MEUNARODNI TRANSPORT I PEDICIJA I kolokvijum 6. Osnovni pojmovi definisani u CMR konvenciji 7. Osnovni uslovi CMR konvencije 8.

. CMR tovarni list namena i sadraj 9. Ciljevi TIR sistema 10. Principi TIR sistema 11. Uesnici TIR sistema 12. Procedura TIR operacije 13. ATA konvencija (namena roba pod ATA karnetom i prednosti ATA karneta) 15. Odgovornost prevoznika po CMR konvenciji 21. Funkcije ATP sporazuma 22. Sadraj evidencija dnevnika ATP sporazuma 23. Karakteristike transporta ivih ivotinja 24. Struktura ADR sporazuma 25. Klase opasnih materija po ADR sporazumu 26. Oznaavanje vozila po ADR sporazumu 27. Oprema vozila po ADR sporazumu 28. Lina sredstva za zatitu po ADR sporazumu 29. Nain obeleavanja mesta nezgode po ADR sporazumu 30. Meunarodni sporazumi u drumskom transportu 31. Objasniti ugovor o meunarodnom transportu robe 33. Meunarodna unija za drumski transport IRU 69. Objasniti pojam i svrhu postojanja meunarodnih pravila i konvencija 70. Navesti osnovne meunarodne konvencije o transportu robe u meunarodnom drumskom transportu

6. Osnovni pojmovi definisani u CMR konvenciji Poiljalac Poiljalac je osoba sa kojom je prevoznik sklopio ugovor. Treba imati na umu da ova osoba nije uvek ista osoba koja je navedena kao poiljalac u tovarnom listu. Prevoznik Prevoznik je osoba koja praktino prevozi robu od take A do take B. Odgovornost prevoznika

Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimini gubitak roba kao i za svako oteenje roba tokom perioda preuzimanja i perioda isporuke robe, kao i u periodu kanjenja isporuke. Glavna obaveza prevoznika je da isporui robu u istim uslovima u kojima ju je primio. Prevoznika odgovornost za gubitak ili oteenje roba koje prevozi je utvrena merom koja je poznata kao Specijalno pravo naknade (SDRs), prema kojem kompenzacija ne moe biti vea od 8.33 SDR po kilogramu ukupne teine gubitka(gws). Specijalno pravo naknade je definisano od Meunarodnog monetarnog fonda (IMF) kao jedinica za konverziju vrednosti valuta bazirano na kou valuta kljunih zemalja lanica IMF-a i oni se konvertiraju u nacionalnu valutu zemlje u kojoj je nastalo do potraivanja na sudu i procenjuje se kao vrednost na datum presude ili na datum koji dogovore strane.
Primalac Primalac je osoba koja se navodi u CMR tovarnom listu kao osoba koja prima robu. Aplikacija CMR konvencija se automatski primenjuje na sve ugovore o meunarodnom drumskom prevozu roba uz naknadu izmeu dve zemlje od kojih je barem jedna ugovorna strana CMR konvencije, pa ak iako vozilo koje prevozi robu tokom svog putovanja jednim delom koristi more, eleznice ili kopnene puteve.

CMR konvencija ima i druge specifine izuzetke. Propisi konvencije se ne primenjuju na: operacije za vlastiti raun koje ukljuuju meunarodna putovanja; selidbu i premetanje nametaja; prevoz pokopnih preduzea kada se umrle osobe prevoze u inostranstvo; prevoz koji podlee Meunarodnoj potanskoj konvenciji; kabotaa putovanja (tj. unutranja putovanja u okviru zemlje koja vri drumski prevoznik iz druge zemlje). 7. Osnovni uslovi CMR konvencije Konvencija se primenjuje na svaki ugovor o prevozu roba, ako se u celosti odvijaju drumom ili delimino drumom, a delimino eleznicom, morem ili kopnenim putevima sve dok roba ostaje u originalnom vozilu, na putovanjima iz jedne zemlje u drugu i da je jedna od tih zemalja ugovorna strana Konvencije. Izuzeci CMR konvencije se primenjuju na prevoz pod meunarodnom potanskom konvencijom, pogrebne poiljke i selidba nametaja. Prevoznik je prema Konvenciji odgovoran za radnje i propuste svojih agenata i svih drugih osoba ije usluge su se koristile za izvravanje prevoza. ak i ako je glavni drumski prevoznik, koji je sklopio ugovor o prevozu, napravio podugovore sa drugim drumskim prevoznikom koji je obavio celi posao i ije ime se nalazi na CMR tovarnom listu, glavni drumski prevoznik ostaje prema CMR -u odgovoran ukoliko doe do spora ili potraivanja. Ugovor o meunarodnom prevozu roba uz naknadu se potvruje tako to se napravi CMR tovarni list. CMR tovarni list se, uglavnom, sastoji od etiri kopije: jedna originalna kopija sa crvenim linijama za poiljaoca robe, jedna originalna kopija sa plavim linijama za primaoca robe, jedna orginalna kopija sa zelenim linijama i jedna kopija sa crnim linijama za prevoznika. Kada prevoznik preuzima robu poiljalac i prevoznik potpisuju crvenu, plavu i zelenu kopiju. Poiljalac zadrava crvenu kopiju. Prilikom isporuke robe primalac robe potpisuje plavu i zelenu kopiju, te zadrava plavu. Prevoznik zadrava crvenu i crnu kopiju. Dok CMR tovarni list potvruje postojanje Ugovora, njegovo nepostojanje ili njegovo nepokazivanje ne ponitava ugovor ili propise CMR konvencije. Ukoliko se robe prevoze u okviru jednog ugovora na razliitim vozilima ili su podeljene zbog razliitih prirodnih osobina, prevoznik ili poiljalac moe zahtevati da se u takvim

1.

2.

3.

4.

situacijama moe napraviti izdvojeni CMR tovarni list za svako vozilo ili za svaku vrstu roba. 5. CMR tovarni list mora sadrati odreene specifine detalje kao to su: oznake i brojevi, broj i vrsta paketa, opis roba, ukupnu teinu, volumen, itd. Moe, takoe, da sadri dodatne informacije koje mogu koristiti stranama ugovora. U njemu se mora navesti da je prevoz predmet CMR -a. 6. Poiljalac robe je odgovoran za sve trokove, gubitke ili oteenja koje je pretrpio prevoznik kao rezultat netanosti popunjavanja CMR-tovarnog lista, vezano za informacije koje poiljalac treba obezbediti. 7. Prilikom primanja roba, prevoznik mora proveriti tanost detalja prikazanih u CMR tovarnom listu, posebno informacije o broju paketa, oevidne uslove u kojima se roba nalazi, njihovu ambalau i kako su oni oznaeni. Svaka protivrenost ili komentar o drugim relevantnim pitanjima kao to su uslovi robe ili paketa moraju biti navedeni u delu CMR-tovarnog lista koji se zove primedba. 8. Poiljalac je odgovoran prevozniku za oteenja ili trokove nastale zbog neispravnog pakovanja roba, osim ako te nepravilnosti nisu bile poznate prevozniku kada je preuzimao robu i pomenute nepravilnosti naveo u primedbama u tovarnom listu. Nepostojanje takvih primedbi znai da je prevoznik, ako je bio svestan oteenja, prihvatio mogui rizik potraivanja nastalih zbog toga. 9. Poiljalac mora priloiti tovarnom listu, ili napraviti dostupnim prevozniku, potrebne dokumente za izvravanje carinskih formalnosti. Poiljalac je odgovoran prevozniku za sva oteenja prouzrokovana nepostojanjem, neadekvatnou ili netanou takvih dokumenata. 10. Poiljalac ima pravo raspolaganja robom i moe zaustaviti tranzit robe ili promeniti adresu isporuke do vremena utvrenog za isporuku primaocu, osim ako nije naveo u CMR tovarnom listu da primalac robe ima ovo pravo. Po isporuci robe na adresu navedenu u tovarnom listu, primalac preuzima pravo raspolaganja robom. 11.Ako prevoznik ne moe slediti smernice iz CMR-tovarnog lista iz bilo kog razloga, mora pitati poiljaoca ili primaoca za daljnja uputstva, zavisno o tome ko ima pravo raspolaganja robom. 12. Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimini gubitak roba i za svako oteenje roba nastalo izmeu vremena kada je preuzeo robu i vremena isporuke robe, osim ako je gubitak, oteenje ili kanjenje nastalo zbog pogrenih radnji ili nemara traioca potraivanja. Obaveza dokazivanja u ovom sluaju lei na prevozniku. 13.Neisporuivanje robe u roku od 30 dana od utvrenog vremenskog limita isporuke, ili u okviru 60 dana od vremena kada je prvi prevoznik preuzeo robu, ako nije navedeno vremensko ogranienje isporuke, zakljuuje time da se roba smatra izgubljenom. 14.Kada se prevoze robe opasne prirode, prevoznik mora biti informisan o prirodi opasnosti i merama predostronosti koje se moraju preduzeti. 15.Preraunavanje kompenzacije u sluajevima gubitka ili oteenja je vezano za vrednost robe na mestu i u vremenu kada je ona preuzeta, ali ne sme prei utvrenu vrednost. 16.Trokovi prevoza, carinskih dabina i drugi trokovi vezani za prevoz se refundiraju u celosti u sluaju kompletnog gubitka roba i proporcionalno u sluaju parcijalnog gubitka. 17.Vei stepen kompenzacije od limita navedenog u taki 15 se moe potraivati ako je prijavljena posebna vrednost ili specijalni interes isporuke, ili ako je plaen dodatni iznos za tako prijavljenu vrednost isporuke. 18.U sluaju oteenja, prevoznik je odgovoran za iznos onoliko koliko je vrednost robe umanjena. 19.Trailac potraivanja moe zahtevati kamatnu stopu na iznos svakog potraivanja od 5 procenata godinje od datuma kada je potraivanje poslato prevozniku. 20.Prevoznik se ne moe koristiti klauzulama ogranienja ili eskskluzivnosti ako je oteenje robe prouzrokovano njegovim samovoljnim pogrenim radnjama ili grekama koje su prouzrokovale pogreno delovanje. 21.Smatra se da je primalac prihvatio robu u zadovoljavajuim uslovima ako nije suprotno naveo u primedbama za vreme isporuke ili u roku od sedam dana (iskljuujui nedelju i dravne praznike).

22. U zakonskim postupcima, period ogranienja za pokretanje postupka prema konvenciji

je jedna godina, ili tri godine u sluajevima pogrenih radnji. Postupak se moe pokrenuti pred svakim sudom CMR ugovorne zemlje, ili sudom zemlje u kojoj optueni ivi ili mu je sedite biznisa u toj zemlji, ili pred sudom zemlje u kojoj su robe preuzete od strane prevoznika, ili pred sudom u zemlji gde se obavlja isporuka robe i ni na nekim drugim sudovima ili tribunalima. 23. Kada su sukcesivni drumski prevoznici ukljueni u Ugovor pod CMR konvencijom, svaki od njih je odgovoran za celokupnu operaciju kao strana ugovora. Svaki sukcesivni prevoznik mora dati prethodnom prevozniku potvrdu o otpremi sa datumom i mora uneti svoje ime i adresu na drugoj kopiji CMR-tovarnog lista (sa plavom linijom). 24.Prevoznik koji je platio kompenzaciju nastalu iz potraivanja moe ponovno pokriti kompenzaciju kao i kamatne stope, trokove i dabine od drugih prevoznika koji su bili strane ugovora i ulaze u kategoriju: a) prevoznika odgovornog za plaanje kompenzacije za gubitak ili oteenje robe; b) sukcesivnog prevoznika odgovornog za gubitak ili oteenje robe. Jer je ono zajedniki prouzrokovano. Svaki prevoznik je odgovoran za plaanje kompenzacije proporcionalno svom udelu prevoza, ako odgovornost ne moe biti odbaena. 25.Ako je prevoznik, koji treba da plati svoj deo kompenzacije, nesolventan, njegov udeo e biti plaen od strane drugih prevoznika koji su ugovorna strana. 8. CMR tovarni list namena i sadraj CMR tovarni list predstavlja dokaz o sastavljanju ugovora o prevozu, uslovima ugovora i prijemu robe od strane prevoznika. CMR konvencija ne daje odgovor na pitanje ko treba da sastavi ovaj dokument, pa ga moe sastaviti ili poiljalac ili prevoznik. Prevoznici ili poiljaoci robe dolaze do CMR tovarnog lista kupovinom seta obrazaca u specijalizovanim preduzeima, a zatim ga popunjavaju ili oni ili poiljalac robe. CMR tovarni list se sastavlja u etiri originalna primerka: - prvi primerak (crveni) se predaje poiljaocu poto prevoznik preuzme robu, - drugi primerak (plavi) se predaje primaocu kada roba stigne do svog odredita, - trei primerak (zeleni) je za prevoznika, - etvrti primerak (crni) je za prevoznika, takoe. Pri tome, drugi, trei i etvrti primerak se moraju nalaziti u vozilu tokom prevoza. Sledee stavke moraju biti unete u tovarni list: rubrika 1: poiljalac (ime, adresa i drava), rubrika 2: primalac (ime, adresa, drava), rubrika 3: mesto isporuke (mesto, adresa, datum), rubrika 4: mesto i datum preuzimanja poiljke na prevoz (mesto, drava), rubrika 5: propratni dokumenti, rubrika 6: oznake i broj, rubrika 7: broj koleta, rubrika 8: vrsta ambalae, rubrika 9: vrsta robe, rubrika 10: statistiki broj, rubrika 11: bruto teina, rubrika 12: zapremina, rubrika 13: uputstva poiljaoca (za carinske i druge radnje), rubrika 14: odredbe o plaanju vozarine, rubrika 15: pouzee, rubrika 16: prevoznik (ime, adresa, drava) rubrika 17: ostali prevoznici (ime, adresa, drava), rubrika 18: primedbe i ogranienja prevoznika, rubrika 19: ostali dogovori, rubrika 20: odredbe o plaanju (primalac, poiljalac, valuta) rubrika 21: mesto i datum ispostavljanja, rubrika 22: potpis i peat poiljaoca,

rubrika 23: potpis i peat prevoznika, rubrika 24: potpis i peat primaoca. Ugovorne strane mogu upisati u tovarni list bilo koje odredbe koje smatraju da treba da budu upisane. U sluajevima gde je primenljivo, CMR tovarni list moe da sadri i sledee odredbe: - izjavu da je prevoz predmet odredbi CMR Kkonvencije, - oznaku da pretovar nije dozvoljen, - trokove koje poiljalac preuzima na sebe, - iznos plaanja koje se mora izvriti u trenutku isporuke, - deklaraciju o vrednosti robe, - instrukcije poiljaoca u pogledu osiguranja robe, - ugovorni rok u okviru koga prevoz mora biti izvren, - spisak dokumenata predatih prevozniku. 9. Ciljevi TIR sistema TIR sistem je smiljen u cilju olakavanja kretanja roba zapeaenih carinskim igom u meunarodnoj trgovini i radi obezbeenja neophodne carinske zatite, bezbednosti i garancija zemljama kroz koje se vri takav tranzit roba. Tradicionalnim nainom, prilikom prelaska teritorije jedne ili vie zemalja u pogledu meunarodnog prevoza roba drumom, carinske uprave svake zemlje su primenjivale nacionalne kontrole i procedure. One su varirale od zemlje do zemlje, meutim, veinom su ove procedure ukljuivale i kontrolu tereta na svakoj nacionalnoj granici i nametanje nacionalnih zatitnih mera (garancije, obaveznica, depozit, itd.) radi pokrivanja potencijalnih dabina i poreza zbog rizika dok su robe u tranzitu kroz teritoriju svake zemlje. Ovakve mere koje su se primenjivale u svakoj zemlji tranzita su vodile stvaranju znaajnih trokova i kanjenja u meunarodnom transportu. U pokuaju smanjenja navedenih potekoa sa kojima su se suoavali transportni operateri, i u isto vreme da bi pruili carinskim upravama jedan meunarodni sistem kontrole, zamenjujui tradicionalne nacionalne procedure, a samim tim i ouvanje prihoda svake zemlje kroz koju se prevoze robe, smiljen je TIR sistem.

10. Principi TIR sistema 1. Sigurna vozila ili kontejneri Roba se mora prevoziti u zapeaenim kontejnerima, robnim odeljcima, ili u kamionima odobrenim od carinskih uprava te ponovno izvravanje odobravanja takvog vozila svake dve godine. 2. Meunarodni lanac garancija Meunarodni centralizovani lanac garancija u korist carinskih uprava koji osigurava eventualni gubitak poreza od svih neregularnosti u TIR proceduri. 3. TIR karnet Robe su propraene TIR karnetom: kontrolni dokument prihvaen od strane carinskih uprava zemalja polaska, tranzita i destinacije. TIR karnet sadri sve detalje o teretu, imaocu TIR-a, asocijaciji koja ga je izdala i sleenje i nadziranje svih kontrolnih operacija preduzetih od strane carinskih uprava. 4. Meusobno priznanje carinskih kontrola Meunarodno priznanje kontrola sprovode carinske uprave i na polasku i na destinaciji. U praktinom smislu to znai da u principu nije potrebna nikakva materijalna kontrola roba koje se prevoze od strane carinskih uprava zemalja tranzita.

5. Kontrolni pristup Pristup TIR sistemu za nacionalno izdavanje i garantovanje je dat asocijacijama od strane kompetentnih nacionalnih vlasti, dok transportni operateri ostavaruju pristup kroz nacionalne carinske uprave i nacionalne asocijacije. 11. Uesnici TIR sistema Carinske uprave Postoji cela lista propisa koji opisuju odgovornosti carinskih uprava u cilju obezbeenja sigurnog tranzita: kontrola na polascima, na putu, na destinaciji, akcije u sluajevima neregularnosti, vremenski period za obavetavanje garanta, odobravanje kamiona i kontejnera, itd. Nacionalne garantne asocijacije Prema TIR konvenciji, neophodno je postojanje garanta takozvane Asocijacije koja ima dve uloge: ona ima nadlenost izdavanja TIR karneta operaterima kojima je dozvoljeno koritenje TIR sistema; ona mora garantovati nastale obaveze u svojoj vlastitoj zemlji, bez obzira da li je TIR karnet izdala ona ili strana asocijacija sve dok su one udruene u istu meunarodnu organizaciju Meunarodnu uniju drumskog transporta IRU. Imalac TIR karneta: transportni operater Postoji cela lista propisa koji opisuju odgovornosti transportnog operatera. Generalno reeno, on mora slediti smernice carinskih uprava i svoje asocijacije. Imalac TIR karneta je finansijski odgovoran bez ogranienja u sluaju neregularnosti koje je on sam poinio. Ujedinjene nacije Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UN ECE) je nadlena za odravanje i reviziju TIR konvencije u skladu sa praktinim potrebama kao i usvajanje izmena u cilju kako preventivnog tako i adekvatnog odgovora na nove tehnike kriminala. IRU IRU je u sutini administrator TIR konvencije i poseduje nadlenosti i obaveze preduzimanja potrebnih koraka u cilju osiguranja standardne i usklaene primene TIR konvencije od strane asocijacija i samih operatera-prevoznika. IRU ima finansijsku odgovornost zatite garantnih asocijacija. Ova odgovornost je podrana emom osiguranja koja se zove TIR Garantni lanac IRU-a. 12. Procedura TIR operacije Procedura TIR operacije je sledea: 1. Transportnom operateru je odobreno izvravanje TIR operacija od strane njegove asocijacije i on koristi vozila koja su odobrena od njegove Carinske uprave za TIR operacije. S tim u vezi transportni operater nabavlja ogranieni broj TIR karneta. 2. Transportni operater se pojavljuje na mestu utovara poiljaoca roba za: utovar, primanje mandatrne dokumentacije i zavravanje TIR karneta. 3. Transportni operater ide do najblie carinarnice i pokazuje svoje vozilo i robu nadlenom carinskom slubeniku. Carinarnica do polaska roba: proverava da li se roba slae sa opisom u TIR karnetu kao i u propratnoj dokumentaciji; postavlja ig na vozilo; preuzima u svoju nadlenost TIR operaciju; zapoinje tranzitnu operaciju, preuzimajui nadlenost TIR karneta: udara peate na svaki vauer karneta kao dokaz preuzimanja nadlenosti, udara peat na souche 1 karneta, uklanja stranicu 1, vauera 1 TIR karneta i vraa karnet transportnom operateru.

4. Transportni operater potom ide direktno do carinarnice na graninom prelazu i pokazuje

TIR karnet carinarnici na izlazu. 5. U cilju izvrenja operacije, Carinarnica na izlazu: proverava da ig nije diran i pokvaren, udara peat na stranicu 2, vauera 2, i souche 2, uklanja stranicu 2, vauera 2 i alje vauer 2 Carinskoj upravi polaska. 6. Transportni operater dolazi do Carinarnice ulaska u drugu zemlju i prilae TIR karnet Carinskoj upravi ulaska. U cilju preuzimanja nadlenosti operacije, Carinarnica ulaska: proverava integritet iga, udara peat na stranicu 3, vauer 1, i souche 1, uklanja stranicu 3, vauer 1 i oslobaa vozilo. 7. Transportni operater odlazi do carinarnice na izlasku iz druge zemlje i prilae TIR karnet carinarnici na izlasku. U cilju izvrenja operacije, druga carinarnica na izlasku: proverava da ig nije diran i pokvaren; udara peat na stranicu 4, vauera 2, i souche 2, uklanja stranicu 4, vauera 2, alje je nazad carinarnici na ulasku u zemlju, to okonava operaciju, oslobaa vozilo i alje stranicu 4, vauer 2 nazad do carinarnice na ulasku u zemlju. Po prijemu vauera 2, carinarnica na polasku robe meusobno poredi vauer 2 sa vauerom 1 koji je sauvao i okonava administrativno TIR operaciju. 8. Transportni operater dolazi do carinarnice na ulasku u zemlju destinacije i prilae TIR karnet carinarnici na ulasku. U cilju preuzimanja nadlenosti operacije, carinarnica ulaska: proverava da ig nije diran i pokvaren; udara peat na stranicu 5, vauer 1, i souche 1, uklanja stranicu 5, vauer 1 i oslobaa vozilo. 9. Transportni operater odlazi do carinarnice destinacije i prilae TIR karnet carinarnici destinacije robe 13 . ATA konvencija (namena roba pod ATA karnetom i prednosti ATA karneta) ATA-karnet je naziv za carinsku propratnu knjigu (carnet), na osnovu koje je omoguen pojednostavljen carinski postupak kod privremenog uvoza i izvoza robe. Konvencija je doneta 1961. godine, a pristupila joj je veina zemalja u svetu, izmeu ostalih i naa zemlja. Inicijativu za donoenje te konvencije je pokrenuo GATT. Primenom ATAkarneta omoguava se korienje carinskih olakica kod privremenog uvoza komercijalnih uzoraka, sajamske i izlobene robe, kao i ureaja za sajamske paviljone, konferencijske i sportske dvorane, privremenog uvoza strune opreme i poljoprivrednih maina, automobila, odnosno rezervnih delova. Primenom ATA-karneta ne moe se vriti privremeni uvoz/izvoz roba radi dorade, obrade, popravke ili oplemenjavanja. Ili pojednostavljeno, sve se svodi na to da ATA-karnet zamenjuje Jedinstvenu carinsku ispravu i ostale isprave koje su propisane za privremeni uvoz/izvoz, a ujedno otpada i obaveza polaganja depozita za carinske dabine, niti se one plaaju. Kod nas ATA-karnete izdaje Privredna komora, tampaju se na francuskom i engleskom jeziku, a po elji se moe dodati i drugi jezik. Inae, set karneta ima ute, plave i bele stranice, pri emu ute zadravaju carinski organi zemlje izvoznice, plave carinski organi tranzitne zemlje, a bele organi zemlje uvoznice. Karnet je povezan u korice, a vredi godinu dana od dana izdavanja. U karnetu su upisani potrebni podaci, npr. broj karneta, organizacije koje ga izdaju, rok izdavanja i trajanja, poiljalac i primalac robe, svrha uvoza/izvoza, te potvrde o izvrenoj kontroli carinskih organa zemlje izvoznice. Sledea stranica je predviena za detaljan opis robe, dok su na poslednjoj strani odtampana uputstva za upotrebu karneta. Prednosti ATA karneta su:

Manje administracije i neprijatnosti, Krae vreme i manji trokovi, Manji rizik.

15. Odgovornost prevoznika po CMR konvenciji Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimini gubitak roba kao i za svako oteenje roba tokom perioda preuzimanja i perioda isporuke robe, kao i u periodu kanjenja isporuke. Glavna obaveza prevoznika je da isporui robu u istim uslovima u kojima ju je primio. Prevoznika odgovornost za gubitak ili oteenje roba koje prevozi je utvrena merom koja je poznata kao Specijalno pravo naknade (SDRs), prema kojem kompenzacija ne moe biti vea od 8.33 SDR po kilogramu ukupne teine gubitka(gws). Specijalno pravo naknade je definisano od Meunarodnog monetarnog fonda (IMF) kao jedinica za konverziju vrednosti valuta bazirano na kou valuta kljunih zemalja lanica IMF-a i oni se konvertiraju u nacionalnu valutu zemlje u kojoj je nastalo do potraivanja na sudu i procenjuje se kao vrednost na datum presude ili na datum koji dogovore strane. Prevoznik je osloboen odgovornosti ako je gubitak, oteenje ili kanjenje prouzrokovano: pogrenim radnjama ili grekom traioca potraivanja, uputstvima datim od traioca potraivanja a ne zbog pogrenih radnji i nemara prevoznika, promenjivih osobina i nedostataka na robama ili zbog okolnosti koje prevoznik nije mogao izbei i posledica koje on nije mogao spreiti. 21. Funkcije ATP sporazuma Navodi prehrambene proizvode koji e se prevoziti u skladu sa ATP sporazumom i utvruje najtopliju dozvoljenu temperaturu tereta; Propisuje zajednike standarde za prevozna vozila sa kontrolisanom temperaturom kao to su drumska vozila, vagoni i (za putovanje morem krae od 150 km) morski konteneri; Propisuje testove koji e se vriti nad takvom opremom radi osiguranja da ispunjavaju standarde Obezbeuje sistem sertifikacije opreme koji potvruje propisane standarde; Zahteva od svih ugovornih strana da meusobno priznaju sertifikate izdate u skladu sa sporazumom, od kompetentnih nacionalnih tela. U Srbiji kompetentno nacionalno telo je Privredna komora Srbije 22. Sadraj evidencija dnevnika ATP sporazuma U cilju kontrole propustljivosti, svaki menader rashladne jedinice koja sadri vie od 3 kg rashladnog sredstva je obavezan da vodi dnevnik za rashladnu jedinicu. Ovaj dnevnik mora da se uva 5 godina od vremena kada se rashladna jedinica ukloni. Rashladno sredstvo moe da oslobodi tokom instaliranja ili odravanja. U cilju minimizacije oslobaanja rashladnog sredstva, samo priznate i ovlaene kompanije mogu instalirati i odravati rashladnu jedinicu. Rashladni motor se mora prekontrolisati jednom u godinu dana. Menader je odgovoran i obavezan za rashladnu jedinicu. Saeta radna knjiga mora biti, zajedno sa dnevnikom, na jasno vidljivom mestu pored rashladne jedinice. Radna knjiga mora sadriti sledee: naziv, adresu i broj telefona instalatera (slube za odravanje); vrstu i koliinu rashladnog sredstva u jedinici;

kratke instrukcije o ukljuivanju i iskljuivanje rashladne jedinice; smernice za hitne sluajeve; reference za smernice o rukovanju; datum poslednje kontrole ;

Vano je da su dnevnik i instrukcije uvek nadohvat ruke. Naroito je vano za meunarodne vozae da imaju ove dokumente nadohvat ruke zbog mogunosti da se rashladna jedinica pokvari u inostranstvu. 23. Karakteristike transporta ivih ivotinja U cilju obezbeenja dobrog stanja ivotinja koje se prevoze, EU propisala je pravila u Direktivi 91/628/EC, takozvanu Transportnu direktivu. Tokom transporta ivih ivotinja znaajne su sledee stavke: Ekonomski razlozi, teta transporta, gubitak teine; Gubitak kvaliteta; Dobar tretman ivotinja znai da e one biti mirne i tihe; Dobro stanje ivotinja. Radi poboljanja stanja ivotinja i smanjenja stresa EU direktiva utvruje sledee propise, odnosno uslove za transport ivih ivotinja: Maksimalno trajanje prevoza ne sme prei 8 sati; Ukoliko je putovanje due od 8 sati, nalau se specijalni uslovi i propisi; ivotinje se mogu odmoriti na posebno ureenim mestima za odmaranje prihvaenim od EU. Na tim mestima mogu se nahraniti i napojiti. Nakon 8 sati odmaranja, prevoz se moe nastaviti prema destinaciji; Prevoznik mora da dostavi emu putovanja nadlenoj instituciji; Vozila u sutini moraju biti opremljena ventilacijskim upljinama. Dimenzije ovih upljina zavise o vrsti ivotinja koje se prevoze. Ventilacijske upljine za svinje moraju biti najmanje 20 cm visoke, poevi na 40 cm od poda. Za telad otvori moraju poeti na 85 cm od poda. Za krave i ostalu krupnu stoku otvori moraju biti na najmanje 130 cm od poda. Nii otvori u ovom sluaju se moraju prekriti. U principu, ventilacijski otvori trebaju obuhvatati 20% stranica prikolice; Pod mora biti pokriven slamom; najmanje 2 kg/m2; Mora postojati mogunost da se svaka ivotinja moe pojedinano kontrolisati, hraniti i pojiti, U kamionu treba da bude dovoljno hrane i vode; Elektrina ventilacijska pomagala mogu biti instalirana u vozilu. 24. Struktura ADR sporazuma ADR sadri sledee celine: Aneks A: Opti propisi i propisi vezani za opasne artikle i materije 1. deo Opti propisi (izuzeci, definicije, obuka itd. ) 2. deo Klasifikacija 3. deo Lista opasnih roba i ograniene koliine 4. deo Korienje ambalae, IBC i cisterne 5. deo Procedure konsignacije (oznaavanje, obeleavanje i dokumentacija) 6. deo Propisi i uslovi za konstrukciju i testiranje ambalae, IBC i cisterni 7. deo Uslovi prevoza, utovara, istovara i rukovanja Aneks B: Propisi vezani za transportnu opremu i transportne operacije 8. deo Posada vozila, oprema i rukovanje vozilima

9. deo

Konstrukcija i odobravanje vozila

Opasna roba iji je prevoz zabranjen prema prilogu A ne moe biti predmet meunarodnog prevoza. Meunarodni prevoz druge opasne robe je dozvoljen, ako su ispunjeni: uslovi predvieni prilogom A za robu o kojoj se radi, za njihovo pakovanje i etiketiranje, i uslovi predvieni prilogom B za konstrukciju, opremu i upotrebu vozila kojim s prevozi roba. 25. Klase opasnih materija po ADR sporazumu Opasne robe se dele na devet klasa, prikazanih u tabeli 9.1. Tabela 9.1. Klase opasnih materija Klasa 1 Eksplozivne materije i artikli Klasa 2 Klasa 3 Klasa 4.1 Klasa 4.2 Klasa 4.3 Klasa 5.1 Klasa 5.2 Klasa 6.1 Klasa 6.2 Klasa 7 Klasa 8 Klasa 9 Gasovi Zapaljive tenosti Zapaljive vrste materije, samoreakcijske materije i vrsti neosetljivi eksplozivi Materije podlone spontanom sagorevanju Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove Oksidujue materije Organski superoksidi Otrovne materije Zarazne materije Radioaktivni materijali Korozivne materije Ostale opasne materije i artikli

26. Oznaavanje vozila po ADR sporazumu Sva vozila, ukljuujujui i vozila koja prevoze opasne robe u paketima moraju imati jednostavne reflektujue narandaste tablice na prednjem i zadnjem delu. Cisterne, vozila koja prevoze kontejner-cisterne i vozila ili kontejneri koji prevoze opasne robe u kontejnerima srednjeg obima, moraju takoe imati narandaste tablice na svakoj strani cisterne, njenog odjeljka ili dotinog kontejnera srednjeg obima. One pokazuju opasnost i UN broj iz tabele A. Kada ova vozila prevoze samo jednu supstancu, UN broj moe biti pokazan na narandastim tablicama na prednjem i zadnjem delu vozila. Cisterne ili kontejneri srednjeg obima moraju imati UN brojeve i na bonim stranama kontejnera moraju ostati vidljivi i kada se teret istovari iz vozila 27. Oprema vozila po ADR sporazumu Protivpoarni aparati Vozila moraju nositi protivpoarne aparate, najmanje jedan za kabinu (minimum 2 kg suvog praha ili druge ekvivalentne materije) i jedna za vozilo (minimum 6 kg). Posada mora da da zna kako se koristi, ali samo radi gaenja poara na kabini ili ili motoru. Voza ne sme da pokuava da gasi poar na teretu. Protivpoarno sredstvo za teret mora da zadovoljava zadovoljava priznatim standardima, moraju biti zapeaene radi osiguranja da su nekorieni i moraju imati naznaku datuma sledee kontrole.. Vozila ispod 3.5 tona maksimalne teine mogu nositi dva protivpoarna aparata sa po 2 kg suvog praha.

Ostala oprema vozila o pravila rukovanja vozilom Vozila moraju nositi podmetae za tokove, dva samostojea znaka za upozorenje, upozoravajue prslue i jednu runu lampu. Oprema za dodatne i posebne radnje vozaa mogu se specificirati u uputstvima za vozaa u pisanoj formi (izvanredna kartica). Opta pravila koja se primjenjuju za rukovanje vozilom ukljuuju: Paketi moraju biti prikladno smeteni u vozilo i osigurani na takav nain da se ne mogu pomerati u odnosu jedan naspram drugog ili da dodiruju zidove vozila; Opasne robe moraju biti odvojene od drugih; Otrovne supstance moraju biti efikasno odvojene od ljudske ili ivotinjske hrane; Posada ne sme otvarati pakete; Vozilo mora biti oieno u sluajevima curenja opasnih roba; Vozila koja prevoze kontejnere srednjeg obima, moraju biti oiena pre utovaranja razliitih supstanci; Cisterne moraju biti uzemljene pre punjenja ili pranjenja zapaljivih supstanci sa takom zapaljivosti od 600C ili nie; Motori vozila ne smeju biti upaljeni tokom utovara ili istovara, izuzev radi rukovanja opremom, npr. Pumpe istovara. Puenje je zabranjeno u ili blizini vozila tokom utovara, istovara i rukovanja. 28. Lina sredstva za zatitu po ADR sporazumu U postupku saniranja posledica nezgode ili nesree sva lica koja dolaze u dodir sa opasnim materijama moraju koristiti lina sredstva za zatitu. Voza lina sredstva za zatitu ima u opremi koju dobija pre poetka prevoza odreene opasne materije Svaka opasna materija zahteva korienje posebnih zatitnih sredstava. Voza mora poznavati limora poznavati lina zana zatitna sredstva, njihovu svrhu i nain upotrebe u datoj situaciji. Lina sredstva za zatitu tela od tetnih uticaja opasnne materije, te mehanikih povreda pri rukovanju opasnim materijama. Lina sredstva za zatitu dele se na: zatitna sredstva za glavu, zatitna sredstva za ruke, zatitna sredstva za telo, zatitna sredstva za noge. 29. Nain obeleavanja mesta nezgode po ADR sporazumu Svako zaustavljanje na putu vozila za prevoz opasnih materija, mora biti posebno oznaeno na ta obavezuje i Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima i Zakon o prevozu opasnih materija. Pravilno obeleeno vozilo predstavlja smanjenu mogunost nastanka nezgode zbog naletanja, sudara pri obilaenju, mimoilaenju i slino. Najopasnije nezgode po zdravlje i ivot ljudi, ivotne okoline i materijalnih dobara, u saobraaju opasnih materija dogaaju se nakon neoekivanog dogaaja u saobraaju na putu pri kojem je nastupilo prosipanje opasne materije, njeno izlivanje ili prosipanje opasne materije, ili ako je dolo do poara ili eksplozije te materije. Ispale ili na bilo koji nain prosute opasne materije pri prevozu, prevoznik je duan osigurati, prikupiti i odstraniti, spreiti dalje isticanje ili irenje, odnosno smestiti na za to odreenim mestima ili ih na drugi nain uiniti bezopasnim, a o tome obavestiti najbliu policiju, a prema potrebi i najblii organ sanitarne inspekcije. Ako prevoznik nije u mogunosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi ili odstrani, smesti na odreeno ili neutralie, zbog kojih postoji opasnost od kontamunacje ivotne sredine, prevoznik je duan da na vidljiv nain oznai tako mesto, osigura mesto, licima i i ivotinjama sprei pristup

tom mestu, i osigura mesto od naletanja drugih vozila na vozilo koje je pretrpelo nezgodu, sve do dolaska ovlaenih lica. Takvo mesto se mora obeleiti na propisan nain trouglovima za obeleavanje zaustavljenog vozila, crveno utim trakama za sprespreavanje ulaska u podruje opasnosti neovlaenim licima i osigurati prolaz licima i vozilima izvan zone opasnosti.