i
sredstva za intervenciju.
Spaavanje ljudi iz opasne zone primaran je cilj svake intervencije: neprimerena i neadekvatna
opremljenost interventnih snaga po pravilu ne daje efikasne rezultate.
3. Procena veliine udesa
Prilikom procene udesa potrebno je voditi rauna o:

o Zoni delovanja - je svaka povrina koja je kontaminirana ili prekrivena s opasnom materijom,
kao to je povrina na kojoj je razlivena opasna tenost, rasuta vrsta ili prakasta materija,
odnosno prostor u kojem postoji opasnost od poara, eksplozije i trovanja. Pri odreivanju
delovanja mora se imati u vidu da se ona u odreenim uslovima (uticaj vetra, temperature
okoline, konfiguracije terena i dr.) moe menjati.
o Sigurnosnoj zoni - je svaka povrina koja je kao takva oznaena. Okvirne (iskustvene) vrednosti
sigurnosne zone su: 50 100 metara od mesta akcidenta kod zapaljivih tenosti.
o Pri svakoj intervenciji s opasnim materijama potrebno je odrediti zone opasnosti, a krajnje ivice
tih zona vidljivo obeleiti. Saniranje posledica u zoni provodi struno osposobljeno osoblje.
o Interventno osoblje pri saniranju posledica udesa s opasnim materijama deluje pod
strunim nadzorom sa sigurnosne udaljenosti. Sigurnosne udaljenosti za interventne snage u
uslovima kada nije dolo do poara orijentaciono iznose 30 do 60 metara od mesta akcidenta, a to
je iskustvena vrednost koja se moe menjati u zavisnosti od niza faktora: vrste materije,
agregatnog stanja, meteorolokih uslova, konfiguracije terena i dr.
o Sigurnosne udaljenosti u uslovima poara opasnih materija uslovljene su opasnou od
eksplozije, opasnou za interventno osoblje i opremu, toplotnim zraenjem, uticajem produkata
sagorevanja, udaljenou efikasne primene sredstava za gaenje kao i uticaja vetra.
o Utvrivanje stvarne interventne sigurnosne udaljenosti uslovljena je i samim terenom na kojem
se nezgoda dogodila.
4. Analiza trenutnog stanja
Ovaj postupak obuhvata skup mera i aktivnosti koji se preduzimaju na osnovu rezultata faza
analize povredivosti i ocene rizika, a u skladu sa planom zatite. Ova faza ima imperativ da definie
sve aktivnosti sa ciljem da se udes zaustavi i izoluje, ogranie njegovi efekti i minimiziraju posledice
kao i da se stvore uslove za praenje postudesne situacije. Postupak odgovora na udes zapoinje onog
trenutka kada se dobiju prve informacije o udesu, koje sadre podatke o mestu i vremenu udesa, vrsti
opasnih materija koje su prisutne, proceni toka udesa, proceni rizika po okolinu, proceni obima udesa i
obima posledica i druge znaajne podatke za odgovor na udes. Postupak odgovora na udes mora se
odvijati u skladu sa planom zatite na mestu udesa i u skladu sa situacijom na terenu.
Preduzete i planirane mere zatite ivotne sredine:

Izraen Plan zatite od poara.
Izgraen mainsko tehnoloki projekat i izraene podloge za proirenje projekta, sa svim
tehniko tehnolokim merama i preporukama za bezbedan rad u planiranoj proizvodnji.
Izraen graevinski projekat i date sve podloge za reenje uslova datih u Aktu o
urbanistikim uslovima i Reenju o izdavanju vodoprivrednih uslova.
Izgraen sistem za prikupljanje i preradu otpadnih voda.
Izgraene lagune u Makou za odlaganje zemlje dospele u fabriku sa eernom repom.
Izvrena kontrola ugraenih orua na mehanizovan pogon, opreme i elektro-gasnih
instalacija.
Opisom poslova i radnih zadataka uvedena obaveza odravanja istoe radnog prostora i
platoa.
Sklopljen ugovor sa ovlaenim firmama za odnoenje komunalnog smea i prikupljenih
sekundarnih sirovina.
Izvrena obuka za bezbedan rad radnika u proizvodnji.
Izvrena redovna godinja kontrola uticaja objekta i proizvodnje na ivotnu sredinu (merenje
emisije opasnih i tetnih materija u ivotnoj sredini za 2008. godinu). Dosadanji rezultati
pokazuju da nema znaajnog uticaja na ivotnu sredinu.
Pribavljene potrebne dozvole za obavljanje delatnosti proizvodnje i trgovine eerom i
transporta od nadlenih dravnih slubi.
Nastaviti sa mikrobiolokim ispitivanjem vode za pie.
IV. PRILOZI

Procena Opasnosti Od Hemijskog Udesa PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Procena Opasnosti Od Hemijskog Udesa PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

OBJEKAT : AD Fabrika eera TE-TO, Karaoreva bb

INVESTITOR : AD Fabrika eera TE-TO

MESTO OBJEKTA: Senta, Karaoreva b.b.

SARADNICI : ARKO NOVAKOVI, dipl. ing ma.

NAZIV PROJEKTA : PROCENA OPASNOSTI OD HEMIJSKOG UDESA I OD

DATUM : Maj, 2010.

INVESTITOR INSTITUT ZA BEZBEDNOST I PREVETIVNI

(Potpis ovlaenog lica) (Mirko drnja, dipl. ing. znr.)

2. ELEMENTI ZA PROCENU RIZIKA ........................................................................................ 11

I. ANALIZA OPASNOSTI OD UDESA....................................................................................... 14

I.1. PRVA FAZA IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI ............................................................. 15

I.2. DRUGA FAZA ANALIZA POSLEDICA ............................................................................. 96

I.3. TREA FAZA PROCENA RIZIKA ..................................................................................... 172

III. MERE OTKLANJANJA POSEDICA UDE (SANACIJA) ....................................................... 232

IV. PRILOZI ................................................................................................................................. 239

Interesovanje za analizu rizika veoma je poraslo u poslednjih par decenija. Razlozi za

Prema optoj definiciji, pouzdanost je verovatnoa da e posmatrani sistem izvriti svoju

U praksi se esto pojam pouzdanost sistema poistoveuje sa pojmom bezbednost sistema.

U matematikom smislu, bezbednost sistema je verovatnoa da sistem prua zatitu ljudi i

Pored navedenog, napominjemo injenicu da je u zemljama EU stupila na snagu Direktiva

I. Analiza opasnosti od udesa cilj analize rizika je:

Metodologija se primenjuje pri proceni opasnosti od rada i korienja objekata, postrojenja,

Investitor mora voditi evidenciju o vrstama i koliinama opasnih materijala u proizvodnji,

Elaborat se sastoji od:

Cilj ovog elaborata je da:

Struni tim Instituta za Bezbednost i preventivni inenjering Novi Sad sainjavaju:

1. Mirko drnja, dipl. ing. znr ef strunog tima i lanovi tima:

2. edomir Lazarevi, dipl. ing. el.

Upis u sudski registar,

Lica odgovorna za poslove ZOP, BZR i zatitu ivotne

2.1. Potrebna tehniko tehnoloka dokumentacija

Procena ugroenosti objekata se utvruje u skladu sa odredbama navedenog Pravilnika, a u

Metodoloki pristup i sam sadraj procene ugroenosti objekta odreen je Pravilnikom o

Plan zatite od poara u AD Fabrici eera TE-TO Senta,

o Specification for Environmental Management Systems BS7750:1994;

2.1.2. Opis lokacije sa kartom u odgovarajuoj razmeri sa legendom

AD Fabrika eera TE-TO Senta se nalazi jugoistono od grada Senta. Sagraena je na

Tabela broj 1: Popis objekata na situacionoj karti

Jugoistono od glavne hale, na rastojanju od 10 m, izgraen je kompleks Energane koji se

Na prostoru ogranienom Glavnom halom i Energanom, izgraena je Remontna radionica.

Do svih objekata pojedinano, izgraene su interne saobraajnice sa tvrdom podlogom to

U Radionici kod GT-3 (96) se obavlja remontovanje i izvode bravarski radovi.

Glavna proizvodna hala (26) je funkcionalno spojena i povezana komunikacijama sa suarom

Slika 2. Rezervoar za sumpornu kiselinu (H2SO4) sa betonskom tankvanom

Slika 3. Cisterna za formalin

Barometrijska kondenzacija (100) je objekat u kome se obezbeuje tehnoloka voda za fabriku

Rezervoari za natrijum-bisulfid NaHSO3 (110), a kompleks sa dva rezervoara se sastoji od sledeeg:

U sklopu rezervoara za natrijum-bisulfid se nalaze i sledei ureaji:

Rezervoar za melasu (41) se sastoji iz dva rezervoara sa instalacijama i pumpnom stanicom za

eer se skuplja u bunkeru, a odatle se odvodi na maine za pakovanje od po 1 kg eera. To je

Na spratu su dve linije za pravljenje i pakovanje kocki eera u pakovanja od po 1 i kg. Iz

Magacin zapaljivih tenosti (45) se nalazi na kraju slepe saobraajnice. Sagraen je od

Magacin gvoa, cevnog i profilnog materijala (40) se nalazi neposredno uz saobraajnicu, na

U pravcu razvoda gasa postavljen je na 10 m od stanice Protivpoarni aht (57).

Skladite uglja (66) na deponiji za potrebe Energane nalazi se na prostoru jugozapadno od

Vode nastale u senanskoj eerani mogu se svrstati u sedam osnovnih kategorija:

U okviru tehnikog reenja u fabrikom krugu razdvojene su otpadne voda tako da se :

- za potrebe istovara repe izgradio se dekanter i uvoen je recirkulacioni krug, s tim da se

Recirkulacioni krug vode od istovara

CS za potis mulja iz dekantera ugraena je jedna pumpa za ispumpavanje uguenog mulja iz

CS za potis mulja u Mako mulj iz rezervoara sa prosenim sadrajem SM oko 20%

Talone prirodne lagune u Makou

Navedene vrste muljeva zemljani i karbonatacioni, transportuju se od mesta nastajanja,