Glava I

Поступци у случају опасности на броду
Основне сигурности на броду
ГЛАВА I
ПОСТУПЦИ У СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТИ НА БРОДУ
ОСНОВНЕ СИГУРНОСТИ НА БРОДУ

ЛИЧНО ПРЕЖИВЉАВАЊE
( FAMILIARIZATION TRAINING & BASIC TRAINING)

(PERSONAL SURVIVAL TEHNIQUES)
1
1. УВОД
Историја поморства од својих почетака до данас обиловала је трагичним
искуствима. Сваки боравак на мору представљао је опасност за човека. Из многих
трагичних дешавања створила се тежња да се време на мору учини што је могуће
сигурнијим. Најчешће опасности долазе од самих људи. Често се догађа да се људске
грешке скупо плаћају великим бројем људских живота.
Потонућем путничког брода Титаник у априлу 1912. године, када је живот
изгубило више од 1500 путника и чланова посаде, покренуто је решавање проблема
сигурности на мору. Британска влада је 1913 године сазвала Прву Међународну
конференцију о питањима сигурности људских живота на мору. Међутим тек 20
фебруара 1914. усвојена конвенција позната под скраћеницом SOLAS ( Safety of life at
sea). Данас је на снази правилник SOLAS конвенције који је усвојен на заседању
скупштине IMO-а 1974. године, са изменама из 1983 године о средствима за
спашавање. То је најважнија Конвенција о заштити људских живота на мору.
Конвенција се примењује на све путничке бродове, који обављају међународна
путовања, а који плове под заставом држава влада потписница ове Конвенцију.
У Женеви 1948. године је основана Међународна поморска организација ( IMO –
International Maritime Organization). Задатак јој је да под окриљем Уједињених нација
обавља послове везани за поморство и координација рада на међународном нивоу.
Њено седиште је у Лондону.
Пружање помоћи особама које су у опасности на мору, у почетку је била обавеза
предиђена обичајним правом, а после је постала саставни део неких међународних
конвенција. Међутим, уз начелне одредбе о пружању помоћи на мору пример Женевске
конвенције о отвореном мору из 1958 године, конвениције о праву мора из 1982. године
и SOLAS конвенције из 1974. године, донесена је у Хамбургу 1979.године посебна
Конвенција о трагању и спашавању на мору ( International Convention on Maritime
Search and Rescue – SAR). SAR конвенција је допуњена амандманима из 1998. године те
и допунама из 2004 године које се односе на дефинисању особа у несрећи, затим на
помоћ заповеднику у превозу особа спашених на мору до сигурног места и као
параграфа који се односи на координацију центара за спашавање који започињу процес
идентификације најпогоднијих места за искрцај особа које су настрадали. Осим
основног текста уз Конвенцију је донешено и више резолуција којима се препоручује
2
државама да се користе приручници што их је израдила Међународна поморска

организација и то најважнији :
• MERSAR - приручник за трагање и спашавање (merchant ship search and rescue
manual), намењен бродовима који су укључени у акцију трагања и спашавања,
• IMOSAR - Светска поморска организација трагања и спашавања (international
maritime organization search and rescue), приручник који је намењен владама
држава потписнице уговора како би организовали властите службе трагања и
спашавања.
IMO је 1978. год. усвојио Конвенцију о стандардима за обуку, издавање
овлашћења и обављање бродске страже, која је постала обавезујућа за све чланице.
Наведена конвенција је позната под скраћеницом STCW (standard of training
certification and watchkeeping), и ступила је снагу 1984 год. Задатак ове Конвенције је
да на јединствен начин регулише обуку сваког поморца у руковању средствима за
спашавање, и поступке у случају опасности и незгоде на мору. Због великог напретка
технологије IMO је 1988. године одредио правце развоја сигурности људи кроз
глобални систем узбуњивања и спашавања на мору ( Global Maritime Distress and Safety
Sistem – GMDSS).
Република Србија је преузела обавезе потписивајући и ратификујући документа:
• SOLAS
• Конвенцију о спречавању загађивања са бродова
• Конвенција о бродској теретници
• Конвенција о трагању и спашавању на мору
• Конвенција УН о праву мора
• Конвенција о међународној хидрографској организацији итд.
* МARPOL 73/78 Конвенција настала 73 године, а прихваћена од стране међународне конференције о поморском загађењу 1978.год
3
Најважнија конвенција IMO-а која се односи на сигурност пловидбе је увођење

International safety management - ISM CODA, којим се прописује процедуре и
одговорности везане за сигурност пловидбе компанија и посада.
Упркос постојећој регулативи о сигурности пловидбе несреће се дешавају.
Највишељудских жртава се десио 1987. год приликом судара путничког брода „Donna
Paz“ и обалног танкера „Vector“ када је погинуло 4021 особа.
Брод „Herald of Free Enterprize“ преврнуо се за 90 секунди после судара, тада је
погинуло је 193 особе. Ово се десило такође 1987. године.
Танкер „Exxon Valdez“ 24.марта 1989. године, се насукао на Bligh Reef, обала
Аљаске, превозећи више од 200500 тона сирове нафте. Према процени у море се излило
близу 36,5 хиљада тона нафте. Штета коју је претрпео брод процењује се на 25 милиона
долара, а вредност нафте која је била изливена се процењује близу 3,4 милиона долара,
као и несагледиве последице по животну средину обали Аљаске РО РО путнички брод
Естонија потонуо је у северном делу Балтичког мора током раних јутарњих часова 28.
09.1994. год. Од 989 људи на броду 137 је преживело, 95 жртава је пронађено, док тела
осталих 757 путника и чланова посаде није пронађено.
У следећој табели су приказане највеће катастрофе изливања нафте у мору после
судара или насукивања бродова.
Табела 1. Преглед највећих несрећа на мору од 1978 до 2007 године
Ред.бр. Име брода Датум Место изливања нафте
насукивања
1. Amoco cadiz Март 1978 Портсол Француска
2. Ixtoc 1 Јун 1979 Залив Кампече Мексико
3. Atlantic empris Јул 1979 У водама Тобага
4. Castiljo de Belver Август 1983 Залив Салдана Јужна Африка
5. Arevijan Golf Јануар 1991 Персијски залив Кувајт
6. ABT Samer Мај 1991 У водама Анголе
7. Hevn Април 1991 Ђенова Италија
8. Odisej Новембар 1988 Нова Шкотска, Канада
9. Colva River Септембар 1994 На реци Колва, Русија
10. Prestiz Новембар 2002 У водама код Шпаније
11. Vera Volosina Новембар 2007 Керченски мореуз Русија
12. Volganjeft 139 Новембар 2007 Керченски мореуз Русија
2. СЛУЧАЈЕВИ ОПАСНОСТИ (Familiarization training)
Знак "SAFETY FIRST" ( прво сигурност ) је видно истакнут на свим поморским

бродовима света, са циљем да скрене пажњу свим члановима посаде и путницима на
значај сигурности.
4
Сви чланови посаде (и путници) обавезни су да поштују правила и процедуру

сигурности на броду, која је уведена од стране компаније, а која је усклађена са ISM
кодом. Строго примењујући ову обавезу, сваки члан посаде је дужан, и пре него што
дође на брод, да се упозна са најосновнијим сигурносним прописима и процедурама.
Из тог разлога и постоји овај курс. На свим поморским бродовима прописи и сва
упутства у правцу сигурности налазе се у приручнику (SAFETY MANUAL), са којим
сваки члан посаде мора бити упознат, и који је доступан свима, а налази се на јасно
дефинисаним местима на броду (салонима посаде, путника, навигациони мост итд.)
2.1. СИГУРНОСНИ ОБИЛАЗАК ( SAFETY TOUR)

По правилима ISM cod све чланове посаде приликом укрцаја на брод дочекује
официр сигурности (Safety officer). Он даје основна упутства (Safety brifing) а посебно
објашњава мере, поступке и радње за сигурност пловидбе. Нове чланове посаде
упознаје са сигналима за опасност и SAFETY MANUAL-ом, потом их води у обилазак
брода тзв. Safety tour, где им физички показује поједине тачке и поступке везане за
њих. Најчешће се под обилазком брода подразумева упознавање са :
• Локације места окупљања (the location of Muster station),
• Пут за евакуацију,
• Локације ормана са сигурносном опремом (the location of safety equipment locker),
• Локације бродске болнице и кутије прве помоћи (the location of the hospital and
First Aid kit),
• Локацијама излаза у случају нужде (the location of emergency exits),
• Приручником сигурности (over view of the Safety manual),
• Примењивим Планом непредвидивих околности (аn introduction to the applicable
Contingency Plans),
• Посебним дужностима у случају опасности за сваког члана посаде (the specif
emergency duties of each crew member),
• Са мерама за спречавање загађења на броду (an instruction to the pollution
prevention measures on board),
• Позицијом чамца за спашавање (the position of your life boat),
• Поступцима за стартовање мотора у чамцу за спашавање (procedure how to start the
engine in the life boat),
5
• Поступак стартовања пумпе за случај опасности (procedure how to start Emergency

fire pump).
Садржај основне фамилиризације укључује:
• Комуникацију са осталим особљем на броду што подразумева разумевање
сигурносних сигнала, знакова и сигнала за узбуну,
• Поступци чланова посаде приликом пада човека у море, откривање дима или
ватре, издавање сигнала за напуштање брода и слично,
• Излазак посаде брода на зборна места ( Muster stations), места за укрцај у чамце за
спашавање и места за излазе у случају нужде ( Emergency Escape Routes ),
• Локације на којима се налазе прслуци за спашавање и увежбавање њиховог
облачења,
• Активирање аларма и коришћење преносних противпожарних апарата (Portable
Fire Extinguishers),
• Пружање прве помоћи (First Aid),
• Затварање и отварање противпожарних врата, непропусних и водонепропусних
врата. ( Fire doors, Weathertight and watertight doors), ако је брод опремљен са
њима,
• Познавање локација на којима се налази приручници за обуку ( Training manual) и
• Познавање посебних ризика или познавање специфичне сигурносне опреме
обзиром на специфичност појединог брода
SOLAS захтева да на броду постоји приручник за обуку Training manual и
приручник за руковање противпожарним уређајима ( Fire safety Operational Booklet).
Ови приручници помажу посади брода у праћењу обуке на броду и у извршавању
вежби.
Садржај приручника за обуку је:
• Облачење прслука за спашавање, заштитног одела и термозаштитних средстава,
• Распоред у случају опасности,
• Укрцавање, спуштање и ослобађање чамаца и сплавова за спашавање,
• Начин спуштања чамца за спашавање,
• Отпуштање кука чамаца за спашавање,
• Позиције појединих чланова посаде који су одговорни за спуштање чамца или
сплава за спашавање,
• Осветљавање места спуштања чамца или сплава за спашавање,
6
• Руковање средствима за спашавање,

• Употреба радио уређаја у чамцу за спашавање,
• Употреба пловних сидара,
• Употреба мотора у чамцу за спашавање,
• Опасност излагања екстремним температурама ваздуха, потреба за топлом одећом
и прва помоћ,
• Оптимално коришћење опреме чамца или сплава за спашавање у циљу
преживљавања на мору,
• Начин спашавања користећи хеликоптер и његову опрему, обална средства за
спашавање и уређај за бацање конопа,
• Упуства за привремену поправку средстава за спашавање,
• Специфичност из листе за узбуњивање и друге информације у вези сигурности.
Safety officer мора бити апсолутно сигуран да је нови члан посаде у потпуности
схватио обавезе које су му одређене.
"Safety tour" мора увек да се документује ( посебни формулар мора да потпише и
нови члан посаде и Официр сигурности). Такође се обилазак уписује у Бродски
дневник (LOG BOOK).
2.2.СИГНАЛИ У СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТИ

У основним упутствима (SAFETY BRIEFING) Safety officer новом члану посаде
мора да објасни како звуче сигнали опасности на броду. Опис сваког сигнала уписан
је у заглавље Muster list-e и на исечцима из Muster list-e, који се налазе залепљени у
кабинама* за сваког члана посаде.
Према прописима SOLAS–у сви поморски бродови морају имати генералну
узбуну за опасност "General Emergency Alarm", Опасност на бродовима се даје
сигналом који се састоји од 7 кратких, и једаног дугачког аларма бродске сирене.
* обично поред кревета или са унутрешње стране врата
Путем бродског разгласа даје се знак " General Emergency Alarm " који може да
укаже на све врсте непредвидивих ситуација. Посада се по свом доласку на Muster
Station упознаје се са врстом непредвидиве ситуације и реагује.
На већини бродова тај сигнал обично значи и "Напуштање брода" ("Abandon
ship"). У том случају сваки члан посадесе усмери ка чамцу за спашавање (Life boat).
7
Наредбу за напуштање брода издаје заповедник брода усменим путем. Узбуна " Пожар
на броду" има обично (али не увек ) различит знак. Обично је то 10 кратких бродских
звукова са паузом ( . . . . . . . . . . ), или стална звоњава аларма што зависи од врсте
инсталација, који брод поседује. Сигнал ''Човек у мору'' (Man Over Board) обично је
три дуга звука (- - - ) и разликује се од по компаније до компаније, што је назначено у
Muster list-и и осталим Safety публикацијама. Дужност сваког члана посаде је да буде
потпуно сигуран у познавање сигнала. Неки бродови имају аларм за случај загађења
(Pollution Alarm), неки имају "Позив за машинце" (Engineer Call Alarm), и они могу да
направе конфузију код новог члана посаде и зато вреди: "Know your ship! Test the
different alarm signals regularly (Упознај свој брод, редовно тестирај различите аларме).
2.3. ЗБОРНО МЕСТО ( MUSTER STATION)

Место окупљања (збора) је најважније место у случају узбуне. Налази се на
местима (палубама) на броду где може да стане већи број људи где се врши
пребројавање посаде (count off), да би се утврдило бројно стање. Ако неки члан посаде
недостаје, шаље се тим за његово проналажење.
На путничким бродовима сваки члан посаде, приликом укрцаја, добије

индитификациону картицу (Т–card ) или магнетну плочицу (обично по броју кабине)
која се ставља на једну страну висеће картотеке или магнетне табле. У случају узбуне
сваки члан посаде пребацује само своју картицу или магнетну плочицу на другу страну,
да би вођа Muster station-а имао увид ко недостаје. На основу увида Т–card или
магнетну плочицу вођа Muster station-а реферише командом мосту.
Након знака за узбуну сваки члан посаде брода је обавезан да се у најкраћем року
јави на MUSTER STATION. Непоштовање узбуне (недолазак, неозбиљно понашање,
неизвршавање свога задатка по MUSTER LIST-и ) строго се кажњава, понекад чак и
губљењем посла. Узбуна се без поговора, и без двоумљења мора испоштовати. Основно
правило на броду је да је свака узбуна права. У складу са том чињеницом се треба и
понашати без обзира што је у питању вежба.
8
Слика 2.1. Muster station
2.4. ЛИСТА ОКУПЉАЊА И ЗАДУЖЕЊА - MUSTER LIST
Muster list пропусује места окупљања и дужности у случају свих узбуна на броду.
На неким бродовима се назива „EMERGENCY PLAN" ( план хитне случаје ) или
„EMERGENCY STATION BILL" ( станица за хитне случајеве ). Садржај MUSTER
LISТ-е врло је важан за све чланове посаде.
По прописима SOLAS-а, Muster list-е морају бити истакнуте на навигационом
мосту (Navigation bridge), у машинском делу (Engine room) и на најфреквентнијим
местима у надграђу (Accommodation spaces).
Распореди за узбуну морају бити изложени на истакнутим местима по целом
броду (заповеднички мост, машински простор и стамбене просторије посаде...).
Распореди се раде у облику плаката, унифициран, и одређених димензија и
садрже све потребне податке по SOLAS конвенцији.
Мuster lista је подељен на четири дела:
• Подручје сигнала за узбуну,
• Поступак у случају пожара на броду ,
• Поступак у случају напуштања брода,
• Поступак у случају „човек у мору“
9
Слика 2.2. Посада на Muster station спремна за укрцај у чамац за спашавање
Слика 2.3. Међународне ознаке на броду
Систем за узбуњивање мора омогућити чујност на сваком делу брода, без обзира
где се налазе чланови посаде или путници. Узбуна се даје бродском сиреном,
електричним звоном и ротирајућим светлом.
Распоредом за узбуну се утврђује наредба за напуштање брода и дужности
чланова посаде. За све особе на броду се прописују прецизна упуства за случај разних
опасности. Примерци распореда за узбуну морају бити постављени на одабрана места
на броду укључујући команди мост, машински простор и кабине посаде. У свакој
путничкој кабини обавезно се постављају упуства на неколико језика којим се
10
прецизира положај места окупљања на броду, основни поступци у случају опасности и

начин облачења прслука за спашавање. Распоред за узбуну садржи опис сигнала и
начин издавања наређења за напуштање брода. Поред овога распоред за узбуну садржи
и следеће:
• Затварање непропусних врата, противпожарних врата, вентила, излива и других
отвора на броду.
• Опремање брода за преживљавање и других средстава за спашавање.
• Припремање и спуштање пловних средстава за спашавање.
• Прикупљање путника.
• Употребу опреме за комуникацију,
• Формирање противпожарних тимова са тачно одређеним дужностима сваког
члана у тиму (вођом тима, руковаоцима противпожарне опреме и др.),
• У распореду за узбуну се одређује официр задужен за одржавање средстава за
спашавање и противпожарне опреме,
• Морају бити наведене и замене за кључне особе,
• Одредити члановима посаде дужности везане за помоћ путника.
2.5. CONTINGENCY PLAN (ПЛАН НЕПРЕДВИЂЕНИХ ОКОЛНОСТИ)
CONTINGENCY PLAN је водич кроз све непредвидиве ситуације које могу да се

појаве на броду. CONTINGENCY PLAN се користи за тренинг у циљу уигравање
посаде.
Хитни случајеви („EMERGENCY SITUATION“ ) се налазе у CONTINGENCY
PLAN – у и то:
• квар главне машине ( Mian engine failure),
• квар пропелера (Fouling of Propeller),
• проблем са струјом (Electrical Power Failure – Black out),
• судар (Collision),
• насукавање(Grounding),
• пожар (Fire),
• експлозије (Explosion),
• бацање терета у море( Cargo Jettison),
• наплављивање (Flooding),
11
• напуштање брода (Abandon ship),

• човек у мору (МОB),
• здравствени проблеми (Medical emergency),
• тероризам (Terrorism),
• пиратски напад (Piracy attack),
• рат (WАR),
• ослобађање хемијских отрова (Tohic chemical release),
• евакуација хеликоптером (Helicopter evacuation),
• невреме (Extreme weather) и
• губљење сидра (Lost anchor).
2.6. ВЕЖБЕ (DRILLS)

Увежбавање посаде брода имају за циљ уигравање посаде ради брзог и ефикасног
деловања у случају непредвиђених ситуација. (non threatening enviroment - непретећем
окружењу). SOLAS прописује колико често треба да се спроводе вежбе на броду.
Практичне вежбе
1. Напуштање брода (Abandon ship drill)
2. Пожар на броду (Fire on board drill)
3. Вежба за спречавању загађења (Anti pollution response drill).
4. Облачење појасева за спашавање (Life jackets)
5. Пребројавање на месту окупљања (Мuster station count off)
6. Укрцавање у чамце за спашавање (life boats)
7. Активирање и укрцавање у пнеуматске сплавове (life rafts)
8. Бацање колутова за спашавање у море (man over board)
9. Демонстрација пиротехничких средстава (pyrotechnics)
Једном, када члан посаде развије спретност, вештину, и стекне рутину током
редовног спровођења вежби, врло лако ће се и на следећим бродовима прилагодити
датим условима. У вежби је важно да се што реалније дочара несрећне случајеве.
Вежбама треба да присуствују сви чланови посаде, и извршавају своје задатке по
Muster list-и.
На вежби сваки члан посаде може да буде прозван од стане претпостављеног (или
у луци од стране инспектора Port State Controll-а) да демонстрира своје знање у хитним
случајевима.
12
Сви написани задаци по Muster list-и су важни, и треба их прихватити са крајњом

озбиљношћу. Важно је и дужност неког члана посаде који има задужење да дође на
Зборно место (back - up), или код свог чамца за спашавање, и да чека даљње
инструкције ( Stand by). У стварној ситуацији члан посаде који је на Stand by може да
замени некога ко се није појавио ( повређеног ) и због тога је важно да људство на
Зборном месту присуствује свим вежбама, и кроз њих стекне знање и вештину
коришћења опреме и научи поступке у свим вежбама.
Све вежбе се евидентирају у бродски дневник. Бродски дневник је основни
документ на броду који контролише инспекција Port State Controll-а, или друге
овлашћене инспекције у лукама.
2.7. ЛИЧНО ПРЕЖИВЉАВАЊЕ (PERSONAL SURVIVAL TECHNIQUE)
Сваки члан посаде обавезан је да поштује правила и процедуру сигурности на

броду, а која је у складу са ISM codom. Сваки члан посаде брода је обавезан пре него
што се укрца на брод да се упозна са прописима и процедурама ISM coda. Ови прописи
се налазе у приручнику (Safety manual), са којим се сваки члан посаде упознаје по
доласку на брод. Одмах по доласку на брод официр или друга особа задужена за
безбедност брода и посаде (Safety officer), даће основна упутства (SAFETY BRIEFING).
2.7.1. СИГУРНОСНИ ПЛАН (SAFETY PLAN)
Након упознавања са местом окупљања и обавезама у случају узбуне, обавеза је

сваког члана посаде да се упозна са постојећим средствима за спашавање на броду са
посебним освртом на место у чамцу за спашавање. Ово се популарно назива
familiarization и обавља се одмах а најкасније 24 сата након укрцавања на брод.
По SOLAS конвенцији сваки брод мора бити опремљен са средствима за
спашавање. Бродови различитих намена имају различиту опрему за спашавање коју
морају, по SOLAS-у имати и наведени су на плану сигурносне опреме SOLAS.
На плану сигурносне опреме (Safety plan) постоје разни симболи. Safety plan се
налази на најфрекветним позицијама на броду и обавезно на Muster station, а изводи из
Muster list-e су обично закачени са десне стране изнад кревета у кабини.
13
Слика 2.4. Safety plan
Сликa 2.5. Место окупљања Слика 2.6 .Идентификационе картице
2.7.2. ПУТ ЗА НУЖДУ (ESCAPING ROUTE )
Пут за нужду (еscaping route) мора бити јасно означен у плану сигурносне
опреме (Safety plan) као и на видљивим местима на броду.
Знаци за обележавање пута у невољи морају физички бити постављени тако да се

могу видети и при слабом осветљења (флуоресцентне стазе).
2.8. МЕЂУНАРОДНЕ ОЗНАКЕ ( INTERNATIONAL SIMBOLS )
14
Међународне ознаке (SIMBOLS) за одређене уређаје су унифициране.

Постављају се тако да сваки члан посаде може лако да одреди место или уређај који
тражи.
Слика 2.7. Међународне ознаке
3. ОПРЕМА ЗА СПАШАВАЊЕ И ПРЕЖИВЉАВАЊЕ
Средства за спашавање су основни елементи сигурности људи у случајевима

опасности на броду. Користи се за спашавање људи на мору у случајевима напуштање
и потапање брода ( платформе ) и људи у мору. За све бродове који плове у
међународним водама опрема за спашавање је прописана међународном Конвенцијом о
заштити људских живота на мору (SOLAS 74 – SAFETY OF LIVES AT SEA), Кодексом
средстава за спашавање (LSA CODE – INTERNATONAL LIFE – SAVING APPLIANCE
CODE) и нациоаналним прописима.
Опрему за спашавање и преживљавање делимо на:
15
1. Личну опрему (Personal Life –saving appliances),

2. Пловна средства за спашавање и преживљавање (Survival Craft and Rescue boat),
3. Системи за спуштање (подизање) пловила у море и
4. Остала опрема
Бродови морају имати средства за групно и појединачно спашавање. Са сваке
стране брод мора да има један или више чамаца ( сплавове ), довољног капацитета за
прихват свих особа на броду. Распоред сплавова на броду мора бити такав да
задовољава критерујум прихвата свих особа који бораве на броду. Чамци и сплавови
нису лако преношљиви са једне на другу страну брода онда се мора задовољити
критерујим да сви путници могу да се укрцају у сплавове и чамце само са једне стране
ако дође до нагиба брода.
3.1. ЛИЧНА ОПРЕМА ЗА СПАШАВАЊЕ И ПРЕЖИВЉАВАЊЕ (PERSONAL LIFE –

SAVING APPLIANCES)
Лична опрема за спашавање и преживљавање се може поделити на:
• Прслуке за спашавање (Life jackets) и
• Колутове за спашавање (Life Buoys)
Прслуци за спашавање по конструкцији могу бити «класични» и на надувавање
(inflatable lifejacket).
Слика 3.1. Прслуци за спашавање (Life jacket)

Прслук за спашавање (Life jacket) је основно средство да би непливач остао на
површини воде или преживео пад у воду. Обично се налази у свакој кабини, а могу
бити и поред чамаца и сплавова за спашавање (Life Boats, Life rafts).
16
Облачење прслука за спашавање сваки члан посаде мора научити након укрцања
на брод. На упуству за облачење прслука је приказан начин облачења стим да постоје
различити прслици који се и различито везују. Увежбавање облачења и везивања
прслука је индивидуално.
Слика 3.2. Прслуци за спашавање

Број Колутова за спашавање (Life buoys), је прописан у зависности од врсте и
величине брода, деле се:
• колутове без додатне опреме,
• колутове са конопцем (један крај конопца је привезан за прслук за спашавање,
други за брод) – life buoy with line,
• Колутове са светлосним сигналом – life buoy with light signals,
• Колутове са димним сигналом – life buoy with smoke signals и
• Колутове са светлећим и димним сигналом – life buoy with light and smoke signals
Слика 3.3. Колутови за спашавање
17
Слика 3.4. Комплетан колут са светлосним сигналом (light signals)
Термичка помагала (Thermal Protective Aids), су термичке вреће или термичка

одела направљена од непромочивог материјала са малом температурном
проводљивошћу. Путнички бродови морају имати термичка одела (вреће) за све људе
на спасилачким чамцима, а који немају хидротермичка одела (најмање троје људи по
спасилачком чамцу). Ово правило неважи за бродове, који стално плове у топлим
морима и за бродове који имају у опреми затворене или полузатворене чамце за
спашавање.
Слика 3.5. Термичка помагала (Thermal Protective Aids)
18
Хидротермичка одела (anti – exposure, immersion suits) се деле на :

• Аnti – exposure suits – ( заштитино одело намењено за чланове посаде чамца за
помоћ као и за «МЕС» чланове) и
• Immersion suits – ( заштитно одело, које у знатној мери задржава телесну
температуру човека у хладној води).
Слика 3.6. Хидротермичка одела
По конструкцији хидротермичка одела деле се:

• хидротермичка одела са властитим узгоном и
• хидротермичка одела без властитог узгона (облачи се са прслуком за спашавање).
19
Слика 3.7. Хидротермичка одела

У осталу опрему спада: сплав на надувавање за једну особу, апарат за дисање и
безбедносни појас за спуштање људи
3.2. ПЛОВИЛА ЗА СПАШАВАЊЕ И ПРЕЖИВЉАВАЊЕ

Пловила за колективно спашавање и преживљавање деле се на : Чамце за
спашавање (Life Boats)и пнеуматске чамце за спашавање-сплавови (Life rafts).
3.2.1. ЧАМЦИ ЗА СПАШАВАЊЕ (LIFE BOATS)
20
Слика 3.8. Чамац за спашавање
Чамци за спашавање (life boats) су обавезни део стандардне опреме за спашавање

на сваком броду. Број чамаца за спашавање одређен је бројем чланова посаде и бројем
путника на броду. Смештени су на прописаном постољу са уређајем за спуштање - соха
(davits)
Слика 3.9. чамац за спашавање смештен на сохи (LIFE BOATS)
21
Чамци за спашавање (life boats) могу бити :
• Отворени (Open lifeboat),

• Полузатворени (Partially enclosed lifeboat),
• Затворени (Totally enclosed),
• „Самоисправљиве” (Self-Righting lifeboat),
• Спасилачки чамци са сопственим системом снабдевања ваздухом –Lifeboat with a
self contained air support system,
• Чамце отпорни на пламен – Fire protected life boat и
• Спасилачке чамце који се спуштају слободним падом – free fall lifeboat
22
23
Слика 3.10. Разне врсте чамаца за спашавање (Life boats)

Чамци за спашавање опремљени су довољном количине хране, питком водом и
осталом опремом за преживљавање на мору. Поред наведеног налазе се и пиротехничка
средства, ручне бакље (hand flares) и ракете са падобраном (flare parachute). Сва ова
опрема је за случај незгоде па се њихова злоупотреба строго кажњава.
24
Слика 3.11. Опрема чамца за спасавање
На листи обавеза (muster list) дефинисано је шта сваки члан посаде брода мора да
уради у случају напуштање брода. Команда за напуштање брода издаје се усмено.
Строго је забрањено појединачно предузимање акција без наређења.
У опрему чамца за спасавање се убраја:
• плутајући прстен за спашавање са конопцем дужине до 30 m,
• две чамчане куке,
• два сигурносна ножа са конопчићем,
• две мале секире,
• две посуде за избацивање воде (исполци),
• два сунђера,
• два завлачна сидра,
• довољан број плутајућих весала,
• компас са постољем и светлом,
• комплет за поправке,
• пумпа за испумпавање воде и допумпавање сплава,
25
• три отварача за конзерве,

• комплет прве помоћи са упутством,
• нерђајућа посуда за пиће,
• батеријска лампа - водонепропусна са могућношћу давања Морзеових сигнала,
• сигнално огледало – хелиограф,
• звиждаљка,
• шест сигналних ракета са падобраном,
• шест ручних бакљи,
• два плутајућа димна сигнала наранџасте боје,
• прибор за пецање,
• 10 000 кЈ хране по особи која не изазива жеђ,
• по 3 литра воде по особи или један литар по особи ако чамац има уређај за
прераду морске у питку воду одговарајућег капацитета,
• пилуле против мучнине за најмање 48 сати и кесе за повраћање,
• инструкција за преживљавање,
• водонепропусна копија листе сигнала опасности,
• преносни апарат за гашење пожара,
• алат и резервни делови за мотор,
• рефлектор са прописаним карактеристикама,
• радарски рефлектор, само у случају ако чамац није опремљен SART-ом и
• одела за топлотну заштиту (Thermal protective aids )
26
3.2.2. ЧАМЦИ ЗА ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ ( RESCUE BOATS - МОB BOATS)

Чамци за пружање помоћи дели се на: „обичне“ (rescue boats) и брзе чамце (fast
rescue boats). Спасилачки чамци су конструктивно решени тако да могу бити брзо
употребљени ( гумиран, трвда градња или комбинација). Капацитет им је максимално 5
особа у седећем и један у лежећем положају.
Слика 3.12. Припрема за спуштање чамца за пружање помоћи
Слика 3.13.Брзи спасилачки чамци море
27
3.2.3. ПНЕУМАТСКИ ЧАМЦИ ЗА СПАШАВАЊЕ (LIFE RAFTS)

Пнеуматски чамци за спашавање (life rafts) су сплавови у пластичним
контејнерима, опремљени боцама са ваздухом под притиском. У случају потребе,
помоћу потезног конопа који се налази ван контејнера (painter rope) ослобађа се ваздух
из боце, чиме се надува сплав. Сваки брод мора бити регистрован по својој техничкој
карактеристици и у њој се дефинише укупан број дозвољених укрцаних лица. Сплавови
на броду су распоређени према SOLAS захтевима, тако да на једном боку брода мора се
имати довољно места за сва укрцана лица.
Слика 3.14. Пнеуматски чамци за спашавање (life rafts)
Сплавови се на броду постављају на постољу – ''колевци'' (cradle), а причвршћују

се конопцем, који је другим крајем везан за постоља преко хидростатичке копче
(hydrostatic quick realise). У случају да брод почне да тоне, под притиском воде
аутоматски се ослобађа сплав. Такође, сплав се може и ручно активирати снажним
потезањем ужета (painter rope). Свака злоупотреба активирања сплава се строго
кажњава.
Пнеуматски сплавови (Life rafts) по SOLAS-у могу бити у различитим

величинама:
28
• SOLAS -Throw-overboard liferafts за 6, 8, 10, 12, 16, 20, 25, 35, и 45 особа и
• SOLAS – Devit Launchable liferafts за 12, 16, 20 чак и 35 особа.
Могу бити:
• на надувавање (Inflatable liferafts),

• саморасклопљиви (Self-righting inflatable liferafts) и
• тврди сплавови
б)
а)
29
д)
ц)
Слика 3.15. Пнеуматски сплавови
У пнеуматским сплавовима се налази храна, вода за пиће и остала опрема,
предвиђена за преживљавање. Такође у њима се налазе и пиротехничка средства -
ручна бакља (hand flares) и ракете са падобраном (flare parachute).
Слика 3.16. Изглед разних врста активираних сплавова за спашавање
Опрема за следовање у пнеуматским сплавовима

За сплавове капацитета од 12 особа и више, налази се следећа обавезна опрема:
• плутајући прстен за спашавање са конопцем дужине од 30 m,

• два сигурносна ножа са конопчићем,
• две посуде за избацивање воде (исполци),
• два сунђера,
• два завлачна сидра,
• довољан број плутајућих весала,
• комплет за поправке,
• пумпа за испумпавање воде и допумпавање сплава,
• три отварача за конзерве,
30
• комплет прве помоћи са упутством,

• нерђајућа посуда за пиће,
• водонепропусна батеријска лампа ( служи за давање Морзеових сигнала),
• сигнално огледало – хелиограф,
• звиждаљка,
• четири сигналне ракете са падобраном,
• шест ручних бакљи,
• два плутајућа димна сигнала наранџасте боје,
• прибор за пецање,
• 10 000 KЈ хране по особи која не изазива жеђ,
• по 3 литра воде по особи,
• пилуле против мучнине за најмање 48 сати и кесе за повраћање,
• инструкција за преживљавање,
• водонепропусна копија сигнала опасности,
• радарски рефлектор,
• одела за топлотну заштиту (Thermal Protective Aids ) за све особе на сплаву и још
10% више.
Слика 3.17. Опрема за следовање у пнеуматским сплавовима
31
3.2.4. СИСТЕМИ ЗА СПУШТАЊЕ И ПОДИЗАЊЕ ПЛОВНИХ СРЕДСТАВА ЗА

СПАШАВАЊЕ
Постоје различити системи за спуштање и подизање пловних средстава на броду,
њих делимо на:
1. Системи за спуштање пловила уз помоћ „сохе” (devit метод),
2. Системи за спуштање пловила слободним падом (free fall method),
3. Системи за спуштање пловила уз помоћ дизалице,
4. Системи за избацивање пловила у море и
5. Систем самоактивирања пловила (free fall method). Метод ослобађања контакта са
матичним бродом уз помоћ хидростатичке направе, који аутоматски одсече уже.
Слика 3.18. Систем спуштања чамца уз помоћ „сохе” (devit метод);
32
Слика 3.19. Систем спуштања пловила слободним падом (free fall method)
Слика 3.20. Систем спуштања пловила уз помоћ дизалице
Сваки чамац за спашавање мора да задовољи строге критерујуме које су

регулисане SOLAS конвенцијом и то :
• обавезна пропулзија бродског или ванбродског мотора код чамаца који имају свој
погон,
• приликом спуштања чамаца у море и њихово отпуштање са слипних кука под
оптерећењем,
• чамци морају имати спољно светло видљиво 2 NМ,
• ограничени капацитет особа у чамцу,
• замена отворених чамаца делимично затвореним чамцима на путничким односно
обавеза затворених чамаца на теретним бродовима,
• на бродовима за превоз запаљивих материја обавезни чамци отпорни на ватру са
саставом за хлађење односно на бродовима за превоз отровних текућина обавезни
чамци са интерним саставом за ваздух и
• спуштање дозвољено сохама и слободним падом.
• покрив чамаца морају бити јаке боје, видљив са великих удаљености,
33
• EPIRB уређаји за радиопозиционирање ( најмање 2 ком ) морају постојати на

сваком броду
По SOLAS конвенције и сплавови за спашавање морају да задовоље строге
критеријуме за употребу и то :
• бродови морају бити опремљени получврстом рампом за укрцај сплавова,
• сплавови морају имати спољно светло видљиво 2 NМ,
• на путничким бродовима и мањим бродовима без чамаца обавезно спуштање
дизалицама или сохама,
• додатна количина сплава за 100% особа на теретним бродовима односно 25 % на
путничким бродовима,
• ограничени капацитет особа у сплаву,
• на мањим бродовима дозвољено коришћење сплава уместо чамаца за спашавање и
• плутајуће направе не сматрају се средствима за спашавање на мору
Опрема за спуштање мора да задовољи критеријуме SOLAS конвенције и то:
• захтев за исправно функционисање система за спуштање уз нагиб брода од 20о и
трим до 10о ( за одређене врсте бродова и више )
• због практичности и уштеде времена, мора бити омогућено да спуштање обавља
једна особа из чамца или сплава,
• мора се дефинисати место тј. палуба одакле се врши укрцај у чамце,
• сви бродови морају имати спасилачке чамце, а укрцај посаде мора бити на палуби
где се налазе спасилачки чамци,
• посада која раде са опремом за спуштање морају имати на себи прслуке за
спашавање заједно са светлећом лампом. При томе је обавезно коришћење
заштитне опреме,
• рефлектујући елементи морају бити на свим покретним деловима средстава за
спашавање,
• уређаји за двосмерну комуникацију обавезни на сваком броду и
• у близини чамаца и сплавова морају бити ознаке или постери о коришћењу чамаца
и сплавова.
Остала опрема за спашавање

Под осталом опремом за спашавање подразумевамо сва остала средства на броду
која се употребљавају приликом несрећа на мору а све у циљу спашавања људских
живота. Под осталом опремом за спашавање подразумева се :
34
• Алармна звона;
• Опрема за комуникацију (опрема прописана по GMDSS; VVF,EPIRB,SART),
• Системи за спуштање људи у пловила (МЕS-Marine Evacuation System),
• Системи за спашавање људи из мора (embarkation ladder ..),
• Носила за повређене (stretcher),
• Бродска болница (sick buy),
• Бродска апотека ( medical chest),
• Пиротехничка средства (pyrotechnics) ручна бакља црвене боје са звездицама,
наранџасти димни сигнали, светлећи и димни сигнали...) и
• Апарат за лансирање танког ужета (line throwing apparatus).
Путнички бродове са рампом ( РО-РО бродови ) морају задовољити посебне

захтеве SOLAS конвенције и то :
• Сви спасилачки системи морају бити у МЕS систему,
• Сви сплавови морају бити опремљени са системима самоактивирања,
• Сви сплавови морају бити самоисправљиви,
• Сви сплавови морају бити опремљени са платформом за укрцавање (Boarding
ramp),
• Морају имати минимално један брзи чамац за пружање помоћ,
• Најмање два члана посаде брзог чамца морају бити посебно обучени,
• Сваки брод мора бити опремљен са ефикасним средствима за откривање
преживелих у мору и за њихово пребацивање са спасилачких чамаца у матични
брод,
• У близини места за окупљање мора бити довољан број прслука за спашавање,
• Сваки прслук за спашавање мора бити опремљен са светлом.
35
Системи за спуштање људи у пловила (МЕS-Marine Evacuation System)

Ови системи су углавном заступљени на путничким бродовима где је потребна
колективна евакуација посаде и путника.
Слика 3.22. Начин спуштања посаде и

Слика 2.21. МЕS систем путника путем система MES-а
Мердевине за укрцај (embarkation ladder)

Мердевине за укрцај (embarkation ladder) су мердевине које служе за силажење са
брода до чамаца за спашавање или пнеуматског сплава.
4. КОМУНИКАЦИЈА У СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТИ

Врсте, бројност и квалитет средстава за комуникацију којима брод располаже
директно су зависна од начина комуницирања у случају незгоде на мору између људи у
опасности и потенцијалних спасилаца.
36
Према опреми коју бродови поседују, бродови моги бити у следећим пловним
подручјима :
• А1 подручје ( бродови у домету обалних VHF станица 20 до 30 NМ),
• А2 подручје ( бродови у домету обалних МF станица D < 100 NМ ),
• А3 подручје ( бродови у домету комуникацијских сателита 70оN – 70о S ) и
• А4 подручје ( остала подручја на мору )
Слика 4.1. Зоне пловидбе

Глобални поморски систем сигурности и опасности ( Global Maritime Distress and
Safety Sistem – GMDSS) је систем успостављања и одржавања поузданих и квалитетних
комуникацијских веза између корисника на мору, међусобно ради постизања
међународно утврђеног нивоа сигурности људских живота на мору. Средства којима се
остварују функције и задаци GMDSS –а могу се поделити у две основне групе: она
средства која укључују коришћење сателита као преносника радио-сигнала (сателитске
комуникације) и она средства којима се радио-веза између предајника и пријемника
остварује без посредника ( терестричке комуникације ). У прву групу спадају средства
система Inmarsata и COSPAS- SARSAT сателита, која су првенствено намењена пренос
информација и одређивање положаја људи у невољи на мору.
Средства друге групе могу се поделити према фреквентном подручју односно
нивоу простирања електромагнетских таласа на :
• средства далеког домета – HF,
• средства средњег домета- MF и
• средства кратког домета - VHF.
Функције GMDSS могу се поделити у следеће групе :
• узбуњивање,
• координација трагања и спашавања,
• комуникација на месту незгоде и спашавања,
37
• лоцирање људи и бродова у опасности,

• упозоравање бродова ( Marine safety information ),
• комуникација брод- копно и
• комуникација брод-брод.
4.1. РАДИО ОПРЕМА ЗА ОПАСНОСТ
4.1.1. ПЛУТАЧА ЗА ИНДИКАЦИЈУ НЕСРЕЋЕ - ЕPRIB (EMERGENCY POSITIONING

INDICATING RADIO BEACON)
ЕPIRB плутача је уређај који емитује радио сигнал (Call sign) на 406 МHz преко
сателита система Cospas-Sarsat да би се одредила позиција брода у невољи као и
бродоломника. Овај уређај се обично налази на највишем делу брода и причвршћен је
на посебном постољу са хидростатичком копчом за аутоматско ослобађање приликом
додира са морем. Због тога је потребно да буде заштићен од додира са водом како се
случајно не би активирао. У случају напуштање брода, ЕPIRB се укрцава у средства за
спашавање (чамац, пнеуматски сплав), уколико постоји та могућност. ЕPIRB уређај
може бити активиран ручно или аутоматски. Порука садржи: идентитет брода,
позицију, приорода несреће, тип захтеване помоћи, курс, брзина, време и друге додатне
информације које могу бити од користи за акцију спашавања.
Конструкција интерфејса података ЕPIRB-а је таква да се омогућава даљинска
контрола, тј убацивање података која описује природу несреће. Емитовање се понавља
неколико пута у току фиксираног период. Када сателит прими сигнале, они се упућују
према координатним центрима где се декодирају и прослеђују даље.
38
Слика 4.2. ЕPIRB
4.1.2. РАДАРСКИ ТРАНСПОНДЕР ЗА ТРАГАЊЕ И СПАШАВАЊЕ - SART (SEARCH

AND RESCUE RADAR TRANSPODER)
SART (Search and Rescue Radar Transpoder) је други радио уређај за навођење и
смештен је на командном мосту. SART емитује електромагнетске сигнале на 9 GHz на
брод или летелицу који врше претраживање људи у несрећи. По SOLAS конвенцији
сваки брод већи од 500 БТ мора бити опремљен са најмање два оваква уређаја.
Активира се тако што га радарски сноп са брода/летелице који претражују

активира тако да он сам започне емитовање (одређује локацију), одашиље такве
сигнале, који на радарском заслону побудног уређаја остваља низ равномерних
размакнутих тачкица ( појачан одраз ).
39
Слика 4.3. SART
Домет уређаја је најмање 5 NM за бродске навигацијске радаре са висином антене

на већом од 15 м односно 30 NM за авионске радаре снаге 10 KW или више.
Ови уређаји су по величини малих димензија, жуте боје, има светлосну и звучну
индикацију рада и мора имати могућност ручног активирања и тестирања. Капацитет
напајања мора бити довољан за 96 сати слушања, те након тога за још 8 сати
емитовања. У листи обавеза (Мuster station list) задужени су одређени чланови посаде
да SART пренесу са командног моста у средство за спашавање.
Слика 4.4. Координација трагања и спашавање путем SART-а
4.1.3. РАДИО КОМУНИКАЦИЈЕ НА VHF ПОДРУЧЈУ (VERY HIGH FREQUENCY)
40
Радио телефонске комуникације се могу поделити према фреквенцијама у три

групе и то на: радио телефонијске комуникације на VHF подручју, на HF и на MF
подручју.
Недостатак VHF подручја у комуникацији је кратак домет, обзиром да се радио
таласи емитовани VHF опремом простиру само праволинијски.
Овај недостатак се на копну може отклонити подизањем антене на већим
висинама, док на броду је подизање антене ограничено висиним јарбола.
Предност VHF телефоније је занемарљиво мали утицај било каквих сметњи на
квалитет сигнала, што проузрокује велику поузданост ове врсте комуникације. Мала
потрошња енергије узрокује да се овакви уређаји могу производити и као преносиви.
Мале димензије апарата омогућују кориснику да га може употребити кад му затреба,
како за комуникације у случају опасности, тако и за комерцијалне сврхе ( за лучке и
пилотске услуге, за остваривање веза између бродова....) и слично.
VHF (Very High Frequency) су преносне водонепропусне радио станице. Налазе се
на командном мосту на видљиво означеном месту и обично су жуте боје. Батерије за
ове уређаје су посебно одобрене и запечаћене. Могу се активирати само уколико се
напушта брод. Уколико се случајно активирају раније, морају се заменити новим.
Слика 4.5.“SART“ и мини боца за

дисања Слика 4.6. Преносне непропусне
радио станице
4.1.4.СИГНАЛИ ОПАСНОСТИ И ПОГИБЕЉИ
41
Сигнали за опасност прописани су SOLAS конвенцијом и Међународним

сигналним кодексом. Сигнали опасности за људске животе на мору су следећи :
• пуцњи или други експлозивни сигнали испаљени у размацима од једне минуте,
• континуирани звучни сигнали сирене за маглу или слични уређаји,
• црвене ракете испаљене једна по једна у кратким размацима,
• сигнал емитован радиотелеграфијом или на неки други начин, састављен од три
кратка, три дуга и три кратка сигнала – SOS,
• сигнал емитован радиотелефонијом који укључује реч MAYDAY,
• према Међународном сигналном кодексу сигнал NC,
• сигнална тела ,
• ватра или пламен на броду,
• ракета са падобраном или ручна бакља црвене боје,
• димни сигнал нараџасте боје и
• полагано подизање и спуштање раширених руку.
Према SOLAS-у за брод је прописано да мора имати следеће:
• пуну гарнитуру уређаја за добацивање конопа,
• 12 ракета са падобраном које дају светло црвене боје и
• самоактивирајућа светла на половини колута за спашавање од којих две морају
имати и димни сигнал ( наранџасти дим бар 15 мин – то је сигнал за човек у мору).
У чамцима за спашавање се налази : 4 црвене ракете са падобраном, 2 пливајућа
димна сигнала, 6 ручних ракета а у сплавове : 2 ракете са падобраном, 6 ручних ракета
. Потребно је обратити пажњу на рок трајања ракета, препоручује се повремене вежбе и
коришћење ракета којима рок истиче. Употреба ових сигнала је забрањена уколико
нису угрожени људски животи.
5. ЧОВЕК У МОРУ (МОB – men over board)
Спашавање људи на мору долази у обзир: ако падне са брода у море неко из
посаде или путника, када се потапа брод због невремена, када тоне брод у рату, ако на
броду настане пожар, када се напушта брод због судара, када продире вода у брод, када
се брод насуче или настане која слична несрећа, када се догоди несрећа авиону,
хидроавиону или хеликоптеру и слично.
На бродовима који обављају међународна путовања средства за спашавање људи
морају бити усклађена са одредбама SOLAS конвенције.
42
Сваки брод било да је на пловидби или у луци (на сидру, плутачи или привезан уз
обалу), обавезан је да пружи помоћ човеку који је са брода пао у море. Бродови који су
примили поруку о несрећи ( SAR - search and rescue порука ), обавезни су да учествују у
акцији трагања и спашавања, тако да морају пружити помоћ и утопљеницима са
потопљених или напуштених бродова.
Чим неко са брода опази човека у води или види да је са брода пао у море мора
гласом известити „Човек у мору“ десно или лево и бацити у море најближи колут за
спашавање. Капетан брода или официр палубне службе чим чује глас да је човек у
мору, најпре пребаци кормило на ону страну на коју је човек пао па тек онда регулише
брзину брода. Оваквим маневромбродом се постиже да човек који је пао у море буде
далеко од бродских пропелера.
Када се примењује класичан начин маневра спашавања спуштањем чамаца, по
мирном времену се чамац спушта, без обзира на страну, док при олуји или невремену
брод се својим маневром поставити тако да чамац који се спушта буде у заветрини
( заклоњен бок брода од ветра и таласа ). При невремену у море треба бацити два или
више колута за спасавање.
Када је велико невреме и чамац се не може спуштати, онда се спашавању
приступа на начин да брод што ближе приђе унесрећеном остављајући га у заветрини.
Након тога му се добаци колут за спасавање везан на конопцу.
Маневар приближавања утопљенику изводи се на следећи начин, када се опази да
је човек пао у море, постави се кормило сасвим на страну утопљеника и завезе се
моторима напред свом снагом. Будући да се брод док дође прамцем до утопљеника
мора окренути за 360 степени, тај се маневар спасавања назива маневар пуног круга.
Када је брод на половини круга окрета, моторима се завезе са пола снаге, а приближно
на 400 метара од утопљеника зауставе се мотори и одмах затим моторима се завезе
“крмом пола снаге”. Када се након краћег времена утопљеник нађе пред прамцем
брода, добаци му се колут за спасавање везан на конопу и привуче на брод.
Међутим, најчешће се догађа да утопљеник падне у море, а уопште се не опази да
је пао ( ноћу, по магли, по узбурканом мору ). У таквим случајевима бродови
примењују тзв. Wiliamsonov маневар. Овај маневар се изводи тако да се кормило одмах
окрене на утопљеникову страну. Кормило се увек окрене или сасвим лево или сасвим
десно. Кормилар тако држи курс док брод не промени ранији курс за 60 степени, а
одмах затим се пребаци кормило на другу страну. У пракси брод се почиње окретати на
другу страну тек када се пређашњи курс промени приближно за 90 степени.
43
Брод се тако окреће док не дође тачно на протукурс (супротан курс) свог
пређашњег курса у коме је пловио када је утопљеник пао са брода у море. То практично
значи пошто се пребаци кормило на другу страну, брод треба окретати тако дуго док не
дође на ранији курс повећан за 180 степени (протукурс).
Сада треба поступно враћати кормило, тако да се брод потпуно умири када дође у
свој протукурс. Ако је маневар правилно изведен, брод мора ући у своју ранију бразду
и пажљивим претраживањем утопљеник се мора наћи пред прамцем брода.
Wiliamsonov маневар теоретски је тако израчунат да у часу када брод уђе у протукурс
утопљеник мора бити пред прамцем брода на удаљености једнакој пречнику круга
окрета брода. С тим у вези треба смањивати брзине и вожњу крмом подесити тако да се
брод заустави пред утопљеником.
Слика 5.1. Wiliamsonov маневар након дате узбуне

“Човек у води десно“
Слика 5.2.Спашавање човека у води

маневром пуног окрета
6. ПРОЦЕНА НАПУШТАЊА БРОДА ( ABANDON SHIP )
6.1. ПРЕ НАПУШТАЊА БРОД

Добра организација и тренинг су од пресудног значаја да се расположиво време
користи на најбољи могући начин и да се напуштање брода спроведе што безбедније и
без панике. Требало би имати у виду да је сам брод основно средство безбедности и да
44
га не би требало напустити пребрзо. Обично помоћ стигне пре него што брод потоне.
Наравно то ће зависити од обима штете и карактеристика пловила.
Одлуку о напуштању брода доноси једино заповедник. Као меру

предострожности, увек би требало имати спремну екипу за поринуће чамца и
спровођење операције напуштање брода у случају да се брод изненада нагне или да
пожар измакне контроли. У том случају потребно је брзо напустити брод.
Пре напуштања брода, посада мора да обуче додатну одећу и прслуке за

спашавање и да се окупи на својим местима за окупљање (Мuster station) ради
пребројавања људства (Count off). Ако се има довољно времена, сакупља се додатна
опрема, следовање хране и убацује у додатна складишта на чамцима и сплавовима.
Приоритет су топлота у виду додатне одеће и ћебад као и вода за пиће. Воду је
најбоље чувати у посудама са затварачем. Посуде се касније користе за сакупљање
кишнице.
Пре напуштања брода треба попити што више воде, јер се повећава ниво телесне
течности и смањује могућност појаве задржавања урина, што је последица „менталне
блокаде'', која се често јавља када се група људи нађе у затвореном простору (чамац,
сплав).
Приликом напуштања брода треба понети храну која је на бази угљених хидрата
( бисквити, слаткиши и житарице) и она помаже у очувању телесне течности. Таква
храна има предност у односу на храну која је на бази протеина и масти.
Не сме се заборавити да се понесе преносне радио станице за случај опасности као
и морфиум, који би требало да се чува у бродском сефу или у посебном ормарићу ( због
безбедности ).
Остала корисна опрема која се може понети у средства за спашавање, укључује:
• Додатне прслуке за спашавање,
• Пластичне кесе – за опрему како би остала сува у случајевима морске болести,
• Медицинске залихе,
• Додатна пиротехничка средства – бакље, сигналне ракете, радарски фар (SART),
ЕPIRB ,
• Навигацијска опрема,
• Алат, конопце, бокобране и др. и
• Прибор за писање и дневник.
45
6.2. НАПУШТАЊЕ БРОДА

Ако ситуација дозвољава у средства за спашавање се укрцава без квашења. У
чамце и сплавове може се укрцати на нивоу палубе, али и спуштањем низ мердевине
или мрежу за укрцај терета. У сплавове се може ускочити једино са мањих висина, а са
већих висина само прво лице који се укрцава јер може доћи до повређивања других
лица који се већ налазе у средству за спашавање. Ако се мора скочити у воду, тада се
скаче што ближе сплаву да би се могло брзо укрцати у сплав.
Прилоком скока у воду са висине потребно је да се свако лице лично увери у
сигурност скока, након тога се запуши нос и са обе руке се притисне појас за
спашавање уз тело, ноге су спојене једна уз другу и приликом скока поглед је увек
право.
Приликом поринућа пнеуматског сплава за спашавање потребно је осигурати
конопац за привезивање сплава и причврсти га на чврсту тачку на броду, након тога
треба уклонити сигурносни конопац постоља или рампе. Пре него што се крене у
спуштање сплава потребно проверити да ли у води има препрека и поново проверити
да ли је коноп привезан за брод. Након ових радњи сплав се баци у воду и до краја се
извлачи коноп за привезивање. При повлачењу конопа осети се јачи отпор тада се нагло
повуче да би се активирала боца са компримираним ваздухом. Сплав за спашавање ће
се надувати у року од 45 секунди од тренутка активирања боце.
У веће сплавове за спашавање обично се ставља још једна боца са ваздухом. У
случају да се сплав није потпуно надувао повлачи се коноп још једном како би се
активирала и друга боца.
Ако се сплавови за спашавање порину са ветровите стране брода а увек се настоји
да се то избегне, требало би спустити у воду њихова завлачна сидра и тиме спречити
њихово отиснуће од брода. Важно је да се људство укрца на сплавове чим се надувају.
Пун сплав је стабилнији него празан.
46
7. ПРЕЖИВЉАВАЊЕ НА МОРУ
Са медицинског становишта бродолом обухвата три фазе:
1. Спасавање,
2. Преживљавање и
3. Медицинску помоћ и негу бродоломаца.
Вишеструке су опасности које се могу догодити при бродолому, као што су:
1. Повреде на броду и при напуштању брода: механичке и термичке,
2. Утапање,
3. Угушење у нафти, мазуту и другим течностима, које истичу из пробијених
бродских танкова,
4. Пожари од запаљених течности, разливених по морској површини,
5. Деловање хладноће и топлоте на тело бродоломаца,
6. Недостатак питке воде,
7. Недостатак хране,
8. Опасност од морских паса и
9. Опасност од отровних риба и опасних морских животиња других врста.
Само спасавање представља врло деликатну фазу бродолома и, као што је речено,
у тој фази бродоломцу прети вишеструка опасност.
Спасавање ни у ком случају не сме бити случајност односно срећа појединаца,
него процес спасавања и његов успех треба да зависи од:
1. Обуке и увежбаности посаде у спасавању,
2. Колективној и индивидуалној опреми која стоји на располагању за спасавање.
Споменимо утапање оних који на знају да пливају. Они као што знамо, након
краће агоније, завршавају у морским дубинама. И они који знају да пливају, чија
агонија траје нешто дуже, ипак доспевају на морско дно због тога што немају
специјалну обуку у пливању.
Није ретка ни смрт која наступа услед пригњечења трбуха, грудног коша или
врата до чега долази услед технички неисправног бацања у море, с велике висине, или
пак долази до пригњечења затиљка због неприкладног појаса за спасавање или
47
неправилно обученог појаса. Утапање и смрт узрокована због неправилног бацања у

море може се спречити обуком посаде и путника у спасавању.
Без средстава за спасавање не само да нема спасавања него нема ни
преживљавања ако су средства неприкладна и не садрже прибор, питку воду и храну.
Међутим, будући да су људи током боравка у чамцима или сплавовима након
напуштања брода изложени изузетним психичким и физичким напорима изазваним
неуобичајеном и за живот опасном ситуацијом, потребно је посветити посебну пажњу
том сегметну спашавања на мору.
Ако се бродоломац успео попети на чамац или сплав или ако плута по морској
површини у прслуку за спашавање или се придржава за колут за спасавање, то још увек
не значи да је спашен.
Требаће још да се бори против хладноће морске воде, врућих сунчевих зрака,
несташице воде и изнемоглости, ако још пре тога није дошло до акутног делиријума
или самоубиства.
Опасност од ајкула
Када се нађете у води потрудите да сачувате сву одећу на себи, посебно на рукама
и ногама. Будите што је могуће мирнији и крећите се једино да бисте држали на оку
ајкуле (ако се појаве). Ако сте у групи, формирајте круг окренути према споља.
Повежите ране које крваре и ако морате да пливате чините то ритмичким покретима.
Ваша најбоља одбрана би била да изађете из воде, ако је то могуће. Срећом, од
неколико стотина врста ајкула само за неколицину од њих је познато да су напале људе
без разлога (провокације).
Запаљена нафта у води
Скините прслук за спашавање (само у овом случају) и ронећи отпливајте што је
даље могуће. Када морате да изроните због ваздуха, чините то на начин што ћете нагло
изронити из воде покривених очију, носа и уста. Окрените леђа у правцу ветра,
растерајте пламен широким покретима руку по површини, дубоко удахните и брзо
зароните лице покривши рукама и пливајте што даље од запаљеног подручја.
7.1. ПОЧЕТНЕ РАДЊЕ КОЈЕ ТРЕБА ПРЕДУЗЕТИ У СПЛАВУ ЗА СПАШАВАЊЕ
Мора се нагласити да успешно изведено укрцавање сплава за спашавање није само

по себи довољно да се осигура преживљавање, посебно у опасном навигацијском
подручју и по хладном времену. Искуство је показало да је од виталне важности да се
48
неке акције предузму што је могуће пре да би се до максимума повећале шансе за

преживљавање. Те акције имају приоритет над свим осталим и морају бити научене
напамет уз коришћење четири кључне речи:
ПРЕСЕЦИ – ПОРИНИ – ЗАТВОРИ – ОДРЖАВАЈ
Пресеци – коноп за привезивање чамца

Помозите осталим преживелима да се укрцају у сплав са спашавање и затим
пресеците коноп за привезивање чамца за брод ножем, који ћете наћи у јасно
обележеном џепу на улазу у сплав, који је најближи месту где је коноп причвршћен за
сплав. Затим употребите весла да удаљите сплав довољно далеко од брода или
препреке у води.
Порини – завлачно сидро
Када сте се удаљили од брода порините завлачно сидро. Оно ће се отворити у

води као падобран и смањиће померање сплава. То ће спречити да се сплав пребрзо
удаљи од преживелих који су остали у води, а такође ће спречити да се сплав превише
удаљи од матичног брода или чак од рејона коју ће претраживати спасилачке екипе.
Коноп за који је везано завлачно сидро је привезан за сплав у близини једног од улаза.
Када се сидро порине, сплав ће се окренути у ветар све док се коноп не затегне.
Затегнути коноп држи улазе у сплав према ветру (у приветрини) и таласима, а такође и
помаже у спречавању превртања сплава вучном силом поринутог сидра.
У случају да се главно сидро откине, постоји резервно сидро у комплету сплава.

Овај коноп резервног сидра се такође може користити као уже за тегљење и у том
случају мора бити причвршћен за неку чврсту тачку на сплаву.
Затвори – улазе у сплав
У случају хладног времена треба затворити улазе и надувати дно сплава ручном
пумпом која се налази у комплету сплава. То ће обезбедити да телесна температура
особа у сплаву нагло загреје његову унутрашњост. Ако је сплав опремљен са вентилима
за смањење унутрашњег притиска у главним цевима за плутање, држати улазе
отвореним све док вентили не престану да испуштају ваздух, или ако дође до
евентуалног скупљања угљен-диоксида унутар сплава. Увек користите запорни узао
када везујете траке на улазима да не бисте дошли у опасност да се заглавите у случају
евентуалног превртања сплава.
49
У условима топле климе мало је вероватно да ћете имати потребе да потпуно

затварате улазе у сплав или надувате дно, изузев ноћу када постоје хладно, пошто ће
ваш главни задатак бити да сачувате што свежију атмосферу унутар сплава, ради
смањења губитка течности знојењем.
Одржавај-сплав у добром стању

Неопходно је избацити сву воду из сплава. Сасвим је очигледно да живот посаде у
многоме зависи од исправности пловних средстава. Да би се спречило случајно
оштећење импрегнираног гуменог платна, сви на сплаву треба да скину обућу, а оштри
предмети (ножеви, куке и сл.) стављају се заједно и умотавају у платно.
Истицање ваздуха из унутрашњости сплава лако се препознаје по карактеристичном
шиштању. Ако је пробушено место мало, треба га очистити брусним папиром (из
коплета сплава), намазати лепком и на такво место ставити закрпу од гумираног
платна. Чак и без видних оштећења ваздух може да истиче, рецимо на шавовима, зато
повремено треба допунити сплав приручном пумпом која се обавезно налази у
комплету опреме сплава. Имајте у виду да није препоручљиво да се закрпе стављају
преко оштећења док се материјал потпуно не осуши.
7.1.1. ОРГАНИЗАЦИЈА ЖИВОТА И РАДА НА СПЛАВУ ИЛИ ЧАМЦУ

Од тренутка укрцавања у сплавове или чамце сви постају јединствена посада која
је потчињена заповеднику брода или особи коју он одреди да командује у сплаву или
чамцу. Најчешће најискуснији члан посаде брода који је спуштао чамац у море
преузима команду, с тим што се одређује и заменик заповедника чамца. Да би спровео
своје одлуке заповедник чамца мора се ослонити на властити ауторитет који је имао као
један од чланова посаде или на ауторитет који ће створити својим понашањем у чамцу.
Заповедник сплава има сву власт, према статусу заповедника брода. Он има велику
обавезу и одговорност. Не само да мора да руководи свим акцијама посаде за време
самосталне пловидбе, него мора да одреди и дневне количине потрошње воде и хране и
што је најважније да код људи стално одржава оптимизам и веру у срећан завршетак
пловидбе, не дозвољавајући свађе, потиштеност и нарочито не панику. Од велике је
важности је да се спроведе прозивка, како би се установило бројно стање. Осим тога на
тај начин се може установити има ли још преживелих у води. Потребно је одмах
саставити списак вештина, планирати страже, пребројавање преживелих и др. Када се
надлежни послови заврше, све даље активности заповедник распоређује међу
50
члановима посаде сплава узимајући у обзир њихове способности, професинална знања

и склоности.
Од првих тренутака боравка на сплаву, одређује се непрекидно даноноћно
дежурство са сменама на два сата. Заповедник организује живот у чамцу, тако да нико
није препуштен самом себи. По потреби треба урадити следеће:
• организовати стална дежурства,
• задужити одређени број особа да дежурају уз рањене или повређене током 24
часа,
• поставити стражу уз резерве воде и хране у чамцу,
• поставити осматраче на прамцу или крми 24 часа,
• организовати заједничко дружење,
• задужити одређени број особа да брину о опреми и инвентару чамца и
• задужити поједине људе за риболовни прибор и риболов.
Опште је правило да се страже организују у паровима на сваких сат времена.
Једна особа води рачуна о спољашности а друга о унутрашњост сплава/чамца. Особа
која води рачуна о спољашњем делу сплава, мора бити добро обучена и заштићена
колико год је то могуће. Њен задатак је да пази на могућу појаву спасилачких бродова,
спасилачких летелица (авиони, хеликоптери), преживелих, обалу и могуће навигацијске
опасности, благовремено извештавање заповедника о променама метеоролошке
ситуације, приближавању јата риба, и посебно ајкула.. Посебно је важно да зна
правилно да рукује са пиротехничким средствима.
Дежурни такође прате и контролишу дневно трошење залиха хране и воде.
Сплав треба посебно надувавати када је хладно време, а у хладном мору надувати
дводно. По топлом времену не треба га надувавати до краја, пошто се ваздух на
топлоти шири. Када су велики таласи, да би се сплаву омогућио бољи стабилитет,
сплав треба да буде слабије надуван, а са сплава се у море спушта завлачно (пловеће)
сидро. Са њим сплав при јаком ветру и валовима постаје мирнији, мање је заношење
услед деловања ветра а посади је далеко удобније. Да коноп сидра не би оштетио
оплату сплава, коноп на делу где прелази преко гумираног платна треба обложити
крпом или завојем.
У случају да се сплав преврне, да би се вратио у исправан положај потребно је да
се посада ухвати за каишеве који су за ту сврху пришивени са доње стране сплава.
Од људи у чамцу очекује се да делују разумно, трезвено и организовано ради властитог
преживљавања.
51
Један од највећих проблема јесте паника односно драстичан пад самопоуздања

код већине особа. Да би спречио паничне и хистеричне испаде заповедник, мора
доносити разумне и одлучне одлуке. Бројни фактори делују на расположење особа у
чамцу на пример, утицај времена, ограничене количине воде и хране у чамцу, висока
или ниска температура итд.
7.2. СЕКУНДАРНЕ РАДЊЕ КОЈЕ ТРЕБА ПРЕДУЗЕТИ У СПЛАВУ ЗА

СПАШАВАЊЕ
„Почетне акције” су од пресудне важности у борби са временским условима, а
акције које следе би требало предузети што је могуће пре, али није обавезно наведеним
редом.
Лек против морске болести
Познато је да чак и искусни поморци могу да болују од морске болести у сплаву.
Ова неугодна болест може да уништи вољу за преживљавањем. Да би са успехом
спровели процедуру преживљавања морате бити физички спремни и ментално
способни, те је стога од највеће важности да узмете пилуле против морске болести што
је могуће раније. Имајте на уму да ове пилуле можете узети још на броду пре
напуштања и да их можете наћи у бродском медицинском ормарићу. Морска болест је
стање опште малаксалости због губитка течности. Саме пилуле могу да изазову
осећање летаргије и сува уста. Ипак морате се одупрети потреби да утолите жеђ.
Повређени и преживели
Повреде се морају санирати. Комплет прве помоћи са инструкцијама налази се у
сваком сплаву.
Избацивање воде
Не сме се прекидати са избацивањем воде из сплава.

Загревање
Ако особе у сплаву осећају хладноћу и дрхтавицу, било би добро да се сви окупе у
гомилу, али пажљиво да се не би пореметила равнотежа сплава. Што су ближи једни
другима биће им топлије. Употребите сву расположиву резервну одећу и ћебад да се
покријете. У случају да су услови погодни можете употребити своје прслуке за
спашавање за седење као додатну изолацију. Обуците TPA одела, ако их имате. Ако је
неопходно, скините одећу са преминулих. Иако то није пријатно, можда ће вам та одећа
бити потребна да би преживели.
52
Окупљање сплавова и чамаца

Уколико је то могуће пожељно је да се сви сплавови/чамци окупе на једном месту.
Већи број колективних средстава за спашавање лакше ће уочити спасилачке екипе а
постоји и могућност размене опреме. Користите ужад дужине од 10-20 м за међусобно
повезивање. Дужину коноп прилагодити дужини таласа како би сви чамци/сплавови
истовремено били на брегу/долини једног таласа. У условима хладног времена требало
би да обезбедите да се што већи број преживелих групише у један сплав ради
међусобног загрејавања. У тропима ће можда бити неопходно да поделите преживеле у
мање групе како бисте сачували свежину што је могуће дуже.
7.2.1. ДОДАТНЕ РАДЊЕ У КОЛЕКТИВНИМ СРЕДСТВИМА ЗА СПАШАВАЊЕ

Оштри предмети
Прикупите оштре предмете, ако сте то пропустили да учините јер они увек могу
представљати потенцијално оружје.
Рутина
Неопходно је запослити све присутне у сплаву/чамцу уз избегавање неоптребног
трошења енергије. То подразумева организацију послова за сваког (распоређивање
следовања хране и воде, распоред дежурства, одржавање сплава/чамца.)
Приручник
Сви преживели би требали да прочитају приручник за преживљавање што је
могуће пре да би били сигурни при спровоћењу акција преживљавања.
Мокрење
Већ након два сата пошто је дошло до укрцавања на сплав/чамац, требало би све
преживеле охрабривати на мокрење да би се избегли каснији проблеми везани за
задржавање мокраће.
Вода и храна
Није препоручљиво делити следовање хране и воде првих 24 часа, осим
повређеним особама који су при свести. Требало би имати на уму да ће деца
највероватније осећати последице недостатка течности и хране пре него здрава одрасла
особа, па ће због тога бити потребно да им се раније пружи неопходна помоћ везано за
следовање и заштите од климатских услова. Врло је важно сакупљати кишницу од
самог почетка.
53
7.2.2. СНАБДЕВАЊЕ ВОДОМ И РИБОЛОВ

Посада спава нема где да се сакрије од деловања директног сунчевог зрачења, од
деловања рефлектованог зрачења од морске површине или од зрачења загрејане оплате
сплава. Према истраживањима Ј.М.Стењка (1965 год.) на сваки центиметар површине,
путем зрачења, долази 0,9-1,5 kal/min. На тај начин, човек који се налази изложен
сунцу, током дана добије огромне количине топлоте.
У борби са прегоревањем, човеков организам употреби све заштитне механизме,
првенствено систем за знојење који максимално ради. Губици воде, у организму, на
сунцу, у топлим климатским појасевима понекад достижу 740-810 g/h. Али у оваквој
борби, са сваком капи изгубљеног зноја, расте опасност од дехидрације. Са једне
стране, организму треба обезбедити хлађење путем знојења, а са друге – знојење
повећава дехидрацију, јер губитак течности нема чиме да се надокнади. Постоји
једноставан начина да се смањи знојење и да се обезбеди хлађење организма: довољно
је поквасити лагану горњу одећу, и она ће испаравајући на себе преузети расхладну
функцију. Да би се проверила ефикасност оваквог начина хлађења, вршени су
експерименти на научно истраживачким бродовима “Михаил Ломоносов” и “Витез”
1964-1975. године. У свакој серији експеримената пет испитаника налазило се током
три сата на отвореној палуби брода. Сваког сата вршена су мерења промене телесне
тежине на прецизним медицинским вагама. Истраживања су показала да човек без
одеће, при температури од 45-50 °C, губи 420±15 ml течности за сат времена, односно
1,2-1,4 l/h.
У следећој серији експеримената испитаници су се налазили испод заклона од
белог платна. Ова мала хладовина скоро је два пута смањила губитак воде у организму,
који је сада износио 230±15 ml. Затим су испитаници били обучени у беле лагане
кошуље које су се редовно квасиле водом, због испаравања. Мерењем је утврђено да је
знојење било смањено на 170±13 ml/h. Притом, субјективно осећање и осећај топлоте
код испитаника знатно се побољшао. Ипак, при дуготрајном деловању високих
температура, све примењене мере могу да успоре дехидрацију, али не могу да је
потпуно зауставе. Тако, за време вишедневних експеримената вршених на сплавовима
за спашавање и палуби брода на температури од 40 – 50°C, релативној влажности
ваздуха од 80-96%, већ првог дана испитивања, испитаници су губили просечно
2787±453 ml течности. Пошто је дневна норма воде била ограничена на 0.8 l воде, и
није компезовала губитак воде знојењем, укупни губици течности после 5 дана
54
експеримента износили су у просеку 5674±560 ml. Због тога се код испитаника

појавила дехидрација која је износила 8-8.5% од првобитне масе тела.
Чак и при највећој штедљивости воде, пре или касније дође тренутак када на
сплаву потпуно нестане воде. Забележени су случајеви морских катастрофа када су
жртве бродолома пиле морску воду да би преживели.
Експерименти који су вршени у лабараторији од стране француских војно-
поморских лекара 1954. године нису разјаснили овај проблем. Енглески истраживачи су
исте 1954. године детаљно проучавали и анализирали 448 случајева катастрофа, које су
задесиле британске ратне и трговачке бродове за време II светског рата. Велики број
морнара и путника од 27000 људи који су били на овим бродовима, успели су да се
спасу. Многима је била указана помоћ одмах после катасрофе, али око 5000 људи је
плутало на таласима у чамцима и сплавовима за спашавање. Испитивање је показало да
је од 977 људи који су пили морску воду, умрло 387 (38,8%). Истовремено од 3994
морнара и посаде који нису пили слану воду, умрло је само 133 (3,3%). Ако се узме у
обзир да је део људи страдао из других разлога, опет су наведене цифре више него
убедљиве.
У саставу морске воде преовлађују хлориди (88,7%), мањи део чине сулфати
(10,8%) и карбонати (0,3%). Сви остали састојци чине само 0,2%. Укупна тежина свих
соли растворених у 1 литри воде назива се сaланитет. Концентрација соли у мору
повећава се испаравањем мора, а смањује се падавинама, притицањем речне воде и
отапањем ледника. Сланост је највећа у суптропским крајевима (утицај пасата на
испаравање) – где износи у просеку 37,9‰, слабије је у екваторским ширинама (јаке
кише) -35‰, а најслабија у поларним и субполарним ширинама (отапање ледника, у
Финском заливу има свега 3-4 грама соли на 1 литар морске воде) -32‰. Највећа
сланост је у Црвеном мору и износи 41‰ (40-41 g/l). Линије које спајају места у мору
са истим саланитетом називају се изохалине.
Једна од значајних особина човековог организма је способност да сачува
стабилност своје унутрашње средине. Стање организма будно прати велики број
рецептора. Концентрација различитих материја у течним срединама организма: крвној
плазми, линфи и међућелиској течности, прате њихови помоћни рецептори –
осморецептори.
Обично преко хране човек добија око 15-25 g соли дневно, углавном натријум хлорида.
Та количина довољна је да задовољи све његове потребе. Али, чим организам добије
вишак соли, осморецептори дижу узбуну и не смирују се све док се не успостави
55
нарушени систем равнотеже. Вишак соли избацује се преко бубрега. Према подацима
В.Ледела узимање 500 ml. 3-4% раствора соли, повећава мокрење са 0,36 на 1,56
ml/min., тј. скоро пет пута више.
Познато је да се за сваки грам материје која се образује у процесу размене, па тако
и соли, треба најмање 50 ml течности (максимална концентарација мокраће је 2%).
Према томе, да би се избацило 3,5 g соли, унетих са 100 ml морске воде, треба
потрошити приближно 150 ml. течности, тј. поред попијене воде истрошити још око 50
ml течности из унутрашњих резерви организма. Према закључцима овог и других
научника, део соли се метаболише у организму, па део попијене воде ипак остаје у
организму. Значи, да би човек задовољио своје потребе за течношћу, мора свакодневно
да попије 8-10 литара горко-слане морске воде. Да ли је то могуће?. Да ли бубрези могу
да издрже оптерећење под толиком количином соли?.
Да би се из организма избациле соли, растворене у 1 литри морске воде, бубрези
треба да утроше 970 kal. Значи за прераду 8-10 l морске воде, организам треба да
утроши око 5670 калорија на дан. Сем тога, треба узети у обзир да концентрациона
способност бубрега при дужем оптерећењу при преради соли – постепено опада. Због
тога бубрези пре или касније престају да излазе на крај са прекомерним радом и тада
концентрација соли у крви и ткивима почиње нагло да расте. То изазива обољење
бубрега, желуца и црева. Централни нервни систем је врло осетљив на деловање соли.
Зато се код људи који су пили морску воду после бродолома, опажа психичка
растројеност, коју прате и покушаји самоубиства.
Без обзира на забране и непријатан горко-слани укус морске воде, људи које мучу
жеђ, ипак пију ту воду, а то тренутно олакшање које осећају у почетку, само маскира
разорно дејство соли на ћелије и ткиво у организму.
До недавно је трајала расправа око присталица и противника употребе морске
воде за пиће. У вези са тим, Комитет за сигурност морске пловидбе обратио се 1959.
године Светској здравственој организацији за заштиту здравља, са молбом да по овом
питању да свој компетентни закључак.
У Женеву су позвани познати стручњаци за преживљавање на морима и океанима,
биолози и познати физиолози да дају своје мишљење о питању употребе морске воде.
Стручњаци су пажљиво проучили материјале многобројних експеримената на људима
у лабораторијским и стварним условима.
56
Јединствени закључак овог скупа био је да морска вода разорно делује на људски
организам. Међународна здравствена организација је издала саопштење у коме се
изричито забрањује употреба морске воде за пиће или мешање са питком водом.
Због тога сви подсетници и упутства за поморце и пилоте у условима самосталног
боравка на сплавовима и чамцима за спашавање гласи: забрањено је пити морску
воду.
Чиме онда да се утоли жеђ када нема слатке воде? “Рибљим соком” – саветују
неки стручњаци. Колико је потребно рибе да би се соком који садрже њени мишићи,
напојио човек који је жедан? Тело рибе се скоро 80% састоји од воде. Али да би се она
извукла потребна је посебна направа која личи на ручну пресу. Чак и помоћу овакве
справе, количина сока исцеђеног из тела рибе је релативно мала. На пример из морског
гргеча тежине око 1 kg може се извући око 50 грама сока, а од меса туне или бакалара
може се исцедити око 400 грама замућене миришљаве течности. Можда овај “напитак”
и није нарочито пријатног укуса, али састав материја у њему није безначајан за људски
организам. Тако 1 литар овог рибљег сока (из кога је одстрањена масноћа) садржи 80 –
150 грама масти, 10 – 12 грама азота, 5 – 80 грама беланчевина и 450 грама соли
натријума, затим извесне количине калијума и фофора.
Како ће организам да реагује на ове материје? Одговор на ово питање покушао је
да добије енглески научник С. Хантер. Осам испитаника стављено је у топлотну комору
и током два дана давали су им по 250 ml воде. Трећег дана, када су се код свих
учесника експеримента појавили изразити знаци дехидрације, четворици су дали
накнадно по 1 литар рибљег сока. Попијени сок је код ове групе изазвао знатно
повећање дневне диурезе (до 1005 ml). Произилази да је организам сву попијену
течност искористио за одстрањивање материје које садржи сок. Код друга четири
испитаника (контролна група), дневна количина мокраће износила је само 608 ml, али,
да би је створио, ораганизам је потрошио додатних 358 ml течности из својих
унутрашњих резерви. Значи, попијени рибљи сок допринео је да се сачувају извесне
ендогене резерве воде, јер је знојење код свих испитаника остало на просечном нивоу.
Резултати експеримента, које је извршио С. Хантер, показали су да у одсуству слатке
воде рибљи сок може у некој мери да ублажи стање жеђи код људи који су у невољи на
мору, с тим да је потребно савладати почетно гађење због укуса.
57
Сваки чамац исплав за спашавање, према конвенцији треба да имају прибор за

риболов, али о улову рибе од стране бродоломаца не треба бити нарочито
оптимистичан због тога што је риболов слаб на површини топлих и хладних мора.
Стога, бродоломце је боље упутити на сакупљање кишнице и десалинизацију морске
воде за добијање питке воде.
За потребе преживљавања у оваквим условима треба знати да се од неких риба
може отровати. Тровање може настати убодом, уједом или конзумирањем меса, крви
или сока. Међу отровне рибе спадају 1) пауковине (Trachinidae), чији су представници :
морски паук, рањ и таранта, 2) штитоглавке и шкарпине (Triglidae), 3) голубанке
(Myliobatidae), 4) неке врсте сомова (Siluridae). Пауковине и шкарпине узрокују
тровање убодом, голубанке такође убодом али је код њих важан и механички ефекат јер
убодом могу пробости човека – после чега наступа смрт. Сомови су уопштено мање
отровни, али треба споменути да неке тропске врсте могу узроковати смрт. Страшни
болови који настају после убода паука доводе човека до лудила и избезумљености и у
нормалним околностима, а поготово је јак ефекат убода на исцрпљеног полуживог
бродоломца. Да не би дошло до оваквих нежељених последица потребно је познавати
ове врсте риба, а ако дође до убода тада треба знати пружити прву помоћ. Месо и
органи неких риба међу које спадају пакларе, раже, мурине, морски пси, као и сипе,
лигње и хоботнице садрже ихтиосаркотоксине који могу изазвати тешка тровања, са
грчевима, парализом, поремећајем вида и другим тешким поремећајима. Оваква
тровања се дешавју у тропским подручјима, и нису везана за рибљу врсту већ зависе од
исхране рибе. На Пацифику и топлим морима живи око 300 врста токсичних риба. У
Индијском и Тихом океану живи врло отровна врста шкарпине чији је отров
неуротоксичан и до смрти долази врло често, некад већ 1 сат након убода.
Бродоломцима се препоручује и хватање планктона (зоо и фитопланктона), који
имају исту осмотску концентрацију као и морска вода, посебно због значајног садржаја
витамина C. И ту реална оцена није оптимистичка.
Не треба сумњати у хранидбену вредност планктона, јер се то најбоље исказује у
расту северног и модрог кита који се хране искључиво планктоном и за кратко време
нарасту 20-25 метара, али да би се добило 750 g планктона треба процедити 7.500 m³
морске воде, а бродоломац изнад свега треба да чува снагу и издржљивост.
Такође, треба имати на уму да су неки облици планктона бичара отровни (нпр.
Gonyanlax Catanella који у човеку производи смртни отров).
58
Шкољке могу бити отровне као врста или пак по амбијенту у којем живе, односно
подлоге на којој су настањене. Позната је отровност дагње које расту на бакарним
жицама. Њихова отровност се може одразити у желудачно-цревним поремећајима,
алергији на кожи, тешким неуролошким знацима или у леталном завршетку.
Многобројни подсетници и упутства за поморце на морима и океанима
препоручују ноћу скупљање росе, и допуњавање залиха слатке воде скупљајући
кишницу ако се за то укаже прилика. Међутим, може се десити да киша не падне и по
три месеца. И тако киша, рибљи сок и роса су неки од извора на које тешко може да се
рачуна. У комплету сплава се налази одређена количина слатке воде у конзервама или
пластичним кесама, али и о њој се мора водити рачуна јер се у условима великих
врућина она врло лако квари и добија непријатан укус.
Последњих година, вода се складишти у конзерве од специјално обрађеног лима
од по 300-500 грама. Тако ускладиштена вода може да се сачува неколико месеци. Али
ни она није трајна, па је због тога потребно на сплавовима вршити замене након
предвиђеног рока. Проблем представља и то што се у сплавове не може укрцати већа
количина овако упаковане воде. Поново су и научници и поморци морали да се окрену
морској води. Ако већ несме да се пије таква каква јесте – онда би требало из ње
одстранити оно што је опасно: а то су соли. Неке врсте сплавова су опремљене и
оваквим уређајем – десалинизатором, за добијање питке воде.
Осим конвенционалног начина осигуравања најнужнијих количина питке воде за
случај бродолома, који се у већини случајева састоји у коришћењу одговарајућих
спремника за питку воду у чамцима за спашавање, могуће је у исте сврхе применити и
неке од познатих метода десалинизације за добијање питке воде од морске воде.
Могу се користити такви поступци десалинизације чија је примена могућа у врло
посебним и тешким условима несрећа на мору, тј. који се могу примењивати или на
чамцима за спашавање или чак индивидуално уз на одговарајући начин опремљене
појасеве за спашавање.
У ове сврхе се користе или могу користити поступци електродијализе, сунчеве
дестилације и таложења штетних састојака морске воде помоћу хемијских супстанци.
Поступак електродијализе
Код овог поступка електродијализе користе се ћелије од снопова мембрана
изграђених од тзв. јонских измењивача. Због тога, мембране пропуштају или само
анјоне или само катјоне. Сноп наизменично постављених катјонских и анјонских
мембрана поставља се у једносмерно електрично поље, а у просторе између мембрана
59
сипа се слана/морска вода. Услед тога, долази до кретања анјона и катјона растопљених
сољу морске воде, што резултира смањењем концентрације слане воде у једној од
половина укупног броја међупростора, а повећање концентрације слане воде у другој
половини од укупног броја међупростора. Код овог поступка троши се једносмерена
електрична енергија за кретање јона слане воде и механичка енергија за циркулацију
слане воде кроз електродијалитичку ћелију. Електрича енергија се добија ручним
покретањем генератора једносмерне струје, док се циркулација воде кроз ћелију изводи
ручним покретњем двеју пумпи. Овим постројењем се радом два до четири човека
може добити око три литара питке воде на сат.
Поступак сунчане дестилације
Код овог поступка користи се тзв. ефекат стакленика за биљке и физички процес
испаравања и кондензације (рошења) водене паре. Код малог сунчаног дестилатора
намењеног у те сврхе сунчеви зраци кроз транспарентну површину, у овом случају
израђену од танке пластичне фолије, греју слану воду на површини зацрњеног
колектора и ваздух унутар дестилатора има доста повишену температуру. Услед овог
загревања, долази до знатног испаравања водене паре. Максимално могући садржаји
влаге у ваздуху зависе од температуре ваздуха, па када топли и хладни ваздух дођу у
додир с хладнијом површином зида дестилатора долази до хлађења ваздуха и
кондензације водене паре на пластичним зидовима дестилатора. Створени течни
кондензат се, затим, слива по зидовима и скупља на дну дестилатора.
За време сунчаних дана могуће је добити на дан око четири литара дестиловане воде на
метру квадратном површине колектора. Због савитљивих пластичних зидова
склопљени дестилатор заузима врло мало простора.
Поступак таложења штетних састојака морске воде помоћу хемикалија
Основни принцип примене свих од више данас познатих поступака таложења уз
помоћ хемикалија је да се у облику нетопивих талога одстране у довољној мери из
морске воде Clˉ - јон, Mg²+ јон, и SO4 ²ˉ, који сви у концентрацијама какве су у морској
води делују штетно на човечји организам уколико се морска вода користи за пиће.
Створени нетопиви талози се врло једноставно одстрањују од жељеног производа
одливањем или филтрирањем кроз неку тканину.
Пакетићима хемикалија у импрегнираној амбалажи може се опремити и појасеве

за спашавање тако, да се могу користити и за индивидуалне потребе за питком водом и
60
у најгорим условима по бродоломце. Уколико су хемикалије у пакетићима добро

изоловане и заштићене од утицаја влаге и ваздуха могу се користити и након
дуготрајног складиштења. У амбалажи се налазе и пластичне врећице у којима је
могуће спровести потребне радње мешања, отапања хемикалија и седиментација
талога.
7.3. СИГНАЛИЗАЦИЈА И ВЕЗА

Да би се привукла пажња бродова који пролазе и летелица, у колективним
средствима за спашавање се у комплет опреме ставља довољан број сигналних
средстава за ту намену: сигналне ракете, средства за прављење дима, за прављење
лажне ватре, средство за бојење мора, сигнална светла и сигнално огледало. Сва ова
средства треба користити рационално и разумно, само онда када постоји реална шанса
да ће сигнал за помоћ бити примећен. Дању се то ради када се брод приближи на 2-3
миље. Ноћу се, у нормалним условима, сигналне ракете виде на удаљености до 10
миља.
Ракетне падобранске бакље се виде на удаљености од 20 до 25 миља, при доброј
видљивости ноћу, а ручне бакље до 5 миља. Ручне бакље делују и на дневном светлу,
јер праве велики дим. Наранџасти димни сигнали намењени су дневној употреби те је
њихова видљивост ограничена сходно ветру и стању мора. Тешко је рећи хоће ли бити
видљиви и на око 2 миље удаљености при доброј видљивости. Они су међутим
нарочито корисни када се употребљавају авиони и хеликоптери за претрагу, будући да
су они видљиви са висине, из ваздуха.
Потребно је опрезно руковати са пиротехничким средствима. Руковалац треба да
је значајно удаљен од осталих у средству за спашавање. Бакље и димове треба држати и
бацати у заветрини. Угашене ручне бакље и ракетне кутије треба бацати у море.
Сигнали (ракете) са звездама немају тако јако деловање као падобранске ракете због
краћег трајања изгарања звезда.
Ручно бачене ракете теже ка вртњи у ветар тако да ако је потребна највећа висина
при јаком ветру ракета се мора усмерити с ветром.
Ако се посумња на застој у деловању пиротехничких средстава причекати
најмање 10 секунди у положају паљења пре него што бацимо сигнал у море.
При употреби свих ових средстава треба водити рачуна да се не прогори или
оштети оплата сплава.
61
Ако у опреми сплава постоји радио станица, треба водити рачуна да до ње не

допре морска вода, јер ће со која се таложи на контакте врло брзо онемогућити њен
даљи рад.
Сигнал за помоћ упућује се авионима употребом специјалног флуоресцентног
праха који се пакује у платнене кесице. Оваква кесица се на конопу, на коме је везана,
спушта у море. Прах који се брзо раствара у води, образује на површини мора
упадљиву зелену-флуоресцентну површину која се јасно види са висине од 3000-4000
метара, и запажа се пре него сплав или чамац. Када је море мирно, мрља остаје видљива
2-3 сата, а у лошим временским условима она траје свега 15-20 минута,
Веома је ефикасно сигнално огледало. Одбљесак сунца са огледала запажа се на
даљини од 10-15 километара.
Славови и чамци за спашавање према најновијој конвенцији о заштити људских
живота на мору, морају бити опремљени аутоматским уређајима са самосталним
напајањем (SART), који ће најмање 20 минута слати сигнале који ће на бродским
радарима давати сигнал у облику низа тачкица усмерених од слава или чамца према
бродском радару. Овакве уређаје треба посебно пазити да се не оштете и обезбедити
исправно функционисање.
7.4. УСЛОВИ КОЈИ УТИЧУ НА ПРЕЖИВЉАВАЊЕ
Температура воде
Бродоломници ризикују хипотермију (губитак телесне температуре) ако се нађу у
води чија је температура испод 25°C. У том случају потребно је да што краће време
проведете у води и уколико нема пловила за спашавање у близини, да кретање кроз
воду сведете на минимум (плутате). Користите HELP положај (енг. Heat Escape
Lessening Posture), а то је да држите лактове близу груди и ухватите се за оковратник
вашег прслука за спашавање и истовремено прекрстите ноге. Ако се више људи налазе
у води, препоручљиво је да се они групишу у круг лицем окретнутим према
унутрашњости круга. То је тзв. ''Huddle'' положај који ће поред тога што ће вас држати
заједно, омогућити спасилачким екипама да вас лакше пронађу.
У тешким временским условима веома је отежано одржавати ова два положаја. У

том случају преживели би, по могућности, требали да се држе леђима окренути ветру и
таласима да би заштитили лице од удара ветра и таласа. Алтернативни положај
62
поменутог ''Huddle'' је тзв. ''Crocodile'' или ''Chain''(ланац) положај, где се преживели

ухвате један за другог у правој линији , да би сви били окренути у истом правцу.
Прслук за спашавање са штитником за лице пружа још бољу заштиту. Не
конзумирајте никада алкохолна пића пре уласка у сплав/чамац. Тиме се ремети
механизам за контролу телесне температуре, што ће додатно довести до већег губитка
телесне температуре.
Количина одеће
Ако обучете додатну изолациону одећу, можете повећати време преживљавања.
То су вунени џемпери и дебеле панталоне као и непромочиво одело (кишна кабаница).
Екстремитети и глава се најбрже хладе. Због тога је, уколико је могуће, пожељно
заштити главу капом, руке рукавицама и стопала дебелим чарапама. Нове врсте
сплавова за спашавање опремљени су и са неколико одела за топлотну заштиту
(Thermal Protective Aid). То су непромоћива одела или вреће које су предвиђене да се
обуку преко одеће ради додатне изолације.
Физичка издржљивост
Старији људи, деца, болесне и повређене особе су положни хипотермији.
Количина телесних масноћа
Гојазни људи су боље заштићени од хладноће зато што имају додатни слој
изолације. Наравно, ово мора бити у пропорцији са физичким здрављем.
Ефекат ветра
Учешће ветра у преживаљавању такође може бити врло значајно. Ветар делује на
морску површину, односно на бродоломника својом снагом (ударом), али и топлотом;
може бити различите пријатности и смера; у сваком конкретном случају носи одређене
карактеристике, за људе у мору чешће неповољне него повољне. Ветар појачава
испаравање коже, што значи изазива повећану потрошњу енергије која се троши на
испаравање; а то се манифестује у смањењу топлоте тела.
Ударна снага ветра је непосреднија опасност за утопљеника; ветар својом
силином потискује човека у мору са морске површине према дну, односно отежава му
одржавање на површини. Учинак ветра у том смислу зависи од угла под којим удара на
морску површину.
Снага удара се одређује емпиријски формулом:
P=0,12v² где је P - притисак ветра у kg/m²; a v - брзина ветра у m/s.
63
Нема сумње да је на бродоломника неповољан и ветар који дува упоредо са

морском површином; делује на човека у мору, као и на сваки предмет тако да га
потискује од места удеса и заноси. Испитивањем је установљено да при брзини ветра
од 8 m/s угао заношења износи око 10º у односу на прави смер дувања ветра, а при
брзини ветра од 13 m/s угао заношења је 20º. Према искуствима руских стручњака
највеће заношење је по слабом, сталном ветру и мору 1-2 по bf. Када сте у мокрој
одећи, велики проблем представља хладноћа услед ветра. Препоручљиво је се у том
случају што пре склоните под заштитни шатор на сплаву за спашавање и групишете се
један уз другог ради загревања. Ако се нађете на олупини која плута, чучните да бисте
смањили површину тела која је изложена ветру.
Ефекат таласа
Таласи утичу на утопљеника негативно, а нарочито кад делују заједно са ветром, и

кад су појачани струјањима. Утицај се манифестује на површини и у дубини.
Ветровни таласи представљају много већу опсаност од мртвог мора. Настају већ
при брзини ветра од 0,25 m/s. Кад снага ветра пређе 2 m/s и ако дуже траје (на већој
дужини и чистој површини) таласи брзо добијају у димензијама. С повећањем висине,
бар у почетном (обалском) делу талас постаје све више асметричан; оштри врхови се
преливају низ правац дувања ветра стварајући беле пенушаве кресте. Емпиријски је
утврђено да се бела пена јавља с ветром јачине од 6,5 m/s, односно 3-4 bf. Ако је при
том струја противног правца транслаторном напредовању таласа долази до лома таласа
у тренутку кад вредност струје достигне четвртину брзине напредујућег таласа. Зато у
уским пролазима где су струје јаке, а ветар супротног правца, често долази до веома
узбурканог и тешког мора.
За бродоломца је често фатална спрега ветра и таласа, уколико је без додатних

уређаја за дисање, односно уколико се налази на површини мора. Морска прашина која
настаје од беле пене, односно од кресте таласа, помешана са ваздухом доспева дисањем
у плућа. То узрокује брзу смрт.
Сматра се да крв апсорбује већи део воде који доспева у плућа. То доводи до
разређења крви, поремећаја хемијске равнотеже, повећања срчаног ритма и наглог пада
крвног притиска. Пошто је мождано ткиво најосетљивије на смањење кисеоника долази
до брзе смрти.
64
Морске струје
Морске струје су следећи велики непријатељ бродоломника. Оне га, зависно од
преостале снаге, носе од места несреће, али не само у хоризонталном већ и у косом и
вертикалном смислу, што значи да га могу однети и у дубину. Уколико тело
бродоломника представља препреку у струјању, јављају се вртложна кретања а тиме се
знатно повећава губитак топлотне енергије. У морским сужењима појачава се струјање
(слаби притисак), из чега се може закључити да бродоломник мора утрошити више
енергије на савладавање непожељног правца и јачине струје.
Дубинске струје веома отежавају спашавање бродоломника који су у могућности
да (уз помоћ уређаја) дишу и наставе са животним функцијама. Њихове позиције је
често тешко установити. То понекад има катастрофалне последице. Турска подморница
Dumplupinar која је након судара с површинским бродом потонула у Дарданелима 1953.
године није могла бити спашена због јаких приднених стуја које су онемогућиле
проналажење.
Прозирност и боја мора
Прозирност мора је фактор који делује само у оним случајевима када је потребно
спашавати људе који се налазе у морским дубинама. У начелу, уколико је море
прозирније, утолико је већи дубински дијапазон спашавања утопљеника.
Прозирност мора је зависна од интензитета осветњености морске површине, од
физичких својстава морске воде, стања морске површине и визуелних способности
осматрача. Најбоља је лети када је осветљеност најбоља, прилив река најмањи, а море
најмирније.
Познато је начело да ће се на површини мора лакше открити бродоломник који се по
свом коларитету знатније разликује од своје околине. То није случај само на површини
већ и у дубини мора. Поштујући ово начело бродоломци ће употребљавати средства ѕа
скретање пажње која се по боји, по светлосним ефектима, што више разликују од боје
мора.
7.5. ПРЕЖИВЉАВАЊЕ У ХЛАДНОМ МОРУ

Најнепосреднија, а тиме и највећа опасност за живот бродоломаца је хладна
морска вода. Када је "Титаник" потонуо, 1912. године, први спасилачки бродови стигли
су на место потонућа сат и педесет минута након несреће. Међутим од 1489 особа
колико нашло у мору, није спашена ни једна. Температура мора била је 0˚C.
65
Унесређени путници и чланови посаде су умрли од хладноће. Време преживљавања у

условима хладне воде дато је у таблици, а на графикону су приказане последице пада
температуре тела:
"Хладним морем" се сматра море чија је температура нижа од 30˚C. Колико ће поједина
особа опстати у хладном мору зависи од многих чињеница: од познавања технике
преживљавања, опреме за спасавање, одевености, физичких способности и највише од
жеље де се преживи. Људском телу изложеном хладноћи прети смањење телесне
температуре - хипотермија, испод 35˚C.
Најважније је имати веру у себе и у властиту способност да ћете преживети. Има
невероватних примера преживљавања на температури испод 0˚C по неколико дана.
Познавање ситуација у којима се можемо наћи помоћи ће нам да се у одређеним
тренуцима понашамо прибрано и рутински, па тиме смањимо могућност несретних
случајева са трагичним последицама.
Између температуре крви и метаболизма постоји директна зависност. Губитак
топлоте крви за 1°C изазива смањење функција метаболизма за 20%. Вода скоро 27
пута јаче проводи топлоту од ваздуха. Највећи губитак топлоте је преко коже лица (50-
70%) и коже екстремитета. Губитак топлоте из организма који се налази у води је за око
150 пута већи него на ваздуху при истој температури.
Овај однос се још више повећава када се тело креће, када особа плива или ако око
њега струји хладна вода.
Гојазне особе знатно боље подносе ниске температуре воде од мршавих.
Приликом мировања тело загрева танак слој воде непосредно уз кожу, који делује
као изолатор, па је тада процес хлађења организма нешто спорији.
Великим бројем експеримената установљено је да пливање изазива бржи пад
температуре организма него мировање.
Сви бродоломници упућују се да се опусте-плутају (по могућности прихваћени за
неки плутајући предмет) и пусте да их вода носи уколико је обала далеко.
Да би се тело заштитило од последица губитка топлоте потребно је урадити следеће:
• обући што више топле одеће, заштитити главу, врат, руке и ноге,
• преко топле одеће обући заштитно одело, да би се смањила циркулација воде око
тела,
• попети се што пре на сплав или у чамац, заштитити се церадом и међусобно се
приљубити,
66
• уколико је особа у води, треба да плута уз што мањи губитак енергије, најбоље
повијених ногу и стиснутих лактова. Глава и врат треба да су изнад воде а стопала
и шаке обавезно покривени.
• ако се у сплав улази са мокром одећом потребно је све скинути и обући исцеђену
одећу и преко ње нешто суво.
Експерименти вршени на чамцима и спалавовима показали су да је кров на сплаву

од непроцењиве важности за заштиту од топлоте али и од хладноће.
Доказано је да температура у сплаву брзо расте без обзира што су бродоломци пре
тога били у хладној води.
Дана 27. октобра 1978. године совјетски рибарски брод-хладњача је спасао посаду
америчког авиона “Орион” после 11,5 сати боравка у сплавовима на теператури од -
10°C.
Многи научници сматрају да човек може да преживи у води температуре од 0 до
10°C око 20 до 40 минута. Ако им се иза тога не укаже адекватна медицинска помоћ,
жртве могу умрети у наредних 8 – 12 сати због поремећаја дисања и крвотока.
Последњих дана фебруара 1987. год. због квара авиона, руски пилот се нашао у
поларним водама Тихог океана. На температури од - 18°C у гуменом чамцу је провео 17
сати док га нису нашли рибари.
Фазе снижавања температуре
Процес снижавања температуре организма може се поделити на четири фазе, које
постепено прелазе из једне у другу.
У првој фази,организам реагује повећаном производњом топлоте, када је видна
само промена на кожи која добија изглед "гушчије" наборане суве коже, а пулс је у
почетку убрзан.
У другој фази долази до стварног охлађивања организма што доводи до
централизације крвотока уз пораст средњег артеријског пририска који доводи до
срчаних поремећаја. Пулс је све слабији јер је и количина крви која циркулише све
мања. Ово за последицу увек има појаву аритмије која падом температуре постаје све
израженија. И поред свих промена, организам се налази још увек у стању релативне
равнотеже и у сваком моменту може све функције учинити реверзибилним. Лице особе
која се налази у овој фази поприма карактеристичан изглед. Очи су упале, зенице
проширене а кожа лица изразито бледа са модрим уснама.
67
Трећа фаза настаје падом температуре на 32°C и не мора увек бити реверзибилна.
Ова најтежа оштећења се односе углавном на срце, које то најтеже подноси. Опоравак
је у неким случајевима забележен чак и при температурама организма од 24° C.
Топлинска равнотежа се губи, а у крви се појављују CО2 , млечна киселина и остали нус
продукти метаболизма. Због овога се појављују грчеви у екстремитетима који висе у
води (ноге) што умањује могућност одржавања на води и предузимања других радњи
ради одржања стабилитета.
Четврта фаза настаје даљим хлађењем организма испод 30°C. У овој фази витални
органи престају да раде и при температури организма од 28°C престају све њихове
функције. У зависности од индивидуалних карактеристика организма у овој фази, при
температури од 26°C до 28°C настаје смрт. Међутим и у овој фази може доћи до
опоравка ако се правовремено укажу одговарајуће мере оживљавања.
Остали случајеви: смрт падом у ледену воду може настати и тренутно услед шока
који може наступити после једног до три минута, или услед рефлектованог застоја рада
срца. Код постепеног охлађивања смрт настаје услед престанка виталних функција
организма, у првом реду кардиоваскуларног апарата.
Слика 7.1. Процес снижавања температуре по фазама

Табела 2. Деловање температуре воде на бродоломце (табела по Анрију-Anry)
Температура воде Губитак свести после Смрт
малаксалости
0 ºC до ¼ сата од ¼ до1/2 сата
10 ºC од ½ до 1 сата од 1 до 2 сата
15,5 ºC од 2 до 4 сата од 6 до 9 сати
68
21 ºC од 3 до 7 сати број сати непроцењен

26,5 ºC од 18 до 24 сати број сати непроцењен
Четири степена хипотермије:
Почетно утапање (првих 2-3минута), рекација ''Хладног шока''.

Изненедно утапање у хладној води, за оне који на то нису навикли, може изазвати
драматично повећање откуцаја срца, дисања и крвног притиска. Иако се све то смањује
после почетних неколико минута, познато је и неколико случајева смрти, посебно код
средовечних људи. Адекватна заштита одећа смањује ефекат хладног шока. Наравно,
одлука о таквом поступку ће зависити од фактора као што су временски услови и
близина спасилачких бродова.
Краткотрајно утапање (3-15 минута), симптоми: исцрпљеност и дављење.

Утврђено је да се чак и одлични пливачи брзо заморе када се нађу у хладној води.
Тешко је одржавати правилне замахе руку и ногу што узрокује појава убрзаног дисања,
која је једна од последица '' хладног шока''. Симптоми краткотрајног утапања су и
појава неконтролисаног кретања (''батргања'') која настаје због удисања морске воде.
Пошто је пливање у условима спашавања отежано, од пресудне важности је да се увек
навуче прслук за спашавање. Прслук причвршћен штитником за лице може обезбедити
добру заштиту дисајним органима од таласа, морске пене и ветра. Ово је посебно важно
ако је особа повређена или је без свести, јер се тада тело понаша као завлачно сидро т.ј.
окреће се лицем у ветар (приветрину).
Дуготрајно утапање (преко 30 минута), симптоми: ефекти прогресивног хлађења.

Нормална телесна температура човека износи 36,9˚C. Ако температура падне
испод 35°C, може се рећи да пацијент болује од хипотермије. Први знаци излагања
хладноћи су дрхтање и повећана утрнулост тела, посебно екстремитета. Почетак
хипотермије се огледа у повећаној успорености физичких и менталних реакција
праћено отежаним изговором и проблемима са видом. Пацијент такође може бити
раздражљив и понашати се ирационално. Може доћи до грча, мучнине и потенцијалне
летаргије. Касније ће дрхтавицу заменити стална мишићна укоченост и пацијент ће
69
коначно изгубити свест уз аритмично дисање и слабљење пулса. Пацијент може бити
веома блед, хладан на додир, зенице су му проширене и ослабљен му је Тендон
рефлекс. Смрт ће наступити као резултат престанка рада срца при телесној температури
од 24°C .
Дављење, општи колапс и секундарно дављење (само 20% преживљава овај степен).
7.6. МЕДИЦИНСКИ АСПЕКТИ ПРЕЖИВЉАВАЊА1

Све поморске школе и курсеви за поморце морају својим полазницима пружити
солидно знање из ургентне медицине и прве помоћи (вештачко дисање, заустављање
крварења, давање ињекција, завијање и имобилизација поломљеног екстремитета
требало би да се извршава са лакоћом).
7.6.1. ПРВА ПОМОЋ У КОЛЕКТИВНИМ СРЕДСТВИМА ЗА СПАШАВАЊЕ
Користите уже за тегљење на задњој страни прслука за спашавање да одвучете

повређену особу до сплава. Особе које се већ налазе у сплаву могу помоћи пливачима
тако што ће им добацити колут за спашавање, који се може наћи у близини једног улаза
у сплав. Пошто сте повређену особу довукли до улаза у сплав, окрените је на леђа и
користећи пловност прслука за спашавање извуците је на сплав. То може бити учињено
тако што ће две особе у сплаву да обухвате повређену особу испод пазуха и извуку је из
воде.
Особе у води могу да помогну тако што ће одржавати повређеног у усправном

положају и по потреби помоћи при убацивању повређеног у сплав.
За прежив љавање је од посебне важности правилан поступак са
повређенима у чамцима, на сплавовима или ако плутају. Основно је што мање их
покретати, да се ране не дирају рукама; ако их има, онда ране испирати неким
антисептичким раствором или морском водом. Ако су у телу бродоломца страни
предмети - не дирати их .
7.6.1.1. ДАВЉЕЊЕ
1
Обољења која се јављају у пловилима за спашавање (погледати Медицински водич за заповедника брода (The Ship Captain s‫ۥ‬
Medical Guide by HMSO)
70
1. Научите да пливате у случају да се нађете у води без прслука за спашавање.

Такође би било добро да научите како да заробите ваздух под одећом што може
пружити додатну подршку.
2. Носите прслук за спашавање и заштитну одећу. Хипотермија може брзо
онеспособити чак и одличног пливача а ту су и евентуалне повреде које су
задобијене за време напуштања брода који тоне. Особе које пливају у хладној
води брзо остану без даха и не могу да контролишу своје дисање. То може брзо
довести до изнемоглости, чак и код веома добрих пливача.
3. Уђите у средство за спашавање или се ухватите за плутајући предмет на који
наиђете.
4. Удаљите се од брода који тоне да бисте избегли опасност од заробљености док он
тоне.
Поступак у случају очигледног дављења
Ако је дисање престало, веома је важно да се одмах започне са надокнађивањем
изгубљеног ваздуха (Expired air resuscitation - EAR). Због тога обратите пажњу на део
под насловом ''Вештачко дисање'' у одељку ''Прва помоћ за повређене''. Иако пацијент
може да дише, дисајни процес може бити ометен због присуства малих количина воде у
плућима или због повреда плућа. Модре усне и опште црвенило коже су показатељи
недовољне прераде кисеоника. Ако је свестан, пацијент може кашљати и жалити се на
болове у плућима. У том случају потребно је да се пацијенту помогне путем дисања
уста на уста, у зависности од његовог стања. Ако је могуће, цео поступак би требао
ускладити са ритмиком дисања.
Важно је да се пацијент који је прогутао нешто воде охрабри да се искашље и да
дише дубоко када га извуку из воде. То ће му помоћи да ниво кисеоника у плућима
доведе на нормални ниво.
Пацијент са одређеном количином воде у плућима је у опасности да доживи
''секундарно дављење'', када се плућа полако пуне телесном течношћу као последице
штете изазване сланом водом. То може да се деси у периоду од 72 сата након спашавња
и сви такви пацијенти би требали бити хоспитализовани.
Сматра се да је у случајевима дављења, када постоје евидентни докази срчаног
удара, неопходно започети спољашну масажу срца, али само у случају ако смо сигурни
да је срце стало.
7.6.1.2. ТРЕТИРАЊЕ ХИПОТЕРМИЈЕ НА ПЛОВИЛИМА ЗА ПРЕЖИВЉАВАЊЕ
71
ВАЖНО: Жртвама хипотермије, може бити опасно давати масажу срца
По могућности, скинути мокру одећу и заменити је сувом. Утоплити пацијента са

додатним слојевима одеће и употребити прслуке за спашавање ради додатне изолације.
Глава би требала да буде добро покривена, зато што је то део тела који доста губи
телесну температуру. Ако имате ''ТPA'' одела, искористите их ради додатне изолације.
Пацијента можете додатно загрејати тако што ћете га загрлити, међутим немојте му
трљати удове, давати алкохолна пића или му дозволити да се помера. Све те акције
отежавају његов опоравак.
Посебна пажња је потребна код особа у полусвесном или несвесном стању.
Пружите им помоћ у вештачком дисању ако је потребно, обезбедите им слободан
дисајни пут. Тешки сличајеви хипотермије могу да изгледају беживотно - немојте
пребрзо одустајати од покушаја оживљавања.
Када нека особа проведе извесно време у хладној води, њен крвни притисак ће
бити доста смањен. То је због тога што се за време уроњења површински крвни судови
скупе ради одбране организма од губитка телесне температуре. Крв не може у
потпуности да се распореди кроз удове па се задржава у телу. Организам реагује тако
што ће вишак телесне температуре избавати повећаним уринирањем.
Као последица тога долази до пада крвног притиска. Извлачењем особе из воде,
нарочито ако се извлачи вертикално, може се проузроковати успоравање рада срца чак
за 30% и изазвати колапс па чак и смрт. Да би се спречио колапс, не смете дозволити
преживелима да се замарају више него што је потребно.
Идеално би било да се преживели убацују у сплав у хоризонталном положају.
После спашавања, повређене би требало држати у положају са благо уздигнутом
главом ради одржавања правилног дотока крви у мозак и срце. Када су преживели
коначно збринути на спасилачком броду, пацијенте у полусвесном и несвесном стању
би требало положити у хоризонтални положај тј. у положај за оживљавање са благо
подигнутим ногама. Од изузетне важности је обезбедити му дисајни пут, скинути му
вишак одеће, утоплити га помоћу ћебади и пустити га да се сам постепено загреје. Не
покушавајте да га загрејете трљањем или топлим напицима јер то може довести да се
површински крвни судови пребрзо рашире што може довести и до смрти.
Ако пацијент не дише, започните са процесом оживљавања (ЕАR – Expired Air
Resuscitation) надокнађивање изгубљеног ваздуха, тј. вештачко дисање и масажа срца.
72
Ако је то могуће, немојте пружати масажу срца пацијенту који болује од хипотермије,
јер његов пулс може бити слаб и тешко уочљив. Прерана масажа срца може убрзати
коморну фибрилацију и срчани удар.
Пацијенте који су у добром стању и свесни али им је хладно и дрхте, можемо
окупати топлом водом, али у седећем положају да се не би онесвестили. Све остале је
потребно пажљиво надгледати јер постоји могућност да поново неки од њих изгуби
свест.
7.6.1.3. ДЕХИДРАЦИЈА И ГЛАДОВАЊЕ

Човек без воде може издржати 7-10 дана, а без хране и до 30 дана. Очување
телесне течности је приоритет код преживљавања.
Већи губитак течности може бити изазван:
Повраћањем:
Узмите таблете против морске болести бар 2-8 сати раније, без обзира да ли
осећате мучнину или не. Не заборавите да из бродског медицинског ормарића узмете
таблете против морске болести пре напуштања брода. Уколико дејство наведених
таблета не помаже, немојте их даље конзумирати. Ставите главу између колена и
покушајте да се загрејете. Утврђено је да употреба кеса за повраћање зауставља
ланчану реакцију код осталих.
Повредама:
За санирање крварења, опекотина и сл. користите комплет прве помоћи који се
налази у сплаву/чамцу за спашавање.
Знојењем и отежаним дисањем:

У тропским климатским условима проветравајте сплав тако што ћете завлачно
сидро поставити на страну улаза у сплав. Такође је потребно издувати једну комору
како би се повећала могућност хлађења унутрашњости сплава. Квасите одећу и шатор
сплава како бисте што дуже одржали свежину. Останите у хладовини и немојте
покушавати да се расхладите пливањем јер се на тај начин непотребно троши енергија
и излаже опасности напада ајкула. Да бисте избегли претерано трошење течности кроз
знојење, потребно је мировање тј. избегаванње непотребног замарања.
Залихе воде:
Обезбеђено следовање воде је 1½ литара по особи у сплаву а 3 литара по особи у
чамцу. Препоручљиво је штедети ту воду, ако су други извори течности на
73
располагању. Користите разне начине за прикупљање воде (кишница, кондензација,

десалинизација). Такође се доста кондензоване воде може скупити са шатора сплава
сунђерима из комплета за случај опасности.
Режим поделе следовања намирница
1. Првих 24 сата следовање воде се не даје осим повређенима.
2. После тога, следује 1½ лите воде по особи дневно. Ову количину немојте
смањивати, осим ако сте дошли до последњих 1½ литара. Покушајте да ту
преосталу количину воде расподелите на два дана. Узимајте воду три пута дневно
и пре него што је прогутате, промућкајте је мало у устима.
3. Ловите и једите рибу, корњаче или морске птице само у случају ако имате залиху
воде од 1 литре на дан. То је због тога јер је варење масти и протеина изазива
појачано коришћење стомачних сокова што додатно убрзава дехидрацију
организма. Са друге стране, угљени хидрати помажу очување телесне течности.
Потребно је да пратите инструкције које се налазе уз следовање у пловилима за
спашавање. Препорука је да уколико је то могуће са брода понесете житарице,
шећер и бисквите.
Важно: У новије време, залихе воде се пакују у кесицама, пластичним боцама и

конзервама.
7.6.1.4. ПРВА ПОМОЋ У ХЛАДНИМ ВРЕМЕНСКИМ УСЛОВИМА

Смрзотине
Смрзотине се обично јављају на екстремитетима (прстима руку и ногу, ушима).
Тело се смрзне под утицајем хладног ветра. Симптоми су: кожа поприми белу боју и
јавља се осећај утрнулости и тврдоћа праћена болом. Најбољи начин да се заштитите од
од промрзлина је наношење заштитне одеће и умотавање у покриваче. Код великих
хладноћа смањите време страже и водите рачуна о здравственом стању преживелих.
Ради одржавања циркулације, правите гримасе на лицу, истежите руке и стопала.
Третман у пловилима за спашавање
74
Уклоните све предмете који могу да вас стежу (прстење, сатови). Не масирајте
промрзлине када се уоче знаци њиховог јављања. Загрејте их сопственим телом или
једним делом (шаком). Нежно осушите област смрзотине и покријте је сувом облогом.
Третман на спасилачком броду
Погођену област загревати топлом водом. Немојте користити сув извор топлоте.
Уколико је неопходно, пацијенту дати морфијум. Погођене делова тела подигните да
бисте смањили отицање и бол.
Смрзнута стопала
Као последица слабе циркулације крви, стопало отиче, постаје утрнуто а затим
безбојно (бело, бледо) и разједено је.
Третман на спасилачком сплаву/чамцу
Умотајте стопала у суве крпе и немојте их масирати. Подигните стопала да бисте
смањили ефекат жмараца код повраћаја циркулације.
Третман на спасилачком броду
Стопала би требало осушити нежно без трљања. Почните са антибиотском
терапијом ради спречавања инфекције. Када осушите стопала, поспите их пудером и
умотајте у суве облоге.
Обољење „стопало уроњено у воду“
До овог обољења долази нарочито у зимским или јесењим периодима па чак и у
тропским морима, а промене настају као последица дуготрајног уроњења стопала у
хладној морској води.
На погођеном (оболелом) делу почиње најпре да се јавља узнемиреност и тежина,
а онда бол, кожа ногу добија црвено-цијанидну боју, те настаје укоченост прстију.
Након 3-4 сата стање се погоршава, утрњеност и малаксалост се повећава, а такође
оток постаје већи ако нога виси. Те манифестације зависе од трајања уроњења и
температуре воде.
Ако се нога може брзо загрејати, сметње се повлаче; ако је уроњење трајало дуго,
настале промене су озбиљне, често непоправљиве, појављују се приштеви и тамне
некротичне мрље.
Прва помоћ код овог обољења захтева грејање мало по мало (никада не нагло)
оболелих места, сушење без трљања и никако чврсто стегнут завој. Топла и алкохолна
пића могу бити корисна.
7.6.1.5. ПРВА ПОМОЋ У ВРУЋИМ КЛИМАТСКИМ УСЛОВИМА
75
Опекотине од сунца
Избегавајте претерано излагање на сунцу тако што ћете остати под шатором
сплава. Покријте главу, врат и друге изложене делова тела. Препуручљиво је да се
постепено сунчате тј. веома опрезно излажете сунцу како бисте добили мало боје. На
тај начин ћете избећи да изгорите. Уколико се то и деси, охладите кожу тако што ћете
нежно прећи преко ње влажним сунђером.
Исцрпљеност од врућине
Изазива га губитак течности и минерала после обилног знојења. Симптоми:
главобоља, исцрпљеност, мучнина, грчеви и могућ губитак свести после наглог
покрета. Пацијентово лице је бледо, хладно и лепљиво. Дисање може постати убрзано а
пулс брз и слаб. Телесна температура остаје нормална а може чак и да падне.
Ова болест се може избећи поштујући правила ''поступка у врућим климатским
условима''. Што више одмарања и одржавања свеже атмосфере у пловилима за
преживљавање.
Третман
Хладите пацијента и надокнађујте му изгубљену течност давањем додатног
следовања воде, уколико је то могуће.
Топлотни удар
До топлотног удара може доћи у условима веома високе температуре у атмосфери

када тело више не може да контролише своју темературу знојењем.
Може се десити изненадно. Пацијент осећа главобољу, вртоглавицу и осећај врелине.
Када дође у стање узнемирености пацијент може изненада изгубити свест.
Особа под топлотним ударом има температуру 40°C и више, зајапурена је, кожа
јој је сува јер не може да се зноји. Пулс је јак, дисање убрзано и гласно.
Третман
Смањити температуру што је могуће брже. Третман започети одмах јер је то стање
опасно по живот. У пловилима за преживљавање се то постиже скидањем одеће,
квашењем и расхлађивањем ваздуха око њега. Овај поступак се спроводи све док се
телесна температура не врати у нормалу и пацијент почне да се зноји. На спасилачком
броду се наставља са третманом уз надокнађивање изгубљене течности и соли.
7.6.1.6. ПРВА ПОМОЋ КОД ОСТАЛИХ КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ОБОЉАЊА ПРИ

ПРЕЖИВЉАВАЊУ
76
Задржавање мокраће
Веома је важно да се превазиђе тзв. ментална блокада пре него што се производња
урина смањи услед уношења течности у организам према режиму следовања на сплаву.
Пре него што напустите брод, препорука је да се напијете воде и покушате да мокрите
у првих неколико сати проведених на спасилачком средству. Задржавање урина није
здраво. После извесног времена проведеног на сплаву за преживљавање урин постаје
таман и има прљаву боју, што је нормално и нема места забринутости.
Опстипација (затвор)
То је нормална појава због смањења количине уноса хране у организам. Не
препоручује се никакав третман, а средства за прочишћавање организма не могу
шкодити.
Чиреви од слане воде
Они су последица натапања коже морском водом. Немојте их цедити. Очистите
чиреве и покријте са сувим облогама. Одржавајте погођену област што је могуће више
сувом да би се избегло иритирање коже.
Сува уста и испуцале усне
Сувоћа у устима може се спречити жвакањем гуме за жвакање, а у недостатку
може послужити и дугме. Испуцале усне мазати вазелином или неком кремом за лице,
мехури проузроковани морском водом не смеју се отварати, а ако пукну покрити их
стерилном газом или најбоље, вазелин-газом.
Отечене ноге
Ово је честа појава и последица је дуготрајног седења. Оток ће се повући без
неког посебног третмана после спашавања.
Прва помоћ код тровања бродоломника морским организмима
Пружање прве помоћи код убода отровних риба састоји се у давању средстава
против болова, термичкој обради ране, односно потребно је уронити погођен део тела у
врућу воду око 30 – 90 минута (већина ових отрова је термолабилна, односно,
неутралише се под деловањем виших температура), дају се ињекције антихистаминика,
кортикостероиди, а може користити и исисавање ране и повезивање гуменим цревом
или другом повеском. Обавезно је дати ињекцију против тетануса и антибиотик
(Pencilin).
77
7.7 ПСИХИЧКА ИЗДРЖЉИВОСТ БРОДОЛОМАЦА

Најважније је имати веру у себе и у властиту способност да ћете преживети.
Уз недостатак воде, хране и неповољне топлотне услова који су основни у
преживљавању бродоломаца треба истакнути и психичку издржљивост. Акутни
делиријум је стање у које западају многи бродоломци. То је стање слично колапсу, које
се огледа у потпуној безвољности и апатичности, у слому свих људских емоција. И
овде као и у другим приликама кад је организам у опасности учествује не само тело
него и психа. Она је толико потресена да се сматра да рана смрт бродоломаца није
узрокована физичком исцрпљеношћу, глађу или жеђом него управо морално-
психичким сломом. Статистика заиста показује да претежан број бродоломаца умире
прва три дана после бродолома.
Због тога се истиче огромна важност у чувању присебности духа и спречавању
панике. Можда нигде другде као код бродолома није применљивија изрека: „ У нади је
спас“.
Због свега овога се у свим приручницима за преживљавање на сплавовима истиче
да је од непроцењиве важности спречавање апатије и панике и стално одржање
присебног и ведрог духа, расположења и наде у спас.
Капетан Ерик Бишоп био у праву када је тврдио да “неконтролисани страх може
од прекаљеног атлете да направи јадној слабића и мекушца, али и обрнуто: ако нема
сличног страха, чак и кржљавац који једва дише може да се претвори у хероја
захваљујући својој моралној чврстини”.
Али како то доказати неверницима? Како им доказати да човек може да се бори са
океаном и свим мукама чак и када нема довољно воде и хране?
Млади француски лекар Ален Бамбер је пажљиво проучавао многе поморске
несреће и смрти настале у њима. Више пута је закључио да људе убија безвољност и
збуњеност, не убија их опасност већ страх од опасности.
Године 1952. одлучио је да у малом гуменом чамцу “Јеретик” крене са Канарских
острва на запад, према обали Америке. Провео је 65 дана и ноћи сам на океану. Патио
је од усамљености и болести, хранио се сировом рибом уловљеном на удицу. Утољивао
је жеђ соком исцеђеним из рибљег меса и кишницом и 23. децембра 1952. године се
искрцао на острво Барбадос. Ослабио је 25 килограма, био је исцрпљен, на ножним
прстима није имао нокте, али је издржао.
78
Тада је изјавио: ”Жрве великих бродолома, погинули пре времена, сада знам: није
вас убило ни море, ни глад, ни жеђ. Клатећи се на таласима уз жалосне крике галебова
умирали сте од страха”.
Три године касније чудак од човека и уједно врстан доктор Ханес Линдеман
такође је показао да људски организам не познаје границе издржљивости. Он је у
смешно скромном пловном средству - издубљеном деблу, препловио из Европе до
Америке и натраг. Њега би се требао сетити сваки бродоломац, свако ко мисли да би га
могла издати снага.
7.8. ОБУКА ПОСАДЕ

Агонија бродоломника који не знају да пливају траје врло кратко, док се агонија
оних који су у пливању само приучени нешто продужава али и они доживе исту
судбину. Утапање а не ретко и смрт могу настати и приликом самог скока у море. Није
редак број особа који су смрт доживели зато што су приликом скока са брода оштетили
унутрашње органе, грудни кош или повредили кичму. Неправилино постављен прслук
или појас за спасавање такође могу приликом скока са велике висине да повреде вратне
пршљенове или пригњече потиљак.
За обуку посаде потребно је да она схвати суштину мера које су потребне да се
брод напусти дисциплиновано, да појединац буде опремљен индивидуалним
средствима спашавања, да се побрине пружити помоћ онима који су у опасности, да
помогне немоћнима и да се смести на колективна средства за спашавање.
Суштина овакве обуке уствари је техничко-морално васпитање посаде у
спашавању.
Обука треба да садржи:
1) темељну обуку у пливању за почетнике, обука у пливању у условима спашавања и
обуку у пливању у условима узбурканог мора и када је на морској површини
пламен (нарочито важи за посаду танкера),
2) појединости које треба извршити у случају несреће на броду,
3) начин како напустити брод и упознавање са опасностима које угрожавају живот у
фази спашавања,
4) обука у употреби индивидуалних средстава за спашавање,
5) обука у начину укрцавања у сплав или чамац и коришћење расположиве опреме,
79
6) прва помоћ са знањем оживљавања путем вештачког дисања, методом „уста на

уста“, и „уста на нос“ и како се пружа вештачко дисање у свакој прилици, у вои, у
чамцу, на сплаву, као и знање употребе лекова садржаних у кутији „прве помоћи“;
7) неопходно знање о начинима преживљавања на мору у различитим условима и
различитим подручјима на земљи.
Већ је речено да се обука на броду мора изводити у одређеним терминима, а тема

вежбе и време одржавања се уписују у бродски дневник.
Светска здравствена организација је сажела у шест тачака главне препоруке за оне
који су присиљени да напусте брод на отвореном мору.
1. Ако немате командне функције, слушајте наређења. Дисциплина и високи морал
вреде вреде више од свега у овим случајевима.
2. Ако имате лекове против морске болести, умите их.
3. Заштите се против хладноће која је ваш главни непријатељ; појас за спасавање
држаће вас на површини макар и ако сте и потпуно одевени.
4. У тропској клими не излажите се сунцу, избегавајте сунце колико можете и
одржавајте одећу мокром да спречите или смањите знојење.
5. Не пијте уопште прва 24 часа, затим рационализујте залихе питке воде тако да
можете пити свега 5dcl на дан, те да што пре и ово смањујете на дневну дозу од
свега 1dcl на дан.
6. Не пијте морску воду и не мешајте је са питком водом кад је ове мало. Можете
користити морску воду за влажење усана, али само ако сте сигурни да
располажете снагом воље да је не пијете. Не пијте никад мокраћу.
8. СПАШАВАЊЕ ПОМОЋУ ХЕЛИКОПТЕРА
Спашавање особа из чамаца или сплава изузетно је сложена и опасна операција.

Многи људски животи су беспотребно изгубљени због журбе и нестрпљења у тренутку
кад су спасиоци били близу. Опасност је знатно већа у лошијим временским условима,
нарочито на ниским температурама јер тада су особе у чамцу знатно слабије физичке
кондиције него у нормалним условима. Посебно је значајно успостављање
комуникације између чамаца или сплава и спасиоца. Треба известити спасиоце о
следећем :
• броју особа у чамцу или сплаву,
80
• броју жена, деце и старијих особа,

• броју повређених и врсти повреде,
• физичкој спреми људи у чамцу или сплаву,
• броју дана проведених у чамцу или сплаву,
• имену и луци припадности брода коме је чамац или сплав припадао.
Слика 8.1. Спасилачки хеликоптер у акцији

Авион има већи радијус деловања, првенствено служи трагању и откривању и
достављање пловне опреме ( сплав, пловна радио станица, вода, храна, лекови ).
У близини обале најчешће се користе хеликоптери због изузетних маневарских

особина и због могућност задржавања изнад одређеног места. Хеликоптер има
ограничен домет од 50 до 300 NM и то база-брод-база али му је предност што директно
утиче на акцију спашавања користећи своју опрему ( носила, мрежу, кошару, сидро).
Спашавање се спроводи тако да се хеликоптер налази на некој мањој висини изнад
чамаца или сплавова и са одговарајућом опремом подиже људе у хеликоптер. На
већини хеликоптера дизалица и врата за прихват особа смештена су на десној страни па
са те стране се и спушта челик чело.
Уколико је чамац опремљен бродским или ванбродским мотором, мотор се несме
о
гасити, већ се чамац поставити у курс 30 лево од смера ветра тако да би се чамац
кретао минималном брзином.
У сплаву треба седети правилно по ивици сплава. Димним сигналом, крпом или
слично, пилоту треба показивати смер ветра.
Хеликоптер спушта челик чело дужине 15m које се не привезује за чамац. За
подизање особа користи се спасилачка омча. Особа која се подиже омчу ставља преко
81
леђа и испод пазуха. Приликом подизања, руке морају бити чврсто уз тело да особа не
би испала из омче. За повређене особе користе се спасилачке мреже, кошаре и столице.
Око места спуштања хеликоптера треба припремити средства за гашење пожара и
уклонити све покретне делове опреме брода. Место се означи са кругом и словом Н.
Спашавање хеликоптером мора бити кординирано са свим учесницима
спашавања. Комуникација између заповедника чамца и техничара у хеликоптеру који
изводи операцију спашавања, мора бити стална.
9. ПОСТУПЦИ ТРАГАЊА И СПАШАВАЊА И ОПСТАНКА НА МОРУ
9.1 КАТЕГОРИЈА НЕЗГОДА

Подела незгода:
Обалне незгоде
Океанске незгоде
SOLAS ковенција предвиђа у свом правили тачка 10. обавезу да се људи у невољи
спашавају и налазе, а предвиђа три случаја када заповедник брода не мора да пружи
помоћ.
Та три случаја оправданог неспашавања су:

1. Ако би био угрожен сопствени брод
2. Уколико дозна да помоћ није више потребна
3. Уколико дозна да је неки други брод одабран да врши спашавање
Заповедник разлоге за неспашавање мора унети у бродски дневник, казна за
избегавање спашавању јесте од 2 до 3 године.
9.2 КОРДИНАЦИЈА ПОСТУПАКА ТРАГАЊА И СПАШАВАЊА
Ако се на месту незгоде на мору нађу више бродова онда се одређује један од тих
бродова који води акцију спашавања и тај се назива координатор површинског трагања.
Он мора имати добре могућности комуницирања на сигурносним фреквенцијама.
Координатор површинског трагања треба да истакне одређени сигнал дању по
међународном сигналном кодексу - МСК заставу Ф или Р, а ноћу истиће одређени
светлосни сигнал за који се бродови договоре да ће координатор носити.
82
9.3. ПОСТУПАК БРОДА У НЕВОЉИ
Порука брода који се налази у невољи се шаље на било којој фреквенцији

опасности, један од начина је путем радио плутаче EPIRB.
Порука о несрећи на мору треба да садржи :
• индентификацију брода,
• позицију,
• врсту незгоде,
• врсту затражене помоћи и
• сваку другу информацију која може олакшати трагање, нпр. курс и брзина брода
ако плови, податке о броју особа које напуштају брод или о врсти терета ако је реч
о опасном терету.
Препоручљиво је послати што више кратких порука, када помоћ више није
потребна поруку о несрећи треба поништити.
9.4. ПОСТУПАК БРОДА КОЈИ ПРУЖА ПОМОЋ
Када је брод примио поруку о несрећи он мора да потврди пријем поруке и да ту

поруку пренесе даље. Броду у невољи треба дати податке о индентитету брода који је
потврдио пријем, позицију и предвиђено време доласка на место несреће.
Када се брод упућује на место несреће треба укључити радар да стално ради,
стално слушати сигурносну фреквенцију и када се приближи месту несреће да појача
визуелно осматрање. Током доласка на место несреће треба извршити припреме на
броду и то: растеже се коноп од прамца до крме са леве и десне стране брода у висини
водене линије ( да се чамац може ухватити за брод ), са обе стране по могућности
припремити платформу за изморене и повређене људе, да ако брод има сплав који може
да послужи као пристаниште, да се припреми мрежа са обе стране брода, прва помоћ,
амбуланта и слично.
9.5. ПЛАНИРАЊЕ И РУКОВОЂЕЊЕ СПАШАВАЊЕМ
83
Координатор површинског трагања има обавезу да унапред планира начин како ће

се извршити трагање, да планира шеме трагања и да у зависности од времена утврди
начин трагања. Ако то није у могућности да утврди пре доласка на место несреће онда
то мора урадити по доласку на место несреће.
Приликом одређивања позиције спашавања треба водити рачуна о очекиваним
заношењем од почетне позиције на којој је утврђен настанак несреће.
Када координатор одреди тај податак онда се повлачи радијус од 10 NM и уцрта
се једна кружница, повлачењем по њој тангенте и добија се квадрат који представља
основно подручје претраживања.
Након пријема информације о несрећи, центар за координацију трагања и
спашавања на чијем се подручју објекат налази, започиње трагање. Ако постоји сумња
у опасност, трагање се може започети и ако није примљена порука о несрећи. У такве
околности убрајамо кашњење путничких бродова који одржавају редовне линије и
слично.
У тако насталим околностима центар за координацију утврђује степене опасности,

а они могу бити :
• степен несигурности, утврђује се када постоји сумња у сигурност брода или
другог пловног објекта и особа на њима јер је брод закаснио на одредиште или
није послао извештај о позицији,
• степен приправности, након утврђивања степена несигурности центар за
координацију успоставља веза са бродом, ако то није могуће проглашава се
степен приправности и
• степен погибељи, прогласиће се ако је примљена сигурна информација да је брод
или особе у озбиљној и непосредној опасности и да им је потребна помоћ.
9.6. ПОЧЕТАК ТРАГАЊА
Успех операције спашавања у многоме зависи од брзине планирања те операције и

начину извршења. Потребно је да се узму у обзир све информације, стим у вези да сви
бродови који буду стигли на место несреће, одмах се укључују у трагање по шеми
координатора површинског трагања. Ноћу се користе сва могућа средства за
осветљавање ( рефлектори, разна светла итд ). Када један брод врши трагање онда се
84
трагање започиње од добијене позиције несреће, онда наставља да плови од позиције

несреће 4 миље и мења курс десно, након тога плови још 4 миље па онда поново курс
мења у десну страну и плови 8 миља и тако поново 8 миља.
Када претрагу врши више бродова онда то раде у секторима или по паралелним
стазама, или у кординацији са авионом или хеликоптером.
9.7. ЗАВРШЕТАК ТРАГАЊА
Трагање може бити успешно и неуспешно. Успешно трагање значи да су људи

пронађени и координатор треба да одлучи на који ће начин да им помогне, у том
случају брод може користити и своја властита средства за спашавање. Ако је брод у
ватри онда му се прилази са стране приветрине. Брод који је притекао у помоћ
маневрише на начин да направи заветрину чамца који се спушта у море, при томе се
мора водити рачуна да се не приближи сувише броду у несрећи ако му прети пожар или
експлозија. Брод који је притекао у помоћ унесрећене смешта на брод и пружа им сву
могућу помоћ. Координатор је тај који има обавезу да одреди најпогоднији брод за
помоћ, а најприкладнији брод је онај који је са најмањим надграђем, или брод који има
свог доктора и слично.
Након завршетка спашавања обавештава се центар на копну, који је руководио
спашавањем, и дају се подаци: име брода који је угрожен, име посаде која је спашена и
имена бродова који су вршили спашавање, и на крају се даје обавештење да ли
напуштени објекат представља навигацијску опасност.
Код неуспешног трагања, координатор пре него што објави ову вест мора да
исцрпи све могућности који ће довести до успешног трагања. MERSAR приручник
раздаваја два случаја трагања и то дуж обале и на отвореном мору. Дуж обале одлуку о
завршетку треба тражити од центра на копну, а ако се ради о отвореном мору од
координатора површинског трагања. Након објаве о неуспешном завршетку трагања,
треба обавестити бродове који су учестовали у трагању да могу наставити својим
путем, као и обавестити све остале бродове који пролазе кроз одређено подручје да
појачају осматрачку службу.
9.8. КОМУНИКАЦИЈА ИЗМЕЂУ АВИОНА И БРОДОВА
85
Авион и бродови користе већ поменута средства везе (сигурносне фреквенције),

EPIRB плутаче(може се и ручно активирати), визуелни сигнали (предвиђени по МСК),
сигнали опасности ( ракете, ручне ракете, паљењем ватром заставице, пуцањем
ватреног оружја). Авион може да наводе друге бродове на место несреће на начин да
пресеца курс брода испред прамца, маше крилима, повећава и смањује гас и упути се у
курсу у којем би брод требао да плови до места несреће, брод му одговара тиме што
подиже пламенац на јарболу или ноћу сигнал Т (морзеом). Истовремно или непосредно
након откривања циља авион извештава кооридантора трагања о затеченом стању ради
усмеравања других спасилачких јединица према циљу. Када се авион удаљава положај
пронађеног циља означава са димном сигналом, светлом, обојеним ознакама или
радиоознакама. Када помоћ брода више није потребна авион пресеца броду курс по
крми.
9.9. ОПРЕМА И СРЕДСТВА ЗА ПРЕЖИВЉАВАЊА
Потребно је понекад на место несреће допремити одређена средства авионом.

Постоје разне врсте опреме која се разврстава у 4 групе и пакују се у водонепропусне
пластичне контејнере разних боја:
• лекови и остала медицинска опрема – црвеном бојом,
• храна и вода – плава боја,
• заштитна одећа, чебад, покривачи, водонепропусна одела - жута боја и
• средства за паљење ватре, осветљавање, секире, компаси итд - црна боја
Комбинација ових боја означава различите садржаје.
86

Glava I

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Glava I

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Поступци у случају опасности на броду

Основне сигурности на броду

ПОСТУПЦИ У СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТИ НА БРОДУ

ОСНОВНЕ СИГУРНОСТИ НА БРОДУ

( FAMILIARIZATION TRAINING & BASIC TRAINING)

државама да се користе приручници што их је израдила Међународна поморска

Најважнија конвенција IMO-а која се односи на сигурност пловидбе је увођење

Знак "SAFETY FIRST" ( прво сигурност ) је видно истакнут на свим поморским

Сви чланови посаде (и путници) обавезни су да поштују правила и процедуру

2.1. СИГУРНОСНИ ОБИЛАЗАК ( SAFETY TOUR)

• Локације места окупљања (the location of Muster station),

• Поступак стартовања пумпе за случај опасности (procedure how to start Emergency

• Руковање средствима за спашавање,

2.2.СИГНАЛИ У СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТИ

* обично поред кревета или са унутрешње стране врата

2.3. ЗБОРНО МЕСТО ( MUSTER STATION)

На путничким бродовима сваки члан посаде, приликом укрцаја, добије

Слика 2.1. Muster station

2.4. ЛИСТА ОКУПЉАЊА И ЗАДУЖЕЊА - MUSTER LIST

Слика 2.2. Посада на Muster station спремна за укрцај у чамац за спашавање

Слика 2.3. Међународне ознаке на броду

прецизира положај места окупљања на броду, основни поступци у случају опасности и

2.5. CONTINGENCY PLAN (ПЛАН НЕПРЕДВИЂЕНИХ ОКОЛНОСТИ)

CONTINGENCY PLAN је водич кроз све непредвидиве ситуације које могу да се

• напуштање брода (Abandon ship),

2.6. ВЕЖБЕ (DRILLS)

Сви написани задаци по Muster list-и су важни, и треба их прихватити са крајњом

2.7. ЛИЧНО ПРЕЖИВЉАВАЊЕ (PERSONAL SURVIVAL TECHNIQUE)

Сваки члан посаде обавезан је да поштује правила и процедуру сигурности на

2.7.1. СИГУРНОСНИ ПЛАН (SAFETY PLAN)

Након упознавања са местом окупљања и обавезама у случају узбуне, обавеза је

Слика 2.4. Safety plan

Сликa 2.5. Место окупљања Слика 2.6 .Идентификационе картице

2.7.2. ПУТ ЗА НУЖДУ (ESCAPING ROUTE )

Знаци за обележавање пута у невољи морају физички бити постављени тако да се

2.8. МЕЂУНАРОДНЕ ОЗНАКЕ ( INTERNATIONAL SIMBOLS )

Међународне ознаке (SIMBOLS) за одређене уређаје су унифициране.

Слика 2.7. Међународне ознаке

3. ОПРЕМА ЗА СПАШАВАЊЕ И ПРЕЖИВЉАВАЊЕ

Средства за спашавање су основни елементи сигурности људи у случајевима

Опрему за спашавање и преживљавање делимо на:

1. Личну опрему (Personal Life –saving appliances),

3.1. ЛИЧНА ОПРЕМА ЗА СПАШАВАЊЕ И ПРЕЖИВЉАВАЊЕ (PERSONAL LIFE –

Слика 3.1. Прслуци за спашавање (Life jacket)

Слика 3.2. Прслуци за спашавање

Слика 3.3. Колутови за спашавање

Слика 3.4. Комплетан колут са светлосним сигналом (light signals)

Термичка помагала (Thermal Protective Aids), су термичке вреће или термичка

Слика 3.5. Термичка помагала (Thermal Protective Aids)

Хидротермичка одела (anti – exposure, immersion suits) се деле на :

Слика 3.6. Хидротермичка одела

По конструкцији хидротермичка одела деле се:

Слика 3.7. Хидротермичка одела

3.2. ПЛОВИЛА ЗА СПАШАВАЊЕ И ПРЕЖИВЉАВАЊЕ

3.2.1. ЧАМЦИ ЗА СПАШАВАЊЕ (LIFE BOATS)

Слика 3.8. Чамац за спашавање

Чамци за спашавање (life boats) су обавезни део стандардне опреме за спашавање

Слика 3.9. чамац за спашавање смештен на сохи (LIFE BOATS)

Чамци за спашавање (life boats) могу бити :

• Отворени (Open lifeboat),

Слика 3.10. Разне врсте чамаца за спашавање (Life boats)

Слика 3.11. Опрема чамца за спасавање

• три отварача за конзерве,