1.

КОНВЕНЦИЈА О УГОВОРУ ЗА МЕЂУНАРОДНИ ПРЕВОЗ РОБЕ

ДРУМОМ (CMR)
Превозници у међународном друмском транспорту су у обавези примењивати
Конвенцију о уговору за међународни друмски превоз робе. CMR конвенција датира од
19. маја 1956. године, а ступила је на снагу 2. јула 1961. године. CMR конвенцију су
потписале скоро све земље у Европи [4].

CMR конвенција дефинише обавезе превозника и документе који се морају носити у

возилу које обавља међународни превоз робе између две земље од којих је барем једна
уговорна страна CMR конвенције. Поред тога, Конвенција даље дефинише одређене
одговорности пошиљаоца и примаоца роба [4].

1.1. Обим примене

Конвенција која се односи на међународни превоз робе друмом, односно CMR
конвенција има за циљ да усагласи потребну документацију за обављање оваквог превоза,
као и да дефинише одговорност превозника који обавља међународни превоз робе
друмом. Да би конвенција за међународни превоз робе друмом имала правно дејство, мора
да постоји уговор о превозу робе, где се роба превози уз новчану накнаду, као и да превоз
има карактер међународног превоза, односно да се одвија између две различите државе,
од којих је барем једна потписница, CMR конвенције. Што се самог превоза тиче, он се
може обављати моторним возилима, комбинованим возилима, приколицама или
полуприколицама, односно возилима која су дефинисана у Конвенцији о друмском
саобраћају. У случају, да држава или нека државна установа врши превоз робе друмом у
међународном транспорту, Конвенција за међународни превоз робе ће се односити и на
такву врсту превоза. Када је реч о не примењивању CMR конвенција, она се не примењује
на превоз који има међународни карактер, али се врши превоз посмртних остатака, односи
се на превоз намештаја због сеобе, као и превоз који је покривен документацијом, односно
међународном поштанском конвенцијом. У тим случајевима CMR конвенција нема
примену. CMR конвенција, односно њене одредбе се не могу мењати специјалним
споразумима, осим ако њене одредбе не могу да нађе примену, као у случају пограничног
саобраћаја, или да овласте употребу у транспортним операцијама искључиво ограниченим
на њихову територију товарних листова који означавају власништво робе [4].

Када је у питању превоз робе, који на својој рути превоза има превоз преко мора,
или унутрашњим водним путевима, или ваздушним путем, или железницом, и цео пут
роба се налази у друмском возилу које је дефинисано у претходном пасусу, и где се не
врши истовар робе из поменутог превозног средства CMR конвенција ће се примењивати
на цео пут превоза. У случају, неког недостатка или оштећења на роби која се догоде у
току превоза овим видивима саобраћаја, односно у случају када се теретно возило са
полуприколицом превози преко Ро-Ро система у поморском саобраћају, и брод из неких
неодређених разлога се утопи, роба се наравно оштети, одговорност превозника друмом
биће утврђена не овом Конвенцијом, него путем којим би се одговорност утврдила на
основу уговора пошиљаоца и превозника у поморском саобраћају у овом случају, уколико
су га закључили, ако нису онда се одговорност утврђује на основу CMR конвенције.
Постоје ситуације, где је исти превозник и друмом, и другим видом саобраћаја, нпр.
железницом, одређено предузеће пружа обе услове превоза, и на неком дели трасе
превоза, превоз се врши железницом, у овом случају одговорност превозника према роби
односи се на тај начин, што се оба превоза, односно превозник се посматра као два
посебна лица, и важе већ описани ставови о одговорности [4].

1.2. Лица за која је превозиоц одговоран

Када је реч о одговорности превозиоца, односно превозника он је одговоран за за све
послове које се односе на радње превоза, као и за одговорност његових службеника,
односно запослених на тим пословима, као и лица или друга предузећа која обављају
одређене послове у њихово име [4].

1.3. Закључивање и извршавање уговора о превозу

Приликом обављања превоза робе на међународном нивоу, потпусује се уговор о
превозу, који се потврђује товарним листом. У случају, губитка или неисправности
товарног листа, одредбе из CMR конвенције ће и даље важити за одређен превоз [4].

Када је реч о товарном листу, он се израђује у три оригинална примерка, где први
примерак остаје пошиљаоцу, други прати робу, а трећи остаје превознику. Овера товарних
листова се врши потписима од стране пошиљаоца и превозника. Уместо потписа могу се
користити и печати приликом овере, ако је то у складу са законом државе у којој је
товарни лист издат. Уколико се ради о роби која приликом транспорта захтева да буде
утоварена на разна возила, или се ради о роби различите врсте, па онда мора да буде
подељена у разним групама, пошиљалац или превозник, има право да захтева посебан
товарни лист у свакој од ових сутуација, посебан товарни лист, ако се роба утовара на
друго возило, посебан товарни лист за сваку врсту робе, и сл. [4].

Товарни лист је јако битан документ који прати робу, остаје пошиљаоцу као доказ
да је послао робу, остаје превознику као доказ да је транспортовао робу, у суштини
представља јако битан документ. Поред своје важности он садржи и неке основне
елементе као што су име и адреса пошиљаоца, превозника, датум и време издавања
товарног листа, саджи податке везане за место и датум преузимања робе, као и место
испоруке, место и адресу примаоца, опис робе и начин паковања, када се ради о опасној
роби садржи и њен општепризнати опис, затим број пакета и њихову специјалну ознаку,
бруто тежину робе, или број комада, у зависности како се количина изражава, трошкове
везане за превоз, то се односи на првенствено на трошкове превоза, царину, додатне
трошкове, као и друге трошкове укључене од тренутка закључивања уговора, инструкције
које су потребне за царинске и друге формалности, као и изјаву да превоз подлеже CMR
конвенцији, без обзира на било које друге супротне прописе. Када постоји могућност у
товарном листу се може навести и садржај који се односи на то да има ознаку да претовар
није дозвољен, трошкови који су везани искључиво за пошиљаоца, односно оне трошкове
које он преузима на себе, износ плаћања које се мора извршити у тренутку испоруке,
декларацију о вредности робе, као и износ који представља специјални интерес испоруке,
уговорени рок у коме се роба мора испоручити, инструкције од стране пошиљаоца
превознику у погледу осигурања робе, као и списак документа предатих превознику.
Пошиљалац и превозник, у товарном листу могу навести све оне појединости који они
сматрају да су битни за остваривање превоза робе у међународном саобраћају [4].

Одговорност пошиљалаца ће се односити на све трошкове и губитке и штеtу

поднету од стране превозника, ако се подаци који се односе неодговарајући и нетачни, а
пре свега мисли се на податке о самом пошиљаоцу, његово име и адреса, као и ако да
погрешне податке везане за место и датум преузимања робе, као и место за испоруку робе,
као и место и адресу примаоца. Пошиљалац ће такође сносити трошкове и ако да
погрешне и нетачне информације о самој роби, њеној тежини, или броју комада, ако опис
робе и начин паковања није одговарајући, ако специјалне ознаке нису у складу са
пруженим информацијама, као и све инстукције које се односе на царину и друге
формалности. Одговорност пошиљаоца, огледа се и на ставке које све описане у случају
да је то примењиво, односно на податке које могу допунити товарни лист. Такође, он је
одгоран, и сносиће трошкове услед неких недостатака које превозник доживи а односе се
на ознаку да претовар није дозвољен, о уговореном року у коме се превоз треба
реализовати, тако да ако пошиљалац да погрешне инструкције о року, он ће сносити
трошкове, такође инструкције о осигурању робе, односно начин на који је роба осигурана.
Као и све друге податке које је дао пошиљалац, превознику у товарном листу, а у
одређеним ситуацијама испоставе се да нису тачни. Подаци унети у товарном листу, које
је унео превозник, сматрају се да је он учинио то у име пошиљаоца, сем у супротном ако
се докаже другачије. Превозник сноси трошкове услед неког немилог догађаја са робом, у
случају да поменути превоз у међународном транспорту није у складу са CMR
конвенцијом, односно нема изјаву да подлаже овој конвенцији [4].

Приликом преузимања робе, превозник мора исконтролисати, пре свега тачност

садржаја товарног листа у погледу броја, као и њихових ознака и бројки. Поред тога, и
стање робе и њеног паковања. Ако из неког разлога, или недостатка средства за
контролисање, превозник није у стању да контролише робу, он ће уписати своје резерве,
као и разлоге на којима су оне засноване. Такође, превозник наводи и разлоге за било које
резерве, које он учини у погледу спољног стања робе и њеног паковања. Оваквим
резервама се не мора обавезати пошиљалац, осим у случају ако се он у товарном листу
израчито сагласио да га обавезују. Пошиљалац, има право да захтева од превозника да
контролише бруто тежину робе, или неку другу тежину, или количину робе узражену на
неки други начин. Такође, пошиљалац може тражити од превозника да контролише и
садржину пакета. Наравно, превозник, има право да тражи надокнаду за контролисање
садржине пакета. Ако се врши контролисање, налаз контролисања наводи се у товарном
листу [4].

Товарни лист представља примарни доказ за састављање уговора о превозу, као и о

условима тог уговора и пријему робе од стране превозиоца. Ако товарни лист не садржи
специфичне резерве учињене од стране превозиоца сматраће се да је изгледало да је роба
и њена амбалажа била у добром стању када ју је провозилац преузео и да су број пакета,
њихове ознаке и бројке одговарале наводима у товарном листу, сем ако се не докаже
супротно [4].
 Што се тиче пошиљаоца, он ће бити одговоран превозиоцу за штете учињене
лицима, прибору и другој роби, као и за све трошкове проузроковане услед лошег
паковања робе, осим ако је грешка већ била очигледна или позната превозиоцу у време
преузимања робе и да он није учинио никакве заштитне мере у погледу тога [4].

За потребе царинских и других формалности које морају бити обављене пре

испоруке робе, обавеза пошиљаоца је да уз товарни лист приложи потребна документа
или да их стави на располагање превозиоцу и обавештава га о свим подацима које он
захтева. Превозиоц није обавезан да испитује исправност или довољност таквих
докумената и података, а пошаљаоц неће бити одговоран превозиоцу за сваку штету
проузроковану недостатком, недовољношћу или неисправношћу таквих докумената и
података, сем у случају неисправног поступка или немарности од стране превозиоца.
Одговорност превозиоца за последице проузроковане губитком или неисправном
употребом докумената наведених и приложених уз товарни лист или депонованих код
превозиоца у рангу је са одговорношћу заступника, са тим да накнада коју превозиоц има
да плати не сме да пређе износ накнаде у случају губитка робе [4].

Пошиљаоц има право да располаже робом, затим да, особито у погледу захтевања
од превозиоца, обустави робу у транзиту, промени место у коме испорука има да се
изврши или да преда робу другом адресату од оног назначеног у товарном листу. Ово
право престаће да важи када други примерак товарног листа буде предат адресату или кад
адресат врши своје право које подразумева да по приспећу робе у место одређено за
испоруку, он има право да захтева од превозиоца да му преда уз потврду други примерак
товарног листа и робу. Од тога времена па надаље, превозиоц ће поступати по наређењима
која је одредио адресат. Адресат ипак има право располагања од момента испостављања
товарног листа ако пошиљаоц унесе такву напомену у товарни лист. Ако у вршењу свог
права располагања адресат нареди предају робе другој особи, та друга особа нема право да
наименује друге адресате [4].

Вршење права располагања подлеже следећим условима [4]:

a) Да пошиљаоц или адресат, који има право располагања робом, који жели да врши
право поднесе први примерак товарног листа у који су унешена нова упутства
превозиоца, и обезбеди превозиоца од свих издатака, губитака или штете
проузроковане извршењем таквих инструкција;
b) Да је извршење таквих инструкција могуће у време кад инструкције стигну лицу
које треба да их изврши и под тим не омета нормално извршење обавезе предузете
од стране превозиоца нити да прејудицира пошиљаоце или адресате других
пошиљки;
c) Да инструкције немају за последицу раздвајање пошиљке.

У случају кад, сходно поменутом одредбом из предходног пасуса (под „b”),

превозиоц не може извршити инструкције које прими, потребно је да одмах обавести о
томе лице које му је дало инструкције. Превозиоц који не изврши инструкције дате под
условима поменутим у предходном пасусу, или који их изврши без захтевања да му се
поднесе први примерак товарног листа, биће одговоран лицу које има право да постави
захтев за сваку штету или губитак тиме проузрокован [4].

Након приспећа робе у место одређено за испоруку, адресат има право да захтева
од превозиоца да му уз потврду преда други примерак товарног листа и робу. Ако се
установи губитак робе или ако роба не приспе након истека предвиђеног рока, адресат има
право да врши права по уговору о превозу у своје сопствено име [4].

Адресат који се користи правима, које се односе на то да има право да захтева од

превозиоца да му, по приспећу робе у место одређено за испоруку, преда уз потврду други
примерак товарног листа и робу, плаћа накнаде предвиђене товарним листом, али у
случају да постоји нешто што је спорно у вези тога, превозиоц неће бити обавезан да
преда робу без полагања обезбеђења од стране адресата [4].

Ако је из било ког разлога немогуће или постане немогуће извршити уговор према
условима наведеним у товарном листу пре него што роба стигне у место означено за
испоруку, превозиоц треба тражити инструкције од особе овлашћене да располаже робом
према предходно описаним одредбама о вршењу права располагања робом. Међутим, ако
су околности такве да дозвољавају да се изврши превоз под условима које су друкчије од
оних наведених у товарном листу и ако превозиоц није био у стању да добије инструкције
у разумном року од особе овлашћене да располаже робом, потребно је да предузме такве
мере за које сматра да су у најбољем интересу лица које има право да располаже робом
[4].

У случају да се спречи испорука робе по њеном приспећу због непредвиђених

околности, у место означено за испоруку, превозиоц треба да затражи инструкције од
пошиљаоца. У случају да адресат одбије да преузме робу, пошиљаоц ће имати право да
располаже са њом без обавеза да поднесе први примерак товарног листа. Чак и ако је
одбио да преузме робу, адресат ипак може да захтева предају све док превозиоц не добије
супротне инструкције од пошиљаоца. Када се појаве околности које спречавају испоруку
робе након што адресат да налог да роба буде предата другом лицу, тада ће се радње, у
случају спречавања испоруке робе по њеном приспећу и у случају да адресат одбије да
преузме робу, применити као да је адресат пошиљаоц, а да је то друго лице адресат [4].

Превозиоц има право надокнаде својих трошкова у вези са тражењем инструкција,

као и свих трошкова који су везани за избршење таквих инструкција, сем ако су такви
издаци проузроковани погрешном радњом или нехатом превозиоца. Као што је већ
предходно поменуто, ако је немогуће извршити уговор према условима наведеним у
товарном листу пре него што роба стигне на место означено за испоруку и у случају где
околности спрече испоруку по њеном присрећу у место означено за испоруку, превозиоц
ће затражити инструкције од пошиљаоца. У овим случајевима превозиоц може одмах
истоварити робу у има лица овлашћеног да располаже са њом и тиме ће се сматрати да је
превоз извршен. Превозиоц ће потом чувати робу за рачун лица које је на то овлашћено.
Ипак, он може поверити робу трећем лицу и у том случају неће бити ни у каквој обавези,
сем у погледу да се побрине за избор таквог трећег лица. Трошкови по спроводници и сви
други издаци падају на терет робе [4].
 Превозиоц може продати робу не чекајући на инструкције од лица које има право
да њом располаже ако је роба покварљива или њено стање оправдава такав поступак, или
када су трошкови лагеровања несразмерни према вредности робе. Он такође може
приступити продаји робе и у другим случајевима, ако по истеку разумног рока од лица
овлашћеног да располаже робом не буде примио супротне инструкције за које с правом
може очекивати да буду од њега извршене. Ако се сходно овоме изврши продаја робе,
противвредност продаје по одбитку трошкова који терете робу, ставиће се на располагање
лицу које је овалшћено да располаже робом. Ако ови трошкови су виши од
протоввредности продате робе, превозиоц ће имати право на разлику. Поступак у случају
продаје одређује се према законима или обичајима места где се роба налази [4].