ANALIZA (KOMERCIJALNIH)

ODNOSA VAZDUHOPLOVNIH
PREVOZILACA I AERODROMA

Slavica Dožić

„Sva autorska prava autora teksta su zaštićena. Pisani materijal se može koristiti samo za nastavu na daljini studenta
Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u školskoj 2021/2022. i ne može se koristiti za druge svrhe bez
pismene saglasnosti autora materijala“.
1
Sadržaj

 SAD tržište
 Evropsko tržište
 Odnos aerodroma i niskotarifnih
vazduhoplovnih prevozilaca

2
SAD tržište

3
Finansijski sporazumi

 Sporazumi o korišćenju i zakupu (use and

lease agreements)
 Određuju
 fees – naknade koje avio-kompanija treba da
plati za usluge
 rental rates – zakupnine koje treba da plati za
korišćenje kapaciteta za određen vremenski
period

4
Finansijski sporazumi

 Residual
 Compensatory
 Hibridni

5
Residual use and lease sporazumi

 Avio-kompanije potpisnice preuzimaju

finansijski rizik poslovanja aerodroma
 Srednja dužina trajanja residual sporazuma na
velikim habovima je oko 28 godina
 Aerodrom se odriče mogućnosti ostvarivanja
značajnog viška koji bi se primenjivao na
razvojne projekte
 Gubi se mogućnost autonomnog odlučivanja
kada su u pitanju programi za kapitalno
investiranje kroz majority-in-interest (MII)
odredbe sporazuma o korišćenju i zakupu
 84% ovih sporazuma sadrži MII odredbe
6
Majority-In-Interest odredbe

 Aerodrom mora da se konsultuje sa kompanijom

potpisnicom i od nje traži odobrenje za izvođenje
kapitalnih projekata koji treba da budu finansirani
od prevozioca
 Tradicionalne MII odredbe dozvoljavaju
propisanom procentu avio-kompanija koje su
potpisnice use and lease sporazuma da odobre
ili ne odobre predložene kapitalne projekte koji
treba da se finansiraju od kompanijskog novca

7
Majority-In-Interest odredbe

 Ovakve kompanije se definišu kao

ponderisani glasovi i uključuju
 najmanje polovinu potpisnica koje zajedno imaju
bar polovinu od ukupne težine na sletanju ili
poloviu operacija od ukupnog broja operacija
(svih potpisnica) tokom prethodne godine  ako
kompanija više ne obavlja saobraćaj na
aerodromu, isključuje se iz MII
 polovinu od svih potpisnica koja plaća više od
polovine zakupa terminala, naknada za sletanje i
naknada za korišćenje parking prostora

8
Compensatory use and lease
sporazumi

 Avio-kompanije plaćaju samo usluge i

sredstva koja koriste, ostavljajući
aerodromima da preuzmu finansijski rizik i
nagrade od nekompanijskih sredstava
 Srednja dužina trajanja na habovima je
približno 17 godina
 20% imaju MII odredbe

9
Hibridni use and lease sporazumi

 Kombinacija prethodna dva tipa sporazuma

 Avio-kompanija potpisnica kroz naknade za
sletanje pokriva troškove aerodromskih
operacija koji ostaju nakon plaćanja
naknada za parkiranje i točenje goriva
 74% imaju MII odredbe

10
Obaveze aerodroma prema avio-
kompanijama

 Svaka kompanija koja koristi aerodrom, bilo

da je zakupac, ne-zakupac ili pazakupac
kompanije zakupca, mora imati ista prava,
uslove i obaveze primenljive na korisnike u
sličnoj situaciji
 Signatory status – obavljanje minimalnog
broja letova i/ili zakup određenog prostora
 Non-Signatory status – više aerodromske
naknade u odnosu na kompanije potpisnice

11
Raspoloživost gejtova i
sporazumi o zakupu gejtova

 Exclusive-use sporazumi
 Preferential-use sporazumi
 Gejtovi kontrolisani od strane aerodroma
(common-use)

12
Sporazumi о ekskluzivnom
korišćenju gejtova
 Jednoj avio-kompaniji (najzastupljnijoj na
aerodromu) se daje pravo korišćenja i zakupa
gejtova i opreme na određeni vremenski
period, kao i pravo davanja u pazakup ili
dodeljivanja opreme, uz prethodno pismeno
odobrenje aerodromskog poslovodstva
 Dugoročni sporazumi – prepreka za ulazak na
tržište
 MII odredbe – blokiranje pristupa postojećim
gejtovima i izgradnje novih objekata (gejtova)
na aerodromu
 Za i protiv
13
Sporazumi o preferencijalnom
korišćenju gejtova

 Kompaniji zakupcu daju prvenstveno pravo

korišćenja opreme prema planiranim
operacijama
 Imaju odredbe koje se odnose na minimum
korišćenja
 Minimalni prag iskorišćenja gejtova – apsolutni
prioritet
 Ispod minimuma
 “use-it-or-share-it”
 “use-it-or-lose-it”

14
Gejtovi kontrolisani od strane
aerodroma (common-use)

 U potpunosti pod kontrolom aerodroma

 Privremeno dodeljivanje, na osnovu obrta
aviona ili prema kratkoročnim ugovorima, tj.
ugovorima čije je trajanje do 30 dana

15
Pazakup (Subleasing)

 Sporazum između kompanije zakupca koja

je ekskluzivno ili preferencijalno zakupila
aerodromsku opremu i kompanije
pazakupca uz odobrenje aerodroma
 Nove kompanije i pazakup

16
Zemaljsko opsluživanje (Ground
handling)
 Niz usluga koje su neophodne za obavljanje
leta kao što je snabdevanje gorivom,
klimatizacija, zemaljsko napajanje,
manipulisanje prtljagom, komunikacioni
pristupi, vuča, ketering i sl.
 Kompanije potpisnice obavljaju sopstveno
opsluživanje
 Nove kompanije – opslugu obavlja fiksni
bazni operater, druga avio-kompanija ili
sama nova kompanija, zavisno od
aerodromskih pravila
17
Evropsko tržište

18
Zemaljsko opsluživanje (Ground
Handling)

 Airside usluge – hendling platforme,

operacije ukrcavanja i iskrcavanja goriva,
održavanje vazduhoplova i ketering usluge
 Landside usluge – putničke usluge, tj.
tiketing i manipulisanje prtljagom pri
čekiranju
 Direktiva iz oktobra 1996 (Directive
96/67/EC) – omogućava slobodan pristup
tržištu kompanijama ponuđačima usluga
zemaljskog opsluživanja
19
Aerodromske naknade (Airport
Charges)
 U skladu sa određenim principima i
kriterijumima koji čine aerodromski
sistem naknada
 Sistem nametnut i kontrolisan od strane
nacionalnih vlasti
 Uvek u skladu sa zahtevima koje vlasti
postavljaju (čak i kada je aerodrom u
privatnom vlasništvu)

20
Aerodromske naknade (Airport
Charges)
 Naplate za vazduhoplove i njihovo kretanje,
od prilaza aerodromu do poletanja, izuzev
zadataka koji su u nadležnosti ATM-a
 Aerodrom obezbeđuje brojne usluge i
opremu, za čije korišćenje vazduhoplovne
kompanije plaćaju novčanu naknadu
 Izvor prihoda za aerodrom
 Koristi se za obezbeđivanje opreme i usluga
 Alat za upravljanje (menjanjem naknada,
povećavanje iskorišćenja infrastrukture)

21
Slotovi
 Planirano vreme dolaska koje je kompaniji
dodeljeno na nekom aerodromu
 Regulacija slotova
 Council Regulation (EEC) 95/93 – opšta pravila
za alokaciju slotova – prvi korak ka upravljanju
sistemom za alokaciju slotova, zasnovan na
brojnim transparentnim i fer pravilima
 Regulation (EC) 793/2004 – strukturne promene
sistema za alokaciju koje prvenstveno pomažu da
slot sistem bude fleksibilniji u smislu alokacije i
korišćenja
22
Odnos aerodroma i
niskotarifnih
vazduhoplovnih
prevozilaca

23
Niskotarifni vazduhoplovni
prevozioci

 Pojavljuju se nakon deregulacije

 Da bi ponuduli niže cene, ostvaruju uštede
na razne načine
 Povećanje iskorišćenja flote
 Upotreba jednog tipa vazduhoplova
 Prodaja karata putem Interneta
 Saobraćaj na sekundarnim aerodromima
 Nema besplatne hrane i pića na letovima
 Izmena osnovnog odnosa aerodrom –
prevozilac
24
Izmena odnosa
aerodrom – prevozilac

 Tradicionalno – vazduhoplovni prevozilac je

potrošač na aerodromu (plaća različite
naknade, vazduhoplovni prihodi)
 Novo – putnik se može smatrati potrošačem
na aerodromu (izvor nevazduhoplovnih
prihoda)
 Pregovari sa aerodromima o visini naknade
za sletanje i naplate za zemaljsko
opsluživanje
 Aerodrom kompaniji plaća korišćenje
25
Izmena odnosa
aerodrom – prevozilac

 LCC traže lokaciju na sekundarnim

aerodromima (komercijalno oživljavaju
ovakve aerodrome)
 Na tim aerodromima se sa povećanjem
saobraćaja povećavaju i nevazduhoplovni
prihodi
 Aerodromi teže da privuku LCC: Frankfurt
Hahn je ukinuo naknade za sletanje svim
avionima B 737

26
Izmena odnosa
aerodrom – prevozilac

 Povećanje broja putnika nije dovoljan uslov

za ostvarivanje profitabilnosti
 Pošto se neke naknade smanjuju, treba taj
novac nadoknaditi, tj. pružiti putniku
mogućnost da potroši novac
 Neki aerodromi (Amsterdam, Stansted)
grade ili su izgradili nove kapacitete
namenjene niskotarifnim vazduhoplovnim
prevoziocima (bez avio-mostova, bez dela
za transferne putnike)
27
Slučaj aerodroma A

 Aerodrom A – nekoliko km od glavnog

grada
 1999. LCC dolazi na aerodrom A
 2000. aerodromski prihod od naknada je
uvećan za 20% u odnosu na prethodnu
godinu
 Najznačajniji prihodi – hendling i usluge na
platformi; o tome se pregovara sa LCC
 Struktura naplate  obostrana korist

28
Slučaj aerodroma A

 Niži troškovi za veći saobraćaj (više od 2

leta dnevno)
 Generisanje aerodormskih prihoda
 2000/2001. prekinuti pregovori jer je
prevozilac tražio da se potpiše sporazum o
smanjenju naknada na 25 godina, što je za
aerodrom bilo neprihvatljivo

29
Slučaj aerodroma B

 Regionalni aerodrom u vlasništvu lokalnih i

regionalnih vlasti
 2000. sporazum na 10 godina sa LCC o bar
jednom međunarodnom letu na dan ka
sekundranom aerodromu u blizini
evropskog glavnog grada
 LCC ima besplatnu opslugu, ali plaća
aerodromske naknade

30
Slučaj aerodroma B

 Aerodorm plaća troškove reklamiranja

kompanije u terminalu i van njega i troškove
autobuskog prevoza do lokalnog grada
 Sporazum nepovoljan za aerodrom 
gubitak
 Aerodrom je hteo da pregovara o
povoljnijim uslovima  prekid saradnje

31
Problem?

 Veći broj aerodroma nego prevozilaca

 Daje se mogućnost kompanijama da
pregovaraju
 Prvi krug pregovora – niže cene
 U drugom krugu pregovora aerodrom je u
prednosti ako je već privukao nekog LCC
 Bolja pozicija aerodroma koji već imaju bar
jednog niskotarifnog prevozioca

32
Ryanair - Charleroi
 Prazni kapaciteti, nezaposlenst i okruženje
sekundarnih aerodroma su perfektni partneri za
niskotarifnog vazduhoplovnog prevozioca
 Charleroi – Ryanair: sporazum u kome se
Ryanair-u nude posebni uslovi za korišćenje
aerodroma
 smanjenje naknada za sletanje,
 fiksna cenu od €1 po putniku za zemaljsko
opsluživanje (ostalim kompanijama se naplaćuje €8-
13 po putniku)
 finansijska podrška za otvaranje baze Ryanair-a,
 finansijska podrška za reklame i druge načine
promovisanja kompanijskih letova
33
Ryanair - Charleroi

 Za svaku novo otvorenu rutu €160.000 (za 12

novih ruta €1.920.000)
 Za obuku pilota €768.000
 Za troškove hotelskog smeštaja €250.000
 50% popusta za naknade za sletanje i plaćao
10% objavljene cene hendlinga

34
Ryanair - Charleroi

U februaru 2004. Evropska Komisija je

donela odluku da Ryanair mora da vrati
novac koji je u vidu povlastica “dobio” od
aerodroma koji je u vlasništvu države, jer te
povlastice nisu u skladu sa zakonom (2001-
2003  oko 4 milona eura)

35
Težnja aerodroma

 Sklapanje win-win komercijalnih sporazuma

sa niskotarifnim prevoziocima
 U sporazumima postoje odredbe koje
dovode u vezu naplatu naknade i broj
prevezenih putnika ili naplatu naknade i broj
obavljenih operacija

36
Zaključak
 Prevozilac aerodromu plaća novčanu
naknadu za korišćenje infrastrukture,
opreme i usluga – regulisano
odgovarajućim sporazumima
 Odnosi i sporazumi vazduhoplovnih
prevozilaca i aerodroma na američkom i
evropskom vazduhoplovnom tržištu se
razlikuju
 Niskotarifne avio-kompanije su unele neke
izmene u odnosu aerodrom – avio-
kompanija
37
Zaključak

 Sporazumi treba da budu u skladu sa

zakonom i konvencijama vazduhoplovnih
institucija ili organizacija
 Obe sporazumne strane treba da budu
zadovoljne potpisanim sporazumom i u
mogućnosti da sporazumne obaveze ispune
bez sopstvene ili štete druge strane

38