UNIVERZITET U BEOGRADU,

SAOBRAĆAJNI FAKULTET

Seminarski rad

Predmet:
PRAVO U BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

Tema:
SNIMANJE SAOBRAĆAJA I UČESNIKA U
SAOBRAĆAJU – PREDNOSTI I NEDOSTACI

Profesor: Student:
Nataša Tomić-Petrović Tamara Ugrinić DB 160135

Beograd, April 2020. godine

SADRŽAJ:

1. UVOD................................................................................................................................................. 1
2. TEORIJA; TEHNOLOGIJA I KONCEPTI SNIMANJA SAOBRAĆAJA..............................2
2.1 Terminologija........................................................................................................................ 2
2.2 Metode...................................................................................................................................... 3
2.3 Oprema..................................................................................................................................... 3
2.4 Lokacije.................................................................................................................................... 4
2.5 Tipovi brojača i programi za snimanje........................................................................4
3. Zakonska osnova.......................................................................................................................... 5
4. Prednosti snimanja saobraćaja.............................................................................................. 7
4.1 Sistemi koji nisu zasnovani na video snimanju.......................................................7
4.2 Sistem video snimanja....................................................................................................... 8
4.2.1 Snimanja za naplaćivanje ulaska u centar ili korišćenja saobraćajnica 8
4.2.2 Snimanje prekoračenja brzina............................................................................... 8
4.2.3 Snimanje parkiranja................................................................................................... 9
4.2.4 Podaci o saobraćaju.................................................................................................... 9
4.2.5 Kriminalne istrage i gonjenje................................................................................. 9
4.2.6 Naučna istraživanja................................................................................................. 10
5. Nedostaci snimanja saobraćaja........................................................................................... 11
5.1 Operativni problemi......................................................................................................... 11
5.2 Problemi sa privatnošću................................................................................................. 11
5.2.1 Prikuplanje podataka i profilisanje rizika......................................................12
5.2.2 Povezivanje ljudi sa vozilima............................................................................... 12
5.2.3 Pouzdanost i interpretacija.................................................................................. 13
6. Zaključak....................................................................................................................................... 14
7. Literatura...................................................................................................................................... 15
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

UVOD

U ovom radu predstavljeni su osnovni principi rada, zakonski okviri, procedure i

oprema najčešće korišćena u svrhe snimanja saobraćaja.
Potreba za saobraćajnim podacima na lokalnim i državnim nivoima i dalje će
zahtevati da države imaju dobro projektovani program za snimanje saobraćaja
kako bi podržale sve urbane oblasti. Podaci i informacije o saobraćaju su
neophodni za procenu trenutnih i ranijih performansi i za predviđanje budućih
performansi. Unapređeni podaci o saobraćaju, uključujući i podatke o putarinama,
potrebni su za izveštavanje u sistemu nadzora performansi autoputeva, a sada
postoje mogućnosti za korišćenje saobraćajnih podataka iz inteligentnih
transportnih sistema za podršku koordinaciji funkcija planiranja i operacija na
državnom nivou.
Poboljšanja u tehnologiji za prikupljanje podataka u saobraćaju su omogućila
državama da poboljšaju svoje procese prikupljanja podataka i da efikasnije
organizuju procedure, čime se zamenjuju ručne procedure sa automatizovanim.
Nova tehnologija takođe sada omogućava da se prikupljaju podaci na putu,
uključujući bicikle i pešački saobraćaj. Korišćenje nemotorizovanih podataka o
putovanjima i informacija podržava analizu u pogledu uticaja na transportnu
mrežu koje su nastale upotrebom bicikala kao alternativni način putovanja.
Podaci o saobraćaju se obično koriste za podršku aktivnostima na autoputevima
koje uključuju projektovanje, održavanje, kontrola, prisila, operacije, bezbednost,
analizu okoline, finansije, inženjering ekonomiju i upravljanje performansama.
Svaka država ima svoje potrebe za prikupljanje podataka u saobraćaju, prioritete i
budžete. Ove razlike uzrokuju da agencije izaberu drugu opremu za prikupljanje
podataka, koriste različite planove za prikupljanje podataka i naglašavaju različite
izlaze za izveštavanje o podacima.

1
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

TEORIJA; TEHNOLOGIJA I KONCEPTI SNIMANJA

SAOBRAĆAJA

Nadzor saobraćaja se vrši da bi se prikupili podaci koji opisuju način

upotrebe(video snimanje) i performanse puta(video snimanje ili drugacija
snimanja koja pokazuju samo određene podatke kao što su protok, gustina i sl.).

Ovo poglavlje je organizovano u sledeća četiri dela:

1.1. terminologija – predstavlja tehničke uslove

1.2. teorija snimanja – predstavlja teorijske koncepte trenutnih tehnologija za

praćenje saobraćaja i poredi prednosti i nedostatke svake od njih.

1.3. tehnologija snimanja – opisuje tipove podataka koji su korisni programu za

praćenje saobraćaja i predstavlja senzore koji se koriste za praćenje saobraćaja.

1.4. varijacija podataka o saobraćaju – obezbeđuje informacije u pozadini o tome

šta se od varijacija javlja u saobraćaju i kako ta varijacija oblikuje dizajn dobrog
programa za nadgledanje saobraćaja.

1.1 Terminologija

Postoji mnogo različitih uslova koji se koriste u snimanju saobraćaja da razmotre

razvoj i implementaciju programa za monitoring saobraćaja. Poznato je da se neki
od ovih termina koriste na različite načine u različitim državama.
Snimanje parametara-snimanje saobraćaja radi prikupljanja podataka o
prosečnom godišnjem dnevnom saobraćaju, protoka, gustine, i sl. Ovi podaci
koriste se uglavnom za podršku aktivnostima prilikom projektovanja i održavanja.

Snimanje vozača u saobraćaju-video snimanje-uglavnom se koristi za kontrolisanje

učesnika u saobraćaju od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Snimanje
saobraćaja i učesnika u saobraćaju korišćenjem odgovarajućih sredstava
definisano je članom 286. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Detaljnije
o stavovima u članu će biti reči u sledećem poglavlju.

2
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

1.2 Metode

Postoje dva opšta metoda za prikupljanje podataka o saobraćaju: automatsko i

ručno.

Automatski – odnosi se na skup saobraćajnih podataka sa automatskom opremom

napravljenim za neprekidno beleženje raspodele i varijacije protoka saobraćaja u
diskretnim vremenskim periodima (npr. za 5 min., 15 min., čas dana, dan u sedmici
i mesec u godini u odnosu na prošlu godinu). Automatski metodi mogu uključivati i
stalne i prenosive brojače.
Ručni – odnosi se na vizuelno posmatranje broja, klasifikaciju, popunjenosti vozila,
prebrojavanje skretanja ili usmeravanje saobraćaja. Metodi obuhvataju korišćenje
brojača sa rezultatima ili elektronskih tabeli za brojanje.

1.3 Oprema

Brojač saobraćaja – bilo koji uređaj koji prikuplja podatke transportnih

karakteristika (kao što su protok, klasifikacija, brzina, težina).
Automatsko snimanje saobraćaja (ATR- Automated Traffic Recorder) ili brojač –
ovo je brojač koji se postavlja na određene lokacije da bi zabeležio raspodelu i
varijaciju protoka saobraćaja po satu dana, dana u sedmici i/ili mesecu godine.
ATR može da se koristi za kontinuirano prikupljanje podataka na stalnoj lokaciji ili
na bilo kojoj lokaciji za kraće periode.

Stalna brojna stanica (CCS- Continuous Count Station) – stalna Računska lokacija
pruža 24 časa dnevno i 7 dana nedeljno podatke za svaki dan u godini ili bar za
sezonsku kolekciju.
Prenosivi saobraćajni snimač (PTR- Portable Traffic Recorder) ili brojač – ovo je
brojač saobraćajnih vozila ili uređaj koji je prenosiv/mobilan (može se premestiti
na različite lokacije) i neće biti trajno instaliran u infrastrukturi.
Napomena – ovi pojmovi (ATR, PTR) se često koriste zajedno i u različitim
kontekstima. Na primer, neke države upućuju na ATR kao lokaciju gde se saobraćaj
neprekidno sakuplja. Međutim, prema striktnoj definiciji ATR je jednostavno
automatizovan snimač saobraćaja. Da biste dodatno opisali vrstu prebrojavanja,
potrebno je naznačiti da li je brojanje neprekidno ili kratko.
Merenje u pokretu (WIM- Weigh-in-motion) – proces merenja dinamičnih snaga za
kretanje vozila i procena odgovarajućih opterećenja pneumatičkog vozila. WIM
detektor je uređaj koji meri ova opterećenja i jedinice transportnih sastava.

3
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

1.4 Lokacije

Saobraćajna brojanja se vrše na određenim mestima/tačkama na putu. Ove tačke

se nazivaju "brojnim stanicama" ili "lokacijama". Tačka često predstavlja
karakteristike segmenta puta. Na primer, lokacija prebrojavanja se često dodeljuje
segmentu puta. Definicija segmenta varira u različitim državama; Ovde se odnosi
na deo puta koji je definisala država. S obzirom na to da prikupljanje podataka o
saobraćaju nije izvodljivo na svakoj mogućoj tački u segmentu, podaci o saobraćaju
prikupljeni na lokaciji obrađeni su tako da predstavljaju celokupan segment.

1.5 Tipovi brojača i programi za snimanje

Snimanje parametara ili brojanje – odnosi se na način na koji se podaci prikupljaju

za merenje i snimanje saobraćajnih karakteristika kao što su protok vozila,
klasifikacija (osovina ili po dužini), brzina, težina, zauzetost trake ili kombinacija
ovih karakteristika.

Snimanje učesnika u saobraćaju – odnosi se na različite uređaje i programe za

snimanje učesnika kao što su kamere za prelazak na crveno svetlo, kamere koje
snimaju brzinu, kamere koje snimaju trake rezervisane za vozila javnog gradskog
sistema i sl.
Postoje dve primarne kategorije programa za snimanje saobraćaja: neprekidno i
kratkotrajno.

4
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

2. ZAKONSKA OSNOVA

Snimanje saobraćaja i učesnika u saobraćaju korišćenjem odgovarajućih sredstava

kao i kontrola i dokumentovanje prekršaja i drugih delikta u saobraćaju definisano
je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima[2] i Pravilnikom o načinu
vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju
obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja[3].

Kontrola saobraćaja na putevima vrši se stalno ili povremeno.

Pod stalnom kontrolom saobraćaja podrazumeva se pokrivenost puta,
odnosno dela puta, odnosno mesta na putu, naseljenog mesta i dr. policijskim
patrolama i snimanjem saobraćaja neprekidno u toku 24 sata.
Povremena kontrola saobraćaja vrši se patrolama i snimanjem saobraćaja
određenog dana u sedmici ili određeno vreme u toku dana. (Videti: Član 10
Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na
putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja) [3]

Kontrolu saobraćaja na putevima policijski službenici vrše pešice ili korišćenjem

službenog vozila, motocikla, helikoptera, i sl., u pokretu ili zadržavanjem na
pojedinim mestima na putu gde češće dolazi do ugrožavanja saobraćaja, kao i
snimanjem saobraćaja na putu u svrhu praćenja bezbednosti i protočnosti
saobraćaja, ponašanja učesnika u saobraćaju i dokumentovanja saobraćajnih
prekršaja, odnosno drugih delikata.
Po uočenom saobraćajnom prekršaju, odnosno drugom deliktu, policijski
službenik preduzima aktivnosti na dokumentovanju i procesuiranju učinioca tog
prekršaja, odnosno delikta.
Nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja, na
osnovu člana 314a Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu:
Zakon), može odustati od podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka
nadležnom organu jeste Uprava saobraćajne policije u sedištu Direkcije policije.
Odluku da odustane od podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog
postupka rukovodilac Uprave saobraćajne policije u Direkciji policije donosi po
pribavljenom mišljenju Komisije sačinjene od policijskih službenika u Direkciji
policije, Upravi saobraćajne policije i drugih policijskih službenika u Ministarstvu
unutrašnjih poslova koje na predlog direktora policije, imenuje ministar
unutrašnjih poslova.
Odluka iz stava 4. ovog člana donosi se na obrazloženi predlog starešine
druge organizacione jedinice u Ministarstvu, odnosno na inicijativu učinioca
prekršaja, koji sadrži okolnosti i činjenice iz kojih proizilazi da su ispunjeni uslovi
iz člana 314a Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima da se odustane od
podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i uz koje su priloženi
odgovarajući dokazi. (Videti: Član 5 Pravilnika o načinu vršenja kontrole i
neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o
primeni posebnih mera i ovlašćenja) [3]

5
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

Policijski službenici u cilju otkrivanja, dokumentovanja i dokazivanja

saobraćajnih prekršaja i drugih delikata, mogu koristiti vozila sa ili bez spoljnih
obeležja policije, sa ugrađenim uređajima za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju,
sistem video-nadzora postavljen u cilju praćenja bezbednosti i protočnosti
saobraćaja i ponašanja učesnika u saobraćaju, kao i korišćenje ručnih video-
kamera i fotoaparata iz vozila sa ili bez spoljnih obeležja policije, ili snimanje i
fotografisanje prekršaja bez korišćenja službenih vozila.
Video-zapis, odnosno fotografija obavezno moraju imati datum i vreme
snimljenog prekršaja. (Videti: Član 50 Pravilnika o načinu vršenja kontrole i
neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o
primeni posebnih mera i ovlašćenja) [3]

U vezi sa kontrolom saobraćaja u postupku snimanja saobraćaja i učesnika u

saobraćaju korišćenjem odgovarajućih sredstava, kao i dokumentovanjem
prekršaja i drugih delikata u saobraćaju vodi se poseban dosije koji sadrži:
kompletne tehničke podatke o svakom sredstvu - uređaju; podatke o mestima
određenim za snimanje saobraćaja i učesnika u saobraćaju; mesečne analize
dokumentovanih saobraćajnih prekršaja; analize ponašanja učesnika u saobraćaju;
podatke o bezbednosti i protočnosti saobraćaja na mestima snimanja; podatke o
izdatim saglasnostima organu nadležnom za poslove saobraćaja u vezi davanja
ovlašćenja upravljaču puta, javnim preduzećima i ustanovama za snimanje
saobraćaja. (Videti: Član 57 Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog
regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni
posebnih mera i ovlašćenja) [3]

Organ nadležan za poslove saobraćaja i organ nadležan za poslove policije,

imaju ovlašćenje za snimanje saobraćaja, u svrhu dokumentovanja saobraćajnih
prekršaja, ponašanja učesnika u saobraćaju, praćenja bezbednosti i protočnosti
saobraćaja.
Organ nadležan za poslove saobraćaja može, uz prethodno pribavljenu
saglasnost organa nadležnog za poslove policije, da ovlasti upravljača puta, javno
preduzeće i ustanovu za snimanje saobraćaja u svrhu iz prethodnog stava.
U cilju otkrivanja i dokazivanja prekršaja policijski službenici mogu koristiti vozila
sa ili bez spoljnih obeležja policije, sa ugrađenim uređajima za utvrđivanje
prekršaja u saobraćaju (vozilo – presretač).
Na vozilo – presretač se, dok vrši utvrđivanje prekršaja i drugih delikata i
njihovo dokumentovanje, ne odnose odredbe ovog zakona o ograničenju brzine
kretanja, pod uslovom da time ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Vozilo – presretač je vozilo sa prvenstvom prolaza kada daje propisane
posebne svetlosne i zvučne znake, najmanje jedno plavo trepćuće ili rotaciono
svetlo i zvučni znak promenljive frekvencije. Znakovi se daju nakon što prekršaj
bude otkriven i dokumentovan u cilju zaustavljanja i daljeg procesuiranja učinioca
prekršaja, odnosno drugog delikta.
Bliže propise o načinu upotrebe sredstava za snimanje i njihovim
tehničkim karakteristikama propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja uz
saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova. (Videti: član 286. Zakona o
bezbednosti saobraćaja na putevima) [2]

6
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

PREDNOSTI SNIMANJA SAOBRAĆAJA

Poslednjih godina došlo je do značajanog rasta u drumskom saobraćaju. To je

nametnulo potrebu upravljačima mreža puteva da optimizuju upotrebu postojeće
infrastrukture i da korisnicima obezbede pouzdane i udobne uslove. Teške
saobraćajne smetnje, kao što su zagušenje i nezgode, zahtevaju kontrolu uslova u
realnom vremenu i brzu implementaciju odgovarajućih mera za upravljanje
saobraćajem. Da bi ostvarili ovaj važan cilj, sistemi za video nadzor puteva javljaju
se kao nezamenljiv alat.

Generalno gledano, sistemi za nadzor saobraćaja zasnivaju se na senzorima kao što

su infracrveni senzori, radari i fotoaparati. Međutim, sistemi zasnovani na
fotoaparatima su adekvatni zbog niskih troškova montaže i održavanja, kao i
njihovo funkcionisanje koje je zagarantovano u realnom vremenu i kontroli
saobraćaja.

2.1 Sistemi koji nisu zasnovani na video snimanju

Prednosti:
 Fleksibilan dizajn koji omogućava široku i raznovrsni upotrebu
 Jasna i razumljiva tehnologija
 Široka primena
 Ne narušava privatnost
 Obezbeđuje osnovne podatke o saobraćajnim parametrima (protok,
prisustvo, popunjenost, brzina, rastojanje sleđenja i odstojanje)
 Nije osetljiv na loše vremenske uslove kao što su kiša, sneg, magla itd.
 Obezbeđuje tačne podatke za brojanje saobraćaja zajedno sa drugim
primenjenim tehnikama
 Uobičajeni standard za dobijanje tačnih merenja popunjenosti
 Neki modeli prenose podatke preko bežične radio frekvencije (RF)
 Neki modeli se postavljaju ispod kolovoza bez potrebe za preradu pločnika;
eventualna ugradnja bušenjem ispod kolovoza
 Sposoban za detekciju vozila koji se kreću iza visokih vozila
Nedostaci:
 Instalacija zahteva isecanje pločnika
 Nepravilna instalacija smanjuje radni vek pločnika
 Instalacija i održavanje zahtevaju zatvaranje trake
 Obično su potrebne višestruke petlje za nadgledanje lokacije
 Preciznost otkrivanja može da se smanji kada dizajn zahteva detekciju
velikog broja različitih kategorija vozila
 Ne detektuje osovine u često korišćenim konfiguracijama
 Ne mogu da detektuju zaustavljene automobile
 Ne funkcioniše dobro u gužvama i zagušenju u saobraćaju
 Detektor može propustiti povremeno automobile koji voze tzv. 'rame uz
rame' (Okluzija)

7
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

2.2 Sistem video snimanja

2.2.1 Snimanja za naplaćivanje ulaska u centar ili korišćenja saobraćajnica

Mnoge zemlje svakodnevno se suočavaju sa zagušenjima u saobraćaju. Naročito u

velikim gradovima su dobro poznati problemi tokom vršnih časova ujutru i uveče.
Naplata korišćenja puteva ili ulaska u centar jedna je od korišćenih metoda za
rešavanje tih problema. Ovo služi za dve namene: da bi se ostvario dobar sistem
određivanja cena, u kojem korisnici plaćaju više kada koriste puteve češće i
zagađuju životnu sredinu više i da pruže podsticaje na vozače da ne koriste te
puteve tokom vršnog časa.

Većina novih sistema za naplatu putarine uključuje i snimanje saobraćaja. Postoje

različiti sistemi za praćenje saobraćaja i naplate putarina, kao što su automatsko
prepoznavanje tablica (ANPR-automatic number plate recognition) ili jedinice na
kontrolnoj tabli vozila(OBU-On-board units). Neki sistemi su ograničeni na
određivanje rastojanja putovanja, dok drugi sistemi mogu biti nadograđeni za
utvrđivanje lokacije automobla u svakim trenutku. Veliki broj ovakvih sistema
mogu se koristiti i za sprovođenje kontrola brzina, parkiranja, prikupljanje
podataka o saobraćaju kao i kriminalne istrage i krivično gonjenje.

Različiti sistemi pružaju različite mogućnosti za određivanje cena, ali takođe

izazivaju različite probleme sa privatnošću. Pravljenje baza podataka pruža
mogućnosti za zloupotrebu podataka i profilisanje rizika. To može dovesti do
selektovanja, diskriminacije i stigmatizacije pojedinih grupa. Štaviše, s obzirom na
to da je jedinstveno povezivanje vozila i osoba teško, postoji rizik od prevare.
Konačno, postoje rizici u pogledu pouzdanosti i interpretacije podataka. To može
dovesti do netačnih zaključaka, gde nevini ljudi moraju dokazati da ovi zaključci
nisu tačni. Problemi sa privatnošću ne moraju ograničiti sprovođenje naplata
putarina i snimanja saobraćaja, ali se preporučuje da se uzmu u obzir prilikom
razmatranja, oblikovanja i uvođenja bilo kojih takavih sistema.

2.2.2 Snimanje prekoračenja brzina

Jedna od najkontraverznijih zahteva nadgledanja saobraćaja je mogućnost

konstatovanja prekoračenja brzine na osnovu snimanja vozila i registrovanja istog
na različitim lokacijama. Kada se određeno vozilo nalazi u 8:00h u Amsterdamu i
180 kilometara dalje u 9:15h, vozilo mora da je prekoračilo maksimalnu brzinu u
nekom trenutku. Vozač tada može biti kažnjen automatski.

Korišćenjem sistema zasnovanog na istoriji lokacija, vozilo može da se proveri za

prekoračenje u bilo kom trenutku ili lokaciji. Ova vrsta provere prekoračenja je
nemoguća kada se koriste sistemi za nadgledanje saobraćaja koji samo određuju
pređen put.

8
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

2.2.3 Snimanje parkiranja

Još jedna mogućnost nadgledanja saobraćaja na osnovu istorije lokacija je provera

parkiranja. Kada se utvrdi koliko dugo vozilo stoji na određenoj lokaciji, lako je
proveriti da li je to legalno. Provere koje mogu da se sprovedu na osnovu tog
snimanja su: da li je korisnik platio parking za određeno vreme koje je proveo na
toj lokaciji ili da li je parking na toj lokaciji uopšte dozvoljen.

Ugradnjom ovakvog sistema više ne bi morale da se izdaju karte za parking,

postojala bi mogućnost plaćanja unapred i ilegalno parkiranje bi praktično bilo
nemoguće.

2.2.4 Podaci o saobraćaju

Podaci koji prikazuju lokaciju vozila mogu se koristiti i za saobraćajne informacije.

To se uglavnom odnosi na saobraćajne nezgode i saobraćajna zagušenja. Vozilo se
moglo zadesiti u saobraćajnoj nezgodi ako se neko vreme nije pomerilo na lokaciji
na kojoj bi trebalo da se kreće, kao što je autoput. Postoje šeme i šabloni koji
prepoznaju situaciju na putu. U slučaju saobraćajne nezgode, obično postoji veći
broj vozila koja se nalaze iza mesta nezgode i eventualno nekoliko ispred. Veliki
broj vozila na nekoj lokaciji ukazuju na zagušenje. Pored toga, vozila kojima je
izuzetno dugo potrebno da pređu određen deo puta ukazuju na neispravnost
vozila.

Kada neko pozove hitnu službu i pruža informacije o registracionim tablicama

vozila koja su uključena i ta vozila imaju 'OBU', može se utvrditi tačna lokacija
saobraćajne nesreće. Tada hitne službe mogu brzo da budu na lokaciji. Pored toga,
mogu se pratiti i vozila koja se nalaze u blizini nezgode. Vozači ovih vozila ili
putnici mogu biti svedoci ili osumnjičeni.

Dužina i mesto saobraćajnog zagušenja mogu se utvrditi brže i precizno. Čak je

moguće prilagoditi cene parkiranja ili ulaska u centar trenutnom saobraćajnom
situacijom. Nekome ko se odluči za određenu rutu na kojoj je najavljeno zagušenje
može se naplatiti korišćenje puta. Za potrebe ekoloških razloga, kvota može biti
nametnuta, na primer, za emisiju čestica. Kada se ograniči limit emisije, troškovi se
mogu dodatno povećati kako bi se stimulisao upravljački program koji ne
premašuje ograničenje emisije na određenoj lokaciji.

2.2.5 Kriminalne istrage i gonjenje

Podaci o istoriji lokacija vozila mogu se koristiti za brojne krivične istrage i potrebe
tužilaštva. Kada je počinjeno neko krivično delo, policija može da istraži koja vozila
se u to vreme nalazila u blizini mesta zločina. Među tim grupama mogu da budu
svedoci, počinioci ili žrtve koji bi mogli da budu od interesa za krivično ispitivanje.

9
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

Druga mogućnost je praćenje ukradenih vozila. Ako se krađa prijavila neposredno

nakon što se dogodila, vozilo će se lako pratiti. Čak i ako je vozilo napustilo zemlju,
postojaće podaci o tome gde je prošlo granicu, što može da obezbedi pokazatelje o
počiniocu. Ako više zemalja koristi takve sisteme, saradnja bi mogla da dovede do
bolje stope rešenja kriminala.

Sistemi za monitoring i snimanje saobraćaja takođe mogu da pomognu od

takozvanih razbojništava na putu. Naziv bande na putu odnosi se na međunarodne
kriminalne organizacije, koje nisu retke u istočnoj Evropi, koje počine niz krivičnih
dela, kao što su pljačke, krađe, čak i likvidacije, u drugoj zemlji i odlaze u svoju
zemlju odmah posle toga. Vozila koja koriste te kriminalne organizacije mogu
voditi do rešavanja takvog zločina.

Korišćenje istorije lokacija za potrebe kriminalnih istraga ne mora da bude

zasnovano na kriminalu sa kojim je policija upoznata: podaci o lokaciji mogu da
ukazuju na to da je došlo do neprijavljenih krivičnih dela. Na primer, kada je vozilo
bilo na neobičnoj lokaciji dugo vremena, to može biti razlog za ispitivanje onoga
što se desilo na ovoj lokaciji. Vozilo koje je bilo u šumi tokom noći nekoliko sati po
prvi put u poslednjih dvadeset godina, možda je razlog da policija ima bliže
posmatra okolnosti ove lokacije.

Postoji mnogo pogodnosti za krivične istrage koje proizilaze iz nadzora i snimanja

saobraćaja. Podaci o lokaciji vozila se zatim mogu koristiti na većoj skali kako bi se
obezbedili dokazi na sudu. Ovo je slično korišćenju podataka o lokaciji telefonskih
poziva kao dokaza. Telefonski pozivi takođe mogu ukazati na lokaciju osobe u
određenom trenutku. Očigledno je da je moguće da je neko drugi osim
registrovanog vlasnika koristio telefon ili vozilo, u kom slučaju se može zahtevati
da se radi na dokazima ili dodatnom objašnjenju. Kada je povezivanje osoba sa
vozilima netačno, to može ukazati na prevaru identiteta.

2.2.6 Naučna istraživanja

Podaci o lokaciji vozila mogu se koristiti i za naučna istraživanja, na primer, o

problemima koji se tiču saobraćajnih zagušenja ili efekata zatvaranja puteva radi
održavanja. To može da donese precizniju sliku o efektima obilaznih puteva,
nagoveštavajući mere kako bi se dodatno umanjilo bilo kakvo zagušenje.

10
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

3. NEDOSTACI KOD SNIMANJA SAOBRAĆAJA

Može se dovoditi u pitanje da li bi bilo ispravno težiti gore navedenim

mogućnostima korišćenja podataka o istoriji lokacija vozila, jer te aplikacije mogu
imati različite prednosti i nedostatke. U ovom poglavlju će biti opisani i nedostaci
pomenutih aplikacija. Ove mane ne smeju biti razlog da se zapostave sva sredstva
za nadgledanje saobraćaja, nego bi trebalo da navode na razmatranje načina na
koji se uvode sistemi za nadgledanje saobraćaja, kao i njihov način rada.

3.1 Operativni problemi

Osnovni operativni nedostaci i otežavajuće okolnosti za uspostavljanje uspešnog i

istrajnog sistema snimanja saobraćaja su instalacija i održavanje, što uključuje i
obavezna periodična čišćenja objektiva, zbog kojeg bi za vreme svake intervencije
bilo potrebno potpuno ili delimično zatvaranje kolovoza za saobraćaj. Ovaj
problem bi se mogao delimično prevazići ugrađivanjem kamera na ivice kolovoza,
odnosno trotoare, što bi bilo pogodno samo za manje saobraćajnice, sa manjim
brojem saobraćanih traka. To dovodi do drugog problema, jer bi te kamere morale
biti postavljene na visini od 9 do 15 metara da bi bilo moguće pozdano
detektovanje i merenje brzina.

Uticaj na performanse sistema mogu imati:

 loši vremenski uslovi kao što su magla, kiša, i sneg;
 senke vozila, naročito teretnih vozila
 projekcija dnevnih ili dugih svetala u kamere
 okluzija, odnosno registrovanje dva vozila koja idu 'rame uz rame' kao
jedno vozilo
 prelazi iz dnevnih u noćne uslove
 vlaga, so, prljavština, ledenice i paučina koje mogu zakloniti objektiv
kamere

3.2 Problemi sa privatnošću

Porastom interesovanja za pitanja ugrožavanja privatnosti tema snimanja i

monitoringa saobraćaja postala je veoma aktuelna. Pametnim upravljanjem
sistemom saobraćaja će se izbeći ili umanjiti problemi sa privatnošću. Pored toga,
često je moguće uzeti dodatne ili kompenzacije mera kada određeni pojedinci
dožive kršenje privatnosti ili nepravdu.

11
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

3.2.1 Prikupljanje podataka i profilisanje rizika

Skladištenje podataka je još jedna kontroverzna tema u debatama o snimanju
saobraćaja, s obzirom da skladište ima veliki uticaj na mogućnosti obrade podataka
i samim tim na privatnost koja je rezultat toga. Različiti aspekti za skladištenje koji
utiču na nivo privatnosti su, između ostalog, količina i tipovi podataka uskladišteni,
trajanje skladištenja i tip prostora za skladištenje (centralni ili lokalni). Rizici se
povećavaju, u pogledu zaštite privatnosti, u sistemu u kojem je količina podataka
velika, gde su podaci osetljivi, uskladišteni za duže vreme ili gde se skladište
centralno. Rizici u vezi sa privatnošću značajno se smanjuju kada sistem samo
određuje razdaljine koje je vozilo putovalo, bez praćenja lokacije vozila u svakom
trenutku, ili skladištenja ili obrade ovih podataka.

Automatizovano prepoznavanje uzorka može se koristiti za mapiranje vozila koja

su bila blizu mesta zločina u trenutku kada se zločin dogodio. Ovakva grupa vozila,
ograničena, na primer, u radijusu od pet kilometara i dva sata pre i posle zločina,
može da opiše rizične grupe. Osobe u ovoj grupi rizika mogu biti ispitane. Među
ovim ljudima može biti i lažnih pozitivnih, odnosno ljudi koji nemaju nikakve veze
sa zločinom, već su se slučajno zadesili na tom mestu u tom periodu. Ova grupa će
možda morati da dokaže da nemaju ništa sa zločinom. Ovde pretpostavka nevinosti
može da bude pod pritiskom, s obzirom da se ovi ljudi smatraju krivim dok se ne
dokaže drugačije.

Ograničena pouzdanost može da dovede do ograničene efikasnosti kao rezultat

lažnih negativa, odnosno grupa rizika ne sadrži počinioca ili druge ljude sa kojima
policija želi da razgovara. Očigledno, možda je moguće da je pravi počinilac ili
potencijalni svedok putovao biciklom, pa stoga nije registrovan u sistemu.

Izgradnja veoma velikih baza podataka zahteva automatizovanu obradu i analizu

podataka. Osim toga, podaci, koji su nekada prikupljeni, imaju tendenciju da se
koriste u svrhe različite od one za koju su podaci prvobitno prikupljeni. Ovo je
obično označeno kao manipulacija, odnosno namerno širenje koristi koje nije
namenjeno toj svrsi.

3.2.2 Povezivanje ljudi sa vozilima

Važno je shvatiti da su svi sistemi za snimanje saobraćaja zasnovani na
identifikaciji vozila. Međutim, mnogi od navedenih zahteva, na kraju, takođe
zahtevaju identifikovanje lica, a ne vozila. Naplaćivanje za rastojanja putovanja, na
primer, zahteva naplatu ispostavljenu osobi. To se obično radi povezivanjem vozila
sa osobom, na primer, korišćenjem baze podataka za registraciju sa registracionim
oznakama. To se zasniva na pretpostavci da je osoba registrovana u ovoj bazi
podataka vlasnik vozila ili osoba odgovorna za vozilo. Međutim, ova osoba nije
nužno vozač.

Postoji bar tri načina da se izađe na kraj sa krađom identiteta. Veza izmedju vozila i
osobe može se uspostaviti čvrsto sa dokumentacijom. Dokumentacija koja može da
se koristi uključuje vozačke dozvole i druge dokumente koji identifikuju vozača.
Pitanje može da se postavi kada se upravljački program zaustavi, na primer od
strane policije ili kada se obavlja naplata. Biometrija se još ne koristi u registraciji

12
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

vozila, ali je tehnološki u tome da se automobil pokrene samo ako se legitimni

vozač identifikuje sa svojim otiscima ili pomoću svog otiska ili putem
prepoznavanja glasa.

3.2.3 Pouzdanost i interpretacija

Kao što je gore naznačeno, pouzdanost dostupnih podataka i zaključci dobijeni od
ovih podataka mogu biti ograničeni. Vlada je možda neoprezna sa skupovima
podataka, kao što je pokazano u nedavnom izveštaju holandskog Ministarstva
Unutrašnjih Poslova. Osnovna baza podataka je možda netačna ili nepotpuna. Ljudi
koji ne žele da privuku pažnju mogu da uklone, menjaju ili sabotiraju OBU.
Zaključci dobijeni od podataka možda neće uvek biti pouzdani, na primer, zato što
su vozila i osobe nepravilno povezane. Ako je vozilo bilo na određenoj lokaciji, to
ne znači da je vlasnik vozila takođe na toj lokaciji. Vlasnik će možda morati da
objasni zašto je vozilo bilo na toj lokaciji. Ovo je paradoks za privatnost. Na kraju
krajeva, sistem za snimanje saobraćaja krši privatnost tako što prati lokaciju
vozila, ali da bi dopunio pretpostavke na osnovu ovih podataka o lokaciji, subjekat
podataka mora da obezbedi dodatne podatke o sebi, što dodatno krši njegovu
privatnost. Nije tačno da "nedužni ljudi nemaju čega da se plaše": ako se desi da
osoba bude na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, mogao bi da postane
osumnjičeni i da će biti tretiran kao takav.

Čak i ako je pouzdanost razumno dobra, podaci o lokaciji mogu i dalje dovesti do
neželjenih posledica. Kada postane poznato, na primer, da je vozilo često parkirano
na određenoj adresi, to može da otkrije vanbračnu aferu. U mnogim zemljama, brze
kamere fotografišu čeoni deo vozila. Ponekad su ove slike obuhvaćene kaznom za
naplatu koje se šalju direktno vozaču. Možda je ugrožena privatnost bilo koje
osobe koja sedi pored vozača. Na primer, može da otkrije neku aferu. Podaci o
lokaciji vozila mogu i ovo da otkriju, čak i u slučajevima kada nisu prekoračena
ograničenja brzine.

Podaci o lokaciji u rukama poslodavaca mogu ponuditi mogućnost da provere da li

je zaposleni radio dovoljno časova. Svako ko vozi više privatnih kilometara nego
što je dozvoljeno, kada zaposleni proglašava troškove za više kilometara nego što
je u stvari vozio. Neko ko je zakasnio može da tvrdi da je bio u saobraćajnom
zagušenju, ali se to može proveriti.

U rukama osiguravajućih kompanija, podaci o lokaciji mogu se koristiti i u druge

svrhe. Na primer, kada vozači automobila često koriste rute gde su saobraćajne
nesreće uobičajene, osiguravajućee društvo može da odluči da podigne premije.
Takođe, broj kilometara, vreme i vrsta automobila mogu izazvati razlike u premiji,
ili, u slučaju neprihvatljivog rizika, izuzimanje od osiguranja.

13
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

ZAKLJUČAK

Razmotreni su različiti sistemi za nadgledanje saobraćaja, uključujući i mogućnosti

za primenu tih sistema i pitanja privatnosti koja mogu da postave. Jasno je da
podaci o istoriji lokacija vozila mogu izazvati probleme sa privatnošću, ali to ne
znači da nadgledanje saobraćaja ne bi trebalo da se odvija. Međutim, to znači da bi
ova pitanja privatnosti trebalo da budu uključena u diskusiju o izboru ili uvođenju
odgovarajućeg sistema za snimanje saobraćaja. Analiza pokazuje koji argumenti
privatnosti treba da igraju ulogu u debatama. Iz perspektive privatnosti, sistem
koji odmah obrađuje podatke i ne skladišti ih je najpoželjniji. Podaci treba da budu
uskladišteni za kraće vreme i ne bi trebalo da se koriste u druge svrhe, nego za
svrhu za koju su prvobitno predviđeni, na primer, naplate putarina, ulaske u centar
i sl. Velike centralne baze podataka su neželjene iz perspektive privatnosti i mogu
izazvati i probleme sa održavanjem.

Drugi interesi mogu biti od veće važnosti za privatnost. Sa mereama koje bi mogle
da naruše privatnost se preporučuje da se sledeći principi uzmu u obzir:
 Efikasnost: kada određena mera ne doprinese interesu koji je važniji od
privatnosti, onda kršenje privatnosti nije neophodno.
 Supsidijarnost: kada interes koji je važniji od privatnosti, može da se
postigne na drugi način, onda se bira alternativa kojom se najmanje krši
privatnost.
 Dodatne mere: kada se smatra da je određeno kršenje privatnosti potrebno,
uzimaju se dodatne mere koje ograničavaju ili kompenzuju narušavanje što
je više moguće.

Iako se čini da su ove mere prilično česte, važno je primetiti da se retko koriste u
praksi. Privatnost je interesovanje koje treba uravnotežiti u odnosu na druge
interese. Često se ne vodi kao smetnja za postizanje praktičnih rezultata. Uzimajući
u obzir probleme sa privatnošću u ranoj fazi, ozbiljni problemi mogu biti sprečeni
u kasnijim fazama. To pruža privatnost, a ne toliko smetnje koje bi trebalo
prevazići, nego ključni deo u balansiranju interesa i stvaranju široke podrške
odlukama.

14
Pravo u Bezbednosti Saobraćaja

4. LITERATURA

[1] US Department of Transportation, Federal Highway Administration Traffic

Monitoring Guide, "Traffic Monitoring Guide", Federal Highway
Administration, Washington D.C. 2016. godina
[2] "Sl. glasnik RS", Zakon o bezbodnosti saobraćaja br. 41/2009, 53/2010,
101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 -
odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018 i 23/2019
[3] Pravilnik o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na
putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja
("Sl. glasnik RS", br. 69/2010, 78/2011, 31/2013, 37/2013 -ispr., 85/2014 i
98/2016 -odluka US)
[4] dr. Bart Custers, Tilburg University, " Privacy Issues of Traffic Monitoring",
Capgemini Consulting Services, Netherlands 2008.godina.
[5] AASHTO Guidelines for Traffic Data Programs. 2009. Washington: AASHTO.
[6] American Society of Testing and Materials (ASTM). Standards.
http://www.astm.org/index.shtml.

15