Univerzitet u Beogradu – Građevinski fakultet

www.grf.bg.ac.rs

Studijski program: GRAĐEVINARSTVO

Godina/Semestar: I godina / I semestar

Naziv predmeta (šifra): TEHNIČKA FIZIKA (B2O1TF)

Nastavnik: Goran Todorović

Beograd, 2021.
Sva autorska prava autora prezentacije i/ili video snimaka su zaštićena. Snimak ili prezentacija se mogu koristiti samo za nastavu na daljinu studenta Građevinskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu u školskoj 2021/2022. i ne mogu se koristiti za druge svrhe bez pismene saglasnosti autora materijala.
Tehnička fizika (b2o1tf, 6ESPB bodova)
Uslov za polaganje ispita: urađene lab. vežbe i overen Praktikum

Kolokvijumi: teorijski i računski

Teorijski-T1 (I polovina gradiva). Polaže se okvirno sredinom decembra. 10 pitanja (1h).

Računski-R1 (I polovina gradiva). Polaže se okvirno sredinom decembra. 4 zadatka (2h).
Popravni kolokvijumi: I-krajem decembra, II-druga polovina maja, III-sredina avgusta

Ispit: teorijski i računski deo.

Teorijski deo ispita T2 (II polovina gradiva), 10 pitanja (1h).

Računski deo ispita R2(II polovina gradiva), 4 zadatka (2h).

Ocenjivanje: T1, T2, R1, R2 poeni (0-10). Kolokvijum ili ispitni deo su položeni ako je broj poena >=5.

Položen kolokvijum T1 ili R1 kao i ispitni deo T2 i R2 važe do kraja tekuće školske godine.
Student je položio ispit ako je položio T1+T2+R1+R2.
Student može da izađe na ispit i polaže T2 i R2 iako nije položio T1 i/ili R1.
Finalna ocena: O=Int[(T1+T2+R1+R2)/4]+1.

Laboratorijske vežbe: Zavod za fiziku, Ruzveltova 1a. 5 vežbi. Završavaju se 8.11.2021.

Računske vežbe: sale 110 i 113. Počinju od ponedeljka 15.11.

Konsultacije: v. prof. Goran Todorović, kabinet 335, radnim danima od 13-14h.

Email: todor@grf.bg.ac.rs; grfizika@rcub.bg.ac.rs;

Site Kabineta za fiziku: www.afrodita.rcub.bg.ac.rs/ ~grfizika

1. MERENJA U FIZICI I OSNOVNE VELIČINE

1.1 Pojam merenja u fizici

Fizika je teorijska i eksperimentalna nauka. U eksperimentima se u posebno osmišljenim uslovima

posmatra neka pojava i vrlo često vrše merenja. Grana fizike koja se bavi problemom merenja se naziva
Metrologija. Merenja se izvode mernim instrumentima. Izmeriti neku fizičku veličinu znači uporediti je sa
standardom za tu veličinu. Drugim rečima sve fizičke veličine izražavamo u njihovim jedinicama gde je jedinica
standard te veličine. U fizici postoji 7 osnovnih fizičkih veličina i njihovih standarda. Prilikom merenja nas interesuje
izmerena vrednost, ali od istog značaja je i merna nesigurnost. Preko nje definišemo interval vrednosti u kome se
nalazila veličina u trenutku merenja. Ako se pažljivije razmotri problem merenja možemo zaključiti da tačna
vrednost merenja i ne postoji. Naime vrednosti svih fizičkih veličina fluktuiraju oko srednje vrednosti u vremenu
velikom brzinom. To je posledica haotičnog kretanja atoma i molekula. Čak i pri kretanju čestice kroz vakuum
postoje uzajamna dejstva slučajne prirode (tzv. kvantne fluktuacije vakuuma). Dakle najviše što možemo očekivati
od nekog merenja je određivanje intervala vrednosti u kome se fizička veličina nalazila u trenutku merenja. Postoje
fizički principi koji određuju granice intervala ispod kojih nije moguće ići. Tako, na primer, u domenu elementarnih
čestica položaj i brzina se ne mogu istovremeno meriti sa proizvoljnom tačnošću, već su isti proizvod mernih
nesugurnosti reda veličine Plankove konstante (Hajzenbergov princip neodređenosti). Najtačnije fizičke teorije
danas daju samo verovatnoću da će u datim okolnostima neka fizička veličina imati vrednost u određenom
intervalu.
Za ilustraciju nepostojanja tačne vrednosti merenja zamislimo eksperiment u kome treba izmeriti dužinu
nekog tela lenjirom. Telo je sastavljeno od atoma koji se stalno kreću, u ovom slučaju osciluju oko ravnotežnih
položaja. Zbog toga, gledano preko dimenzija atoma, i dimenzije tela se menjaju iz trena u tren vrlo velikom
brzinom. I ne samo to, sam merni istrument, u ovom slučaju merni lenjir, je takođe sastavljen od atoma koji se isto
ponašaju. Jasno je da nije moguće izvršiti smisleno merenje sa velikom tačnosti. Slično je i sa merenjem pritiska
gasova koji nastaje udarima atoma u zidove suda. Broj udara fluktuira zbog haotičnog kretanja atoma pa i sam
pritisak. Osmišljavanje drugih tačnijih načina merenja će davati bolje rezulatate ali postoji teorijski i praktični limit
definisan Hajzenbergovim principom. Mi ipak u realnom svetu operišemo brojnim vrednostima za koje usvajamo da
su tačne i predstavljaju vrednosti fizičkih veličina. One su u najboljem slučaju njihove srednje vrednosti. Više o
problemu merenja i grešaka će biti u narednim poglavljima.

1.2 Osnovne fizičke veličine

Preko sedam osnovnih fizičkih veličina izražavaju se i ostale izvedene veličine. Osnovne fizičke veličine,
njihove jedinice i oznake su:

Dužina, metar, [m]

Masa, kilogram, [kg]
Vreme, sekund, [s]
Temperatura, Kelvin, [K]
Količina supstance, [mol]
Jačina električne struje, Amper, [A]
Jačina svetlosti, kandela, [cd]

Fizičke veličine se dele na skalarne i vektorske. Vektorske imaju definisanu jačinu (intenzitet), pravac i
smer. Pravac se definiše pravom kojoj vektor pripada a smer je orijentacija na njoj. Skalarne veličine su potpuno
definisane samo jačinom. Primer vektorske veličine je sila koju u potpunosti poznajemo ako znamo njen intenzitet,
pravac i smer dejstva. Temperatura i električna struja su primeri skalarnih veličina koje su potpuno određene
svojom intenzitetom.
2. OBRADA, PRIKAZIVANJE REZULTATA MERENJA I ODREĐIVANJE MERNE NESIGURNOSTI

2.1 Pojam apsolutne i relativne greške

Kada se u praksi vrši ponavljanje merenja jedne veličine x na isti način n-puta dobija se skup izmerenih
vrednosti koje se mogu obeležiti sa x i gde je i-redni broj izvršenog merenja. Ovakav skup rezultata ima najviše
nekoliko desetina članova i naziva se uzorak.
Srednja vrednost uzorka xs se određuje na osnovu izraza
1 n
x   xi (1)
n i 1
tj. sumiranjem svih dobijenih rezultata i deljenjem sa brojem merenja.
U praksi se kao konačan rezultat merenja uzima srednja vrednost uzorka. Ako je za merenu veličinu
poznata njena tačna, odnosno uslovno tačna vrednost xt, dobijena merenjem etalonskim instrumentom, greška ili
apsolutna greška merenja te veličine se određuje kao razlika srednje vrednosti uzorka i uslovno tačne vrednosti
  x  xt (2)
Relativna greška merenja se definiše kao odnos apsolutne greške i uslovno tačne vrednosti tj.
 x  xt
r   (3)
xt xt
2.2 Tačnost, ponovljivost i reproduktivnost merenja

Često se u opisu rezultata, merne metode ili instrumenta, koriste izrazi tačnost, preciznost, ponovljivost,
reproduktivnost i treba ih razlikovati.
Tačnost predstavlja bliskost slaganja rezultata merenja, što je najčešće srednja vrednost, i uslovno tačne
vrednosti. Što je relativna greška merenja manja to je i tačnost veća.
Nekada se pojam preciznost pogrešno koristi umesto tačnosti,.
Preciznost merenja se nekada koristila kao osobina za merenja čiji pojedinačni rezultati malo odstupaju od
srednje vrednosti tj. ponovljivi su. Termin preciznost se ne preporučuje za upotrebu, već se umesto njega koriste
termini ponovljivost i reproduktivnost.
Ponovljivost merenja se koristi za seriju merenja izvršenih pod istim uslovima, tako što je korišćen isti
merni postupak, isti instrumenti, isto mesto i ponavljanje merenja je izvršeno u kratkom vremenskom periodu.
Reproduktivnost rezultata se određuje kod ponovljenih merenja iste veličine, ali je serija obavljena u
promenljivim uslovima, što podrazumeva da su merenja obavljana različitim postupcima, različitim mernim
instrumentima, upotrebom različiih etalona i mesta merenja i da je serija merenja obavljena u dužem vremenskom
intervalu. Reproduktivnost se izražava preko relativnog standardnog odstupanja ovako dobijene serije rezultata
merenja.

3. ODREĐIVANJE GREŠKE KOD MERENJA INDIREKTNO MERENIH VELIČINA

Veliki broj veličina se ne može izmeriti direktno tj. korišćenjem uređaja koji meri baš tu veličinu. Vrednosti
ovih veličina se izračunavaju pomoću izraza koji ih povezuju sa drugim fizičkim veličinama koje mogu da se mere
direktno. Tako na primer, Jangov modul elastičnosti žice Ey, može se odrediti merenjem dužine žice  , prečnika
žice d, izduženja  i mase tegova m, kojima istežemo žicu, i izračunati korišćenjem izraza
4m g 
Ey   , (4)
d 2 
u kom je g-gravitaciono ubrzanje. Ako su nam poznate merne nesigurnosti učinjene pri merenju dužine žice  ,
prečnika d , izduženja žice  (  ) i mase tegova m , onda se pitamo sa kolikom mernom nesigurnošću
određujemo E y preko izraza (4), tj. koliko iznosi E y .
 4  m  g 
Odmah treba reći da E y   .
 (d ) 2 ()
Za određivanje E y moramo uočiti da je E y funkcija veličina m, , d i  , tj: E y  f (m, , d , )
Ako parametri m, , d i  promene vrednosti za m, , d i () pitamo se dakle za koliko se promenila
vrednost za E y . Odgovor na ovo pitanje je poznat u matematici:

E y E y E y E y
E y   m     d    , (5)
m  d  ()
E y E y E y E y
gde su , , i prvi izvodi izraza (4) po masi m , dužini  , prečniku d i izduženju  redom.
m  d 
E y   4m g   4 g 
Izvodi su:     
m m  d 2   d 2 
E y   4m g   4m g 1
    
   d 2   d 2 
E y
d

  4m g    2 4m g 
  
d  d 2   d 3 


   1   2
 
3  2
 d  2   d d  2d  3 
 d  d 
E y


  4  m  g   1 4  m  g  
  
  d 2    2 d 2
   1   1
 2

1 
         1  2 
 
  

Zamenom izvoda u izraz (5) dobijamo formulu za mernu nesigurnost veličine E y :

4 g  4m g 1  2 4m g 1 4  m  g  
E y    m      3 d  2   .
d 
2
d 2
 d   d 2

Ovaj izraz je prilično složen i može se uprostiti ako se E y izrazi u procentima u odnosu na E y , tj. oformi količnik
4 g  4m g 1  2 4m g 1 4  m  g  
E y E y   m    d  
 m  d 
 d   d    d 2
2 2 3 2
:  d   2  ,
Ey Ey 4m g  4m g  4m g  4m g  m  d ()
   
d 2  d 2  d 2  d 2 
E y m  d 
dakle,   2  (5)
Ey m  d ()
Merne nesigurnosti m, , d i () su posledica konačne preciznosti mernih instrumenata kojima se mere ove
veličine. Merna nesigurnost predstavlja jedan interval u kojem se nalazi uslovno tačna vrednost (na pr.
12,52±0,01, interval Δ=±0,01 ). Pošto Δ može biti pozitivno ili negativno, to izraz (5) moža da ima više vrednosti u
zavisnosti od znaka m, , d i () . Zato se za mernu nesigurnost uvek usvaja njena maksimalna moguća
vrednost, tj. kada su m, , d i () svi pozitivni. Uvodi se pojam MAKSIMALNE RELATIVNE GREŠKE MERENJA
za E y kao:

E y m  d ()
 max    2 
Ey m  d 
max
 E y
Maksimalne apsolutne greške E y i maksimalne relativne greške predstavljaju gornju granicu greške,
max Ey
max
pri čemu stvarna greška i stvarna relativna greška jednog konkretnog merenja su manje. Sada možemo da
iskažemo merenu vrednost za E y na sleći način: E y   max , gde je  max maksimalna procentualna greška
merenja. (20,5·1010Pa±8,2%)

4. GRAFIČKO PREDSTAVLJANJE REZULTATA MERENJA

4.1 Osnovni pojmovi grafičkog predstavljanja

Fizičke veličine su funkcija nekih druguih fizičkih veličina. Često je potrebno predstaviti fizičku veličinu kao
funkciju neke druge fizičke veličine. Ova zavisnost se najpreglednije predstavlja pomoću grafika. Pri konstruisanju
grafika treba obratiti pažnju na sledeće pojedinosti:

1. x i y ose grafika treba označiti odgovarajućim simbolima za merene fizičke veličine (potrebno je i naznačiti
i njihove jedinice u kojima su izražene)
2. Maksimalne obeležene vrednosti na osama grafika treba da budu veće od maksimalnih izmerenih
vrednosti fizičkih veličina.
3. Ako su maksimalne vrednosti izmerenih veličina brojno velike ili brojno male, radi preglednijeg
predstavljanja, ose grafika treba skalirati odgovarajućim faktorom (redom veličine, na pr. osa dužine L
prikazana u milimetrima: L·10-3).
4. Podeoci na osama grafika treba da budu ekvidistantni.
5. Razmera na osama grafika po mogućnosti treba da bude izabrana tako da je moguće predstaviti sve
sigurne cifre izmerenih podataka.

Posle usvajanja razmere i podele na osama grafika unose se rezultati merenja kao odgovarajuće tačke u
koordinatnom sistemu sa koordinatama koje odgovaraju izmerenim fizičkim veličinama. Na slikama 4-1 i 4-2 je
grafički prikazana zavisnost između dve fizičke veličina za linearan i nelinearan slučaj respektivno uz korišćenje
gornjih pravila. Ako su poznate merne nesigurnosti (tipa A ili B) koje odgovaraju merenim veličinama, u okolini
svake unete tačke na grafiku treba nacrtati male pravougaonike čije su stranice jednake mernim nesigurnostima u
odgovarajućim pravcima osa x i y kao što je prikazano na slikama 4-1 i 4-2. Svaki pravougaonik u tom slučaju
predstavlja oblast u kojoj se nalaze izmerene veličine sa određenom mernom sigurnošću. Kriva koja grafički
predstavlja zavisnost između merenih fizičkih veličina ne mora da prolazi kroz sve tačke dobijene merenjem, ali
zato mora da prolazi kroz sve ucrtane pravougaonike kao što je ilustrovano na slikama 4-1 i 4-2.

s [m] P [Pa] X 105

300 1
o o
o
0.75
200
o Δs o ΔP
o 0.5
100 o Δt
o Δt
0.25 o
t[s] o
t [°C]
2 4 6 8 10
60 70 80 90 100
 Slika 4-1 Slika 4-2

4.2 Određivanje optimalne prave

Mnogi fizički zakoni utvrđuju linearnu zavisnosti između dve ili više fizičkih veličina. Izmerene vrednosti
fizičkih veličina uvek sadrže i merne nesigurnosti koje su po pravilu slučajne. Kao posledica toga izmerene veličine
prikazane grafički će odstupati od prave linije.

Na osnovu izmerenih vrednosti (xi,yi) dobijenih za dve linearno zavisne fizičke veličine x i y moguće je
odrediti tzv.optimalnu pravu.

Optimalna prava se definiše kao prava kod koje je suma kvadrata odstupanja izmerenih vrednosti (xi,yi) od
pomenute prave minimalna.

y
yi o
o
i
30  i  axi  b  yi (28)

20 o
N N
E    i2  axi  b  yi   min
2
o o
10 i 1 i 1
xi x
1 2 3 4 5

Uslov da gornji izraz, kao funkcija parametara a i b, ima minimalnu vrednost je da izvodi od E po a i b budu
jednaki nuli tj.:
E N
 N
 N

a
0  a axi  b  yi 2  2 axi  b  yi   a (axi )  2 axi  b  yi  xi  0
i 1 i 1 i 1

E N
 N N NN N
0  b i ax  b  y 2
 2 i ax  b  y   2 ax  y 
 i i   i  yi  2 Nb  0
 2 b  2 ax  2
b
i i
i 1 i 1 i 1 i 1 i 1 i 1

Koristeći gornju relaciju dolazimo do sledećeg sistema od dve linearne jednačine po nepoznatim parametrima a i b:
N N N
a   xi2  b   xi   xi  yi
i 1 i 1 i 1

N N N
1
a   xi  b  N   yi / (  xi )
i 1 i 1 N i 1
Rešavanjem gornjeg sistema jednačina po parametrima a i b dobijamo sledeće relacije:
N N N N N N N
N   xi  yi  xi   yi  yi   xi2   xi   xi  yi
i 1 i 1 i 1 i 1
a i 1 i 1 i 1
2
b 2
N
N  N
 N 
N   xi2    xi  N   xi2    xi 
i 1  i 1  i 1  i 1 
Parametar a u gornjoj relaciji se naziva koeficijent pravca optimalne prave, tj. a  tg , gde je  ugao koji
optimalna prava gradi sa pozitivnim smerom x -ose. Parametar b naziva slobodni član.

y
o
Greška k-tog merenja
yk
o
o
Težište sistema tačaka
o Δy
Optimalna prava
o
o

α Δx
o
b
x
xk

Slika 4.2 Optimalna prava

 1. BRZINA TALASA U TEČNOSTIMA

U ovoj lekciji izvodimo izraz za brzinu prostiranja mehaničkih talasa (zvuka) unutar tečnosti. Unutar tečnosti
mogu da se prostiru samo longitudinalni talasi jer za prostiranje transverzalnih talasa sredina mora da može da
se deformiše tangencijalnim naponima. Raspored atoma (molekula) tečnosti je sličan strukturi čvrstih tela ali sile
koje deluju između njih su znatno slabije i spadaju u tip međumolekularnih sila, kao što je vodonična veza, van
der Wallsova ili Londonova. Zbog toga u tečnostima je moguće makroskopsko kretanje molekula, odnosno
tečenje tečnosti. Zbog toga tečnosti se ne mogu deformisati tangencijalnim naponima i zbog toga unutar
tečnosti se ne mogu prostirati transverzalni talasi. Sve tečnosti imaju osobinu male stišljivosti, tj. tečnosti pod
dejstvom pritiska mogu da manjaju zapreminu u malom iznosu. Upravo ova osobina predstavlja elastično
svojstvo tečnosti koje omogućava prostiranje longitudinalnih talasa.
Zanimljivo je da se na površini tečnosti mogu da formiraju i prostiru transverzalni talasi, ali oni nisu posledica
dejstva tangencijalnih napona već sile gravitacije i sila površinskog napona tečnosti.
Posmatramo homogenu tečnost gustine  unutar koje se prostire mehanički talas duž x ose. Talas unutar
tečnosti nastaje kada izvor zvuka svojim kretanjem proizvodi promenu pritiska u neposrednoj okolini koja se
dalje prenosi od izvora zbog pomenute stišljivosti tečnosti. Zbog toga duž x ose na nekim mestima se javlja
lokalno približavanje molekula, tj. povećanje gustine i pritiska, a na drugim lokalno udaljavanje, tj. smanjenje
gustine i pritiska. Dakle duž pravca prostiranja talasa dolazi do pojave sabijanja i razvlačenja delića tečnosti.
Dakle, talas ima dvojako dejstvo na tečnost:

1. deformiše deliće tečnosti (menja lokalnu gustinu i pritisak )

2. pomera deliće tečnosti duž pravca prostiranja

1. Analiza deformacije delića tečnosti izazvane talasom

Posmatramo jedan mali delić tečnosti konačnih dimenzija na koji nailazi talas koji se prostire duž x-ose. Na
Slici 1. (a) je prikazan delić pre nailaska talasa i u proizvoljnom trenutku posle nailaska talasa, Slika 1. (b), kao i
geometrijski oblik talasa Slika 1.(c). Sa S je označena površina delića normalno na pravac prostiranja talasa.
Pomeranja delića tečnosti na mestu x su označena sa y (x ) a na mesti x  x sa y ( x  x) .
Talas najopštije izaziva različito pomeranja molekula na površini leve i desne ivice delića što zavisi od veličine
izabranog delića i oblika talasa (vidi Sliku 1.(c)) usled čega se delić pomera i menja dužinu (deformiše se).

pre nailaska talasa

(a) S
x delić
x x+Δx tečnosti
(c) y(x)
posle
posle nailaska talasa y(x+Δx)
pre
(b) x S y(x)
x
x+y(x) x+Δx+y(x+Δx) x x+Δx x
y(x) y(x+Δx)

Slika 1. (a) delić tečnosti pre nailaska talas;

(b) pomeren i deformisan delićx posle nailaska talasa;
(c) geometrijski oblik talasa y(x) i predstavlja pomeranje čestica na mestu x.
y(x)-pomeranje leve ivice delića; y(x+Δx)–pomeranje desne ivice delića
Pre nailaska talasa posmatrani delić tečnosti je imao zapreminu:

V0  S  x (1)

Posle nailaska talasa V  S  [ x  x  y ( x  x)  ( x  y ( x))]  S  [x  y ( x  x)  y ( x)] . Promena zapremine
delića je:
V  V  V0  S  [ y( x  x)  y( x)] . (2)

Pošto je tečnost stišljiva, možemo da primenimo Hook-ov zakon na posmatrani delić:

V
  EV , (3)
V0

gde je  normalni napon koji deformiše delić a EV moduo stišljivosti tečnosti. Zamenom izraza (1) i (2) u Hook-
ov zakon imamo:
F y ( x  x)  y ( x)
   EV , (4)
S x

gde je F elastična sila koja vrši deformaciju delića dejstvom na površinu S . Izraz za elastičnu silu deformacije je:

y ( x  x)  y ( x)
F  SEV . (5)
x
Izraz za silu (5) zavisi od dužine x izabranog delića, što nije dobro ako želimo izraz za silu koji ne zavisi od
izbora dimenzija delića. To se može postići ako uzmemo da dužina delića teži nuli, tj. x  0 što je prikazano na
Slici 2. Tada posmatrani delić postaje materijalna tačka a izraz za silu (5) predstavlja silu u toj tački. Pošto je izbor
položaja materijalne tačke proizvoljan, to znači da će izraz za silu važiti za svaku taču x ose.

V0=SΔx dV=Sdx

x0

S S
x x
x
x+Δx0 dx x+dx x
Δx

Slika 2. Kada Δx0, dužina delića je beskonačno mala i iznosi dx, tj. Δx=dx, Δx0.

x x
Elastična sila na beskonačno mali delić, na osnovu izraza (5) je:

y ( x  x)  y ( x) y dy
F  SEV lim  SEV lim  SEV ,
x0 x x0 x dx

gde je sa  y označena razlika pomeranja desne i leve ivice, sa dy razlika pomeranja desne i leve ivice
dy
beskonačno malog delića i sa dx dužina beskonačno malog delića. Matematički, količnik predstavlja prvi
dx
izvod funkcije y (x ) po promenljivoj x . Dakle elastična sila je srazmerna izvodu talasa po koordinati x i deluje u
tački sa koordinatom x :
dy
F ( x)  SEV . (6)
dx
Ovim je završena analiza deformacije sredine.
 2. Analiza pomeranja delića tečnosti izazvana talasom

Ponovo posmatramo delić tečnosti konačnih dimenzija i uočavamo elastične sile koji deluju na poprečnim
presecima sa leve i desne strane, tj. F (x) i F ( x  x) koji su prikazanina Slici 3. Do pomeranja delića u talasu
dolazi jer postoji razlika između ovih sila. Sile su najopštije različite jer, prema izrazu (2), sila je srazmerna izvodu
talasa y (x ) po koordinati x a ovi izvodi u tačkama x i x  x nisu najopštije jednaki (nagibi tangenti na krivu
talasa y (x ) u x i x  x su različiti; u matematici, tangens nagibnog ugla tangente krive prema pozitivnom
smeru x -ose je jednak prvom izvodu krive u tački dodira tangente i krive).
V=SΔx
F (x) F ( x  x)
S
x
x x+Δx

Slika 3. Sile koje izazivaju pomeranje delića tečnosti u talasu

x
Rezultujuća sila koja pomera posmatrani delić na Slici 3 je jednaka razlici sila koje deluju na delić:

dy dy  dy dy 
Frez  F  F ( x  x)  F ( x)  SEV  SEV  SEV    .
dx xx dx x  dx x x dx x

 dy dy   dy 
Izraz u zagradi    se može kraće zapisati kao   , gde  označava promenu, u ovom slučaju
 xx
dx dx x  dx 
promenu prvog izvoda talasa od tačke x do tačke x  x . Dakle:

 dy 
F  SEV   . (7)
 dx 

Rezultujuća sila F , prema drugom Njutnovom zakonu, je proizvod mase delića i njegovg ubrzanja,
F  m  a . Masa delića gasa je prizvod gustine gasa  i zapremine delića V . Zapremina delića je proizvod
poveršine S i dužine delića x . Dakle rezultujuća sila je F  m  a  Sx  a . Uvodeći izraz za rezultujuću silu u
izraz (7), imamo:
 dy 
Sx  a  SEV   ,
 dx 
odakle dobijamo izraz za ubrzanje našeg delića dužine x :

EV   dy 
a  . (8)
 x  dx 

Interesuje nas da izvedemo izraz koji daje ubrzanje u svakoj tački na x -osi. Materijalna tačka ima beskonačno
malu zapreminu i možemo je dobiti od našeg delića konačne zapremine ako dužina delića x  0 . Dakle izraz za
ubrazanje jedne materijalne tačke sredine na x -osi je:

EV   dy  EV   dy  EV d  dy  EV d (dy ) EV d 2 y
a( x)  lim    lim      .
x0  x  dx   x0 x  dx   dx  dx   (dx) 2  dx 2
Sila koja pomera beskonačno mali delić dF je beskonačno mala i proizvod je mase delića dm i njegovog
ubrzanja a (x ) :
EV d 2 y d2y
dF  dm  a ( x)  dV  a ( x)  Sdx  a ( x)  Sdx   SE dx (9)
 dx 2
V
dx 2

d2y
Matematički, predstavlja drugi izvod talasa y (x ) po koordinati x ( u matematici se često obeležava y(x) ) .
dx 2
Po definiciji ubrzanje je drugi izvod pomeraja koju izaziva talas po vremenu. Pomeraj koji izaziva talas je
d2y
obeležen sa y (x ) , pa je a  2 , i prethodni izraz svodi na:
dt
d 2 y EV d 2 y
 . (10)
dt 2  dx 2
Ako uporedimo izraz (9) sa opštom jednačinom talasnog kretanja, izvedenoj u jednoj od prethodnih lekcija, i
d2y 2
2 d y
koja glasi:  c ,
dt 2 dx 2
E
nalazimo da je c 2  V , odnosno da je brzina longitudinalnog talasa unutar tečnosti:

EV
c (11)


Ovim je izveden traženi izraz za brzinu longitudinalnih talasa tečnostima. Koristeći prethodni izraz izračunajmo
brzinu zvuka u vodi. Moduo stišljivosti vode je EV  2,1  109 Pa , gustina   1000 kg/m 3 , i zvuk se prostire
2,1 109 Pa
brzinom: c 3 3
 1,45 103 m / s  1,45 km/s .
10 kg / m

2. BRZINA TALASA U ČVRSTIM TELIMA

Talasi u čvrstim telima nastaju pobudom njihovih atoma koja se prenosi na sve ostale atome u telu putem
međuatomskih sila. Brzina prenošenja pobude u čvrstim telima je veća nego u tečnostima i gasovima jer su sile
koje povezuju susedne atome (molekule) čvrtih tela jače nego u tečnostima i gasovima. Talasi pri prostiranju
kroz telo izazivaju njegovu deformaciju. Na nekim mestima se javlja lokalno približavanje molekula, tj. povećenje
gustine i pritiska, a na drugim lokalno udaljavanje, tj. smanjenje gustine i pritiska. Dakle duž pravca prostiranja
talasa postoji promena pristiska u telu. Efekat deformacije prati pomeranje atoma (molekula) sredine. Na
osnovu načina pomeranja delića sredine razlikujemo longitudinalne i transverzalne talase. Brzina talasa u
čvrstim telima je reda veličine nekoliko kilometara u sekundi. Na primer u čeliku iznosi 5,3km/s.
U ovoj lekciji izvodimo izraz za brzinu mehaničkih talasa u čvrstim telima. Posmatramo jedno homogeno i
izotropno telo Joung-ovog modula elastičnisti E y i gustine  u kome se prostire jedan longitudinalni mehanički
talas duž x -ose. Kao što je prethodno rečeno, talas ima dvojako dejstvo na deliće sredine:

1. deformiše deliće sredine (menja lokalnu gustinu i pritisak u telu)

2. pomera deliće tela duž pravca prostiranja
 1. Analiza deformacije delića tela izazvane talasom

Posmatramo jedan mali delić sredine konačnih dimenzija na koji nailazi talas koji se prostire duž x-ose. Na
Slici 1. (a) je prikazan delić pre nailaska talasa i u proizvoljnom trenutku posle nailaska talasa, Slika 1. (b), kao i
geometrijski oblik talasa Slika 1.(c). Sa S je označena površina delića normalno na pravac prostiranja talasa.
Zanemarujemo bočne kontrakcije delića usled njegovog izduženja (skraćenja) izazvanih talasom, tj. S  const .
Talas najopštije izaziva različito pomeranja molekula na površini leve i desne ivice delića što zavisi od veličine
izabranog delića i oblika talasa (vidi Sliku 1.(c)) usled čega se delić pomera i menja dužinu (deformiše se).
pre nailaska talasa
(a) S
x čestica
x x+Δx sredine
(c) y(x)
posle
posle nailaska talasa y(x+Δx)
pre
(b) x S y(x)
x talasa
x+y(x) x+Δx+y(x+Δx) x x+Δx x
y(x) y(x+Δx)

Slika 1. (a) delić tela pre nailaska talas;

(b) pomeren i deformisan delićx posle nailaska talasa;
(c) geometrijski oblik talasa y(x) i predstavlja pomeranje čestica na mestu x.
y(x)-pomeranje leve ivice delića; y(x+Δx)–pomeranje desne ivice delića
Na Slici 1. (c) pomeranje leve ivice delića je obeleženo sa y(x) a desne sa y(x+Δx). Matematički, funcija y=y(x)
predstavlja geometrijski oblik talasa duž x-ose, odnosno y(x) su pomeranja čestica sredine koje su bile pre
nailaska talasa na x-osi ( kružići na x -osi na Slici 1. (c)). Dužina delića pre pomeranja je bila Δx (vidi Sliku 1. (a) ).
Posle nailaska talasa došlo je do neravnomernog pomeranja leve i desne ivice delića i promene njegove dužine.
Dužina delića je razlika koordinata njegove desne i leve ivice, tj.: x+Δx+y(x+Δx)-(x+y(x)), što nakon skraćivanja
izraza za x daje dužinu y(x+Δx)-y(x)+Δx. Promena dužine delića  je razlika dužina posle i pre nailaska talasa:

 = [y(x+Δx)-y(x)+Δx] -Δx=y(x+Δx)-y(x).

Ova promena dužine izaziva pojavu elastične sile prema Hook-ovom zakonu:
 y ( x  x)  y ( x)
F  SE y  SE y . (1)
x x

Ako usvojimo da je delić na Slici 1.(a) beskonačno malih dimenzija duž x -ose, tj. x  0 , izraz za elastičnu
silu je granična vrednost izraza (1) kada x  0 :

y ( x  x)  y ( x) y dy
F  lim SE y  SE y lim  SE y .
x0 x x0 x dx

U prethodnom izrazu sa  y je obeležena razlika pomeranja leve i desne ivice posmatranog delića a sa dy ista
razlika kada je delić beskonačno male dužine dx ( lim x  dx ). Beskonačno mali delić možemo smatrati
x0
materijalnom tačkom na x -osi koja se nalazi u tački sa koordinatom x . U tom slučaju sila F deluje u tački x pa
je sila funkcija koordinate x , tj.:
dy
F ( x)  SE y . (2)
dx
 y ( x  x)  y ( x)
Izraz lim u matematici predstavlja prvi izvod po definiciji funkcije y (x ) i ovde je on
x0 x
dy
obeležen sa , što u fizici predstavlja način obeležavanja prvog izvoda (u matematici se izvod kraće obeležava
dx
sa y(x) ). Posmatranjem beskonačno malog delića dobili smo izraz za silu deformacije u svakoj tački sredine na
x -osi:
dy
F ( x)  SE y .
dx
Ovim je završena analiza deformacije sredine duž pravca prostiranja talasa.

2. Analiza pomeranja delića tela izazvana talasom

Ponovo posmatramo delić tela konačnih dimenzija i uočavamo sile koji deluju na poprečnim presecima sa
leve i desne strane, tj. F (x) i F ( x  x) koji su prikazanina Slici 2. Do pomeranja delića u talasu dolazi jer postoji
razlika između ovih sila. Sile su najopštije različite jer, prema izrazu (2), sila je srazmerna izvodu talasa y (x ) po
koordinati x a ovi izvodi u tačkama x i x  x nisu najopštije jednaki (nagibi tangenti na krivu talasa y (x ) u x i
x  x su različiti; u matematici, tangens nagibnog ugla tangente krive prema pozitivnom smeru x -ose je jednak
prvom izvodu krive u tački dodira tangente i krive).
V=SΔx
F (x) F ( x  x)
S
x
x x+Δx

Slika 2. Sile koje izazivaju pomeranje delića gasa u talasu

x
Rezultujuća sila koja pomera posmatrani delić na Slici 2 je jednaka razlici sila koje deluju na delić:

dy dy  dy dy 
Frez  F  F ( x  x)  F ( x)  SE y  SE y  SE y    .
dx x x dx x  dx x x dx x

 dy dy   dy 
Izraz u zagradi    se može kraće zapisati kao   , gde  označava promenu, u ovom slučaju
 dx xx dx x   dx 
promenu prvog izvoda talasa od tačke x do tačke x  x . Dakle:

 dy 
F  SE y   . (3)
 dx 

Rezultujuća sila F , prema drugom Njutnovom zakonu, je proizvod mase delića i njegovg ubrzanja,
F  m  a . Masa delića gasa je prizvod gustine gasa  i zapremine delića V . Zapremina delića je proizvod
poveršine S i dužine delića x . Dakle rezultujuća sila je F  m  a  Sx  a . Uvodeći izraz za rezultujuću silu u
izraz (3), imamo:
 dy 
Sx  a  SE y   ,
 dx 
odakle dobijamo izraz za ubrzanje našeg delića dužine x :
 E y   dy 
a  .
 x  dx 

Interesuje nas da izvedemo izraz koji daje ubrzanje u svakoj tački na x -osi. Materijalna tačka ima beskonačno
malu zapreminu i možemo je dobiti od našeg delića konačne zapremine ako dužina delića x  0 . Dakle izraz za
ubrazanje jedne materijalne tačke sredine na x -osi je:

E y   dy  E y d  dy  E y d 2 y
a( x)  lim     .
x0  x  dx   dx  dx   dx 2

Sila koja pomera beskonačno mali delić dF je beskonačno mala i proizvod je mase delića dm i njegovog
ubrzanja a (x ) :
Ey d 2 y d2y
dF  dm  a ( x)  dV  a ( x)  Sdx  a( x)  Sdx   SE dx (4)
 dx 2
y
dx 2

d2y
Matematički, predstavlja II izvod talasa y (x ) po koordinati x ( u matematici se često obeležava y(x) ) .
dx 2
d2y
Po definiciji ubrzanje je II izvod pomeraja po vremenu. Pomeraj koji izaziva talas je y (x ) , pa je a  2 ,
dt
pa se prethodni izraz svodi na:
d 2 y Ey d 2 y
 . (5)
dt 2  dx 2

Ako uporedimo prethodni izraz sa opštom jednačinom talasnog kretanja, izvedenoj u jednoj od prethodnih
d2y 2
2 d y
lekcija, koja je glasila:  c ,
dt 2 dx 2

Ey
nalazimo da je c 2  , odnosno da je brzina longitudinalnog talasa:

Ey
c (6)


Ovim je izveden traženi izraz za brzinu longitudinalnih talasa u čvrstom telu. Koristeći prethodni izraz
izračunajmo brzinu zvuka u čeliku. Kroz čelik, modula elastičnosti E y  2,05 1011 Pa , gustine   8000 kg/m 3 , se

20,5 1010 Pa
prostire zvuk brzinom c   5062m / s .
8 103 kg / m3
 3. BRZINA TALASA U GASOVIMA
Za očekivati je da brzina prostiranja talasa u gasovima bude znatno manja od brzine u tečnostima i čvrstim
telima jer su molekuli, posebno u čvrstim telima, permanentno vezani jakim međumolekularnim silama pa se
poremećaji u ovim sredinama brže prenose posredstvom ovih sila. Gasovito stanje supstance karakteriše
slobodno kretanje molekula u prostoru a njihova interakcija se dešava samo međusobnim sudarima ili sudarima
sa molekulima suda (ako je gas zatvoren u posudi). Molekuli gasa u posudi se kreću potpuno haotično i udarima
u zidove posude formiraju pritisak gasa. Pritisak direktno proporcionalno zavisi od koncentracije molekula (broja
molekula/m3) u posudi i temperature gasa. To znači da pri porastu koncentracije, pri istoj temperaturi, raste i
pritisak gasa. Razlog je porast broja molekula koji u jedinici vremena udaraju u zid suda. Slično, pri konstantnoj
koncentraciji molekula, sa porastom temperature raste srednja kinetička energija molekula, tj. srednja vrednost
kvadrata njihove brzine (kinetička energija je srazmerna kvadratu brzine) pa oni udaraju u zidove većom
prosečnom brzinom i time stvaraju veći pritisak. Pri normalnim uslovima pritisak gasa na temperaturi 273K je
konstantan i iznosi 101325Pa.
Do promene pritiska u gasu dolazi ako postoji kretanje nekog tela u njemu. Zamislimo da je jedan zid posude
pokretan tj. da je gas zatvoren u cilindru sa pokretnim klipom. Neka se klip kreće tako da se zapremina cilindra
smanjuje. U klip udara veći broj molekula u jedinici vremena nego kada miruje (skraćuje se vreme do udara
molekula jer klip ide u susret molekulima sa kojima se sudara) što rezultira u povećanju pritiska molekula na klip.
To povećanje za posledicu ima i porast koncentracije molekula u neposrednoj okolini klipa zbog porasta broja
odbijenih molekula u jedinici vremena. Ovo povećanje pritiska nazivamo nadpritisak. Pošto se molekuli kreću
znatno brže od kretanja klipa ovaj poremećaj koncentracije će se prenositi i na ostale molekule duž pravca
kretanja klipa međusobnim sudarima. Na taj način nastaje talas kojim se prenosi poremećaj u vidu zgušnjenja
gasa koje je nastalo u neposrednoj okolini klipa.
Do istog efekta dolazi i kada se klip kreće tako da dolazi do povećanja zapremine cilindra. U ovom slučaju broj
sudara molekula i klipa opada jer se povećava vreme do udara molekula u klip (klip se udaljava od molekula sa
kojima se sudara). To ima za posledicu smanjenje pritiska gasa na klip tj. koncentracija molekula gasa
neposredno uz površinu klipa je manja. Ovo smanjenje pritiska nazivamo podpritisak. I u ovom slučaju se pad
koncentracije molekula gasa prostire kroz gas od klipa dalje putem sudara molekula jer molekuli iz oblasti većeg
pritiska spontano struje u oblast nižeg pritiska ostavljajući iza sebe oblast nižeg pritiska.
Dakle svako mehaničko kretanje tela u gasovima proizvodi mehaničke talase. Za ta tela se kaže da su izvor
mehaničkih talasa. Ako se izvori kreću oscilatorno, oko fiksnog ravnotežnog položaja, u okolnom gasu nastaju
sinusni talasi čija je frekvencija jednaka frekvenciji oscilovanja izvora. Ako je frekvencija talasa u opsegu od
20[Hz] do 20000[Hz] talase nazivamo zvuk. Za frevencije niže od 20[Hz] talasi se nazivaju infrazvuk a za više od
20 000[Hz] ultrazvuk. Na Slici 1. je prikazan dijagram pritiska u gasu kroz koji se prostire zvuk duž x-ose. Sa ΔP0 je
obeležena amplituda promene pritiska. Oblast nadpritiska karakteriše povećana koncentracija molekula što je
prikazano na slici većom koncentracijom tačaka (molekula).
Zvuk u gasu je uvek jedan longitudinalan talas jer se promena pritiska uvek dešava duž pravca prostiranja
talasa. Naime, gasovi se ne mogu deformisati
tangencijalnim naponima (pritiscima) jer nemaju krutost u P(x) nadpritisak podpritisak
pravcu normalnom na pravac prostiranja zvuka kao čvrsta
tela, već samo normalnim naponima koji sabijaju gas i koji 101325Pa
deluju duž pravca prostiranja zvuka.
ΔP0
Amplituda nadpritiska (podpritiska) za zvuk na pragu
čujnosti (0dB) se eksperimentalno meri i za zvuk frekvencije
1000Hz iznosi oko 2·10-5Pa. Za zvuk na pragu bola (120dB)
iznosi oko 20Pa. Obe vrednosti su mnogo manje od x
normalnog pritiska P0=101325Pa. Ovo govori da je ljudsko
Slika 1. Promena pritiska gasa i koncentracije
uvo veoma osetljiv instrument jer detektuje promene
pritiska u vazduhu koje se dešavaju na petoj decimali molekula u zvučnom talasu koji se prostire duž x
pritiska P0, tj. promenu pritiska od ΔP0=±0,00002Pa. Ovako ose. ΔP0 je amplituda podpritiska (nadpritiska)
osetljiv sluh se razvio kao posledica evolutivnog prilagođavanja čoveka na ključne uslove preživljavanja,
posebno u noćnim uslovima kada sluh postaje najvažniji organ opažanja na daljinu.
Dakle za zvuk u gasovima na normalnom pritisku P0 važi ΔP0<<P0 i ovu činjenicu ćemo uskoro koristiti pri
izvođenju izraza za brzinu zvuka.
U ovoj lekciji izvodimo jednačinu talasnog kretanja malih delića gasa pod dejstvom zvučnog talasa iz koje
određujemo brzinu prostiranja zvuka u gasu. Izvođenje ćemo uraditi pod pretpostavkom da se gas može
smatrati kao jedna kontinualna elastična sredina (zanemaruje se molekulska struktura gasa). Ovo je moguće ako
je talasna dužina zvučnih talasa λ mnogo veća od srednje dužine puta molekula između dva sudara. Za gasove na
normalno pritisku P0 srednja dužina puta molekula je reda veličine 10-7m dok je najmanja talasna dužina zvuka
ona za najvišu frekvenciju 20000Hz i iznosi λmax=340[m/s]/20000[Hz] =17·10-3m, što zači da je uslov ispunjen.

Kao i u slučaju talasa u čvrstim i tečnim sredinama, talasi u gasovima imaju dvojako dejstvo na deliće sredine:

1. deformišu deliće gasa (menjaju zapreminu i pritisak gasa u njima)

2. pomeraju deliće gasa duž pravca prostiranja talasa

1. Analiza deformacije delića gasa izazvana talasom

Posmatramo mali delić gasa konačnih dimenzija na koji deluje talas koji se prostire duž x-ose. Na Slici 2. je
prikazan delić gasa pre nailaska talasa (a) i proizvoljnom trenutku posle nailaska talasa (b), kao i geometrijski
oblik talasa (c).
pre nailaska talasa
(a) P, V S
x čestica
x x+Δx sredine
(c) y(x)
posle
posle nailaska talasa y(x+Δx)
pre
(b) P1, V1x S y(x)
x talasa
x+y(x) x+Δx+y(x+Δx) x x+Δx x
y(x) y(x+Δx)

Slika 2. (a) delić gasa pritiska P i zapremine V pre nailaska talas;

(b) pomeren i deformisan delićx gasa pritiska P1 i zapremine V1 posle nailaska talasa;
(c) geometrijski oblik talasa y(x) i predstavlja pomeranje čestica na mestu x.
y(x)-pomeranje leve ivice delića; y(x+Δx)–pomeranje desne ivice delića
Talas najopštije izaziva različito pomeranja molekula na površini leve i desne ivice delića što zavisi od veličine
izabranog delića i oblika talasa (vidi Sliku 2(c)) usled čega se delić pomera i menja dužinu. Obeležimo pomeranje
leve ivice delića sa y(x) a desne sa y(x+Δx). Matematički, funcija y=y(x) predstavlja geometrijski oblik talasa duž x-
ose, odnosno y(x) su pomeranja čestica sredine koje su bile pre nailaska talasa na x-osi (Slika 2(c)). Dužina delića
pre pomeranja je bila Δx (vidi Sliku 2(a) ). Posle pomeranja dužina delića je razlika koordinata njegove desne i
leve ivice, tj.: x+Δx+y(x+Δx)-(x+y(x)), što nakon skraćivanja izraza za x daje dužinu y(x+Δx)-y(x)+Δx. Ovo dalje
znači da je došlo do promene zapremine delića ΔV: ΔV=V1-V =S·( y(x+Δx)-y(x)+Δx )-S·Δx=S·(y(x+Δx)-y(x)).
Promena zapremine gasa za ΔV najopštije izaziva promenu pritiska gasa delića za ΔP0=P1-P. Dakle pritisak gasa u
deliću posle nailaska talas je:

P1=P+ΔP0 (1)
 Promena pritiska ΔP0 zavisi od načina na koje gas menja svoje termodinamičko stanje po nailasku talasa.
Eksperimenti sa merenjem brzine zvuka su pokazali da se ta promena najtačnije opisuje kao adijabatska, tj. da je
razmenjena toplota između delića gasa i okoline pri njegovoj deformaciji zanemarivo mala. Kada se delić sabija,
gas se zagreva, a kada isteže, hladi. Pri tome delić odaje i asporbuje toplotu u odnosu na okolinu. Ako se ove
deformacije dešavaju vrlo brzo, što je slučaj
sa zvučnim talasima, razmenjena toplota sa P1 adijabata P1 (V1 )  PV  / V1
okolinom je mala, pa se promena stanja gasa
posmatranog delića odvija vrlo približno A1
adijabatski. Ako sa P i V označimo pritisak i ΔP0 A tangenta adijabate
zapreminu gasa delića pre nailaska talasa a sa P
u tački A
P1 i V1 posle, prema jednačini adijabatske
promene stanja ove fizičke veličine su α
  V V1
povezane relacijom PV  P1V1 , gde je
ΔV0
  CP / CV , takozvani eksponent adijabate, i
predstavlja količnik specifičnih toplota gasa Slika 3. Adijabatska promena pritiska gasa delića u talasu.
pri konstantnom pritisku C P i konstantnoj Pre nailaska talasa stanje gasa je opisano tačkom A.
zapremini CV . Eksponent  je veći od 1 jer je
C P uvek veće od CV . Pritisak P i zapremina V su konstante jer se odnose na gas delića pre nailaska talasa pa je i
izraz PV  takođe jedna konstanta. Pritisak gasa u deliću posle nailaska talasa P 1 možemo da prikažemo preko
izraza P1  PV  / V1  const / V1 . Dakle pritisak gasa u deliću posle nailaska talasa je opadajuća funkcija
zapremine V1. Ta opadajuća funkcija se naziva adijabata i prikazana je na Slici 3.
Stanje gasa delića pre nailaska talasa je prikazano tačkom A na adijabati, tj. pritisak i zapremina su P i V. Po
nailasku talasa dolazi do promene pritiska i zapremine. Tu promenu možemo prikazati na adijabati tako što
dolazi do pomeranja tačke A po njoj. Neka se tačka A pomeri u tačku A1. Tačka A1 predstavlja stanje kada je
pritisak gasa delića veći a zapremina manja od istih veličina u tački A. Sa ΔP0 i ΔV0 su obeležene promene
pristiska i zapremine koje odgovaraju pomeranju tačke A.
Rekli smo da je za zvuk nadpritisak ΔP0<<P što znači da je tačka A1 veoma blizu tačke A. Ako povučemo
tangentu na adjabatu u tački A, tačka A1 će biti veoma blizu tangente. Usvojićemo aproksimaciju da tačka A1
pripada tangenti i predstavlja teme pravouglog trougla čije su katete ΔP0 i ΔV0 a hipotenuza A1A. Ovu
aproksimaciju nam omogućava da preko pomenutog trougla možemo da odredimo za koliko se menja pritisak
gasa u deliću kada se prostire talas u gasu, tj. da odredimo ΔP0. Ugao kod temena A trougla je π-α, a tangens tog
ugla je količnik naspramne stranice ΔP0 i nalegle katete ΔV0, tj. tg(π-α)= -tg(α)=ΔP0/ΔV0. Odavde imamo:

P0  V0  tg (2)

Tangens nagibnog ugla tangente na adijabatu P1 (V1 ) matematički predstavlja prvi izvod adijabate u tački A.
Odredimo sada koliko iznosi ovaj izvod. Jednačina adijabate je P1 (V1 )  PV  / V1 . Prvi izvod adijabate po
dP1
zapremini V1 u tački A označavamo sa (oznaka V1=V znači da izračunavamo izvod u tački A na Slici 3).
dV1 V V
1

dP1 d (1 / V1 )
Pošto je PV   const , izvod se svodi na određivanje prvog izvoda od 1 / V1 , tj.  PV  .
dV1 V V dV1 V V
1 1

Pošto je 1 / V1  V1 , izvod po V1 se određuje po definiciji izvoda tablične funkcije x i iznosi nx n n1
. U našem
d (V1
slučaju imamo
dV1
)
 kV1 1
V1V
 V  1 . Dakle: tg 
dP1
dV1 V V
 
 PV    V  1  PV 1 . Sada
V1V 1

je ΔP0 prema izrazu (1.2):

  
P0  V0   PV 1  P
V0
V
. (3)

V0
Izraz predstavlja relativnu promenu zapremine delića gasa pri prostiranje talasa. V0  V1  V , a prema
V
Slici 2, zapremina V1  S  ( y( x  x)  y( x)  x) , zapremina V  S  x . Razlika zapremina je:
V
V0  S  ( y( x  x)  y( x)  x  x)  S ( y( x  x)  y( x)). Količnik 0 je:
V

V0 S ( y ( x  x)  y ( x)) y ( x  x)  y ( x)

  (4)
V Sx x

Konačno nadpritisak u gasu usled prostitranja talasa y  y (x) , prema izrazu (1.3) je:

V0 y ( x  x)  y ( x)
P0  P  P . (5)
V x

Do sada smo analizirali deformisanje malog delića gasa konačnih dimenzija, zapremine S·Δx, i on je
predstavljao uticaj talasa na stanje gasa na delu x-ose gde se on nalazi. Već smo rekli u uvodnom delu lekcije da
se gas može smatrati kao kontinualna sredina zbog čega je potrebno za njeno opisivanje poznavanje kretanja
molekula ili pritiska molekula u svakoj tački x-ose duž pravca prostiranja. Naš delić nije mateijalna tačka jer ima
konačnu dužinu x . Tačka je matematički pojam koji u fizičkom smislu predstavlja prostor beskonačno male
zapremine. Dakle, da bi odredili promenu pritiska u nekoj tači na x osi moramo da zamislimo da je naš delić ima
beskonačno malu dužine dx , tj. da dužina delića x  0 . To dalje znači da ako x  0 , desna ivica delića,
(Slika 4 levo), se pomera ka levoj ivici, tako da posmatrani delić ima beskonačo malu dužinu dx i zapreminu dV
(Slika 4 desno). U tom slučaju će P0 biti nadpritisak gasa talasa na mestu sa koordinatom x. Ova zapremina
sada predstavlja jednu materijalnu tačku koja se nalazi na mestu sa koordinatom x, kao što je prikazano na Slici
4.
V=SΔx dV=Sdx

P S P S
x x x
x+Δx0 dx x+dx x
Δx

Slika 4. Kada dužina delića Δx0, njegova dužina postaje beskonačno mala dx, tj. Δx=dx, Δx0.
x x

Matematički, kada Δx0 izraz (1.3) za P0 postaje:

y ( x  x)  y ( x) y ( x  x)  y ( x) y dy
P0  lim P  P lim  P lim  P ,
x0 x x0 x x0 x dx

y ( x  x)  y ( x)
gde lim predstavlja prvi izvod po definiciji, u našem slučaju talasa y(x), po koordinati x. Sa Δy
x0 x
je obeležena razlika pomeranja desne i leve ivice delića, tj. deformacija delića, čija je dužina pre nailaska talasa
bila Δx. Sa dy je obeležena ista razlika ali u slučaju beskonačno malog delića dužine dx. Vidimo da je promena
pritiska gasa P0 u deliću usled nailaska talasa srazmerna prvom izvodu talasa po koordinati x:
dy
P0  P . (6)
dx
Ako zamenimo izraz (6) u izraz za pritisak gasa na mestu x posle nailaska talasa (1), dobijamo :

dy
P1 ( x)  P  P (7)
dx

Ovim je završena analiza deformacije sredine usled prostiranja talasa y=y(x) kroz gas duž x-ose.

2. Analiza pomeranja delića gasa izazvana talasom

Ponovo posmatramo delić gasa konačnih dimenzija i uočavamo pritiske koji deluju na poprečnim presecima
sa leve i desne strane, P(x) i P( x  x) koji su prikazanina Slici 5. Do pomeranja delića u talasu dolazi jer postoji
razlika između ovih pritisaka (sila).

dy V=SΔx
P ( x)  P  P P ( x  x)  P  P
dy
dx x dx
S x  x

x
x x+Δx

Slika 5. Sile pritiska koje izazivaju pomeranje delića gasa u talasu

x
dy
Na delić sa leve strane, na mestu sa koordinatom x deluje, prema zrazu (1.7) deluje pritisak P ( x)  P  P ,
dx x
dy dy dy
a sa desne P( x  x)  P  P . Izrazi i označavaju prve izvode talasa y (x ) po koordinati x ,
dx xx dx x dx x  x
u tačkama dejstva pritisaka (sila), tj. u tačkama x i x  x .
Rezultujuća sila koja pomera posmatrani delić na Slici 5 je jednaka razlici sila koje deluju na delić:

 dy   dy   dy dy 
Frez  F  S  P  P   S  P  P
 
  PS 
   .
 (8)
 dx x x   dx x   dx xx dx x 
Izraz u zagradi pretstavlja razliku prvih izvoda talasa y (x ) u tačkama x  x i x . Tu razliku ćemo kraće obeležiti
 dy 
sa   . Sada izraz (1.8) glasi:
 dx 
 dy 
F  PS  . (9)
 dx 

Rezultujuća sila F , prema drugom Njutnovom zakonu, je proizvod mase delića i njegovg ubrzanja, F  m  a .
Masa delića gasa je prizvod gustine gasa  i zapremine delića V . Zapremina delića je proizvod poveršine S i
dužine delića x . Dakle rezultujuća sila je F  m  a  Sx  a . Uvodeći izraz za rezultujuću silu u izraz (1.9)
 dy 
imamo: Sx  a  PS  odakle dobijamo izraz za ubrzanje našeg delića pod dejstvom rezultujuće sile je:
 dx 
P dy / dx 
a . (10)
 x
Interesuje nas izraz za ubrzanje gasa u svakoj tački x ose. Tačka je beskonačna mala zapremina na x osi
domernzija x  0 , tj. dužine dx (vidi Sliku 4). Ubrzanje beskonačno malog delića zapremine dV je granična
P dy / dx 
vrednost izraza (1.20): a  lim .
x0  x
P dy / dx  P d dy / dx  P d (dy )
Imamo: a lim   ,
 x0 x  dx  dx  dx
P d 2 y
i konačno a . (11)
 dx 2

Sila koja pomera beskonačno mali delić gasa dF je beskonačno mala i proizvod je mase delića dm i njegovog
ubrzanja a (x ) :
P d 2 y d2y
dF  dm  a ( x)  dV  a ( x)  Sdx  a ( x)  Sdx   S P dx (12)
 dx 2 dx 2
d2y
Izraz predstavlja drugi izvod talas po koordinati x .
dx 2
Izraz (11) je formula pomoću koje je moguće izračunati ubrzanje gasa u bilo kojoj tački x ose duž koje se
prostire zvučni talas. Vidimo da je ubrzanje srazmerno drugom izvodu talasa po x koordinati. Ubrzanje u fizici je
drugi izvod pomeraja po vremenu. Pomeraj u našem slučaju izaziva talas i on je obeležen sa y . Dakle ubrzanje
d2y
se može na drugi način napisati kao, a  , pa jednačina (11) poprima formu talasne jednačine:
dt 2
d 2 y P d 2 y
 . (13)
dt 2  dx 2
d2y 2
2 d y
Ako izvedenu formulu uporedimo sa opštom jednačinom talasnog kretanja,  c , vidimo da
dt 2 dx 2
P P
koleficijent ima fizičku dimenziju kvadrata brzine, tj. c 2  , odnosno:
 
P
c . (14)


Bilo bi pogrešno sada izvesti zaključak da brzina zvuka u gasu zavisi srazmerno korenu pritiska gasa jer pri
P
porastu pritiska P raste i koncentracija molekula tj. gustina gasa  . Odnos za gasove zavisi samo od

mR P P RT
temperature T što se vidi iz jednačine stanja idealnog gasa PV  T , iz koje sledi:   , gde su
M  m /V M
m-masa gasa, M-molarna masa gasa (masa 1mol gasa), R-univerzalna gasna konstanta. Konačan izraz za brzinu
zvuka u gasovima je:
RT
c . (15)
M

Dakle brzina zvuka u gasovima zavisi od temperature T, molarne mase gasa M i atomnosti gasa preko
eksponenta adijabate  , (   ( j  2) / j ; j  3 za jednoatomne, 5 za dvoatomne i 6 za troatonme gasove; j -
stepen slobode molekula). Zanimljivo je uporediti brzinu zvuka sa srednjom brzinom kretanja molekula gasa vsr
na temperaturi T koja je data izrazom:
 8RT
vsr  . (16)
M
RT 
Ako iz izraza (16) izrazimo i zamenimo u (15) dobijamo: c  vsr , što za dvoatomne gasove
M 8
(   1,4 ) daje brzinu talasa od: c  0,74vsr . (17)

Dakle talasi u dvoatomnim gasovima se prostiru sporije za oko 26% od srednje brzine molekula gasa.
Izračunajmo sada brzinu zvuka u vazduhu koji je u više od 99% čini smeša molekula azota N2 (78,09%) i
kiseonika O2 (20,95%) pri normalnim uslovima, tj. temperatiri T0=273K (00C). Molarne mase N2 i O2 iznose 28
g/mol i 32 g/mol a vazduha 28,97g/mol pa je brzina zvuka:

1,4  8,314  273 m m

c0  3
 331,2
28,97 10 s s

Brzina zvuka na proizvoljnoj temperaturi T se može izraziti preko brzine c0 preko formule:

T
c  c0 , (18)
T0
RT0
gde je c0  .
M

3. Amplituda nadpritiska sinusnog talasa

Predpostavimo da je zvučni talas oblika y( x, t )  y0 sin t  kx , odnosno jedan sinusni talas. Potrebno je da
odredimo takozvanu amplitudu nadpritiska P0 , tj. njegovu maksimalnu vrednost p0 .
dy
Polazimo od izvedenu formulu (1.6) za nadpritisak, P0  P .
dx
P0  P  y0 sin t  kx  Py0 cost  kx t  kx  c 2 y0  k cost  kx ,
d d
dx dx
gde smo P zamenili sa c  pomoću izraza (1.23). Ako i talasni broj izrazimo preko formule k   / c , imamo:
2

P0  cy0 cost  kx . (19)

Maksimalni nadpritisak talasa je: p0  cy0 (20)

i naziva se amplituda nadpritiska.
 4. BRZINA TRANSVERZALNOG TALASA U ZATEGNUTOJ ŽICI

Posmatramo jednu elastičnu, homogenu žicu, podužne mase   m / L (m je masa a L dužina žice), koja je
zategnuta silom F između dva nepomična oslonca, kao na Slici 1. Neka je na malom delu žice formiran jedan
transverzalni poremećaj amplitude y0 . Poremećaj, usled elastičnih sila u žici, se prenosi duž žice brzinom c .
Potrebno je da odredimo ovu brzinu transverzalnog poremećaja. Predpostavićemo da je amplituda poremećaja
y0 mnogo manja od dužine žice L, tj. y0  L .

c 

F y0 F
L
Slika 1. Prostiranje poremećaja amplitude y0 duž zategnute homogene žice

Na Slici 2. je prikazan uveličan poremećaj na žici i jedan njegov mali delić između koordinata x i x  x .
pre i posle nailaska talasa.

y (x ) 
 F ( x  x)
Fy ( x  x)
  
y ( x  x)
POSLE
y (x ) 
 y0
 
F (x) Fy (x)
PRE
x x  x x
Slika 2. Položaj uočenog delića žice između x i x  x pre i posle nailaska talasa y (x )

Za izvođenje brzine prostiranja talasa u zategnutoj žici dovoljno je sprovesti analizu pomeranja delića žice.
Vidimo na Slici 2 da talas pomera posmatrani delić duž y ose. Na delić deluju sile F ( x  x) i F (x) . To su sile
kojom ostatak žice deluje na delić na njegovom desnom i levom kraju i izaziva njegovo pomeranje i istezanje. Sile
su normalne na poprečne preseke delića i imaju pravce tangenti na talas u tačkama x i x  x . Sile grade
uglove  i    u odnosu na x osu. Uglovi najopštije nisu jednaki zbog zakrivljenosti posmatranog delića žice.
Sile F ( x  x) i F (x) ćemo razložiti na njihove vertikalne i horizontalne komponente kao na Slici 2. Vertikalno
pomeranje delića se odvija kao posledica rezultantne sile, nastale slaganjem y komponenti sila F ( x  x) i
F (x) , tj. sile Fy  Fy ( x  x)  Fy ( x) . Ove komponente možemo izraziti preko samih sila F ( x  x) i F (x) iz
trouglova koje formiraju sile i njihove y komponente. Sa slike vidimo da je sin   Fy ( x) / F ( x) i
sin(   )  Fy ( x  x) / F ( x  x) odakle nalazimo: Fy ( x  x)  F ( x  x) sin(   ) i Fy ( x)  F ( x) sin  , pa je
rezultujuća sila:
Fy  Fy ( x  x)  Fy ( x)  F ( x  x) sin(   )  F ( x) sin  . (1)
Rekli smo da je amplituda talasa y0  L , tj. analiziramo talase nastale veoma malim deformacijama. To dalje
sin 
znači da su uglovi  i    mali. Ako se prisetimo da za funkciju sin  važi: lim  1 , to dalje znači da
 0 

tg
kada   0 , sin    . Isto važi i za funkciju tg , tj. lim  1 , odnosno tg   kada   0 . Na osnovu
 0 
prethodo rečenog, za male ugove  , funkcije sin  i tg uzimaju vrednosti samog ugla  , pa ćemo usvojiti
aproksimaciju da je sin   tg . Na osnovu ovoga, izraz (1.1) postaje:

Fy  F ( x  x)tg (   )  F ( x)tg (2)

Pošto su uglovi  i    uglovi tangenti na talas y (x ) u tačkama x i x  x , tangensi ovih uglova

predstavljaju prve izvode talasa y (x ) po koordinati x u tim tačkama, tj.:

dy dy
tg  i tg (   )  . (3)
dx x dx x  x

Unošenjem izraza (1.3) u izraz (1.2) dobijamo:

dy dy
Fy  F ( x  x)  F ( x) . (4)
dx x  x dx x

dy
Izraz F ( x  x) predstavlja proizvod sile i prvog izvoda talasa po koordinati x uzetim u tački x  x .
dx x  x

 dy  dy  dy 
Ovo se može kraće zapisati kao  F ( x )  . Slično izraz F ( x ) pišemo  F ( x)  . Sada izraz (1.4)
 dx  x  x dx x  dx  x
zapisujemo u obliku:
 dy   dy   dy 
Fy   F ( x)    F ( x)     F ( x)  . (5)
 dx  xx  dx  x  dx 
U fizici se uobičajeno sa  obeležava priraštaj neke fizičke veličine od jedne do druge tačke ili jednog do drugog
trenutka. U ovom slučaju to je priraštaj proizvoda sile F i izvoda talasa dy / dx od tačke x do tačke x  x .
Rezultujuću silu Fy možemo da izrazimo uz pomoć II Njutnovog zakona preko mase delića m i njegovog
ubrzanja a : Fy  m  a . Sada usvajamo da je posmatrani delić beskonačno mali, tj. x  0 i da je dužina
delića pre nailaska talasa dx . Na ovaj način delić postaje jedna materijalna tačka, čija je masa takođe
beskonačno mala i iznosi dm . Rezultujuća sila Fy u ovom slučaju postaje beskonačno mala jer u suprotnom
konačna sila bi beskonačno maloj masi saopštavala beskonačno veliko ubrzanje. Masu beskonačno malog delića
možemo da izrazimo preko gustine materijala žice  i zapremine delića dV , tj. dm  dV  Sd , gde je S
površina poprečnog preseka žice a d njegova dužina posle nailaska talasa ( kada x  0 i   0 , pa 
postaje d ). Uzimajući u obzir sve prethodno rečeno, izraz (1.5) postaje:
 dy   dy 
lim Fy  dFy    S  d  a  lim   F ( x)   d  F ( x)  . (6)
x0 x0  dx   dx 

 dy   dy 
U prethodnom izrazu konačan priraštaj   F ( x)  je zamenjen sa beskonačno malim priraštajem d  F ( x)  .
 dx   dx 
Zbog malog ugla  , dužina delića pre nailaska talasa x i ista dužina posle nailaska talasa  su veoma bliske
pa usvajamo da je   x , iz čega zaključujemo i da je d  dx . Kada iz izraza (1.6) izrazimo ubrzanje delića a ,
dobijamo:

1 d  dy 
a  F ( x)  . (7)
S dx  dx 

Pošto smo pretpostavili da je poremećaj nastao u žici male amplitude y0 , to je deformacija žice u talasu veoma
mala, možemo da usvojimo da je sila F (x) konstantna i jednaka sili zatezanja žice F . Pod ovom pretpostavkom
izraz (1.7), posle izvlačenja konstatne sile F iz zagrade, postaje:

F d  dy  F d 2 y
a  . (8)
S dx  dx  S dx 2

Proizvod površine poprečnog preseka žice S i njene gustine  prestavlja masu žice dužine 1m. Naime,
S  S  m / V  Sm /( S  L)  m / L , gde je V  S  L zapremina žice, a odnos m / L je tzv. podužna masa žice, koja
d2y
ćemo obeležitia grčkim slovom  . Izraz matematički predstavlja drugi izvod talasa po koordinati x .
dx 2

Sila koja pomera beskonačno mali delić žice dF je beskonačno mala i proizvod je mase delića dm i njegovog
ubrzanja a (x ) :
F d2y d2y
dF  dm  a( x)  dV  a( x)  Sdx  a ( x)  Sdx   F dx (9)
S dx 2 dx 2

d2y
Ako još ubrzanje a izrazimo preko drugog izvoda talasa po vremenu, tj. a  , dolazimo na kraju do izraza:
dt 2
d2y F d2y
a  . (10)
dt 2  dx 2

d2y 2
2 d y
Ako izraz (10) uporedimo sa opštom jednačinom talasnog kretanja, koja glasi  c , vidimo da izraz
dt 2 dx 2
F /  predstavlja kvadrat brzine talasa c 2 iz čega sledi da je brzina transverzalnog talasa u zategnutoj žici:

F
c . (11)

Ovim smo izveli traženi izraz.