ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА КРАГУЈЕВАЦ

Предмет:
Технологије комбинованог транспорта

ТЕРМИНАЛИ ЗА ПАРКИРАЊЕ ВОЗИЛА

Семинарски рад

Професор:
Др Мирослав Божовић, дипл. инж. саоб.

Студент:
Лазар Вукосављевић
156/2015

Крагујевац, децембар 2018. године

 Терминали за паркирање возила 2
САДРЖАЈ

1. УВОД ................................................................................................................................. 4
2. ТЕРМИНАЛИ .................................................................................................................... 4
2.1. Појам и значај терминала.......................................................................................... 4
2.2. Структура и технолошки елементи терминала....................................................... 5
2.3. Подела и основне функције терминала ................................................................... 6
3. РАЗВОЈ ПРОБЛЕМА ПАРКИРАЊА АУТОМОБИЛА У ГРАДОВИМА .................. 9
4. ЗАХТЕВИ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ У ТЕРМИНАЛИМА ................................... 10
4.1. Систем ОHSAS ........................................................................................................ 11
5. ЕЛЕМЕНТИ ФИЗИЧКЕ БЕЗБЕДНОСТИ ТЕРМИНАЛА .......................................... 12
6. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................... 15
7. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................. 16
8. ПОПИС СЛИКА.............................................................................................................. 16

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 3
РЕЗИМЕ

Предмет рада су терминали за паркирање возила, а циљ рада се односи на анализу

појма терминал, његовог значења, као и приказ система за безбедност терминала.

Овај рад се састоји из шест поглавља. У првом поглављу представљени су предмет и

циљ рада. У другом поглављу биће појашњени терминали, њихов значај, подела и
структура. У трећем поглављу биће укратко анализиран проблем паркирања. У
четвртом поглављу аспект ће бити стављен на захтеве система безбедности терминала.
Пето поглавље ће се бавити физичким елементима безбедности терминала. И на крају у
шестом поглављу дата су закључна разматрања.

Кључне речи: Терминали, паркирање возила, терминали, систем за безбедност

терминала.

ABSTRACT
The object of the work is the vehicle parking terminals, and the purpose of the work is to
analyze the concept of the terminal, its meaning, as well as the display of the terminal safety
system.

This work consists of six chapters. The first chapter presents the object and purpose of the
paper. The second chapter will explain the terminals, their significance, division and structure.
The third chapter will briefly analyze the problem of parking. In the fourth chapter, the aspect
will be placed on the requirements of the terminal security system. Chapter 5 will deal with
the physical elements of terminal security. Finally, Chapter 6 provides final conclusions.

Key words: Terminals,vehicle parking, terminals, terminal safety system.

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 4
1. УВОД
Географски положај Србије намеће потребу постојања специјализованих терминала
због честих појава паркирања страних и домаћих возила на бензинским станицама,
поред пута на паркинг просторима и другим недозвољеним местима што у сушини
представља губитак прихода од транзитног и дела локо превоза и представља озбиљан
технички проблем на путној инфраструктури. Услед овакве ситуације, возачи и возила
су често током ноћи изложени нападу криминалних група услед чега долази до знатних
материјалних штета.

Ови терминали се лоцирају у непосредној близини већих градова на раскршћу

магистралних праваца или на самим правцима на којима постоји веза са градским
превозом што знатно повећава степен коришћања таквих терминала. Такође, ови
терминали се могу лоцирати и у близини великих индустријских зона, царинских и
лучких простора, железничких станица и свих оних места из којих друмска возила
очекују терете за превоз или их предају крајњим корсницима. Обично је локација мало
увучена у односу на јавну саобраћајницу али предходно информативно дуж правца
јасно обележена. Према страним искуствима не би требало да у теминалима за
паркирање возила постоји мање од 100 а ни више од 300 паркинг места. Структура
терминала састоји се из: контролног пункта са улазом и излазом, оградом око целог
простора са осветљењем како дуж ограде тако и унутар по паркинг местима, ресторан и
смештајни блок, укључујући и простор за рекреацију, забаву и продавницу са основним
животним намирницама.

Предмет рада су терминали за паркирање возила, а циљ рада се односи на анализу

појма терминал, његовог значења, као и приказ система за безбедност терминала.

Овај рад се састоји из шест поглавља. У првом поглављу представљени су предмет и

циљ рада. У другом поглављу биће појашњени терминали, њихов значај, подела и
структура. У трећем поглављу биће укратко анализиран проблем паркирања. У
четвртом поглављу аспект ће бити стављен на захтеве система безбедности терминала.
Пето поглавље ће се бавити физичким елементима безбедности терминала. И на крају у
шестом поглављу дата су закључна разматрања.

2. ТЕРМИНАЛИ

2.1. Појам и значај терминала

Под појмом терминал (station depot-терминус) у саобраћају треба подразумевати,
функционално структуирану изграђену просторну целину односно „станицу-складиште
приступно место“ где се обављају примарне почетно-завршне и/или операције у току
процеса транспорта у путничком и теретном саобраћају између различитих возила
истих или различитих видова транспорта, у коме се врши конверзија токова где терети
и/или путници долазе и напуштају транспортно возило или систем, врши се
укрупњавање и дистрибуција терета, снабдевање погонским горивом, техничка
експлоатација возила и/или пружају друге врсте услуга. Према томе , терминали су:
места, тачке, чворови транспортног система на којима се задовољавају транспортно-
технолошки захтеви путника, робе и/или транспортних средстава. У зависности од

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 5
врсте терминала имају одговарајуће инфраструктурне елементе са специјално
наменском опремом. Лоцирани су, на или крају линија (траса) кретања возила односно
на модалној мрежи или су правилно распоређени дуж неке мреже. Семантички
посматрано, терминал означава нешто што има своју дужину и крај у смислу
саобраћајнеруте.

У зависности од функције и инфрастуктуре, у пракси се често користе по видовима

различити синоними (аутобуска станица, железничка станица-теретна или путничка,
локо-теретна станица, терминал за ваздушни саобраћај-аеродром, станица за
снабдевање горивом-бензинска пумпа или станица за снабдевање горивом, цевоводни
терминал складиште гаса и сл.). У страној литератури, станица (статион) је место у
једном систему или организацији са посебним захтевима, опремљено специјалном
опремом и радницима (Давидовић, 2012).

Термин стајалиште се користи у случајевима кратког заустављања возила на једној

траси, само по одређеном саобраћајном знаку или на месту обележеном редом вожње у
градовима или мањим местима, ради пружања узастопних краткотрајних услуга или по
другим захтевима. Постоји 21 типично решење станица и стајалишта. Такође се
користи и термин база (басе), која се везује за операције и представља место у коме су
дефинисане одређене активности и из којих почињу или се завршавају све активности у
којима се налази основна опрема за функционисање.
Типови терминала су:
 Предузећа са логистичким активностима у којима се одвијају активности
усмерене према путницима, роби или транспортним средствима, у циљу
реализације основног, транспортног процеса;
 Аутотранспортна предузећа у којима се одвијају активности искључиво
усмерене према транспортним средствима (Костић, 2012).

2.2. СТРУКТУРА И ТЕХНОЛОШКИ ЕЛЕМЕНТИ ТЕРМИНАЛА

Основни технолошки елементи саобраћајног терминала су фиксни и мобилни
технолошки елементи свих видова саобраћаја који се сустичу у терминалу. У
зависности од видова који се сустичу у терминалу могу се идентификовати следеће
технолошке целине: теретног ауто саобраћаја (са саобраћајницама), железничког
саобраћаја, водног или ваздушног саобраћаја, градског саобраћаја (превасходно
путничког), претоварно-складишних процеса, за одржавање и опслуживање
саобраћајних средства, и др. (локомотивски депои, нега и снабдевање вучних возила,
колске радионице) и др.

У оквиру сваке категорије постоје детаљније поделе што указује на сву сложеност
терминала и њихову одрживост са аспекта сопствених циљева, обим рада и њихових
величина, врстама технологија по подпроцесима, фреквенције кретања возила, примене
ИТС, интеграције и политике развоја. Већина терминала је лимитирана бројем локација
и зависна је од локалних услова изузев друмских терминала који су најфлексибилнији.
Ако се из саобраћајног система посматра путнички саобраћај и у оквиру њега путнички
терминал (аутобуска станица) као подсистем онда се може рећи да такав терминал
спада у технолошке, организационе, функционалне, сложене и отворене системе, значи
може се посматрати и као сложен систем. Путничке станице су једноставнији

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 6
терминали по структури технолошких елемената од терминала за теретни саобраћај.
(Давидовић, 2012).

Структура технолошких елемената је различита, у зависности од функција и места

локације. Могу бити: железнички (чеоног или проточног типа), са организовањем
токова путника у истом, на два или више нивоа, аутобуски (са перонима чеоног типа
под правим, косим углом или проточни параленог типа) са организовањем путника у
једном или два нивоа, пристанишно лучки или авио саобраћаја са организовањем
путника у једном или два нивоа. Локација неких путничких терминала зависи од
величине града, типа станице, основних токова кретања путника од и до станице,
Пријем, отпрема путника и возила у терминалу обавља се по технолошким захтевима
од којих су најважнији: потребе кретања путника и возила (градски, међуградски,
транзитни) у одласку и доласку и захтеви свих осталих корисника (пратиоци,
посетиоци и запослени) у оквиру терминала.

Путнички терминали садрже следеће основне технолошке елементе: спољни станични

простор за прихват и отпрему корисника, станични претпростор, пероне аутобуских
станица, пероне железничких станица, пристанишна места за ваздушни или водни
саобраћај, станичне зграде са јасно дефинисаним токовима путника, сигнално-
сигурносна постројења, пратеће објекте, као што су: паркиралишта, ресторани, банке,
продавнице и сл. (Давидовић, 2012).

2.3. Подела и основне функције терминала

Терминал као део саобраћајне инфраструктуре, треба посматрати као посебан
производни систем и та идеја није нова јер поседује све технолошке елементе (фиксне и
мобилне), перформансе, токове транспортних средстава и предмете рада (путнике
и/или терете) у оквиру једног или више видова транспорта, циљно оријентисане мреже
процеса, управљачко-информациони систем, контролну функцију и друге елементе у
зависности од вида транспорта као и други производни системи. У њима почиње и
завршава се или транзитира сваки превоз, а одликују се изузетно великим локалним
радом. Значи, то су места у којима се реализују почетно-завршне операције са теретом,
путницима, возилима и теретним јединицама концентрисаним на једној или више
блиских локација.

Под појмом "саобраћајни терминал" треба подразумевати комплексност у смислу

физичког постојања саобраћајних технолошких елемената и њихову функционалну
везу на једној или више технолошко зависних локација. Сматра се да није правилно
говорити о саобраћајном терминалу ако се ради само о једном виду саобраћаја, мада
пракса говори да такво разграничење у литератури није у потпуности прихваћено. У
последње време, све више се користи термин «логистички центар» као синоним за
саобраћајни терминал. Такође се сматра, да комплексност функција одређених
постројења дефинише статус терминала.

Неоправдано је дефинисати мање комплексе као терминале, тим пре ако исти не
захтевају сложене задатке пројектовања и експлоатације. Према томе, саобраћајни
терминал подразумева комплекс саобраћајних постројења у месту где се стичу два или
више видова саобраћаја, који појединачно или заједнички извршавају операције

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 7
опслуживања транзитних, међуградских и градских транспорта возила, терета и
путника.

Саобраћајни терминали укључују и територију у којима се реализују сакупљање и

дисперзија токова путника и терета који се одвијају на магистралним, приградским или
градским саобраћајницама (Давидовић, 2012).

Територијално гледано, саобраћајни терминали могу да се нађу на територији у

пречнику приближно 50 до 60 км. Када се налазе на више локација које су
функционално повезане тада се најчешће подразумевају индустријски саобраћајни
терминали (Костић, 2012).

Подела саобраћајних терминала може се извршити са више аспеката и то по:

 Карактеру рада;
 Видовима које опслужује;
 Географском положају на мрежи;
 Геометријским обележјима;
 Власништву (државни, приватни или мешовите улоге);
 Обиму рада;
 Технологији коју користе и др.(Давидовић, 2012).

По карактеру рада терминали се могу класификовати, са: претежно транзитним радом

(луке, контенерски и др.), великим међуградским радом, великим међуградским и
локалним радом.

По видовима које опслужују, терминали могу бити трансферна места за различите

комбинације видова, на пример – једно модални (друмски, железнички, речни и др.),
или интермодални: дво модални (друмски-железнички, речни-друмски, речни-
железнички и др.), три модални (друмски-речни-железнички и др.) и виртуелни.

Са друге стране, у зависности од карактеристика захтева (количина, врсте теретне

јединице и сл.) Ближе се дефинишу њихова решења како у смислу примењених
технологија транспорта тако и организације самог транспорта.

По географском положају на мрежи:

 Локални (у урбаним срединама);
 Регионални;
 Глобални на ЕU мрежама.

У смислу регионалне економије карактерише их структура производних снага датог

региона, тако да се могу посматрати као:
 Регионални са локалном индустријом;
 Регионални са сировинском базом;
 Регионални са великим прерађивачким капацитетима.

По геометријским обележјима искључиво се класификују, визуално на основу

обележја магистралне мреже саобрајница, положаја саобраћајница у њима, начина
остваривања веза са јавним саобраћајницама и свом облику:
 Радијални;

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 8
 Правоугаони;
 Издужени (линијски);
 Радијално-прстенасти;
 Радијално-полупрстенасти или комбиновани.

Магистралне саобраћајнице, према положају, у односу на градско ткиво могу бити

постављене: тангенцијално, подужно (пролазне) и/или комбиновано док се терминали у
односу на саобраћајнице такође постављају у наведеним положајима.

По обиму рада, могу бити:

 Мали;
 Средњи;
 Велики у зависности од врсте и структуре робних операција или броја
путника.

Постоје и друге класификације посебно у страној литератури који се и код нас

прихватају али без јасно дефинисаних својстава терминала. Сваки од терминала има
специфичне функције у зависности од захтева, процеса и активности који се у њима
реализују што ће бити објашњено у даљем тексту код одређених типова терминала.

Сваки саобраћајни терминал, мора да садржи одговарајућу структуру технолошко

транспортних подсистема, односно функционалних целина, које самостално односно
међусобно реализују неку од следећих функција: реализација почетно-завршних
операција, пријем и отпрема терета и путника, сабирни, дистрибутивни или сабирно-
дистрибутивни транспорт терета, претоварно-складишне процесе, одржавање и
снабдевање возила, обезбеђење непрекидности транспортно-транзитних токова,
осплуживање - теретног и путничког саобраћаја (Слика бр. 1.) у материјално-техничком
смислу, пружање пратећих услуга у саобраћају и др. (Костић, 2012).

На основу функција које се реализују у оквиру терминала, дефинишу се основни

садржаји односно подсистеми, као што су: путнички, теретни и комбиновани терминал,
специјални као што су ауто базе за опслуживање возила и друге базе из услужних
делатности (базе за одржавање путева и пруга, опреме), снабдевање горивом и
погонским материјалима.

Слика 1. Терминал путничког саобраћаја

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 9

3. РАЗВОЈ ПРОБЛЕМА ПАРКИРАЊА АУТОМОБИЛА У

ГРАДОВИМА
Проблем паркирања спада у групу проблема који прате раст градова. Паркирање је
проблем који датира још из времена Римског царстава. Познато је да је Јулије Цезар
донео уредбу којом да је Јулије Цезар донео уредбу којом је био забрањен улазак ком је
био забрањен улазак колима у центар у одређене сате у току дана.. Озбиљни проблеми
са паркирањем настали су наглим развојем индивидуалног саобраћаја (Европа
саобраћаја. Пораст животног стандарда, тежња за већом покретљивошћу,
самосталношћу, тежња за већом покретљивошћу, самосталношћу, удобношћу
удобношћу још више фаворизују употребу ПА, што је заправо створило проблем јер су
ова возила захтевала велики простор за кретање и мирован јер су ова возила захтевала
велики простор за кретање и мировање (Костић, 2012).

Велики број возила на градским улицама ствара низ негативних последица:

 Смањење пропусне моћи градских саобраћајница;
 Угрожавање безбедности учесника у саобраћају;
 Смањене брзине кретања;
 Повећање трошкова експлоатације;
 Појава застоја -закрчености у саобраћају;
 Загађење зивотне средине.

Кључ решења је у јавном превозу, чија возила су стално у покрету а када , мирују, она
су смештена ван саобраћајница мирују, она су смештена ван саобраћајница.
Индивидуални саобраћај даје потпуно другачију слику: користе се за превоз свега 1,5
превоз свега 1,5 - 2,5 h у току дана, док су остатак времена у стању 2,5 h у току дана,
док су остатак времена у стању мировања на разним локацијама. Мировања на разним
локацијама. Додатни проблем стварају чињенице да су привредне, административне и
трговачке активности смештене на првобитне површине које су мале трговачке
активности смештене на првобитне површине које су мале, објкети се , шире и посећује
их све већи број људи.

За правилно дефинисање потребног и довољног броја паркинг места у одређеној зони и

начина њиховог коришћења неопходно је познавати све категорије корисника које се
међусобно разликују по карактеристикама захтева за паркирањем.

Сваки захтев за паркирањем одређен је:

 Местом настајања;
 Временом настајања;

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 10
 Врстом корисника паркиралишта:(Слика бр. 2.)

Слика 2. Терминали теретних возила

4. ЗАХТЕВИ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ У ТЕРМИНАЛИМА

Приближно 72% од укупног копненог транспорта у ЕУ је остварено друмом. Паралелно
са токовима роба, порасле су и криминалне активности, нарочито у вези са крађом
возила, робе и кријумчарењем људи. Недавно истраживање IRU односило се на 2.003
одговора из упитника, где су возачи истакнули 476 основних напада. Од овог броја,
63% напада фокусирани су на возила и терете, 43% су фокусирани на возача и њихове
личне ствари. Посебно, 42% напада је пријављено да се десило на необезбеђеним
паркиралиштима и још 19% на сервисним станицама на путу.

Непостојање адекватних објеката за одмор возача, необезбеђених места за паркирање

друмских возила, повезаних информационих услуга постаје све значајније за
безбедност у раду терминала. Увођење ОHSAS менаџмент система има циљ да се
обезбеде услови за одмор возача друмских возила, осигура безбедност за све учеснике у
саобраћају и пружи потребна сигурност робе која се превози и промовише слободно
кретање људи и добара.

Безбедност у оквиру ауто саобраћаја може се посматрати са више аспеката:

 Безбедност рада унутар предузећа а тиме и терминала;
 Безбедност у вожњи односно у транспорту;
 Безбедност претовара, уласка и изласка путника;
 Безбедност против криминалних радњи;
 Безбедност везана за терористичке претње.

Карактеристично је код нас у теретном саобраћају да се не предузимају довољне

безбедносне и сигурносне у неким аспектима безбедности као што је аспект
криминалних и терористичких дела (одузимање возила и робе, обијање возила, крађа
робе из возила, делова возила или контенера) које се дешавају на терминалима и
необезбеђеним паркиралиштима.

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 11
4.1. Систем ОHSAS
Систем ОHSAS намењен је привредним друштвима која желе да елиминишу,
минимизирају и контролишу ризике по запослене, унапреде кључне индикаторе
перформанси процеса, имплементирају и одржавају ОHSAS менаџмент систем,
осигурају ОХСАС пословну политику и затраже сертификацију. ОHSAS ─ стандард
СРРС ОHSAS 18000:2008 компатабилан је са ИСО 9001 стандардима квалитета и ИСО
14000 и састоји се од:
 ОHSAS 18001 – Систем управљања заштитом здравља и безбедношћу
на раду – Захтеви (Оccupational Hеаlth аnd Sаfety Management Systems–
Rеquirments);
 ОHSAS 18002 – имплементација.

Основни захтеви ОHSAS система су:

 Планирање и спровођење ОHSAS пословне политике;
 Идентификација потенцијалних места опасности са аспекта процене ризика
на станка незгоде;
 Дефинисање циљева, израда програма побољшања и начин
реализације процеса;
 Имплементација превентивно ─ корективних мера ради смањења
настанка или потпуне елиминације ризика,контрола и мониторинг
ризика;
 Сертификација система сигурности система и процеса;
 Континуирани напредак у пословању предузећа (Давидовић,2012).

Свако привредно друштво мора да има нормативним актом дефинисан процес

менаџмента, ризиком по здравље и безбедност запослених, посебно извршног особља.

Са аспекта реализације процеса у терминалима, потребно је континуално пратити

могуће промене у раду возила, планирати количине возила, јасно дефинисати
одговарајућа упутства за безбедан рад са детаљним спецификацијама за управљање и
перманентно вршити обуку и проверу знања извршног особља.

Основни циљ примене стандарда, закона и правилника јесте у превенцији настанка

инцидената у терминалу, самањење изложености токсичним дејствима на радним
местима, заштити људског здравља и средине, изражених:
 Смањењем повреда на раду;
 Повећањем безбедности у транспорту;
 Повећањем безбедности у операцијама руковањем возилима и
теретом;
 Повећањем безбедности у раду са корисницима, спречавање
криминалних аката као и безбедности од тероризма;
 Заштите животне средине и др.

Сигурно је да у области безбедности постоји још доста обавеза у привредним

друштвима а тиме и терминалима али је најважније примењивати прописане стандарде
из ове области.

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 12
5. ЕЛЕМЕНТИ ФИЗИЧКЕ БЕЗБЕДНОСТИ ТЕРМИНАЛА
Свако возило и роба у мировању су у опасности због чега је потребно минимизирати
овај ризик приликом одмора возача. Свако ко приступа или напушта терминал мора
бити предмет потребне провере.

Ово се тиче:
 Особља оператора у терминалу, агенција за заштиту и безбедност лица
и имовине и др.;
 Возача друмских возила који довозе или одвозе теретне јединице
запослене на железници и другим видовима транспорта;
 Осталих сервисних оператера.

Суштина предузимања мера је у немогућност приступа технолошким елементима

терминала, возилима или теретним јединицама без претходне провере. Због величине,
локације и врсте терета којима управљају (у зависности да ли су у питању опасне
материје) терминали морају имати утврђене сигурносне планове заштите са јасним
мерама у случају угрожавања система безбедности.

Да би се што ефикасније приступило провери возила, теретних јединица и особа

препоручљиво је да се користе одређени стандарди и контроле пре улазка возила у
терминал, што већи тзв.“чек-ин терминали“ већ поседују таква решења.

Контрола је обавезна и пре излаза из терминала. Стандардима се могу дефинисати

минимални услови за физичку безбедност којима би се делимично обезбедило
поверење корисника и смањиле сопствене инвестиције или дефинисати такве услове
потпуне физичке заштите којима се обезбеђује висок ниво безбедности.

Стандарди могу бити анализирани у кроз седам подручја:

 Безбедност на ободу терминала;
 Безбедност на улазу и излазу;
 Безбедност на паркинг простору;
 Вршење целокупног надзора;
 CCTV камере (closed-circuit television) - wireless security camerа;
 План заштите са процедурама;
 Друге мере безбедности (Давидовић, 2012).

Елементи физичке безбедности терминала обухватају: ограде(слика бр. 3.), ровове око
терминала, неасфалтирана и неупотребљена земљишта, одговарајућа осветљења,
алармне системе заштите, видео надзор и др.

Безбедност на ободу терминала, подразумева постављање спољних фиксних препрека

којима се спречава или одлаже улазак у терминал ван прописаног улаза или
излаза.Заштитна ограда између обода терминала и спољнег света је превентива,
подржава откривање нежељених улазака и чини накнадне интервенције једноставнијим.
Заштита од оштећења ограде је важан елемент сигурности обода. Ако је обод оштећен,
може постати бескористан у сврси да спречи или одложи улазак.

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 13

Слика 3. Приказ заштитне ограде у терминалу (Давидовић, 2012) .

Осветљење (слика бр. 4.) по целом ободу и унутар терминала не само да обезбеђује
ефикасно спречавање криминалних активности, већ помаже возачима и запосленима у
праћењу стања у терминалу. Важно је да распоред осветљења има заштиту од
заслепљујућих ефеката. Такође, од суштинског значаја за безбедност је да обод мора
нон-стоп бити надгледан од стране CCTV камера.

Слика 4. Приказ осветљења у терминалу (Давидовић, 2012).

Важно је да камере нису фиксиране и зато оперативне и техничке мере морају бити
такве да ако се не управља мануелно камере морају обавезно да прате обод терминала.

Уласци и на и из терминала, морају бити безбедни и да дозвољавају појединачан улаз и

излаз овлашћеним и другим возилима и лицима. Овлашћена возила и лица су они који
имају посебне дозволе за приступ терминалу и они морају бити надгледани. Такође је
важно да CCTV систем мора бити у стању да идентификује возило или човека (Слика
5.). Тамо где запослени на даљину контролишу улаз/излаз, CCTV мора и да подржи ову
операцију како би се осигурало да само овлашћена возила/лица улазе И излазе из
терминала. Осветљење на улазу/излазу мора у сваком тренутку подржавати операцију
дозволе улазака и излазака возила/лица. Дакле, мора се обезбедити адекватно
Лазар Вукосављевић 156/2015
 Терминали за паркирање возила 14
осветљење за CCTV камере да би идентификовале возила/људе и помоћи било којој
операцији удаљеног особља.

Безбедност паркинг зоне, захтева пуну покривеност паркинг простора CCTV камерама,
возачких и пешачких стаза. Паркинг простор се мора надгледати док возачке - пешачке
стазе морају имати индентификациони преглед. Оперативно, пан/тилт камере не могу
бити фиксне већ се морају програмирати да ревизирају локацију у редовним
интервалима. Осветљење паркинг простора у сваком тернутку мора бити у функцији.

Слика 5. Приказ рампе у терминалу (Давидовић, 2012).

Надзор је основни елемент практичне сигурности. Безбедносни стандарди захтевају да
локација буде надгледана на лицу места или путем даљинског особља односно једног
центра. Терминали са даљинским управљањем захтевају веома пажљив дизајн за
безбедан улазак и излазак, праваце кретања, уз обезбеђење да сви негативни временски
услови не утичу на безбедност друмских возила. Контролна кућица мора бити
пројектована да се заштите људи и опрема у нормалним условима рада али и против
напада. Способност брзог укључења аларма и ефикасно двосмерно комуницирање са
осталим службама је од суштинске важности за безбедност што обавезује да
комуникациони систем мора бити оперативан све време између особља (тј. воки-токи
систем).
CCTV камере су основни технички елемент било ког терминала јер се захтевају
специфични захтеви у погледу квалитета и одржавања CCTV камера. Квалитет
снимања мора да буде висок у реалном времену. Снимање треба да буде дигитално са
минимум 25 фрејмова у секунди. Нема услова за максималну стопу компресије али
носиоци треба да буду свесни да је приказ идентификационог квалитета неопходан ако
се докази против појединаца презентују на суду. Неопходно је да приступ снимцима и
контроли опреме буде строго контролисан како би се сачували неопходни снимци
снимљени у правом тренутку, избегавање случајног и намерног брисања или уређивања
и избећи манипулацију прегледа углова и квалитета CCTV слика и др.

Снимци треба да буду чувани најмање 30 дана односно колико је дозвољено локалним
прописима а у ванредним ситуацијама сви подаци морају се чувати непромењени
докле год истрага траје. Процедуре су саставни део плана заштите возила и лица у
терминалу. Регистрација возила и пешака на улазима и излазима је значајна операција
за безбедност терминала.

Процедура мора бити спроведена за идентификацију регистарских таблица возила и

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 15
приколице. Поред тога, возач такође мора бити обавезно повезан са возилом тако да
једино овлашћено лице може оставити то возило. тј. наплатне карте се могу доделити
само возачу и та карта ће омогућити возилу да напусти терминал. Остале мере као што
су мерење масе возила је необавезан додатак који може да потврди да је терет остао
исти.

Подаци прикупљени путем регистрације, морају се чувати најмање 3 месеца осим ако
локални прописи налажу да то није могуће. У случају инцидента све доступне
информације треба прикупити и снимити и све стране које требају да се баве
инцидентом морају бити информисане (посебно полиција). Оштећено возило биће
стављено на посебно чувано место све док полиција не изврши увиђај. Аларм је
дефинисан као реакција на уочен инцидент. Брза, јасна и сигурна реакција мора бити
спроведена и тестирана благовремено при чему сви реални и тест аларми морају бити
документовани.

У процедуре спадају и мере безбедности против нестанка струје. Друге мере

безбедности, су тзв. додатне процедуре које се односе на: заштиту робе високе
вредности, идентификацију возача и пратиоца, правилно закључавање возила и теретне
јединице код остављања у терминалу, исправност пломби, упутства и натписи за
коришћење терминала, редослед паркирања ради максималне покривености камерама
др.

Слика 6. Положај камере у терминалу (Давидовић, 2012)

Терминали који немају развијену безбедност и заштиту на раду, као последице имају:
повећани број инцидената, мањи квалитет транспортне услуга, већу надокнаду штете
корисницима терминала и др. У пракси, безбедност може бити повећана само уколико
сваки учесник у транспортном ланцу схвати своје обавезе и уколико постоји тесна
кооперација са безбедносним службама, полицијом, ватрогасцима и другим државним
органима.

6. ЗАКЉУЧАК
Предмет рада су терминали за паркирање возила, а циљ рада се односи на анализу
појма терминал, његовог значења, као и приказ система за безбедност терминала.

Терминал као део саобраћајне инфраструктуре, треба посматрати као посебан

Лазар Вукосављевић 156/2015

 Терминали за паркирање возила 16
производни систем и та идеја није нова јер поседује све технолошке елементе (фиксне и
мобилне), перформансе, токове транспортних средстава и предмете рада (путнике
и/или терете) у оквиру једног или више видова транспорта, циљно оријентисане мреже
процеса, управљачко-информациони систем, контролну функцију и друге елементе у
зависности од вида транспорта као и други производни системи. У њима почиње и
завршава се или транзитира сваки превоз, а одликују се изузетно великим локалним
радом. Значи, то су места у којима се реализују почетно-завршне операције са теретом,
путницима, возилима и теретним јединицама концентрисаним на једној или више
блиских локација. Код сваког терминала су битни елементи физичке безбедности
терминала. Елементи физичке безбедности терминала обухватају: ограде, ровове око
терминала, неасфалтирана и неупотребљена земљишта, одговарајућа осветљења,
алармне системе заштите, видео надзор и др.

Овај рад се састоји из шест поглавља. У првом поглављу представљени су предмет и

циљ рада. У другом поглављу појашњени су терминали, њихов значај, подела и
структура. У трећем поглављу су укратко анализирани проблеми паркирања. У
четвртом поглављу аспект је стављен на захтеве система безбедности терминала. Пето
поглавље се бавило физичким елементима безбедности терминала. И на крају у шестом
поглављу дата су закључна разматрања.

7. ЛИТЕРАТУРА
[1] Давидовић, Б.,2012 „Технологија комбинованог транспорта“, Београд
[2] Костић, С.,2012 „Терминали у саобраћају “, FTN Izdavaštvo, Novi Sad
[3] https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=terminali%20slike

8. ПОПИС СЛИКА

Слика 1. Терминал путничког саобраћаја ........................................................ 9

Слика 2. Терминали теретних возила .............................................................. 10
Слика 3. Приказ заштитне ограде у терминалу. ............................................. 13
Слика 4. Приказ осветљења у терминалу ....................................................... 13
Слика 5. Приказ рампе у терминалу ................................................................ 14
Слика 6. Положај камере у терминалу ............................................................ 16

Лазар Вукосављевић 156/2015