UVOD U SAOBRAĆAJ I TRANSPORT

I PREDAVANJE

TEMA: OSNOVNI POJMOVI I KONCEPTI SAOBRAĆAJA

I TRANSPORTA

Školska 2015/2016.
 Sadržaj predavanja

 Pojmovi: transport, saobraćaj

 Transport kao proces
 Transport kao sistem
 Komponente transportnog sistema
 Okruženje transportnog sistema
 Podela transportnog sistema

 Transport kao usluga

 Osnovni pojmovi
 Transport (eng. transport) je delatnost koja se sastoji od niza
aktivnosti koje se realizuju sa ciljem organizovanog savladavanja
prostora i vremena korišćenjem transportne tehnologije; celina koju
čine proces prevoza, premeštanja ili prenosa objekata transporta,
potrebni resursi i organizacija.

 Objekti transporta jesu teret/roba, ljudi i informacije.

 Roba je proizvod ljudskog rada namenjen tržištu.

 Teret čine sve stvari (gde najveći deo čini sama roba) koje su
ukrcane na prevozno sredstvo radi prevoza.
 Osnovni pojmovi

 Saobraćaj (eng. traffic) predstavlja organizovano kretanje ljudi i vozila

duž transportnih pravaca, kao i prenos informacija kanalima
komunikacije.

 Saobraćaj nekog područja/lokaliteta jeste skup vozila i pešaka koji se

organizovano kreću na tom lokalitetu u toku određenog vremena;
telekomunikacioni saobraćaj predstavlja obim aktivnosti kroz sistem
komunikacija tokom određenog vremenskog perioda.

 Prevoz je svako kretanje robe i/ili putnika u vozilu na datoj mreži.

 Transport kao proces

 U najširem smislu proces je skup međusobno povezanih i

međusobno delujućih aktivnosti koji pretvara ulaze u izlaze.

 Transportni proces obuhvata:

 u robnom/teretnom transportu – proces prevoza i sve pripremne i završne
operacije (upućivanje robe na prijem, utovar, istovar, otprema i predaja robe);
 u putničkom transportu - upućivanje ljudi na mesto polazišta, ukrcavanje,
proces prevoza, iskrcavanje iz prevoznog sredstva i odlazak do odredišta
Transport kao proces

...
 Svojstva transportnog procesa
 Kada govorimo o procesu i transportu treba imati u vidu da su ulazni elementi nekog
procesa po pravilu izlazni elementi nekog drugog procesa. U tom kontekstu
transportni proces se može pojaviti pre, posle ili kao deo drugih procesa. Pa tako
zahtev za transportom robe do mesta prodaje je ulaz za transportni proces, a
istovremeno izlaz procesa proizvodnje te robe. Sa druge strane proces transporta
putnika je uvek u vezi sa drugim procesima koji imaju za cilj pristup sadržajima od
interesa (posao, obrazovanje).

 Ulaz u transportni proces jeste - transportni zahtev, a izlaz je korisni učinak u vidu
promene lokacije objekta transporta.

Transportni Transportni Promena lokacije

zahtev
proces objekta transporta
 Pojam transportnog zahteva

 Transportni zahtevi predstavljaju potrebe za transportom bez

obzira da li su te potrebe zadovoljene u potpunosti, samo delom ili
čak nisu uopšte zadovoljene.
 U vezi sa tim je i određenje korisnika transporta kao onih koji koriste
ili žele da koriste transportnu uslugu.
 Korisnici mogu da obavljaju transport samostalno ili da ispostavljaju
svoje transportne zahteve isporučiocima ili operatorima transporta.
To mogu biti:
 Realizatori prevoza odnosno neposredni prevoznici (eng. carrier). Prevoznici
najčešće angažuju spostvena transportna sredstva kako bi vršili prevoz koji
može biti javni ili za potrebe određene organizacije sa kojom su u ugovornom
odnosu.
 Organizatori prevoza (eng.shippers) - pravna lica najčešće špediteri, agencije i
sl. koje obezbeđuju transport od polazišta do odredišta angažovanjem jednog ili
više prevoznika.
 Karakteristike transportnih zahteva

Svojstvo direktnog Proizvodno - Svojstvo Svojstvo

i indirektnog potrošačko induktivnosti latentnosti
porekla svojstvo

direktno produktivni novonastali

indirektno potrošački privučeni

 Transportni zahtevi - svojstvo direktnog
i indirektnog porekla
 Transportni zahtevi su po svojoj prirodi izvedeni zahtevi (eng.
derived demand) što znači da proističu iz drugih aktivnosti.
Delimo ih na:
 Direktno izvedene transportne zahteve. Predstavljaju direktan
ishod ekonomskih procesa/aktivnosti i njihov su neizostavni
element, na primer transport dobara u procesima proizvodnje i
potrošnje, transport u funkciji obavljanja radnih aktivnosti i sl.
 Indirektno izvedene transportne zahteve. Odnose se na
transportne zahteve koje generiše sam transport - za potrebe
transporta ili koji proističu iz transporta, na primer transport goriva,
skladištenje, transport radi pomoći na putu i sl.).
 Transportni zahtevi – proizvodno -
potrošačko svojstvo
 Transportne potrebe sa jasnim ekonomskim značajem se u literaturi
nalaze pod pojmom produktivni transportni zahtevi. Međutim,
postoje i transportne potrebe koje imaju manje izražen značaj u
ekonomskom smislu, već je njihov korisni učinak subjektivnog
karaktera odnosno lična satisfakcija. Ovo je pre svega
karakteristično za putnički saobraćaj i u literaturi se može naći pod
pojmom potrošački transportni zahtevi. Tipičan primer su krstarenja.
Transportni zahtevi - svojstvo induktivnosti
 Druga karakteristika transportnih zahteva je induktivnost. Ovo
svojstvo podrazumeva da sam transport generiše nove transportne
zahteve. To mogu biti novonastali ili privučeni transportni zahtevi.
 U prvom slučaju radi se o transportu koji nije ni postojao na nekoj
relaciji ali se sada realizuje zbog boljih uslova transporta. U drugom
slučaju govorimo o transportu privučenom sa drugih pravaca ili drugih
načina transporta.
Primer je uticaj novoizgrađenih transportnih kapaciteta. Npr. novi most na Adi će
motivisati stanovnike Banovog brda da kupuju na Novom Beogradu (umesto ranije
na Vidikovcu) i rezultovati novim transportnim zahtevima. Primer za privučene
transportne zahteve bi se odnosio na one koji sada koriste novoizgrađeni most na
Adi umesto ranije most Gazela. Poseban primer je kada sa rastom intenziteta
transporta dolazi do smanjenja troškova transporta što za posledicu onda ima
pojavu novih korisnika tog transporta.
Transportni zahtevi - svojstvo latentnosti

 Neki autori uz karakteristiku induktivnosti navode i karakteristiku

latentnosti koja predstavlja željene transportne zahteve koji se ne
realizuju usled ograničenja transporta. U tom smislu može biti
shvaćena i kao potencijal za nastanak novih transportnih zahteva –
onih koji će se u određenoj meri realizovati tek sa poboljšanjem
uslova transporta. Uzimajući u obzir navedeno indukovani transportni
zahtevi se, u nekom smislu, mogu razumeti i kao realizovani latentni
transportni zahtevi.
Primer novonastalih i privučenih transportnih
zahteva
 Proces i sistem

 Sistem predstavlja skup međusobno povezanih i međusobno delujućih

elemenata koji omogućavaju realizaciju procesa.
 Odnos sistema i procesa:
Rezultati procesa se ostvaruju kroz aktivnosti od koji je proces sastavljen;
rezultati sistema se ostvaruju kroz interakciju procesa.
 Rezultat odvijanja procesa je učinak, a rezultat funkcionisanja sistema
ishod. Učinak daje odgovor na pitanje “šta radimo?”
a ishod “šta smo postigli?”
 Transportni proces počinje onda kada objekti transporta (roba i/ili ljudi) dođu
u kontakt sa transportnim sistemom sa namerom promene mesta na željeni
način i u željenom vremenu.
 Transport kao sistem
Transportni sistem je skup svrsishodno povezanih pod-sistema i
elemenata koji omogućavaju realizaciju transportnih procesa.

 U najopštijem smislu, svrha i cilj transportnih sistema je

zadovoljavanje potrebe za kretanjem ljudi, dobara i prenosom
informacija.
 Za razliku od transportnih procesa koji imaju za rezultat korisni
učinak – promenu lokacije objekata transporta, transportni sistemi
imaju i negativne ishode u vidu, narušavanja životne sredine, uticaja
na ljudsko zdravlje i bezbednost.
 Elementi transportnog sistema
 Transportni sistem se sastoji iz velikog broja raznorodnih elemenata
i složenih veza.
 Jedan od načina grupisanja elemenata transportnog sistema jeste
da se on sastoji iz elemenata koje čine:
 fizičke komponente i
 ljudski i institucionalni resursi.
Fizičke komponente transportnog sistema
 Osnovne fizičke komponente su:
 fiksni elementi sistema ili stabilni objekti i uređaji koji
se nazivaju transportna infrastruktura;
 mobilne jedinice koje čine vozna, plovna, pretovarna i
prenosna (komunikaciona) sredstva koja uz pomoć
transportne infrastrukture vrše prevoz, manipulaciju
objekata prevoza i prenos informacija.
• Pomoćne komponente su:
•kontrolni i upravljački elementi i pod-
sistemi koji omogućavaju efikasnost i
bezbednost saobraćaja;
•energija koja je potrebna za realizaciju
transportnih procesa i zemljište koje
zauzima transportna infrastruktura.
 Ljudski i institucionalni resursi

 Ljudski resursi se odnose na ljude i njihove sposobnosti da obavljaju

različite poslove u vezi sa saobraćajem, od neposrednih izvršioca
(vozači, dispečeri) pa do poslova planiranja i projektovanja,
tarifiranja, definisanja zakona i propisa, obrazovanja i slično.
 Posebno je važna i organizacija ljudi u okviru institucija od značaja
za saobraćaj i transport (kao što su Ministarstvo nadležno za
saobraćaj, Saobraćani instituti, Agencije za bezbednost saobraćaja,
Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, Saobraćajni fakultet, itd).
 Okruženje transportnog sistema

Konkurencija
Institucije države

Opšta javnost Korisnik Ponuda industrije

 Okruženje transportnog sistema
 Institucije države
 zakoni, propisi, takse, subvencije i sl.
 Konkurencija na tržištu
 između prevoznika u okviru istog vida transporta ili između načina prevoza u okviru
istog vida transporta (intra-modalna konkurencija);
 između različitih vidova transporta (inter-modalna konkurencija);
 između fizičkog kretanja i telekomunikacija
 Ponuda industrije
 proizvođači vozila i komponenata, izgradnja infrastrukture; tehnološke inovacije i
slično
 Opšta javnost
 pravna i fizička lica koja se bave pitanjima zaštite životne sredine, bezbednosti,
društveno odgovornog poslovanja, kvalitetom i standardizacijom i sl.
 Korisnik
 ima najvažniji uticaj na transportni sistem
 Podela transportnog sistema na podsisteme

 Prema objektu transporta na:

 podsistem transporta putnika,
 podsistem transporta robe,
 podsistem prenosa informacija.
 Prema raspoloživosti usluge na (odnosi se na raspoloživost
usluge za korisnike, a ne na vlasništvo nad prevoznim sredstvom):
 podsistem transporta za sopstvene potrebe i
 podsistem javnog transporta.
 Prema vrsti saobraćajnog puta - podela na vidove transporta (eng.
transport modes) (kopneni, vodni i vazdušni uz dalje podele)
 Podela transportnog sistema na podsisteme
 Prema području na kome podsistem deluje – geografska podela
 Još neke podele transportnih sistema:
 Podela na:
 Vođene – vozila se kreću po unapred utvrđenim pravcima i postoji
fiksna veza između vozila i saobraćajnog puta (šinski, trolejbuski,
žičare);
 Nevođene – ne postoji fiksna veza vozila i saobraćajnog puta.
 Podela na:
 Diskretne (pojedinačno odvojena i posebna kretanja transportnih
jedinica);
 Kontinualne (cevovodi, telekomunikacije);
 Pomoćne (dizalice, pokretne trake, liftovi i sl.).
 Podela transportnog sistema prema
raspoloživosti usluge
 Transport za sopstvene potrebe je transport prevoz putnika ili
robe, koje obavljaju lica (pravna ili fizička) radi zadovoljenja
sopstvenih potreba za prevozom.
 Transport za opšte potrebe (javni transport) je transport putnika ili
robe, koji se obavlja radi zadovoljavanja potreba drugih lica.
 Podela transportnog sistema prema vrsti
saobraćajnog puta
Vidovi
transporta

Kopneni Vodni Vazdušni

Šinski Drumski Cevni Unutrašnji

Tramvajski Motorizovani Pomorski

Železnički Nemotorizovani
 Povezivanje vidova transporta – integrisani
transportni sistem
 Jedan transportni proces ne podrazumeva nužno samo
jedan vid transporta. Uključivanje više vidova transporta u
proces ima za cilj da se iskoriste komparativne prednosti
pojedinih vidova transporta na putu od polazišta do
odredišta. U ovom kontekstu objašnjavamo sledeće
pojmove i koncepte:
 Multimodalni transport
 Intermodalni transport
 Kombinovani transport
 Ko-modalnost.

 Svi koncepti su zastupljeni i u putničkom i u teretnom

transportu
 Multimodalni transport

 Multimodalni transport predstavlja kretanje objekata

transporta od polazišta do odredišta korišćenjem bar dva
različita vida transporta. U ovakvom sistemu korisnik
ugovara transport sa više prevoznika, odnosno posebno
za svaki vid transporta.
 Intermodalni transport
 Intermodalni transport predstavlja kretanje objekata transporta od
polazišta do odredišta korišćenjem bar dva vida transporta nа
integrisani način kako bi se kompletirala transportna usluga od vrata
do vrata. Za razliku od multimodalnog intermodalni transport se
obavlja pod odgovornošću jednog prevoznika i sa jednim ugovorom
o prevozu.
 Koncept intermodalnosti važi i za teretni i za putnički transport. U
prevozu tereta intermodalni transport podrazumeva da nema
promene transportno-manipulativne jedinice. Najčešće se radi o
međunarodnom kontejnerskom transportu. Po svojoj suštini,
intermodalni transport zapravo predstavlja specifičan vid
multimodalnog transporta.
 Kombinovani transport

 Kombinovani transport se može definisati na dva načina:

 Kombinovani transport predstavlja kombinaciju vidova transporta
na način da se jedno vozilo (pasivno transportno sredstvo)
prevozi drugim vozilom (aktivno transportno sredstvo). Pasivno
transportno sredstvo je u suštini vrsta tereta, jer aktivno
transportno sredstvo vrši vuču i troši energiju.
 Kombinovani transport je intermodalni transport gde se veći deo
putovanja unutar Evrope obavlja železnicom, unutrašnjim
plovnim putevima ili morem i gde su putovanja između mesta
polaska i dolaska, pređena drumom, što kraća.
 Ko-modalnost

 Ko-modalnost је nov koncept integracije transporta

(termin je prvi put upotrebljen u Evropskoj uniji 2006) i
odnosi se na primenu informacionih i komunikacionih
tehnologija tako da se na najbolji način iskoriste
prednosti pojedinih vidova transporta (bilo da se
kombinuju ili samostalno nastupaju u procesu
transporta) i postignu što veće društvene i ekonomske
koristi i zaštita životne sredine.
Multimodalni transport
 Intermodalni kontejnerski transport
Pražnjenje kontejnera
Kontejner sa robom Vraćanje praznih kontejnera

Transport punih kontejnera drumom ili železnicom

do luke utovara

Transport punih kontejnera drumom ili železnicom

Pretovar punih kontejnera u luci do mesta odredišta
utovara

Transport punih kontejnera do luke istovara Pretovar punih kontejnera u luci istovara
 Transport kao usluga
 Usluga je rezultat bar jedne aktivnosti koju isporučioc obavlja za
korisnika i po pravilu je nematerijalne prirode. U osnovi
podrazumeva niz procesa, podprocesa i aktivnosti kojima se
zadovoljavaju potrebe korisnika.

 Proces pružanja usluge sastoji se iz dva tipa aktivnosti:

 operativnih aktivnosti koje predstavljaju pripremne korake koji
su neophodni za isporuku usluga potrošaču i
 samih uslužnih aktivnosti gde dolazi do interakcija između
potrošača i pružaoca usluge u toku isporuke same usluge.
 Podela usluga

 Razlikujemo:
 materijalne usluge koje povećavaju vrednost proizvoda,
odnosno nacionalnog dohotka (transport, komunikacije,
ugostiteljstvo, turizam i druge) i
 nematerijalne usluge koje su društveno korisne ali ne
povećavaju direktno vrednost društvenog proizvoda (prosveta,
zdravstvo, umetnost i drugo).
 Svetska trgovinska organizacija (eng.World Trade Organization –
WTO) klasifikuje usluge u 12 kategorija. Posebne kategorije su
poštanske, kurirske, telekomunikacije, audiovizuelne i usluge
transporta.
 Transportna usluga
 Reč usluga u transportu želi da naglasi da objekti transporta nisu
vlasništvo prevozioca, odnosno da – prevozeći putnike, vesti ili tuđu
robu – transport uslužuje svoje korisnike.
 Transportna usluga je rezultat niza aktivnosti koje se realizuju
između isporučioca prevoza (operatora) i korisnika u okviru
transportnog sistema i u skladu sa zahtevima korisnika.
 Telekomunikaciona usluga je usluga koja se u potpunosti ili
delimično sastoji od prenosa i usmeravanja signala kroz
telekomunikacione mreže, u skladu sa zahtevima korisnika i
telekomunikacionog procesa (Ratel).
 Karakteristike transportne usluge

 Nematerijalni karakter /neopipiljivost - Sama usluga je

neopipljiva, mada u toku pružanja usluge korisnik može doći
u kontakt sa materijalnim elementima koji su potrebni za
njeno izvršenje.
npr. vozila u pružanju usluge prevoza putnika

 Heterogenost – U praksi postoji širok asortiman usluga. Teško ih je

klasifikovati i standardizovati.
Npr. usluga je popravka vozila u servisu sa nekoliko zaposlenih i lokalnog karaktera
ali i u uslužnim delatnostima pripadaju i avio kompanije koje opslužuju stotine hiljada
klijenata sa hiljadama zaposlenih i imaju međunarodni karakter.
 Karakteristike transportne usluge
 Simultanost procesa proizvodnje i potrošnje – za razliku od
materijalnih dobara, koja imaju tok proizvodnja – prodaja – potrošnja,
kod uslužnih aktivnosti, usluga se prvo kupuje, a zatim realizuje
(isporučuje) i konzumira od strane potrošača u isto vreme. Samim
tim usluga ne može biti uskladištena, preprodana ili vraćena.
 Zavisna – sa jedne strane transportna usluga je često deo drugih
aktivnosti ili procesa odnosno nije sama sebi svrha. Sa druge strane
obavlja se u spoljnom okruženju i izložena je eksternim uticajima koji
ne zavise od isporučioca usluga – klimatske i elementarne
nepogode, političke krize, štrajkovi, terorizam.
Pitanja