АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ

ФАКУЛТЕТ ЗА ТРГОВИНУ И БАНКАРСТВО

ЈАНИЋИЈЕ И ДАНИЦА КАРИЋ
БЕОГРАД
СМЕР - ТРГОВИНА

ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор: Студент:
Проф. доц др Ана Живковић Бошко Секуловић
Бр. Индекса: 7/2014

Београд, 2015.
 АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА ТРГОВИНУ И БАНКАРСТВО
ЈАНИЋИЈЕ И ДАНИЦА КАРИЋ
БЕОГРАД

Утицај економских фактора на

понашање потрошача
ДИПЛОМСКИ РАД

Ментор: Студент:
Проф. др Славко Вукша
Бр. Индекса:

Београд, 2016.
 АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ И ПОЛИТИЧКЕ
НАУКЕ
ЈАНИЋИЈЕ И ДАНИЦА КАРИЋ
БЕОГРАД

Датум
Комисија за оцену и јавну одбрану дипломског рада

1. _______________________________________ , председник комисије

2. _____________________________________ , ментор - члан комисије

3. __________________________________________ , члан комисије

Кандидат је одбранио дипломски рад с оценом _______ ( _________ )

Стручни назив
 САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................1
1.ПОЈАМ, ДЕФИНИЦИЈА И ПРИРОДА РЕВИЗИЈЕ...............................3
1.1.Извештавање у ревизији.......................................................................4
1.2.Рачуноводствени систем.......................................................................4
1.3.Разлика између ревизије и рачуноводства..........................................8
1.4.Типови ревизије.....................................................................................9
1.4.1.Оперативна ревизија........................................................................9
1.4.2.Ревизија усаглашености.................................................................11
1.4.3.Ревизија финансијских исказа.......................................................12
2.ПОЈАМ ИНТЕРНЕ РЕВИЗИЈЕ...............................................................13
2.1.Дефиниција интерне ревизије............................................................14
2.2.Циљеви итнерне ревизије...................................................................14
2.3.Основне особине интерне ревизије...................................................15
2.4.Улога интерне ревизије.......................................................................15
2.5.Развој интерне ревизије......................................................................16
2.6.Регулатива на коју се ослања интерна ревизија................................18
2.7.Однос интерне и екстерне ревизије...................................................18
2.7.1.Екстерна ревизија...........................................................................18
2.7.2.Заједничке карактеристике и разлике...........................................18
2.7.3.Разлике интерне и екстерне ревизијe...........................................19
2.7.4.Сарадња интерне и екстерне ревизије.........................................19
2.7.5.Разлике и сличности између стандарда интерне и екстерне
ревизије....................................................................................................20
3.ОКВИР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНУ ПРАКСУ ИНТЕРНЕ РЕВИЗИЈЕ...21
3.1.Стандарди интерне ревизије...............................................................21
3.1.1.Стари стандарди интерне ревизије...............................................22
3.1.2.Нови стандарди интерне ревизије................................................23
3.1.3.Значај стандарда.............................................................................23
3.1.4.Намена стандарда...........................................................................23
3.1.5.Садржај стандарда..........................................................................24
3.1.5.1.Стандарди рада..........................................................................24
3.1.6.Поређење старих и нових стандарда интерне ревизије..............25
3.2.Практични савети - Practice Advisories..............................................25
3.3.Развој и практични помагачи - Development and Practice Aids........25
4.ПРОФЕСИОНАЛНА ЕТИКА ИНТЕРНИХ РЕВИЗОРА......................26
4.1.Етички кодекс......................................................................................26
4.2.Визија института за интерну
ревизију...............................................27
 4.3.Мисија института................................................................................27
5.ИНТЕРНА РЕВИЗИЈА И ДРУГИ КОНТРОЛНИ МЕХАНИЗИМИ....28
5.1.Систем интерног надзора...................................................................28
5.1.1.Интерна контрола...........................................................................29
5.1.2.Компоненте система интерне контроле........................................29
5.1.2.1.Контролно окружење................................................................30
5.1.2.2.Процена ризика..........................................................................30
5.1.2.3.Контролне активности..............................................................31
5.1.2.4.Информација и комуникација..................................................31
5.1.2.5.Надгледање и праћење..............................................................31
6.МЕНАЏМЕНТ И ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ.....................32
6.1.Принципи финансијског извештавања..............................................33
6.2.Корисници финансијских исказа.......................................................35
7.РЕВИЗИЈА И
МЕНАЏМЕНТ.................................................................37
7.1.Интерна ревизија - основа ефикасног управљање...........................38
8.УЛОГА МЕНАЏЕРА И РАЧУНОВОЂА У ФИНАНСИЈСКОМ
ИЗВЕШТАВАЊУ.........................................................................................3
9

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................42
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................44
 УВОД

Да би смо одредили природу ревизије то наједноставније можемо одредити

кроз дефиницију ревизије. Дефиницију коју ћу на почетку овог рада навести
поставили су водећи професори ревизије Лебек и Арсен.
„Ревизија представља процес где независна и компетентна особа вреднује и
акумулира доказе. Ти докази повезани су са информацијом која је повезана са
одређеним економским ентитетом због одређивања и извештавања о степену
кореспондирања између информације која се може квантификовати, као и унапред
заснованог критеријума.“1
У зависности од потреба и захтева менаџмента, као и од структуре и
величине предузећа, подручје деловања интерне ревизије се разликује. Поред
испитивања књиговодствених података, провере усклађености са законом,
откривања криминалних радњи и грешака, интерна ревизија се све више окреће
процесу управљања ризицима како би одговорила захтевима неизвесног пословања
и обезбедила менаџменту доношење адекватних пословних одлука.
Потребу за организовањем интерне ревизије у предузећу наметнули су
нестабилни услови пословања, раст и развој предузећа, пословни ризици са којима
се предузеће суочава и многи други фактори. Задатак интерне ревизије јесте
испитивање пословних трансакција и оцена остварености постављених планова и
задатака, односно оцена система интерних контрола и управљања, с циљем да се
унапреди пословање предузећа. Интерна ревизија мора бити спроведена на
независан и објективан начин.
У зависности од организационог позиционирања у предузећу, квалитет рада
интерне ревизије се разликује. Наиме, интерна ревизија може бити организована у
оквиру рачуноводствене функције, када се делокруг рада интерне ревизије своди на
1
Arsen A. A., Loebecke J. K. (1988) Auditing, An Integrated Approach, Fourth edition. Englowood Cliffs,
New Yersey, 07632: Prentice Hall Inc.
испитивање рачуноводствених информација и извештаја, занемарујући при томе
ревизију у другим функцијама предузећа. Такође, извештај интерне ревизије се
подноси руководиоцу рачуноводствене функције, чиме се независност и
објективност рада интерне ревизије доводи у питање. Наведени недостаци се
отклањају организовањем интерне ревизије у оквиру финансија, чиме се повећава
ниво независности рада. Међутим, према
Међународним стандардима професионалне праксе Института интерних
ревизора, интерна ревизија треба бити организована самостално, ван пословних
функција ради обезбеђивања пуне независности интерне ревизије приликом
одређивања делокруга активности, извршења посла и саопштавања резултата.
Организовање интерне ревизије на тај начин говори о подршци менаџмента
функцији интерне ревизије, као и о очекивањима менаџмента на плану унапређења
пословних перформанси и стварања додатне вредности на основу адекватно
извршене ревизије.
Осим пружања информација менаџменту о стварном стању испитаног
подручја деловања, интерна ревизија има и саветодавну улогу у ефикасном
решавању утврђених недостатака. Посебно важну улогу интерна ревизија има у
управљању ризицима предузећа.
Менаџмент савремених компанија је суочен са доношењем веома важних
одлука које су под великим пословним ризиком. Да би менаџмент доносио
исправне одлуке, односно одлуке које су у циљу развоја компаније и остваривања
добити, потребно је да има добар систем надзора и праве информације на основу
којих ће донети пословне одлуке. Поред система интерних контрола, од велике
помоћи менаџменту је и јединица интерне ревизије. ова служба која је саставни део
предузећа има посебне обавезе и одговорности које су уско везане са успешним
пословањем компаније. Она има за циљ повећање вредности и унапреñење
пословања компаније. Уз помоћ интерне ревизије, компанија остварује своје
пословне циљеве. Интерна ревизија обезбеђује систематичан и дисциплинован
приступ у отклањању и управљању ризицима и контролама.
 1.ПОЈАМ, ДЕФИНИЦИЈА И ПРИРОДА РЕВИЗИЈЕ

Ревизија потиче од латинске речи revidere што значи поново видети,

надокнадити преглед и преиспитивање пословних процеса и стања.
Ревизија је систематичан процес објективног прикупљања и процене доказа
везаних за изјаве управе предузећа о економским активностима, како би се утврдио
степен сагласности тих изјава са утврђеним критеријумима, а добијени резултати
пренели заинтересованим корисницима. Један од честих дефиниција ревизије је:
„да је ревизија независни преглед изражавања мишљења о финансијским
извештајима предузећа што чини наименовани ревизор у смислу обављања
дужности које проистичу из тог наименовања, а у складу са статурарним
правилима“.2 Ревизија финансијских извештаја је испитивање финансијског
извештаја ради давања мишљења о томе да ли они објективно и истинито, по свим
материјално значајним питањима, приказују стање имовине, капитала и обавеза,
резултате пословања, токове готовине и промене у властитом капиталу у складу са
Међународним рачуноводственим стандардима IAS - International Accounting
Standards и Међународним стандардима финансијског извештавања.
Ревизија финансијских извештаја омогућава ревизору да изрази своје
мишљење о томе, да ли су финансијски извештаји припремљени у аспектима који
су битни и у складу са правилима као и оквиром финансијског извештавање. Ово је
у ствари циљ ревизије. У ревизији су кључне следеће речи:3
 Независни,
 Преглед,
 Мишљење,
 Изражавање,
 Финансијски извештај,
 Предузеће,

2
Љутић, Ж. Б.,: Ревизија и услуге уверавања, ФИМЕК, Факултет за економију и инжињерски
менаџмнет, Нови Сад, 2014.стр.8
3
Љутић, Ж. Б.,: Ревизија и услуге уверавања, ФИМЕК, Факултет за економију и инжињерски
менаџмнет, Нови Сад, 2014.стр.8
  Наименовани ревизор,
 Статутарна правила.

1.1.Извештавање у ревизији

Финална фаза циклуса и процеса ревизије јесте извештај ревизије. Кроз овај
формални документ обавља се комуницирање са корисницима ревизорских
информација, које су засноване на ревизорским извештајима. Стручни читаоц зна
да постоји велики број ревизорских извештаја који се разликују по својој природи.
Ипак сви ревизорски извештаји морају поседовати једну заједничку особину -
квалитет. Сваки ревизорски извештај мора информисати читаоце и кориснике
информација о степену коресподенције између информације коју је могуће
квантификовати и унапред заснованог критеријума.4 Извештаји се могу
разликовати по форми, стереотипу језичког изражавања, склопу реченица, а
посебно по квалитету техничког садржаја. Ревизорски извештаји и истинитости и
објективности финансијских исказа фирме могу се кретати у опсегу од
једноставног усменог извештаја у облику исказа ако је предмет ревизије обављена
за појединца који је наручио ову услугу.

1.2.Рачуноводствени систем

Познавање рачуноводства, у модерном пословном свету није само корисно,

познавање рачуноводства сматра се вештином која је потребна да би се преживело.
На овај начин пословни људи дефинишу циљеве, као и мере и резултате који су
остварени. Рачуноводство такође процењује остварене учинке.
Помоћу рачуноводтсва се мере и описују резултати једног пословног
субјекта. Сваки инвеститор, менаџер, неко ко доноси пословне одлуке требало би
да познаје рачунодоствене термине и концепте рачуноводства. То је неопходно
због комуницирања са осталим пословним субјектима у пословном окружењу.
4
Љутић, Ж. Б.,: Ревизија и услуге уверавања, ФИМЕК, Факултет за економију и инжињерски
менаџмнет, Нови Сад, 2014.стр.7
Рачуноводство је важно не само за успешан рад владе већ и за остварење успешних
социјалних програма, рад цркве и добар рад пословних организација.
Оно што се подразумева под основном сврхом рачуноводства је да обезбеди
доносиоцима одлуке информације које су корисне за доношење значајних и битних
економских одлука. Улаз у рачуноводствене процесе представља екононска
активност - пословне трансакције пословног субјекта, док је резултат излаза
активности рачуноводства корисна инфомрација.
За примарни циљ рачуноводства може се рећи да је то циљ који подразумева
потпуно разумевање природе рачуноводствених информација. Овај циљ тежи на
развијању способности да се те информације ефикасно користе. Менаџменту на
располагању стоје све рачуноводствене инфомрације које један економски ентитет
поседује. Већина тих информација дистрибуира се инвеститорима, финансијским
аналитичарима, кредиторима, широј јавности а понекад и конкурентима.
Корисници информација изван пословног енитета добијају такозване
финансијске инфомрације опште намене. Те информације шаљу се у форми
комплетних рачуноводствених извештаја. Ови извештаји обично се називају
финансијским извештајима. Финансијски извештаји се припремају у складу са
рачуноводственим принципима који су општеприхваћени. Комплетни финансијски
извештаји садрже:
 биланс стања - овај финансијски извештај показује финансијску позицију
привредног субјекта на одређени дан;
 биланс успеха - рачун добитка и губитка, који приказује профитабилност
бизниса у периоду за који је тај биланс састављен;
 биланс сопственог капитала - овај финансијски извештај објашњава промене
до којих је дошло у висини сопственог капитала; и
 биланс токова готовине - приказује прилив и одлив готовине у истом
периоду за који је састављен и биланс успеха, такође садржи и напомене уз
финансијске извештаје.
 Одлуке менаџмента су базиране на информацијама које потичу из
рачуноводственог система. Менаџери имају потребу да се увере да су
рачуноводствене информације које им се достављају тачне и поуздане.
Такво уверење се обезбеђује уз помоћ система интерне рачуноводствене
контроле у оквиру компаније. Тај систем подразумева све мере које организација
користи да се заштити од грешака, проневера, и сл.; за обезбеђење поузданости
рачуноводствених података; као и за обезбеђење усаглашене примене пословне
политике које је менаџмент раније дефинисао.
Сигурност корисницима ван организације о томе да ли финансијски
извештаји које презентира менаџмент пружају потпуну и поуздану слику о
финансијској позицији и пословним резултатима организације се обезбеђује путем
ревизије финансијских извештаја компанија, које обављају фирме у којима су
ангажовани овлашћене јавне рачуновође (ревизори).
Ревизори су експерти на подручју финансијског извештавања који су
потпуно независни од компаније која презентира финансијске извештаје. 5
Ревизорске фирме изражавају своје професионално мишљење о томе да ли су
финансијски извештаји који се достављају субјектима изван компаније објективни
и истинити или нису.
Финансијски систем, односно рачуноводство као његов подсистем су битне
компоненте модерног бизниса и основне претпоставке за даљи прогрес јер
обезбеђује поуздане обрачуне и билансе пословања, који су транспарентни и
упоредиви и као такви неопходни инвеститорима, задовољава интерне потребе
предузећа када је реч о трошковима пословања и цени коштања њихових производа
и услуга; помаже убрзању привредног развоја, било од стране банкарског сектора,
специјализованих агенција за развој или међународних институција.
Притисци и захтеви глобализованог тржишта и општа примена
међународних рачуноводствених стандарда имају вишеструке пословне ефекте
који се ефектуирају кроз смањење трошкова пословања мултинационалних
компанија, хармонизацију интерног и екстерног финансијског извештавања без
обзира на то у којој се земљи то пословање одвија; поспешење инвестирања ван
5
Милојевић, Д.,: Финансијска контрола и ревизија, Београдска пословна школа - висока школа
струковних студија, Београд, 2010.
националних граница и отуда побољшање алокације штедње која је намењена
инвестицијама; смањење ризика; омогућавање рачуноводственим експертима да
ефикасно обављају своју функцију широм света.6
Инвеститори се опредељују за она тржишта која су усвојила и примењују
међународно признате рачуноводствене стандарде за финансијско извештавање, а
знатно мање поверење у оне земље које примењују националне рачуноводствене
стандарде. Ово из разлога што обезбеђење информација у складу са познатим
сетом рачуноводствених стандарда који су квалитетни, транспарентни и упоредиви
знатно смањује ризик инвестирања и снижава трошкове прибављања капитала.
Примарна и витална сврха рачуноводства је да доносиоцима одлука помогне
у избору између алтернативних токова акција.
Финансијско извештавање, поред низа релевантних фактора, мора у свом
фокусу примарних циљева да има у виду обезбеђење што вишег нивоа општег
друштвеног благостања, као врховног циља сваког друштва.
Компоненте финансијског извештавања су: финансијски извештаји,
финансијске информације, корисне информације, оптималне пословне одлуке,
ефикасна тржишта капитала, довољни извори капитала, здрава економија, и
друштвено благостање.
Корисност информација обезбеђује се онда када су и ако су исте релевантне,
тачне, благовремене, ажурне, упоредиве и разумљиве. Да би информације биле
истовремено и корисне, али и ослобођене од тзв. информационог ризика постиже
се помоћу адекватне рачуноводствене регулативе, која је тројака: законска,
професионална и интерна.
Друштвена улога рачуноводства у нашим условима је регулисана Законом о
рачуноводству и Законом о ревизији рачуноводствених исказа и југословенским
рачуноводственим стандардима, рачуноводственим принципима и кодексом
професионалне етике рачуновођа и ревизора, које је донео Савез рачуновођа и
ревизора као и општа начела билансирања која су садржана и IV Директиве
Европске Заједнице.
1.3.Разлика између ревизије и рачуноводства

6
Пушара, К.,: Међународне финансије, Универзитет Браћа Карић, Београд, 2004.
 Многи корисници финансијских извештаја и на њима заснованих
информација, јавност а веома често и стручњаци нису у стању да направе јасну
разлику између - финансијског рачуноводства и ревизије. Често се греши када се
поистовећују ове две стручне, практичне и научне области. До забуне долази због
тога што се ревизија бави примарно рачуноводственим информацијама које су
садржане у финансијским исказима ентитета. Многи одлични ревизори у почетку
су били добри рачуновође. Овом неипсравном схватању у свету доприноси
чињеница да ревизор најчешће има титулу овлашћеног јавног рачуновође - ОЈР -
Certified Public Accountant - CPA. Да би се појаснили ови појмови треба поћи од
дефиниције рачуноводства.
Рачуноводство је процес бележења, класификовања и сумаризовања -
сабирање, економских догађаја на логичан начин са сврхом обезбеђивања
финансијских информација доносиоцима одлука.7
Функција рачуноводства од изузетног значаја је у тржишним привредама
које се заснивају на концепту приватног и државног власништва. Ова функција
веома је важна и у друштву. Само одлично рачуноводство које је поуздано
снадбева и нуди квалитетне и квантитативне финансијске информације, као и
примарно компетентне менаџере у фирмама, који су способни да доносе
профитоносне пословне одлуке.
Комплетан рачуновођа треба да располаже обухватним занимањима
принципа, правила, стандарда, смерница и упустава који су потребни за исправно
припремање и обелодањивање рачуноводствених информација. У фирмама
рачуновође морају да развијају одговарајуће системе обрачуна који ће осигурати да
су сви пословни економски догађаји - трансакције у фирми - ентитету
евидентирани на одговарајући предвиђени начин, благовремено и уз разумне
трошкове.
Овде долази до постављања питања - који је основни интерес и мотив
ревизије у анализи рачуноводствених података? Примарни је да се прецизно и

7
Љутић, Ж. Б.,: Ревизија и услуге уверавања, ФИМЕК, Факултет за економију и инжињерски
менаџмнет, Нови Сад, 2014.стр.9
према унапред изабраном критеријуму одреди сагласност са следећом
претпоставком ревизије.
Базични критеријуми у раду ревизије јесу рачуноводствена правила -
стандарди на основу којих се вреднује да ли су и у ком степену рачуноводствене
информације правилно евидентиране. Због свега тога ревизор мора изванредно и
обухватно да познаје рачуноводствена правила, стандарде, смернице, методологије,
упуства, итд. У контексту ревизије финансијских исказа фирме, базични
критеријум јесу генерално прихваћени рачуноводствени принципи - generally
accepted accounting principles - GAAP. Из тога произилази да у учењу и раду
ревизије подразумева се одлично познавање рачуноводства.

1.4.Типови ревизије

У даљем току овог рада биће дат кратак преглед основних типова ревизије
коју познаје савремена светска пракса. То су:8
 оперативне ревизије - ревизија пословања - operational auditis;
 ревизије усаглашености - copliances auditis
 ревизије финансијских исказа фирме - auditis of financial statement.

1.4.1.Оперативна ревизија

Оперативна ревизија је преглед и сагледавање било ког дела пословне

организације, њених пословних процедура и поступака. Кроз оперативну ревизију
сагледавају се методи које фирма користи. Оперативна ревизија вреднује
ефективност и ефикасност пословања предметног ентитета. 9 Када се заврши и
комплетира оперативна ревизија презентује се извештај менаџменту због даљег
унапређења пословања са циљем подизања рентабилности.

8
Љутић, Ж. Б.,: Ревизија и услуге уверавања, ФИМЕК, Факултет за економију и инжињерски
менаџмнет, Нови Сад, 2014.стр.10
9
Љутић, Ж. Б.,: Ревизија и услуге уверавања, ФИМЕК, Факултет за економију и инжињерски
менаџмнет, Нови Сад, 2014.стр.10
 Постоји много области у којима се може применити оперативна ревизија и
то за вредновање пословања фирме или банке. Оперативна ревизија због свог
широког и флексибилног приступа није оштро дефинисана као ревизија
финансијских исказа. Због тога се не може говорити о типичној оперативној
ревизији. Оперативна ревизија може сагледавати ток рачуноводствене
документације, токове информација, начин доношења пословне одлуке,
организационе структуре банке. На тој основи се сагледава да оперативна ревизија
није строго ограничена на рачуноводствене информације и финансијске извештаје.
У оперативној ревизији вреднује се нпр.:
 организациона структура фирме;
 пословање одељења за рачунарску обраду података;
 производне методе;
 контрола квалитета;
 маркетинг;
 продаја и набавка.

То представљају остале области за које је квалификован оперативни -

комерцијални ревизор.
У односу на претходна два типа ревизије које смо навели, много је теже
јасно и прецизно дефинисати оперативну ревизију као и садржај њених извештаја.
То је због тога што су термини ефикасност и ефективност сложени по својој
замисли и садржају. Уз то изузетно су тешки за објективизирано и универзално
праћење и мерење. Много једноставније је да се вреднује, процењује и даје
мишљење да ли су финансијски искази истинити и објективни, да су израђени у
складу са генерално прихваћеним рачуноводственим принципима. Тешко је
унапред поштовати критеријуме за вредновање информација које се могу
квантификовати у процесу оперативне ревизије. Због тога се оперативна ревизија у
свом пољу рада преплиће па се чак може и тврдити да је идентична савременом
менаџменту консалтингу, чиме се удаљава од централног концепта ревизије.
Оперативна ревизија добија све већи значај и користи се на креативна начин за
различите растуће потребе фирми и банака.
 1.4.2.Ревизија усаглашености

Ревизија усаглашености омогућава да се одреди да ли ентитет у коме се

обавља ревизија усаглашености следи и у којој мери специфичне менаџерске или
било које друге процедуре и - или правила које је поставило неко више
руководство или тело.
У нашим условима, многе фирме немају и не поседују разрађена правила
пословања. Због тога је тешко говорити о ревизији усаглашености. Ако нема
унапред постављених правила неможе се ни мерити да ли се неко придржава тих
правила у свом раду и у којој мери. Један од одличних примера ревизије
усаглашености за групу компанија је да ли свака компанија стрикно следи
рачуноводствену процедуру коју је преписао главни финансијски контролор групе
или интерни ревизор.10 Тако се ревизији могу подвргнути исплаћене плате и да ли
су у складу са колективним уговором са синдикатима о минималним надницама, да
ли су добро обрачунати порези на промет и слично. Такође се могу прегледати и
правни уговори и испуњавање обавеза по њима према банкама и осталим
повериоцима. Тиме се сагледава и оцењује да ли фирма испуњава своје законске
обавезе и у којој мери. То ревизору пружа додатни увид и стварни кребилитет неке
фирме, као и пословни морал и углед. У САД уобичајена је оперативна ревизија
болница, јавних компанија, владиних установа, и то посебно у оним областима у
којима виши органи власти прописују обавезе пословања за ниже који их се морају
придржавати.
За разлику од комерцијалне ревизије која своје извештаје намењује широком
спектру стварних и потенцијалних корисника рачуноводоствених информација
садржаних у финансијским исказима, оперативна ревизија своје извештаје
најчешће намењује унапред већ познатом кориснику узнутар организационе
јединице фирме која је предмет ревизије. Менаџерима је циљ да се сви строго
придржавају прописаних правила и политике, као и да се сви строго понашају у
складу са прописаним правилима и процедурама пословања. У пракси је због тога
10
Љутић, Ж. Б.,: Ревизија и услуге уверавања, ФИМЕК, Факултет за економију и инжињерски
менаџмнет, Нови Сад, 2014.стр.10
уобичајено да посао оперативне ревизије обавља одсек за интерну ревизију фирме
или банке. Међутим постоје изузеци и за ова правила. Када се жели постићи
кредибилитет извештају оперативне ревизије или када одељење интерне ревизије
не располаже адекватним особљем и средствима унајмљује се угледна ревизорска
фирма који ће презентовати извештај оперативне ревизије.11 Тада екстерни
ревизори дају мишљење о усаглашености пословања са прописаним захтевима.
Један од добрих примера је када пореске власти унајмљују одличног екстерног
пореског ревизора, који треба да утврди да ли је фирма или појединац поднео
исправну пореску пријаву и на тој основи платио порез колико је требао већи или
мањи.

1.4.3.Ревизија финансијских исказа

Ревизија финансијских исказа фирме обавља се да би се утврдило да ли су

укупни финансијски искази и информације које се могу квантификовати
верификване, и исказане у складу са специфичним одабраним критеријумом. Као
што је на више места у раду наглашено универзално унапред одабран критеријум
јесу генерално прихваћени и примењени рачуноводствени принципи. За основни
критеријум ревизије се такође може изабрати као основ неко од следећеих мерила
готовина или било која друга билансна категорија која је прихватљива.
У америчкој пословној пракси, у већини случајева, финансијски искази
поред исказа стања, исказа добитка - губитка, садрже исказ финансијске позиције,
исказ о новчаним токовима.
Основна претпоставка на којој се зансива ревизија финансијских исказа је да
ће их користити различите групе потенцијалних корисника, као и да ће се
користити за различите сврхе. Због тога је добра за фирму да користи једну
ревизорску фирму која ће јој припремати различите извештаје ревизије. На кратко
високо угледне и уверљиве различите извештаје ревизије могу се поуздати
различите групе корисника, чиме се избегава потреба и високи трошкови да свака

11
Љутић, Ж. Б.,: Ревизија и услуге уверавања, ФИМЕК, Факултет за економију и инжињерски
менаџмнет, Нови Сад, 2014.стр.11.
група наручује за себе различити тип извештаја ревизије. Уколико корисник
информације из обављене финансијске ревизије из билио којих разлога није
задовољан опсегом и дубином обухвата презентованог извештаја, он слободно
може ради својих потреба користити друге изворе информација.
Ако нека банка, фирма или кредитор жели да одобри зајам или кредит
одређеној фирми, у већини случајева биће јој сасвим довољно да консултује
извештај ревизије о финансијским исказима фирме. Насупрот томе ако нека
корпорација намерава да купи другу фирму или спајање, потребне ће јој бити
много дубље аналитичке информације. У те аналитичке информације спадају: 12
степен истрошености основних средстава, трошкови замене похабане
инвестиционе опреме. У те сврхе корпорација може користити своје интерне
ревизоре као подесно решење.

2.ПОЈАМ ИНТЕРНЕ РЕВИЗИЈЕ

Интерна ревизија - Internal auditing, је значајан део целокупног процеса

ревизије.
Интерна ревизија је ревизија коју спроводе ревизори који су у организацији
у којој делују. То могу бити предузећа, банке, осигуравајућа друштва, буџетски
корисници, јавна предузећа итд. Интерни ревизори пре свега врше ревизију
усклађености и ревизију успешности пословања. Они не врше ревизију
финансиских извештаја, али је њихов рад у директној функцији са поузданошћу
финансиских извештаја. Може се рећи да је интерна ревизија неког предузећа
одређена потребама тог одређеног предузећа за интерном ревизијом. Интерна
ревизија је подршка, помоћ и инструмент менаџменту и организацији у целини.
Интерна ревизија је саветодавна, стожерна и базична функција предузећа, а не
линиска. Интерна ревизија се успоставља и реализује кроз одељења, јединице
интерне ревизије. Најзначајнији послови интерне ревизије су:
 испитивање организованости,
 развој и побољшање делотворности појединих пословних функција,

12
Станишић, М.,: Ревизија, Универзитет Сингидунум, Београд, 2009.
  испитивање начина доношења пословних одлука,
 испитивање ефикасности информационог система,
 друга испитивања којима се побољшава и оцењује успешност предузећа.

Због свега наведеног, интерну ревизију често називају продуженом руком

пословодства. Интерна ревизија представља накнадну контролу пословних
трансакција, где је укључена и контрола контроле. С обзиром да интерна ревизија
представља активност у функцији повећања ефикасности пословања, у интересу
менаџмента је да уведе интерну ревизију ако је то могуће.

2.1.Дефиниција интерне ревизије

Интерна ревизија је независна, објективна и саветодавна активност,

установљена да повећа вредност и унапреди активности организације.
Интерна ревизија се дефинише као: „Независна функција процене
установљена у оквиру организације да испита и вреднује њене активности као
услуга самој организацији.13

2.2.Циљеви интерне ревизије

Циљ интерне ревизије је да помогне припадницима организације да

ефективно обаве своје одговорне дужности. Тиме смо одредили обухват интерне
ревизије у јавном и приватном сектору.
 идентификација ризика којима је изложена организација; - процена и
вредновање система интерне контроле;
 давање препорука руководству, односно менаџменту компаније;
 праћење реализације и ефикасности пословних активности компаније;
 праћење и процена ефикасности радног процеса у компанији;

13
Љутић, Ж. Б.,: Ревизија и услуге уверавања, ФИМЕК, Факултет за економију и инжињерски
менаџмнет, Нови Сад, 2014.стр.103.
 2.3.Основне особине интерне ревизије

 интерну ревизију обављају особе које су запослене у предузећу које је

предмет ревизије;
 она је независна функција испитивања и оцењивања, без икаквих
ограничења или рестрикције у раду интерних ревизора.

Све активности предузећа могу да буду делокруг рада интерне ревизије.

Ипак интерна ревизија поседује и бројне специфичности по којима се битно
разликује од екстерне ревизије:
 Обухвата активности процене - оцене;
 Независна је од активностикоје истражује, али је у потпуности зависна у
односу на топ менаџмент који је именује;
 Има намеру да пружа конструктивне услуге.

2.4.Улога интерне ревизије

Да би предузеће успешно и ефикасно пословало, неопходно је доносити

исправне и квалитетне одлуке. С тим у вези, да би менаџмент компаније доносио
квалитетне одлуке, потребно је да има тачне и поуздане информације. Тачне и
поуздане информације обезбеђује интерна ревизија, односно интерни ревизор у
компанији. Интерни ревизор проверава и унапређује информациони систем
предузећа. Предузеће које има добар систем интерне ревизије може да повећа своју
вредност и да својим власницима омогући стицање капитала. 14 Са друге стране,
интерна ревизија у јавним предузећима има за циљ да омогући ефикасно трошење
буџетских средстава

14
Андрић, М., Крсмановић, Б., Јакшић, Д.,: Ревизија – теорија и пракса, Бечеј, Пролетер, 2004.
 2.5.Развој интерне ревизије

У почетку, интерна ревизија је имала за циљ процену финансијских

извештаја и процену пословања компаније у којој се спроводи. У данашње време,
ова друга функција је све више изражена. Иако интерни ревизор може да проверава
финансијске извештаје, у савременом пословању његова улога је много већа. На
развој интерне ревизије утицали су многобројни фактори. Ти фактори су, пре
свега:15
 развој предузећа,
 измена организационе структуре предузећа,
 различити власници капитала, нарочито појава акциионарског капитала,
 одговорност менаџмента за развој и пословање предузећа.

Највећу потребу за увођењем интерне ревизије имају предузећа која су

организована као акционарска друштва, командитна друштва и корпорације.
Наведени облици организовања предузећа ће бити описани у поглављу однос
менаџмента и интерне ревизије.
Интерна ревизија се развила доста давно. Теоретичари ревизије виде њене
корене још у старој грчкој у послу Logista, који су контролисали рад веровника.
Као колевка модерне интерне ревизије, помиње се Италија. Основ за такво
становиште налази се у књиговодственим документима из 1831. године и
документа из 1225. и испитивања књига благајне Папе Николауса трећег од стране
његових ревизора.
Модерна интерна ревизија се развија од 1864. године када је у Сједињеним
Америчким Државама основано прво одељење за интерну ревизију. Мало касније,
1875. године фирма „КРУП“ је формирала властито одељење интерне ревизије.
Развој интерне ревизије је нарочито изражен тридесетих година прошлог века. То
се десило у периоду просперитета након велике економске кризе. У Сједињеним
Америчким Државама 1841. године основан је институт за интерну ревизију. Овај

15
Андрић, М., Крсмановић, Б., Јакшић, Д.,: Ревизија – теорија и пракса, Бечеј, Пролетер, 2004.
институт је много допринео развоју интерне ревизије. Многобројни стручњаци и
предузећа су му приступили. Тако је 1966. године, институт имао 4200 чланова из
Сједињених Америчких Држава, преко 360 из Канаде, и 750 из Европе. Институт
издаје стручну литературу из области интерне ревизије. Под утицајем овог
института развила се интерна ревизија у целом свету. Његов утицај се види и у
организацији интерне ревизије. За разлику од капиталистичких, тржишно
организованих земаља запада, земље социјалистичког источног блока нису
развијале интерну ревизију.
У нашој земљи установљене су стручне интерне контроле, а једно време и
самоуправне контроле. Само управне контроле нису заживеле из два главна
разлога, нису имале стручан кадар, и нису имале развијену методологију рада.
Њихов рад је пре свега био идеолошки. Пошто је и у нашој земљи дошло до
реструктуирања привреде и преласка на тржишну економију, улога интерне
ревизије је порасла и постаје потреба сваког предузећа које жели успешно да
послује.

ОДГОВОРНОСТ РАЗВОЈ
МЕНАЏМЕНТА ПРЕДУЗЕЋА

ФАКТОРИ
РАЗВОЈА
РАЗЛИЧИТИ ИР ИЗМЕНА
ВЛАСНИЦИ ОРГАНИЗАЦИОН
КАПИТАЛА Е СТРУКТУРЕ
ПРЕДУЗЕЋА

Слика 1. Фактори развоја интерне ревизије

Извор: Кнежевић, Г.,: Економско - финансијска анализа, Универзитет Сингидунум, Београд, 2007.

2.6.Регулатива на коју се ослања интерна ревизија

У раду интерни ревизор се ослања на следећу регулативу

 професионалну:
 међународне стандарде интерне ревизије,
 етички кодекс интерних ревизора,
  оквир професионалне праксе интерних ревизора.
 законску регулативу земље у којој ради;
 интерне правилнике и регулативу предузећа у коме је запослен

2.7.Однос интерне и екстерне ревизије

На почетку рада је дефинисана интерна ревизија и објашњено ко је

реализује. Да би смо упоредили и анализирали интерну и екстерну ревизију, у
наставку ће бити дефинисана екстерна ревизија.

2.7.1.Екстерна ревизија

Екстерна ревизија је ревизија коју спроводе ревизори организовани и

регистровани у одређеним, надлежним ревизиским друштвима. Та друштва, а
самим тим и рад ревизора у њима су потпуно независни од организације у којој
спроводе ревизију. Екстерни ревизори првенствено обављају ревизију и анализу
финансиских извештаја. Они такође могу обављати и ревизију усклађености, и
ревизију пословања. У наставку је укратко представљена анализа финансиских
извештаја.

2.7.2.Заједничке карактеристике и разлике

 интерна и екстерна ревизија су у функцији заштите капитала и интереса

власника капитала.
 интерна и екстерна ревизија су компоненте система надзора.
 интерна и екстерна ревизија имају и заједничке интересе у погледу
организације и функционисања система интерних контрола.
 интерну и екстерну ревизију карактерише висок ниво правне и
професионалне регулације.
 интерну и екстерну ревизију обављају лица обучена за те намене, овлашћени
ревизори и овлашћени интерни ревизори.
 2.7.3.Разлике интерне и екстерне ревизије

Екстерну ревизију спроводе ревизори организовани у ревизорским

друштвима. Интерну ревизију спроводе ревизори из организационе структуре
предузећа.
Екстерна ревизија се спроводи према Међународним стандардима ревизије
IFAC. Интерна ревизија се спроводи према Међународним стандардима
професионалне праксе интерне ревизије IIA.
Екстерна ревизија је примарно усмерена на ревизију финансијских
извештаја, са циљем изражавања мишљења о финансијским извештајима.
Интерна ревизија не ревидира финансијске извештаје, већ комплетно
пословање организације.

2.7.4.Сарадња интерне и екстерне ревизије

Сарадња и међусобни односи интерне и екстерне ревизије регулисани су

професионалном регулативом. Ту спадају Међународни стандарди ревизије IFAC и
Међународни стандарди професионалне праксе интерних ревизора IIA.

2.7.5.Разлике и сличности између стандарда интерне и екстерне

ревизије

Интерна ревизија примењује своје стандарде, али не искључује неке

методолошке поступке екстерне ревизије које може да примени у раду. У свету су
познати амерички, британски, немачки и међународни стандарди екстерне
ревизије.
Они представљају операционализацију широких принципа срачунатих да
детаљно дефинишу поступке и процедуре и тиме уједначе квалитет ревизорског
рада у једном ширем контексту. Кодификовани и публиковани стандарди екстерне
ревизије, заједно са свим смерницама чине ауторитативна техничка упутства,
незаобилазна за сваког екстерног ревизора у његовом раду.16
Наша домаћа регулатива је прихватила међународне стандарде ревизије
MSR, international Standards of Auditing - ISA које је објавио међународни комитет
за ревизорску праксу International Auditing Practices Committee - IAPS,
Међународна федерација рачуновођа - International federation of Accountants - IFAC,
а циљ им је да уреде правила која на целовит начин регулишу примену ревизорских
процедура и поступака срачунатих на коначно изражавање мишљења о
правилности презентираних финансиских извештаја.
Са друге стране, амерички стандарди интерне ревизије су најпознатији у
светским оквирима, а уобичајено се називају међународним, јер их доноси Светски
међународни институт интерних ревизора. Многе земље праве своје стандарде
интерне ревизије, али су они потпуно усаглашени са америчким стандардима.

3.ОКВИР ЗА ПРОФЕСИОНАЛНУ ПРАКСУ ИНТЕРНЕ

РЕВИЗИЈЕ
3.1.Стандарди интерне ревизије

Стандарди интерне ревизије представљају критеријуме за процењивање и

мерење пословања јединице за интерну ревизију а намењени су представљању
праксе интерне ревизије онаквом каква би она требала да буде.
Прве стандарде за интерну ревизију је објавио Институт за интерне ревизоре
IIA - The Institute of Internal Auditors, SAD, 1978. године, под називом, стандарди за
професионално обављање интерне ревизије - standards for the Professional Practice
of intern Auditing. Друге је издао у јануару 2002. године под називом међународни
16
Пушара, К.,: Међународне финансије, Универзитет Браћа Карић, Београд, 2004.
стандарди за професионалну праксу интерне ревизије - Internacional Standards for
the Professional Practice of Internal Auditing.
Стандарди интерне ревизије су дати у сажетом облику, и пружају само
минимални оквир за успостављање и управљање функцијом интерне ревизије у
организацији, као и планирање и извођење интерне ревизије и извештавање о
резултатима ревизије. примена ових стандарда се објашњава практичним саветима
- Practice Advisories 10 које издаје Професионални издавачки комитет - Professional
Issues Committee и објављује Институт интерних ревизора.

СТАНДАРДИ
АТРИБУТА

СВРХА,
ОВЛАШЋЕЊА И
ОДГОВОРНОСТИ

НЕЗАВИСНОСТ И
ОБЈЕКТИВНОСТ

ПРОГРАМ
ОСИГУРАВАЊА И
ПОБОЉШАЊА
КВАЛИТЕТА
 СТРУЧНОСТ И
ДУЖИНА
ПРОФЕСИОНАЛНЕ
ПАЖЊЕ

Слика 2. Стандарди интерне ревизије

Извор: Кнежевић, Г.,: Економско - финансијска анализа, Универзитет Сингидунум, Београд, 2007.

3.1.1.Стари стандарди интерне ревизије

Институт интерних ревизора САД је 1978. године први пут објавио

стандарде за професионално обављање интерне ревизије. Ови стандарди су донети
као национални стандарди, али њих су касније преузеле и многе друге земље, скоро
у њиховом изворном облику или уз мала прилагоñавања. Институт интерних
ревизора Велике Британије је први преузео ове стандарде. Ови стандарди се
уобичајено називају међународни стандарди интерне ревизије

3.1.2.Нови стандарди интерне ревизије

Институт интерних ревизора IIA је окупио групу међународно признатих

стручњака за проучавање потреба професије и да би формулисали водећи оквир за
будућност. Позната као међународна група експерата GTF - Guidance task fors, ova
позната група је прикупљала и направила синтезу информација из сопственог
искуства и из различитих истраживачких студија, анкета и синпозијума. Резултат
њиховог рада је оквир за професионалну праксу. Он је базиран на дефиницији
интерне ревизије и етичком кодексу. Оквир садржи савете и практичне смернице у
форми стандарда, практичног саветника и практичних упутстава. Борд директора
IIA је јуна 1999. године на предлог GTF групе експерата и одлуке одбора за
стандарде интерне ревизије одобрио предлог нових стандарда интерне ревизије.
Нови стандарди интерне ревизије су ступили на снагу 1. јануара 2002. године.
 3.1.3.Значај стандарда

Активности интерне ревизије се спроводе у различитим законским

културним окружењима, у организацијама са различитом делатношћу, величином и
структуром и од стране људи у и изван организације. Ове различитости могу
утицати на примену интерне ревизије у различитим срединама. Праћење и
поређење са стандардима је суштинско уколико се жели испуњење одговорности
интерних ревизора.

3.1.4.Намена стандарда

Намена стандарда је да:17

 дефинишу основне принципе који представљају каква би требала бити
пракса интерне ревизије;
 пруже оквир за спровођење и промовисање широког спектра активности
интерне ревизије које повећавају вредност;
 установе основу за оцењивање извођења интерне ревизије;
 подстичу побољшање организационих процеса и организацију.

3.1.5.Садржај стандарда

Стандарди укључују стандарде атрибута, стандарде рада и стандарде

инплементације. Стандарди атрибута и перформанси се примењују у свим
активностима интерне ревизије. Имплементација се примењује у специфичним
типовима активности као што су консалтинг или осигурање. Стандарди
имплементације се примењују код стандарда атрибута и рада у специфичним
пословима као што су ревизија усаглашености, испитивање проневера или
контрола програма самооцене.

17
Станишић, М.,: Ревизија, Универзитет Сингидунум, Београд, 2009.
 Стандарди атрибута се односе на карактеристике организација и појединаца
који спроводе активности интерне ревизије.
Стандарди рада описују природу активности интерне ревизије и обезбеђују
критеријуме квалитета са којима се упоређују перформансе ових активности. И
једни и други стандарди укључују традиционалне стандарде ревизије који су
модернизовани.
На стандарде атрибута, односно обележја, односе се четири групе стандарда.
 сврха, овлашћења и одговорност;
 независност и објективност;
 стручност и дужна професионална пажња;
 програм осигуравања и побољшавања квалитета.

3.1.5.1.Стандарди рада

Стандарди рада, односно извођења интерне ревизије, имају седам група.

 управљање активностима интерне ревизије;
 природа посла;
 планирање посла;
 извођење посла;
 извештавање о резултатима;
 надгледање напретка;
 одлука менаџмента о прихватању ризика.

3.1.6.Поређење старих и нових стандарда интерне ревизије

Нови стандарди у односу на старе доносе наглашавање захтева за оценом

квалитета рада интерне ревизије кроз самооцењивање и оцену од других
независних тела. Ту је и захтев да интерна ревизија има улогу у стварању нове,
додатне вредности. То би чинила кроз саветовање менаџмента о ефикаснијем
управљању ризицима.
 3.2.Практични савети - Practice Advisories

Професионални издавачки комитет је припремио практичне савете - Practice

advisories који објашњавају примену стандарда у пракси. То су смернице за
примену стандарда и представљају саставни део оквира за професионалну праксу.
Примена оквира је изузетно значајна за праксу интерне ревизије, јер је делокруг
рада интерних ревизора данас изузетно широк и разнолик. Због свега наведеног,
постоји потреба за концизним и јасним водичем који се може лако прихватити и
пратити, независно од привредне гране, стручности ревизије или сектора.

3.3.Развој и практични помагачи - Development and Practice

Aids

Поред стандарда интерне ревизије и практичног саветника, трећи део оквира

је развој и практични помагачи - Development end Practice Aids. Ова највећа и
најшира компонента оквира за професионалну праксу укључује широк спектар
практичних смерница у форми конференција и семинара за професионални развој,
истраживачке студије, едукативне садржаје и друге изабране производе битне за
професионалну праксу интерне ревизије.

4.ПРОФЕСИОНАЛНА ЕТИКА ИНТЕРНИХ РЕВИЗОРА

Једна од нај делотворнијих и нај сврсисходнијих акција које менаџмент

може да предузме је стављање акцента на етичност. Етика и интерна ревизија су
нераздвојиви. Све од оперативног дела управљања ризицима, па до руководећих
активности, кодекс етике установљен од стране Института Интерних Ревизора
укључује релевантне принципе и правила понашања интерних ревизора и
презентује завидну водиљу етичности у целој организацији.

4.1.Етички кодекс
 Етички кодекс Института Интерних Ревизора укључује две кључне
компоненте:
 начела која су релевантна за професију и праксу интерне ревизије;
 правила понашања која описују норме понашања које се очекују од
интерних ревизора. Од интерних ревизора се очекује да примењују и да се
придржавају следећих начела:
 стручност,
 објективност,
 поверљивост,
 интегритет,
 Институт интерних ревизора.

4.2.Визија института за интерну ревизију

Институт интерних ревизора ће бити светска водиља за професију интерне

ревизије препоручујући њену корисност, промовишући најбољу праксу и
обезбеђујући изузетан сервис за његове чланове.

4.3.Мисија института

Шта институт значи за професију интерне ревизије у светским оквирима

најбоље показује изјава о мисији да ће институт обезбедити снажно водство за
општу професију интерне ревизије кроз следеће активности:
 препоручивање, промовисање вредности интерне ревизије коју она додаје
њиховим организацијама.
  обезбеђивање свеобухватног ширења професионалних могућности
стандарда и других водича професионалне праксе и програма за
сертификацију.
 истраживање, промовисање и ширење међу онима који се баве интерном
ревизијом и онима за које се врши услуга интерне ревизије, сазнања која се
односе на улогу контроле, управљања ризиком и корпоративног управљања.
 образовање оних који се баве интерном ревизијом и других заинтересованих
најбољом праксом у интерној ревизији.
 сакупљање интерних ревизора из свих земаља ради дељења информација и
искустава.

5.ИНТЕРНА РЕВИЗИЈА И ДРУГИ КОНТРОЛНИ

МЕХАНИЗИМИ
5.1.Систем интерног надзора

Интерни надзор или интерна контрола има примарни циљ да превентивно

делује на сузбијању превара које се дефинишу као намерно погрешне
интерпретације чињеница са циљем обмањивања и довоñења у заблуду треће
особе.
Кључни задатак интерног надзора је да контролише све делове предузећа, да
ли доследно реализују пословну политику усвојену на почетку пословног периода,
као и да о томе подносе информацију менаџменту привредног друштва. Још један
разлог за успостављање интерних контрола и интерне ревизије јесте:18
 присуство нелојалне конкуренције;

18
Станишић, М.,: Ревизија, Универзитет Сингидунум, Београд, 2009.
  повећана конкуренција и
 ерозија пословног морала.

Основни облик контроле у предузећу је интерна контрола. За интерну

контролу су заинтересовани сви, од менаџмента, екстерних ревизора, интерних
ревизора итд. За интерну контролу у компанији одговорни су:
 менаџмент,
 интерни ревизор,
 управни одбор,
 извршни директор.

Можда је најодговорнији извршни директор који треба да преузме

надлежност над системом интерне контроле. Он мора да води и даје директиве
вишим менаџерима.

ОДГОВОРИ ЗА ИНТЕРНУ КОНТРОЛУ

МЕНАЏМЕНТ УПРАВНИ ОДБОР

ИНТЕРНИ ИЗВРШНИ
РЕВИЗОР ДИРЕКТОР

Слика 3. Приказ оговорности у интерној контроли

Извор: Станишић, М.,: Ревизија, Универзитет Сингидунум, Београд, 2009.

5.1.1.Интерна контрола
 Интерна контрола се може дефинисати као процес установљен и спровођен
од стране управног одбора предузећа, менаџмента и осталог особља. Циљ интерне
контроле је обезбеђење разумног уверења за постизање циљева у следећем:
 ефикасност и успешност пословања,
 поузданост финансиског извештавања,
 сагласност са постојећим законским прописима;
 заштита имовине од неовлашћеног присвајања, коришћења и отуђења.

5.1.2.Компоненте система интерне контроле

Интерна контрола се састоји од пет међусобно повезаних компоненти. Те

компоненте су:
 контролно окружење,
 процена ризика,
 контролне активности,
 информације и комуникације,
 надгледање и праћење.

КОНТРОЛНО ОКРУЖЕЊЕ

ПРОЦЕНА РИЗИКА

КОМПОНЕНТЕ КОНТРОЛНЕ АКТИВНОСТИ

ИНТЕРНЕ КОНТРОЛЕ

ИНФОРМАЦИЈЕ И
КОМУНИКАЦИЈА

НАДГЛЕДАЊЕ И ПРАЋЕЊЕ
 Слика 4. Компоненте интерне конторле
Извор: Станишић, М.,: Ревизија, Универзитет Сингидунум, Београд, 2009.

5.1.2.1.Контролно окружење

Једну радну средину, контролно окружење одликују људи кои имају своје
индивидуалне особине, подразумевајући интегритет, моралне квалитете, вредности
и компетентност. Људи са средствима за рад чине језгро радне средине.

5.1.2.2.Процена ризика

Свака компанија мора да буде свесна ризика са којим се суочава у

пословању. Пословне циљеве компаније одреñује управа, а менаџмент га спроводи.
Интерна контрола је битна у процесу процене ризика у спровођењу циљева
предузећа.

5.1.2.3.Контролне активности

Контролне активности, односно процедуре, подразумевају постављање

многобројних мера контроле свих аспеката пословне политике. Многобројне
контролне активности се могу систематизовати у следећих пет категорија:
 адекватно раздвајање дужности,
 правилно одобравање трансакција и активности,
 адекватна документација и евиденције,
 физичка контрола средстава и пословних књига,
 независне провере успешности рада.

5.1.2.4.Информација и комуникација
 У свакој активности потребно је имати адекватне информације. Тако је и у
случају пословних активности. Постоје разне врсте информација које су битне за
једну компанију и интерну контролу. Те информације су:
 финансијске информације,
 пословне информације,
 информације о усклађености,
 информације о спољашњим догађајима, условима и активностима.

Информације морају да буду утврђене, проверене и пренете у оној форми

која ће корисницима омогућити да обаве своје дужности и обавезе. Поред форме,
веома је важан и временски оквир. Правовремене информације омогућавају
доношење адекватних и исправних одлука. Најважнији систем за интерну контролу
је рачуноводствени систем.

5.1.2.5.Надгледање и праћење

Целокупан процес пословања се мора пратити и модификовати у циљу

побољшања резултата. То се постиже константним праћењем и надгледањем. Са
аналитичке тачке гледишта, интерна контрола се може поделити на две широке
категорије надзорног деловања:
 административну контролу,
 рачуноводствену контролу.

Обе врсте контрола су функције управљања и често се преплићу.

6.МЕНАЏМЕНТ И ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ

Рачуноводство обезбеђује евидентирање свих пословних трансакција које

тангирају односе предузећа са окружењем, са једне, и пословних трансакција
унутар предузећа, са друге стране (обухвата чињенице о пословању које се могу
вредносно изразити). Подаци, показатељи и информације које продукује
рачуноводство немају подједнаку важност за кориснике, али оне најсврсисиходније
требало би да буду приказане кроз финансијске извештаје. Најважнији корисници
финансијских извештаја су инвеститиори, повериоци, пословни партнери, државне
институције, званична статистика, запослени, најшира јавност и сл.
Финансијски извештаји треба да прикажу финансијску структуру и
зарађивачку способност предузећа и промене у тим сегментима током одређеног
временског периода. На бази тих извештаја билансни адресати засниваће своје
пословне и финансијске одлуке. Квалитет тих одлука условљен је квалитетом
финансијског извештавања. Ако су финансијски извештаји састављени у складу са
важећом законском и професионалном регулативом, односно у складу са
одговарајућим начелима и принципима, одлуке би требало да буду адекватне.
Међутим, бројни рачуноводствени скандали и манипулације, приморали су
кориснике финансијских извештаја да са будном пажњом тумаче финансијске
извештаје. Оно што је чињеница, јесте да те манипулације имају негативан утицај
на квалитет финансијског извештавања19.

6.1.Принципи финансијског извештавања

Чисто рачуноводство и истинито финансијско извештавање доприносе

стабилности пословног окружења и тржишта капитала, али и пословања предузећа
уопште. Зато се приликом финансијског извештавања морају уважити следећи
принципи20:
 Going - concern princip се тумачи као тежња предузећа да дугорочно послује,
а не да се ликвидира у неком краћем временском периоду.
 Принцип опрезности захтева процењивање имовинских предмета по
набавним ценама, односно ценама коштања, или дневним ценама, у
зависности од тога које су ниже. У оквиру начела опрезности истичу и
поједини принципи, и то:
 принцип реализације - узимање у обзир само реализованих добитака,
19
Капаравловић, Н.,: Утицај креативног рачуноводства на квалитет финансијског извештавања –
Економски хоризонти 2011, 13, (1), стр.155.
20
Исто, стр.156.
  принцип импаритета - узимање у обзир не само реализованих, већ и
губитака који то нису, али су извесни,
 принцип најниже вредности и
 принцип највише вредности - захтева билансирање обавеза по највишим
могућим износима.
 Принцип конзистентности се односи на примену истих правила
процењивања из периода у период, а одступање од њих дозвољава се у
изузетним околностима.
 Принцип разграничења прихода и расхода полази од захтева да текућем
обрачунском периоду треба доделити оне приходе и оне расходе који су у
њему настали, без обзира да ли су наплаћени, односно исплаћени.
 Начело истинитости тангира унутрашњу садржину биланса, тј. проблем
процењивања билансних позиција. У његовој основи је захтев за релативном
истинитошћу, а она ће бити задовољена ако је биланс састављен у складу са
важећим законским прописима и општеприхваћеним рачуноводственим
принципима и стандардима.
 Начело јасности тангира форму биланса и захтева да чињенице буду
приказане јасно, прегледно и схватљиво и то преко адекватног
рашчлањавања билансних позиција и употребе бруто принципа приликом
састављања биланса.
 Принцип идентитета захтева подударност биланса отварања сваке пословне
године са закључним билансом претходне године.
 Принцип етике - Етика мора да буде присутна у обухватању пословних
трансакција, припреми и презентовању финансијских извештаја, а
овлашћене рачуноводје и други рачуноводствени стручњаци треба да буду
свесни чињенице да корисници финансијских извештаја, који на основу њих
доносе различите одлуке, очекују компетентност, поузданост и објективност
од поменутих припадника рачуноводствене професије. Корисници
билансних информација треба да имају поверења у квалитет услуга које
пружају рачуновоне, а предуслов за то јесте адекватан етички кодекс.
 Анализом финасијских известаја, корисници добијених информација имају
за циљ да омогуће примену циљних величина и успесно управљање растом и
развојом предузећа. Примарни задатак је утврђивање не само стања (имовине и
капитала) на одређени дан у прошлости, већ и оцена медјусобног утицаја
ликвидности и рентабилности, што су одлучујуће детерминате оцене
сврсисходности ранијих одлука менаџмента предузећа. Успешност пословања
огледа се у правилним и добро одабраним пословним одлукама.
Управљање растом представља посебан проблем финансијског планирања у
компанијама, зато што већина менаџера види раст као величину која мора бити
максимизирана. Једноставно, пораст фирме увећава њено тржишно учешће и
добитак. Међутим, данас максимизација раста није увек позитивна стратегија и
често може да води у банкрот. Са друге стране, компаније које расту исувише
споро, постаће кандидати за преузимање. Компаније пролазе различите фазе
пословног циклуса.
Прва фаза је почетак рада компаније или start up фаза у којој се новчана
средства користе да би се производ развио и устабилила његова продаја на
тржишту.
У следећој, другој фази, настаје рапидан раст у којој компанија послује са
добитком, али јој за одржање тог раста треба регуларна инфузија капитала -
сопственог и позајмљеног.
Трећа фаза животног циклуса је фаза засићености коју карактерише
опадање раста и коришћење готовине у инвестиционе сврхе. Последња фаза је
опадање, компанија је на граници рентабилности, генерише готовину коју
реинвестира интерно, у саму компанију и трпи опадање продаје. Компаније у
последње две фазе користе менаџерске вештине да би пронашле профитабилне
инвестиционе алтернативе у нове производе или инвестирају у куповину -
преузимање других компанија које су још увек у фази раста 21. За овакве одлуке
потребно је користити информације које презентирају финансијски извештаји.

6.2.Корисници финансијских исказа

21
Кнежевић, Г.,: Економско - финансијска анализа, Универзитет Сингидунум, Београд, 2007.,
стр.117.
 Основна претпоставка на којој се заснива ревизија финансијских исказа је да
ће их користити различите групе потенцијалних корисника, као и да ће их
користити за различите сврхе22. Корисници финансијских исказа могу бити
интерни и екстерни, што је приказано на следећој слици.

КОРИСНИЦИ ФИНАНСИЈСКИХ ИСКАЗА

ИНТЕРНИ КОРИСНИЦИ ЕКСТЕРНИ КОРИСНИЦИ

ВЛАСНИЦИ КАПИТАЛА ДРЖАВА И ЊЕНИ ОРГАНИ

ОРГАНИ УПРАВЉАЊА И БАНКЕ

РУКОВОЂЕЊА
ПОТЕНЦИЈАЛНИ
СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ ИНВЕСТИТОРИ

ОСТАЛИ ПОВЕРИОЦИ -
ЗАПОСЛЕНИ РАДНИЦИ
ДОБАВЉАЧИ

Слика 7. Приказ корисника финансијских извештаја

Извор: Љутић, Б.,: Ревизија и услуге уверавања, Универзитет Привредна академија у
Новом Саду, 2014

Власници капитала - акционари, ортаци, држава, су заинтересовани за

информације о будућим ефектима улагања у пословне активности предузећа и
ризицима који су са тим повезани. Органи управљања и руковођења - различити
нивои менаџмента предузећа, на основу рачуноводствених информација они
доносе важне пословне одлуке. Стручне службе у предузећу (остали делови
рачуноводства службе анализе, планирања итд, службе продаје, техничке службе и
22
Љутић, Б.,: Ревизија и услуге уверавања, Универзитет Привредна академија у Новом Саду, 2014.,
стр. 11.
др.) користе информације о стању и кретању свих или појединих средстава и
извора средстава, одвијању процеса пословања, укључујући и трошкове и учинке,
приходе и расходе и др., док су запослени радници заинтересовани за податке о
оствареним зарадама.
Држава и њени органи (управа јавних прихода, пореска полиција и др.
установе) сагледавају правилност обрачуна и уплате пореза, царина, такси и др.
Банке - као кредитори предузећа, морају да имају информације из којих ће
сагледати ликвидност предузећа и на основу њих донети одлуку о евентуалном
будућем кредитирању. Потенцијални инвеститори сагледавају могуће ефекте
својих улагања у пословне активности предузећа и ризике који су са тим
улагањима повезани, а повериоци - добављачи су заинтересовани како за
информације о ликвидности предузећа, тако и за информације које се односе на
дугорочну развојну оријентацију предузећа како би са њим сарађивали.

7.РЕВИЗИЈА И МЕНАЏМЕНТ

Ревизија менаџмента обезбеђује јасан показатељ тога колико менаџери

испуњавају квалификације за спровођење стратегија и вредности компаније.
Примаоци ревизорских извештаја су обично управни одбор, акционари или
генерални директор, а у извештају је ревизор дужан да укаже на рачуноводствене
извештаје који су били предмет ревизије. Обавезно специфицира појединачно
називе извештаја, односно период који је био обухваћен. Јасно се указује на
разграничавање одговорности измедју руководства и ревозора. Руководство је
одговорно за рачуноводствене извештаје. Одговорност ревизора је у томе да на
основу обављене ревизије изрази стручно мишљење о испитиваним извештајима23.
Један од примарних разлога за постојање независне ревизије је
постојање потенцијалног конфликта, односно супротности интереса између
менаџмента клијената и корисника финансијских извештаја.

23
Љутић, Б.,: Ревизија и услуге уверавања, Универзитет Привредна академија у Новом Саду, 2014.,
стр. 39.
 Ревизија пружа разумно уверавање да су тврдње менаџмента о економским
активностима испитане и потврђене од стране спољних независних експерата.
Квалитетно финансијско извештавање помаже друштвеној заједници да обави
алокацију оскудних економских ресурса на најефикаснији начин. Допринос
независног ревизора ефикасној алокацији економских ресурса састоји се у томе
што ревизија повећава кредибилитет информација. То значи да се у информацију
може веровати и да се на њу може ослонити широки круг корисника. У одсуству
функције назависног ревизије долази до појаве феномена под именом јаз
кредибилитета. До његове појаве долази отуда што се од менаџера у процесу
извештавања тешко може очекивати да буде потпуно објективан и непристрастан.
7.1.Интерна ревизија - основа ефикасног управљање

У зависности од потреба и захтева менаџмента, као и од структуре и

величине предузећа, подручје деловања интерне ревизије се разликује. Поред
испитивања књиговодствених података, провере усклађености са законом,
откривања криминалних радњи и грешака, интерна ревизија се све више окреће
процесу управљања ризицима како би одговорила захтевима неизвесног пословања
и обезбедила менаџменту доношење адекватних пословних одлука. Улога интерне
ревизије приликом управљања ризицима предузећа се огледа у испитивању и
оцењивању процеса управљања ризицима, с циљем смањивања ризика на ниво који
је прихватљив за предузеће. Поред тога, интерна ревизија може пружити подршку
менаџменту у обликовању и успостављању ефикаснијег, побољшаног процеса
управљања ризицима. Да би се обезбедила независност и објективност рада
интерне ревизије активности и одговорности менаџмента и интерне ревизије су
јасно дефинисане. Одговорност интерне ревизије се односи само на изражавање
мишљења о делотворности примењеног начина управљања ризицима, док
успостављање процеса управљања ризицима, као и доношење одлука у вези са
уклањањем недостатака и унапређивањем процеса управљања ризицима,
представља одговорност менаџмента24.

24
Влаовић Беговић, С. Илић Пуповац, М.,: Улога интерне ревизије у управљању ризицима
предузећа, Школа бизниса 2/2012. http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2012/10.3.pdf,
 Интерна контрола и ревизија имају смисла уколико су њени налази
објективни, ако доприносе остваривању циљева фирме, те се на основу њених
налаза предузимају превентивне и корективне акције. Добро постављена и
устројена интерна контрола доприноси развоју тржишне привреде и њеној
стабилности25.
Непосредне користи од ревизије су јачање одговорности у финансијском
извештавању и производња и презентација здравих финансијских информација.
Најшире гледано, користи од ревизије су вишеструке и односе се на:
 обезбеђење поузданих економских информација свим интересентима,
 јачање поверења у менаџмент и у предузеће на које се односи ревизија,
 лакши приступ до извора кредитирања и обезбеђења допунских извора
капитала за предузећа са позитивним мишљењем ревизора и
 јачање основа за доношење здравих економских одлука.

Ревизија као независно и објективно уверавање и консултантска активност

креирана је са циљем да се унапреди пословање организације. Она помаже
организацији да оствари своје циљеве осигуравајући систематичан и
дисциплинован приступ оцени и побољшању ефикасности управљања ризиком,
контролама и процесима руковођења. Циљ ревизије је пружање услуга које помажу
менаџменту у ефикасном извршавању њихових обавеза, проверавајући да ли је
спровођење управљачких и контролних механизама одговарајуће, економично и
доследно у односу на законске прописе, упутства за рад, интерне акте, уговоре и
друге прописе, дајући препоруке и савете у вези са активностима које су предмет
ревидирања26.

8.УЛОГА МЕНАЏЕРА И РАЧУНОВОЂА У

ФИНАНСИЈСКОМ ИЗВЕШТАВАЊУ

25
Љутић Б.,: Ревизија и услуге уверавања, Универзитет Привредна академија у Новом Саду, 2014.,
стр.99.
26
http://www.mft.gov.ba/bos/images/stories/chj/Registri/povelja_ir_bs.pdf
 Информације о финансијском положају и успешности предузећа које се
презентирају у финансијским извештајима имају велики значај за кориснике, јер су
основа за доношење одлука о алокацији ресурса. Фактори који су условили сталан
раст важности финансијских извештаја су раздвајање власничке и управљачке
функције у предузећима, развој финансијских тржишта и раст друштвене
одговорности предузећа. Ови фактори су довели до значајног повећања броја
корисника финансијских извештаја и променили су захтеве које корисници
постављају пред финансијско извештавање, тако да се данас примарним циљем
финансијског извештавања сматра заштита интереса инвеститора, док је заштита
интереса поверилаца, изгубила примат.
Подизање квалитета финансијских извештаја представља услов за
успостављање фер конкуренције на финансијским тржиштима и обезбеђење
потребне сигурности инвеститора и поверилаца, а квалитет финансијксих
извештаја, је условљен стручношћу и етичношћу не само професионалних
рачуновођа већ и менаџера.

Када је реч о улози професионалних рачуновођа најефикаснији пут за

подизање квалитета рачуноводствене праксе и добијање поузданих и упоредивих
финансијских извештаја је обавезна примена Међународних рачуноводствених
стандарда, односно Међународних стандарда финансијског извештавања.
Рачуновођа својим ставом и понашањем, при састављању и презентирању
финансијских извештаја, може у значајној мери утицати на слику о економској
ситуацији извештајног ентитета, односно својим учешћем у дефинисању стратегије
билансне политике и избором мера за реализацију њених циљева, рачуновођа
непосредно утиче на економско благостање предузећа у коме је запослен, односно
преузећа чије извештаје саставља. Да би рачуновођа одговорио захтевима које пред
њега поставља екстерно финансијско извештавање он има двојаку обавезу27:
 да буде савршено упознат са захтевима које у вези са финансијским
извештавањем постављају законски прописи, професионална регулатива и

27
Шкарић, К. Јовановић, Д. Јовић -Поуздано финансијско извештавање - улога рачуновође и
менаџера, Економски факултет у Београду - http://edukacija.ekof.bg.ac.rs/tema-meseca.php?
stranica=0&temaId=3,
 берзе и
 да у финансијским извештајима презентира суштину пословних трансакција
предузећа што од њега захтева разумевање пословних трансакција.

Професионална оспособљеност рачуновођа дефинисана је његовим

образовањем и радним искуством, уз континуирано праћење развоја
рачуноводствене професије и изучавање националних и међународних саопштења,
прописа и законских захтева који се односе на рачуноводство и ревизију.
Процес приватизације, напори на развоју финансијских тржишта и жеља да
се привуку страни инвеститори истакли у први план поузданост, разумљивост и
упоредивост финансијских извештаја наших предузећа, због чега је неопходно да
менаџмент приступи унапређњу својих рачуноводствених знања или бар да постане
свестан врсте и далекосежности утицаја донетих пословних одлука на слику
предузећа пезентирану у његовим финансијским извештајима. Овај задатак
менађмент може остварити кроз унапређење сарадње са професионалним
рачуновођама и постављањем односа менаџер - рачуновођа на паритетну основу28.

28
Шкарић, К. Јовановић, Д. Јовић - Поуздано финансијско извештавање - улога рачуновође и
менаџера, Економски факултет у Београду - http://edukacija.ekof.bg.ac.rs/tema-meseca.php?
stranica=0&temaId=3,
 ЗАКЉУЧАК

Проблематика регулисања ревизије финансијских извештаја све више

заокупља пажњу међународних и других организација. Она добија на значају
нарочито у условима све шире повезаности међународних тржишта капитала и
израженог деловања мултинационалних компанија на глобалном тржишту.
Истинитост и објективност, ревизијом се утврђује и оцењује за финансијски
положај, резултате пословања и новчани ток. Основа за давање мишљења ревизора
обезбеђује се испитивањем позиција у рачуноводственим извештајима. Сви
поступци ревизије обављени ради обезбеђења доказа за давање мишљења
овлашћеног ревизора документује се, а документација се чува посебно за свако
правно лице код кога се врши ревизија.
Према Међународним ревизорским стандардима, ревизор треба да оцени
поузданост система интерне контроле и у којој мери може рачунати да она
обезбеђује објективност рачуноводствених извештаја.
Систем интерне контроле, према стандардима, обухвата и специфичне
контролне поступке које је увело правно лице, као што су: извештавање, преглед и
одобравање извештаја, контролисање апликација и окружења компјутерских
информационих система, вођење и анализа синтетичких и аналитичких рачуна и
бруто биланса, одобравање и контролисање документације, упоређивање података
из сопствене евиденције са подацима из спољних извора, упоређивање резултата
пописа са рачуноводственим евиденцијама, упоређивање и анализа планираних
резултата са оствареним износима итд.
Главна смерница и рачуноводства и финансијског извештавања је јавни
интерес, чији су директни представници инвеститори, кредитори, влада и владине
агенције, државни фискални органи, пословни партнери, запослени, менаџмент
пословних система, а јавност у најширем смислу речи је индиректни представник.
Рачуновођама се додељује улога да својим професионалним понашањем штите
интересе јавности, али и да доприносе реализацији специфичних захтева управе
предузећа који се односе на уобличавање и објављивање финансијских извештаја.
Извештавање и информисање представља основ за одлучивање, како у
самом предузећу тако и у целокупном друштвено - економском систему. Без доброг
извештавања и информисања нема квалитетних пословних одлука. Да би се
развијао систем одлучивања на разним нивоима, у предузећима и друштву, мора се
изградјиватаи и развијати систем информација. Само тако, носиоци одлучивања
могу добијати добре информације и на основу њих доносити правилне одлуке. То
су одлуке којима се решавају проблеми и предузимају мере за остваривање бољих
резултата. Тиме се ставрају услови за бржи развој предузећа и друштва као целине.
Финансијски извештаји извештавају о раду менаџера, потврђују њихове
успехе и неуспехе и упозоравају на проблеме. Менаџмент има већу контролу над
пословним расходима него над приходом, чиме се показује способност менаџмента
да контролише пословне расходе.
Менаџмент предузећа је одговоран за истинитост и објективност
финансијских извештаја, утврдивање рачуноводствене политике и одржавање
адекватног система интерних контрола. Ревизор је одговоран за планирање и
извођење ревизије на начин који ревизору омогућује да пружи разумно уверавање
да су финансијски извештаји ослобођени од материјалних неправилности.
Финансијско - рачуноводствено извештавање се, у пословној пракси,
испољава као функција и као задатак.
Адекватну информациону подлогу подразумева функција финансијско -
рачуноводственог извештавања, док је његов задатак усмерен на њихово читање, с
циљем задовољења информационих потреба различитих интересних група.
 ЛИТЕРАТУРА

1.Андрић, М., Крсмановић, Б., Јакшић, Д.,: Ревизија – теорија и пракса,

Бечеј, Пролетер, 2004.
2.Arsen A. A., Loebecke J. K. (1988) Auditing, An Integrated Approach, Fourth
edition. Englowood Cliffs, New Yersey, 07632: Prentice Hall Inc.
3.Виторовић, Б.,Интерне контроле и интерна ревизија, Београд, Савез
рачуновођа и ревизора Србије, 2004.
4.Влаовић Беговић, С. Илић Пуповац, М.,: Улога интерне ревизије у
управљању ризицима предузећа, Школа бизниса 2/2012.
http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2012/10.3.pdf,
5.Делић А., Однос интерне и екстерне ревизије, УИРС, Београд, 2012.
6.Кнежевић, Г.,: Економско - финансијска анализа, Универзитет
Сингидунум, Београд, 2007.
7.Љутић, Ж. Б.,: Ревизија и услуге уверавања, ФИМЕК, Факултет за
економију и инжињерски менаџмнет, Нови Сад, 2014.
8.Милојевић, Д.,: Финансијска контрола и ревизија, Београдска пословна
школа - висока школа струковних студија, Београд, 2010.
9.Неранџић Б., Систем интерних контрола и оперативна ревизија,
Привредна изградња, Београд, 2004.
 10.Пушара, К.,: Међународне финансије, Универзитет Браћа Карић, Београд,
2004.
11.Станишић, М.,: Ревизија, Универзитет Сингидунум, Београд, 2009.
12.Капаравловић, Н.,: Утицај креативног рачуноводства на квалитет
финансијског извештавања – Економски хоризонти 2011.
13.Шкарић, К. Јовановић, Д. Јовић -Поуздано финансијско извештавање -
улога рачуновође и менаџера, Економски факултет у Београду -
http://edukacija.ekof.bg.ac.rs/tema-meseca.php?stranica=0&temaId=3,

Интернет сајтови:

14.http://www.mft.gov.ba/bos/images/stories/chj/Registri/povelja_ir_bs.pdf

СПИСАК СЛИКА
Слика 1. Фактори развоја интерне ревизије.............................................29
Слика 2. Стандарди интерне ревизије.......................................................31
Слика 3. Приказ оговорности у интерној контроли.................................38
Слика 4. Компоненте интерне
конторле...............................................39
Слика 5. Начела ревизије.......................................................................44
Слика 6. Приказ финансијских извештаја.................................................47
Слика 7. Приказ корисника финансијских извештаја..............................59