Република Српска

Источно Ново Сарајево

ЈУ Средња школа „ 28. jуни“

Матурски рад из предмета

Саобраћајна инфрастурктура на тему:
Паркирање и терминали у
друмском саобраћају

Ментор: Ученик:
Проф. Небојша Пурић Дејан Лаловић

Источно Сарајево, јун 2018. године

 Садржај

1. Увод..................................................................................................................................................... 3
2. Дефиниција и појам терминала у саобраћају ................................................................................. 4
3. Подјела и основне фукције терминала............................................................................................ 4
3.1. Процесни приступ у анализи рада терминала ......................................................................... 7
4. Структура и технолошки елементи терминала ............................................................................... 8
5. Тереминали јавног путничког саобраћаја ...................................................................................... 9
5.1. Дефинисање и подијела аутобуских стајалишта ..................................................................... 9
5.2.Трамвајска стајалишта............................................................................................................... 11
6. Технички преглед возила ................................................................................................................ 12
6.1.Настанак и развој станица за технички преглед возила ........................................................ 13
7. Бензинске пумпе.............................................................................................................................. 13
7.1. Функција странице за снадбјевање горивом ......................................................................... 14
8. Закључак ........................................................................................................................................... 15
Литература ........................................................................................................................................... 16

2
 1. Увод

У ужем, примарном, смислу терминал представља просторну ограчену цијелину

„мјесто-чвор“ у коме се обавља конверзија (промјена, претварање) токова једног
начина транспорта у токове другог, промјена вида транспорта, као и техничка
експлоатација возила, снадбјевање погонским горивом и др, односно то је мјесто у
коме се задовољавају примарне функције транспортне дијелатности и различити
захтијеви и задаци корисника услуга у транспорту. Поред примарне, постоји низ других
функција као што су: угоститељство, хигијена, концетрација МТО-шпедитера, разних
посредника, осигурања, царина и др. У зависности од функције и инфраструктуре,
срећу се под различитим називима: аутобуске и жељезничке станице, транспортни
центри, робно дистрибутивни центри, теретна села и др. Основна улога и значај
терминала, као елемента транспортног система је у извршењу захтијева теретног и/или
путничког саобраћаја и то што је могуће: у краћем времену, на безбједнији начин и са
што мање негативног утицаја на животну средину.

3
 2. Дефиниција и појам терминала у саобраћају

Под појмом терминал у саобраћају треба подразумијевати, функционално

структуирану изграђену просторну цијелину односно „станицу-складиште-приступно
мјесто“ гдје се обављају примарне почетно-завршне и/или операције у току процеса
транспорта у путничком и теретном саобраћају између различитих возила истих или
различитих видова транспорта, у коме се врши конверзија токова гдје терети и/или
путници долазе и напуштају транспортно возило или систем, врши се укрупњавање и
дистрибуција терета, снадбјевање погонским горивом, техничка експлоатација возила
и/или пружају друге врсте услуга. Терминали су: мјеста, тачке, чворови транспортног
система на којима се задовољавају транспортно-технолошки захтијеви путника, робе
и/или транспортних средстава. У зависности од врсте терминала имају одговарајуће
инфраструктурне елементе са специјално наменском опремом. Лоцирани су, на или
крају линија (траса) кретања возила односно на модалној мрежи или су правилно
распоређени дуж неке мреже. Семантички посматрано, терминал означава нешто што
има своју дужину и крај у смислу саобраћајне руте. У зависности од функције и
инфрастуктуре, у пракси се често користе по видовима различити синоними (аутобуска
станица, жељезничка станица-теретна или путничка, локо-теретна станица, терминал
за ваздушни саобраћај-аеродром, станица за снадбјевање горивом-бензинска пумпа
или станица за снадбјевање горивом, цјевоводни терминал-складиште гаса и сл.). У
страној литератури, станица (статион) је мјесто у једном систему или организацији са
посебним захтијевима, опремљено специјалном опремом и радницима. Термин
стајалиште се користи у случајевима кратког заустављања возила на једној траси, само
по одређеном саобраћајном знаку или на мјесту обиљеженом редом вожње у
градовима или мањим мјестима, ради пружања узастопних краткотрајних услуга или по
другим захтијевима. Постоји 21 типично рјешење станица и стајалишта. Такође се
користи и термин база (base), која се везује за операције и представља мјесто у коме су
дефинисане одређене активности и из којих почињу или се завршавају све активности у
којима се налази основна опрема за функционисање.

3. Подјела и основне фукције терминала

Терминал као дио саобраћајне инфраструктуре, треба посматрати као посебан

производни систем и та идеја није нова јер поседује све технолошке елементе (фиксне
и мобилне), перформансе као и други производни системи, токове транспортних
средстава и предмета рада (путника и/или терета) у оквиру једног или више видова
транспорта, циљно оријентисане мреже процеса, управљачко-информационо систем,
контролну функцију и друге елементе у зависности од вида транспорта. Под појмом
"саобраћајни терминал" треба подразумјевати комплексност у смислу физичког
постојања саобраћајних технолошких елемената и њихову функционалну везу на једној
или више технолошко зависних локација. Сматра се да није правилно говорити о
саобраћајном терминалу ако се ради само о једном виду саобраћаја, мада пракса
говори да такво разграничење у литератури није у потпуности прихваћено. У посљедње

4
вријеме, све више се користи термин „логистички центар“ као синоним за саобраћајни
терминал. Такође се сматра, да комплексност функција одређених постројења
дефинише статус терминала. Неоправдано је дефинисати мање комплексе као
терминале, тим прије ако исти не захтијевају сложене задатке пројектовања и
експлоатације. Према томе, саобраћајни терминал подразумјева комплекс
саобраћајних постројења у мјесту гдје се стичу два или више видова саобраћаја, који
појединачно или заједнички извршавају операције опслуживања транзитних,
међуградских и градских транспорта возила, терета и путника. Може се слободно рећи
да саобраћајни терминали заједно са мрежом саобраћајница чине основне
инфраструктурне елементе саобраћајног система.
У њима почиње и завршава се или транзитира сваки превоз, а одликују се изузетно
великим локалним радом. Значи, то су мјеста у којима се реализују почетно-завршне
операције са теретом, путницима, возилима и теретним јединицама концентрисаним
на једној или више блиских локација. Саобраћајни терминали укључују и територију у
којима се реализују сакупљање и дисперзија токова путника и терета који се одвијају
на магистралним, приградским или градским саобраћајницама. Територијално
гледано, саобраћајни терминали могу да се нађу на територији у пречнику од
приближно 50 до 60 км. Када се налазе на више локација које су функционално
повезане тада се најчешће подразумјевају индустријски саобраћајни терминали.
Подјела саобраћајних терминала може се извршити са више аспеката и то по:

 карактеру рада
 видовима које опслужује
 географском положају на мрежи
 геометријским обиљежијима
 власништву (државни, приватни или мијешовите улоге)
 обиму рада
 функцијама односно структури технолошко транспортних подсистема и др.
По карактеру рада терминали се могу класификовати, са:

 претежно транзитним радом (луке, контењерски и др.)

 великим међуградским радом
 великим међуградским и локалним радом

5
 Слика 1. Нивои припадности терминала на мрежи
По видовима које опслужују, терминали могу бити трансферна мјеста за различите
комбинације видова, на примјер – једно модални (друмски, жељезнички, ријечни и
др.), или интермодални: дво модални (друмски-жељезнички, ријечни-друмски,
ријечни-жељезнички и др.), три модални (друмски-ријечни-жељезнички и др.) и
виртуелни. Са друге стране, у зависности од карактеристика захтијева (количина, врсте
теретне јединице и сл.) ближе се дефинишу њихова рјешења како у смислу
примењених технологија транспорта тако и организације самог транспорта. По
географском положају на мрежи: локални (у урбаним срединама), регионални и
глобални на ЕУ ТЕН-Т (Транс-Еуропеан Транспорт Нетњоркс) мрежама, слика 1.
У смислу региноалне економије карактерише их структура производних снага датог
региона, тако да се могу посматрати као:

 регионални са локалном индустријом

 регионални са сировинском базом
 регионални са великим прерађивачким капацитетима
По геометријским обиљежијима искључиво се класификују, визуално на основу
обиљежија магистралне мреже саобрајница, положаја саобраћајница у њима, начина
остваривања веза са јавним саобраћајницама и свом облику: радијални, правоугаони,
издужени (линијски), радијално-прстенасти, радијално-полупрстенасти или
комбиновани. Магистралне саобраћајнице, према положају, у односу на градско ткиво
могу бити постављене: тангенцијално, подужно (пролазне) и/или комбиновано док се
терминали у односу на саобраћајнице такође постављају у наведеним положајима.
По обиму рада, могу бити: мали средњи или велики у зависности од врсте и
структуре робних операција или броја путника. Постоје и друге класификације посебно
у страној литератури који се и код нас прихватају али без јасно дефинисаних својстава

6
терминала. Сваки од терминала има специфичне функције у зависности од захтијева,
процеса и активности који се у њима реализују што ће бити објашњено у даљем тексту
код одређених типова терминала. Сваки саобраћајни терминал, мора да садржи
одговарајућу структуру технолошко-транспортних подсистема, односно функционалних
цијелина, које самостално односно међусобно реализују неку од сљедећих функција:

 реализација почетно-завршних операција

 пријем и отпрема терета и путника
 сабирни, дистрибутивни или сабирно-дистрибутивни транспорт терета
 претоварно-складишне процесе, одржавање и снадбјевање возила
 објезбијеђење непрекидности транспортно-транзитних токова
 осплуживање - теретног и путничког саобраћаја у материјално-техничком
смислу
 пружање пратећих услуга у саобраћају и др.

3.1. Процесни приступ у анализи рада терминала

Ако терминал декларишемо као систем, онда се његово функционисање може

описати са неколико међузависних процеса и/или подпроцеса преко којих обавља
своје функције. Такав приступ, гдје се неки систем описује процесима, уз примјену
стандарда СРБС ИСО 9001:2008, назива се „процесни приступ“ у складу са QМС-ом.
Када је у питању било који облик терминала, унапређење квалитета и задовољство
корисника везано је за процесе који се у њима реалзују. Мапирање процеса унутар
терминала могуће је извести са неком од познатих метода2 (ИДЕФ, БСП, ХИПО,ССА и
др.) Међусобно ђеловање процеса представља се преко производа процеса, који су
излаз из једног а улаз у наредни процес. У зависности од комплексности, процес се
структуира на подпроцесе а они даље на активности и даље до микро покрета.
Критеријуми и методе потребне за реализацију процеса и управљање прописују се
регулативом процеса односно пројектовањем технолошког процеса рада терминала.
Процедурама се прописују ближе карактеристике процеса: дијаграм тока реализације
процеса, диференцирање подпроцеса и активности, мјерење/праћење индикатора
перформанси, уска грла, оцјењивање ефеката процеса и др. Идентификација процеса и
њихова декомпозија односно разлагање главних (кључних) процеса на подпроцесе и
операције представља основу за изучавање процеса неког терминала. На примјеру
терминалу за теретни саобраћај, приказани су основни процеси и активности указује на
сву сложеност функција терминала, слика 2 (а,б).

7
 a) Блок дијаграма тока теретних јединица b) Декомпозија трансфера
Слика 2. Структура процеса са теретним јединицама у терминалу

4. Структура и технолошки елементи терминала

Основни технолошки елементи саобраћајног терминала су фиксни и мобилни

технолошки елементи свих видова саобраћаја који се сустичу у терминалу. У
зависности од видова који се сустичу у терминалу могу се идентификовати сљедеће
технолошке цијелине:

 теретног ауто саобраћаја (са саобраћајницама)

 желкезничког саобраћаја
 водног или ваздушног саобраћаја
 градског саобраћаја (превасходно путничког)
 претоварно-складишних процеса
 за одржавање и опслуживање саобраћајних средства, и др. (локомотивски
депои, њега и снадбјевање вучних возила, колске радионице) и др.
У оквиру сваке категорије постоје детаљније подјеле што указује на сву сложеност
терминала и њихову одржљивост са аспекта сопствених циљева, обим рада и њихових
величина, врстама технологија по подпроцесима, фреквенције кретања возила,
примјене ИТС, интеграције и политике развоја. Већина терминала је лимитирана
бројем локација и зависна је од локалних услова изузев друмских терминала који су
најфлексибилнији. Ако се из саобраћајног система посматра путнички саобраћај и у
оквиру њега путнички терминал (аутобуска станица) као подсистем онда се може рећи
да такав терминал спада у технолошке, организационе, функционалне, сложене и
отворене системе, значи може се посматрати и као сложен систем. Путничке станице су
једноставнији терминали по структури технолошких елемената од терминала за

8
теретни саобраћај. Структура технолошких елемената је различита, у зависности од
функција и мјеста локације. Могу бити: жељезнички (чеоног или проточног типа), са
организовањем токова путника у истом, на два или више нивоа, аутобуски (са
перонима чеоног типа под правим, косим углом или проточни параленог типа) са
организовањем путника у једном или два нивоа, пристанишно лучки или авио
саобраћаја са организовањем путника у једном или два нивоа. Локација неких
путничких терминала зависи од величине града, типа станице, основних токова
кретања путника од и до станице, пријем, отпрема путника и возила у терминалу
обавља се по технолошким захтјевима од којих су најважнији: потребе кретања
путника и возила (градски, међуградски, транзитни) у одласку и доласку и захтијеви
свих осталих корисника (пратиоци, посетиоци и запослени) у оквиру терминала.

5. Тереминали јавног путничког саобраћаја

Основна подјела пратећих садржаја путева, подразумијева садржаје којима се

обезбјеђује функционисање пута (функционални садржаји) и садржаји за задовољење
потреба корисника пута (садржаји за потребе корисника). Функционални садржаји
директно утичу на укупне експлоатационе услове док садржаји за потребе корисника
утичу на безбједност и удобност вожње, стицање додатног прихода управљачима пута
и подстичу развој гравитационог подручја пута. Функционалне пратеће садржаје чине:
аутобуска стајалишта, наплатне станице, проширења (нише) за заустављање возила,
паркиралишта, одморишта, услужни центри, контролне станице, наплатне рампе и др.

5.1. Дефинисање и подијела аутобуских стајалишта

Аутобуско стајалиште (у даљем тексту: стајалиште) је унапријед утврђено и

обиљежено мјесто или физички одвојен од коловоза гдје се заустављају возила за
улазак и излазак путника. Стајалиште има улаз и излаз из стајалишта, предвиђено је
искључиво за заустављање аутобуса на редовним аутобуским линијама. "Аутобуско
стајалиште" јесте уређен простор поред коловоза, односно прописно обиљежена
површина на коловозу на којој се заустављају аутобуси ради уласка и изласка путника и
пртљага, одвојено за сваки смијер саобраћаја са истакнутим изводом реда вожње.
Стајалишта се обично налазе у урбаној средини, док су изван градова знатно ређа и
лоцирана су на подручју укрштања путева. Стајалиште мора да буде обиљежено
прописаним саобраћајним знаком, да има истакнут назив, извод из реда вожње,
надстрешницу, клупу за сједење, канту за одпатке и другу додатну опрему (Цитy лигхт
рекламне витрине, киоск за продају штампе и ситних артикала, инфо дисплеј и др.).
Главно аутобуско стајалиште је аутобуска станица која садржи већи број перона за
безбедан улаз и излас путника из возила, затворене просторије и отворен простор за
путнике, јавне тоалте и друге уређене просторе.
Стајалишта се могу подјелити, према: локацији, мјесту постављања на коловозу,
типу и опремљености. Према локацији подела стајалишта може се извршити на двије
основне групе: стајалишта на коловозу и поред коловоза. Стајалишта на коловозу, се

9
постављају уколико постоји ограничење простора односно уколико нема простора за
проширење коловоза. Изузетак представљају стајалишта у градовима, гдје за возила
јавног транспорта путника постоји посебна саобраћајна трака, која је резервисана само
за аутобусе и такси возила, као и улице са саобраћајем слабог интензитета. У оваквом
случају, стајалишта се по правилу постављају на коловоз, али су намењена само за
градски превоз путника. По мјесту налажења на коловозу стајалишта се по правилу
лоцирају иза раскрсница и ријеђе испред раскрсница. Стајалишта се најчешће изводе у
оквиру постојећег саобраћајног профила, у виду асиметричне нише-проширења иза
раскрснице, као и у виду симетричне нише-проширења на дионице између
раскрсница. Основне геометријске карактеристике наведених типова стајалишта дате
су на сликама 3. и 4.

Слика 3. Аутобуско стајалиште у оквиру постојећег профила коловоза, на излазу из

раскрснице

Слика 4. Аутобуско стајалиште у оквиру проширења, на изласку из раскрснице

10
 5.2. Трамвајска стајалишта

Трамвајска стајалишта се организују као посебно уређен дио коловоза или у оквиру
јединственог простора за трамвај или као његова делимична проширења.
Карактеристичан попречни профил трамвајског стајалишта дат је на слици 5. Димензије
перона зависе од начина приступа путника и нивоа опреме. Код брзих трамвајских
линија, које се воде у средњој разђелној траци магистралних саобраћајница, треба
предвиђети широке станичне пероне, како би се до њих, по потреби, могли остварити
денивелисани пјешачки приступи.

Слика 5. Попречни профил карактеристичних трамвајских стајалишта

Проблем укупне ширине коју треба обезбједити за смјештај трамвајских трака и
стајалишта у средини попречног профила, може бити ријешен на три основна начина
(Слика 6). Први начин је да се читавом дужином саобраћајнице обезбједи ширина
средње разђелне траке, која одговара потребама за смештај станичних перона. Овакав
приступ треба примјенити када се трамвајски колосијеци смјештају у средину профила
градског аутопута или градске магистрале са денивелисаним раскрсницама. Ако је у
питању саобраћајница са површинским раскрсницама, овакав приступ омогућује
смјештај перона станице, средишњих дрвореда и неопходних проширења коловоза за
лијева скретања.

Слика 6. Могућа рјешења трамвајских трака и стајалишта са положајем у средини

попречног профила примарне градске путне мреже
11
 Полазећи од принципа локације трамвајског стајалишта, иза површинске
раскрснице, пероне је могуће поставити наизмјенично, а колосијеке водити
одговарајућим кривинским облицима. У том случају се не мијења геометрија вођења
проточних возних трака али се истовремено губи могућност формирања посебне траке
за лијева скретања. Трећа могућност подразумијева вођење трамвајских колосијека на
најмање могућем међусобном одстојању, а простор за пероне стајалишта обезбјеђује
се проширењем профила.

6. Технички преглед возила

Обавезан технички преглед возила обавља се сваких 12 мјесеци и представља

предуслов за регистровање и обавезно осигурање возила. Иако за дугогодишње возаче
редован технички преглед возила представља рутински задатак, новопеченим
власницима возила односно возачима то често представља непознаницу.
Технички преглед возила је дјелатност од општег друштвеног интереса гледајући из
аспекта сигурности промета на цестама, те не мање важно - екологије. Наравно, главни
циљ проведбе контроле техничке исправности возила је смањење удјела технички
неисправних возила у саобраћају на цестама, као једнога од три разлога сигурности
саобраћаја (возач-возило-цеста), те посљедично повећање опште сигурности
саобраћаја на цестама. Обавезан је за сва моторна и прикључна возила, што је
регулирано одредбама Закона о сигурности саобраћаја на цестама. На техничком
прегледу провјеравају се сви уређаји који су серијски уграђени у возило, без битног
растављања дијелова возила. На примјер, ако на контролној плочи свијетли индикатор
упозорења који се односи на зрачни јастук, контролор техничке исправности возила
неће провјеравати постојање истог, нити ће растављени поменути склоп, него ће
возило прогласити технички неисправним.
Дакле, свако возило које судјелује у саобраћају на цестама мора бити технички
исправно, другим ријечима мора задовољити на техничком прегледу, а да би возило
приступило техничком прегледу мора бити чисто и уредно, те несмије бити битније
оштећено. Оно што би сваки власник возила, односно возач требао обавити прије
одласка на редовни технички преглед возила је дневни превентивни технички преглед
тј. преглед оних дијелова возила који су кључни за сигурно судјеловање возила у
саобраћају на цестама. Након што се увјеримо властитом процјеном да би сви ти
склопови и уређаји требали функционисати онако како је то произвођач осмислио и
дефинисао, увелике повећавамо шансе за пролаз на техничком прегледу и избјегавамо
беспотребно губљење времена за доласке на поновљени преглед. Поступак који нам
не би требао одузети више од пет минута посла може нам олакшати даљње радње, а
да не спомињемо чињеницу да је сваки возач по закону дужан исте те радње обавити
прије сваког укључивања у промет са својим возилом.

12
 6.1. Настанак и развој станица за технички преглед возила

Примјеном нових стандарда у области рада станица за технички преглед возила у

Босни и Херцеговини, те због повећања опсега и комплексност пословања станица за
технички преглед возила, јавила се потреба за погоднијим организацијским
рјешењима од оних које су могле пружити класична и неокласична теорија
организације, тако да се израдио програм који се односи на савремене методе
организације и управљања у станицама за технички преглед као фактор јачања
сигурности промета.
Зависно о сложености, начину организације и окружењу предузећа које се бави
техничким прегледима возила, могу се формирати различите функције. При томе се
свака од функција даље организира у подфункције, групе, итд., до микроподјеле
послова, уз важност међусобних веза међу функцијама, као и подјелу пословног
система на:

 техничку функцију (веза са надлежним министарством, веза са стручном

институцијом)
 финансијску функцију (финансирање и рачуноводство)
 кадровску функцију (осигурање и обука особља, правни послови, послови
сигурности, веза са технолошким процесом у самом раду станице за технички
преглед возила)
 специјалну функције (маркетинг и др.)

7. Бензинске пумпе

Станице за снабдијевање горивом (бензинске станице) су објекти који служе за

снадбијевање моторних возила течним и гасним горивом, мазивом, водом, зраком,
резервним дијеловима итд. Постројење бензинске станице се састоји од сљедећих
елемената:

 резервоар за чување течног горива,

 систем цјевовода,
 отвора за пуњење и преглед резервоара,
 уређаја за истакање са опремом за мјерење (пумпи),
 просторије за особље станице и
 уређаја за снадбијевање помоћним материјалом, водом и зраком под
притиском
Капацитет бензинске станице зависи од тога да ли се бензиска станица налази на
ауто-путу, ван града или на градским улицама. Бензинске станице на ауто-путевима ће
имати највећи капацитет. Резервоари са горивом се укопавају у земљу до дубине од 1,0
од 1,5м, рачунајући од површине земље од горњег дијела цистерне.

13
 7.1. Функција странице за снадбјевање горивом

Бензинска станица је пратећи објекат поред пута, чија је основна дјелатност

опскрбљивање моторних возила погонским горивом. Пратеће дјелатности су
дјелатности које бензинска станица нуди својим корисницима поред своје основне
дјелатности. Најчешће пратеће активности су трговине, аутопраонице, бифеи, итд. Зона
подјеле саобраћајних токова је површина на којој се саобраћајни ток одваја од главног
пута и дијели на неколико саобраћајних трака које воде у зону снабдијевања горивом
(уређаји за точење горива). Зона за снабдијевање горивом је саобраћајна површина са
острвима на којима се налазе уређаји за точење горива. Зона за удруживање
саобраћајних токова је саобраћајна површина на којој се саобраћај из зоне
снабдијевања придружује главном саобраћајном току који се прикључује на главни пут.
Излаз је мјесто на путу гдје возила на улазу у бензинску станицу напуштају
саобраћајницу. Улаз је мјесто на путу гдје се возила која долазе из правца бензинске
станице укључују на пут. Уређаји за точење су уређаји који служе за снабдијевање
возила горивом.

Слика 7. Бензинска станица

14
 8. Закључак

Терминали су: мјеста, тачке, чворови транспортног система на којима се

задовољавају транспортно-технолошки захтијеви путника, робе и/или транспортних
средстава. У зависности од врсте терминала имају одговарајуће инфраструктурне
елементе са специјално наменском опремом. Термин стајалиште се користи у
случајевима кратког заустављања возила на једној траси, само по одређеном
саобраћајном знаку или на мјесту обиљеженом редом вожње у градовима или мањим
мјестима, ради пружања узастопних краткотрајних услуга или по другим захтијевима.
Под појмом "саобраћајни терминал" треба подразумјевати комплексност у смислу
физичког постојања саобраћајних технолошких елемената и њихову функционалну везу
на једној или више технолошко зависних локација.

Основна подјела пратећих садржаја путева, подразумијева садржаје којима се

обезбјеђује функционисање пута (функционални садржаји) и садржаји за задовољење
потреба корисника пута (садржаји за потребе корисника). Аутобуско стајалиште је
унапријед утврђено и обиљежено мјесто или физички одвојен од коловоза гдје се
заустављају возила за улазак и излазак путника. Стајалиште има улаз и излаз из
стајалишта, предвиђено је искључиво за заустављање аутобуса на редовним
аутобуским линијама.

15
Литература

1. Адамовић, Ţ.: Техничка дијагностика. Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд, 1998.
2. Давидовић Б.: Технологије друмског транспорта и механизација. Желнид,
Београд, 2002.
3. Костић С., Давидовић Б., Паркирање и јавне гараже”. Факултет техничких наука,
Нови Сад, 2012.
4. Крстић Б.В.: Техничка експлоатација моторних возила и мотора. Машински
факултет, Крагујевац, 2009.
5. Поповић Ј.: Загушења на градској мрежи и како их рјешавати. Саобраћајни
факултет Универзитета у Београду, Београд, 2008.
6. Тодоровић, Ј.: Инţењерство одржавања техничких система, Југословенско
друштво за моторе и возила, Београд, 1993.
7. Интернет

16