Doc.

dr Neli Kristina Todorovi-Vasovi

Aleksandra Jesenko
Eksperimentalne vebe iz
Fizike
skripta
eo!rad" #$%$
UVOD
Meunarodni propisi koji se odnose na oblast izraavanja nesigurnosti eksperimentalnih
rezultata, pojavili su se jo 1993. godine u zajednikom izdanju vodeih organiza!ija
meunarodnog metrolokog sistema pod nazivom Uputstvo za izraavanje merne nesigurnosti.
"a bismo uspeno pratili svetske tokove u metrologiji #metrologija je nauka o merenju i metodama
merenja$ potrebno je u ovom uvodnom delu predstaviti sutinu gore navedenih obavezujuih
propisa. %ato je poznavanje osnovnih pravila u metrologiji veoma bitno za &arma!eute' %bog toga
to je pro!es merenja veoma prisutan u &arma!iji i to je pojam greke merenja u ovoj nau!i veoma
vaan ako uzmemo u obzir da greke mogu biti kobne.
(oznavanje prin!ipa merenja olakava pristupanje obradi mernih rezultata koji su od velike
vanosti kako u naunom radu tako i u praktinoj primeni u &arma!eutskoj industriji.
)reba razjasniti da ovi propisi nisu &ormalnog karaktera ve su doneti sa !iljem reavanja mnogih
problema vezanih za pojam pro!ene greke odnosno merne nesigurnosti merenja kao i sa !iljem da
se izvri uni&i!iranje terminologije u metrologiji.
*vaki rezultat izvrenog merenja nije kompletan ako ne postoji in&orma!ija o tanosti merenja. +a
problem nailazimo ve pri usvojenoj de&ini!iji apsolutne greke koju smo predstavljali kao razliku
izmerene i tane vrednosti,
T i i
X X
#1$
-snovni problem u ovoj de&ini!iji je to to tana vrednost nije poznata. %ato se u praksi pod
tanom vrednou najee podrazumeva dogovorena tana vrednost a to je ona vrednost merene
veliine koja je dobijena najtanijim dostupnim mernim postupkom.
(rilikom merenja se suoavamo sa razliitim pojavama koje utiu na tanost merenja. +aprimer,
prema uzro!ima nastanka greke razlikujemo sluajne, sistematske i grube greke. Sluajne greke
nastaju zbog mnotva neizbenih malih promena koje se neprekidno deavaju u mernom objektu,
mernoj opremi i okolini ili ih pravi onaj koji vri merenje. (ri svakom merenju iste veliine sluajna
odstupanja se razlikuju po vrednosti i po predznaku. %bog toga se one mogu smanjiti raunanjem
srednje vrednosti ponovljenih merenja.
Sistematske greke nastaju zbog nesavrenosti mernog objekta, merne opreme, postupka onog koji
meri i zbog uti!aja okoline. (ri uzastopno ponovljenim merenjima iste veliine uz nepromenjene
uslove, sistematske greke ostaju stalne po vrednosti i predznaku, ili se uz promenjene uslove
predvidivo menjaju. . svakom sluaju, sistematske greke se mogu iz rezultata odstraniti
ispravkom.
Grube greke nastaju zbog nepanje onoga koji meri, zbog pogrene primene metoda i
neodgovarajueg ili neispravnog instrumenta. Merni rezultat sa grubom grekom se odba!uje.
-vi i slini problemi o kojima e biti rei u daljem tekstu, su razlog nastanka Uputstva za
izraavanje merne nesigurnosti.
/
Podsetnik
(odsetimo se nekih termina vezanih za merenje .
(od uslovno tanom vrednou se moe smatrati ona koja se dobija merenjem etalonskim
instrumentom koji obino postoje u na!ionalnim metrolokim institu!ijama ili ona koju dobijamo
kao srednju vrednost vie puta ponovljenih merenja ili najoptije, kao dogovorenu tanu vrednost.
Apsolutna greka je razlika izmerene vrednosti merene veliine x
i
i dogovorene prave vrednosti x
T
,
T i i
X X
-na je iskazana brojem i mernom jedini!om merene veliine.
Relativna greka je kolinik apsolutne greke i dogovorene prave vrednosti,
01
T
i
x

-na je bezdimenziona veliina.

ro!entna greka je proizvod relativne greke i 1223,
3112230
4ada se vri merenje iste &izike veliine vie puta onda se mogu koristiti termini ponovljivost i
repro"uktivnost#
onovljivost se odnosi na seriju merenja iste &izike veliine izvrenih pod istim uslovima i u
kratkom vremenskom roku.
Repro"uktivnost se odnosi na seriju merenja iste &izike veliine izvrenih pod promenljivim
uslovima. (od promenljivim uslovima merenja se podrazumevaju razliiti postup!i merenja,
razliita merila, razliiti etaloni i mesta merenja kao i to da je serija merenja izvrena u duim
vremenskim intervalima .
%a uspeno reavanje zadataka merenja i iskazivanja rezultata merenja potrebno je poznavanje
klasine statistike teorije i teorije greke. 5ez teorije, ne bi znali kako da interpretiramo pojedina
merenja, kako da ih obradimo i kako da ih prikaemo. . narednim poglavljima bie rei o,
matematikom aparatu klasine statistike odnosno raspodelama verovatnoe i standardnom
odstupanju
pojmu merne nesigurnosti, tipovima merne nesigurnosti
metodu najmanjih kvadrata kod linearnih zavisnosti
3
predstavljanju rezultata merenja
i na kraju izdvojeni su neki karakteristini primeri iz eksperimentalne prakse.
Pojmovi iz klasine statistike teorije
4ada se izvri veliki broj ponovljenih merenja jedne iste &izike veliine, rezultati tih merenja
x
$
,x
%
,###x
&
#/$


se nazivaju populacija# (od velikim brojem ponavljanja podrazumevamo teorijski beskrajno veliki
broj merenja iste &izike veliine. 6lementi popula!ije x
i
sluajne su prirode.
Sre"nja vre"nost popula!ije

se izraunava kao aritmetika sredina rezultata merenja.

&
$
i
x
&
$

#3$
&7broj ponovljenih merenja
'"stupanje poje"ini( rezultata o" sre"nje vre"nosti

je

i
x
. (o pravilu, broj odstupanja sa
pozitivnim znakom blizak je broju odstupanja sa negativnim znakom.
Stan"ar"no o"stupanje popula!ije je de&inisana kao
&
) x *
&
i

1
/

#8$
9elativno standardno odstupanje de&inie se izrazom

r
4oristi se za izraavanje ponovljivosti merenja. :to je
r

manje ponovljivost je bolja, i obrnuto.

*vaka veliina sluajnog karaktera ima standardno odstupanje.
+arijansa ili "isperzija je kvadrat standardnog odstupanja popula!ije,
/

8

Uzorak. ;ko manji broj puta ponavljamo merenje i dobijemo skup rezultata x
$
,x
%
,###x
n
, takav manji
skup rezultata predstavlja uzorak #
.zorak je podskup popula!ije. 6lementi uzorka su sluajne promenljive.
+ajboljom aproksima!ijom srednje vrednosti popula!ije smatra se sre"nja vre"nost uzorka,

n
$
i s
x
n
$
x
#<$
n-broj ponovljenih merenja
=ana osobina je da
min ) x x *
s i
/
tj. da suma kvadrata odstupanja ima najmanju
moguu vrednost.
*tandardno odstupanje uzorka od n lanova obeleava se sa s i predstavlja najbolju
aproksima!iju standardnog odstupanja popula!ije.
$ n
) x x *
s
n
$
%
s i

#>$
*rednja vrednost elemenata uzorka takoe je sluajna promenljiva pa zato imamo i
standardno odstupanje srednje vrednosti,
n
s
s
x
s
#?$
@z ovog izraza vidimo da je standardno odstupanje srednje vrednosti manje n puta od
standardnog odstupanja pojedinih rezultata s.
-vo nam pokazuje da je srednja vrednost x
s
kao merni podatak pouzdanija nego pojedinani
rezultati x
i
, to nam opravdava potrebu za viestrukim ponavljanjem merenja.
Histogram. Aistogram predstavlja jedan nain gra&ikog prikazivanja rezultata merenja.
6ksperimentalno iskustvo pokazuje da se pri ponavljanju nekog merenja rezultati na odreeni nain
grupiu oko srednje vrednosti. Aistogramom moemo lepo prikazati ovakvo grupisanje rezultata i to
na sledei nain. (olazi se od tabele sa n rezultata nekog ponovljenog merenja, tj. od uzorka B
1
,...B
n
.
(rimer, tabela 1
<
)abela 1
n X
1 1/,8>
/ 1/,8<
3 1/,8C
8 1/,8?
< 1/,8C
> 1/,8>
? 1/,89
C 1/,8?
9 1/,8>
12 1/,89
11 1/,8?
1/ 1/,8?
13 1/,8C
18 1/,8?
1< 1/,8?
9ezultati merenja budu poreani po veliini i tako se nanose na B7osu, od B
min
do B
maB
. .kupni
interval od
B
min
do B
maB
delimo na m jednakih delova ija se irina moe izraziti kao
m
X X
X
min max

#C$
>
"akle na B7osu nanosimo rezultate merenja a na D7osu broj merenja pri kojima je izmerena data
vrednost. 5roj ponavljanja pojedine vrednosti merenja nazivamo uestanost rezultata merenja i
obeleavamo ga sa
i
x
n
#tabela / i slika 1$.
)abela /.
E 1/.8< 1/.8> 1/.8? 1/.8C 1/.89
n
B#i$
1 3 > 3 /

12,45 12,46 12,47 12,48 12,49
0
1
2
3
4
5
6
n
x
(
i
)
X
B
*lika 1
*vakom intervalu odgovara i relativna uestanost data izrazom
n
n

i
x
i

, gde je n ukupan
broj mernih rezultata. )akoe , za svaki interval je potrebno odrediti gustinu relativne uestanosti p
i
,
?
x

p
i
i

#9$
+a *li!i / imamo primer histograma.

12,445 12,450 12,455 12,460 12,465 12,470 12,475 12,480 12,485 12,490 12,495
p
(
x
)
X
obvojnica hi!o"#a$a %oja p#i x
po!aj& %on!in'a(na )'n%cija*
0
*lika /
5roj m intervala histograma treba odabrati na odgovarajui nain. ;ko je broj intervala m suvie
mali , histogram prikazuje raspodelu rezultata grubo i bez potrebnog razlaganja. ;ko je pak suvie
veliki broj interval m, neki od intervala ostaju prazni odnosno, javljaju se prekidi u prikazivanju
raspodele. (reporuuje se da broj intervala histograma bude
n m
ili
$ n m +
. -ba sluaja se mogu sresti u literaturi vezanoj za ovaj problem. .kupna
povrina svih pravougaonika iznosi
m
$
i
* ) x p 11# -vo pokazuje da se svi rezultati nalaze u
intervalu
x
to se naziva uslov normiranosti#
Funkcije raspodele.
C
;ko posmatramo pro!es merenja sa veoma velikim brojem n tako da moemo rei da
n
,
tada moemo rei da uzorak prelazi u popula!iju i rezultati se praktino kontinualno rasporeuju po
B osi. %bog toga moemo uzeti da irina segmenta histograma
. x
. -bvojni!a histograma
u ovom sluaju postaje nepreki"na /unk!ija #slika /$ i nju nazivamo /unk!ija raspo"ele. Funk!iju
raspodele moemo obeleiti sa
) x * p
. *vaka &unk!ija raspodele je normirana, kao to je to
sluaj i sa histogramom o emu smo govorili ranije. )o znai da je ukupna povrina ispod krive
jednaka jedini!i.
;ko je &unk!ija raspodele p*x) poznata, onda se srednja vrednost

i standardno odstupanje

mogu odrediti sledeim &ormulama

+

"x ) x * xp #12$

"x ) x * p
%
) x *
%
#11$
. narednom poglavlju opisane su osnovne osobine poznatih i najee korienih &unk!ija
raspodele.
Gausova raspodela i Gausova standardizovana raspodela
@zuzetno svestrani matematiar i astronom 4arl Fridrih Gaus #1???71C<<$ je na osnovu
eksperimentalnog iskustva i teorijskih analiza
izveo raspodelu koja uspeno prikazuje rezultate merenja praene sluajnom grekom. -va
raspodela je poznata kao Gausova ili normalna raspodela i moe se predstaviti &unk!ijom oblika
%
x
%
$
G
e
%
$
) x * p

,
_

#1/$
4ao to je ve poznato iz prethodnog teksta

je srednja vrednost a

je standardno odstupanje
#slika 3$ .
9
+
p
+
(x),+a'ova #apo-&(a
x
.,!an-a#-no o!!'panj&
,#&-nja v#&-no!
p
+
(x)
*lika 3
+erovatno0a "a se neki rezultat na1e u intervalu o" x
$
"o x
%
o"re1uje se integralom
"x
x
x
%
2
3 x
%
$
e
4 % 2
$
p
%
$
% , $

,
_

#13$
4ada se uvede promenljiva

x
z , dobija se standardizovana ili uoptena Gausova
raspodela koja ima oblik
%
%
$
GU
z
e
%
$
p

#18$
12
a verovatnoa de se neki rezultat nae u intervalu #z
1
,z
/
$ je
"z
z
z
z
e
4 %
$
p
%
$
%
%
$
% , $

#1<$
Promenljiva 5 je bezdimenziona veliina sa srednjom vrednou nula. Standardno odstupanje
uoptene Gausove raspodele ima vrednost jedan i takoe je bezdimenziona veliina.
4riva uoptene Gausove raspodele ima simetrinost u odnosu na osu z12 #slika 8$.
=erovatnoa
% , $
p
bilo koje raspodele u praksi se naziva statistika sigurnost nalaenja nekog
rezultata u nekom odreenom intervalu, odnosno opsegu.
*tatistika sigurnost Gausove raspodele koja odgovara opsegu #
t
$ ima vrednost od 2.>C3. )o
znai da statistikoj sigurnosti od >C3 odgovara interval rezultata
) * t
. -psegu
) % * t

odgovara statistika sigurnost od 9>3 , a opsegu
( ) 6 t
odgovara statistika sigurnost od 993.
(ogledajmo ovde *liku 8
+
p
+
p
+
,!an-a#-i/ovana
+a'ova #apo-&(a
0.681
/
0,pov#2ina 2#a)i#ano" -&(a
.,!an-a#-no o!!'panj&
,#&-nja v#&-no!
*lika 8
:ra&irana povrina ( predstavlja verovatnou nalaenja rezultata u intervalu poluirine od jednog
standardnog odstupanja oko srednje vrednosti

.
11
Uni!ormna "ravnomerna# raspodela
9ezultati merenja mogu da imaju i uni&ormnu raspodelu. .ni&ormna raspodela je odreena
srednjom vrednou

i poluirinom intervala
a
. -va raspodela je prikazana na *li!i <. a se
naziva esto i granina greka #
$7%a

a
s8a7976
p#B$
X
p*x)-/unk!ija raspo"ele
a-poluirina raspo"ele
s-stan"ar"no o"stupanje
sre"nja vre"nost
-povrina ra/iranog "ela
0.581
,
3
*lika <
:ra&irana povrina ( predstavlja verovatnou nalaenja rezultata u intervalu poluirine od jednog
standardnog odstupanja oko srednje vrednosti

.
=rednosti sluajne promenljive B mogu da se nalaze u opsegu
) a , a * x +
, pri emu je svaka
vrednost iz datog intervala podjednako verovatna. *vaka raspodela mora da ispunjava uslov
normiranosti, to znai da povrina ispod krive raspodele iznosi 1. @z ovog uslova za ovu raspodelu,
dobijamo standardno odstupanje
6
a

. *tatistika sigurnost uni&ormne raspodele koja odgovara
opsegu #
t
$ ima vrednost od 2.<??. )o znai da statistikoj sigurnosti od <C3 odgovara
interval rezultata
) , * +
.
.ni&ormna raspodela se koristi pri odreivanju nesigurnosti u sluajevima koji su opisani u
poglavlju o tipovima nesigurnosti.
1/
Simetrina trougaona raspodela
-snovna karakteristika trougaone raspodele je skon!entrisanost rezultata oko srednje vrednosti
#*lika >$.

X
a-poluirina raspodele
s-standardno odstupanje
-srednja vrednost
p(x)-funkcija raspodele

14a

a
.a546
p(x)
0.651
,
3
0,rafirana povrina
*lika >
)o znai da su manja odstupanja rezultata od srednje vrednosti verovatnija od veih odstupanja. *a
slike > vidimo da se svi rezultati nalaze u ogranienom intervalu poluirine a #odnosno granine
greke a) i da su simetrino rasporeeni oko srednje vrednosti

. .sled normiranosti raspodele,

dobijamo da maksimum raspodele ima vrednost p#

$11Ha a standardno odstupanje trougaone

raspodele je
:
a

. )rougaona raspodela se koristi kada se iz iskustva zna da postoji jasno
grupisanje mernih rezultata oko srednje vrednosti ali tako da ne zadovoljava Gausovu raspodelu.
-vde imamo da statistikoj sigurnosti od ><3 odgovara opseg
) * t
.
Standardno odstupanje indirektno mereni$ veliina.
=eina &izikih veliina meri se posredno. (osredno merena &izika veliina ; je &unk!ija niza
meusobno nezavisnih veliina #x
$
,x
%
,x
6
,###,x
n
$, kojima se vrednost odreuje direktnim merenjem,
) x ,###, x , x * / ;
n % $

#1>$
13
pro!enjena vrednost merene veliine ; oznai se sa < i dobija se prema prethodnoj jednaini
uzimajui u proraun pro!enjene vrednosti x
$
,x
%
,x
6
,###,x
n
,
) x ,###, x , x * / <
n % $

#1?$
; svaka od pro!enjenih vrednosti x
i
ima svoju standardno odstupanje

i
x

i
x
s
.
*tandardno odstupanje <

8
<
s
indirektno merenih veliina aproksimira se rela!ijom,

1
]
1

,
_

n
$
%
i
x
s
%
i
x
<
<
s #1C$
i
x
<

je par!ijalni izvod sloene &unk!ije <*x

$
,x
%
,###x
n
) po promenljivoj x
i
.
9elativna standardno odstupanje
<
r
s
indirektno merenih veliina izraava se kao

1
]
1

,
_

n
$
%
i
x
s
%
i
x
<
<
$
<
<
r
<
s
s #19$
-ve &ormule se koriste za izraunavanje sloene merne nesigurnosti o emu e biti rei kasnije.

18
M69+; +6*@G.9+-*)
@zraavanje merne nesigurnosti
Merni rezultat se dobija merenjem. Merenjem dobijamo vrednost merne veliine u odnosu na
mernu jedini!u. (rimena mernog rezultata mogua je jedino uz poznavanje njegovog kvaliteta.
4valitet mernog rezultata se iskazuje mernom nesigurnou. :to je merna nesigurnost manja,
kvalitet mernog rezultata je vei. Merna nesigurnost se iskazuje standardnim odstupanjem ili
proirenim standardnim odstupanjem i ona je parametar koji se pridruuje rezultatima merenja.
Ielovit merni rezultat se sastoji od najbolje aproksima!ije merne veliine M, merne nesigurnosti u
i merne jedini!e JMK.
Merni rezultat se moe dobiti jednim merenjem. ;ko se merenje iste merne veliine ponavlja vie
puta , onda mernim rezultatom smatramo srednju aritmetiku vrednost rezultata ponovljenih
merenja.
Moemo ovde navesti neke od osnovnih uzroka merne nesigurnosti.
+epotpuna i nesavrena realiza!ija de&ini!ije merene veliine
+ereprezentativni uzorak osnovnog skupa
+edovoljno poznavanje okolnih uslova koji utiu na merenje
*ubjektivnost pri merenju #Lrazliiti majstori razliito mereM$
+edovoljna tanost etalona
;proksima!ije i pretpostavke ugraene u postupak merenja
9azlike oitanih ponovljenih merenja pri prividno istim uslovima
4ao to smo videli i iz prethodnog teksta, znajui &unk!iju raspodele moemo odrediti i
verovatnou koja odgovara datom podatku. . ovakvoj postav!i merne nesigurnosti imamo da sve
vrste nesigurnosti imaju sluajan karakter, pa im se zato pridruuje uvek odgovarajua &unk!ija
raspodele.
5itno je naglasiti da se pri izraavanju merne nesigurnosti koriste veinom termini i matematiki
aparat klasine statistike teorije ali su uvedeni i novi pojmovi za oblast izraavanja merne
nesigurnosti.
.svojeno je da se merna nesigurnost, oznaava slovom u *.n!ertaintD1nesigurnost$. -snovni
prin!ip je da se svakom podatku o nesigurnosti pridrui odgovarajua &unk!ija raspodele kao i
verovatnoa , odnosno statistika sigurnost. 4oristiemo i sledee pojmove,
1<
Standardna merna nesigurnost, u, po "e/ini!iji je je"naka stan"ar"nom o"stupanju u8s82#
*tatistika sigurnost koja odgovara standardnoj mernoj nesigurnosti zavisi od raspodele koja se
pripisuje datom merenju. +a primer u sluaju Gausove raspodele intervalu irine jednog
standardnog odstupanja, #
t
s
x
$ odgovara sigurnost od >C3 a za
t% x
s
imamo sigurnost od
9<3 a za opseg od
) 6 x *
s
t
sigurnost je 993.
Nesigurnost tip A7odreuje se iskljuivo metodom statistike obrade rezultata a to znai da
nesigurnost tip; postoji samo ako se radi o merenju koje je ponovljeno vie puta.
Nesigurnost tip B-odreuje se svim ostalim metodama, izuzev statistike analize.
Kombinovana merna nesigurnost moe se de&inisati kao ukupna merna nesigurnost koja se sastoji
od merne nesigurnosti tipa ; i merne nesigurnosti tipa 5,
%
=
%
A
u u u
!
+ . (od kombinovanom
mernom nesigurnosti u
!
podrazumeva se i sloena merna nesigurnost,obino vezana za raunanje
standardnog odstupanja kod &unk!ije vie nezavisnih promenljivih.
Proirena merna nesigurnost,U, predstavlja umnoak standardne merne nesigurnosti u i
koe&i!ijenta proirenja > , U8>u#
>oe/i!ijent proirenja > moe imati vrednost u intervalu od 3 do 3, u zavisnosti od raspodele.
. nekoj literaturi moe se nai grublja pro!ena pa se uzima da je
? 6 , % @ >
. (roirenoj mernoj
nesigurnosti odgovara visoka vrednost statistike sigurnosti, reda veliine 993. )o znai da se
merena veliina sa velikom sigurnou nalazi u intervalu
U x
s
t
. 4ada postoje opravdani razlozi
za to, nesigurnost rezultata se moe prikazati proirenom nesigurnou .. )ada je potrebno navesti
koe&i!ijent proirenja > i statistiku sigurnost. ;ko je raspodela Gausova iz statistike sigurnosti
lako je odrediti koe&i!ijent proirenja >. Meutim, ako statistika raspodela nije Gausova potrebno
je navesti raspodelu i odgovarajue dodatne podatke pomou kojih se moe odrediti koe&i!ijent
proirenja. +aprimer, ako je rezultat aritmetika sredina manjeg broja ponovljenih merenja #nN32$,
onda treba navesti broj stepeni slobode, ili broj ponovljenih merenja na osnovu kojih se koe&i!ijent
proirenja moe oitati iz tabli!e *tudentove raspodele.
T&'(V& )E*N&+ NE,&-.*N(,T&
(ostoje dva osnovna tipa merne nesigurnosti. )o su tip A i tip B
'va po"ela je bazirana samo na osnovu meto"a kojim se nesigurnosti o"re1uju#
%erna nesigurnost tipa &
Merna nesigurnost tipa ; #oznaka u
A
$ se odreuje statistikom analizom rezultata koji su odreeni
ponavljanjem merenja. ;ko imamo uzorak ponovljenih merenja x
1
, x
%
,x
6
,###x
n
, moemo izraunati
njihovu srednju vrednost x
s
, standardno odstupanje pojedinih rezultata u
A
8s i standardno
odstupanje srednje vrednosti merenja
s
x
s
Ax
s u
1>
n
s
s
s
x
#/2$
odnosno
$ n
) X X *
u
%
s i
A

#/1$
) $ n * n
) X X *
n
u
u
%
s i
A
s
Ax

#//$

*rednjoj vrednosti merenja kod dovoljno velikih uzoraka se po pravilu pridruuje Gausova
raspodela nezavisno od raspodele kojoj pripadaju elementi uzorka. =idimo da ponavljanjem
merenja i raunanjem srednje vrednosti moemo mernu nesigurnost rezultata, nastalu sluajnim
odstupanjem odnosno devija!ijom, smanjiti za &aktor n $ . Merna nesigurnost tipa ; podlee
Gausovoj raspodeli koja je i opisana u prethodnom poglavlju.
%erna nesigurnost tipa '
Merna nesigurnost tip 5 moe se odrediti kod pojedinanog merenja. *tandardne nesigurnosti tip 5
#oznaka u
5
$
-dreuju se pojedinanom analizom merenja
+e zavise od broja ponavljanja merenja
Stan"ar"na merna nesigurnost, tip =, pre"stavlja stan"ar"no o"stupanje "obijeno analizom
razliiti( uti!aja na mereni rezultat#
(ro!ena nesigurnosti tipa 5 zasniva se na,
spe!i&ika!iji instrumenata kojim se meri. . spe!i&ika!iju su obino unete granine greke
instrumenta. (od graninom grekom podrazumevamo najveu doputenu greku koju
instrument sme da ima a da se smatra ispravnim.
poda!ima o badarenju instrumenta kojim merimo
poda!ima o nesigurnosti konstanti koje koristimo
poda!ima o ponovljivosti mernog pro!esa
poda!i o ranije sprovedenim slinim merenjima
iskustvu i znanju o svojstvima relevantnih instrumenata i mernih objekata itd.

4valitet mernih rezultata iskazivan je na vie naina. +eki od njih su bili,

granine greke direktno merenih veliina
sigurne granine greke posredno merene veliine
1?
statistike granine greke posredno merene veliine i drugi naini .
*vi navedeni iskazi nisu meusobno usklaeni i oteavaju ili onemoguavaju uporeivanje kvaliteta
na razne naine dobijenih mernih rezultata. 6a!o j& obav&/'j'7a p#&po#'%a -a & %va(i!&!
$&#no" #&/'(!a!a i%a/'j& $&#no$ n&i"'#no28' a %va(i!&! $&#nih '#&9aja "#ani7ni$
"#&2%a$a*
5udui da su izvori podataka razliiti, poda!i mogu biti razliito iskazani, pa ih treba preraunati u
nesigurnost iskazanu standardnim odstupanjem.
(ri tome je neophodno pridruiti odgovarajuu &unk!iju raspodele ovoj mernoj nesigurnosti. %a
mernu nesigurnost tipa A uvek je re o Gausovoj raspodeli a kod merne nesigurnosti tipa =
najee je odgovarajua raspodela uni&ormna, mada se u spe!ijalnim sluajevima moe pojaviti
kao odgovarajua i trougaona raspodela #raspodele opisane u prethodnom poglavlju$.
(ombinovana "slo)ena# merna nesigurnost
. poglavlju o standardnom odstupanju indirektno merenih veliina dobili smo &ormulu za
odreivanje merne nesigurnosti indirektno merenih veliina gde nam
je u*x
i
)8
i
x
s
, merna nesigurnost svakog pojedinanog merenja x
i
a

1
1
]
1

,
_

n
%
i
x
%
x
<
<
$
i
u u #/3$
merna nesigurnost indirektno merene veliine <. -vo je glavna rela!ija za odreivanje merne
nesigurnosti indirektno merene veliine <.
9elativna merna nesigurnost,

1
]
1

,
_

n
i
x
u
i
x
<
< <
<
r
<
u
u
1
/
/
1
#/3a$
4asnije u primerima prikazaemo kako se moe koristiti ova jednaina u praksi.
1C
Procena merne nesigurnosti
ro!ena merne nesigurnosti iz granini( greaka
. spe!i&ika!ijama mernih instrumenata iskazane su grani!e ili granine greke unutar kojih se
sigurno nalazi prava vrednost merene veliine. @zraavanje graninih greaka razliito je za
analogne i digitalne instrumente.
(odatak o graninim grekama # a t $ ne sadri in&orma!iju o stvarnoj vrednosti greke instrumenta
kojim merimo. %ato u sluaju kada nemamo in&orma!iju o raspodeli greaka svih instrumenata iz
odreene proizvodnje, pretpostavljamo da su sve izmerene vrednosti A #izmerene bilo kojim
instrumentom iz te proizvodnje$ unutar raspona koji je ogranien grani!ama greke
) a A , a A * +

jednako verovatne, a izvan tih grani!a nemogue. -vome odgovara naziv uni&ormna raspodela i
standardna odstupanja pojedinih oitavanja koja su jednako verovatna u intervalu iznosi,
6
a
s
i
x

#/8$
(oto se merna nesigurnost iskazuje standardnim odstupanjem, vai,

3
a
u
=
#/<$
+a ovaj se nain pro!enjuje merna nesigurnost tipa 5, kada raspolaemo graninim grekama
instrumenta, statistikim graninim grekama itd.
(ro!ena merne nesigurnosti kod tipa ;, svodi se na odreivanje standardnog odstupanja pojedinih
merenja
A
s #/1$ i standardnog odstupanja srednje vrednosti merenja
s
x
s
#//$.
. obradi rezultata merenje jedan od veoma bitnih delova je i ispravno prikazivanje rezultata
merenja. . .putstvu za izraavanje merne nesigurnosti iz 1993 navedena su i pravila vezana za
zaokruivanje merne nesigurnosti i rezultata koji joj odgovara. . daljem tekstu pozabaviemo se i
ovim problemom.
19
*spravno predstavljanje rezultata merenja
(ojam zaokruivanja
4ada smo dobili rezultat i mernu nesigurnost koja mu odgovara moramo da znamo kako treba
ispravno zapisati merni rezultat. %a to postoje pravila koja su dobijena na osnovu iskustva i koja su
data u Uputstvu za izraavanje merne nesigurnosti #1993$K.
9ezultat merenja koji je iskazan prevelikim brojem !i&ara je nepregledan i ostavlja lani utisak
velike tanosti. %bog toga merni rezultat treba zaokruiti na broj !i&ara koji odgovara tanosti
merenja. -snovni uslov pri zaokruivanju #smanjenju broja !i&ara$ jeste da se zaokruivanjem ne
povea nesigurnost mernog rezultata.
Prema pravilu zaokru)ivanja suvine ci!re izostavljamo+ pri emu poslednju zadr)anu ci!ru ne
menjamo ako je prva isputena ci!ra desno od nje manja od ,+ a poveavamo za - ako je prva
isputena ci!ra desno od nje vea od ,+ ili ako iza ci!re , postoje ci!re vee od ..
&ko se isputeni deo sastoji samo od ci!re ,+ zaokru)uje se tako da se poslednja zadr)ana ci!ra
promeni u najbli)u parnu. /a taj nain se smanjuje sistemsko odstupanje nastalo
zaokru)ivanjem + jer je verovatnoa pojavljivanja parni$ i neparni$ ci!ara jednaka+ pa je i
zaokru)ivanje na vie ili ni)e podjednako verovatno."npr. 01+2, bi zaokru)ili na 01+3 a 004+4, na
004+4#.
O-#&9ivanj& b#oja /na7ajnih ci)a#a
%erna nesigurnost se prema meunarodnom dogovoru prikazuje sa dve znaajne ci!re # ;ko se
merna nesigurnost ili merni rezultat dobijaju matematikim opera!ijama #indirektno dobijene merne
veliine$,zaokruuju se samo jednom, na kraju. Meurezultate treba iskazivati s jednom ili dve !i&re
vie.
Znaajne cifre ao!ru"enog broja su sve !i&re od prve !i&re s leva razliite od nule do !i&re na
mestu zaokruivanja.
0#avi(a /a o-#&9ivanj& b#oja /na7ajnih ci)a#a
1. *ve !i&re, osim nule su znaajne.
/. +ule izmeu znaajnih !i&ara su znaajne.
3. +ule na kraju broja, a iza de!imalnog zareza, su znaajne.
8. +ule ispred prve znaajne !i&re broja nisu znaajne.
<. *tatus nula na kraju !elog broja nije odreen , tj. one mogu biti znaajne a ne moraju, pa u
tom sluaju je najbolje broj pisati u eksponen!ijalnom obliku #npr.
$
$. : ima jednu
znaajnu !i&ru, a
$
$. . , B ima dve znaajne !i&re$.

/2
(rimeri odreivanje znaajnih !i&ara,
5roj
/38 ima tri znaajne !i&re
3,3 ima dve znaajne !i&re
1/,? ima tri znaajne !i&re
2,/29 ima tri znaajne !i&re
/,22 ima tri znaajne !i&re
2,22/3 ima dve znaajne !i&re
6
$. C ima jednu znaajnu !i&ru
$
$. ... , C ima etiri znaajne !i&re
?22 moe imati tri, dve ili jednu znaajnu !i&ru, ali zato
%
$. D ima jednu znaajnu !i&ru, a
%
$. .. , D ima tri znaajne !i&re.
Prilikom odreivanja znaajni$ ci!ara mernog rezultata moramo raspolagati in!ormacijom o
mernoj nesigurnosti. %erni rezultat zaokru)ujemo tako da prvo "apsolutnu# mernu nesigurnost
zaokru)imo na dve znaajne ci!re. Potom izmerenu vrednost zaokru)ujemo na istoj mesnoj
vrednosti kao i mernu nesigurnost. /pr. ako je poslednja ci!ra merne nesigurnosti na mesnoj
vrednosti stotog dela+ tada e i brojana vrednost mernog rezultata biti zaokru)ena na mesnoj
vrednosti stotog dela. /eka je merna nesigurnost .+55+ onda e merni rezultat biti predstavljen
kao 555+55 gde je 5 bilo koja znaajna ci!ra.
-vde navodimo primere koji nam opisuju kako da ispravno predstavimo rezultat merenja i
odgovarajuu mernu nesigurnost
(rimer 1. +a digitalnom voltmetru oitano je 19,C8?=, a pro!enjena merna nesigurnost je 2,213>=.
4ako bi ispravno izrazili rezultat'
9eenje,
+ ) .$E , . BED , $F * t
(rimer /. Mereni napon gradske mree je //3,<>3=, a pro!enjena merna nesigurnost je 2,1//=.
4ako bi ispravno izrazili rezultat'
9eenje,
+ ) $% , . C: , %%6 * t
(rimer 3. 9elativna gustina nekog tela iznosi 3,?>9/3 a pro!enjena merna nesigurnost je 2,22812<.
4ako bi ispravno izrazili rezultat'
/1
9eenje,
) ..E$ , . D:F% , 6 * t
%etoda najmanji$ kvadrata
-va metoda je jedna od glavnih metoda koje se koriste u kompjuterskim programima za !rtanje
optimalnih prava izmeu datih eksperimentalnih taaka. +eka je eksperimentalnim ispitivanjem
zavisnosti
$ #x / <
dobijen niz parova vrednosti veliina
x
i
<
,
$. , # $,..., , # $,..., # $, , #
/ , / 1 1 n n i i
< x < x < x < x
(retpostavimo da je ova zavisnost linearna. -pti oblik
jednaine prave sa *like ? je
b ax < +
gde je
a
7koe&i!ijent prav!a a b 7odseak na ordinatinoj #D$ osi. Metod najmanjih kvadrata se
koristi za odreivanje konstanti
a
i b raunskim putem, pomou eksperimentalnih podataka
n n
< x < x , ... ,
1 1

*lika ?
4onstante se odreuju iz uslova da zbir kva"rata o"stupanja
i

#*lika?$ ima minimalnu vre"nost

to istovremeno predstavlja i uslov za optimalnu pravu,
//
[ ]
/
1 1
/
$ #


+
n
i
i i
n
i
i
b ax < . #/>$
a to znai da je par!ijalni izvod izraza #/>$ po a i po b jednak nuli. @z toga dobijamo sledee
vrednosti za a i b,





,
_

n
i
i
n
i
i
n
i
n
i
n
i
i i i i
x n x
< x n < x
a
1
/
/
1
1 1 1
,





,
_

n
i
i
n
i
i
n
i
n
i
n
i
n
i
i i i i i
x n x
x < x < x
b
1
/
/
1
1 1 1 1
/
#/?$
4ao i veina rezultata &izikih merenja , konstante
a
i b se metodom najmanjih kvadrata
odreuju sa ogranienom tanou. +jihova standardna odstupanja se raunaju po sledeim
&ormulama,

,
_

n
$ i
n
$ i
%
n
$ i
i
%
i
%
i a
x x n
$
% n
n
s
, #/C$
n
x
s s
n
$ i
%
i
a b

. #/9$
-vaj metod ima smisla samo kada je zavisnost izmeu
<
i
x
zaista linearna.
Gra!iki prikaz rezultata merenja
4ada imamo eksperimentalno dobijene zavisnosti dve &izike veliine koje moemo obeleiti kao B
i D onda gra&ik zavisnosti !rtamo na milimetarskom papiru i potujemo odreena pravila koja ovde
navodimo.
1$ 4oordinatne ose !rtamo tako da se one nalaze du same ivi!e milimetarske podele # *lika 9$
/$ Fizike veliine i jedini!e obeleavaju se na osama i to pri njihovim krajevima kao na *li!i 9
3$ =rednosti koje !rtamo na osama su u srazmeri sa pravim vrednostima. -bino se na ose
u!rtavaju samo brojane vrednosti koje se meusobno razlikuju za istu vrednost. (ogledati
*liku 9.
8$ .!rtavanje merne nesigurnosti. @mamo dva sluaja ,
a$ ;ko su vrednosti merne nesigurnosti koja odgovara &izikoj veliini manje od
1,<mm #podrazumeva se da !rtamo vrednosti merne nesigurnosti u srazmeri sa
odabranom razmerom za veliinu kojoj odgovara$ onda ih neemo !rtati na gra&iku
/3
b$ ;ko su vrednosti merne nesigurnosti koja odgovara &izikoj veliini vee od 1,<mm
onda ih !rtamo.
. prvom sluaju vrednost #*
i
,F
i
$ !rtamo kao taku bez mernih nesigurnosti

*lika C
. drugom sluaju !rtamo merne nesigurnosti odgovarajuih &izikih veliina tako da dobijamo
krsti u ijem !entru je taka #*
n
,F
n
$. Mernu nesigurnost
S
u
!rtamo paralelno * osi tako da od
take levo bude vrednost
S
u
a desno od take
S
u +
. %a mernu nesigurnost koju !rtamo za F
&iziku veliinu, imamo gore
G
u +
i dole
G
u
#*lika C$.
+ekad se moe desiti da postoje vrednosti merne nesigurnosti koje odgovaraju samo jednoj &izikoj
veliini od dve zavisne veliine i onda !rtamo samo te merne nesigurnosti. +a *li!i 9 vidimo da je
to sluaj sa mernom nesigurnou ln9.
4ada su u!rtane merne nesigurnosti koje su pridruene datim parovima #B
i
,D
i
$ , tek onda moemo
provlaiti optimalnu pravu ili krivu kroz date take. Glavno pravilo je da prava ili kriva ne mora
proi kroz taku ali mora prese!ati oblast merne nesigurnosti . )akoe kada provlaimo pravu
izmeu taaka gledamo da i sa leve i sa desne strane prave bude priblino jednak broj taaka kao i
da prava prolazi kroz oblast merne nesigurnosti kao na *li!i 9.
F, +
s,m
#*
i
,F
i
$
u
F
7u
F
/8
*lika 9
/<
0#i$&#i
-. Primer odreivanja slo)ene merne nesigurnosti
-drediti relativnu gustinu vrstog tela " po radnoj &ormuli

i odrediti njenu mernu nesigurnost u
"
.
@zmerena masa tela m
t
1?,C8g i prividna masa tela #kada je telo potopljeno u vodu$ m
R
1<,?>g sa
mernom nesigurnou u*m
t
)8u*m
R
)8u
m
12,212gH 6 jer uzimamo da je granina greka kod
merenja !entigram vagom njen najmanji teg od 2,212g.

Reenje
-vo je jednostavan primer za odreivanje sloene merne nesigurnosti. -vde imamo da je "8"*m
t
,m
R
) te koristimo &ormulu #/3$ za izraunavanje sloene merne nesigurnosti.

1
]
1

,
_

/
1
/
/
i
x
u
i
x
"
"
u
x
i

) m , m *
R t

)
R
m * u
R
m
"
)
t
m * u
t
m
"
"
u
/
/
/
/

,
_

,
_

gde su
t
m
"

i
R
m
"

par!ijalni izvodi relativne gustine vrstog tela po m

t
i m
9
.
4rajnji rezultat je "1#3,?>9O2,2/?$ gde je " bezdimenziona veliina.
0 .Primer iskazivanja mernog rezultata proirenom mernom nesigurnou
/>
R t
t
m m
m
"

(onovljenim merenjima izmeren je napon gradske mree od /31,32=, sa mernom nesigurnou od

2,1/=. -blik rezultata treba da bude sa proirenom mernom nesigurnou ku. 9ezultat treba iskazati
na jedan od sledeih naina,
a$ ;ko je na primer, merni rezultat aritmetika sredina od deset ponovljenih merenja ,
.1#/31,32O2,/?$= gde je koe&i!ijent proirenja k1/,/> na osnovu *tudentove raspodele a
statistika sigurnost 9<3. +apomena, ;ko je broj ponovljenih merenja u uzorku manji od 32,
onda raspodela aritmetikih sredina uzorka ima oblik *tudentove raspodele koja je odreena
brojem ponavljanja merenja odnosno stepenima slobode n71.
b$ ;ko je, naprotiv, merni rezultat aritmetika sredina vrlo velikog broja merenja, tako da
raspodelu aritmetikih sredina uzorka moemo opisati Gausovom raspodelom onda rezultat
zapisujemo,
.1#/31,32O2,/8$= gde je k11,9> statistika sigurnost 9<3

#.Primer merenja analognim instrumentom
Analogni instrumenti su oni merni instrumenti kojima se vre"nost merene veliine o"re1uje po
poloaju kazaljke prema skali

4olika je ukupna merna nesigurnost mernog rezultata dobijenog jednim merenjem analognim
voltmetrom klase instrumenta k 11,< na opsegu od .maB11<2= '
Reenje
Granina greka iskazana u mernim jedini!ama kod elektrini( analognih instrumenata rauna se
prema &ormuli
$..
'
k a
max

- je opseg na kome merimo#moe biti za napon, jainu struje itd$, k je klasa instrumenta koja moe
uzimati razliite vrednosti , 2,2<P 2,1P 2,/P 2,3P 2,<P 1P 1,<P /P /,<P 3P <. -ve klase tanosti nas
obavetavaju o vrednosti granine greke iskazane u pro!entima. (ro!enti su najee dati u odnosu
na maksimalnu vrednost mernog podruja, a vrlo retko u odnosu na oitanu vrednost.
"akle u naem sluaju
a 11,<3 Q#1<2=H1223$ 1 /,/<=
.kupna merna nesigurnost je
+ 6 , $
6
+ %C , %
u
a

/?
1.Primer merenja digitalnim instrumentom
Higitalni instrumenti su oni merni instrumenti kojima se vre"nost merene veliine obra1uje i
prikazuje brojano tj# "igitalno# "igitalni instrumenti nisu svrstani u klase tanosti. @skazivanje
granine greke kod njih nije standardizovano.
Granina greka kod digitalnih instrumenata se najee navodi kao zbir dve ili vie komponenti.
-vde se neemo uputati u detaljniji opis odreivanja granine greke jer prevazilazi potrebe ovog
kursa. -bino uzimamo najmanju brojnu vrednost koja se moe oitati na displeju kao graninu
greku digitalnog instrumenta. ;ko ona, na primer iznosi a12,221, onda je merna nesigurnost ovog
instrumenta u
a
1
6
..$ , .

+;%@=@ 64*(69@M6+);R+@A =6S5@
=6S5; 1.
/C
-dreivanje relativne gustine vrstog tela hidrostatikom vagom. Merenje relativne gustine tenosti
areometrima.
=6S5; /.
;psorp!iona spektro&otometrija.
=6S5; 3.
Tednosmerna struja. -dreivanje elektromotorne sile i unutranjeg otpora kola. -dreivanje
elektrinih otpora =istonovim mostom.
=6S5; 8.
;nalitika vaga. -dreivanje osetljivosti neoptereene analitike vage. -dreivanje mase tela
Gausovom metodom.
=6S5; <.
*pektralna analiza.
=6S5; >.
+uklearna magnetna rezonan!a #+M9$. Fluorimetrija.
=6S5; ?.
-dreivanje relativne gustine tenosti piknometrom i odreivanje povrinskog napona tenosti
uporednom kapilarnom metodom.
=6S5; C.
9e&leksiona spektro&otometrija.
=6S5; 9.
Gama zraenje.
$%&'()SK( *+&, P&$'%BAN ZA +%-B% ., / i 0
/9
V:+:
=aga je instrument kojim se meri masa tela. (ostoje vage koje rade na prin!ipu ravnokrake poluge
#kao to su !entigram vaga i analitika vaga$ i druge vage kao naprimer vaga sa pomonim tegom,
oprune vage itd. (ored navedenih, krajem /27tog veka razvijene su i elektronske vage sa digitalnim
indikatorom. -ve vage sve vie potiskuju iz upotrebe mehanike vage. "o pojma mase dolazimo
preko zakona o odranju impulsa , drugog +jutnovog zakona i +jutnovog zakona gravita!ije.
G8ma
F7sila ,a7ubrzanje i m7masa kao mera iner!ije tela.
%
z
r
m m
G
F7privlana sila izmeu %emlje ija je masa m
z
i m7mase tela koje posmatramo
r7rastojanje izmeu !entra %emlje i posmatranog tela,
U7gravita!iona konstanta1>,>?8/Q12
711
m
3
Hkgs
/
.
. laboratorijama za &iziku najveu primenu imaju mehanike vage na prin!ipu ravnokrake poluge.
.proena slika koja prikazuje konstruk!iju ovakvih vaga data je na *li!i 12.
-blik i raspored masa poluge , levo i desno od leita su simetrini.%bog toga neoptereena vaga sa
nalazi u ravnotenom poloaju, to se oitava nultim skretanjem kazaljke.=aan preduslov dobre
osetljivosti, ponovljivosti i vremenske stabilnosti vage je dobra konstruk!ija i izbor materijala
otri!e i leaja#*lika 12$. -vi materijali moraju biti to tvri pa se esto koristi vrsta dragog
kamena7ahat. "a bi radni vek vage bio dui vreme dodira otri!e i leaja treba da bude to krae i
zato se preporuuje da sve vreme izmeu merenja, vagu treba drati u zakoenom stanju. )ada su
otri!a i leaj razdvojeni. 'bavezno je "a pri postavljanju i ski"anju tereta i tegova sa tasa, vaga
bu"e zakoena#
-setljivost vage de&iniemo kao apsolutnu vrednost kolinika ugla skretanja kazaljke vage V i
mase pretega m
p
koji to skretanje prouzrokuje
p
m
'

(oeljno je da vaga ima to veu osetljivost. (ri realnoj konstruk!iji vaga koje rade na prin!ipu
ravnokrake poluge, nemoe se postii idealna jednakost krakova i simetrija masa poluge. %ato da bi
se umanjio uti!aj ovih nesavrenosti pri merenju, Gaus je predloio metodu dvojnog merenja mase ,
koja e biti predstavljena u vebi br 8.
+aveemo osnovne delove analitike i !entigram vage #*lika 12$ koje rade na prin!ipu ravnokrake
poluge.
32
*lika 127Ientigram vaga
(okretni delovi vage #*lika12$ su, poluga sa prizmom za oslanjanje, mati!e za balansiranje,
kazaljka i tasovi sa sistemom za veanje koji se oslanjaju na krajeve poluge. (okretni delovi vage
oslonjeni su preko otri!e, prizme za oslanjanje, na leite koje se nalazi pri vrhu vertikalnog stuba,
nosaa pokretnih delova. %a njega je privrena skala kazaljke a nosa je spojen sa ploom vage.
(loa se postavlja u horizontalan poloaj pomeranjem mati!a za nivela!iju koje se nalaze na tri ili
vie podeavajuih noi!a. +ivela!ija se kontrolie ugraenom libelom. @zborom jednog od dva
poloaja koni!e #zakoeno ili merenje$ pokretni delovi se odvajaju od leita i uvruju
#zakoeno$ , ili se oslobaaju #merenje$.
&nalitika vaga
4arakteristini delovi analitike vage prikazani su na *li!i 11. -ve vage se koriste za merenje mase
sa velikom tanou. +ajee se sreu vage ija je granina greka 12
78
g a merni opseg od 2,2222g
do 122,2222g. -dgovarajui komplet tegova sadri seriju tegova od 1g do <2g i seriju tegova od
12mg do <22mg. *astavni deo analitike vage je i dodatni teg jaha. 4ada se on postavi na skalu
jahaa#*lika 11$, na pokretne delove vage deluje odgovarajui dodatni obrtni moment malog
intenziteta. )akvo konstruk!iono reenje omoguava merenje masa sa graninom grekom od 12
7
8
g. Taha je teg od i!e u obliku potkovi!e mase 12mg. +a skali jahaa oznaena je linearna podela
koja brojno odgovara masi izraenoj u miligramima.*kala je simetrina u odnosu na nulu skale.
+ajmanji podeok na skali vredi 2,/mg. 4ada se jaha,prilikom uravnoteavanja odnosno merenja
mase postavi na neki od ovih vrednosti na skali, brojna vrednost mase izraene u gramima moe da
se oita do etvrte de!imale.
(ro!ena granine greke analitike vage vri se tako to se uzima da granina greka iznosi
polovinu najmanjeg podeoka na skali. . naoj laboratoriji u kojoj se koristi tip analitike vage koji
je gore opisan, granina greka je a8.,$mg. (ro!enjujemo da je merna nesigurnost mase
6
a
u
m

.
31
*lika 117;nalitika vaga
6entigram vaga
4onstruk!iona svojstva !entigram vage su takva da omoguavaju pouzdano merenje sa proirenom
nesigurnou .
m
koja se radi jednostavnosti uzima da je jednaka masi najmanjeg tega od
m11!g12,21g u mernom opsegu od 2,22g do 1222,22g. *toga !entigram vaga u svom kompletu
badarenih tegova sadri seriju tegova od 1g do <22g i seriju tegova od 1!g112mg do <2!g1<22mg.
.z pretpostavku da pri pojedinim merenjima vai uni&ormna raspodela sa poluirinom a
m
,
standardna nesigurnost masa je
6
a
u
m
m

.
3/
7lektronske vage
*lika 1/
.opteni prin!ip rada jedne elektronske vage ilustrovan je na *li!i 1/.
)elo mase m deluje svojom teinom W1mg na elastini element stvarajui linearno srazmernu
relativnu de&orma!iju
l
l

ili ugib XB. 9elativna de&orma!ija se prenosi na neki od senzora
pomeraja ukljuen u odgovarajue elektrino kolo#=istonov most$. +a izlazu mosta dobija se
napon linearno srazmeran relativnom pomeraju, a time teini i masi tereta. @zlazni napon mosta se
pretvara u digitalni oblik pomou analogno digitalnog konvertora. +akon obrade, digitalizovani
signal se prikazuje na indikatoru izraen u jedini!ama mase. 6lektronske vage su podeljene u
nekoliko klasa zavisno od dozvoljene merne nesigurnosti odnosno od tanosti. 4alibra!ija vaga
obavlja se pomou tegova ija je masa poznata sa visokom tanou.
33
Eksperimentalne vebe
=6S5; 1.
8dreivanje relativne gustine vrstog tela $idrostatikom vagom. %erenje relativne gustine
tenosti areometrima
9elativna gustina supstan!e d de&inie se kao odnos njene gustine Y i gustine neke standardne
supstan!e Y
2
pri istim uslovima,
2

"
. prvom delu vebe 1 pod nazivom '"re1ivanje relativne gustine vrstog tela (i"rostatikom
vagom koristimo hidrostatiku vagu koja se u odnosu na !entigram vagu, razlikuje po kuki koja se
nalazi iznad tasa vage i po pokretnom postolju na koje se stavlja sud sa destilovanom vodom #*lika
1.1b$.
*lika 1.1
Aidrostatika vaga je ravnokraka vaga #*lika 12, !entigram vaga$ prilagoena za merenje gustine
vrstih tela na osnovu dva vaganja. 4od prvog vaganja telo se nalazi u vazduhu #*lika1.1a$.
.ravnoteenje vage postie se kada se na drugi tas stavi teg mase m
t
. ;ko se zanemari potisak
vazduha na telo i tegove, tada m
t
predstavlja masu tela. 4od drugog merenja, telo se potapa u
posudu sa destilovanom vodom #*lika 1.1b$. . ovom sluaju prividna teina tela se smanjuje za silu
potiska
g+ G
. p

#;rhimedov zakon$
.

7gustina tenosti, g7ubrzanje, +7zapremina tela

odnosno zapremina istisnute tenosti. 9avnotea se postie kada se na drugom tasu vage stave
tegovi mase m
p
8m
t
-+I
.
, odakle se za zapreminu tela dobija . p t
7 ) m m * +
. +epoznata gustina
tela tada je data izrazom
p t
t
. x
m m
m

a nepoznata relativna gustina tela je
p t
t
.
x
m m
m
"

Ar(ime"ov zakon
38
&a telo koje je !elo ili "elimino potopljeno u tenost "eluje sila potiska G
p
# 'na je po intenzitetu
je"naka teini istisnute tenosti a usmerena je vertikalno navie tj# nasuprot sile zemljine tee#
'ost/pak rada
(roveriti da li je vaga u radnom stanju. )o znai proveriti uz pomo tehniara, da li je vaga
nivelisana i odrediti praktinu nulu.
raktina nula je otklon kazaljke na skali kazaljke koji o"govara ravnotenom poloaju
neoptere0ene vage#
)elo ) #u obliku !ilindra$ se okai o kuku i izmeri se njegova masa #
t
m
$
@spod tela ) postavi se postolje i na njega sud sa destilovanom vodom. )elo ) se uroni u vodu i
izmeri se masa tako zaronjenog tela ). )o je prividna masa tela ) # p
m
$.
9elativna gustina # " $ tela ) rauna se prema &ormuli,
p t
t
m m
m
"

7 4oristei &ormulu za kombinovanu mernu nesigurnost dobijamo apsolutnu mernu nesigurnost za d

( )
m
p t
t p
d
u
m m
m m
u
/
/ /

gde je
g u u u
t p
m m m
3
21 , 2

#teorijska vrednost$, jer su mase merene istom vagom pa su i merne
nesigurnosti iste. . praksi koristimo &ormulu ,
/ /
2/ 2
3
21 2
, 1
,
2 +
t p
m m m
u u u
g , u kojoj je
dodata merna nesigurnost tipa 5 koja potie od svih ostalih uslova koji utiu na merenje.
7 9elativna merna nesigurnost relativne gustine "
( )
m
p t t
t p
d
d
u
m m m
m m
d
u
r
u

+

/ /
9ezultate merenja i izraunavanja uneti u )abelu 1.1
)abela 1.1
m
t

g
m
p

g
"
u
"
"
r
u
3<
. drugom delu =ebe 1. merenje relativne gustine tenosti areometrima susreemo se sa
dve vrste areometara. ;reometar je stakleno uplje telo. +a donjem delu ovog instrumenta se nalazi
olovo ili iva to omoguava plivanje u vertikalnom stabilnom poloaju.. gornjem delu se
areometar suava u uzanu !ev konstantnog preseka na kojoj se nalazi graduirana skala. ;reometar
tone u tenost sve dok se ne uspostavi ravnotea izmeu njegove teine i potiska tenosti . )o
ustvari znai da areometar vie ne tone kada teina istisnute tenosti dostigne teinu samog
areometra #-pet ;rhimedov zakon$. ;reometari mogu biti razliiti po opsegu merenja u zavisnosti
od potreba merenja takoe se razlikuju i po nameni. ;reometri koji se koriste za merenje relativne
gustine nepoznate tenosti imaju linearnu skalu. )akve areometre koristimo u naoj laboratoriji.
*lika 1.1
. naoj laboratoriji se susreemo sa dve vrste areometara sa linearnom skalom. )o su "enzimetar i
=omeov areometar#
9enzimetar je areometar koji je kalibrisan u odnosu na destilovanu vodu odreene temperature
#obino je to oznaeno na samom instrumentu$. +jegova skala je takva da se pomou nje moe
vriti direktno oitavanje relativne gustine tenosti odnosno moemo meriti relativnu gustinu
tenosti pomou ove vrste areometra.=rednost najmanjeg podeoka predstavlja maksimalnu
nesigurnost a
m
i standardna merna nesigurnost je onda
6
a
u
m
"

'omeov areometar ima kalibra!iju u 5omeovim stepenima #
=
2
$.)o znai da se direktnim
oitavanjem sa skale ovakvog instrumenta ne dobija relativna gustina nepoznate tenosti
.
"

#

gistina nepoznate tenosti,

gustina standardne supstan!e na osnovu koje se kalibrie

areometar, u naoj laboratoriji to je destilovana voda$.
=eza izmeu vrednosti b oitane sa skale 5omeovog areometra i vrednosti za relativnu gustinu
nepoznate tenosti " dobijamo preko sledeih &ormula,
" Z1 #ovo je sluaj kada je gustina nepoznate tenosti vea od gustine vode$. . tom sluaju imamo
da je
= J
b J
J
"

3 , 188
P

3>
" N1 #ovo je sluaj kada je gustina nepoznate tenosti manja od gustine vode$. . tom sluaju
imamo da je
= J
b J
J
"

3 , 18>
1
P
1
1

4onstante
1
J
i J su dobijene empirijski.
(ostupak rada,
a$ "6+%@M6);9
(rouiti skale na denzimetru i na 5omeovom areometru.
(rvo spustiti denzimetar u sud sa tenou nepoznate relativne gustine tako da se ne dodiruje sa
zidovima suda i oitati na skali denzimetra relativnu gustinu d.
=rednost najmanjeg podeoka predstavlja maksimalnu nesigurnost a
m
i standardna merna
nesigurnost denzimetra je onda
6
a
u
m
"

b$ 5-M6-= ;96-M6);9
*pustiti 5omeov areometar u sud sa tenou nepoznate relativne gustine i oitati na skali u
5omeovim stepenima vrednost b do koje se potopio areometar.
9elativnu gustinu tenosti moemo izraunati preko ve date &ormule i to za sluaj dZ1 jer je to
sluaj koji se najee prouava u naoj laboratoriji.
*tandardna merna nesigurnost relativne gustine tenosti

( )
b
%
b
"
u
b J
J
u

6
a
u
m
b

gde je a
m
vrednost najmanjeg podeoka na 5omeovom areometru a u
b
standardna merna
nesigurnost skale.
)abela 1./
"
"
u
rel
"
u
3?
)abela 1.3
b

5
b
"
b
"
u
"b
rel
u
Upo#&-na !ab&(a
"
"
u
b
"
b
"
u
$%&'()SK( *+&, P&$'%BAN ZA +%-B% 3, 4 i 5
%a ovu vebu kao i za vebu C i deo vebe > uveemo osnovne pojmove koji se koriste tokom rada
ovih vebi.
Uvod u spektro!otometriju. 8snovni pojmovi.
%a &otometriju moemo rei da predstavlja &iziko7hemijski metod kojim se mogu prouavati
rastvori i vrste supstan!e. -vaj metod se zasniva na analizi apsorp!ionih spektara u .= oblasti
#/227822nm$, u vidljivom delu spektra #8227?>2nm$ i u in&ra!rvenoj oblasti spektra #Z?>2nm$. .
naoj laboratoriji rade se apsorp!ioni i re&leksioni spektri vrstih supstan!i i rastvora. -snovni
ureaj koji se koristi u spektro&otometriji je spektro&otometar.
*pektro&otometar je ureaj koji je moe da registruje zavisnost energije svetlosti koja je
prola#transmitovala se$, re&lektovala se ili apsorbovala kroz dati uzorak od talasne duine #odnosno
&rekven!e$ date svetlosti. -vaj ureaj se moe prikazati uproenom emom na *li!i /.1
3C
*lika /.1
-va ema prikazuje vrstu spektro&otometra gde se uzorak osvetljava monohromatskom svetlou.
-va vrsta spektro&otometra se koristi u naoj laboratoriji.
Monohromator je ureaj koji polihromatsku svetlost razlae na monohromatsku svetlost. (od
monohromatskom svetlou se podrazumeva svetlost jedne talasne duine odnosno sam naziv je
grkog porekla gde mono znai jedno a (roma boja, to bi znailo svetlost jedne boje a naziv
polihromatska svetlost potie od poli ili vie i (roma ili boja to bi znailo svetlost sa vie boja.
*ami nazivi su nastali u vreme kada se znalo samo za vidljivi deo spektra gde je najprostiji
monohromator bila kina kap ili prizma na kojoj se *uneva svetlost #tzv. bela svetlost$ razlagala na
razliite boje poznate iz vidljivog dela spektra kao dugine boje. *vakoj od tih boja u vidljivom delu
spektra moe se pridruiti odreena vrednost talasne duine #odnosno &rekven!a

$. +azivi
polihromatska i monohromatska svetlost su ostali i kada su u pitanju opsezi 6M #elektromagnetnog$
zraenja koji nisu iz vidljivog dela spektra.
%ono$romator
*lika /./
39
+a sli!i/./ je prikazan monohromator kakav se koristi u naoj laboratoriji. -n je glavni optiki deo
spektrometrijskih ureaja. (olihromatska svetlost koju emituje izvor svetlosti #@*$ ulazi u
monohromator kroz ulazni otvor #1$. 4ondenzatorsko soivo #/$ je prikuplja i upuuje ka ogledalu
#3$. %ra!i re&lektovane svetlosti se posle prolaska kroz kolimatorski sistem sa razrezom #8$ kreu
paralelno i stiu do di&rak!ione reetke #<$. "i&rak!iona reetka je rasipajui odnosno disperzioni
element ureaja, tako da se od nje svetlost razliitih talasnih duina kreu pod razliitim uglovima.
"eo svetlosti koji stie do drugog kolimatorskog sistema #>$ &okusira se i kroz izlazni razrez
naputa monohromator. "obijena monohromatorska svetlost upuuje se ka uzorku. )amo se deava
interak!ija , pa se zatim svetlost kree od uzorka prikuplja i alje ka detektoru. (omou doboa
talasnih duina odreuje se poloaj rota!ije disperzionog elementa#reetke$, pa time i odgovarajua
talasna duina izlazne svetlosti. (rin!ip rada monohromatora je uvek isti. Menjaju se njegove
dimenzije i zamenjuju se sastavni delovi monohromatora elektronskim delovima to smanjuje
njegove dimenzije.
:akoni apsorpcije i apsorpcioni spektri
4ada prouavamo pro!es apsorp!ije zraenja u rastvorima moramo spomenuti
Ramber75erov zakon koji se iskazuje sa dve jednaine, prva je Ramberov a druga je 5erov zakon.
b!
.
k
. T
e K K


#/.1a$
b! a
.
A
#/.1b$
Tednaina #/.1a$ daje odnos transmitovanog i upadnog intenziteta zraenja i takoe iz nje moemo
videti i eksponen!ijalnu zavisnost odnosa trnsmitovanog i upadnog zraenja od koe&i!ijenata k
2
, b i
!. 4oe&i!ijent k
.
se dobija iz k8k
.
! gde je k linearni koe&i!ijent apsorp!ije a k
.
je koe&i!ijent
propor!ionalnosti koji povezuje k i kon!entra!iju uzorka u rastvoru !# "ruga jednaina Ramber7
5erovog zakona ima primenu u kvantitativnoj analizi. ;psorban!a A uzorka u rastvoru debljine b
linearno zavisi od njegove kon!entra!ije !. 5erov zakon ima ogranien domen vaenja. 4ada
postoje re&leksije i nehomogenosti i anizotropnosti kao i razliite &izike ili hemijske reak!ije
izmeu molekula i jona onda koe&i!ijenti a i k , koji u prin!ipu zavise od supstan!e i &rekven!e
zraenja, postaju zavisni i od kon!entra!ije.
4ao to smo ve pomenuli vrednosti &izikih veliina ;, a, k, a
2
, k
2
zavise od supstan!e i &rekven!e
upadnog zraenja. ;ko se za datu supstan!u ustanovi na koji nain neka od ovih veliina zavisi od
&rekven!e ili talasne duine zraenja, onda znamo da smo odredili i apsorp!ioni spektar prouavane
supstan!e to e i biti na zadatak na vebama.
82
*ntenzitet svetlosnog zraenja i spektralni koe!icijent
*lika /.3
4oristiemo termin intenzitet elektromagnetnog zraenja K . .vodimo osnovne rela!ije koje
koristimo u ve navedenim vebama,
(osmatramo neki uzorak koji izlaemo odreenom zraenju svetlosti.
@ntenzitet ukupnog upadnog zraenja na uzorku obeleimo sa
2
K
.
@ntenzitet ukupnog re&lektovanog zraenja na uzorku obeleimo sa
R
K
.
@ntenzitet ukupnog proputenog #transmitovanog$ zraenja na uzorku obeleimo sa
T
K
.
@ntenzitet ukupnog apsorbovanog zraenja na uzorku obeleimo sa
A
K
.
.vodimo sledee pojmove ,
*pektralni koe&i!ijent re&leksije
$ #
*pektralni koe&i!ijent apsorp!ije
$ #
*pektralni koe&i!ijent transmisije
$ #
-vi koe&i!ijenti sadre in&orma!ije o karakteristikama datog uzorka i zavise od talasne duine
upadne svetlosti. %avise i od temperature, od glatkoe povrine uzorka itd. +jihove de&ini!ije su ,
2
K
K
R

1
/
3 8 < >
@
9
@
;
@
)
81
2
K
K
A

2
K
K
T

-vi koe&i!ijenti su povezani rela!ijom
1 + +
.veemo i sledee de&ini!ije,
(od apsolutno !rnim telom podrazumevamo telo koje apsorbuje svo upadno 6M zraenje. %a njega
vai
1 $ #
.
(od apsolutno belim telom podrazumevamo telo koje re&lektuje svo upadno zraenje. %a njega vai
1 $ #
.
Sivo telo zadovoljava uslov
( ) !onst
N1
=6S5; /
&psorpciona spektro!otometrija
. apsorp!ionoj spektro&otometriji bitno je uoiti da se u proraunima koristi transmitovani deo
zraenja poto je apsorbovani deo ostao u uzorku. .zorak u ovoj vebi je rastvoren u rastvarau. -n
je u tenom stanju i smeten je u mali providni sud u obliku kvadra koji se uobiajeno naziva
kiveta.
%a pojavu apsorp!ije moemo koristiti sliku/.3 gde posmatramo monohromatski snop zraenja koje
nailazi na homogeni planparalelni apsorber debljine (#
4ada su u pitanju realna merenja imamo spektro&otometar koji na skali ima mogunost oitavanja
apsorban!ije
viz
A
i intenziteta signala. )reba naglasiti da intenzitet signala i intenzitet svetlosnog
#elektromagnetnog $ zraenja su propor!ionalne veliine iju uzajamnu zavisnost ovde neemo
prouavati. %a dati uzorak moemo, u zavisnosti od talasne duine svetlosti kojom osvetljavamo
uzorak #*lika/.1$, izmeriti apsorban!iju
viz
A
.
b!
A
a
viz
.
.
2
a
se naziva kon!entra!ioni koe/i!ijent apsorp!ije# -n je direktno propor!ionalan apsorban!iji
viz
A
i obrnuto propor!ionalan debljini uzorka b i njegovoj kon!entra!iji
!
.
otupak merenja
.zorak iju apsorban!iju merimo postavljamo u aparaturu tako da moe biti osvetljen razliitim
vrednostima talasnih duina koje moemo menjati u opsegu od 392nm do >82nm.#)abela /./$.
8/
h
%a svaku vrednost talasne duine kojom smo osvetlili uzorak, na skali spektrometra oitavamo
vrednost apsorban!ije i beleimo u tabeli koja je &ormirana u raunaru a ista je kao i u naem
priruniku. =rednost
2
a
automatski dobijamo u tabeli raunara.
. toku ovih merenja moemo vriti i merenje intenziteta signala i koji odgovara transmitovanoj
svetlosti uzorka. .zimamo nekoliko vrednosti talasnih duina za koje emo meriti i intenzitet
signala. )o su vrednosti 1822nm, 8<2nm, <22nm, <<2nm, >22nm.#)abela /.1$. . ovoj tabeli
moemo da uporedimo vrednosti za apsorban!iju dobijenu merenjem
viz
A
sa vrednostima za
apsorban!iju dobijenu preko obras!a
2
12
log
K
K
A
T

Merna nesigurnost

,
%
K
K
K
K
$
.
%
.
%
%
K
.
u u u +

P
9elativna merna nesigurnost

,
%
.
%
.
%
%
K
K
u
K
u
u
K
rel
+

Merna nesigurnost ; ,
$.
A
log
u
u

e
9elativna merna nesigurnost ;,

$.
$.
log
log
rel
A
A
rel
e
u
A
u
u
)abela /.1.
3 122
2
K
broj mer.
$ #nm ,3 K

u
rel
u A
A
u
A rel
u
viz
A
1. 822
/. 8<2
3. <22
8. <<2
<. >22
83
)abela /./
5roj merenja
$ #nm
viz
A
2
a

,
_

mol
m
/
1. 392
/. 822
3. 812
8. 8/2
<. 832
>. 882
?. 8<2
C. 8>2
9. 8?2
12. 8C2
11. 892
1/. <22
13. <12
18. </2
1<. <32
1>. <82
1?. <<2
1C. <>2
19. <?2
/2. <C2
/1. <92
//. >22
/3. >12
/8. >/2
/<. >32
/>. >82
+a osnovu );56R6 /./ na!rtati gra&ik zavisnosti
$ #
2
/ a
.
88
=6S5; 3
;ednosmerna struja. 8dreivanje elektromotorne sile i unutranjeg otpora kola. 8dreivanje
elektrini$ otpora <istonovim mostom#
. ovoj vebi koja se sastoji iz dva dela treba se podsetiti nekoliko zakona vezanih za jednosmernu
struju. )o su -mov zakon za provodnik i 4irho&ova dva pravila. -mov zakon opisujemo sledeom
rela!ijom,
R
U
K
#3.1$
-vim zakonom povezujemo jainu struje K , napon U i otpor R . %a otpornik u obliku i!e
duine l @ stalnog poprenog preseka S , otpor se moe izraziti preko &ormule. Tedini!e, jaina
struje K izraava se u amperima #;$, otpor R se izraava u omima
$ #
a napon u voltima #=$.
S
l
R
#3./$
. prostom strujnom kolu predstavljenom na sli!i 3./ imamo oblik -movog zakona
r R
L
K
+

gde je L elektromotorna sila izvora a r je unutranji otpor kola.
%a otpornike koji su redno vezani imamo da je rezultujui otpor

i
i r
R R
#*lika 3.1a$
*lika 3.1a
9
1
9
/
8<
*lika 3.1b
%a paralelnu vezu #*lika 3.1b$ imamo da je rezultujui otpor

,
_

i i p
R R
1 1

Kir0o1ova pravila
rvo >ir(o/ovo pravilo
;lgebarski zbir jaina struja u svakom voru kola jednak je nuli.

i
i
. K
#3.8$
Hrugo >ir(o/ovo pravilo
%a svaku od kontura strujnog kola algebarski zbir elektromotornih sila jednak je algebarskom zbiru
padova napona.

i j
j j i
K R L
#3.<$
. prvom delu ove vebe treba odrediti elektromotornu silu i unutranji otpor u kolu sa
jednosmernom strujom #*lika 3./$
*lika 3./
@zmeriti jainu struje K u zavisnosti od promenljivog otpora 9, za raspon njegovih vrednosti od
11 do 3 .
. )abeli 3.1 vidimo kojim redosledom treba meriti i popunjavati tabelu.
9
1
9
/
8>
)abela 3.1

R
A
K
A
u
K
1
H 1

A
K
$
K 7 $
A
u

11
12
9
C
?
>
<
8
3

Granina greka merenja jaine struje a
K
rauna se po ve navedenoj &ormuli za granine greke
elektrinih instrumenata.
$..
K k
a
max
K

k
je klasa instrumenta koja se oitava na samom instrumentu
maB
K
je opseg mernog instrumenta
$..
K
k
6
$
u
max
K

merna nesigurnost merene jaine struje
%
K
K 7 $
K
u
u merna nesigurnost re!iprone vrednosti merene jaine struje
+a osnovu podataka iz );56R6 3.1 !rtamo gra&ik #na milimetarskom papiru$ zavisnosti
$ # $ H 1 # R / K
to predstavlja linearnu zavisnost.
8?
;,
14<
:
,1
0
0
(14<)
0
(14<)
2
(14<)
1
;
1
;
2

*lika 3.1
*a date prave treba izabrati dve take
$ H 1 , # $P H 1 , #
/ / / 1 1 1
K R A K R A
kao na sli!i 3.1. -ne su
izabrane u zoni interpola!ije i dovoljno su meusobno udaljene.
@z drugaije napisanog oblika za -mov zakon strujnog kola
R
L L
r
K
1 1
+ #3.>$
odmah se uoava da je on analogan pravoj
ax b < +
. @z matematike znamo da je vrednost b
jednaka odseku na D osi za B12 koji odse!a data prava. *a naeg gra&ika to je
8C
L
r
K

,
_

2
1
#3.?$
=ana rela!ija koja se dobija kada se podsetimo da je
x
<
tg a

,
( )
R
K
L

H 1 1
#3.C$
@z ovoga sledi
( ) ( ) ( )
1 /
1 /
H 1 H 1 H 1 * *
= =
*
=
7

#3.9$
Merne nesigurnosti za elektromotornu silu i unutranji otpor proraunavaju se na osnovu sledeih
&ormula,
( )
( )
( )
( )
%
$
) K 7 $ *
%
%
) K 7 $ *
E
) K 7 $ * ) K 7 $ *
%
$ %
%
) K 7 $ * ) K 7 $ *
%
R
%
R
u u
R R
u u
u
$ % $ %
$
%
L
+

+
+

77 merna
nesigurnost elektromotorne sile,
3 1
=
rel
u
# vrednost za relativnu mernu nesigurnost promenljivog otpora koja je obeleena na
otporniku u naoj laboratoriji$
=
rel =
u = u
7 merna nesigurnost promenljivog otpora 9
L
u
u
L
L
rel

7 relativna merna nesigurnost elektromotorne sile
Merna nesigurnost unutranjeg otpora r rauna se prema &ormuli,
89
/ / /
/
2
2
1
1
1 6 2 K
u L u
K
u
L
r
+

,
_

9elativna merna nesigurnost unutranjeg otpora r rauna se prema &ormuli,

/ /
/
2
/
/
/
2
1
2
1
1
1 6 2
1 6 2
1 6 2
K
K
rel
L
rel
L
r
rel
u u
K
u
L
u
u + +
+;(-M6+;
%a mernu nesigurnost oitavanja
K 7 $
u
uzimati veu mernu nesigurnost susedne eksperimentalne
vrednosti #koristiti tabelu 3.1$. "akle, za
.
) K 7 $ *
u
uzimamo vrednost
K 7 $
u
iz tabele 3.1 , koja je
dobijena za 913[.
9ezultate dobijene gra&ikom metodom uneti u )abelu 3./
)abela 3./

/
R

1
R
-
0
&
*
-

,
_

-
-
&
*
-

,
_

-
.
&
*
-

,
_

+
L
+
L
u
L
rel
u

r
u
r
rel
u
. delu vebe vezanom za odreivanje nepoznatog otpora =itstonovim mostom treba prvo povezati
elektrino kolo kao na *li!i 3.3 gde je data ema kola sa =itstonovim mostom.
<2
*lika 3.3
=idimo da ako kroz galvanometar ne tee struja odnosno ako je
2
G
K
, onda moemo
primenjujui 4irho&ova pravila da doemo do sledeih rela!ija koje e nam omoguiti da
izraunamo nepoznate otpore. . vorovima " i 5 nema grananja struje pa sledi,
% $ x .
K K M K K
1 1 2 2
R K R K
P
/ /
R K R K
x x

"eljenjem poslednjih jednaina dobijamo
/
1 2
R
R
R
R
x


1
/
2
R
R
R R
x

-tporni!i
1
R
i
/
R
su od i!e konstantnog prenika i od istog materijala.
+a osnovu #3./$ dobijamo

$
%
. x
l
l
R R
(ostupak rada,
<1
-drediti vrednosti otpora datih nepoznatih otpornika
$
X
R
,
%
X
R
i vrednosti otpora njihove redne i paralelne veze primenjujui sledea dva metoda.
M6)-"
a
4lizni kontakt se postavlja na sredinu linijskog ianog otpornika tako da je
!m l l <2
/ 1

, pa uz
postepenu promenu otpora dekadnog otpornika 9
2
, postii da kroz galvanometar ne protie struja.
M6)-"
b
Fiksira se otpor dekadnog otpornika 9
2
na vrednost koja se za 1237/23 razlikuje od vrednosti
otpora 9
B
dobijene metodom
a
, pa pomeranjem kliznog kontakta podesiti duine
1
l i
/
l tako
da kroz galvanometar ne protie struja.
Merna nesigurnost nepoznatog otpora,

( ) ( )
%
$
l
%
$
%
.
%
%
l .
%
.
R %
$
x
R
u
l
l
R u R u l
l
$
u

,
_

+ +
9elativna merna nesigurnost nepoznatog otpora,
%
%
%
%
l
%
$
%
l
%
.
%
R
x
R
%
rel
l
u
l
u
R
u
u
$ .
+ +
P
Merne nesigurnosti
$
l
u
i
%
l
u
dobijamo preko rela!ije
6
a
u
l

P gde je a \ granina greka, odnosno, u ovom sluaju vrednost najmanjeg
podeoka na lenjiru.
m $. B , C m
6
..$ , .
l
C
u



N $ u
.
R
rel

</
#ovo je vrednost za relativnu mernu nesigurnost promenljivog otpora koja je obeleena na otporniku
u naoj laboratoriji$

.
R
rel .
.
R
u R u

;psolutne merne nesigurnosti
%
l
$
l
u u
predstavljaju mernu nesigurnost merenja duine i!e.
9ezultate upisati u )abelu 3.3
)abela 3.3
-tpornik metod
!m
l
1
!m
l
/

2
R

x
R

x
R
u
x
R
rel
u
1
X a
1
X b
/
X
a
/
X
b
9edno a
9edno b
(aralel a
(aralel b
@zraunati otpore redne i paralelne veze otpornika.
Re"na veza
%
x
$
x re"no
R R R +
7 &ormula za raunanje dva redno vezana otpornika
%
%
x
R
%
$
x
R
re"no
R
u u u +
77 merna nesigurnost otpora redno vezanih otpornika
%
x
$
x
%
%
x
R
%
$
x
R
re"no
re"no
R
re"no
R
rel
R R
u u
R
u
u
+
+

7 relativna merna nesigurnost otpora redno vezanih
otpornika
aralelna veza
<3
%
X
$
X
%
X
$
X
p
R R
R R
R
+

7&ormula za raunanje dva paralelno vezana otpornika

%
%
x
R
E
$
x
$
x
E
%
x
%
$
x
R
E
%
x
$
x
E
%
x
p
R
u
) R R *
R
u
) R R *
R
u
+
+
+

77 merna nesigurnost
otpora dva paralelno vezana otpornika
p
p
R
p
R
rel
R
u
u 7relativna merna nesigurnost
9ezultate izraunavanja uneti u )abela 3.8
)abela 3.8
=rsta veze izmeu
otpornika
@zraunata vrednost @zraunata vrednost @zraunata vrednost
,
X
R
, u
X
R
X
R
rel
u
redna
paralelna
=6S5; 8
&nalitika vaga. 8dreivanje osetljivosti neoptereene analitike vage. 8dreivanje mase tela
Gausovom metodom.
+apomena, obavezno proitati deo o merenju vagom #teorijski uvod za vebe 1,8 i ?$
;nalitika vaga omoguava pre!izno merenje sa tanou do
g
8
12

.
Merenje mase reda veliine
g
8 3
12 12

postie se upotrebom dodatnog pretega7jahaa koji se

postavlja na skalu jahaa i kojim se rukuje spolja pomou manipulatora jahaa. Taha je teg od i!e
mase
mg 12
.
(ostupak rada pri odreivanju osetljivosti neoptereene analitike vage.
7+ivelisati vagu
7-tkoiti vagu i odrediti praktinu nulu
2
n

<8
7"esnu stranu vage optereivati datim vrednostima za masu pretega p
m
iz tabele 8.1, pa oitavati
otklone kazaljke p
n
.
7@zraunati osetljivost vage -,
p
p
m
n n
'
2

7@zraunati mernu nesigurnost osetljivosti ' ,

( )
%
p
m
%
p
%
. p
%
n
%
p
n
p
o
u
m
n n
u u
m
$
u
.

+ +
, gde su,

6
C , .
u u
po"
n
p
n
.

7 merna nesigurnost otklona kazaljke

3
12
3
1 2
8
g mg
p
m
u


,
7 merna nesigurnost mase pretega #teorijska vrednost$
. praksi koristimo &ormulu,
/ /
/ 2
3
1 2
, 1
,
2 +
m
u
mg ,
kojoj je dodata merna nesigurnost tipa 5 koja potie od svih ostalih uslova koji utiu na merenje.

'
u
u
'
rel
'

7 relativna merna nesigurnost osetljivosti
<<
*lika 8.1
*ve rezultate uneti u )abelu 8.1
(ostupak rada kod odreivanja mase tela Gausovom metodom
4ada je odreena osetljivost vage onda prelazimo na odreivanje mase tela Gausovom metodom
pomou analitike vage. (raktina nula je ve odreena, moe da se proveri da li je ostala ista.
7Meri se masa tela na levom tasu vage #
1
m
$
7Meri se zatim masa istog tela na desnom tasu vage #
/
m
$
7Masu tela #
m
$ raunamo po radnom obras!u,
/
/ 1
m m
m
+

7@zraunati mernu nesigurnost mase ,

%
u u
u
%
%
m
%
$
m
m
+

P
/ /
/ 2
3
1 2
/ 1
, 1
,
2 +
m m
u u
mg
<>

m
u
u
m
m
rel

7 relativna merna nesigurnost
9ezultate uneti u )abelu 8./
)abela 8.1
po"
n
2
mg
p
m
po"
p
n
mg po"
'
H
mg 7 po"
'
u
rel
'
u
<,2
?,2
9,2
)abela 8./
po"
n
2
g
m
1
g
m
/
g
m
g
m
u
m
rel
u
=6S5; <
Spektralna analiza
. ovoj vebi koristimo dva aparata za registrovanje vidljivog dela spektra elektromagnetnog
zraenja. )o su spektrometar i spektroskop. .porednim merenjem talasnih duina iz diskretnih
spektara datih elemenata kalibrisaemo spektroskop. 4oristei rezultate za spektar atoma vodonika
koji su dobijeni spektrometrom moemo odrediti dve &izike konstante, 9idbergovu i (lankovu.
6mpirijsku &ormulu za talasne duine linija iz spektra atoma vodonika pronaao je jo 1C><.
5almer,

,
_

% %
n
$
%
$
R
$

P n86,E,C,###
9 je 9idbergova konstanta, n su vii energetski nivoi sa kojih se vri prelaz na nii n1/ energetski
nivo u atomu pri emu se emituje &oton talasne duine .
4asnije 9idberg uoava pravilnost i dolazi do opte &ormule oblika,
<?

,
_

% %
n
$
m
$
R
$

P n8mO$, mO%, mO6,###

gde je n vii a m nii energetski nivo.

*lika <.1
(rouavajui spektre atoma mi dolazimo do odreenih saznanja o pojavama koje se deavaju unutar
omotaa atoma koji ine elektroni. Tedna od prvih teorija koja je objasnila ove pojave vezane za
atomske spektre bila je teorija +ilsa 5ora koja uspeno opisuje samo atom vodonika i njemu sline
kvantne sisteme a to znai jednoelektronske kvantne sisteme #jedanput jonizovan atom helijuma,
dvaput jonizovan atom litijuma itd.
5orov model atoma ,
1$ ;tomi mogu biti u tano odreenim energetskim stanjima7sta!ionarnim stanjima7kada oni niti
emituju niti apsorbuju energiju. . ovim sta!ionarnim stanjima atom poseduje niz diskretnih
vrednosti energije L
$
, L
%
, ###, L
n
.
/$ (ri prelazu atoma iz jednog u drugo sta!ionarno stanje atom emituje ili apsorbuje
elektromagnetno zraenje tano odreene talasne duine odnosno &rekven!e.
n m
L L
(

ili
n m
L L (
<C
-ba postulata protivuree klasinoj elektrodinami!i jer uprkos kretanju elektrona unutar atoma
nema emitovanja zraenja u sta!ionarnim stanjima i &rekven!a emitovanog zraenja nije povezana
sa &rekven!om periodinog kretanja elektrona.
9idbergova konstanta 9 ima, po najnovijim pre!iznijim merenjima vrednost,
$ D
m $. .FD6D6 , $ R


(riblinu vrednost 9idbergove konstante mi dobijamo na osnovu naih merenja koristei radnu
&ormulu dobijenu na osnovu 5almerove serije,

$
E n
n E
R
%
%

, n13,8,<,...
Spektroskop# rin!ip ra"a#
*pektroskop je spektralni ureaj. -n je prikazan na *li!i <./ i to njegov presek kada se gleda
odozgo. -snovni element spektroskopa je prizma. )ri !evi sadre odgovarajua soiva , a na
krajevima !evi #nasuprot prizmi$ nalaze se razrez, skala i okular. (olihromatska svetlost iz izvora,
spektralne !evi, ulazi u spektroskop kroz ulazni razrez, pa se preko kolimatorskog soiva usmerava
na prizmu gde se vri disperzija . Monohromatske komponemte spektralno razloene svetlosti biraju
se pomou pokretnog durbina sa okularom. -itavaju se naspram odgovarajue skale, iji lik se
simultano vidi kroz okular. .z spektroskop se koristi i lampa za osvetljavanje njegove skale.
*lika <./
=rednosti za talasnu duinu oitavaju se u nesistemskim jedini!ama skale spektroskopa. )u veliinu
emo nazvati, nesistemska talasna duina i obeleavaemo je sa
x

.
<9
*pektroskopom se mogu odreivati talasne duine u sistemskim jedini!ama #metrima$, tek kada je
kalibrisan. )o e biti zadatak prvog dela ove vebe.
Spektrometar# rin!ip ra"a

*lika <.3
%a merenje talasnih duina uzorka koristiemo spektrometar visoke klase. =eina spektrometrijskih
ureaja pa i ovaj koji se koristi u naoj laboratoriji ima takvu konstruk!iju da mu je uga devija!ije
upadne polihromatske svetlosti u odnosu na izlaznu monohromatsku konstantan i iznosi 92
2
.
(rin!ip rada spektrometra moemo izloiti pratei svetlost koja putuje kroz njega i gledajui *liku
<.3. *vetlost ulazi u spektrometar kroz kondenzatorsko soivo #1$. @zvor svetlosti, vertikalna !ev,
postavlja se u iu kondenzatorskog soiva. . drugoj ii treba da se nae ulazni razrez #/$. (reko
kolimatorskog sistema koji je prikazan jednim soivom#3$, paralelni zra!i upadne svetlosti alju se
na disperzioni element spektrometra, pomenutu prizmu #8$. -na pored osnovne &unk!ije , disperzije
polihromatske svetlosti, ima i karakteristiku da obezbeuje konstantan ugao skretanja svetlosti.
@zabrani raspon disperzijom razloene monohromatske svetlosti alje se kroz drugi kolimatorski
sistem, odnosno kroz soivo durbina#<$. *vetlost zatim nailazi na izlazni razrez #>$, gde se jo vie
suava raspon talasnih duina. Sie soiva durbina i okulara #?$ se poklapaju, tako da se preko
okulara lik spektralne linije alje do detektora \ljudskog oka.
4ondenzatorsko soivo i ulazni razrez, integrisani su pomou jedne !evi u ulazni sistem,
kondenzator#a$. *a #b$ je obeleen zavrtanj za podeavanje irine ulaznog razreza . -pseg izlazne
monohromatske svetlosti bira se pomou doboa talasnih duina #!$, a izabrana talasna duina
oitava se na dobou naspram !rti!e7indeksa doboa talasnih duina #d$. 4arakteristika ovog
instrumenta je da su podeo!i na dobou rasporeeni du linije spiralnog oblika7nelinearno u odnosu
na ugao njegovog pomeranja. =rednost intervala izmeu podeoka je u nanometrima. *a #e$ je
obeleen zavrtanj za &okusiranje spektralne linije koja se posmatra kroz okular, a sa #&$
odgovarajua skala &okusne ravni. *a #g$ je oznaeno ogledal!e indeksa okulara koje se pre merenja
postavlja u poloaj da osvetli indeks okulara. Rik indeksa okulara pokazuje liniju iju talasnu
duinu odreujemo #kao na sli!i <.3 #h$$.
>2

>alibra!ija#
4alibra!ija mernog instrumenta je postupak odreivanja, provere ili korek!ije njegovog
pokazivanja. 9ezultat kalibra!ije je ili uspostavljanje nove skale , ili povezivanje postojee
nesistemske skale sa jedini!ama &izike veliine na koju se merenja odnose.
. ovoj vebi zadatak e biti da se kalibrie spektroskop. )o postiemo uporednim merenjem
talasnih duina iz diskretnih spektara datih uzoraka7spektroskopom i spektrometrom. Irta se
kalibra!ioni gra&ik zavisnosti
$ # /
x

#*lika <.8$.
x

je veliina oitana spektroskopom i

nazivamo je nesistemska talasna duina. je talasna duina oitana spektrometrom.

400 450 500 550 600 650 700 750
6
7
8
9
10
11
12

x
,

p
o
-
, n$
,=&(ij'$
,Vo-oni%

*lika <.8
%ada!i u datoj vebi,
a# (alibracija spektroskopa spektrometrom
7*pektrometrom izmeriti talasne duine vodonika i drugih uzoraka
7)alasne duine istih linija , izraene u nesistemskim jedini!ama skale spektroskopa
X

, izmeriti i
spektroskopom.
7Merna nesigurnost merenja talasnih duina izraenih u nesistemskim i u sistemskim jedini!ama,

X
u

po" %F , .
6
po" C , .

gde uzimamo da je granina greka a

x
12,<pod P
6
nm C , .
u

1.,%Fnm gde je
nm C , . a

. 9ezultate uba!iti u tabelu <.1

>1
)abela <.1
5r.
merenja
uzorak -pis
linije

nm

nm
u

po"
x

po"
x
u

1.
/.
3.
8.
<.
>.
?.
C.
9.
12.
11.
1/.
13.
18.
7+a osnovu izmerenih vrednosti i pro!enjenih mernih nesigurnosti iz )abele <.1, na!rtati
kalibra!ionu krivu
) * /
x

#slino kao na *li!i <.8$.
b# 8dreivanje vrednosti =idbergove konstante.
>/
7(rve tri linije 5almerove serije za vodonik se obeleavaju kao,
P , P , P
i izraavaju se u
nanometrima #nm$. )alasni broj

1
]

izraava se u m
71
. -ve linije se vide kao !rvena, plava i
ljubiasta i budu prve izmerene i zabeleene u tabeli <.1.
79adna &ormula,

]
8
8 1
8
8
/
/
/
/

n
n
n
n
= P n86,E,C,###
7Merna nesigurnost izraunavanja 9idbergove konstante,

u u
% %
%
$
E n
n E
R

79elativna merna nesigurnost

R
u u
u
R
R
rel

7*ve rezultate uneti u )abelu <./

)abela <./
5r.
merenja
nm

nm
u

1
]

1 ?
12

m
=
1 ?
12

m
=
u
R
rel
u
8dreivanje vrednosti Plankove konstante
9adna &ormula za izraunavanje (lankove konstante dobija se iz 5orove teorijske &ormule za
9idbergovu konstantu #teorija iz knjige -pta &izika$.
!
6
(
%
.
B
E
e
%
5
e
m
R

6
(R
R
$
! (

Masa elektrona, m
e
19,1293C9? 12
731
kg
+aelektrisanje elektrona, e 11,>2/1??33 12
719
I
5rzina svetlosti, !1/,99?9/8<C 12
C
m s
71
>3
6lektrina propustljivost,
.

1C,C<81C? 12
71/
F m
3
?
1 31
12 8?/8</ , 1 m s kg
$=
c


%11 #broj elektrona u vodonikovom atomu$
7Merna nesigurnost izraunavanja (lankove konstante ,
R
R 6
$
(
u u
6 E

#-vde treba napomenuti da se ovaj izraz za mernu nesigurnost dobija kada izvrimo tzv.
^^^majoriranje^^ odnosno kada uzmemo veu vrednost za u
(
i odba!imo onu koja se dobija kada je
prisutan umnoak konstantom !
h9
.$
7relativna merna nesigurnost
(
u
u
(
(
rel

*ve rezultate uneti u )abelu <.3
5r.merenja
1 ?
12

m
=
1 ?
12

m
=
u
s ;
$

38
12
s ;
u
$

38
12
(
rel
u
=6S5; >
+apomena, obavezno proitati teorijski uvod za vebe /, > i C
;$ Fluorimetrija
"eo ove vebe koji nosi naziv fluorimetrija bazira se na radu spektro&otometra. Iilj ovog dela
vebe je da se odredi nepoznata kon!entra!ija date supstan!e7uzorka &luorimetrijskom metodom.
>8
-vde uvodimo neke osnovne pojmove koji su vani za ovaj deo vebe.
Ruminis!en!ija je pojava emitovanja 6M zraenja koja nije posledi!a zagrevanja objekta do
visokih temperatura #vie od J
2
1222 $ .. takvim sluajevima kaemo da svetli hladni objekat.
(ostoji nekoliko vrsta luminis!en!ija.
)o su &otoluminis!en!ija, rendgenoluminis!en!ija, radioluminis!en!ija itd.-ve razliite vrste
luminis!en!ija nastaju kao posledi!a vrste pro!esa koji pobuuje sistem da emituje 6M zraenje.
-bino je ovo 6M zraenje u opsegu vidljivog dela spektra ali moe biti i u in&ra!rvenom,
ultraljubiastom delu i delu E7zraenja.
Fotoluminis!en!ija nastaje u sistemu koji je pobuen 6M zraenjem iz vidljivog dela spektra.
Fotoluminis!en!ija se deli na &os&ores!en!iju i &luores!en!iju.
. naem delu vebe koristimo /luores!en!iju# -vde posmatramo intenzitet zraenja koji stie do
uzorka i u tom kontekstu &luores!en!iju posmatramo kao spe!i&inu vrstu pro!esa apsorp!ije
zraenja.
(osmatramo uzorak, na njega pada upadno zraenje
2
K
. "eo apsorbovanog zraenja obeleimo sa
A
K
. %bog konstruk!ije ureaja u kome se nalazi uzorak,moe se zanemariti intenzitet re&leksije
R
K
.
-vde vai
A T
K K K +
2
-vde je upadno zraenje
2
K
i ono je iz oblasti vidljivog dela 6M spektra.+a odabranom uzorku
ono izaziva &luores!en!iju pa se zato uvodi i pojam
G
K
7 intenzitet &luores!entnog #emitovanog$ zraenja.
=eza izmeu intenziteta &luores!entnog zraenja
G
K
i intenziteta upadnog zraenja
2
K
koja se
dobija preko odreenih zakona spektro&otometrije daje nam mogunost da dobijemo vezu izmeu
merenog intenziteta &luores!entnog zraenja
G
K
i kon!entra!ije date supstan!e. Formulu dajemo bez
izvoenja,
! & K
G

& je konstanta i zavisi od konstanti ureaja i od osobina ispitivane supstan!e.
!
je kon!entra!ija supstan!e.
+a zadatak u ovom delu vebe ,
9ela!ija
&! K
G

ukazuje na linearnu zavisnost izmeu intenziteta &luores!entnog zraenja
G
K
i
kon!entra!ije
!
. +a ovoj rela!iji se zasniva &luorimetrijski metod odreivanja nepoznate
kon!entra!ije rastvora date supstan!e. Mere se intenziteti &luores!entnog zraenja
G
K
za razliite
poznate kon!entra!ije
!
i meri se intenzitet &luores!entnog zraenja
Gx
K
nepoznate kon!entra!ije
><
x
!
.+epoznata kon!entra!ija se moe odrediti gra&ikom metodom odnosno metodom najmanjih
kvadrata #koristei raunar$.
*lika >.1.
(rimer gra&ike metode odreivanja nepoznate kon!entra!ije supstan!e na osnovu poznatih
kon!entra!ija prikazan je na *li!i >.1
"a bi se obezbedili konstantni uslovi pojaanja i registrovanja signala u aparaturi, koriste se tzv.
&luores!entni standardi. (omou njih se uspostavljaju re&erentni uslovi a to znai da se bira
re&erentni intenzitet standarda
s
K
na odreenom opsegu
s
Q
.
)abela >.1

s
Q

s
K

pob

3
3
12
m
mol
!

3
3
12
m
mol
u
!

Q
Q
K
7
(
u
r
K
r
(
u
G
K
8
(
u

x
!
>>
-pis )abele >.1 ,
s
Q
i
s
K
7re&erentni uslovi
pob

7talasna duina pobuivanja uzorka na &luores!en!iju

!
7kon!entra!ija
!
u
7 merna nesigurnost za kon!entra!iju
Q
7opseg
Q
K
7mereni signal intenziteta &luores!en!ije na optimalnom opsegu
-stale vrednosti iz tabele dobijaju se automatski u kompjuteru posle unoenja gore navedenih
vrednosti.
4ada se iz tabele dobiju vrednosti za
G
K ,onda se !rta gra&ik zavisnosti $ #! / K
G
. -va zavisnost
je linearna &unk!ija i sa te prave moemo odrediti nepoznatu kon!entra!iju
x
!
oitavajui vrednost
G
K
koja joj odgovara #videti *liku >.1$.
B1 /uklearna magnetna rezonancija ili skraeno /%=
"rugi deo vebe > je +M9
-snovni pojmovi &enomena koji se zove nuklearna magnetna rezonan!a u najkraim !rtama bie
navedeni u daljem tekstu.
(oinjemo od osnovnog uslova za nuklearnu magnetnu rezonan!u.
2
=
j
(


( 7(lankova konstanta

7magnetni moment jezgra atoma

j
7spin sistema ili kvantni broj momenta impulsa sistema
2
=
7magnetna induk!ija spoljanjeg magnetnog polja

7&rekven!a rezonantnog elektromagnetnog zraenja

Tezgra poseduju nuklearni magnetni moment

. -vde uzimamo kao primer jezgro atoma vodonika

P
1
1
#to predstavlja proton$. . prisustvu spoljanjeg magnetnog polja induk!ije
2
=
nuklearni
magnetni moment moe zauzeti samo dva poloaja, paralelnu i antiparalelnu orijenta!iju u odnosu
na smer vektora magnetne induk!ije #*lika >./$.
>?
*lika >./
;ntiparalelna orijenta!ija je na viem energetskom nivou nego paralelna. . viem energetskom
stanju jezgro vodonika ima energiju 2
= L
p P

, a u niem 2
= L
p R

# p

je magnetni moment
protona$. 9azlika u energiji izmeu dva energetska stanja je
2
/ = L
p

4od standardne aparature nuklearne magnetne rezonan!ije uzorak koji se ispituje smesti se u jako
statiko magnetno polje. +uklearni magnetni momenti se svrstavaju u paralelnu orijenta!iju, vrei
pre!esiono kretanje oko spoljanjeg magnetnog polja Rarmorovom &rekven!ijom

#*lika >.3$.
*lika >.3
+e postoji &azna usklaenost tih pre!esija. %ato ne postoji komponenta nuklearne magnetiza!ije
#gustina magnetnog momenta$ normalno na magnetno polje. %atim se kratak radio&rekventni #9F$
impuls &rekven!e

upuuje ka uzorku. ;ko je zadovoljena jednakost

2
/ = L (
)ada e doi do eksita!ije mnogih protona iz nieg u vie energetsko stanje. &uklearni magnetni
momenti sa"a pre!esiraju u antiparalelnoj orijenta!iji oko spoljanjeg magnetnog polja ali u /azi#
5bog uskla1ene pre!esije velikog broja protona "olazi "o pojave nuklearne magnetiza!ije u
poprenom prav!u u o"nosu na magnetno polje# Tu vi"imo "a se ra"i o rezonantnoj pojavi jer "o
>C
znatne apsorp!ije zraenja "olazi blizu /rekven!e
(
=
p 2
/
. -tuda i naziv nuklearna magnetna
rezonan!a. Grekven!a rezonantnog elektromagnetnog zraenja je zraenje odreene &rekven!e koje
emituje jezgro atoma usled interak!ije sa spoljanjim magnetnim poljem.
;ko su atomi P
1
1
vezani u molekulu, ukupno magnetno polje na mestu gde se nalazi jezgro atoma
vodonika je suma spoljanjeg magnetnog polja i lokalnog magnetnog polja koje potie od elektrona
i susednih atoma u molekulu. %a vezane atome vodonika vrednost Rarmorove &rekven!e je malo
promenjena i to se moe videti iz sledee rela!ije
$ # / $ #
2 1 lok p
= = ( + +
-va promena u &rekven!i se naziva (emijski pomeraj#
%a jezgra atoma koja imaju spin
/ H 1 j
#kao P
1
1
$ vane su jo neke &ormule koje ovde
navodimo.
=eza izmeu magnetnog momenta i spina,
j g
& x x

-va oznaka x znai da je u pitanju jezgro nekog atoma #npr. jezgro vodonika$,
x
g
je
bezdimenziona konstanta koja odraava magnetne osobine pojedinih jezgara i nosi naziv g7&aktor,
&

je konstanta poznata kao nuklearni magneton i

T
S
&
/?
12 2<1 . <


.
)ako moemo napisati,
2
/ = (
x x

(ojavu +M9 treba razlikovati od tehnike koja se koristi u medi!ini za vizualiza!iju nuklearnom
magnetnom rezonan!om unutranjosti ljudskog tela. ;parat kojim se vri snimanje unutranjosti
ivih bia a koji se bazira na pojavi nuklearne magnetne rezonan!e esto se kolokvijalno naziva
+M9. +aziv +M9 je uobiajeno da se koristi i za niz naunih metoda koje koriste nuklearnu
magnetnu rezonan!u za prouavanje molekula. (okuaemo da opiemo ove metode kao
spektroskopske metode koje omoguavaju registrovanje signala atoma iz razliitih poloaja u
molekulu i pri tome se svaki signal dovodi u vezu sa nekom od poznatih spinskih interak!ija koji su
glavni izvori podataka o molekulskoj strukturi i dinami!i. +M9 spektroskopija je nastala zbog
potrebe &iziara da saznaju neto vie o strukturi atomskog jezgra. 4asnije se ispostavlja da
registrovanje &rekven!e signala iz atomskog jezgra zavisi od hemijske prirode uzorka pa su dalje
prouavanje preuzeli i &izikohemiari u elji da razumeju strukture organskih molekula. "alje je
ovaj spektroskopski metod poeo da se razrauje i od strane biohemiara za odreivanje strukture
biolokih makromolekula.
+a zadatak u ovom delu vebe je najpre merenje rezonantne &rekven!e vodonika
P

. Merenja se
vre 11 puta #)abela >./$. @z srednje vrednosti ove &rekven!ije P

prema rela!iji
P
P .
! =
>9
moemo dobiti magnetnu induk!iju stalnog magnetnog polja ako znamo da je
APz
T
!
P
/
12 38C< . /


7 konstanta odreena tablinom vrednou magnetnog momenta jezgra
vodonika .
%atim se vri merenje rezonantne &rekven!e &luora
G

. Merenje se vri > puta #)abela >.3$ i rauna

srednja vrednost G

.
4oristei izraunatu vrednost magnetnog polja 5
2
i rezonantne &rekven!ije &luora G

, moemo
popuniti tabele i izraunati magnetni moment jezgra &luora
G

i g7&aktor za &luor
G
g
,
2
/=
(
G
G

P
j
g
&
G
G

.
@zraunavanje mernih nesigurnosti ,
P
P =
u ! u


2
.
.
=
.
=
rel
=
u
u
/
/
2
/
/
2
2
/
=
G
G
G
u
=
u
=
(
u +

P
G
G
G
rel
u
u

G
&
G
g
u
j
u

P
G
G
g
G
g
rel
g
u
u
?2
)abela >./
5r.mer.
P

MAz
P
P

MAz
/
$ #
P
P

MAz
1.
/.
3.
8.
<.
>.
?.
C.
9.
12.
11.

7standardno odstupanje merenja &rekven!ije
/
/
3
21 2

,
_

+
,
P P
u


MAz
7 merna nesigurnost &rekven!ije
)abela >.3
P

MAz
P
u

MAz
P
rel
u

?1

&
i
P P
&
i
P
1
/
1
1 2

)abela >.8
2
=
)
.
=
u
)
.
=
rel
u
)abela >.<
G

MAz
)abela >.>
)abela >.?
G

MAz
G
u

MAz
G
rel
u

?/
T S
G
H 12
/>

T S
G
u
H 12
/>

G
rel
u

)abela >.C
G
g
G
g
u
G
g
rel
u
=6S5; ?
8dreivanje relativne gustine tenosti piknometrom i odreivanje povrinskog napona tenosti
uporednom kapilarnom metodom.
+apomena, obavezno proitati deo o merenju vagom #teorijski uvod za vebe 1,8 i ?$
-snovni pojmovi koji se koriste u ovoj vebi,
Relativna gustina supstan!e d de&inie se kao odnos njene gustine Y i gustine neke standardne
supstan!e Y
2
pri istim uslovima,
2

"
#?.1$
iknometar je staklena boi!a sa epom. 4alibrisan je za odreenu temperaturu i ima odreenu
zapreminu. -be veliine oznaene su na boi!i.
>apilarnost je pojava koja nastaje kada se &luid nalazi u sudovima ije su dimenzije veoma male i
kada se moraju razmatrati pro!esi koji nastaju na graninim povrinama &luida i vrstih tela. -vo
ime navedene pojave je nastalo zbog kapilarne !evi ili kapilare iji je prenik manji ili jednak
jednom milimetru.
ovrinski napon je pojava karakteristina za granini deo izmeu tenosti i vazduha kada se moe
rei da povrinski napon tako deluje da povrina tenosti tei da se skupi. Fizika veliina konstanta
?3
povrinskog napona

de&inie se kao kolinik uloenog rada A i odgovarajue promene

povrine S .
S
A

.
"a bi se uporednim piknometarskim metodom odredila relativna gustina tenosti, potrebno je da se
odrede masa tenosti m i masa destilovane vode m
.
koje ispunjavaju istu zapreminu , unutranju
zapreminu piknometra =1=
2
. "e&ini!ioni izraz za relativnu gustinu date tenosti #?.1$ tada se svodi
na,
2
m
m
"
Mase m i m
.
odreuju se pomou !entigram vage. ;ko sa m
p
oznaimo masu praznog piknometra,
sa m
$
masu piknometra napunjenog datom tenou, a sa m
%
masu piknometra napunjenog
destilovanom vodom, prethodni obraza! postaje,
p
p
m m
m m
"

/
1
ostupak ra"a pri o"re1ivanju gustine tenosti piknometrom,
7 (omou !entigram vage izmeriti masu praznog piknometra #m
p
$
7 (omou !entigram vage izmeriti masu piknometra napunjenog nepoznatom tenou #m
$
$
7 @sprazniti piknometar, isprati ga destilovanom vodom i napuniti ga destilovanom vodom. *ada
izmeriti masu piknometra sa destilovanom vodom #m
%
$
9elativnu gustinu nepoznate tenosti # " $ dobijamo po radnoj &ormuli,
p
p
m m
m m
"

/
1
Merne nesigurnosti se raunaju po sledeim &ormulama,
g u u u
p
m m m
3
21 , 2
/ 1

7 teorijska vrednost za mernu nesigurnost mase # sve mase se mere istom
vagom, najmanji teg u kompletu tegova iznosi 12mg$
. praksi koristimo &ormulu ,
/ /
2/ , 2 $
3
21 , 2
#
/ 1
+
p
m m m
u u u
g , u kojoj je dodata merna
nesigurnost tipa 5 koja potie od svih ostalih uslova koji utiu na merenje.
Merna nesigurnost relativne gustine d iznosi,
/
/
/
/ 1
/
1
/
$ #
$ # $ #
1
p
p
p
m
"
m m
m m m m
m m
u
u

+
+

9elativna merna nesigurnost za d iznosi,

?8
"
u
u
"
rel
"

7-itati na termometru sobnu temperaturu
9ezultate uneti u )abelu ?.1
)abela ?.1
g
p
m
g
m
1
g
m
/
J
2

"
"
u
"
rel
u
ostupak ra"a pri o"re1ivanju povrinskog napona tenosti upore"nim kapilarnim meto"om#
=rednosti za relativnu gustinu " i njenu relativnu greku dobijenu pomou prethodne
piknometarske metode uneti u )abelu ?./
%a izmerenu sobnu temperaturu , koristei )abelu koja se nalazi u laboratoriji, oitati
odgovarajuu vrednost povrinskog napona vode
.

i uneti je u tabelu ?./ .

(rouiti skalu katetometra sa nonijusom, ustanoviti tanost #graninu greku$ katetometra. (omou
ovog instrumenta se oitava visina tenosti u kapilarama i u posudama u kojima su zaronjene
kapilare.
(omou katetometra oitati visinu nepoznate tenosti u kapilari i oznaiti je sa
$
(
)akoe oitati visinu nepoznate tenosti u posudi i oznaiti sa
%
(
@zraziti
% $
( ( (
@sto izmeriti za destilovanu vodu u kapilari
$
.
(
i visinu destilovane vode u posudi
%
.
(
@zraziti
%
.
$
. .
( ( (
+a kraju izraunati povrinski napon nepoznate tenosti po radnom obras!u
.
.
(
(
"
Merne nesigurnosti,
?<
/
2
/
/
/
/
/
/ /
(
u
(
u
"
u
u
( ( "
rel
+ +

7 relativna merna nesigurnost povrinskog napona

rel
u u
7 merna nesigurnost povrinskog napona
3
a
u
(

7 merna nesigurnost nonijusa na katetometru #gde je a7 granina greka za nonijus, odrediti
je za nonijus koji je dat u laboratoriji$
9ezultate uneti u )abelu ?./a i )abelu ?./b
)abela ?./a
mm
(
1
mm
(
/
mm
(
mm
(
1
0
mm
(
2
0
mm
(
2
)abela ?./b
d
"
rel
u
J
2

0
10
2
/m

12
7/
+Hm

u
10
2
+Hm

rel
u
=6S5; C
=e!leksiona spektro!otometrija
+apomena, obavezno proitati teorijski uvod za vebe /,> i C
(odsetimo se da se intenzitet upadne svetlosti K
.
deli na tri dela, re&lektovani K
R
, apsorbovani K
A
, i
transmitovani intenzitet K
T
. -ni su povezani rela!ijom,
K
.
8K
R
OK
A
OK
T
4oe&i!ijent re&leksije
2
*
*
=

P koe&i!ijent apsorp!ije
2
*
*
&

i koe&i!ijent transmisije
2
*
*
>


meusobno su povezani rela!ijom,
1 + +
>o" re/leksione spektro/otometrije vaan je "eo intenziteta zraenja koji biva re/lektovan# %a
odreivanje re&leksionog spe!tra koristie se re&leksioni spektro&otometar7ureaj ija je kon!ep!ija
takva da omoguava odreivanje re&leksionog spektra na posredan nain, pomou uporednog
metoda. ;ko se uzorak koji osvetljavamo odreenom talasnom duinom svetlosti , nalazi u
neprovidnom sudu i ako je u obliku praka, onda se transmisija svetlosti moe zanemariti. "eo
upadnog intenziteta svetlosti posle interak!ije sa uzorkom biva apsorbovan, a drugi deo se
re&lektuje. )a re&lektovana svetlost vodi ka &otodetektoru gde se registruje. Fotostruja se zatim
pojaava i meri . +a taj nain mogu da se dobiju, u &unk!iji od talasne duine, vrednosti za signal
uzorka
u
K
#on odgovara re&lektovanom intenzitetu K
R
$.
?>
-dgovarajue vrednosti za upadni intenzitet K
.
u &unk!iji od talasne duine, mogu da se dobiju ako
se pod istim uslovima meri re&lektovani &luks supstan!e koja u tom opsegu niti transmituje, niti
apsorbuje svetlost, tj. odgovara modelu apsolutno belog tela,
1 $ #
. )akvu belu supstan!u
zvaemo standardom, a njen signal obeleiemo sa K
s
# )ime smo postigli da odnos intenziteta
svetlosti
2
*
*
=

moe da se izrazi preko odnosa signala @
u
i @
s
, pa se za ovakav ureaj i
eksperimentalni metod dobija obraza! za spektralni koe&i!ijent re&leksije,
s
u
*
*


Postupak merenja u re!leksionoj spektro!otometriji
Merenja signala uzorka i standarda u &unk!iji od talasne duine vre se za razliite vrednosti
opsega, odnosno stepena pojaanja. %a prvu talasnu duinu, polazi se od najmanjeg pojaanja , pa
se trai optimalno pojaanje tako da signal bude najvei mogui koji ne prelazi izvan maksimalne
vrednosti na skali. 4asnije se, za druge vee talasne duine, pojaanje se po potrebi smanjuje ili
poveava ali ostaje uslov da signal bude najvei na tom opsegu ne izlazei izvan skale.
?
u
*
7 signal uzorka na opsegu ?
u

?
s
*
7signal standarda na opsegu ?
s
-ve vrednosti se belee u )abeli C.1 i vrednost spektralnog koe&i!ijenta re&leksije

se rauna
preko radnog obras!a,
u
s
?
s
?
u
s
u
?
?
*
*
*
*

Iilj vebe je da se uporednim metodom merenja signala standarda i datog uzorka u &unk!iji od
talasne duine odredi re&leksioni spektar prouavane supstan!e. . naoj laboratoriji veina podataka
iz tabele biva obraena pomou raunara i rezultati se automatski dobijaju.
Irtanje gra&ika na milimetarskom papiru podrazumeva i u!rtavanje mernih nesigurnosti kako je
objanjeno u uvodnom delu praktikuma.
%a vrednosti talasnih duina od 392nm do >82nm na razliitim vrednostima opsega za standard _
s
ili za uzorak _
u
oitava se intenzitet signala standarda
S
K
i signala uzorka
u
K
.
. ovoj vebi se unose u tabelu merene vrednosti za
Q
S
K
,
S
Q
,
Q
u
K
,
u
Q
a raunar izraunava ostale
vrednosti u tabeli. +a osnovu podataka iz );56R6 C.1 na!rtati gra&ik zavisnosti
$ # /

)raene merne nesigurnosti raunar izraunava preko sledeih &ormula,
/
/
/
/
2
1
*
s
u
*
u
s
s
u
*
*
u
?
?
*
u
u
+

7merna nesigurnost koe&i!ijenta re&leksije7
??
/
/
/
/
s
*
u
*
rel
*
u
*
u
u
s u
+

7relativna merna nesigurnost koe&i!ijenta re&leksije7

122 3
1
maB
2
*
k u u
* *
s

7 merna nesigurnost signala standarda, odnosno uzorka, koja se izraunava prema &ormuli za
graninu greku elektrinih mernih instrumenata i pretpostav!i da je raspodela uni&ormna
)abela C.1
$ #nm
Q
S
K
s
Q
Q
u
K
u
Q


u
rel
u
392
822
812
8/2
832
882
8<2
8>2
8?2
8C2
892
<22
<12
</2
<32
<82
<<2
<>2
<?2
<C2
<92
>22
>12
>/2
>32
?C
>82
=6S5; 9
Gama zraenje
Uvod
Fran!uski naunik7&iziar ;ntoan 5ekerel doao je sluajno do otkria gama zraenja, tako to je
prouavao pojavu luminis!en!ije na soli uranijuma i uoio da uranijum zrai nekom svetlou i
kada nije osvetljen *unevom svetlou. +a osnovu toga on je zakljuio da to nije luminis!entno
zraenje, ve neko zraenje drugog porekla i nazvao ga je uranijumovo zraenje ali kasnije postaje
poznato kao gama zraenje.
4asnije, &iziar 6rnst 9ader&ord postavlja uzorak uranijuma izmeu ploe kondenzatora i uoava
zraenje koje jonizuje vazduh izmeu ploa. 9ader&ord zakljuuje da u zraenju uranijuma postoje
dve vrste radioaktivnog zraenja koje je on nazvao

. ;l&a zra!i imaju manju prodornost i

bivaju zaustavljeni pri manjoj debljini aluminijumske &olije. 5eta zraenje ima veu prodornost i za
njihovo zaustavljanje potrebna je vea debljina aluminijumskoh &olija. +osio!i al&a zraenja su
jezgra helijuma a nosio!i beta zraenja su elektroni #*lika <.1$. *ada znamo da postoji i pozitivno
beta zraenje iji su nosio!i pozitroni.
*lika <.1
Gama zraenje je elektromagnetno zraenje \nosio!i &otoni. -no potie iz atomskog jezgra, ima
najmanju talasnu duinu u prirodi. -datle zakljuujemo da je energija gama kvanta vrlo velika i
moe izazvati razna oteenja na biolokim tkivima. =rlo je prodorno gama zraenje i zatita od
njega moe se postii debelim slojem olova, betona, zemlje itd. (od pojmom gama raspada
podrazumevamo pro!es deeksita!ije pobuenog jezgra uz emisiju

7esti!e. 6mitovana gama

esti!a je kvant elektromagnetnog zraenja7&oton.
;ko gama zrak intenziteta K padne na tanak apsorp!ioni sloj beskonano male debljine dB, doi
e do slabljenja upadnog zraka za iznos
"x K "K
?9
gde je

J1HmK tzv. linearni koe&i!ijent apsorp!ije gama zraka, koji zavisi od prirode apsorp!ionog
sloja. 4ada gama zrak intenziteta K
.
padne na ravan apsorp!ioni sloj debljine x, intenzitet zraka
koji je proao kroz sloj iznosi
x
e K K

2

Fiziki smisao koe&i!ijenta

, kada debljina apsorp!ionog sloja iznosi

1
x
,
intenzitet zraenja koje proe kroz apsorp!ioni sloj iznosi
e
K
K
2
.
Gajger-Ailerov broja i postupak merenja apsorp!ije zraenja
Gajger7Milerov broja je instrument koji slui za registrovanje broja impulsa koji se prikazuju na
odgovarajuem numeratoru. -n registruje izvestan broj impulsa takoe i kada je izvor
radioaktivnog zraenja udaljen. -vi impulsi prouzrokovani su prirodnim radioaktivnim zraenjem.
-no potie od materijala koji okruuje broja ali takoe predstavlja i posledi!u kosmikog zraenja.
.obiajeno je da se prirodno zraenje i odgovarajui impulsi koje registruje broja nazovu fon9
n
/
\oitani broj impulsa &ona
R
/
7 &on brzine brojanja koji se rauna preko izraza
t
n
R
/
/
gde je t odabrani vremenski interval u
kome su oitani impulsi &ona.
n
u
\ukupni oitani broj impulsa
R
u
7ukupna brzina brojanja u koju je uraunata brzina brojanja impulsa koji potiu od izvora i brzina
brojanja impulsa koji ptiu od &ona.
t
n
R
u
u

"a bi se dobila vrednost brzine brojanja impulsa koji potiu samo od izvora onda koristimo izraz,
/ u
R R R
i 9 predstavlja tzv. korigovanu brzinu brojanja. (oto su impulsi koji nastaju iz
zraenja bilo &ona bilo radioaktivnog uzorka sluajnog karaktera, onda i za 9
&
i za 9
u
imamo
odgovarajua standardna odstupanja
/ R

i
u R
.
t
n
/
R
/


t
n
u
R
u

.zimamo da je standardna merna nesigurnost
%
R
%
R R R
u /
u +
P pa dalje sledi da je
R
u
u
R
R ln
.
4oriste se olovne ploi!e debljine d11mm.
7 .kljuiti napajanje GM brojaa.
7*taviti nekoliko ploi!a, ukupne debljine /
"
na gornju povrinu detektora.
C2
7(ostaviti bira vremenskog intervala merenja na 1222s
7.kljuiti broja i na displeju sa pokretnim zarezom oitati broj impulsa /
n
i &on brzine brojanja
/
R
.
7.neti ove podatke u )abelu 9.1 koja se nalazi i u raunaru.
)abela 9.1
!m
"
/
t
s
imp
n
/
s imp
R
/
H
s imp
/
R
H

1222
'"re1ivanje korigovane brzine brojanja gama zraenja ra"ioaktivnog izvora
Jo
>2
/?
u zavisnosti
o" "ebljine olovnog apsorbera# loi!e koje koristimo kao apsorber su o" olova.
7(ostaviti izvor gama zraenja na /73!m iznad GM detektora.
7(ostaviti preklopnik biraa vremenskog intervala merenja na poloaj ,122s.
74ada se izmeri R
/
onda se koriste ploi!e kao apsorberi zraenja iz izvora. (rvo se stave dve
ploi!e i izmeri se R
u
, zatim jo dve ploi!e i opet se meri R
u
i tako redom dok se ne istroe sve
olovne ploi!e. @z tabele se moe videti da se sa poveanjem broja olovnih ploi!a izmeu izvora i
detektora zraenja, smanjuje broj detektovanih impulsa iz izvora.
7Meriti ukupni broj impulsa
u
n
i ukupnu brzinu brojanja
u
R
za vreme od t1122s, u &unk!iji od
debljine olovnog apsorbera . #"ebljina jedne olovne ploi!e iznosi priblino 1mm$.
74ompjuterski program izraunava korigovanu brzinu brojanja, R8R
u
-R
/
7.vrstiti ova merenja u tabelu koja se nalazi u raunaru i odatle sve rezultate prepisati u )abelu 9./
-vim pokazujemo i da je olovo dobar apsorber zraenja
7"alje, iz ovih merenja treba odrediti linearni koe&i!ijent apsorp!ije olova

, poludebljinu
apsorbera #olova$
/ H 1
"
, maseni koe&i!ijent apsorp!ije olova
m

, i energiju gama zraenja 6.

7 +ajpre na!rtati gra&ik zavisnosti lnR8/*") #slika 9.1$.
7*a prave odabrati dve take kao na sli!i 9.1 i njihove koordinate uneti u )abelu 9.3
C1
)abela 9./
d
!m
imp
n
u
s imp
R
u
H
s imp
u
R
H

s imp
R
H
s 7 imp
u
R
ln9
R ln
u
2.2
2./
2.8
2.>
2.C
1.2
1./
1.8
1.>
1.C
/.2
*lika 9.1
C/
)abela 9.3
!m
"
/
!m
"
1 /
ln R
1
ln R
-drediti linearni koe&i!ijent apsorp!ije gama zraenja u olovu

i pro!eniti mernu nesigurnost u

`
,
M
" "
R ln R ln
% $
$ %

( )
/
/
/
/ 1
1 /
/
/ 1
/
1
/
/
/
"
R R
u
" "
R R
" "
u u
u

,
_

1 2
ln ln ln ln

6 7 mm % # .
"
u
, vai za merenja u naoj laboratoriji .
Merne nesigurnosti
%
R ln
u
i
$
R ln
u
mogu se dobiti majoriranjem pomou mernih nesigurnosti
susednih eksperimentalno dobijenih rezultata #uzima se vea vrednost merne nesigurnosti
R
u
ln
od
dve susedne eksperimentalne take$
-drediti poludebljinu apsorbera
/ H 1
"
i izraunati merne nesigurnosti,

% ln
"
% 7 $
P

u
% ln
u
%
% 7 $
"
P
% 7 $
% 7 $
"
% 7 $
"
rel
"
u
u
-drediti maseni koe&i!ijent apsorp!ije gama zraenja u olovu i pro!eniti merne nesigurnosti ,

u
$
u
m

,
6
m 7 kg $$6..
7 gustina olova
-drediti energiju gama zraenja
Jo
>2
/?
, oitavanjem sa laboratorijske krive
$ #L /
m

*ve rezultate uneti u )abelu 9.8
)abela 9.8
C3
1
!m

$
!m
u

rel
u
/ H 1
"
!m
!m
u
% 7 $ "
g !m
m
H
/

g 7 !m
u
%
m
6
Me=
C8