Учвршћивање контенера је тежак и одговоран посао. Постоје проблеми који се
јављају приликом укрцавања и искрцавања контнера. Радници који изводе овај посао морају радити на контенерима и на 13 m над бродском палубом. Сигурност радника је обично занемарена, посебно у неразвијеним земљама, а посао се често изводи у мраку, на ветру и на падавинама [3].
У почецима контенеризације, постојећи генарални терети су се смештали у бродска
складишта уз помоћ вођица и међупалуба (енгл. Tweendecks). На палуби, поклопци складишта су се учвршћивали и везивали. Контенери на палуби су се такође учвршћивали на традиционалан начин. Слично је и данас на бродовима који припадају првој контенерској генерацији. Пошто на броду долази до повећања висине контенера, почело се водити рачуна о напрезању брода, тако да се рачунају напрезања уз помоћ рачуна.
Даљим развојом индустрије 1970-их и 80-их, растао је број контенерских бродова
али и висине контенера на броду. Висине контенера у складишту и на палуби почињу бити уобичајене, тако да и индустрија жели стандардизовати начин и опрему учвршћивања контенера на броду. Бродови су у овом раздобљу и даље били опремљени рачуном за укрцавање терета, где су се рачунале силе напрезања, стабилност и торзије брода. Веома мало бродова је могло рачуном рачунати систем учвршћења у зависности од ветра и мора. Иако су се радници служили приручницима, контенери су често били изгубљени у мору или разбијени на бродској палуби.
Према начину учвршћивања, разликујемо систем учвршћивања под палубом и над
палубом и састав учвршћивања на контенерским и вишенаменским бродовима. Даље, контенере на брод можемо укрцати уздужно и попречно. Уздужни начин укрцавања је укрцавање у смеру прамац-крма. Овај систем укрцавања је чешћи и бољи у смислу напрезања и померања контенера због невремена [3].