SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA SAOBRAAJNO PRAVO

TEMA UNUTRANJI IZVORI SAOBRAAJNOG PRAVA

STUDENTI: Dejan Gojkovi 160/10 Dejan Oklij 161/10

MENTORI: Dr Dragan Jovanovi, van.prof. Mr Brankica Popovi, dipl.prav.

Vladimir Niki 213/10

NOVEMBAR, 2011.

SADRAJ

SADRAJ ................................................................................................................... - 1 I Uvod ........................................................................................................................ - 2 II Unutranji (nacionalni) izvori saobraajnog prava ................................................ - 3 III Najznaajniji unutranji izvori saobraajnog prava .............................................. - 4 1. Ustav Bosne i Hercegovine ................................................................................. - 4 2. Zakoni ................................................................................................................. - 5 3. Podzakonski akti ................................................................................................. - 6 4. Lokalni propisi .................................................................................................... - 6 5. Opti akti ............................................................................................................. - 6 6. Obiaji ................................................................................................................. - 6 IV Meunarodni izvori saobraajnog prava .............................................................. - 7 V Zakljuak ................................................................................................................ - 9 VI Literatura............................................................................................................. - 10 -

-1-

I Uvod
1

Kao i sve pravne grane i saobraajno pravo ima svoje izvore. Pod izvorima

podrazumjevamo one opte pravne akte koje sadre pravne norme saobraajnog prava. Neki autori smatraju da su i pojedinani pravni akti izvori prava iako tu nema trajnosti-ponavljanja jer se norma odnosi samo na jdena sluaj. U krajnjoj liniji svaka drava svojim pozitivnim pravom odreuje izvore prava i oni se mogu razlikovati. I pored mogucih razlika u veini drava dominiraju sledei izvori prava: zakoni, meunarodne konvencije, uredbe, pravilnici, sporazumi, opti uslovi rada prevoznika, obiaji, pravna nauka, opti interni akti itd. Izvori prava djele se na vise naina, a najee na: materijalne i formalne, direktne i indirektne, unutranje(nacionalne) i meunarodne. Nas najvie zanima podjela na unutranje i medjunarodne izvore ali predhodno treba da se ukratko osvrnemo i na ostale podjele. Materijalne izvore cini ono iz cega pravo proizilazi, cime je u krajnjoj liniji odredjeno i uslovnjeno. To su, prije svega, drutveni uslovi, proizvodne snage i odnosi, odnosno materijalna osnova drutva. Formalni izvori prava su oblici u kojima se pravo javlja (opti pravni akti) . Oni su prakticno pojavni oblici materijalnih izvora prava. Direktni izvori su oni izvori koji se odnose na saobraaj. Indirektni izvori su oni koji se primjenjuju samo onda ukoliko nema direktnih izvora. Oni imaju dopunski karakter.

Propisi u oblasti saobraaja dr Dragan Jovanovi, dr Milan Ini; Fakultet tehnikih

nauka, Novi Sad, 2009. str. 46. -2-

II Unutranji (nacionalni) izvori saobraajnog prava

2

Zbog brojih specificosti svaka grana saobraaja uglavnom je ureena posebnim

propisima. Ove specifinosti odreuju sadrinu normi i ond njih zavisi u kojoj mjeri ce postojati posebni propisi za pojedine grane saobraaja. Za odvijanje saobraaja u svakoj grani saobraaja koristi se razliita infrastruktura, prostor, put (vazduni, vodni put, zeljeznika pruga, put), prevozna sredstva su razliite konstrukcije, pogona i nacina kretanje, razvoj pojedinih grana saobraaja tekao je razlicito, a slino je u pogledu organizacije prevoza i poslovnih poslova. Svaka od ovih specifinosti odnosno razlika zahtjeva razliite norme u pogledu izgradnje i odrvanaja saobraajne infrastrukture, prevoznih sredstava, strunosti saobraajnog osoblja, lica koja organizuju prevoz, vrse kontrolu itd. Zbog svega ovoga na drumski saobraaj tesko je , na primer, primjeniti pravne institute pomorskog ili vazdunog prava. Drumskom saobraajnom pravu najblie je eljezniko pravo. Nije bez znaaja ni injenica sto je eljezniko pravo nastalo prije drumskog prava. Meutim, i tu postoje odreene razlike. eljeznica predstavlja jedinstven sistem, to omoguava jedinstvenu tehnologiju rada, jedinstvenu politiku i organizaciju prevoza. Prevozna sredstva u eljeznikom saobraaju kreu se strogo fiksiranim putem-povrinom, sto zahtjeva veliki stepen usklaenosti kretanja transportnih sredstava. Drumski saobraaj ne zahtjeva takvu usklaenost kretanja saobraajnih sredstava nego se na put moe ukljuiti svako, u svako doba, anonimno, bez posebne dozvole. Kod ugovora o prevozu u drumskom saobraaju nema formlalnosti kao kod eljeznice. Ovi ugovori blii su naelima graanskog nego eljeznikog prava. Poto se sve navedene i druge speificnosti drugaije manifestuju u pojedinim granama saobraaja to su neophodna u razliita pravna rjeenja. Ne samo da je teko pravne institute jedne grane primjeniti na drugu granu saobraaja, nego se sa vremenom i razvojem saobraaja mjenjaju norme i izvori prava u okviru iste grane saobraaja. Na primjer, do pojave motornih vozila prevoz u drumskom saobraaju mogao se regulisati u okviru graanskog prava, a posle toga norme graanskog prava nisu vie odgovarale ovim potrebama, nego se ovaj prevoz morao regulisati posebnim, samostalnim propisima.

Propisi u oblasti saobraaja dr Dragan Jovanovi, dr Milan Ini; Fakultet tehnikih

nauka, Novi Sad, 2009. str. 46.-47. -3-

III Najznaajniji unutranji izvori saobraajnog prava 1. Ustav Bosne i Hercegovine

3

Ustv je njvii opti prvni kt u sistemu optih prvnih kt jedne drve, koji

ureuje njbitnije odnose u drvi, pre sveg smu drvnu orgnizciju i ovlenj drvnih orgn, ko i slobode i prv grn. Nziv se jo i osnovni zkon. Ustav je posredno i neposredno izvor saobraajnog prava. Neposredno je izvor ovog prava kada subjekti saobraajnog prava svoje akte zasnivaju neposredno na ustavu. Ustav Bosne i Hercegovine odreuje nadlenost teritorijalnih jedinica da svojim propisima ureuju pojedina pitanja iz oblasti saobraaja.
4

PREAMBULA USTAVA BiH:

Oslanjajui se na potovanje ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti, Posveeni miru, pravdi, toleranciji i pomirenju, Ubijeeni da demokratski organi vlasti i pravine procedure najbolje stvaraju miroljubive odnose unutar pluralistikog drutva, U elji da podstaknu opte blagostanje i ekonomski razvoj kroz zatitu privatnog vlasnitva I unapreenje trine privrede, Voeni ciljevima i naelima Povelje Ujedinjenih naroda, Opredijeljeni za suverenitet, teritorijalni integritet i politiku nezavisnost Bosne i Hercegovine u skladu sa meunarodnim pravom, Odluni da osiguraju puno potovanje meunarodnog humanitarnog prava, Inspirisani Univerzalnom Deklaracijom o ljudskim pravima, Meunarodnim paktovima ograanskim i politikim pravima, odnosno o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, I Deklaracijom o pravima lica koja pripadaju nacionalnim ili etnikim, vjerskim i jezikim manjinama, kao i drugim instrumentima ljudskih prava, Podsjeajui se na Osnovna naela usaglaena u enevi 8. 9. 1995. godine i u Njujorku 26.9.1995. godine, Bonjaci, Hrvati i Srbi, kao konstitutivni narodi (u zajednici s ostalima), i graani Bosne i Hercegovine ovim utvruju Ustav Bosne i Hercegovine

3 4

http://sr.wikipedia.org/wiki/Ustav Ustav Bosne i Hercegovine. Sarajevo. OHR, Office of the High Representative

-4-

2. Zakoni Zkon u prvnom smislu je i set normi i princip koje uspostvlj vlst i svojim monopolom sile grntuje njihovo ispunjenje. Smtr se d je Hmurbi prvi uspostvio norme i principe uprvljnj drvom, Hmurbijev zkonik. Poznti istorijski zkoni su jo i rimski zkon, Dunov zkon, itd. Zakoni su najvaniji izvori saobraajnog prava. Svi znaajniji pravni odnosi u saobraaju regulisani su republikim zakonima. Najvaniji zakoni iz oblasti drumskog saobraajnog prava su: Zakon o pravozu u meunarodnom drumskom saobraaju; Zakon o obligacionim odnosima; Zakon o bezbjednosti saobraaja na putevima; Zakon o putevima; Zakon o preozu u drumskom saobraaju; Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju; Zakon o prevozu opasnih materija Primjer zakona: ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA PUTEVIMA II OSNOVNA NAELA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA NA PUTEVIMA lan 3. Svaki uesnik u saobraaju duan je da se ponaa na nain kojim nee ometati, ugroziti ili povrediti druge uesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponaanjem drugih uesnika u saobraaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost. Licu koje nije sposobno ili je ogranieno sposobno za bezbedno uee u saobraaju, odnosno licu koje se nalazi u situaciji u kojoj mu je potrebna pomo, uesnik u saobraaju je duan da prui pomo, osim ako time sebe izlae opasnosti.

-5-

3. Podzakonski akti Podzakonski pravni akt (u irem smislu) su svi akti ija je snaga manja od zakona. Iz toga proizlazi obveza donosioca kata za potivanjem naela zakonitosti, koje u sebi ukljuuje i naelo ustavnosti. Podzakonski akti koje donose republiki i pokrajinski organi, ine prije svega odluke skuptina, uredbe koje donosi vlada, pravilnici, naredbe, a nekad i upustva koja donose ovlaeni organi uprave. Ovim aktima, uskladu sa zakonom, blie se reguliu pojedina pitanja u cilju koncetracije i boljeg izvavanja zakona.
5

U drumskom saobraaju najbrojniji podzakonski akti su pravilnici i sa njima su blie

regulisana razna pitanja: saobraajni znakovi, znaci koje daju ovatena slubena lica, uslovi koji moraju ispunjavati vozila u saobraaju, registracija vozila na motorni pogon; naini vrenja tehnikih pregleda vozila; zdravstveni uslovi vozaa; uslovi koji moraju ispunjavati auto-kole; program i nain pripreme kandidata za vozae; nain polaganja vozakog ipsita; izdavanja vozakih dozvola; registracija redova vonje u linijskom saobraaju; uslovi za autobuske stanice i stajalita; postavljanje natpisa i drugih znakova na javnim putevima i zatitnom pojasu; tehniki normativi za izgradnju i odravanje puteva itd. 4. Lokalni propisi koje donose skuptine gradova ili optina (statuti, odluke, naredbe) reguliu se na osnovu ovlaenja iz zakona, pitanja od lokalnog znaaja. Izmeu ostalog, ovim propisima blie se ureuje reim saobraaja u naseljenim mjestima; odreuju lokalni putevi; taksi prevoz; gradski javni prevoz itd. 5. Opti akti preduzea koja se bave prevozom (statuti, pravilnici, opti uslovi rada prevoza, tarife i dr.) sadre prije svega pravne norme bezbjednosnog karaktera. Sa njima se ureuju pitanja koja su na osnovu zakona duna ili ovlaena da urede ova preduzea. Izmeu ostalog, ovim aktima se ureuje: opti uslovi i tarife prevoznika; nain na koji e se u proces rada ugraditi unutranja kontrola; uslovi rada saobraajnog osoblja; koji organi odnosno radnici su duni voditi rauna da vozai i vozila ispunjavaju propisne uslove; voenja propisanih evidencija; odgovornost radnika koji ne izvravaju svoje obaveze itd. 6. Obiaji mogu biti izvor prava ukoliko propisi zadovoljavaju da se putem obiaja rjeavaju pojedini odnosi.

Propisi u oblasti saobraaja dr Dragan Jovanovi, dr Milan Ini; Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2009. str. 48.

-6-

IV Meunarodni izvori saobraajnog prava Meunardno pravo se temelji na sistemu pravnih akate i normi koje omoguavaju meunarodne odnose. Saobraaj kao dio tih odnosa ukljuuje se i u taj sistem. Saobraajno pravo ima svoje mjesto u meunarodnom i unutrasnjem pravnom sistemu. Za meunarodno pravo se esto kae da je jedino pravo, jer su unutranji izvori saobraajnog prava preuzeli institute, norme, standarde, rjeenja meunarodnog prava. Pojedina pitanja iz oblasti saobraaja prije su regulisana meunarodnim aktima nego nacionalnim propisima. Meunarodni saobraaj najee se pravno regulie meunarodnim konvencijama sporazumima, protokolima i drugim meunarodnim ugovorima. Ovih konvencija i drugim meunarodnih ugovora ima vie vrsta: -prema sadrini vri se podjela na legislativne, koje propisuju odreuju opta pravila na dui rok; - prema broju ugovornih strana na dvostrane i viestrane; - prema geografskom domaaju na generalne i regionalne; - prema tome da li druge zemlje mogu pristupiti, na otvorene, poluotvorene i zatvorene; Konvencija odnosno meunarodni ugovor obavezuje samo one drave koje su ih prihvatile. Potpisivanje konvencije ili drugog meunarodnog ugovora ne znai i njegovo prihvatanje. Svaki meunarodni ugovor koje zakljue drave lanice UN registruje se u sekretarijatu UN. Po svojoj sadrini meunarodne konvencije koje reguliu oblast drumskog saobraaja su razliite. U prvu grupu spadaju konvencije koje reguliu bezbjedbost drumskog saobraaja. U drugu grupu spadaju konvencije kojima su regulisani imovinski odnosi u meunarodnom drumskom prevozu. U treu grupu spadaju konvencije kojima su regulisana pitanja u vezi sa carinom i fiskalnim reimom. Meu najznaajnije konvencije multilateralnog karaktera spadaju: a) bezbjednost saobraaja: -Meunarodna konvencija o saobraaju na putevima, Be, 1968. godine ( dodatak Sl. list SFRJ, br. 6/1978) kojom je zamjenjena meunarodna konvencija o drumskom saobraaju donjeta u enevi 1949. godine ( dodatak Sl. list FNRJ br. 13/1957); -Evropski sporazum o radu posada na vozilima koja obavljaju meunarodne drumske prevoze, eneva. 1970. godine ( dodatak Sl. list SFRJ, br. 30/1974).

-7-

 b) Imovinske konvencije: - Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom (CMR), eneva 1956 godine (dodatak Sl. list FNRJ, br. 11/1958); - Konvencija o ugovoru o meunarodnom prevozu putnika i prtljaga putevima, eneva 1973 godine (dodatak Sl. list SFRJ, br. 8/1977). c) Carinske konvencije i fiskalni propisi: - Carinska konvencija o meunarodnom prevozu robe na osnovu Karnet TIR, eneva, 1975 godine; - Carinska konvencija o privremenom uvozu komercijalnih drumskih vozila, eneva, 1956 godine (dodatak Sl. list FNRJ, br. 3/1962).

-8-

V Zakljuak Kao i sve pravne grane i saobraajno pravo ima svoje izvore. Najznaajniji unutranji izvori saobraajnog prava su: Ustav, zakoni, podzakonski akti, lokalni propisi, opti akti i obiaji. Ustav kao nejvei pravni akt jedne drave tj. kao glavni zakon regulie sve pravne odnose u dravi tako i u saobraaju, ali u praksi oblast saobraaja je vie regulisana raznim zakonima. Najvaniji zakoni iz oblasti drumskog saobraajnog prava su: Zakon o pravozu u meunarodnom drumskom saobraaju; Zakon o obligacionim odnosima; Zakon o bezbjednosti saobraaja na putevima; Zakon o putevima; Zakon o preozu u drumskom saobraaju; Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju; Zakon o prevozu opasnih materija Meunarodni saobraaj najee se pravno regulie meunarodnim konvencijama sporazumima, protokolima i drugim meunarodnim ugovorima. Vanije konvencije u oblasti saobraaja su: Bezbjednost saobraaja Imovinske konvencije Carinske konvencije i fiskalni propisi.

-9-

VI Literatura Propisi u oblasti saobraaja dr Dragan Jovanovi, dr Milan Ini; Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2009. http://sr.wikipedia.org/wiki/Zakon - Wikipedia, slobodna enciklopedia http://www.ustavnisud.ba Ustavni sud BiH http://www.mkt.gov.ba Ministarstvo komunikacija i saobraaja (prometa)

- 10 -