МАЧВАНСКА СРЕДЊА ШКОЛА

ТЕХНИЧАР ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА

Predmet: Saobraćajni sistemi

Pojam, struktura i funkcija

saobraćajnog sistema

Profesor: Ivana Mišković-Gajić, dipl.ing.

Bogatić, septembar 2014.

POJAM SAOBRAĆAJNOG SISTEMA

 Saobraćaj je organizovano kretanje transportnih jedinica na

saobraćajnoj mreži.
 Sistem je reč grčkog porekla i znači određen skup određenih delova,
tj. celishodno sastavljenu celinu.

 Npr. Automobil je jedan sistem. Elementi ovog sistema su motor,

prenosni mehanizam, točkovi, upravljaki mehanizam, uređaji za
kočenje, električna instalacija, karoserija i dr. Svaki od ovih elemenata
ima svoje zadatke, drugačije od zadataka drugih elemenata i različite
od zadataka automobila kao celine. Da bi automobil kao celina obavio
svoje zadatke, njegovi delovi moraju biti međusobno povezani na
sasvim određeni način.
POJAM SAOBRAĆAJNOG SISTEMA

 Saobraćaj – jedan veliki i složen dinamički sistem. Samim

tim ima svoju:
 funkciju – zadatak, dužnost

 strukturu – sastav; učešće delova u celini

 elemente sistema

 veze među elementima – podsisteme

 hijerarhiju – ukazuje na odnose nadređenosti i

podređenosti
 okruženje – svi elementi koji na njega utiču ili na koje on
utiče...
 FUNKCIJA SAOBRAĆAJNIH SISTEMA
 Funkcija (zadatak) saobraćajnog sistema je da je što moguće bolje zadovolji sve potrebe za
kretanjem u nekom društvu (premeštanje dobara, prevoz ljudi i prenos informacija).
 Potrebe za kretanjem se razlikuju od regiona do regiona odnosno od zemlje do zemlje i
menjaju se iz dana u dan ili iz godine u godinu. To znači da su potrebe različitih regiona u
različita vremena – različite, iz više razloga:
1. Zato što između regiona postoje razlike u :
- broju i strukturi stanovnika; gustini naseljenosti; navikama i potrebama za putovanjem;
strukturama privrede, količinama i vrstama dobara koja se proizvode i prevoze...
2. Zato što se regioni i zemlje brže ili sporije razvijaju ili menjaju. Menjaju se:
- ljudi; njihova svest; navike i običaji; obrazovni i kulturni nivo; količina, vrsta i način
proizvodnje dobara – MENJAJU SE POTREBE ZA KRETANJEM
3. Zato što između funkcije i strukture sistema postoji povratna veza.
- to znači da bi saobraćajni sistem mogao da izvrši funkciju koja je potrebna određenom
regionu u određenom vremenu, njegova struktura treba stalno da se prilagođava ovoj funkciji.
 Iz ovih razloga se može zaključiti da je saobraćajni sistem dinamički sistem jer se njegova
struktura i funkcija stalno menjaju.
STRUKTURA SAOBRAĆAJNIH SISTEMA (SASTAV)

 Strukturu saobraćajnih sistema čine elementi saobraćajnog sistema i

način na koji su ovi elementi međusobno povezani u toku ostvarivanja
njihovih funkcija.
 Broj veza između elemenata i između podsistema u saobraćajnom sistemu
je veliki, npr.:
- Međusobna usklađenost redova vožnje dva prevoznika (putnik preseda u
stanici iz autobusa jednog prevoznika u autobus drugog prevoznika i
nastavlja put bez čekanja i gubitka vremena – funkcije ova dva prevoznika
su povezane i deluju kao jedan sistem),
- Propusna moć putne mreže nekog područja usklađena je sa obimom
kretanja drumskih motornih vozila u tom području (putevi i vozila kao
celina omogućavaju udobno i bezbedno stizanje putnika i tereta na njihove
ciljeve)...
PROMENE U STRUKTURI SAOBRAĆAJNIH SISTEMA
 Promene u strukturi saobraćajnih sistema direktna su posledica promena
u funkcijama saobraćajnih sistema. Pored ove, promene u strukturi
saobraćajnih sistema, dešavaju se i zbog:
1. napretka nauke i primene novih tehničkih dostignuća u saobraćaju (npr.
pronalazak SUS motora i primena u saobraćaju izmenili su zadatke
železničkog, drumskog i vodnog saobraćaja...)
2. razlika u prirodnim uslovima za uspostavljanje saobraćaja (uticaj prirodnih
plovnih puteva na mogućnost korišćenja vodnog saobraćaja, uticaj dolina i
ravnica na mogućnost izgradnje puteva i železničkih pruga...)
3. okruženja sistema (podsistemi društva i privrede čine okruženje saobraćajnog
sistema); ono utiče na funkciju saobraćajnog sistema, jer postavlja zadatke
saobraćaju pri prevozu tereta i ljudi i prenosu informacija a saobraćaj mora da
prilagodi strukturu sistema ovim zadacima. Zato okruženje posredno utiče na
strukturu sistema. Okruženje neposredno utiče na strukturu tj. način izvršenja
zadataka saobraćajnog sistema, tako što zahteva da se u saobraćaju koriste
sredstva koja troše onu vrstu energije koje ima više u zemlji (električna, a ne
Funkcija saobraćajnog sistema ispoljava se kao
potražnja na saobraćajnom tržištu tj. kao celokupno
zadovoljenje potreba privrede i društva jednog
područja u određenom periodu vremena.

Struktura saobraćajnog sistema ispoljava se kao

ponuda tj. kao mogućnost obavljanja određenog
obima i vrste prevoza ljudi i tereta i prenosa
informacija u određenom periodu vremena.
МАЧВАНСКА СРЕДЊА ШКОЛА
ТЕХНИЧАР ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА

Predmet: Saobraćajni sistemi

Elementi saobraćajnog sistema

Profesor: Ivana Mišković-Gajić, dipl.ing.

Bogatić, septembar 2014.

 ELEMENTI SAOBRAĆAJNOG SISTEMA
 Elementi saobraćajnog sistema su:
2. vozna i plovna sredstva:
1. saobraćajnice brodovi
 železnike prige kamioni
 putevi autobusi
 vodni putevi (prirodni i veštački) lokomotive
 stabilni objekti u saobraćaju: vagoni
tramvaji
aerodromi
trolejbusi
luke
avioni
pristaništa pretovarni i drugi uređaji za
železničke i autobuske stanice manipulisanje teretom:
poslovne u upravne zgrade dizalice
telefinski i telegrafski vodovi
viljuškari
transportne trake
centrale...
palete, konteneri
ELEMENTI SAOBRAĆAJNOG SISTEMA
3. radnici koji obavljaju saobraćajnu delatnost
4. škole koje obrazuju kadar za saobraćajnu privredu
5. naučne ustanove koje proučavaju pitanja odvijanja,
bezbednosti, primene tehničkih dostignuća...
6. ljudsko znanje
7. iskustvo
8. razni propisi...

Potrebno je da svi elementi budu međusobno tako povezani da

deluju kao celina i da kao celina izvršavaju funkciju (zadatak)
koja je poverena saobraćajnom sistemu.