Milan Boi, dipl. ing.

AMSS-Centrar za motorna vozila

RADNA VREMENA VOZAA U JAVNOM PREVOZU KOD NAS I U EVROPI
Abstrakt:
Rad ukazuje na postojeu regulativu u SCG i prua uporeenje
sodgovarajuom
evropskom regulativom. Rad prua odgovre na najea pitanja koja
postavljaju vozai, I vlasnici voznih parkova, u meunarodnom saobraaju.
1. RADNA VREMENA VOZAA
Radna vremena vozaa kod nas precizno definie Zakon o osnovama
bezbednosti na
putevima ("Slubeni list SFRJ" br. 63/80, 50/88, 80/89, 29/90, 11/91, 34/92,
28/96) koji
u samo etiri svoja lana razmatra problematiku jednog od kljunih faktora u
oblasti
bezbednosti saobraaja:
lan 188.
Voza koji upravlja autobusom ili teretnim motornim vozilom ili skupom vozila
ija najvea dozvoljena teina prelazi 3.5oo kg ne sme neprekidno da
upravlja vozilom
due od pet asova1.
Neprekidnim upravljanjem vozilom iz stava 1. ovog lana smatra se vreme za
koje voza nije imao prekid vonje od najmanje pola asa.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, neprekidno upravljanje vozilom
javnog
gradskog prevoza putnika regulisae se samoupravnim optim aktima.
Ukupno trajanje upravljanje motornim vozilima iz stava 1. ovog lana ne sme
da
pree osam asova u toku 24 asa.
lan 189.

Voza koji upravlja vozilom iz lana 188. stav 1. ovog zakona mora, pre
poetka
svog radnog dana, da ima neprekidan odmor od najmanje deset asova.
Ako se u upravljanju takvim vozilom smenjuju dva vozaa i ako se u vozilu
nalazi ureen leaj koji omoguava jednom od njih da se odmara u leeem
poloaju,
svaki voza mora da ima neprekidan odmor od najmanje osam asova u toku
svakih 30
asova putovanja.
Neprekidan odmor voza mora da koristi van vozila.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, ako se u vozilu nalazi ureen leaj
koji
omoguava vozau da se odmara u leeem poloaju, voza moe da koristi
odmor na
takvom leaju, pod uslovom da se za to vreme vozilo ne kree.
Ukupno trajanje radnog vremena vozaa, dnevni i nedeljni odmor vozaa i
nain
rada udvojene posade na vozilima u obimu koji utie na bezbedno
upravljanje motornim
vozilima, utvruju se propisom donesenim na osnovu ovog zakona.
1

Pravilnik o dimenzijama ukupnim masama... propisuje da sva vozila dozvoljene mase

preko 5 t moraju
imati tahograf i time se pojavljavljuje pravni vakuum za vozila izmeu 3,5 t i 5 t. Pored toga
pomenuta
definicija bi morala da glasi najvee ukupne dozvoljene mase jer su samo time
obuhvaeni i skupovi
vozila.

Kad upravlja motornim vozilom voza mora kod sebe da ima individualnu
kontrolnu knjiicu i da u nju upisuje svoje aktivnosti i duan je da je pokae
na zahtev
ovlaenog lica.

Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana, individualnu kontrolnu knjiicu ne

mora
da ima voza ako je u vozilo ugraen ureaj koji obezbeuje upisivanje
vremena vonje
lanova posade, vremena provedenog u obavljanju profesionalne aktivnosti
koja ne spada
u upravljanje vozilom, kao i vremena odmora, brzine vozila i preenog
rastojanja.
lan 190.

Voza koji upravlja autobusom, teretnim motornim vozilom ili skupom vozila
ija
najvea dozvoljena teina prelazi 20 tona, kad u toku 24 asa prelazi vie od
500 km,
mora biti zamenjen drugim vozaem najdocnije posle osam asova
upravljanja u smislu
odredaba lana 188. ovog zakona, odnosno posle preenih 500 km puta.
lan 191.

Odredbe ovog zakona o trajanju upravljanja motornim vozilom i odmorima

vozaa primejuju se i na vozae motornih vozila registrovanih u inostranstvu,
kad tim
vozilima

upravljaju

na

teritoriji

Savezne

Republike

Jugoslavije,

ako

meunarodnim
ugovorom nije drukije odreeno.
2. RADNA VREMENA VOZAA U EVROPI
Zakonsku regulativu u Evropi pokrivaju EC pravilnici koji tretiraju pitanja kao
to su:
Dnevna i dvonedeljna ogranienja vonje
Pauze, dnevni i nedeljni odmor
Hitnosti i izuzeci
Nain korienja tahografa
2.1. DNEVNO OGRANIENJE VONJE

Dnevno ogranienje vremena vonje je limitirano na 9 sati (to moe biti

poveano na 10
sati dva puta nedeljno) odraenih izmeu dva uzastopna dnevna odmora ili
izmeu
dnevnog i nedeljnog odmora. Vonja van javnih puteva se ne uraunava u
radno vreme
vozaa.
1. 4 h 45 min 4 h
Vreme vonje odmor Vreme vonje
2. 4 h 45 min 4 h 45 min 1 h
Vreme vonje odmor Vreme vonje odmor Vreme vonje
2.2. NEDELJNO OGRANIENJE VONJE
Nedeljno ogranienje vonje ne postoji, ali nedeljni period odmora mora biti
iskorien posle ne vie od estodnevnog perioda vonje. Mogue je voziti
najvie do 56
sati izmeu nedeljnih odmora.
Meutim dvonedeljno vreme vonje je ogranieno na 90 sati u svakom
dvonedeljnom periodu.
2.3. OGRANIENJA ZA KONTINUIRANU VONJU
Nakon 4 sati kontinuirane vonje voza mora pauzirati najmanje 45 minuta
(ili
2 ili 3 pauze od ne manje od 15 minuta za vreme ili nakon vremena vonje
tako da
ukupno sabrano vreme pauza iznosi zahtevanih najmanje 45 minuta u 4
asovnoj
vonji)
2.4. NAIN KORIENJA PAUZA
Za vreme pauza voza ne sme da vozi ili da obavlja kakve bilo poslove. Ako
posadu vozila ine dva vozaa, jedan od njih moe koristiti odmor dok drugi
vozi.

Periodi krai od 15 minuta se ne raunaju u zahtevane 45 minutne odmore,

iako
tahograf treba da bude postavljen u poloaj odmor.
2.5. RASPORED PAUZA U TOKU DANA
Interprentacija EC pravilnika 3820/85, a na osnovu presude Evropskog suda
pravde 15.12.1993. glasi:
lan 7 (1) i (2) EC pravilnika 3820/85 od 20 decembra 1985 vezan za
regulativu
koja se odnosi na drumski transport tumai se kao zabrana vozaima da
voze
kontinuirano vie od 4 sata. Ipak ukoliko voza napravi pauzu u trajanju od
45 minuta
jednokratno ili kao nekoliko pauza od najmanje 15 minuta za ili nakon 4
satne vonje,
ovaj proraun pod uslovima iz lana 1 (1) Pravilnika moe se poeti ponovo
bez
uzimanja u obzir prethodnih vremena vonje i pauza koje je prethodno
ostvario voza.
Zato, im se ispuni kvota od 45 minuta odmora (jednokratno ili nekoliko
pauza od
najmanje 15 minuta) prethodna vonja i odmori tog dana treba da budu
ignorisani u
merenju kasnije vonje i odmora istog dana. Drugim reima, kalkulacija
vonje od 4
sata poinje iynova. Uprkos ovome neprekidna vonja u trajanju od 4 sata
ostaje kao
deo dnevnog limita od 9 sati vonje (koji se moe poveati na 10 sati dva
puta nedeljno).
Sledei primeri pokazuju dopustive obrasce prekoraenja:
4 h 45 min 4 h
Vreme vonje odmor Vreme vonje

1. 1 h 45 min 2 h 15 min 1 h 30 min 4 h

vonja odmor vonja odmor vonja odmor vonja
Primer 4 moe se sprovesti dva puta u toku nedelju dana (videti taku 2.1)
Vea fleksibilnost doputena pomenutom presudom evropskog suda u
odreenim
sluajevima dozvoljava dua kumulativna vremena vonje sa manje vremena
provedenog
u odmorima. Miljenje veine evropskih ministarstava saobraaja je da se, u
interesu
bezbednosti saobraaja da se propisane pauze moraju uzimati kad god je to
mogue.
2.6. PRAVILA ZA DNEVNI PERIOD ODMORA
Voza mora da ima dnevno minimum 11 sati neprekidnog odmora. Ovo moe
biti
reducirano na 9 sati ne vie od tri puta u toku nedelje. Ovo smanjenje
odmora mora biti
reducirano pre kraja sledee nedelje.
Alternativno, 12 satidnevnog odmora moe se iskoristiti u dva ili tri dela, od
kojih
poslednji mora trajati najmanje 8 neprekidnih sati, a svaki mora trajati
najmanje 1 sat.
Primer:
2. 2 h 15 min 2 h 15 min h 15 min 4 h
vonja odmor vonja odmor vonja odmor vonja
3. 1 h 30 min 3 h 15 min 4 h
vonja odmor vonja odmor vonja
4. h 20 min 3 h 25 min h 15 min 3 h 30 min 1 h
vonja odmor vonja odmor vonja odmor vonja odmor vonja
Dnevni period odmora moe se obaviti i u voyilu ukoliko je ono u stanju
mirovanja.
Taka 2.9. objanjava pravila skraenog odmora.

1. 4 h 2 h 2 h 2 h 3 h 8 h 4 h
vonja odmor vonja odmor vonja odmor vonja
1 dnevni period vonje 2 dnevni
period vonje
2. 4 h 3 h 4 h 1 h 1 h 8 h 4 h
vonja odmor vonja odmor vonja odmor vonja
1 dnevni period vonje 2 dnevni
period vonje
3. 4 h 1 h 3 h 2 h 1 h 9 h 4 h
vonja odmor vonja odmor vonja odmor vonja
1 dnevni period vonje 2 dnevni
period vonje
2.7. KOLIKO DUGO MOE VOZA DA BUDE NA DUNOSTI?
Ne postoje vremenska ogranienja dunosti. Ipak, zahtevi koji reguliu dnevni
odmor limitiraju i asove rada vozaa:
Broj
vozaa
Minimalni dnevni period odmora Vreme rada
1 11 neprekidnih sati koji mogu biti smanjeni
na 9 sati tri puta nedeljno i nadoknaeni pre
kraja sledee nedelje
13 sati rada (ukljuujui
odmore) ili do 15 sati rada 3
puta nedeljno
8 neprekidnih sati kada se uzimaju kao jedan
od 2 ili 3 odvojena perioda (minimum 1 sat)
koji ine ukupno 12 sati odmora u toku svakih
24 sata
12 sati rada (ukljuujui
odmore)
> 2 8 neprekidnih sati u bilo kom periodu od 24

sata
22 sata rada (ukljuujui
odmore)
2.8. NEDELJNI PERIOD ODMORA I KADA MORA BITI OBAVLJEN?
Pri korienju nedeljnog dmora, mora se provesti najmanje neprekidnih 45
sati
odmaranja. Ovaj odmor moe biti smanjen na minimum od 36 neprekidnih
sati ako se
primenuje u domicilnom mestu vozila ili vozaa. Ako se primenjuje bilo gde
drugo moe
biti smanjen na minimalnih 24 sata neprekidnog odmora. Svaka redukcija
nedeljnog
odmora mora biti nadoknaena za proputeni period vremena i pridodata
nedeljnom ili
dnevnom odmoru u kontinuiranom periodu do kraja tree nedelje u odnosu
na
posmatranu.
Primer:
45 h
pon uto sre et pet
Nedeljni
period odmora pon uto sre et pet
Nedeljni period odmora moe biti odloen kraja estog dana vonje ukoliko
ukupno vreme vonje u toku prethodnih est dana ne prelazi odgovarajui
dozvoljeni
period vonje.
Nedeljni period odmora koji poinje jedne nedelje i nastavlja se u sledeu
nedelju
moe se raunati za bilo koju od te dve nedelje.
2.9. PRAVILA ZA KORIENJE SKRAENOG ODMORA

Svaki odmor uzet kao kompenzacija za prethodno umaneni dnevni i/ili

nedeljni
odmor mora biti pridodat drugom periodu za odmor koji traje najmanje 8 sati
i trba biti
odobren od rukovodioca voznog parka.
Odmor koji se koristi kao nadoknada umanjenog nedeljnog odmora mora se
iskoristiti jednokratno.
Odmor koji se koristi kao nadoknada za umanjeni dnevni odmor moe se
realizovati kao bilo koja kombinacija u trajanju od najmanje jednog sata:
1.
24
h
21h 36
h
9 h 11+9h 36h 9 h 45h + 21 h 8+9h
PUSPSNPUSPSNPUSPSNPUSPSNPUS

2.
24h 21h 36h 9 h 36h 9 h 45h+21 h+9h+9h
PUSPSNPUSPSNPUSPSNPUSPSNP

=> Umanjenje nedeljnog odmora

2.10. PRAVILA ZA TRANSPORT TRAJEKTOM ILI VOZOM
Ako vozilo deo puta provodi na trajektu ili vozu, sledea pravila dozvoljavaju:
Dnevni period odmora moe biti prekinut, ali samo jednokratno. U tom
sluaju se moraju dodati 2 sata na ukupno vreme odmora.
Ukoliko doe do podele odmora, prvi deo mora biti iskorien pre
ukrcavanja
ili posle prevoza brodom/vozom dok drugi deo moe biti iskorien na brodu/
vozu.
Svaki prekid odmora mora biti to krai i ne vei od 1 sata pre ili posle
ukrcavanja/iskrcavanja ukljuujui i carinske formalnosti.
Za vreme oba dela perioda odmora voza mora imati pristup krevetu.

 Vreme provedeno na brodu/vozu koje se ne tretira kao dnevni odmor moe

se
tretirati kao pauza u vonji.
2.11. PRAVILA ODMORA ZA VOZILA KOJIMA UPRAVLJAJU DVA ILI
VIE VOZAA
Ista pravila vae za vozila kojima upravljaju dva ili vie vozaa osim to za
vreme
svakog perioda od 30 sati svaki voza treba da ima period odmora ne manji
od 8
uzastopnih sati.
Da bi se ovo pravilo primenilo u vozilo mora biti vie od jednog vozaa u
svakom
trenutku. Ukoliko je bilo iz kojih razloga samo jedan voza u vozilu vaie
pravila za
jednog vozaa.
U vielanoj posadi ostali vozai mogu da koriste vreme predvieno za pauze
u
vozilu dok jedan od njih vozi, ove pauze se ne mogu raunati kao dnevni
period odmora.
Primer:
4h 4h 4h 4h 1h 1h 2h 8h
Voza 1 vonja pauza vonja pauza vonja pauza vreme
rada
Dnevni period
odmora
4h 4h 4h 4h 1h 1h 2h 8h
Voza 2 pauza vonj
a
pauza vonj
a
pauza vonj

a
pauza Dnevni period
odmora
2.12. NEPREDVIENI DOGAAJI I VANREDNE SITUACIJE
Rukovodioci voznih parkova moraju da naprave raspored rada na takav nain
da
vozai mogu da ispotuju AETR/EC pravila radnog vremena. Ipak voza zbog
ovih
pravila ne sme da ugrozi bezbednost saobraaja, mora da pronae pogodno
mesto i da
osigura putnike ili robu koju prevozi, pa u takvim sluajevima moe i da
odstupi od
zacrtanih pravila. Tada je obavezan da razloge za takvo postupanje zapie na
poleini
tahografskog listia. Ponovljeno, ovakvi dogaaji mogu indicirati nadlenom
organu da
voza u stvari nije planirao radno vreme tako da obezbedi saglasnost sa
propisanim
pravilima.
Presuda Evropskog suda pravde od 09.11.1995. godine predstavlja koristan
vodi
kako ova pravila mogu biti tumaena. Ova tumaenja se mogu prihvatiti
samo u
sluajevima kada neoekivano postane nemogue da se ispune pravila o
radnim satima.
Planirana prekoraenja radnih sati nisu dozvoljena. Ovo znai da kada doe
do
nepredvienog dogaaja, voza mora da donese odluku da li je neophodno
da se odstupi
od pravila, vodei rauna o bezbednosti (npr. transport tekih tereta ili
opasnih materija)

ili ako dobije nareena nadlenog organa (naprimer ukoliko je transport pod
policijskom
pratnjom).
2.13. KADA SU VOZAI OSLOBOENI EC PRAVILA?
Vozai mogu biti oslobieni ovih pravila kao i pravila o korienju tahografa u
sledeim sluajevima:
Vozila za prevoz robe koja ne prelaze ukupnu dozvoljenu teinu od 3,5t
zajedno sa prikolicom ili poluprikolicom.
Vozila koja ne mogu da razviju brzinu veu od 30 km/h.
Vojna vozila, vozila civilne zatite, vatrogasna i vozila za odravanje
javnog reda.

Komunalna

vozila,

vozila

za

odravanje

puteva,

potanska,

radiotelevizijska
i vozila radio-lokatori.
Vozila slube spasavanja.
Hitna pomo.
Cirkuska vozila i vozila za prevoz vaarske opreme.
Specijalna servisna vozila
Test vozila, nova ili prepravljena vozila koja jo nisu registrovana.
Nekomercijalna vozila u linoj upotrebi.
2.14. KADA JE NEOPHODAN TAHNOGRAF?
Na osnovu evropskih propisa tahograf se mora koristiti za zapis vremena
vonje,
radnog vremena, pauza i perioda odmora.
2.15. ZATO TAHOGRAF MORA BITI IGOSAN?
Tahograf koji se koristi za zapis vremena vonje mora biti propisno kalibrisan
i
igosan od strane akreditovane laboratorije. Calibracija podrazumeva da je
proverena
tanost tahografa i ukoliko je u granicama dozvoljene greke laboratorija
postavlja ig na

za to predviena mesta. Voza mora paljivo da pregleda sve igove pri

prijemu vozila.
2.16. PROVERA TAHOGRAFA I IGOVA
Provera postojanja tahografa i ispravnosti igova je deo periodinog
redovnog
tehnikog pregleda i radi se po pravilniku o tehnikom pregledu.
2.17. KOLIKO ESTO TAHOGRAF TREBA DA BUDE PREGLEDAN?
Prema Metrolokom uputstvu i metrolokim uslovima za korienje
hronotahografa, ovaj ureaj mora biti pregledan i igosan jednom godinje
od strane
akreditovane laboratorije.
2.18. TA URADITI UKOLIKO TAHOGRAF NIJE PUNO ILI UOPTE
KORIEN?
U ovom sluaju je neophodno proveriti da li je tahograf propisno kalibrisan i
da li
je funkcionalno ispravan. igovi ne smju biti stariji od godinu dana.
Takoe svaki voza mora poneti na put dovoljno tahografskih listia
najmanje
po 1 za svakih 24 sata koje treba provesti na putu, kao i izvesnu koliinu
rezervnih listia,
na primer 33-50%.
Tahograf ugraen u vozilo koje ne podlee obavezi posedovanja ovog
instrumenta
po EC pravilima, mora takoe biti uredno kalibrisan i igosan ak i kad slui
samo kao
brzinomer u vozilu.
2.19. TA URADITI U SLUAJU KVARA, LOMA ILI OTEENJA
TAHOGRAFA ILI IGOVA
Ukoliko se primeti bilo kakva neispravnost tahografa, ona mora biti
otklonjena to

je pre mogue iskljuivo u ovlaenom servisu. Ukoliko se vozilo ne moe

vratiti u svoju
bazu u okviru nedelje u kojoj se dogodio kvar ili otkrivena neispravnost,
popravka se
mora obaviti na putu.
Neophodno je proveriti da li je serviser ovlaen za tu delatnost od strane
proizvoaa tahografa. U veini zemalja se pored ovog ovlaenja od
servisera zahteva i
usvojen kvalitet ISO 9002, dok serviseri koji ne ispunjavaju ove uslove mogu
da urade
samo sitnije popravke.
Za vreme dok se tahograf ne popravi voza je duan da manuelno belei
podatke
o radnom vremenu na privremenom listii koji mora da pripoji ostalim
listiima.
Iako je ovo u skladu sa EC pravilima nije preporuljivo poeti ili nastaviti
putovanje na teritoriji strane zemlje sa neispravnim tahografom (ak i kad se
manuelni
zapisi uredno vode). Veina zemalja nee dozvoliti ulaz ovakvih vozila na
svoju teritoriju
poto njihova domaa zakonska regulativa zahteva ispravan sistem.
2.20. IZDAVANJE TAHOGRAFSKIH LISTIA
Poslodavac je duan da snabde vozaa homologovanim tahografskim
listiima
ija je upotreba dozvoljena u tipu tahografa koji se nalazi u vozilu. Takoe je
duan da
vozau izda i izvesnu koliinu rezervnih listia za sluaj da neki od njih budu
oteeni ili
oduzeti od strane ovlaenog lica.
2.21.KORIENJE TAHOGRAFSKOG ZAPISA

Prljavi ili oteeni tahografski listie se ne smeju koristiti. Ukoliko se oteti

listi
koji ima zapis na sebi, mora se upotrebiti novi koji e biti kasnije zakaen za
oteeni.
Svaki voza mora ispuniti sledee podatke na tahografski listi:
Prezime i ime (ispunjava se pre polaska na put).
Datum i mesto gde korienje listia poinje (pre polaska) i zavrava
(posle dolaska).
Registarski broj vozila koje se vozi za vreme korienja listia (mora biti
upisano pre odlaska na novo vozilo).
Stanje odometra na startu prvog putovanja i na kraju zadnjeg putovanja
(ukoliko doe do promene vozila u toku radnog dana mora se upisati ne
samo broj registarske tablice ve i vreme promene vozila).
Vreme svake promene vozila.
2.22. BELEENJE VREMENA VONJE, RADA I ODMORA
Beleenje poinje istog trenutka kad se listi postavi u tahograf. Vozai
moraju da
proverava rad tahografa sve vreme dok su u vozilu. Oni moraju da obezbede
da vreme
koje je upisano na listi bude zvanino vreme zemlje u kojoj je vozilo
registrovano.
Takoe moraju da koriste preklopnik na tahografu tako da vremena prikazana
u nastavku
moraju biti zapisana odvojeno i jasno na listiu:
2.23. BELEENJE DNEVNOG PERIODA ODMORA
Kad listi bilo iz kojih razloga ne moe biti ostavljen u tahografu za vreme
dnevnog odmora vozai su duni da rukom upiu podatke, na primer start VO
18.30, kraj
VO 06.30 (VO = vreme odmora)
2.24. BELEENJE RADA VAN VOZILA
Ako voza obavlja neki posao van vozila, a bilo iz kojih razloga ne moe da

ostavi listi u tahografu duan je da rukom upie podatke o vremenu rada

van vozila na
listiu, na primer RVV 09.15 10.20 (RVV = rad van vozila)
2.25. RAD VAN PLANIRANOG ILI VONJA VAN PUTA
Ovakav rad se moe runo zapisati na listiu kao Drugi poslovi ili Vonja
van puta, na primer VVP 11.15 12.15 (VVP = vonja van puta). Na nekim
modelima
tahografa prekida moe biti postavljen u poloaj drugi poslovi
2.26. RUNO UPISIVANJE PODATAKA NA TAHOGRAFSKOM
LISTIU
Ako listi ima predvieno mesto za manuelni upis, obino na poleini, na tom
mestu se moraju vriti upisi rukom. Ali runi upis se moe uraditi i bilo gde
na listiu gde
ima slobodnog prostora i gde taj upis ne oteuje druge zapise.
2.27. TA SE DOGAA SA DANIMA KAD VOZA NE VOZI?
Za meunarodna putovanja preporuuje se da prilaganje blanko listia za
dane kad
voza nije vozio. Ukoliko se putuje kroz Francisku ili Belgiju neophodno je
nositi
overeno pismo od poslodavca koje pokriva dane kada se ne vozi.
2.28. PRAVILA ZA UVANJE LISTIA
Vozai moraju sa sobom da nose tahografske listie za tekuu nedelju i za
poslednji dan prethodne nedelje. Vozai moraju da predaju ispunjene listie
poslodavcu u
roku od 21 dana.
Poslodavac mora:
da proveri da li su mu vozai predali tahografe listie u roku od 21 dana;
da uva sve listie najmanje jednu godinu nakon upotrebe;
da proveri da li su prekrene norme o radnom vremenu, a ukoliko jesu da
preduzme mere da se isto ne ponovi;
da omogui uvid u sve listie stare do godinu dana nadlenom dravnom

organu;
Poslodavac i voza su duni da daju na uvid zahtevane taho listie na zahtev
nadlenog organa.
2.29. TA VOZA TREBA DA URADI UKOLIKO MU NADLENI
ORGAN ZADRI TAHOGRAFSKI LISTI?
Ako nadleni organ zadri tahografski listi, voza treba da od navedenog
zatrai
odobrenje da zameni zadrani listi, koji mora biti postavljen u tahograf pre
nastavka
putovanja, sa imenom slubenika koji je zadrao listi, njegovim telefonskim
brojem i
brojem zadranih listia. Alternativno, slubenik koji je zadrao listi moe da
izda
potvrdu sa istim podacim. Voza mora da nosi rezervne listie.