1.

Osnovni pojmovi definisani u CMR konvenciji

CMR konvencija definie obaveze prevoznika i dokumente koji se moraju nositi u vozilu koje obavlja meunarodni prevoz roba izmeu dve zemlje od kojih je barem jedna ugovorna strana CMR konvencije. Pored toga, konvencija dalje definie odreene odgovornosti poiljaoca i primaoca roba. Poiljalac Poiljalac je osoba sa kojom je prevoznik sklopio ugovor. Treba imati na umu da ova osoba nije uvek ista osoba koja je navedena kao poiljalac u tovarnom listu. Prevoznik Prevoznik je osoba koja praktino prevozi robu od take A do take B. Odgovornost prevoznika Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimini gubitak roba kao i za svako oteenje roba tokom perioda preuzimanja i perioda isporuke robe, kao i u periodu kanjenja isporuke. Glavna obaveza prevoznika je da isporui robu u istim uslovima u kojima ju je primio. Prevoznika odgovornost za gubitak ili oteenje roba koje prevozi je utvrena merom koja je poznata kao Specijalno pravo naknade (SDRs), prema kojem kompenzacija ne moe biti vea od 8.33 SDR po kilogramu ukupne teine gubitka(gws). Specijalno pravo naknade je definisano od Meunarodnog monetarnog fonda (IMF) kao jedinica za konverziju vrednosti valuta bazirano na kou valuta kljunih zemalja lanica IMFa i oni se konvertiraju u nacionalnu valutu zemlje u kojoj je nastalo do potraivanja na sudu i procenjuje se kao vrednost na datum presude ili na datum koji dogovore strane. Primalac Primalac je osoba koja se navodi u CMR tovarnom listu kao osoba koja prima robu. Aplikacija CMR konvencija se automatski primenjuje na sve ugovore o meunarodnom drumskom prevozu roba uz naknadu izmeu dve zemlje od kojih je barem jedna ugovorna strana CMR konvencije, pa ak iako vozilo koje prevozi robu tokom svog putovanja jednim delom koristi more, eleznice ili kopnene puteve. Da bi se primenjivala CMR konvencija mora postojati jasan dokaz o ugovoru za meunarodni prevoz roba uz naknadu. Prevoz roba na meunarodnim putovanjima bez naknade ne podlee CMR -u jer je van okvira ugovora o prevozu kako je specificirano u CMR konvenciji. CMR konvencija ima i druge specifine izuzetke. Propisi konvencije se ne primenjuju na: operacije za vlastiti raun koje ukljuuju meunarodna putovanja; selidbu i premetanje nametaja;

prevoz pokopnih preduzea kada se umrle osobe prevoze u inostranstvo; prevoz koji podlee Meunarodnoj potanskoj konvenciji; kabotaa putovanja (tj. unutranja putovanja u okviru zemlje koja vri drumski prevoznik iz druge zemlje).

2. OSNOVNI USLOVI CMR KONVENCIJE

Osnovni uslovi CMR Konvencije su: 1. Konvencija se primenjuje na svaki ugovor o prevozu roba, ako se u celosti odvijaju drumom ili delimino drumom, a delimino eleznicom, morem ili kopnenim putevima sve dok roba ostaje u originalnom vozilu, na putovanjima iz jedne zemlje u drugu i da je jedna od tih zemalja ugovorna strana Konvencije. Izuzeci CMR konvencije se primenjuju na prevoz pod meunarodnom potanskom konvencijom, pogrebne poiljke i selidba nametaja. 2. Prevoznik je prema Konvenciji odgovoran za radnje i propuste svojih agenata i svih drugih osoba ije usluge su se koristile za izvravanje prevoza. ak i ako je glavni drumski prevoznik, koji je sklopio ugovor o prevozu, napravio podugovore sa drugim drumskim prevoznikom koji je obavio celi posao i ije ime se nalazi na CMR tovarnom listu, glavni drumski prevoznik ostaje prema CMR -u odgovoran ukoliko doe do spora ili potraivanja. 3. Ugovor o meunarodnom prevozu roba uz naknadu se potvruje tako to se napravi CMR tovarni list. CMR tovarni list se, uglavnom, sastoji od etiri kopije: jedna originalna kopija sa crvenim linijama za poiljaoca robe, jedna originalna kopija sa plavim linijama za primaoca robe, jedna orginalna kopija sa zelenim linijama i jedna kopija sa crnim linijama za prevoznika. Kada prevoznik preuzima robu poiljalac i prevoznik potpisuju crvenu, plavu i zelenu kopiju. Poiljalac zadrava crvenu kopiju. Prilikom isporuke robe primalac robe potpisuje plavu i zelenu kopiju, te zadrava plavu. Prevoznik zadrava crvenu i crnu kopiju. Dok CMR tovarni list potvruje postojanje Ugovora, njegovo nepostojanje ili njegovo nepokazivanje ne ponitava ugovor ili propise CMR konvencije. 4. Ukoliko se robe prevoze u okviru jednog ugovora na razliitim vozilima ili su podeljene zbog razliitih prirodnih osobina, prevoznik ili poiljalac moe zahtevati da se u takvim situacijama moe napraviti izdvojeni CMR tovarni list za svako vozilo ili za svaku vrstu roba. 5. CMR tovarni list mora sadrati odreene specifine detalje kao to su: oznake i brojevi, broj i vrsta paketa, opis roba, ukupnu teinu, volumen, itd. Moe, takoe, da sadri dodatne informacije koje mogu koristiti stranama ugovora. U njemu se mora navesti da je prevoz predmet CMR -a. 6. Poiljalac robe je odgovoran za sve trokove, gubitke ili oteenja koje je pretrpio prevoznik kao rezultat netanosti popunjavanja CMRtovarnog lista, vezano za informacije koje poiljalac treba obezbediti.

7. Prilikom primanja roba, prevoznik mora proveriti tanost detalja prikazanih u CMR tovarnom listu, posebno informacije o broju paketa, oevidne uslove u kojima se roba nalazi, njihovu ambalau i kako su oni oznaeni. Svaka protivrenost ili komentar o drugim relevantnim pitanjima kao to su uslovi robe ili paketa moraju biti navedeni u delu CMR-tovarnog lista koji se zove primedba. 8. Poiljalac je odgovoran prevozniku za oteenja ili trokove nastale zbog neispravnog pakovanja roba, osim ako te nepravilnosti nisu bile poznate prevozniku kada je preuzimao robu i pomenute nepravilnosti naveo u primedbama u tovarnom listu. Nepostojanje takvih primedbi znai da je prevoznik, ako je bio svestan oteenja, prihvatio mogui rizik potraivanja nastalih zbog toga. 9. Poiljalac mora priloiti tovarnom listu, ili napraviti dostupnim prevozniku, potrebne dokumente za izvravanje carinskih formalnosti. Poiljalac je odgovoran prevozniku za sva oteenja prouzrokovana nepostojanjem, neadekvatnou ili netanou takvih dokumenata. 10. Poiljalac ima pravo raspolaganja robom i moe zaustaviti tranzit robe ili promeniti adresu isporuke do vremena utvrenog za isporuku primaocu, osim ako nije naveo u CMR tovarnom listu da primalac robe ima ovo pravo. Po isporuci robe na adresu navedenu u tovarnom listu, primalac preuzima pravo raspolaganja robom. 11. Ako prevoznik ne moe slediti smernice iz CMR-tovarnog lista iz bilo kog razloga, mora pitati poiljaoca ili primaoca za daljnja uputstva, zavisno o tome ko ima pravo raspolaganja robom. 12. Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimini gubitak roba i za svako oteenje roba nastalo izmeu vremena kada je preuzeo robu i vremena isporuke robe, osim ako je gubitak, oteenje ili kanjenje nastalo zbog pogrenih radnji ili nemara traioca potraivanja. Obaveza dokazivanja u ovom sluaju lei na prevozniku. 13. Neisporuivanje robe u roku od 30 dana od utvrenog vremenskog limita isporuke, ili u okviru 60 dana od vremena kada je prvi prevoznik preuzeo robu, ako nije navedeno vremensko ogranienje isporuke, zakljuuje time da se roba smatra izgubljenom. 14. Kada se prevoze robe opasne prirode, prevoznik mora biti informisan o prirodi opasnosti i merama predostronosti koje se moraju preduzeti. 15. Preraunavanje kompenzacije u sluajevima gubitka ili oteenja je vezano za vrednost robe na mestu i u vremenu kada je ona preuzeta, ali ne sme prei utvrenu vrednost. 16. Trokovi prevoza, carinskih dabina i drugi trokovi vezani za prevoz se refundiraju u celosti u sluaju kompletnog gubitka roba i proporcionalno u sluaju parcijalnog gubitka. 17. Vei stepen kompenzacije od limita navedenog u taki 15 se moe potraivati ako je prijavljena posebna vrednost ili specijalni interes isporuke, ili ako je plaen dodatni iznos za tako prijavljenu vrednost isporuke. 18. U sluaju oteenja, prevoznik je odgovoran za iznos onoliko koliko je vrednost robe umanjena. 19. Trailac potraivanja moe zahtevati kamatnu stopu na iznos svakog potraivanja od 5 procenata godinje od datuma kada je potraivanje poslato prevozniku.

20. Prevoznik se ne moe koristiti klauzulama ogranienja ili eskskluzivnosti ako je oteenje robe prouzrokovano njegovim samovoljnim pogrenim radnjama ili grekama koje su prouzrokovale pogreno delovanje. 21. Smatra se da je primalac prihvatio robu u zadovoljavajuim uslovima ako nije suprotno naveo u primedbama za vreme isporuke ili u roku od sedam dana (iskljuujui nedelju i dravne praznike). 22. U zakonskim postupcima, period ogranienja za pokretanje postupka prema konvenciji je jedna godina, ili tri godine u sluajevima pogrenih radnji. Postupak se moe pokrenuti pred svakim sudom CMR ugovorne zemlje, ili sudom zemlje u kojoj optueni ivi ili mu je sedite biznisa u toj zemlji, ili pred sudom zemlje u kojoj su robe preuzete od strane prevoznika, ili pred sudom u zemlji gde se obavlja isporuka robe i ni na nekim drugim sudovima ili tribunalima. 23. Kada su sukcesivni drumski prevoznici ukljueni u Ugovor pod CMR konvencijom, svaki od njih je odgovoran za celokupnu operaciju kao strana ugovora. Svaki sukcesivni prevoznik mora dati prethodnom prevozniku potvrdu o otpremi sa datumom i mora uneti svoje ime i adresu na drugoj kopiji CMR-tovarnog lista (sa plavom linijom). 24. Prevoznik koji je platio kompenzaciju nastalu iz potraivanja moe ponovno pokriti kompenzaciju kao i kamatne stope, trokove i dabine od drugih prevoznika koji su bili strane ugovora i ulaze u kategoriju: a) prevoznika odgovornog za plaanje kompenzacije za gubitak ili oteenje robe; b) sukcesivnog prevoznika odgovornog za gubitak ili oteenje robe. Jer je ono zajedniki prouzrokovano. Svaki prevoznik je odgovoran za plaanje kompenzacije proporcionalno svom udelu prevoza, ako odgovornost ne moe biti odbaena. 25. Ako je prevoznik, koji treba da plati svoj deo kompenzacije, nesolventan, njegov udeo e biti plaen od strane drugih prevoznika koji su ugovorna strana.

3. CMR TOVARNI LIST

Ugovor o prevozu se potvruje pravljenjem CMR-tovarnog lista (slika 1.1.). CMR konvencija ne daje odgovor na to ko mora napraviti CMR tovarni list; on moe biti napravljen i od poiljaoca i od prevoznika. Meutim, ak i ako nema CMR-tovarnog lista, ili se on izgubi, to ne utie na primenu ugovora o prevozu koji i dalje ostaje predmet propisa CMR konvencije. CMR tovarni list se pravi u tri originalne kopije potpisane od poiljaoca i prevoznika, a uglavnom etvrta kopija se pravi za prevoznika. Ovi potpisi mogu biti tampani ili zamenjeni peatom poiljaoca i prevoznika ukoliko zakon zemlje u kojoj je napravljen CMR tovarni list to dozvoljava. 1.3.1. Broj CMR-tovarnih listova Teorijski, dovoljno je napraviti jedan CMR tovarni list. Meutim, kada se roba koja se prevozi mora utovariti u razliita vozila, ili je roba razliitih vrsta, ili je podeljena u razliite partije, i poiljalac i prevoznik imaju pravo

da zahtevaju odvojene konsignacijske listove koji se prave za svako vozilo koje se koristi za prevoz, ili za svaku vrstu ili partiju roba. Prva kopija (crvena) se predaje poiljaocu po prevoznikovom preuzimanju robe. Druga kopija (plava) se predaje primaocu robe kada roba stigne do svoje destinacije. Trea kopija (zelena), etvrta kopija (crna), kao i potreban broj kopija su za prevoznika. Druga, trea i etvrta kopija moraju putovati zajedno sa vozilom i ostati u vozilu sve vreme dok je roba natovarena na vozilu. Sledei detalji moraju biti uneeni u CMR tovarni list: Box 1 Poiljalac (ime, adresa i zemlja) Box 2 Carinska referenca/status Box 3 Referenca poiljaoca/agenta Box 4 Primalac (ime, adresa i zemlja) Box 5 Prevoznik (ime, adresa i zemlja) Box 6 Mesto i datum preuzimanja robe Box 7 Sukcesivni prevoznici Box 8 Mesto naznaeno za isporuku robe Box 9 Oznake i brojevi; broj i vrsta paketa; opis roba Box Ukupna teina (kg) 10 Box Volumen (m) 11 Box Cena prevoza 12 Box Smernice poiljaoca za carinu 13 Box Primedba 14 Box Priloeni dokumenti 15 Box Specijalni sporazumi 16 Box Primljena roba 17 Box Potpis prevoznika 18 Box Kompanija koja popunjava list 19 Box Mesto, datum, potpis 20 Box Kopije za: Poiljaoca 21 Primaoca Prevoznika Za opasne materije (robe) u Boxu 9, treba navesti:

Taan tehniki naziv (tj. prikladan naziv otpremanja) Hazchem klasu i UN broj; Taku zapaljenja (C), ako je primenjivo.

CMR tovarni list treba da sadri i izjavu da je prevoz predmet CMR konvencije, nezavisno od drugih klauzula. CMR tovarni list, takoe, mora da sadri sledee pojedinosti, gde je to primenjivo: Izjava da je prenoenje i pretovaranje robe u drugo vozilo dozvoljeno Trokove koje je poiljalac preuzeo da plati Iznos gotovine za trokove isporuke
Deklaraciju o vrednosti robe

Smernice poiljaoca za prevoznika u pogledu osiguranja robe Dogovoreno vremensko ogranienje u kojem se prevoz treba obaviti Lista dokumenata koja su data prevozniku

Strane mogu ukljuiti u CMR tovarni list bilo koju drugu pojedinost koju smatraju potrebnom.

1.3.2. Odgovornost i obaveza dokaza

ta su obaveze prevoznika koje proizilaze iz ugovora o prevozu? Prevoznik je odgovoran za ukupni ili parcijalni gubitak roba ili za oteenje nastalo izmeu vremena preuzimanja i vremena isporuke robe, kao i za sva kanjenja u isporuci. Na kome lei obaveza dokazivanja u sluaju da se roba oteti tokom transporta? Obaveza obezbeenja dokaza da je gubitak, oteenje ili kanjenje nastalo zbog neke od stavki specificiranih u lanu 17, paragraf 2, lei na prevozniku.
1.3.3. Kanjenje i obaveza dokazivanja

Kada nastane kanjenje u transportu koji se obavlja u skladu sa CMR -om, na kome u takvom sluaju lei obaveza dokazivanja? Zakanjenje u isporuci nastaje kada roba nije isporuena u okviru dogovorenog vremenskog ogranienja ili kada, u sluaju neispotovanog dogovorenog vremenskog ogranienja, postoji prihvatljiv razlog da se prevoznik tretira marljivim i pouzdanim jer je zakanjenje nastalo usled neoekivanih okolnosti, posebno u sluajevima parcijalnih tereta. U sluaju kanjenja trailac potraivanja mora dokazati da je oteenje nastalo kao rezultat kanjenja.
1.3.4. Oslobaanje od odgovornosti

Kada prevoznik moe biti osloboen od odgovornosti? Prevoznik je osloboen odgovornosti ako je gubitak, oteenje ili kanjenje prouzrokovano: pogrenim radnjama ili grekom traioca potraivanja, uputstvima datim od traioca potraivanja a ne zbog pogrenih radnji i nemara prevoznika, promenjivih osobina i nedostataka na robama ili zbog okolnosti koje prevoznik nije mogao izbei i posledica koje on nije mogao spreiti.
1.3.5. Razliiti oblici kompenzacije

Koji su sve oblici kompenzacije? Razliiti oblici kompenzacije koju prevoznik mora platiti su: U sluaju ukupnog ili parcijalnog gubitka roba, prevoznik mora platiti celi iznos. Meutim, kompenzacija ne sme prei iznos od 8,33 SDR po kilogramu ukupne izgubljene teine. Pored toga, trokovi prevoza, carinskih dadbina i drugi trokovi vezani za prevoz se refundiraju u celosti u sluaju kompletnog gubitka roba i proporcijalno u sluaju parcijalnog gubitka. Meutim, daljnja oteenja se ne plaaju. U sluajevima kanjenja, ako trailac potraivanja dokae da je oteenje nastalo zbog kanjenja, prevoznik mora platiti kompenzaciju za takvo oteenje, meutim kompenzacija ne treba da bude vea od trokova prevoza. 1.4. PODACI U CMR TOVARNOM LISTU Ukoliko CMR tovarni list ne sadri specifine primedbe od strane prevoznika pretpostavlja se, ukoliko suprotno nije dokazano, da su roba, njena ambalaa i paketi u dobrom stanju kada ih je prevoznik preuzeo i da broj paketa, njihove oznake i brojevi, odgovaraju navedenom u CMR tovarnom listu. Ko pravi CMR tovarni list? Ugovor o prevozu se potvruje pravljenjem CMR-tovarnog lista. CMR konvencija ne daje odgovor na to ko mora napraviti CMR tovarni list; on moe biti napravljen i od strane poiljaoca i od strane prevoznika. Preporuljivo je da prevoznik priprema CMR tovarni list; on je odgovoran da preda policiji ovaj dokument kada ga zaustavi radi provere. ta treba uraditi prevoznik ako roba ne moe biti isporuena, odnosno ako primalac odbija da prihvati robu? Kada okolnosti spreavaju isporuku roba po dolasku na mesto naznaeno za isporuku, prevoznik mora pitati poiljaoca za smernice. Prevoznik moe da proda robu, bez ekanja na smernice osobe koja ima pravo raspolaganja robom ako je roba pokvarljiva, ili ako njeni uslovi

upozoravaju na kvarenje, ili ako su trokovi skladitenja neproporcionalni vrednosti roba. On takoer, moe preduzeti prodaju robe i u drugim sluajevima ako posle isteka razumnog vremenskog perioda ekanja nije primio smernice koje bi trebao slediti od osobe koja poseduje pravo raspolaganja robom.
1.4.1. Gotovina pri isporuci

Moe li roba biti isporuena bez gotovine pri isporuci? Ako je roba isporuena primaocu bez prikupljanja gotovine pri isporuci koju treba prikupiti prevoznik, prema propisima ugovora o prevozu, prevoznik e biti odgovoran poiljaocu za kompenzaciju koja nee biti vea od takvih trokova i ima pravo pokretanja spora protiv primaoca robe.
1.4.2. Ogranienja

Koji je period ogranienja? Period ogranienja za pokretanje postupka prema konvenciji je jedna godina. Meutim, u sluajevima pogrenih radnji, ili zbog greaka koje se prema zakonu suda ili tribunala koji vodi sluaj smatraju kao i pogrene radnje, period ogranienja je tri godine.

4. CILJEVI TIR SISTEMA

TIR sistem je smiljen u cilju olakavanja kretanja roba zapeaenih carinskim igom u meunarodnoj trgovini i radi obezbeenja neophodne carinske zatite, bezbednosti i garancija zemljama kroz koje se vri takav tranzit roba. Tradicionalnim nainom, prilikom prelaska teritorije jedne ili vie zemalja u pogledu meunarodnog prevoza roba drumom, carinske uprave svake zemlje su primenjivale nacionalne kontrole i procedure. One su varirale od zemlje do zemlje, meutim, veinom su ove procedure ukljuivale i kontrolu tereta na svakoj nacionalnoj granici i nametanje nacionalnih zatitnih mera (garancije, obaveznica, depozit, itd.) radi pokrivanja potencijalnih dabina i poreza zbog rizika dok su robe u tranzitu kroz teritoriju svake zemlje. Ovakve mere koje su se primenjivale u svakoj zemlji tranzita su vodile stvaranju znaajnih trokova i kanjenja u meunarodnom transportu. U pokuaju smanjenja navedenih potekoa sa kojima su se suoavali transportni operateri, i u isto vreme da bi pruili carinskim upravama jedan meunarodni sistem kontrole, zamenjujui tradicionalne nacionalne procedure, a samim tim i ouvanje prihoda svake zemlje kroz koju se prevoze robe, smiljen je TIR sistem.

5. PRINCIPI TIR SISTEMA

TIR sistem se zasniva na pet principa: 1. Sigurna vozila ili kontejneri

Roba se mora prevoziti u zapeaenim kontejnerima, robnim odeljcima, ili u kamionima odobrenim od carinskih uprava te ponovno izvravanje odobravanja takvog vozila svake dve godine. 2. Meunarodni lanac garancija Meunarodni centralizovani lanac garancija u korist carinskih uprava koji osigurava eventualni gubitak poreza od svih neregularnosti u TIR proceduri. 3. TIR karnet Robe su propraene TIR karnetom: kontrolni dokument prihvaen od strane carinskih uprava zemalja polaska, tranzita i destinacije. TIR karnet sadri sve detalje o teretu, imaocu TIR-a, asocijaciji koja ga je izdala i sleenje i nadziranje svih kontrolnih operacija preduzetih od strane carinskih uprava. 4. Meusobno priznanje carinskih kontrola Meunarodno priznanje kontrola sprovode carinske uprave i na polasku i na destinaciji. U praktinom smislu to znai da u principu nije potrebna nikakva materijalna kontrola roba koje se prevoze od strane carinskih uprava zemalja tranzita. 5. Kontrolni pristup Pristup TIR sistemu za nacionalno izdavanje i garantovanje je dat asocijacijama od strane kompetentnih nacionalnih vlasti, dok transportni operateri ostavaruju pristup kroz nacionalne carinske uprave i nacionalne asocijacije. Meunarodni sistem osiguranja U svrhu postizanja tog cilja konvencija postavlja standarde konstrukcijskih postupaka i postupke odobravanja. Roba se moe prevoziti pod okriljem TIR karneta samo ako je drumsko vozilo ili kontejner odobreno prema tim zahtjevima. Drugi osnovni element TIR tranzitnog postupka je njegov meunarodni sistem osiguranja. Taj sistem je smiljen kako bi osigurao da carina i porezi koji su podloni riziku tokom tranzita budu pokriveni u svakom trenutku od nacionalnog osiguravajueg udruenja, ako TIR prevoznik nije dostupan kao odgovoran za njihovo plaanje. Delovanje TIR sistema osiguranja je pouzdano. Svako udruenje koje predstavlja prevoznike u pojedinoj zemlji i priznato je od carinske slube te zemlje, garantuje plaanje unutar te zemlje za iznos svih carina i taksi koje treba da plati u sluaju bilo koje nepravilnosti tokom primene TIR postupka. Nacionalna osiguravajua udruenja osiguravaju plaanje carina i poreza za nacionalne ili strane prevoznike pod okriljem TIR karneta koji je izdat od

njegovog nacionalnog osiguravajueg udruenja ili od udruenja u nekoj drugoj zemlji. Carinskim vlastima je savetovano da Maksimalni iznos osiguranja koji se naplauje od garantnog udruenja za svaki TIR karnet bude maksimalno 50.000 $. Za duvanski/alkoholni TIR karnet maksimalni iznos je 200.000 $. Svaka zemlja zato ima prednost, za sve TIR transportne prevoze unutar svoje teritorije, to se tie osiguranja datog na svojoj teritoriji. Zato postoji nacionalni partner kome se carinske vlasti mogu obratiti u sluaju neregularnosti. Sistem se zato moe smatrati nastavkom nacionalnih tranzitnih prevoza baziranih vie na meunarodnim, nego na nacionalnim merama i predstavlja prevoz pod pokriem meunarodno vaeeg osiguranja.

6. UESNICI TIR KONVENCIJE

TIR konvencija definie nekoliko uesnika: Carinske uprave Postoji cela lista propisa koji opisuju odgovornosti carinskih uprava u cilju obezbeenja sigurnog tranzita: kontrola na polascima, na putu, na destinaciji, akcije u sluajevima neregularnosti, vremenski period za obavetavanje garanta, odobravanje kamiona i kontejnera, itd. Nacionalne garantne asocijacije Prema TIR konvenciji, neophodno je postojanje garanta takozvane Asocijacije koja ima dve uloge: ona ima nadlenost izdavanja TIR karneta operaterima kojima je dozvoljeno koritenje TIR sistema; ona mora garantovati nastale obaveze u svojoj vlastitoj zemlji, bez obzira da li je TIR karnet izdala ona ili strana asocijacija sve dok su one udruene u istu meunarodnu organizaciju Meunarodnu uniju drumskog transporta IRU. Imalac TIR karneta: transportni operater Postoji cela lista propisa koji opisuju odgovornosti transportnog operatera. Generalno reeno, on mora slediti smernice carinskih uprava i svoje asocijacije. Imalac TIR karneta je finansijski odgovoran bez ogranienja u sluaju neregularnosti koje je on sam poinio. Ujedinjene nacije Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UN ECE) je nadlena za odravanje i reviziju TIR konvencije u skladu sa praktinim potrebama kao i usvajanje izmena u cilju kako preventivnog tako i adekvatnog odgovora na nove tehnike kriminala. IRU

IRU je u sutini administrator TIR konvencije i poseduje nadlenosti i obaveze preduzimanja potrebnih koraka u cilju osiguranja standardne i usklaene primene TIR konvencije od strane asocijacija i samih operateraprevoznika. IRU ima finansijsku odgovornost zatite garantnih asocijacija. Ova odgovornost je podrana emom osiguranja koja se zove TIR Garantni lanac IRU-a. Tok poravnanja plaanja potraivanja 1. IRU plati Garantnoj asocijaciji; 2. Garantna asocijacija plaa Carinskoj upravi; 3. Meunarodni fond osiguranja (IPA) refundira IRU; 4. Nacionalna osiguravajua kompanija refundira IPA; 5. Nacionalna osiguravajua kompanija trai kompenzaciju od Transportnog operatera ako je poinio znaajan prekraj TIR konvencije i/ili pravila IRU-a.

7.PROCEDURA TIR OPERACIJE(TIR karnet)

TIR karnet ima jedinstveni referentni broj. TIR karnet moe imati 4, 6, 14, ili 20 vauera; broj vauera pokazuje broj zemalja kroz koje se moe izvriti tranzit, ukljuujui zemlju polaska i zemlju destinacije, npr. karnet sa 14 vauera se moe koristiti za tranzitne operacije kroz 7 zemalja (slika 3.1.). Svaki pojedinani TIR karnet se moe koristiti za jednu TIR operaciju. Kada je TIR operacija izvrena u carinskoj upravi destinacije roba, vozau se vrati TIR karnet koji je potpisan na poleini od strane carinske uprave destinacije i on moe nastaviti sa isporukom robe. Imalac TIR karneta, mora vratiti asocijaciji iskoriteni TIR karnet. Posle provere asocijacija vraa TIR karnet IRU radi kontrole i arhiviranja. IRU odrava centralnu bazu TIR karneta izdatih svojim asocijacijama. Takoer, svaka asocijacija ima centralnu bazu, radi povezivanja sa svakim izdatim TIR brojem koji ima imalac TIR karneta. Osnovna pravila korienja TIR karneta prikazana su u tabeli 3.1. Tabela 3.1. Osnovna pravila koritenja TIR karneta U zemlji odlaska ili u zemlji u kojoj ivi Izdavanje vlasnik tampan na francuskom, Jezik naslovna stranica na engleskom Vai dok ne zavri TIR operacija Valjanost u odredinoj carinarnici Jedan karnet za svaku kombinaciju Broj karneta vozila Broj polaznih odredinih Ne prelazi etiri carinarnica

Broj obrazaca Pokazivanje na carinama

Dva listia za svaku zemlju polaska, odredita i zemalja koje se tranzitiraju Pokazuje se zajedno sa svim kombinacijama vozila, na svakoj carinarnici

Procedura TIR operacije

Procedura TIR operacije je sledea: 1. Transportnom operateru je odobreno izvravanje TIR operacija od strane njegove asocijacije i on koristi vozila koja su odobrena od njegove Carinske uprave za TIR operacije. S tim u vezi transportni operater nabavlja ogranieni broj TIR karneta. 2. Transportni operater se pojavljuje na mestu utovara poiljaoca roba za: utovar, primanje mandatrne dokumentacije i zavravanje TIR karneta. 3. Transportni operater ide do najblie carinarnice i pokazuje svoje vozilo i robu nadlenom carinskom slubeniku. Carinarnica do polaska roba: proverava da li se roba slae sa opisom u TIR karnetu kao i u propratnoj dokumentaciji; postavlja ig na vozilo; preuzima u svoju nadlenost TIR operaciju; zapoinje tranzitnu operaciju, preuzimajui nadlenost TIR karneta: udara peate na svaki vauer karneta kao dokaz preuzimanja nadlenosti, udara peat na souche 1 karneta, uklanja stranicu 1, vauera 1 TIR karneta i vraa karnet transportnom operateru. 4. Transportni operater potom ide direktno do carinarnice na graninom prelazu i pokazuje TIR karnet carinarnici na izlazu U cilju izvrenja operacije, Carinarnica na izlazu: proverava da ig nije diran i pokvaren, udara peat na stranicu 2, vauera 2, i souche 2, uklanja stranicu 2, vauera 2 i alje vauer 2 Carinskoj upravi polaska. 5. Transportni operater dolazi do Carinarnice ulaska u drugu zemlju i prilae TIR karnet Carinskoj upravi ulaska. U cilju preuzimanja nadlenosti operacije, Carinarnica ulaska: proverava integritet iga, udara peat na stranicu 3, vauer 1, i souche 1, uklanja stranicu 3, vauer 1 i oslobaa vozilo.

6. Transportni operater odlazi do carinarnice na izlasku iz druge zemlje i prilae TIR karnet carinarnici na izlasku. U cilju izvrenja operacije, druga carinarnica na izlasku: proverava da ig nije diran i pokvaren; udara peat na stranicu 4, vauera 2, i souche 2, uklanja stranicu 4, vauera 2, alje je nazad carinarnici na ulasku u zemlju, to okonava operaciju, oslobaa vozilo i alje stranicu 4, vauer 2 nazad do carinarnice na ulasku u zemlju. Po prijemu vauera 2, carinarnica na polasku robe meusobno poredi vauer 2 sa vauerom 1 koji je sauvao i okonava administrativno TIR operaciju. 7. Transportni operater dolazi do carinarnice na ulasku u zemlju destinacije i prilae TIR karnet carinarnici na ulasku. U cilju preuzimanja nadlenosti operacije, carinarnica ulaska: proverava da ig nije diran i pokvaren; udara peat na stranicu 5, vauer 1, i souche 1, uklanja stranicu 5, vauer 1 i oslobaa vozilo. 8. Transportni operater odlazi do carinarnice destinacije i prilae TIR karnet carinarnici destinacije robe: Carinarnica destinacije: proverava da ig nije diran i pokvaren i da referenca odgovara onom to je prikazano na popisu roba, uklanja ig sa vozila i proverava da li je kvalitet i kvantitet roba ispravan i da li je u skladu sa opisom u TIR karnetu, zavrava TIR operaciju putem: udaranja peata na stranicu 6, vauer 2, i souche 2, vraanja nazad karnet transportom operateru, oslobaanja vozila i robe, uvanjem gornjeg dela vauera 2 i aljui donji dio sa nazivom Izvrenje sertifikata carinarnici ulaska koji potom administrativno zavrava operaciju.

8. ATA KONVENCIJA
Meunarodni sistem zasnovan je na ATA Konvenciji, usvojenoj od strane Svetske carinske organizacije (WCO), biveg Saveta za carinsku saradnju (CCC), 1961. godine i stupila je na snagu 1963. godine. Ova Konvencija je zatim dopunjena sa nekoliko drugih meunarodnih Konvencija: 1. Konvencija o trgovakim uzorcima (1952) CSC 2. Konvencija o profesionalnoj opremi (1961) PEC

3. Konvencija o sajmovima i izlobama(1961) EFC 4. Konvencija o privremenom uvozu ambalae (1960) 5. Odredba o privremenom uvozu rezervnih delova (1956) ROBE POD ATA KARNETOM Robe koje mogu biti ukljuene u ATA karnet kada se privremeno uvozi ili prolazi kroz ugovornu zemlju: 1. trgovaki primerci i reklamni film (16 mm) 2. roba za meunarodna izlaganja i sajmove; 3. profesionalna oprema (profesionalna oprema je strogo za lino korienje ili korienje pod nadzorom ovlaenog): predmeti za humanitarne sastanke ili za promovisanje odreene grane uenja, umetnosti, sporta, religije, itd. oprema za novinare, radio i televizijsko emitovanje, muziki instrumenti, kostimi, scene i oprema za binu (stage); kinematografska oprema, profesionalna oprema za testiranje, odravanje ili popravljanje maina, itd; oprema za hirurge, arheologe, zoologe, zabavljae, predavae, itd. Vozila posebno pripravljena za korienje u vezi nekog od gore navedenih, ukljuujui putne radionice ili laboratorije. Lista kvalifikovane robe se razlikuje po zemljama. Mora se popuniti aplikacijski obrazac za svaki karnet za koji se zahteva, i vratiti Komori uz potrebnu cenu. Lista robe u karnetu mora se otkucati u odgovarajuu prazninu na Optoj listi i ponovljeno na poleini obojenog vauera, sa slobodnim primerkom za izvetaje komore koja ga je izdala. Ako je lista preduga mora se otkucati posebno na izdvojenom istom papiru, ali mora biti pripremljen u istom obliku kao i Opta lista na karnetu. Karnet je u obliku slobodnog lista i sastoji se od : 1. zelene korice ; 2. utih izvoznih i ponovo uvoznih vauera; 3. belih uvoznih, i ponovo izvoznih vauera za svaku zemlju gde e se roba koristiti; 4. plavih tranzitnih vauera, dva za svaku zemlju tranzita, gde roba samo putuje i ne koristi se Ukoliko se ATA karnet koristi za tranzit na teritoriji EU, cela EU se tretira kao jedna zemlja u svrhu otklanjanja vauera sa dokumenta. Karnet vredi 12 meseci iako garancija ima ukupan vremenski period od 31 mesec. Garancija se vrati kada je karnet uspjeno izvren. Ako postoje

nova putovanja iste robe pre nego to karnet istekne, mogue je dodati dodatne stranice na dokument. Iznos potrebne garancije zavisi od zemalja u koje roba putuje kao i same prirode i osobina robe. PREDNOSTI ATA KARNETA Prednosti ATA karneta su: Manje administracije i neprijatnosti, Krae vreme i manji trokovi, Manji rizik Pogodnost. ATA karnet eliminie potrebu za popunjavanjem carinskih dokumenata na taki ulaska/izlaska. Zato to omoguava direktorima kompanija i direktorima prodaje koji odlaze na putovanja, kao i izlagaima, profesionalcima, kao to su filmske ekipe, tehniari, zabavljai, fotografi, itd. da obave pripreme za putovanje i carinske aranmane unapred (za zemlju ili zemlje koje nameravaju da posete) i brzo, prema unapred utvrdjenim trokovima. Na taj nain, pojednostavljena procedura ovog Sistema pomae i carinskim vlastima i nosiocima karneta da utede vreme i smanje trokove oko carinjenja robe. Nosioci karneta koji moraju da pokazuju uzorke svojih proizvoda brojnim potencijalnim kupcima u raznim zemljama, ne moraju vie da nose sa sobom ogromnu koliinu strane valute kao gotovinski depozit. Mogunost korienja jednog karneta za vie putovanja. Nosilac ATA karneta moe biti samo domae pravno ili fiziko lice. Nosilac ATA karneta moe imati svog Zastupnika (jednog ili vie). Zastupnik je osoba koja putije sa karnetom tj, prati robu. To moe biti sam prevoznik ili neka druga osoba koju nosilac ovlasti, a moe se navesti i vie osoba. Ukoliko je zastupnik strano lice ili ne znate ko e to biti u rubrici Zastupnik se umesto imena upisuje Pismo ovlaenja /Letter of authority. U Privrednoj komori Srbije ATA Odeljenje moe se dobiti forma obrasca Pisma ovlaenja, koje zastupnik mora pokazati cariniku svaki put kada obavlja operaciju izvoza/uvoza/tranzita sa ATA karnetom. ATA karnet se izdaje za robu koja e se izvesti iz Srbije, a zatim ponovo uvesti u nepromenjenom stanju. ATA karnet se ne izdaje za prehrambene proizvode (hranu, pie), robu namenjenu preradi ili popravci, reklamni materijal koji e biti podeljen na sajmovima ili izlobama na teritoriji privremenog uvoza.

Prema Konvenciji o privremenom uvozu, carinska sluba teritorije privremenog uvoza ima slobodu procene koji e dokument za privremeni uvoz prihvatiti u pojedinom sluaju.

4.5. IZGLED ATA KARNETA ATA karnet se sastoji od zelenih korica (prvi i zadnji list) i listova razliitih boja koji se nalaze izmeu korica. Svi listovi i korice su formata A4 i zajedno ine jedan komplet ATA karneta. Broj listova izmeu korica zavisi od broja zemalja kroz koje se putuje tj., vri privremeni uvoz. Sadraj jednog ATA karneta moe se predstaviti na sledei nain: prednja zelena korica taloni (uti, beli, plavi) kuponi (uti, beli, plavi) dodatni listovi za Robnu listu (uti, beli, plavi) zadnja zelena korica. Zelena prednja i zadnja korica uvek ostaju sa karnetom i vae do godinu dana od datuma izdavanja u Privrednoj komori Srbije. To znai da se ove korice mogu upotrebiti za vie putovanja u toku predvienog roka od 1 godine, uz uslov da se uvek izvozi roba sa spiska navedenog na poleini zelene prednje korice tj, sa Robne liste. uti talon je iskljuivo za upotrebu domae carine (izvoz/ponovni uvoz) i predvien je za 4 putovanja. Ovaj talon obavezno ostaje u karnetu tj, ne odvaja se od njega. Ako je predvieno vie od 4 putovanja dokupljuju se dodatni uti taloni. Beli talon je iskljuivo za upotrebu strane carine (uvoz/ponovni izvoz) i predvien je za 4 putovanja. Ovaj talon obavezno ostaje u karnetu tj, ne odvaja se od njega. Ako je predvieno vie od 4 putovanja okupljuju se dodatni uti taloni. Plavi talon je za carinsku overu ulaza i izlaza iz zemlje tranzita i predvien je za 8 tranzita. Ovaj talon obavezno ostaje u karnetu tj, ne odvaja se od njega. Kada se istroi takoe se dokupljuje. uti kupon (IZVOZ / PONOVNI UVOZ) je perforiran i njega prilikom overe zadrava carinik na izlazu karneta iz Srbije tj, prilikom njegovog povratka u Srbiju. Beli kupon (UVOZ / PONOVNI IZVOZ) je perforiran i njega prilikom overe zadrava carinik na ulazu odnosno, izlazu iz zemlje privremenog uvoza. Plavi kupon (TRANZIT) je perforiran i njega prilikom overe zadrava carinik na ulazu i izlazu karneta iz zemlje tranzita.

Dodatni listovi (uti, beli, plavi) ispisuju se u sluaju da poleina prednje zelene korice nije dovoljna za celokupan popis robe.

9.ODGOVORNOST PREVOZNIKA PO CMR KONVENCIJI?

ODGOVORNOST PREVOZNIKA TETA NANETA LICIMA Prevoznik snosi odgovornost za gubitak ili tetu nastalu zbog smrti, telesne ozlede ili drugog oteenja fizikog ili psihikog zdravlja putnika kao posledica nezgode u vezi s prevozom koja je nastala dok se putnik nalazio u vozilu ili ukrcavao ili iskrcavao, ili koja je nastala u vezi s ukrcavanjem ili iskrcavanjem prtljaga. Prevoznik se oslobaa ove odgovornosti, ako je nezgoda nastala zbog okolnosti koje prevoznik uprkos preduzetim merama nunim u konkretnom sluaju, nije mogao izbei i ije posledice nije mogao spreiti. Prevoznik se ne oslobaa odgovornosti ako se poziva na neki psiho-fiziki nedostatak vozaa, na neki kvar ili neispravnost vozila, ili na neku greku ili nehat lica od koga je iznajmio vozilo ili lica za koje bi ovaj drugi (shodno poglavlju Lica za koje je prevoznik odgovoran) snosio odgovornost da je on lino bio prevoznik. Sud koji vodi postupak, prema mestu sedite, odreuje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ukljuujui norme kolizionog prava, razmere tete za koju treba dati naknadu zbog smrti, telesne povrede ili nanoenja svake druge fizike povrede, psihike povrede putnika, koje osobe imaju pravo na naknadu zbog povrede. Ukupan iznos naknde koju je prevoznik duan da isplati u vezi sa istim dogaajem ne moe biti vea od 250.000 franaka za jednog oteenika. Meutim, svaka drava potpisnica konvencije moe odrediti viu granicu ili da uopte ne odredi limit. Ako se glavno poslovno mesto prevoznika nalazi u takvoj dravi ili u dravi koja nije strana potpisnica konvencije, a ima zakonodavstvo koje predvia vei limit ili uopte ne odreuje granicu, pri odreivanju ukupne svote primenjuje se zakonodavstvo te drave, izuzimajui norme koje se odnose na koliziono pravo. Ovaj iznos ne ukljuuje sudske ili druge trokove koje su strane imale u toku dokazivanja svojih prava. Plaanje ili naknada, i ovih trokova, moe pasti na teret prevoznika, a takoe i kamate obraunate u skladu sa zakonom. Stranke koje sklapaju ugovor o prevozu mogu se dogovoriti o odreivanju vie granice. Ako u ugovor nije uneta suprotna rezerva, taj dogovor bi obuhvatio sva lica koje imaju pravo na naknadu. Ograniena visina naknade primenjuje se na sve odtetne zahteve u vezi sa smru ili povredama ili svakim drugim oteteenjem psiho-fizikog zdravlja putnika. Ako ima vie oteenih i ako je ukupna visina njihovih

odtetnih zahteva vea od utvrenog maksimuma, odtetni zahtevi e se srazmerno smanjiti.

10.FUNKCIJE ATP SPORAZUMA?

7.SPECIJALNI ARANMAN ATP SPORAZUMA Sporazum o meunarodnom prevozu lako kvarljivih prehrambenih proizvoda i o specijalnoj opremi koja se koristi za prevoz takvih roba, poznat kao ATP sporazum (Agreement on the International Carriage of Perishable Foodstuffs ans on the Special Equipment to be used for such Carriage -ATP) je pripremljen od strane Komiteta za unutranji prevoz UN Ekonomske komisije za Europu (UN ECE) 1970-1971. godini. ATP obezbeuje multilateralni sporazum izmeu zemalja potpisnica (Ugovorne strane) za kopneni meudravni prevoz kvarljivih prehrambenih proizvoda. Njegova svrha je da olaka meunarodni transport, uspostavljajui zajednike meunarodno priznate standarde i sauvati kvalitet kvarljivih prehrambenih proizvoda tokom njihovog meunarodnog transporta. Ova regulativa se primenjuje iskljuivo za drumski, elezniki ili kombinaciju ova dva prevoza. ATP se, takoe, primenjuje i na drumski i elezniki transport, koji ukljuuje prevoz morem za razdaljinu od 150 km.

Funkcije ATP sporazuma su sledee: Navodi prehrambene proizvode koji e se prevoziti u skladu sa ATP sporazumom i utvruje najtopliju dozvoljenu temperaturu tereta; Propisuje zajednike standarde za prevozna vozila sa kontrolisanom temperaturom kao to su drumska vozila, vagoni i (za putovanje morem krae od 150 km) morski konteneri; Propisuje testove koji e se vriti nad takvom opremom radi osiguranja da ispunjavaju standarde Obezbeuje sistem sertifikacije opreme koji potvruje propisane standarde; Zahteva od svih ugovornih strana da meusobno priznaju sertifikate izdate, u skladu sa sporazumom, od kompetentnih nacionalnih tela. U Srbiji kompetentno nacionalno telo je Privredna komora Srbije. Voe i povre je izvan okvira ATP-a, jer prevozom. je to pokriveno vazdunim

Prevoz moe biti obavljen samo u odobrenim vozilima. Rashladne jedinice i vrednost izolovanosti moraju zadovoljiti zahteve testiranja. Sertifikat o odobrenju mora da se uva u vozilu, tako da nadlena tela za kontrolu mogu da prekontroliu da li vozilo zadovoljava ATP propise. 7.1. ANALIZE OPASNOSTI I KRITINA TAKA KONTROLE

Tokom 1995. godine implementirane su EU Prehrambene direktive za higijenu u cilju garancije zatite i higijene hrane. Ove direktive se fokusiraju na prehrambenu industriju, meutim, izdvojeno poglavlje ukljueno ove direktive pokriva i prevoz. Vane su sledee take Analize opasnosti i kritina taka kontrole (Hazard Analysis and Critical Control Point- HACCP): uspostavljanje potrebne temperature (ona mora biti naznaena od strane kompanije), kontrola temperature, preduzimanje mera kada neko otkrije da postoje oteenja i evidentiranje ovih oteenja, periodino odvoenje prikolica na kontrolu i odravanje motora zamrzivaa, kontenera i unutranje ienje i lina higijena. Prevozna kompanija (Prevoznik) mora biti u mogunosti da pokae da je sve preduzeto i uraeno radi garantovanja higijene hrane. Prevoznik mora pokazati da je na zadovoljavajui nain obavio svoj posao. Voza i planer moraju da znaju kojim stvarima moraju da posvete posebnu panju i koje su to kritine take, pre poetka pripremanja izvjetaja o njima ili pre preduzimanja mera opreza. 7.2. FITOSANITARNI PROPISI Sertifikat o fitosanitarnoj ispravnosti trai veina zemalja na teritoriji EU za uvoz biljaka kao to su: drvee, bunje, lukovice i cvee. U Holandiji ovaj sertifikat se zove PD dokument (PD je skraenica za Plantenziektenkundige Dienst (Sluba za patologiju biljaka). U veini zemalja, sline institucije kao to je PD izdaju ovaj sertifikat. Sertifikat se izdaje u dravi porekla. Za biljke koje se prevoze iz jedne drave EU u drugu potreban je sertifikat za sledee proizvode: seme krompira, hrizanteme i kotunjavo voe ili ukrasne biljke. PD proverava poiljku biljaka pre nego se zapone prevoenje. Ovi propisi se primenjuju radi spreavanja irenja biljnih zaraza. 7.3. OZONSKO ZAGADIVANJE Mnoge rashladne jedinice koriste CFC kao rashladno sredstvo. CFC je skraenica od hlornofluorni karbon. CFC sadri elemente hlora, fluora i karbona. Ukoliko CFC sadri i hidrogen takav sastav se moe oznaiti i kao HCFC. Oba oteuju ozonski omota i zbog toga su loi za okolinu. Pored toga, postoje i HFCS, koji sadriju fluor, karbon i hidrogen. Oni nisu tetni za ozonski omota ali doprinose globalnom zagrijavanju. Napravljen je

meunarodni sporazum u svrhu smanjenja koritenja CFC-a jer izaziva globalno zagrejavanje. 7.3.1. Zatitni znakovi (marka) CFCs, HCFCs i HFCs esto se pojavljuju pod zatienim imenima, kao to su SUVA, FREON, KLEA i FORANE. Obeleeni su brojem R npr. R22. Na osnovu CFC rezolucije, postoje takoe i rezolucije koje osiguravaju da su rashladne jedinice nepropustive. Ove rezolucije govore da rashladne jedinice moraju zadovoljiti odreene tehnike specifikacije radi spreavanja isticanja i curenja rashladnog sredstva.

11. SADRZAJEVIDENCIJA DNEVNIKA ATP SPORAZUMA?

U cilju kontrole propustljivosti, svaki menader rashladne jedinice koja sadri vie od 3 kg rashladnog sredstva je obavezan da vodi dnevnik za rashladnu jedinicu. Ovaj dnevnik mora da se uva 5 godina od vremena kada se rashladna jedinica ukloni. Rashladno sredstvo moe da oslobodi tokom instaliranja ili odravanja. U cilju minimizacije oslobaanja rashladnog sredstva, samo priznate i ovlaene kompanije mogu instalirati i odravati rashladnu jedinicu. Rashladni motor se mora prekontrolisati jednom u godinu dana. Menader je odgovoran i obavezan za rashladnu jedinicu. Saeta radna knjiga mora biti, zajedno sa dnevnikom, na jasno vidljivom mestu pored rashladne jedinice. Radna knjiga mora sadriti sledee: naziv, adresu i broj telefona instalatera (slube za odravanje); vrstu i koliinu rashladnog sredstva u jedinici; kratke instrukcije o ukljuivanju i iskljuivanje rashladne jedinice; smernice za hitne sluajeve; reference za smernice o rukovanju; datum poslednje kontrole ; Vano je da su dnevnik i instrukcije uvek nadohvat ruke. Naroito je vano za meunarodne vozae da imaju ove dokumente nadohvat ruke zbog mogunosti da se rashladna jedinica pokvari u inostranstvu.

12. KARAKTERISTIKE TRANSPORTA ZIVIH ZIVOTINJA?

USLOVI ZA TRANSPORT IVIH IVOTINJA

U cilju obezbeenja dobrog stanja ivotinja koje se prevoze, EU propisala je pravila u Direktivi 91/628/EC, takozvanu Transportnu direktivu. Tokom transporta ivih ivotinja znaajne su sledee stavke: Ekonomski razlozi, teta transporta, gubitak teine; Gubitak kvaliteta; Dobar tretman ivotinja znai da e one biti mirne i tihe; Dobro stanje ivotinja. Generalno, stres znai gubitak telesne mase i smanjenje kvaliteta ivotinjskog mesa. ivotinje mogu biti pod psiholokim stresom od posledica zatvaranja, prilikom manipulisanja i noviteta. Pod fizikim stresom ivotinje mogu biti usled: gladi, ei, umora, toplote i povreda. Radi poboljanja stanja ivotinja i smanjenja stresa EU direktiva utvruje sledee propise, odnosno uslove za transport ivih ivotinja: Maksimalno trajanje prevoza ne sme prei 8 sati; Ukoliko je putovanje due od 8 sati, nalau se specijalni uslovi i propisi; ivotinje se mogu odmoriti na posebno ureenim mestima za odmaranje prihvaenim od EU. Na tim mestima mogu se nahraniti i napojiti. Nakon 8 sati odmaranja, prevoz se moe nastaviti prema destinaciji; Prevoznik mora da dostavi emu putovanja nadlenoj instituciji; Vozila u sutini moraju biti opremljena ventilacijskim upljinama. Dimenzije ovih upljina zavise o vrsti ivotinja koje se prevoze. Ventilacijske upljine za svinje moraju biti najmanje 20 cm visoke, poevi na 40 cm od poda. Za telad otvori moraju poeti na 85 cm od poda. Za krave i ostalu krupnu stoku otvori moraju biti na najmanje 130 cm od poda. Nii otvori u ovom sluaju se moraju prekriti. U principu, ventilacijski otvori trebaju obuhvatati 20% stranica prikolice; Pod mora biti pokriven slamom; najmanje 2 kg/m2; Mora postojati mogunost da se svaka ivotinja moe pojedinano kontrolisati, hraniti i pojiti, U kamionu treba da bude dovoljno hrane i vode; Elektrina ventilacijska pomagala mogu biti instalirana u vozilu.

GUSTINA-ZBIJENOST IVOTINJA
Prilikom transporta ivih ivotinja moraju se uzeti u obzir sledee dimenzije tovarnog sanduka koje su prikazane u u tabeli 8.1.: Tabela 8.1. Potreban prostor za pojedine vrste ivih ivotinja Kategorija Teina (kg) Povrina (m po ivotinji )

Telad Srednja telad Teka telad Srednje teka stoka Velika stoka

50 110 200 325 550

0,3 - 0,4 0,4 - 0,7 0,7 - 0,95 0,95 - 1,3 1,3 - 1,6

Krupna stoka > 700 > 1,6 Na primer, prilikom transporta svinja, mora biti ispunjen uslov dovoljnog prostora da mogu sve svinje da legnu na pod u isto vreme. U Direktivi 91628-EEG treba pronai minimalne dimenzije za prevoz ostalih ivotinja. Na slikama 8.1. i 8.2.a prikazana je, kao primer, potrebna visina otvora na bonim stranicama teretnog vozila za prevoz teladi i krupne stoke.

Slika 8.1. Otvori za telad za krupnu stoku

Slika 8.2. Otvori

Slika 8.3. Izgled vozila za prevoz ivih ivotinja 8.4. Vozilo za prevoz ovaca

Slika

OPREMA VOZILA PRILIKOM PREVOZA IVOTINJA

Hranjenje i pojenje: kada se prevoze svinje, vozilo treba da bude opremljeno pomagalima za pojenje. Ovo pomagalo mora da sadri 8 cevi za pojenje, na 3 metra tovarnog prostora. Ostale ivotinje se moraju nahraniti na utvrenim mestima za odmaranje.

Vrata: vrata moraju biti prikladno zatvorena i ne smeju imati otre ivice koje bi mogle prouzrokovati modrice. Osvetljenje: u sekciji gde je tovar, mora biti dobro osvetljenje. ivotinje ne vole da ulaze u mraan prostor. Tokom noi mora biti slabo svetlo. Higijena: vozilo koje se koristi za prevoz ivotinja svaki put mora biti oieno i dezinfikovano. Ovo treba biti navedeno u specijalnoj knjizi. Sredstva za ienje su: obina voda, voda i razblaeni deterdent i voda i razblaeni deterdent kombinovan sa kiselinom ili bazom. Neke od ovih materija mogu biti tetne za ljude ili okolinu. Osobe koje rade sa ovim materijama moraju biti svesne opasnosti i moraju obui PPE (linu zatitnu opremu) kao to su rukavice, zatitne naoare i kecelju. Kada se koristi deterdent koji sadri kiselinu ili bazu ispira za oi mora biti u ruci.

13.STRUKTURA ADR SPORAZUMA?

9.2. ADR SPORAZUM Evropski sporazum za Meunarodni drumski prevoz opasnih roba (ADR) postignut je u enevi, 30. septembra 1957. godine pod pokroviteljstvom UN (Ekonomske komisije za Evropu) i stupio je na snagu 29. januara 1968. godine. Sporazum sam po sebi je kratak i jednostavan. Kljuni lan je lan 2. koji kae, da izuzev odreenih prekomerno opasnih roba, ostale opasne robe mogu se prevoziti internacionalno u drumskim vozilima koja su u skladu sa: uslovima propisanim u Aneksu A za opasne robe, a posebno u pogledu njihovog pakovanja i obeleavanja; uslovima propisanim u Aneksu B, koji se posebno odnosi na konstrukciju, opremu i rad vozila koja prevoze opasne robe. Obaveze svih osoba koje su ukljuene u transport opasnih roba su propisane u ADR sporazumu. Poiljalac opasnih roba je odgovoran za klasifikaciju roba, prikladno pakovanje i pruanja tane i standardne informacije prevozniku. Prevoznik je odgovoran za ispravno stanje vozila i njegove opreme. On treba verifikovati da vozilo nije pretovareno i da je vozilo ispravno oznaeno i obeleeno. Strane, potpisnice sporazuma, u elji da poveaju meunarodnog drumskog prevoza sloile su se u sledeem: bezbednost

U smislu ovog sporazuma podrazumevaju se: vozila - automobil, osovinska vozila, prikolice i poluprikolice onako kako su definisani u Konvenciji o drumskom saobraaju od 19. septembra 1949. godine izuzev vozila koja pripadaju oruanim snagama neke strane potpisnice sporazuma ili koja su pod odgovornou tih oruanih snaga, opasna roba - materije i predmeti iji je meunarodni drumski prevoz zabranjen prilozima A i B ili dozvoljen samo pod odreenim uslovima, meunarodni prevoz - svaki prevoz koji se obavlja preko teritorije najmanje dve strane potpisnice sporazuma vozilima prethodno definisanim. Prilozi za ovaj sporazum ine njegov sastavni deo. Svaka strana potpisnica sporazuma i dalje ima pravo da ulazak opasne robe na svoju teritoriju regulie ili zabrani iz drugih razloga osim bezbednosti u toku puta. Vozila koja su bila u upotrebi na teritoriji jedne strane, potpisnice sporazuma prilikom stupanja ovog Sporazuma na snagu ili koja su poela da se upotrebljavaju dva meseca posle stupanja Sporazuma na snagu moi e, za vreme od tri godine od dana primene sporazuma, obavljati meunarodni prevoz opasne robe, ak i ako njihova konstrukcija i oprema ne zadovoljava potpuno uslove predviene prilogom B za taj prevoz. Meutim, posebnim klauzulama priloga B taj rok se moe skratiti. Strane potpisnice sporazuma mogu i dalje ugovarati, posebnim dvostranim ili viestranim sporazumima, da neke vrste opasne robe iji je svaki prevoz zabranjen ovim sporazumom, pod odreenim uslovima mogu biti predmet meunarodnog prevoza na njihovim teritorijama; ili da opasna roba iji je meunarodni prevoz dozvoljen ovim sporazumom samo pod odreenim uslovima moe biti na njihovim teritorijama predmet meunarodnog prevoza (pod uslovima manje strogim od onih koji su predvieni prilozima uz ovaj sporazum). Posebni dvostrani ili viestrani sporazumi o kojima je re, bie dostavljeni generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija koji e o njima obavestiti strane potpisnice sporazuma koje nisu potpisnice tih sporazuma. Prevoz na koji se odnosi ovaj sporazum podlee i dalje nacionalnim ili meunarodnim propisima koji se, uglavnom, odnose na drumski saobraaj, meunarodni drumski prevoz ili meunarodnu razmenu robe. Zemlje lanice Ekonomske komisije za Evropu i zemlje koje su primljene u Komisiju u savetodavnom svojstvu na osnovu mandata te komisije mogu postati strane potpisnici sporazuma ovog sporazuma: ako ga potpiu, ako ga ratifikuju poto su ga potpisale pod rezervom ratifikacije, ako mu pristupe. 9.2.1. Izuzeci ADR-a

Promet opasnih roba u nekim specijalnim sluajevima je izuzet od svih propisa tj. kada se roba prevozi: Od strane pojedinaca za vlastitu upotrebu Unutar maina za njihovo operaciono funkcionisanje U ogranienim koliinama, od strane preduzea, radi korienja u glavnoj aktivnosti tj. isporuka koju vri graevinska firma do gradilita ; U hitnim slubama ili vozilima na popravci U principu, kada su opasne robe pakovane u malim paketima ili kada se prevoze u ogranienim koliinama, njihov transport je po propisima ADR-a. 9.2.2. Multimodalni transport Ukoliko se deo ADR putovanja poklopi sa drugim meunarodnim pravilima nprmeunarodnim pravilima npr. Meunarodni kod za pomorski prevoz opasnih roba za prelazak preko mora, ova pravila se primjenjuju i ekvivalentno zamjenjuju ADR pravila na tom delu putovanja. Ovo je naroito relevantno za multimodalni transport izmeu pomorskih zemalja Severozapadne Europe i Skandinavije. Formular multimodalnog transporta ili certifikat za kontejnersko pakovanje je potreban u sluaju transporta opasnih roba preko mora koja e potom e potom nastaviti transport drumom. 9.2.3. Opasni otpad Opasni otpad se tretira kao i svaka druga opasna roba prema ADR sporazumu i klasifikuje se prema opasnosti sastojaka. Meutim, mora se navesti da i pored ADR propisa, nacionalne i meunarodne regulative za zatitu ivotne sredine, mogu traiti i zahtevati odvojene opise opasnog otpada i dodatne dokumente potrebne za odobravanje transfera kao i da se pokae poreklo materijala i mesto odlaganja.

23.3.4. Odobreno pakovanje opasnih roba Sva roba mora se pakovati u skladu sa UN--odobrenim pakovanjem. Takva roba pakovanjem moe biti prepoznata sa znakom U iznad N u krugu oznaene na stranama. Pored ovoga sledi kod koji pokazuje detalje testa, godinu, zemlju koja je odobrila itd. 9. 3.5. Transportna dokumentacija Sve ADR poiljke moraju biti propraene transportnom dokumentacijom. Nema posebnog formata za ovu dokumentaciju iako ona mora sadravati nie navedene specifinene detalje. Poiljalac robe mora dati prevozniku potrebne informacijeu u pisanoj formina na vreme, znai pre poetka putovanja, kako bi se on pripremio. Opis mora slediti tanu formu koja je

data u poglavlju o Klasama. Naziv mora biti jedan iz liste Klasa, ukljuujujui i UN broj za identifikaciju supstance kao i broj Klase, grupu pakovanja i inicijale ADR-a, 9.3.6. Uputstvo za vozaa Vozau se moraju dati uputstva u pisanoj pisanoj formi izvanredna kartica) za svaku supstancu ili artikal koji se prevozi: naziv supstance ili artikla ili grupe roba, klasa i UN broj, ili za grupu roba, priroda opasnost koju roba ima, skup sa merama koje se moraju preduzeti i potreba line zatite vozaa, hitni koraci koje voza mora preduzeti u sluaju nezgode. Ovaj set uputstava se mora uvati u kabini vozila a moraju biti na jeziku koji voza razume i na jezicima zemalja porekla robe, tranzita i destinacije. Sva zatitna oprema, kao to je gasna maska ili zagasna maska ili zatitne naoari, koja je navedena u izvanrednoj kartici mora biti u vozilu. 9.3.7. Sertifikat o potvrivanju bezbednosti vozila Takozvana sigurna vozila koja su navedena u Tabeli A potvrena. Ova se potvrda moe dobiti na temelju pisane proizvoaa za osnovuvozila tj. pre nego se doda deo cisterna, u predproizvodnoj fazi, podnosei i ovlaenoj instituciji detalje projektovanja. FL, OX i AT kamioni se koriste za transport cisterni EX/II i EXFL, OX i AT kamioni se koriste za transport cisterni, EX/II i EX/III /III vozila se prilagoena transportu eksploziva. Godinji sertifikati o potvrivanju bezbednosti su potrebni za celo vozilo i izdaju se od nacionalnih nadlenih institucija radi osiguranja da vozilo zadovoljava ADR pravila i da je u zadovoljavajuem stanju za transport drumom. Kopije se moraju nositi u vozilu. Pored navedenog potvrivanja sigurnosti vozila, cisterna u kojoj se prevoze opasne supstance mora, takoe, biti potvrena od nacionalnog ovlaenog tela. Prototip cisterne se prvo projektuje i izgradi i to je i kontrola i testiranje. Sertifikat se tada izdaje radi potvrivanja da je ona u skladu i da zadovoljava ADR pravila. 9.3.8. Sertifikat o obuci vozaa To je ADR sertifikat, izdat od kompetentne institucije u svakoj od zemalja, vozaima osposobljenim za vonju vozila za opasne robe iznad 3,5 tona maksimalne teine. Vozai koji prevoze eksplozive i radioaktivne materije moraju u svakom sluaju imati ADR sertifikat. Voza mora pohaati kurs odobren od ovlaene institucije u svakoj zemlji i mora poloiti pismeni moraju biti potvrde od za tovar ili nacionalnoj

ispit. Certifikat vai pet godina i posle tog perioda se mora obnoviti sa ponovnom obukom.

9.3. STRUKTURA ADR PROPISA

ADR sadri sledee celine: Aneks A: Opti propisi i propisi vezani za opasne artikle i materije 1. deo Opti propisi (izuzeci, definicije, obuka itd. ) 2. deo Klasifikacija 3. deo Lista opasnih roba i ograniene koliine 4. deo Korienje ambalae, IBC i cisterne 5. deo Procedure konsignacije (oznaavanje, obeleavanje i dokumentacija) 6. deo Propisi i uslovi za konstrukciju i testiranje ambalae, IBC i cisterni 7. deo Uslovi prevoza, utovara, istovara i rukovanja Aneks B: Propisi vezani za transportnu opremu i transportne operacije 8. deo Posada vozila, oprema i rukovanje vozilima 9. deo Konstrukcija i odobravanje vozila Opasna roba iji je prevoz zabranjen prema prilogu A ne moe biti predmet meunarodnog prevoza. Meunarodni prevoz druge opasne robe je dozvoljen, ako su ispunjeni: uslovi predvieni prilogom A za robu o kojoj se radi, za njihovo pakovanje i etiketiranje, i uslovi predvieni prilogom B za konstrukciju, opremu i upotrebu vozila kojim s prevozi roba. 9.3.1. TABELA A Tabela A u poglavlju 3.2 ADR-a predstavlja jezgro ADR sporazuma. Tabela nabraja sve opasne materije i artikle prema redosledu UN broja, svaka materija ili grupa materija oznaena sa etvorocifrenim brojem, kolokvijalni UN broj. Najznaajnije vrste informacija o svakoj opasnoj materiji ili artiklu su date u kodiranoj formi u tabeli tj. klasifikacija, obeleavanje i propisi o ambalai. Meutim, ova tabela ne sadri sve propise kojih se mora pridravati i posebno ne generalne propise. Primer strukture ADR tabele: UN Naziv i opis Klasa broj. Klasifikacio ni kod Grupa ambalae Etiketa

3.1.2 (1) 1230 (2) METANOL

2.2 (3a) 3

2.2 (3b) FT1

2.1.1.3 (4) II

5.2.2 (5) 3+6.1

Specijalni Ograniene Instrukcije za Specijalni propisi Meoviti propisi propisi koliine pakovanje za pakovanje o pakovanju 3.3 3.4.6 4.1.4 4.1.4 4.1.10 (6) (7) (8) (9a) (9b) 279 LQ0 P001 IBC02 MP19

UN prenosive cisterne Instrukcije 4.2.4.2 (10) T7 Specijalni propisi 4.2.4.3 (11) TP2

ADR cisterna Kod cisterne 4.3 (12) L4BH Specijalni Vozilo za propisi prevoz cisterne 4.3.5, 6.8.4 9.1.1.2 (13) (14) TU15, TE1 FL

Specijalni propisi za prevoz Kategorij a transport a 1.1.3.6 (15) 2 Pakovanj e 7.2.4 (16) Bulk Utovar, Istovar, Rukovanje 7.5.11 (18) CV13, CV28 Operacije Identifikacion i broj za opasnost 5.3.2.3 (20) 336

7.3.3 (17)

8.5 (19) S2, S19

Ovaj primer pokazuje sve propise vezane za transport 1230 metanola. Na primer, kolona (4) pomenute tabele prikazuje Grupu pakovanja u ovom sluaju PG II: Propisi o ovome mogu se pronai u 2.1.1.3 ADR-a. Treba pronai sledee: Grupa pakovanja I Grupa pakovanja II Grupa pakovanja III Materije koje predstavljaju visoku opasnost Materije koje predstavljaju srednju opasnost Materije koje predstavljaju malu opasnost

Ograniene koliine (LQ) nalaze se u koloni 7. Ne postoje izuzeci za transport metanola. Drugim reima, ak i prevoz jedne flae od litar metanola vri se pod odreenim propisima ADR-a. U koloni 8 treba pronai instrukcije o pakovanju, P001 i IBC02 , 4.1.4 ADRa. To znai da se metanol moe prevoziti u elinim buradima maksimalnog kapaciteta 450 litara.

14. KLASE OPASNIH MATERIJA?

Opasne robe se dele na devet klasa, prikazanih u tabeli 9.1. Tabela 9.1. Klase opasnih maaterija Eksplozivne materije i artikli Gasovi Zapaljive tenosti Zapaljive vrste materije, samoreakcijske materije i vrsti neosetljivi eksplozivi Materije podlone spontanom sagorevanju Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove Oksidujue materije Organski superoksidi Otrovne materije Zarazne materije Radioaktivni materijali Korozivne materije Ostale opasne materije i artikli

Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa Klasa

1 2 3 4.1 4.2 4.3 5.1 5.2 6.1 6.2 7 8

Klasa 9

15. OZNAAVANJE I OBELEAVANJE VOZILA PO ADR SPORAZUMU?

Sva vozila, ukljuujujui i vozila koja prevoze opasne robe u paketima moraju imati jednostavne reflektujue narandaste tablice na prednjem i zadnjem delu. Cisterne, vozila koja prevoze kontejner-cisterne i vozila ili kontejneri koji prevoze opasne robe u kontejnerima srednjeg obima, moraju takoe imati narandaste tablice na svakoj strani cisterne, njenog odjeljka ili dotinog kontejnera srednjeg obima. One pokazuju opasnost i UN broj iz tabele A. Kada ova vozila prevoze samo jednu supstancu, UN broj moe biti pokazan na narandastim tablicama na prednjem i zadnjem delu vozila. Cisterne ili kontejneri srednjeg obima moraju imati UN brojeve i na bonim stranama kontejnera moraju ostati vidljivi i kada se teret istovari iz vozila

Slika 9.2. Primer naina oznaavanje vozila koje prevozi opasne materije

Kemler kod
Identifikacioni brojevi za opasnost su napravljeni od slaganja brojeva Klase, ponekad poznati kao Kemler kod, radi upozoravanja na opasnost koja se moe oekivati ukoliko se supstanca sluajno oslobodi. Oznaka 0 posle broja Klase pokazuje mali rizik, npr. 60 znai otrovne supstance. 12 - Emisij plin usled pritisk ili hemijske rekcije 3 - Mogunost zapaljenja tenosti (pare) i plinova ili samozagrevajuih tenosti 4 - Mogunost zapaljenja vrstih supstanc iili samozagrevanje vrstih supstanci 5 - Oksidirajui (intenziviranje poara) efekat 6 - Otrovnosti rizikinfekcije 8 - Korozivnost 9 - Rizik jakih i spontanih reakcija Broj se udvostruuje kada se eli ukazati na poveani rizik, npr. 66 je veoma otrovno. Brojevi se dodaju da bi se ukazalo na sekundarni rizik, npr. 46 znai zapaljiva i vrsta vrsta supstanca je takoe otrovna, 886 znai veoma korozivna i takoe otrovna.

Slovo X na poetku broja znai i ne posipaj vodu, npr X423 upozorava da e vrsta supstanca u reakciji sa vodom stvoriti zapaljivi gas. Ponavljanje prva dva broja je indikacija za poveanu opasnost. Kada je opasnost materijala naznaena jednim brojem, ona se zavrava tako to se stavi nula na mesto druge decimale. Kombinacija brojeva ima posebno znaenje: 22 - Rashlaeni teni gas, zaguen X338 - Visokozapaljive tenosti, korozivne, koje reaguju opasno u dodiru sa vodom X42 - Zapaljive vrste supstance, reaguju opasno u dodiru sa vodom, emituju zapaljivi gas 44 - Zapaljive vrste supstance, u aktivnom stanju na povienoj temperaturi 539 - Zapaljivi organski peroksidi

Table
Pored narandastih tablica, cisterne i vozila koja prevoze cisternekontejnere i vozila i kontejneri koji prevoze opasne robe u velikim koliinama moraju, takoe, istai oznake o Klasi. Cisterne i vozila sa kontejnerima srednjeg obima moraju istai oznake na obe bone strane i na prednjoj strani, kontejneri moraju na svimstranama. Tablice i Table moraju ostati ne postavljenom mestu dok se jedinica ne isprazni i oisti ili dok se ne oiste da budu sigurne. Tek tada se uklanjaju ili se prekrivaju. Na svim vrstama kontejnera natovarenih opasnim materijama moraju se istai oznake na bonim stranama i na prednjoj strani, koje odgovaraju etiketi Klase na oznakama koji su unutra.

Slika 9.3. Primer table za oznaavanje vozila koje prevozi opasne materije Opasne robe se prepoznaju prema etiketi i UN broju na ambalai.Ova kutija sadri UN 0336 pirotehnika sredstva, eksploziv klase 1.

Slika 9.4. Primer oznaavanje ambalae za opasne materije

16.OPREMA VOZILA PO ADR SPORAZUMU?

Protivpoarni aparati
Vozila moraju nositi protivpoarne aparate, najmanje jedan za kabinu (minimum 2 kg suvog praha ili druge ekvivalentne materije) i jedna za vozilo (minimum 6 kg). Posada mora da da zna kako se koristi, ali samo radi gaenja poara na kabini ili ili motoru. Voza ne sme da pokuava da gasi poar na teretu. Protivpoarno sredstvo za teret mora da zadovoljava zadovoljava priznatim standardima, moraju biti zapeaene radi osiguranja da su nekorieni i moraju imati naznaku datuma sledee kontrole.. Vozila ispod 3.5 tona maksimalne teine mogu nositi dva protivpoarna aparata sa po 2 kg suvog praha.

Ostala oprema vozila o pravila rukovanja vozilom

Vozila moraju nositi podmetae za tokove, dva samostojea znaka za upozorenje, upozoravajue prslue i jednu runu lampu. Oprema za dodatne i posebne radnje vozaa mogu se specificirati u uputstvima za vozaa u pisanoj formi (izvanredna kartica). Opta pravila koja se primjenjuju za rukovanje vozilom ukljuuju: Paketi moraju biti prikladno smeteni u vozilo i osigurani na takav nain da se ne mogu pomerati u odnosu jedan naspram drugog ili da dodiruju zidove vozila; Opasne robe moraju biti odvojene od drugih; Otrovne supstance moraju biti efikasno odvojene od ljudske ili ivotinjske hrane; Posada ne sme otvarati pakete; Vozilo mora biti oieno u sluajevima curenja opasnih roba; Vozila koja prevoze kontejnere srednjeg obima, moraju biti oiena pre utovaranja razliitih supstanci; Cisterne moraju biti uzemljene pre punjenja ili pranjenja zapaljivih supstanci sa takom zapaljivosti od 600C ili nie; Motori vozila ne smeju biti upaljeni tokom utovara ili istovara, izuzev radi rukovanja opremom, npr. Pumpe istovara.

Puenje je zabranjeno u ili blizini vozila tokom utovara, istovara i rukovanja.

17.LICNA SREDSTVA ZA ZASTITU PO ADR SPORAZUMU?

U postupku saniranja posledica nezgode ili nesree sva lica koja dolaze u dodir sa opasnim materijama moraju koristiti lina sredstva za zatitu. Voza lina sredstva za zatitu ima u opremi koju dobija pre poetka prevoza odreene opasne materije Svaka opasna materija zahteva korienje posebnih zatitnih sredstava. Voza mora poznavati limora poznavati lina zana zatitna sredstva, njihovu svrhu i nain upotrebe u datoj situaciji. Lina sredstva za zatitu tela od tetnih uticaja opasnne materije, te mehanikih povreda pri rukovanju opasnim materijama. Lina sredstva za zatitu dele se na: zatitna sredstva za glavu, zatitna sredstva za ruke, zatitna sredstva za telo, zatitna sredstva za noge.

Zatitna sredstva za glavu

tite od fizikih povreda, ogrebotina, te od uticaja velikih temperatura, a tite glavu, oi i lice. Osim toga, tite oi i disajne organe od nadraaja ili udisanja. Zatitna sredstva za glavu su: kaciga, kaciga sa titnikom, kapuljaa, kapuljaa s naoalima, titnik za oi i lice i zatitne naoare, respirator, cevna maska, zatitna maska i zatitna sredstva za ui.

Zatitna sredstva za ruke

tite ruke od fizikih ozleda, opekotina, hemijskog delovanja, smrzavanja i slino. Zatitna sredstva za ruke su: zatitne rukavice od raznih materijala, titnici za zglobove i titnici za celu ruku od razliitih materijala.

Zatitna sredstva za telo

tite od mehanikih ozleda, toplotnog uticaja, vlage, para, fizikih ozleda, opekotina ili smrzavanja. zatitna sredstva za telo su: zatitna pregaa od gume, koe, azbesta, plastike, titnici za rametitnici za rame, zatitni pojasevi, zatitna odela i kabanice.

Zatitna sredstva za noge i stopala

tite od fizitite od fizike ozlede, toplotnog uticaja, vlage, opekotina, smrzotina, delovanja kiseline i ostalih nagrizajuih materija. Zatitna sredstva za noge i stopala su: cipele izme kolenice kone i armirane potkolenicene.

18. NAIN OBELEAVANJA MESTA NEZGODE PO ADR SPORAZUMU?

Svako zaustavljanje na putu vozila za prevoz opasnih materija, mora biti posebno oznaeno na ta obavezuje i Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima i Zakon o prevozu opasnih materija. Pravilno obeleeno vozilo predstavlja smanjenu mogunost nastanka nezgode zbog naletanja, sudara pri obilaenju, mimoilaenju i slino. Najopasnije nezgode po zdravlje i ivot ljudi, ivotne okoline i materijalnih dobara, u saobraaju opasnih materija dogaaju se nakon neoekivanog dogaaja u saobraaju na putu pri kojem je nastupilo prosipanje opasne materije, njeno izlivanje ili prosipanje opasne materije, ili ako je dolo do poara ili eksplozije te materije. Ispale ili na bilo koji nain prosute opasne materije pri prevozu, prevoznik je duan osigurati, prikupiti i odstraniti, spreiti dalje isticanje ili irenje, odnosno smestiti na za to odreenim mestima ili ih na drugi nain uiniti bezopasnim, a o tome obavestiti najbliu policiju, a prema potrebi i najblii organ sanitarne inspekcije. Ako prevoznik nije u mogunosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi ili odstrani, smesti na odreeno ili neutralineutralie, zbog kojih postoji opasnost od kontamunacje ivotne sredine, prevoznik je duan da na vidljiv nain oznai tako mesto, osigura mesto, licima i i ivotinjama sprei pristup tom mestu, i osigura mesto od naletanja drugih vozila na vozilo koje je pretrpelo nezgodu, sve do dolaska ovlaenih lica.

MUP e u teim sluajevima nezgoda takvog tipa poslati preduzee koje raspolae tehnikim sredstvima za obavljanje kim sredstvima za obavljanje zadatka sanacije mesta nesrezadatka sanacije mesta nesree ili pretovar opasne materije u e ili pretovar opasne materije u drugo vozilo. Dakle, ako je tokom prevoza opasne materije dolo do saobraajne nezgode ili do nezgode zbog kvara na ureajima za zatvaranje cisterni, probijanja cisterni ili posuda, ispadanja izatvaranje cisterni, probijanja cisterni ili posuda, ispadanja ili li prosipanja zbog pada ili pucanja ambalae u koju je opasna materija pakovana ili zbog vimaterija pakovana ili zbog vie sile, pa se opasna materija e sile, pa se opasna materija iri iri oko vozila, a posada vozila nije u moguoko vozila , a posada vozila nije u mogunosti pokupiti opasnu nosti pokupiti opasnu materiju, spremateriju, spreiti dalje izlivanje ili iti dalje izlivanje ili irenje i neutralizovati njeno irenje i neutralizovati njeno delovanje, potrebno je utvrditi podrudelovanje, potrebno je utvrditi podruje opasnosti i osgurati je opasnosti i osgurati mesto opasnosti, s obzirom na kolimesto opasnosti, s obzirom na koliinu opasne materije, smer inu opasne materije, smer irenja opasne materije i smer duvanja vetra.irenja opasne materije i smer duvanja vetra. Takvo mesto se mora obeleiti na propisan nain trouglovima za obeleavanje zaustavljenog vozila, crveno utim trakama za sprespreavanje ulaska u podruje opasnosti neovlaenim licima i osigurati prolaz licima i vozilima izvan zone opasnosti.

Slika 9.6. Nain obeleavanja zaustavljenog vozila koje prevozi opasne materije

Utvrivanje zone opasnosti kod izlivanja ili rasipanja opasnih materija

Zona opasnosti kod nezgoda rasipanja ili izlaenja opasne materije iz enja opasne materije iz vozila odreuje sevozila odreuje se, zavisno od vrste opasne materije koja se , zavisno od vrste opasne materije koja se iri ili iri ili istiistie, te njenom agregatnom stanju, brzini e, te njenom agregatnom stanju, brzini irenja ili isticanja, smeru irenja ili isticanja, smeru isticanja ili isticanja ili irenja, te smeru i jairenja, te smeru i jaini vetra. Zbog svega toga vrlo esto je teko odrediti veliinu opasne zone, samu zonu veliina mesta nezgode, odnosno podruje delovanja (izlivanja ili rasipanja) opasne materije i veliina sigurnosnog razmaka. Sigurnosni razmak se uzima: 1. oko 5 metara zapaljive tenosti (osim klase 1), 2. oko 15 metara otrovne i nagrizajue materije, 3. oko 30 metara za eksplozivne pare, gasove, smee dime dimvazduh, vazduh, radioaktivne materije, zapaljive tenosti klase 1.

Slika 9.7. Zona opasnosti u sluaju incidenta vozila koje prevozi opasne materije

19. MEDJUNARODNI SPORAZUMI U DRUMSKOM TRANSPORTU? MEUNARODNA (INCOTERMS) TRGOVAKA PRAVILA

Incoterms je skraenica za Meunarodna trgovaka pravila (International Commercial Terms). To su pravila Meunarodne trgovake komore koja se primenjuju u trgovini. Kada se ugovara nabavka roba ili vrenje usluga, Incoterms e biti definisan od strane kupca i to postaje sastavni deo ugovora o prodaji. Osnovna funkcija svakog Incoterms pravila je da se definiu trokovi i rizici rasporeeni izmeu strana kupca i prodavca u vezi sa isporukom roba

kako je dogovoreno meusobnim ugovorom. Isporuka, rizici i trokovi su poznati kao kritine take. Postoji 13 Incoterms pravila. Svako pravilo ima razliitu podelu trokova, rizika i drugih obaveza izmeu kupca i prodavca. Pravila variraju od situacije u kojoj je za sve fundamentalne take odgovoran kupac do situacija u kojima je za sve fundamentalne take odgovoran prodavac. Po odreenim zakonskim propisima, trgovaka pravila su se tradicionalno koristila samo za utvrivanje podele trokova izmeu ugovornih strana. Meutim, ono to zapravo ine Incoterms pravila je da se razjasni situacija kada je prodavac ili kupac ispunio svoje obaveze, tako da je roba u zakonskom smislu isporuena kupcu i da kupac prihvata isporuku. Incoterms pravila se revidiraju u vremenskim intervalima od 10 godina (Incoterms 1980, 1990. i 2000). Revizija je potrebna radi prilagoavanja savremenoj praksi. Poslednja verzija Incotermsa je iz 2000. godine. Od 1990. godine, radi lakeg razumevanja, pravila su grupisana u etiri razliite kategorije: pravila prema kojima prodavac ini robu dostupnom kupcu na svom vlastitom mestu prodaje ("E" pravilo - Ex Works); pravila prema kojoj je prodavac duan da isporui robu do prevoznika odreenog od strane kupca ("F" pravila- FCA, FAS i FOB); pravila gde je prodavac zaduen za sklapanje ugovora za prevoz bez snoenja rizika gubitka ili odtete roba ili drugih dodatnih trokova nastalih posle otpremanja ("C" pravila - CFR, CIF, CPT i CIP); pravila prema kojima prodavac mora snositi sve potrebne trokove i rizike da bi dopremio robu do mesta destinacije ( "D" pravila - DAF, DES, DEQ, DDU i DDP).

Klasifikacija Incoterms pravila

U tabeli 10.1. data je klasifikacija trgovakih pravila. Grupa E Grupa F Tabela 10.1. INCOTERMS 2000 Odlazak EXW Ex Works Franko fabrika (ugovoreno mesto) Glavna vozarina nije plaena FCA Franko prevoznik (ugovoreno mesto) FAS Franko uz bok broda (ugovorena otpremna luka) FOB Franko brod (ugovorena otpremna luka) Glavna vozarina plaena CFR Cena sa vozarinom (ugovorena odredina luka)

Grupa C

Grupa D

CIF Cena sa osiguranjem i vozarinom (ugovorena luka opredeljenja) CPT Vozarina plaena do (ugovoreno mesto opredeljenja) CIP Vozarina i osiguranje plaeni do (ugovoreno mesto opredeljenja) Dolazak DAF Isporueno na granici (ugovoreno mesto) DES Isporueno franko brod (...ugovorena odredina luka) DEQ Isporueno franko obala (...ugovorena odredina luka) DDU Isporueno, neocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja) DDP Isporueno i ocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja)

Osnovni sadraj Incoterms pravila

Grupa E EXW Ex Works Ovo pravilo predstavlja minimalnu obavezu za prodavca u vezi isporuke. Ovo pravilo znai da je primarna odgovornost prodavca obezbediti dostupnost robi na svome mestu (skladitu). Prodavac nije odgovoran za utovar robe na vozilo. Rizici i trokovi ovog posla su na strani kupca. Moe se dogovoriti da prodavac utovari robu, ali to mora biti posebno prikazano u ceni isporuke. Prodavac nije odgovoran za izvozne formalnosti iako bi trebao, ako se zamoli, pozitivno odgovoriti na bilo koji zahtev kupca, vezano za pomo u obezbeenju podataka za ovakve formalnosti. Prilikom dogovaranja o primeni ex works pravila, kupac mora direktno ili indirektno biti u mogunosti da kompletira izvozne i uvozne formalnosti. Kupac snosi celokupne tokove i rizike prilikom prenoenja robe sa prodavevog skladita do eljene destinacije.
Grupa F

Ova pravila nalau obavezu prodavca da isporui robu do prevoznika koga je odredio kupac. Grupa "F" pravila uvek znae da "glavna vozarina nije plaena". FCA Franko prevoznik "Franko prevoznik" znai da prodavac prevozi robu, pripremljenu za izvoz, do prevoznika odreenog od strane kupca i do naznaenog mesta. Potrebno je istai da odabrano mesto isporuke utie na obaveze utovara i istovara roba u tom mestu. Kada isporuka zapoinje na prodavevom mestu, on je odgovoran za utovar. Kada se isporuka vri na mestu gde se

ne nalazi prodavac, on nema obavezu istovara robe. Carinski postupak za izvoz obavlja prodavac. Ovo pravilo moe se primenjivati bez obzira na modul transporta, ukljuujui i multimodalni transport. Rizik nestanka (gubitka) ili tete na robi prenosi se na kupca u trenutku isporuke robe prevozniku. Prevoznik je bilo koja osoba koja, u ugovoru o prevozu robe, preuzima aktivnosti prevoza ili izvrava prevoz tereta putem eleznice, druma, mora, vazduha, kopnenih voda ili kombinacijom ovih transporta. Ako kupac imenuje drugu osobu, koja nije prevoznik, da prihvati robu, prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke robe onda kada je roba u podruju (nadzoru) te osobe. FAS - Franko uz bok broda "Franko uz bok broda" znai da je prodavac isporuio robu kada je ona stigla do naznaene luke utovara. To znai da kupac mora snositi sve trokove utovara robe u brod, i rizike gubitka ili oteenja roba od trenutka isporuke robe. FAS pravilo nalae prodavcu da kompletira izvozne formalnosti za robe. Ovo pravilo se primenjuje samo za pomorski i kopneni vodeni transport. FOB Franko brod "Brod sa naznakom luke utovara" znai da prodavac ispunjava svoju obavezu kada roba pree ogradu broda u naznaenoj luci utovara i snosi trokove utovara u brod. To znai da kupac od ovog trenutka mora da snosit sve trokove i rizike gubitka ili oteenja roba. FOB pravilo nalae prodavcu da obavi izvozne formalnosti za robe. Ovo pravilo primenjuje se samo za pomorski i kopneni vodeni transport. Prikladno je primeniti FOB pravilo za neobjedinjeni konvencionalni kargo kada se on alje direktno na brod u naznaenoj luci.
Grupa C

CFR - Cena sa vozarinom CFR znai da prodavac mora platiti trokove i vozarinu potrebnu za prenoenje robe do naznaene luke opredeljenja (ne snosi trokove istovara). Razlika izmeu ovog i FOB pravila je u ceni pomorske vozarine. Dok prodavac plaa vozarinu do luke opredeljenja, rizik ili gubitak robe kao i druge dodatne trokove koji mogu proizai posle prelaska ograde broda, snosi kupac. Prodavac preuzima obavezu kompletiranja izvoznih formalnosti. CIF - Cena sa osiguranjem i vozarinom

"Cena sa osiguranjem i vozarinom" znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada roba pree ogradu broda u naznaenoj luci utovara (prodavac plaa trokove utovara robe u brod). Prodavac mora platiti trokove osiguranja i vozarinu potrebnu za prevoz robe do naznaene luke opredeljenja. Rizik gubitka ili oteenja robe kao i svi drugi dodatni trokovi, nastali posle isporuke se prenose sa prodavca na kupca. Meutim, prema CIF pravilu prodavac takoe mora obezbediti pomorsko osiguranje za kupeve rizike od gubljenja ili oteenja robe tokom prevoza. Kupac mora znati da je prema CIF pravilu prodavac duan da obezbedi samo minimalno pokrie osiguranja. Ukoliko kupac eli da ima zatitu sa veim pokriem, za to se treba izriito dogovoriti sa prodavcem ili moe napraviti vlastiti aranman ekstra osiguranja. CIF pravilo nalae prodavcu da kompletira izvozne formalnosti za robe. Ovo pravilo primenjuje se samo za pomorski i kopneni vodeni transport. CPT - Vozarina plaena do "Vozarina plaena do" znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je roba isporuena prevozniku imenovanom od prodavca. Prodavac, pored toga, mora da plati trokove prevoza roba do naznaene destinacije isporuke. To znai da kupac snosi sve rizike i sve druge trokove nastale posle ovako dogovorene isporuke roba. Kupac plaa istovar robe, ako nije dugaije dogovoreno. Kada se roba isporui do dogovorene destinacije prvog prevoznika, prestaje prodaveva odgovornost za rizike za robu. CPT pravilo nalae prodavcu da za robe kompletira izvozne formalnosti. Ovo pravilo se moe primenjivati bez obzira na modul transporta, ukljuujui i multimodalni transport. CIP - Vozarina i osiguranje plaeni do: "Vozarina i osiguranje plaeni do" znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je roba isporuena prevozniku, imenovanom od prodavca. Prodavac, pored toga, mora da plati trokove prevoza roba do naznaene destinacije isporuke (ne plaa trokove istovara). To znai da kupac snosi sve rizike i sve druge trokove, nastale posle ovako dogovorene isporuke roba. Prema CIP pravilu prodavac takoer mora obezbediti osiguranje za kupeve rizike gubljenja ili oteenja robe tokom prevoza. Sledstveno tome, prodavac e napraviti ugovor o osiguranju i platiti premiju osiguranja. Kupac mora znati da je prema CIP pravilu prodavac duan da obezbedi samo minimalno pokrie osiguranja. Ukoliko kupac eli da ima zatitu sa veim pokriem, za to se treba izriito da dogovori sa prodavcem, ili moe da napravi vlastiti aranman dodatnog osiguranja. Kada se roba isporui do dogovorene destinacije prvog prevoznika prestaje prodaveva odgovornost za rizike za robu.

CIP pravilo nalae prodavcu da kompletira izvozne formalnosti za robe. Ovo pravilo se moe primenjivati bez obzira na modul transporta, ukljuujui i multimodalni transport. Grupa D DAF Isporueno na granici "Franko granica" znai da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba stavljena na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu transporta koje nije istovareno, ali su obavljene izvozne formalnosti na carinskom prelazu u zemlji destinacije. Za uvozne formalnosti prodavac nije odgovoran. DAF pravilo je najpraktinije primenjivati u eleznikom i drumskom transportu. Meutim ono se moe primenjivati u svim modelima transporta. Takoe je vano napomenuti da imenovana granica moe biti bilo koja granica. Zato je jako bitno da se precizno definie granina taka isporuke robe. Kupac je odgovoran za preuzimanje robe na imenovanoj granici, zato se esto kao alternativno reenje ugovoreni transport obezbedjuju u zemlji odailjanja robe. Moe se u komercijalnom smislu zakljuiti ugovor o prevozu robe do finalne destinacije u zemlji uvoza. U tom sluaju rizike i trokove od granice do finalne destinacije snosi kupac. DES - Isporueno franko brod "Isporueno franko na brodu" znai da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba stavljena na raspolaganje kupcu na brodu u ugovorenoj odredinoj luci (prodavac ne snosi trokove istovara), bez obavljenih formalnosti uvoza u luci opredeljenja. Prodavac mora da snosi sve trokove i mogue rizike prilikom prevoza roba do naznaene luke opredeljenja. Ovo pravilo primenjuje se samo u pomorskom i prevozu vodama ili multimodalnom transportu do broda u luci destinacije. Ovo pravilo se primarno, ali ne i iskljuivo, primenjuje za isporuku tereta velikog obima. Razlika izmeu CFR i DES ogleda se u tome da i pored obaveze plaanja prevoza od strane prodavca u oba sluaja, (po pravilu), DES prodavac jo snosi rizike i trokove do ugovorene take destinacije. Kupac treba da sarauje ne samo sa prodavcem ve i sa prevoznikom u cilju izbegavanja moguih velikih trokova learine i skladitenja. DEQ - Isporueno franko obala "Isporueno franko obala" znai da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba stavljena na raspolaganje kupcu na pristanitu (obali) bez obavljenih formalnosti uvoza u luci opredeljenja. Prodavac mora snositi sve trokove i mogue rizike u vezi s dopremanjem robe do ugovorene luke opredeljenja i snosi trokove istovara robe na obalu (kej). Kupac mora da obavi i plati sve uvozne formalnosti, carine, poreze i druge dadbine vezane za uvoz roba.

DEQ pravilo moe da se primeni samo kada se vri isporuka roba pomorskim, kopnenim, vodnim ili multimodalnim transportom gde se vri istovar roba sa broda na obalu (pristanite) u luci opredeljenja.
DDU - Isporueno, neocarinjeno

"Isporueno, neocarinjeno" znai da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba isporuena kupcu bez obavljenih formalnosti uvoza i neistovarena iz sredstva transporta na ugovorenom mestu opredeljenja. Prodavac mora snositi sve trokove (izuzev uvoznih dabina) ukljuene u dopremanje roba do mesta destinacije. U ovom sluaju uvozne dabine znae odgovornost kupca i rizik za obavljanje carinskih formalnosti, plaanje ovih formalnosti, carina, poreza i drugih dabina. Takve dabine mora da plati kupac, koji mora da snosi i trokove i rizike koji nastanu ako se roba blagovremeno ne carini. Ovo pravilo se moe primenjivati bez obzira na modul transporta. Meutim, kada se isporuka odvija u luci opredeljenja, na brodu ili na pristanitu (obali), onda se trebaju primeniti DES ili DEQ pravila. DDU pravilo je napravljeno zbog potrebe biznisa za takvim jednim pravilom u koje nisu ukljuene carine, ali mogu ukljuiti VAT (porez na dodatnu vrednost-PDV). DDP - Isporueno i ocarinjeno "Isporueno i ocarinjeno" znai da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba isporuena kupcu uz obavljene formalnosti uvoza i neistovarena iz sredstva transporta na dogovorenom mestu destinacije. Prodavac mora snositi sve trokove dopremanja roba do zemlje destinacije, ukljuujui i sve dabine vezane za uvoz. U ovom sluaju uvozne dabine znae odgovornost i rizik za obavljanje carinskih formalnosti, plaanje ovih formalnosti, carina, poreza i drugih dabina od strane prodavca. DDP pravilo se ne bi trebalo primenjivati ako prodavac nije u mogunosti da direktno ili indirektno nabavi uvozne licence. Ovo pravilo ukljuuje maksimalne obaveze prodavca za svaki modul transporta. Ovo pravilo znai maksimalnu odgovornost prodavca. Moe se zakljuiti da se ova pravila primarno koncentriu na obaveze isporuke i rizike transfera robe i svi korisnici trebaju biti svesni efekata svakog od pomenutih pravila. Kada se priprema nacrt prodajnog ugovora, preporuljivo je da se kupac i prodavac oslanjaju najvie na Incoterms 2000, jer e tako biti jasno definisane njihove odgovornosti i otklonie se mogunosti pogrenog razumevanja. Vrsta prevoza i odgovarajue pravilo Incotermsa Za bilo koju vrstu prevoza primenjuju se sledea pravila Incoterms 2000: EXW,

 FCA, CPT, CIP, DAF, DDU i DDP. Za pomorski i reni prevoz primenjuju se sledea pravila Incoterms 2000: FAS, FOB, CFR, CIF, DES i -DEQ.

20.OBJASNI UGOVOR O MEDJUNARODNOM TRANSPORTU? 21.MEDJUNARODNA UNIJA ZA DRUMSKI TRANSPORT-IRU? 22.OBJASNITE POJAM I SVRHU POSTOJANJA MEDJUNARODNIH PRAVILA I KONVENCIJA? 23.NAVESTI OSNOVNE MEDJUNARODNE KOVENCIJE O TRANSPORTU ROBE U MEDJUNARODNOM DRUMSKOM TRANSPORTU?