Република Српска

Источно Ново Сарајево

ЈУ Средња школа „28.јуни“

Матурски рад из предмета Мотори и моторна возила

Трансмисија пренос снаге

Професор Ученик
Драган Чанчар Никола Ђурићић

Мај 2019. године

 Садржај

1. Увод ....................................................................................................................................... 3
2. Елементи система преноса снаге код моторних возила .................................................. 4
2.1. Квачило ........................................................................................................................... 4
2.2. Мјењач............................................................................................................................ 6
2.3. Погонска осовина (зглобно вратило)........................................................................... 7
2.4. Погонски мост ................................................................................................................ 8
3. Подјела система за пренос снаге према начину њеног преношења и
трансформације........................................................................................................................ 9
4. Закључак ............................................................................................................................. 14
5. Литература .......................................................................................................................... 15

2
 1. Увод

Задатак система за пренос снаге (трансмисије) је да пренесе снагу од мотора до

погонских точкова и да изврши трансформацију параметара снае (број обртаја и обртни
момент). СУС мотор има ограничен радни опсег брзине обртаја и обртног момента који
не одговарају потребама погонских точкова. Због тога се број обртаја редукује, док се
обртни момент пропорцинално не повећа. Систем за пренос снаге преноси снагу од
мотора до погонских точкова, али се један дио снаге троши и на савлађивање губитка у
систему за пренос снаге. Пренос обртног момента се реализује преко: квачила, мењача,
зглобних вратила, полувратила, па до погонских точкова. Трансмисија или систем за
пренос снаге обухвата све дијелове и склопеове на возилу који преносе снагу од мотора
до точкова возила. Трансмисија, његови склопови и механизми, концепцијски и
конструкцијски, изводе се на различите начине. Концепцију, односно врсту трансмисије
најчешће одређују врта уређеног мотора, а такође и намјена и категорија возила,
односно услови његове експлотације.

3
 2. Елементи система преноса снаге код моторних возила

Пренос обртног момента из мотора се реализује преко:

1. квачила,
2. мјењача,
3. зглобних вратила (погонска осовина),
4. полувратилао, па до
5. погонских точкова.

Слика 1. Шематски приказ трансмисије

2.1. Квачило

Квачило је дио трансмисије која се налази између мотора и мјењача. Њен задатак је
да пренесе снагу мотора на мјењач. тј. Да обезбједи еластичну везу између мотора и
мјењача. Захваљујући еластичној вези која се реализује помоћу квачила, избјегнута су
могућа механичка оштећења на склоповима возила. У случају да дође до
преоптерећења возила, квачило ће обезбједити проклизавање и на тај начин ће се
избјећи могућа механичка оштећења на дијеловима трансмисије. На возилима су
најчешће у примјени фрикциона квачила. Према начину укључивања, квачила се могу
подјелити на:

 Квачила са принудним командовањем

 Квачила са аутоматским командовањем

4
Преносни механизам може бити:

 Механички
 Хидростатички
 Пнеуматски
 Комбиновано хидрауличко-пнеуматски
Механички и хидростатички преноси механизма се најчешће користи код путничких
возила. Постоје квачила са једним или више дискова. Квачила са једним диском се
користе код путничких возила или лаких теретних возила, док се вишедискозне користе
код тешких теретних возила, аутобуса и трактора. Такође, у зависности од тога да ли су
при дејству педале квачила укључене или искључене, квачила се могу подјелити на
стално укључена и стално искљученог типа. Прве се уграђују у путничка и теретна возила
а друге у грађевинске машине.
Квачило путничког возила је стално укљученог типа, тако да се она искључује
(притиском на педалу) при стартовању мотора и при промјени степена преноса.
Механизам укључења и искључења квачила функционише на сљедећи начин.
Притиском на педалу командног механизма квачила активира се потисни лежај и он
преко система опруга или једне централно постављене тањитасте опруге раздваја
потисну плочу и фрикциони диск, који су иначе спојени када преносе обртни моменат
од мотора до мјењача, и даље на цио система за пренос снаге.

Слика 2. Примјер квачила

5
 2.2. Мјењач

Мјењач обезбјеђује возилима најбоље вучне карактеристике при датој

карактеристици мотора. Поред овога, он мора да обезбједи и лакоћу командовања и
бешумности рада. Са гледишта перфоманси возила, задатак му је да својим
промјенљивим преносним односом, који постиже укључивањем и искључивањем
појединих степени преноса, омогући возилу оптималне вучне карактеристике.
Мјењачи који се користе код моторних возила, могу се сврстати у двије основне групе:

 главни мјењачи
 помоћни мјењачи или едукатори
Према начину преношења обртног момента, мјењачи се дијеле на:

 механичке
 хидродинамичке
 хидростатичке
 електричне
 комбиноване
Према начину промјене обртног момента, могу се подјелити на:

 степенасте
 континуалне
 комбиноване
Мјењачи се могу подјелити и према критеријуму начина укључивања у рад, на:

 мјењач са принудним укључивањем

 мјењач са аутоматским или полуаутоматским укључивањем

6
 Слика 3. Примјер мјењача

2.3. Погонска осовина (зглобно вратило)

Погонса осовина или зглобно вратило има задатак да пренесе обртни моменат
мотора са главног вратила на погонски мост, односно, погонске мостове. С обзиром на
то да се мјењач и погонски мост не налате у истој равни, може се закључити да погонске
осовине преносе обртни моменат под одређеним углом. На слици 4. је шематски
приказана примјена погонске осовине на возилима који имају више погонских осовина.
Карданов зглоб
Састоји се од прирубице за везу са главним преносником и виљушке, на чијим
крајевима се налазе отвори у који се смјештају крајеви крста. Између отвора на
виљушкама и крајевима крстастих осовиница најчешће се налазе игличасти лежајеви
који се осигуравају помоћу осигурача. Кардански зглоб може преносити момент за
углове до 30 степени. Користи се и за разне агрегате на возилу, а могу се користити и на
управљачком механизму, у систему киповања (истресања) материја.
Хардијев зглоб
Ови зглоби се користе за пренос обртног момента за мале углове, до 10 степени.
Користе се код „Фиће“, „Пеглице“ и сличних возила.

7
 Хомокинетички зглоб
Ови зглобови могу прењети обртни моменат и за веће углове од карданских, до 40
степени и спадају у групу синхроних зглобних преносника. Веома много се користе код
возила са мотором напријед и предњом вучом, јер омогућавају да управљачки точкови
уједну буду и при највећим угловима заокретањња управљачких точкова. Сила са кугле
на лоптасто кућиште преноси се посредством куглица које се крећу унутар жлјебова у
кугли и кућишту. Ови зглобови морају бити потпуно излововани од спољашњих утицаја
(вода, со, блато, прашина) што се постише гуменим манжетнама које штите зглоб од
спољашњих утицаја.

Слика 4. Распоред погонске осовине код теретног возила

2.4. Погонски мост

Слика 5. Примјер погонског моста

8
 Погонски мост треба да обезбједи покретање погонских точкова, а тиме и кретање
возила. Да би се обезбједило покретање погонских точкова, мора се број обртаја
погонске осовине и погонских точкова довести у одговарајући преносни однос. Ово
практнично значи да се у главном преноснику мора редуковати број обртаја зглобног
вратила. Када се возило креће праволиниски, тада ке број обртаја погонских точкова
исти, тј. они прелазе исти пут. Међутим, при кретању возила у кривини, потребно је
омогућити да погонски точкови возила прелазе различите путеве, а зависности од
закривљености кривине. Због тога погонски мост не може бити проста крута осовина на
којој се налазе погонски точкови, већ мора да омогући различит број обртаја погонских
точкова за вријеме проласка возила кроз кривину.

3. Подјела система за пренос снаге према начину њеног

преношења и трансформације

Системи за пренос снаге се према начину преношења и трансформације дијели на:

1. Механички – ово је најчешће начин извођења система за пренос снаге, снага се
преноси помоћу вратила, зупчастих и зглобних преносника и фрикционих
елемената
2. Хидродинамичка – изводи се као механичка уз додатак хидродинамичког
трансформатора обртног момента, односно представља комбинацију
механичког и хидродинамичког система преноса снаге (примјењује се код
возила са аутоматским мјењачем)
3. Хидраулични – не користи се код путничких возила
Основни елементи механичког система за пренос снаге:
1. Фрикционе спојнице
2. Мјењача
3. Вратила са зглобним преносницима
4. Главног преносника са диференцијалним преносником
5. Разводник снаге (према потреби)
Код првог система снага се са кољенастог вратила преко квачила доводи у мјењач,
гдје се обртни моменат и број обртаја мотора трансформишу одговарајућим преносним
односом. У зависности од положаја мотора, снага се из мјењачког преносника директно
или преко погонске осовине преноси на главни преносник и одатле преко погонских
осовина на точкове погонског моста.

9
 Слика 6. Пренос 4х2
На слици 6. приказан је сљедећи ток снаге: квачило-мјењач-зглобно вратило- главни
преносник-погонска вратила-точкови.

Слика 7. Систем за пренос снаге 4х2

На слици 7. је приказан систем за пренос снаге (4х2) са задњим погонским точковима

и мотором смјештеним на предњем крају возила уздужно. Овако рјешење се углавном
користи на савременим аутомобилима више класе. Такође се по правилу користи и у
теретним возилима. Ови аутомобили су за 8-10% тежи од возила који имају мотор
наприје и погон напријед.

10
 Слика 8. Систем за пренос снаге са мотором и погоном напријед

На слици 8. приказан је сљедећи ток снаке: квачило-мјењач-главни преносник-

погонска згловна вратила-точкови.

Слика 9. Систем за пренос снаге са мотором и погоном напријед

Систем за пренос снахе (4х2) са предњим погонским точковима и мотором

смјештеним на предњем крају возила попречно представља најчешће конструкцијско
рјешење на савременим путним возилима. Такође се сусреће и код лаких теретних
аутомобила. Ова конструкција има најбоље искоришћене запремине возила, нема
тунела на поду кабине, па самим тиме има више простора за смјештај путника и већи

11
пртљажник. Пошто је мотор постављен попречно, постоји ограничење у дужини мотора,
односно посредно и на снагу мотора. Механички губици су мањи него код претходне
конструкције (слика 10.).

Слика 10. Систем за пренос снаге погона напријед + мотор постављен уздужно
напријед
Систем за пренос (4х4) са мотором смјештеним на предњем крају возила и са погоном на све
осовине

Слика 11. Приказан сљедећи ток: спојница-мјењач-зглобно вратило-разводник снаге-

главни преносник-погонско вратило-точкови

12
 Систем за пренос снаге конструкције 4х4 са мотором смјештеним на предњем крају
возила уздужно, користи се код возила повишене проходности (теренска возила).
Овакву концепцију могу имати и спортска возила, али и неки путнички аутомобил.
Треба напоменути да постоје концепције са сталним погоном на све точкове и са
повременим погоном на све точкове (слика 12.)

Слика 12. Погон 4х4

Систем за пренос снаге (4х2) са мотором смјештеним на задњем крају возила уздужно и са
погоном на задњу осовину

Слика 13. Систем за пренос снаге 4х2 са мотором назад постављеним уздужно и
погоном на задњу осовину

13
 4. Закључак

Задатак система за пренос снаге (трансмисије) је да пренесе снагу од мотора до

погонских точкова и да изврши трансформацију параметара снаге (број обртаја и обртни
моменат). СУС мотор има ограничен радни опсег брзине обртаја и обртног момента који
не одговарају потребама погонских точкова. Због тога се број обртаја редукује, док се
обрти момент пропорционално повећава. Систем за пренос стаге преноси снагу од
мотора до погонских точкова, али се један дио снаге ториши и на савлађивање губитака
у систему за пренос снаге (претвара се у топлоту). Пренос обртног момента се реализује
преко: квачила, мјењача, зглобних вратила, полувратила, па до погонских точкова. У
овом раду је кориштен сљедећи начин означавања за шему трансмисије: „Укупан број
точкова“ х „Број погонских точкова“.
Овдје је потребно напоменути да се точак са удвојеним пнеуматицима рачуна као
један точак, а точкови који се одижу од земље се такође рачунају (пратећи или водећи).
За двоосовинска возила су сљедеће ознаке: Погон само предње или само задње
осовине (4х2), погон свих осовина (4х4)- возила повишене проходности (теренска) и
нека спортска возила.

14
5. Литература

1. Ленаси Ј., Ристановић А. Т. – „Мотори и моторна возила за I, II, III и IV разред

саобраћајне школе“, Београд 2005 године.
2. Проф. др. Ибрахим Јусуфранић – „Основе друмског саобраћаја“, Травник 2007
3. Завада, Ј. : „Превозна средства“, Факултет саобраћаја, Београд 200
4. Интернет

15
Датум предаје: _________________

Комисија:
Предсједник: ____________________________
Испитивач: ____________________________
Члан: ____________________________

Коментар:

Датум одбране: __________________ Оцјена: __________(___)

16