NAZIV FAKULTETA

SEMINARSKI RAD
Tema:

Kooperacija u saobraaju

Mentor:

Student:

Beograd, 2011

Sadraj

1. Pojam i definicija kooperacije 3 2. Tipovi kooperacije 4 2.1 Horizontalna 4 2.2 4 Vertikalna kooperacija kooperacija

3. Kooperacija u saobraaju 6 3.1 Oblici kooperacije 6 4. Literatura 10

1. Pojam i definicija kooperacije

Kooperacija je zajedniko delovanje najmanje dva preduzea u cilju promene situacije u kojoj se nalaze. Svaki uesnik doprinosi posebnim vetinama, pa istovremeno koristi prednosti, tj. jake strane ostalih. Upravo ta sinergija pridonosi poboljanu zajednikog poslovnog uinka i stvaranju novostvorene vrijednosti. Za uspenu kooperaciju potrebno je: poverenje izmeu partnera dobrovoljnost u pridruivanju (iako se i dalje zadrava samostalnost) da kooperacijskim projektom upravljaju samo partneri da svi uesnici imaju korist od projekta. Naroito je za mala i srednja poduzea korisno da kroz kooperaciju nadoknade resurse i know how koji im nedostaje i na taj nain istaknu svoje jake strane, a slabe kompenziraju drugim poduzeima. Zajednika nabaka, angaovanje drugih preduzea za obavljanje nekih poslova (npr. obrada elektronikih podataka), saradnja na podruju distribucije, naroito kod osvajanja novih trita, zajedniki kadrovski razvoj, saradnja na podruju istraivakog rada, koordiniranje kapaciteta, samo su neka od podruja gde je mogua suradnja.

Kada se sve vie preduzea iz neke privredne grane ili delova nekog lanca pone povezivati u raznovrsne kooperacije nastaje klaster.

2. Tipovi kooperacija
2.1 Horizontalna kooperacija Horizontalna kooperacija se odnosi na partnerstva i mree u koje stupaju firme u istoj vrsti delatnost, ma koliko to paradoksalno zvualo, jer se radi o faktikim ili potencijalnim konkurentima. U nekim granama i delatnostima je potpuno zastupljena (elektronika, telekomunikacije, automobilska industrija, vazduni saobracaj) dok u drugim potpuno izostaje. Kooperativni ugovori se razlikuju po intenzitetu investicija i po specifinim tehnolokim ciljevima. Mogu biti zdrueni IR kapaciteti ili zajedniki novi investicioni projekti. Stepen poverenja je jai u svakom sluaju, ali ipak u oba sluaja zajedniki rad jaa ukupni potencijal. Kada su zdrueni IR kapaciteti, time se obezbeuje ukupno liderstvo u pogledu tehnologije i trzita, ali se isto tako pojedinano liderstvo smanjuje, jer je ukljuen vei broj partnera i projekti su zajedniki. Kod zajednikih novih investicionih projekata, stepen povezanosti je manji, a smisao je u podeli trokova i rizika. Tehnologija stalno napreduje, sve je vei varijitet proizvoda i potrebno je puno napora ui i opstati na novom tehnolokom trzitu. Razvoj tehnologije proizvoda i procesa sve je skuplji, tako da firme traze naine da otplate te trokove. Umreavanje i partnerstva, kao i geografsko irenje na nova trita su neki od efikasnih naina da se to uradi. 2.2 Vertikalna kooperacija Vertikalna kooperacija se odnosi na saradnju proizvoaa sa snabdevaima i kupcima. Tehnoloka kooperacija sa snabdevaima uglavnom se odnosi na snabdevae koji proizvode nestandardna dobra. Snabdevai koji nude nestandardnu robu nazivaju se podugovarai. Pravi se razlika meu snabdevaima prema stepenu ostvarene tehnoloke saradnje:

1. kooperant proizvodnje 2. kooperant razvoja 3. osnovni snabdeva. Kooperant proizvodnje proizvodi odreeni proizvod i isporuuje ga proizvoau. Podrazumeva jasno definisanje karakteristika proizvoda, procesa trenutka isporuke i obima oprema prema zahtevu proizvoaa tako da bi se moglo utvrditi da proizvoa ustvari iznajmljuje kapacitete kooperanata u obavljanju proizvodnje. Kooperant razvoja je snabdeva koji proizvodi proizvod uz potpunu specifikaciju proizvoaa ali u izvesnoj meri reava samostalno neke probleme proizvodnje, logistike i sl. Osnovni snabdeva je u stanju da osnovna funkcionalna svojstva i zahteve vezane za proizvod prevede u odgovarajuu konstrukciju proizvoda i procesa. U matrici u kojoj se horizontano posmatra razvoj proizvoda ili procesa predviene su dve mogunosti: proizvoa ili snabdeva i javljaju se sledee kombinacije mogueg stepena kooperacije ili odsustva kooperacije: 1. odsustvo kooperacije 2. proizvodna i razvojna kooperacija 3. potpuna zavisnost od snabdevaa 4. osnovni snabdeva.

3. Kooperacija u saobraaju
Cilj razvoja je objedinjavanje prednosti razliitih vidova transporta. To se ogleda u smanjenju trokova distribucije robe. Kooperacija.- oblik zajednikog rada i saradnje u transportnim procesima. Prosta kooperacija.- svaki uesnik radi sve operacije neophodne da se napravi proizvod. Sloena kooperacija.- izvrena podela rada, uesnici se specijalizuju. Ona je prisutna u transportu. Cilj koperacije je racionalniji proces transporta gde se usluge transporta realizuju sa najmanje dva uesnika (transportni lanac). Partneri u kooperaciji su svi vidovi transporta. Za est vidova saobraaja postoji petnaest mogunosti kooperacije. Razvoj transporta zavisi od niza ekonomskih i tehnikih faktora. Prednosti optimizacije transporta uvoenjem mehanizacije i automatizacije ogleda se u: 1. 2. 3. 4. Ekonomskim efektima na U/I radovima Vremenskom efektu Oslobaanjem fizikog rada primenom ukrupljenih tovarnih

jedinica-humanizacija Ubrzavanje manipulisanja robom u skladitu.

3.1 Oblici kooperacije Kooperacija eleznikog i drumskog transporta eleznica je pogodna za transport na duge relacije dok je drumski transport pogodniji za kratke. Kod eleznice preovladavaju fiksni, dok su kod drumskog varijabilni. Kooperacijom se eliminie konkurencija eleznice i drumskog transporta. Ali tu konkurenciju treba unapreivati u obimu koji daje pozitivne rezultate i spreiti je kad se javi monopol na nekim relacijama u odnosu na ostale transporte. 8

1. Koperacija u klasinoj tehnologiji-prikljuni transport-prelazak sa jednog na drugo prevozno sredstvo vri se promenom transpportnog suda. Bre izvrenje transportnog zadatka se vri zajednikim planiranjem termina prevoza (vremensko planiranje). Vremenskom koncepcijom se skrauje vreme ekanja saobraajnih sredstava. To se ogleda u smanjenju cene prevoza (smanjenjem trokova) i kraem vremenu vezanosti saobraajnih sredstava. Drugi vid kooperacije je organizovanje sabirnog vida transporta (denana roba), gde organizaciju i manipulisanje robom obavljaju pedicije. 2. Kooperacija u tehnologiji integralnog transporta-prevoz robe bez promene transportnog suda. Ostvaruje se samo ako su trokovi dopreme i otpreme robe kamionom do i od stanice zajedno sa trokovima prevoza robe eleznicom manji od trokova prevoza robe direktno kamionom. Ovakav vid kooperacije je HUCKE-PACK (hakpak) saobraaj. Zahteva pararelan razvoj oba vida transporta. Problem je prilagoenje kamiona profilima eleznice to dovodi do smanjenja tovarnih kapaciteta kamiona. Drugi vid kooperacije je prevoz kontenera, pri emu se pravi razlika u prevozu malih, srednjih i velikih kontenera. Kooperacija renog i ostalih vidova transporta Reni saobraaj je samo jedan lan transportnog lanca. Funkciju prikupljanja i distribucije robe vre drumski i elezniki saobraaj. Samo prevoz masovne robe obezbeuje takav obim transporta koji omoguava realizaciju potrebne gustine saobraaja i ekonomino korienje transportnih sredstava. 1. Kooperacija renog i eleznikog saobraaja: razvijan u vreme kad se razvoj pristanita oslanjao na postojee mogunosti eleznice, a drumski saobraaj nije uestvovao u dopremno-otpremnom saobraaju. Luka postrojenja eleznice predstavljaju vezu izmeu pretovarnih postrojenja renog saobraaja i celokupne eleznike

mree. Preduslov za ovu koperaciju je vremenska i tehnika kooperacija u oblasti manipulacije robom. To zavisi od organizacije rada pristanita. Razlikujemo: 1) svi poslovi u pristanitu objedinjeninjima rukovodi pristanina organizacija; 2) elezniki saobraaj izdvojen i obavlja ga sama eleznica. Postoje dva tipa: pomou sopstvenih sredstava i osoblja od tarifskog secita do mesta za pretovar u pristanitu i obrnuto i od tarifskog secita do mesta predaje robe sopstvenim saobraajnim sredstvima. 2. Kooperacija renog i drumskog transporta: drumski saobraaj obavlja dopremno otpremne poslove kao i prevoz robe da delu transportnog lanca. Preduslov za ovo je osnivanje organizacije za drumski transport ije je predstavnitvo u pristanitu. Zadatak mu je organizacija optimalnog podmirenja potreba pristanita uslugama drumskog transporta. Isto tako neophodno je formirati i organizaciju u okviru renog saobraaja koja treba da unapredi organizaciju sa drumskim saobraajem i optimizuje kooperaciju. Kooperacija pomorskog i kopnenog transporta Konkurencija izmeu pomorskog i ostalih vidova transporta praktino ne postoji, ali je zato velika konkurencija izmeu domaih i stranih luka. Zato je vana kooperacija sa kompletnim transportom koji realizuje poslove u zaleu luke. 1. Kooperacija u klasinoj tehnologiji-pretovar robe sa broda se vri najmanje dva puta, tako da se racionalizacijom pretovara (trokovi) najpovoljnije realizuje transport. Preduslov za to je kooperacija uesnika a) kooperacija pomorskog i eleznikog transporta: ogleda se u prilagoavanju svih vidova saobraaja, naroito u segmentu pretovara. Direktan pretovar brod-voz (bez skladita) zahteva od eleznice da obezbedi vozila u vreme raspoloivosti brodskih

10

tovarnih kapaciteta. Ako brod ne dolazi na vreme kola se stavljaju na posebne koloseke na ekanje. To vreme (danguba) treba da je to krae. Znai pravi se neki vid puferaeleznikih kola. Vremensko usklaivanje komunikacionim sistemom. b) Kooperacija pomorskog i drumskog transporta: takoe se svodi na racionalizaciju pretovara. To znai da pored adekvatne infrastrukture mora postojati i adekvatna organizacija puteva i otpreme robe drumskog transporta (carina, itd). Ovde se u glavnom vri posredan pretovar (preko skladita) i to pomou mehanizacije. Za prijem i otpremu denane robe grade se sabirna skladita za sortiranje. To takoe predstavlja vid racionalizacije. Saradnja osoblja dva vida transporta unapreuje se preko dispeerskog mesta za drumski saobraaj gde se vodi evidencija dolaska vozila i raspoloive radne snage. c) Kooperacija pomorskog i renog transporta: ima za cilj da obezbedi neprekidan transport. Trokovi mehanizovanog pretovara sa broda na reni brod su zantno manji od pretovara brod-obala, zbog primene plivajuih postrojenja kod kojih je racionalna manipulacija. Ovde mogu da se kombinuju pretovarna mehanizacija i trakasti transporteri. Problem je kod prevoza denane robe gde se roba kod pomorskog transporta klasifikuje po lukama ili primaocima, a kod renih ne. Zato ako je re o denanoj robi potrebno je organizovati prevoz denane robe u oba pravca (renim brodovima) preko luka za raspodelu denane robe. 2. Kooperacija na podruju tehnologije integralnog transporta: tei se da se prekidi to je mogue vie prevaziu. Reni saobraaj u ovoj tehnologiji ima mali znaaj. elezniki i drumski transport imaju ovde veliki udeo, ali samo ako se vozila prilagode prevozu jedinica integralnog transporta, kao i da prihvati nove organizacione oblike.

11

4. Literatura
Integralni transport, skripta Operativni menadment, skripta

1. 2.

12