Fizika

Doc. dr Nikola Cvetanović

k bi t 011
kabinet

Važnost fizike za tehniku

Φυσιζ – fizis Grčki, priroda

• Većina tehničkih problema su u suštini fizički

Fizika vas uči veštinama potrebnim za inžinjere:

– kako se realni problemi analiziraju i rešavaju
– razumevanje odnosa uzrok → posledica
– veličine i jedinice

1
 Fizika
Materija postoji u prostoru i vremenu i nalazi se u procesu
neprekidnog kretanja i promena
•Materija se pojavljuje u dva oblika:
-supstanca
supstanca (molekuli,
(molekuli atomi
atomi, elementarne čestice)
-polje (gravitaciono, elektromagnetno, ....) - još uvek
nedovoljno ispitano!

•Zakon održanja materije (stara Grčka): Materija se ne može

uništiti, niti iz ničega stvoriti, ona može samo da se menja i da
prelazi
l i izi jednog
j d oblika
blik u drugi.
d i

Za izučavanje kompleksnih fizičkih sistema se koriste fizički

modeli – analogija sa nečim što je nama blisko.

Kratak pregled razvoja fizike

• Fizika do početka XX veka (1900 god.)
-klasična mehanika, termodinamika, elektrodinamika
(izučavaju se uglavnom “spora” i “velika” tela)
-razvoj
razvoj diferencijalnog i integralnog računa
(Njutn, Lajbnic)

Isaac Newton (1642-1727)

•Razvoj moderne fizike početkom XX veka

- specijalna teorija relativnosti (fizika “brzih tela”)
- kvantna mehanika (fizika “malih tela” - Bor, Plank, Šredinger,
Hajzenber...) Razvoj tehnike (naizmenične struje, telekomunikacije,
računari, nuklearna tehnika...)

2
 Fizičke veličine
Fizičkim veličinama se opisuju svojstva fizičkih objekata, polja,
procesa i pojava u prirodi.

Fizičke veličine mogu biti:

•Skalarne fizičke veličine - veličine su potpuno određene

svojom brojnom vrednošću. Primeri: vreme, masa, dužina itd.
•Vektorske fizičke veličine - veličine definisane intenzitetom
ppravcem i smerom. Primeri: brzina, ubrzanje,
j sila, itd.
v

•Tenzorske fizičke veličine su određene sa više od tri nezavisna

parametra
Primeri: tenzor inercije, tenzor deformacije itd.

Fizika i merenja
Zakoni fizike uspostavljaju veze (relacije) između fizičkih
veličina. Zapisuju se matematičkim formulama u kojima
figurišu fizičke veličine.
• Matematika
M t tik – jezik
j ik i logika
l ik fizike.
fi ik
• Fizika je eksperimentalna nauka: kada se izmeri neka
fizička veličina potrebno je rezultat napisati u obliku koji
će moći svi da razumeju (broj i jedinica).
• Konzistentnost i reproduktabilnost je ključna za fizička
merenja.
merenja
• Merenje je upoređivanje neke veličine sa unapred zadatom
merom za tu fizičku veličinu tj. jedinicom.
• Svako merenje nosi određenu grešku tj. neodređenost.

3
Standardi i sistem jedinica
• Uvode se standardi fizičkih veličina (standard dužine, mase,
vremena)
- laka i pouzdana reprodukcija merenja
- lako dostupni
Etalon (standard, jedinica mere) je unapred strogo definisana
količina neke fizičke veličine

• 1960. godine je na međunarodnom nivou ustanovljen

jedinstveni sistem fizičkih jedinica, tzv. SI sistem (Sistem
International – međunarodni sistem jedinica)
jedinica), koji sadrži 7
osnovnih fizičkih veličina i njihovih jedinica.

• Merne jedinice svih drugih fizičkih veličina se mogu

izraziti preko osnovnih jedinica.

Prikazivanje fizičke veličine:

A={A}[A]
Brojna Merna
Fizička
vrednost jedinica
veličina

Primeri:
m  5 kg
 

F  100 N

4
 Fizičke veličine - SI sistem jedinica
Osnovne fizičke veličine
Fizička veličina Oznaka Naziv Oznaka
jedinice jedinice
Masa m Kilogram kg
Dužina l Metar m
Vreme t Sekunda s
Temperatura T Kelvin K
Jačina električne I Amper A
struje
Jačina svetlosti J Kandela cd
Količina n Mol mol
supstance

Izvedene jedinice SI sistema

• Izvedene merne jedinice SI se obrazuju od naziva i

oznaka osnovnih jedinica na osnovu algebarskih izraza
upotrebom
b matematičkih
i kih simbola
i b l množenja j i deljenja
d lj j
• Izvedene jedinice mogu biti:
-Jedinice izražene preko osnovnih jedinica:
Primeri: površina (m2), brzina (m/s), gustina (kg/m3 ) itd.

-Jedinice koje imaju specijalne nazive i simbole (obično

dobijaju ime u čast velikih naučnika koji su dali značajan
doprinos izučavanju konkretne fizičke veličine)
Primeri: N (Njutn), Pa (Paskal), T (Tesla) itd.

5
 Fizičke veličine – umnošci jedinica
Jedinice fizičkih veličina se vrlo često ne koriste u svom
osnovnom obliku, već višestruko umanjene ili uvećane.
Milimetar ili nanosekunda su jedinice koje sadrže prefikse
mili-, nano- , a predstavljaju umnoške osnovne jedinice (metar,
sekunda) zasnovane na različitim eksponentima broja 10.

Nano nauke Struktura Materije

109 m Atomska fizika
1010 m
Nuklearna fizika

Materija 1014 m Fizika visokih

energija
Molekul
 1015 m
Atom Jezgro atoma Kvarkovi
Hadron

Fizičke jedinice - dekadni umnošci

Red Prefiks Oznaka Red Prefiks Oznaka
veličine veličine
10-1 deci- d 101 deka- d
10-2 centi- c 102 hekto- h

10-3 mili- m 103 kilo- k

10-6 mikro- μ 106 mega- M

10-9 nano- n 109 giga- G
10-12 piko- p 1012 tera- T

10-15
15 femto- f 1015 peto- P

10-18 ato- a 1018 eksa- E

10-21 zepto- z 1021 zeta- Z

10-24 jokto- y 1024 jota- Y

6
 • Primer : merenje dužine i greška merenja

cm

l = (5,0 ± 0,1) cm ili

l = (50 ± 1) mm

l = (6,5 ± 0,1) mm

Greška je često određena veličinom podeoka na instrumentu

kojim merimo.