ВОДНИ САОБРАЋАЈ

 Водни саобраћај је врста саобраћаја која

се одвија на воденим површинама. То је
најјефтинији вид саобраћаја, који
омогућава пренос велике количине робе,
неупоредиво веће него у осталим видовима
транспорта
 Водни саобраћај се дели на:
 Речни саобраћај (на рекама)
 Каналски саобраћај (на каналима)
 Језерски саобраћај (на језерима)
 Поморски саобраћај (на морима и
океанима)

 Бродски (водни) транспорт је један од

најстаријих облика транспорта са
следећим карактеристикама:
 Предности и недостаци водног саобраћаја
 обезбеђује најјефтинији превоз при малим
брзинама,
 погодан је за врло масовне превозе јер се тада
смањују јединични трошкови превоза,
 мали су трошкови успостављања саобраћаја и
не зависе од дужине пловног пута(своде се на
изградњу лука и пристаништа,
 погодан је за примену механизације и
контејнера,
 при повољним временским приликама водни
саобраћај је и безбедан.
 Недостаци:
 водни саобраћај је спор,
 ограничен је на природне пловне,
путеве(море,река,језера) и скупе вештачке
канале,
 клима и временске прилике знатно утичу на
одвијање водног саобраћаја(лед, магла, олује),
 водни саобраћај није прави транспорт од
врата до врата већ се најчешће мора
комбиновати са железничким и друмским
саобраћајем,
 скупи су превози малих количина на мала
растојања-
 ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ
ПОМОРСКОГ ПРАВА1/2
 Поморско право представља скуп правних
одредаба којима су регулисани одређени
односи физичких и правних лица у вези са
пловидбом на мору и поморством уопште.
Овако широка дефиниција поморског права
пре свега би се односила на режим пловидбе
и превоза робе и путника бродом, али и на
велики број других послова као што су:
уговор о тегљењу, уговор о поморском
осигурању,.
 Најшири појам поморског права подразумева
регулисање односас који настају у вези са
пловидбеним незгодама и интервенцијама
које се могу догодити на мору као што су:
судар бродова, посебна и заједничка
хаварија. Поморско право садржи и одредбе
о статусу бродова, субјектима у поморском
праву. Поморско право припада целини
саобраћајног права. Поморско право се
налази у саобраћајном праву заједно са још
три гране или подгране- ваздухопловним,
друмским и железничким правом
 Поморско право се по пророди својих
института и садржине одредаба битно
разликује од осталих дисциплина
саобраћајног права. Основу његове
особености треба тражити у два битна
елемента предмета регулисања ове гране а
то су: саобраћајном путу на коме се одвија
поморска пловидба и саобраћајном
средству којим се та пловидба астварује.
Друга специфичност поморског права тиче
се ширине његових института и
разноврсности његових одредаба.
 Каже се да је поморско право изразито
аутономно право чиме се алудира на
његову самосталност, заокруженост и
релативно слободан развој. Још један
епитет који се приписује поморском праву
указује на његов универзални карактер.
Овога пута није реч о његовој ширини и
великом значају већ о јединствености или
сличности института и одредаба поморског
права у различитим земљама света. У
упоредном поморском праву се говори о
традиционализму ове гране права.
 Термин традиционализам указује на спорост
еволуције поморског права, његову недовољну
променљивост, па чак и конзерватизам.
Поморско право је познато и као сложена грана
права. Реч је о унутрашњој структури ове гране,
о правној природи појединих делова поморског
права, које поред своје аутономности није могло
да избегне утицај других грана права изван
саобраћајног права. Овде се мисли на поморско
право као сложену целину и мешавину
унутрашњег и међународног, облигационог,
административног и других грана права
ИЗВОРИ ПОМОРСКОГ ПРАВА 2/2

А могу бити материјални и формални.

Материјални извори су воља владајуће
класе у једном одређеном друштву, а
формални извори представљају
специфичност поморског права.
 1)Закони и други позитивни прописи се налазе
на челу листе извора поморског права којима
нацинални законодавци регулишу
одређенедруштвене односе у поморству.
Упередно поморско право познаје неколико
категорија држава које истим или сличним
законским критеријумима уређују своје
поморско право. У том регулисању то нису
увек самостални поморски закони, већ
најчешће трговачки закони или законици.
Поред трговачких закона, међу изворима
поморског права налазе се и закони јавног или
административног права
 2)Обичаји и лучке узансе- поморско право
је садржински веома везано за обичајно
право. Обичаји о којима је овде реч могу
бити локалног, општег и међународног
карактера, зависно од тога да ли се њихова
примена односи на једно место, ширу
теритирију или међународну заједницу.
Захваљујући обичајима и појединим лукама
данас је могућа техника пословања без које
се модерно поморство не може замислити.
 Одпоморских обичаја треба разликовати
поморске узансе, познатије као лучке
узансе. Овакви извори права представљају
кодификиване и објављене обичаје, у овом
случају обичаје који важе у одређеној луци.
Наше поморско право је користило лучке
узансе у свом послератном развоју које је
објавила главна државна арбитража.
 3)Конвенције и други међународни
акти- међународне конвенције које се
јављају као извори поморског права
веома су бројне и спадају у ред
најприхваћенијих међународних
конвенција уопште. Уз конвенцију
поморског права треба поменути и
конвенције права мора која су засебна
дисциплина или саставни део
међународно јавног права, али су
њихови извори од непосредног утицаја
на коришћење мора
 Категорији међународних извора треба
додати и друге међународне акте као што
су тзв. међународни извори аутономног
карактера донети од стране међународних
организација или удружења. У категорији
организација које се ad hoc баве
проблемима поморског права треба
поменути Светско удружење за
међународно право. У другу категорију
међународних тела долазе организације
које се специјално баве питањима
припрема и унификације међународних
одредаба поморског права.
.Ту се налазе неслужбене и службене
међународне организације. Пре свега реч је
о Међународном поморском одбору,
Међународна балтичка конференција,... У
оквиру службених организација треба
поменути Конференцију УН за трговину и
развој.
 4)
Судска пракса и правна теорија су
предмет спора и дилеме да ли имају
третман формалних извора права. Статус
формалних извора поморског права не
може бити споран за судску праксу у
земљама англо- саксонског права. Систем
Common law управо се и разликује од
европског и других значајнијих система
права по томе што његове судске одлуке
делују као преценденти и битно
условљавају обавезну примену и даље
стварање права.
 Што се тиче правне науке међу изворима
поморског права неспорно је да наука не
може имати ту улогу, али може бити
интерактивни извор и давати свој допринос
развоју ове гране права. Наука у поморском
праву својим тумачењем и стваралачком
критиком помаже судску праксу и посредно
утиче на усавршавање свих извора права
 ПОМОРСКА ОРГАНИЗАЦИЈА
 žСпецијална установа Уједињених нација-
Међународна поморска организација
основана 1948.године у Женеви.
 žОво је међудржава - међувладина поморска
савјетодавна организација за питања
поморства. Сједиште ове организације је у
Лондону и задатак јој је првенствено
припрема и доношење међународних
прописа из области сигурности пловидбе и
економских односа у поморству.
 žМеђународна поморска организација дала
је велики допринос: у ревизији
Међународне конвенције о заштити
људских живота на мору (СОЛАС): у
доношењу конвенција о загађивању мора,
о одговорности у случају превоза опасних
ствари, о поморском превозу путника и
пртљага (Атинска конвенција из 1976.
год.) и др.
 žОргани ове организације су:
Скупштина,Савјет,Одбор за поморску
сигурност,Одбор за техничку
сарадњу,Правни одбор и
Секретаријат.1978 год, организација је
имала 104. државе- чланице.
 žНевладине међународне поморске
организације, тзв.конвенције,нпр.
Балтичка поморска конвенција су
организације бродара.
 žБродари су развојем линијске пловидбе
почели закључивати међусобне
споразуме-конференције с циљем да
отклоне узајамну конкуренцију у
односу на возарске цијене, односно да
заузму ставове о свим кључним
питањима која се тичу одређених
превозних линија (данас конференције
бродара контролишу готово све
међународне путеве).
 žКонференције утврђују обавезне
тарифе,заједничке редове пловидбе,
стандардне типске уговоре и др. Главни
задатак конференције је заштита
тржишта њених чланова, тј. Борба
против твз. аутсајдера-бродара који
плове на линијама чланова
Конференције. Органи конференције су:
скупштина,извршни
одбор,секретаријат,одбори комисије и
уреди.
 ПОЈАМ И ВРСТЕ УГОВОРА У ВОДНОМ САОБРАЋАЈУ

 žСагласност изјављених воља је неопходан

услов за закључивање уговора, али то не
мора бити довољно. Преговори су
припрема за стварање уговора. То су све
радње које претходе постизању
сагласности воља. Уговор је закључен
оног часа када понудилац прими изјаву
понуђеног да прихвати понуду.
 žВрстеуговора:
 ØУговор о пловидбеном послу
 ØУговор о закупу брода
 У уговоре о пловидбеном послу спадају:
 -уговори о превозу путника морем или
унутрашњим водама
 -уговор о превозу ствари морем или
унутрашњим водама
 -уговор о тегљењу,односно потискивањем морем
или унутрашњим водама
 -уговор који се односи на друге пловидбене воде
 žНазивза бродски уговор о превозу ствари морем
је Charter Party
 žЗакључивање уговора о превозу ствари врши се
на формулару или закључници која садржи
потребне елементе уговра: име или назив
бродара и наручиоца,име брода,врсту и
количину робе,место(луку) укрцавања и
искрцавања,време укрцавања и
искрцавања,висину превознине потпис странака
и др.
 žУговор о превозу свари је двострани правни
посао кога закључује наручилац превоза и брода.
 žУговор о превозу путника, бродар се обавезује
наручиоцу превоза да ће бродом из једног места
у друго превести једног или више путника, а
наручилац превоза се обавезује да ће за то
платити одређену превознину.
 žПод уговором о тегљењу у поморском праву
подразумева се уговор на основу кога се бродар
тегљача,обавезује да својим бродом тегли или
потискује други брод или објекат до одређеног
места или за одређено време, или за извођење
одређеног задатка, а бродар тегљеног брода
обавезује се да плати тегљарину.
 БРОДОВИ И БРОДСКЕ ИСПРАВЕ
 Бродје поморкси брод и брод унутрашње
пловидбе,осим ратног брода(који је под
командом официра,војске и чија је посада
војна). Поморски брод је брод регистрован
за пловидбу морем, чија баждарска дужина
износи 12м, а регистарска запремина
најмање 15БРТ(бродска тонажа).
 Брод унутрашње пловидбе је брод
регистрован за пловидбу на унутрашњим
водама,чија дужина трупа износи најмање
15м, а ширина трупа најмање 3м или чија је
највећа истиснина најмање 15 тона,као и
тегљач и потискивач,без обзира на њихову
дужину,ширину и истиснину.
 Истиснина или депласман означава масу
 потпуно опремљеног и укрцаног брода
 (с теретом или путницима с пртљагом), до
равнине највишег допуштеног газа.
изражава се у тонама.
 Способност брода за пловидбу утврђује се
вршењем техничког наџора од стране
овлаштеног правног лица. Технички наџор
брода обухвата:
 -одобравање техничке документације на
основу које се брод гради или преправља
(укључујући и материјале,машине,уређаје и
опрему);
 -надзор над градњом и преправком брода;
 преглед постојећих бродова,укључујући и
надзор над извођењем поправки и
обнављањем делова брода
 Прегледи постојећих бродова могу бити
основни, редовни,контролни и
ванредни.
 Брод може да превози само онолико
путника колико је на основу техничких
правила утврђено да брод испуњава
прописане услове (својства брода,
расположиве површине,уређаји,опрема
и хигијенски услови).
 Терет на броду мора бити крцан у границам
дозвољеног оптерећења брода и да буде
сложен, распоређен и обезбеђен тако, да у
свим условима које се могу појавити у
пловидби, не може угрозити безбедност
брода,људи и животне средине
 Баждарење поморског брода врши се ради
утврђивања бруто и нето регистарске
тонаже брода,односно бруто и нето тонеже
 Бродске исправе:
 Које бродови морају да имају служе као доказ
о идентитету,способности за пловидбу и
осталим својствима брода. У бродске књиге
уносе се подаци о важнијим догађајима на
броду и обављеним радњама на броду. Воде
се на српском језику,а на захтев бродара и на
једном од језика предвиђених међународном
конвенцијом.Бродске исправе и књиге морају
се водити уредно налазити на броду и
показати на захтев надлежне капетаније,
савезног министарства унутрашњих послова
и дипломатских и конзукарних представника
 а.Бродске исправе и књиге бродова унутрашње
пловидбе:
 1.Бродско сведочанство
 2.Сведочанство о баждарењу
 3.Привремено сведочанство о способности брода
 4.Привремено сведочанство о способности брода за
превоз путника
 5.Бродски дневник
 6.Здравствени дневник
 7.Привремени пловидбени лист
 8. Попис посаде
 9.Сведочанство о примени прописаних мера и
норматива заштите на раду
 10. Књига прегледа и надзора
 Б.Бродарске исправе и књиге поморских
бродаова:
 1.Уписни лист
 2.Привремени пловидбени лист
 3.Попис посаде
 4.Сведочанство о сигурности путничког брода
 5.Сведочанство о сигурности конструкције
теретног брода
 6.Међународно сведочанство о теретној линији
 7.Сведочанство о способности брода за
пловидбу
 8.Сведочанство о баждарењу и међународно
сведочанство о баждарењу
 9.Регистар теретног уређаја
 10.Исправе-књиге да брод испуњава
услове да превози расути,хлађени или
опасни терет
 11.Сведочанство о примени прописаних
мера и норматива заштите на раду
 12.Књиге прегледа и надзора
 13.Бродски дневник
 14.Дневник машине
 15.Здравствени дневник
 16.Књига терета
 ЛУКЕ И ПРИСТАНИШТА
 Лука односно пристаниште је водени и са водом
непосредно повезани копнени простор са
изграђеним и неизграђеним обалама,
лукобранима, уређајима, постројењима и
другим објектима намењеним за пристајање,
сидрење, укрцавање и искрцавање путника и
робе, производњу, ускладиштавање и остала
манипулисања робом, производњу,
оплемењивање и дораду робе и остале
привредне делатности које су са овим
делатностима у међусобној економској,
саобраћајној или технолошкој вези
 Свелуке и пристаништа могу се поделити
на две основне групе: трговачке и ратне. У
Закону о пморској и унутрашњој
пловидби посебно су нормирани
случајеви који се односе на боравак у
луци или пристаништу страних бродова,
затим страних нуклеарних бродова и
страних бродова који превозе више од
2000 тона уља.
 Страни брод је дужан да приликом доласка у
луку преда надлежном органу за безбедност
пловидбе у луци одређена документа као
што су: изјава о доласку брода, попис
посаде брода, списак путника. Страни брод
без обзира на врсту и сврху боравка у луци
има право да без навођења посебних разлога
напусти луку
 Јединоограничење у смислу забране
одласка брода из луке постојаће у
случајевима када то захтевају
санитарни разлози, када нису
задовољени прописи о сигурности
брода, или када забрану доноси
надлежни орган управе због извршеног
прекршаја.
 . Страни нуклеарни брод дужан је да
затражи посебну дозволу за упловљавање у
луку и да достави оверен препис
документације о сигурности нуклеарног
постројења Савезном комитету за саобраћај
и везе ради оцењивања да ли тај брод може
да проузрокује нуклеарну штету. Страни
брод који превози више од 2000 тона уља
може улазити у домаће луке једино у
случају да поседује уверење о осигурању за
штету проузроковану загађивањем уља
 Законнормира и одговорност власника
брода за штету коју брод нанесе
оперативним обалама, лукобранима,
лучким и другим објектима у луци или на
мору. Власник брода се може у сваком
случају ослободити ове одговорности, или
дела одговорности, ако докаже да је штета
проузрокована искључивом или
делимичном кривицом корисника луке или
пристаништа, односно ако докаже да је
проузрокована самим стањем обале,
лукобрана, уређаја и постројења.
 ПРЕВОЗ СТВАРИ
 ПРЕВОЗ СТВАРИ од луке укрцаја до луке
искрцаја представља трећу значајну фазу у
извршењу уговора о превозу на мору и у
унутрашњим водама. Реч је о основној
обавези бродара из бродарског и возарског
уговора. Та обавеза није самостална и не
може се остварити без претходних радњи
бродара- припрема брода и пријем робе на
укрцај, нити може бити себи сврха без
логичног наставка- предаје робе примаоцу.
 Обавезе бродара да робу превезе из једне
лује у другу указује на његову прву дужност
да се у току превоза придржава уговореног
пута. У случајевима када превозни пут није
детаљно одређен, бродар има обавезу да
изабере најповољнију варијанту која ће му
омогућити да најбрже и најбезбедније стигне
у луку одредишта. Обавеза превоза робе
бродом садржи у себи забрану скретања са
уговореног пута
 Постојеклаузуле које дозвољавају извесну
могућност девијације (одступање од путање
или правца), ако је неопходно да брод
допуни гориво или мазиво, затим у случају
деловања више силе (скретање је дозвољено
у случају избијања рата или временских
непогода), и посебан разлог за скретање
постоји онда када брод по налогу
заповеднока брода учествује у спасавању
људи или имовине на мору.
 Чување робе појављује се као дужност
бродара у оквиру његове осносне
обавезе да терет превезе из једне луке у
другу. Чување робе, када је већ
смештена у брод, представља бригу и
старање о њој како би у одредишну
луку стигла неоштећена. Таква дужност
подразумева стални надзор терета.
Бродар, односно његов заповедник
брода одговоран је за тзв. комерцијално
руковање робом.
 . Робасе увек не искрцава у једној луци
одредишта, већ и у успутним лукама,
што налаже посебну пажњу код
одвајања, премеравања и самог
искрцавања појединих делова укупне
количине. Бродар се стављањем на
располагање наручиоцу простора на
броду обавезао да извршава накнадне
налоге наручиоца. Наше право је
прописало да се налози могу давати
само у границама уговора и према
намени брода.
 Бродарможе одбити налог наручиоца, ако
би извршење налога излагало брод и
посаду опасности. Теорија послова робног
промета познаје обавезне и факултативне
налоге које поверилац издаје дужнику.
Обавезне инструкције наручиоца бродару
би представљале наредбе о промени или
манипулисању робе које би овај морао да
изврши. Факултативне инструкције
представљају обична упутства које
наручилац шаље бродару верујући да му
тиме помаже да сам пронађе најбоља
решења.
 Бродар је дужан да у току путовања сноси
све редовне и ванредне трошкове. Редовни
трошкови су издаци који су предвиђени
уговором или се знају на основу
поморских обичаја. Ванредни трошкови
су они који су непредвидиви у тренутку
закључења уговора, а по својој природи су
такви да их бродар мора имати у виду
када уговара возарину.
 ОДГОВОРНОСТ У ПРЕВОЗУ
ПИТНИКА И СТВАРИ
 žБродар одговара на штетуу настала због смрти
или телесне повреде путника,као и за
оштећење,мањак или губитак пртљага ако је
штета настала за време превоза,као и за
закашњење у предају пртљага,ако се штета и
закашњење може приписати кривици бродара
или лицима која су за њега радила.
 žЛице које тражи накнаду штете мора да докаже
да је штета настала у току превоза(укључујући
укрцавање и искрцавање),као и висину штете.
 žБродарсе може ослободити
одговорности ако докаже да су смрт или
телесна повреда путника или штета на
пртљагу у целини или делимично
проузроковани кривицом путника или
његовим понашањем које се не може
сматрати нормалним.
 žЗа штету која је на терету на броду проу
зрокована пожаром бродар одговара сам
о ако се докаже да је пожар скривио лич
ном радњом
 žБродар не одговара ни за ону штету на
терету за коју докаже да је настала због
више силе, ратних догађаја, поморске
незгоде.
 žБродар не одговара за штету насталу зб
ог оштећења, мањка или губитка терета
ако је крцатељ неисправно назначио вр
сту или вредност терета, знајући да је н
азначење неисправно.
 ДОКУМЕНТАЦИЈА У ВОДНОМ
САОБРАЋАЈУ
 žТеретница- после извршеног укрцавања,
бродар је дужан да крцатељу, на његов захтев
изда теретницу.
 У превозу у унутрашњој пловидби издаје се
један примерак теретнице а у поморској
пловидби бродар је дужан да изда крцатељу на
његов захтев више примерака
теретнице,назначујући на сваком примерку
број издатих теретница
 žТеретница садржи:
 1.Фирму (назив и седиште),име и
пребивалиште бродара и крцатеља
 2.Податке о идентитету брода
 3.Фирму односно име и презиме примаоца
 4.Луку односно пристаниште
 5.Количину терета који се превози
 6.Врсту терета и ознаке које се на њему налазе
 7.Одредбе о возарини
 8.Место и дан укрцаја терета и издавања
теретнице
 žТоварнилист- се издаје у једном
примерку који потписују бродари и
крцатељ.

 žТоварни лист прати робу и предаје се

примаоцу.
 žТоварни лист је доказ да је закључен
уговор о превозу и да је терет примљен
на превоз у стању каквом је у њему
наведено.
 žТоварнилист садржи:
 Место и дан његовог издавања
 Место и дан преузимања терета
 Фирму (назив), односно име и адресу
бродара и крцатеља
 Предвиђено место искрцавања
 Фирму (назив), односно име и адресу
примаоца
 Опис терета.