CMR KONVENCIJA

KONVENCIJA O UGOVORU
ZA MEUNARODNI PREVOZ ROBE DRUMOM

- C M R-

Uvod

Strane ugovornice,

priznajui korisnost da na jednobrazan nain reguliu uslove ugovora o meunarodnom robnom,

drumskom prevozu, naroito u pogledu dokumenata koji se upotrebljavaju u ovom saobraaju
kao i u pogledu odgovornosti prevoznika sporazumele su se u sledeem:

I O d e lj a k

Podruje primene

lan 1.

1. Ova Konvencija se primenjuje na sve ugovore uz vozarinu (naknadu o prevozu robe)

vozilima drumskog saobraaja, ako se mesto preuzimanja robe i mesto predvieno za neku
isporuku, kako su oznaeni ugovorom, nalaze u razliitim zemljama, od kojih je bar jedna
potpisala konvenciju, bez obzira na domicil i nacionalnost stranaka. 2. Za primenu ove
konvencije pod "vozilima" treba razumeti automobile, auto-vozove, tegljae i poluprikolice, kako
su definisani lanom 4. Konvencije o drumskom saobraaju od 19. septembra 1949. godine. 3.
Ova Konvencija se primenjuje ak i ako prevoze koji ulaze u njeno podruje primene vre
drava ili dravne institucije odnosno organizacije. 4. Ova konvencija se ne primenjuje:a) na
prevoze izvrene po meunarodnim potanskim konvencijama;b) na prevoze mrtvaca;c) na
selidbene prevoze. 5. Ugovorne strane se obavezuju da posebnim sporazumima zakljuenim
izmeu dveju ili vie njih, nee uneti nikakvu izmenu u ovu konvenciju, sem da bi od njene
primene izuzeli pogranini promet ili da za prevoze koji se vre iskljuivo na njihovoj teritoriji
odobrile za robu upotrebu prenosivog tovarnog lista. lan 2.

1. Ako se vozilo koje prevozi robu jednim delom puta prevozi, morem, eleznicom, renim
saobraajem ili vazdunim saobraajem bez pretovara, - sem eventualno radi primene odredaba
lana 14. - ipak se ova konvencija primenjuje na ceo prevoz. Meutim, ukoliko se utvrdi da
gubitak, teta ili zadocnjenje u isporuci robe, koji se pojave u toku prevoza nekih od drugih
vidova transporta van drumskog saobraaja, nije prouzrokovan injenjem ili proputanjem
prevoznika drumskog saobraaja i da takav gubitak, teta ili zadocnjenje proizilazi iz injenice
koja se mogla dogoditi samo u toku i zbog van-drumskog saobraaja, odgovornost prevoznika
drumskog saobraaja je ograniena ne ovom Konvencijom, nego na nain da je odgovornost
prevoznika van-drumskog saobraaja odreena kao kad bi ugovor o prevozu bio zakljuen
izmeu poiljaoca i prevoznika van-drumskog saobraaja samo za taj prevoz robe shodno
vaeim zakonskim propisima o prevozu robe odnosnim vidom van-drumskog transporta. Ipak, u
nedostatku takvog propisa, odgovornost prevoznika drumskog saobraaja bie odreena ovom
konvencijom.2. Ako je prevoznik drumskog saobraaja istovremeno i van-drumski prevoznik,
njegova odgovornost se odreuje po taki 1. kao kad bi njegova dunost prevoznika drumskog
saobraaja i njegova dunost van-drumskog prevoznika bili obavljeni od dveju razliitih osoba.

II O d e lj a k

Osobe za koje odgovara prevoznik

lan 3.

U smislu ove Konvencije prevoznik odgovara za injenje i proputanje svoga osoblja i svih
drugih lica u njegovoj slubi ijim se uslugama koristi radi izvrenja prevoza, kao za svoje
sopstveno injenje ili proputanje, kad ove osobe obavljaju svoje dunosti.

III O d e lj a k

Zakljuenje i izvrenje ugovora o prevozu

lan 4.

Ugovor o prevozu se utvruje tovarnim listom. Nepostojanje, nepravilnost ili gubitak tovarnog
lista ne utie ni na postojanje ni na vanost ugovora o prevozu, za koji i dalje vae odredbe ove
Konvencije.

lan 5.

1. Tovarni list se ispostavlja u tri originalna primerka, koje potpisuje poiljalac i prevoznik, a
ovi potpisi mogu biti tampani ili zamenjeni poiljaoevim ili prevoznikovim peatom ako
zakonodavstvo zemlje gde se tovarni list ispostavlja to doputa. Prvi primerak se daje poiljaocu,
drugi prati robu, a trei zadrava prevoznik..2. Kad roba koja se prevozi treba da bude
utovarena u razliita vozila, ili ako se radi o razliitim vrstama robe ili o odvojenim delovima,
poiljalac ili prevoznik ima pravo da trai izdavanje toliko tovarnih listova koliko e se upotrebiti
vozila koliko vrsta ili delova roba ima.

lan 6.

1. Tovarni list treba da sadri sledee oznake:

a) mesto i datum njegovog izdavanja; b) ime i adresu poiljaoca; c) ime i adresu

prevoznika; d) mesto i datum utovara robe i predvieno mesto za isporuku;e) ime i adresu
prijemnika robe;
f) uobiajeni naziv prirode robe i vrstu ambalae a za opasnu robu njen opti poznati naziv;
g) broj komada, njihove pojedinane oznake i njihove brojeve;
h) bruto teina ili na drugi nain izraena koliina robe;
i) trokovi na ime prevoza (prevozna cena, sporedni trokovi, carinski trokovi i drugi trokovi
koji nastaju od zakljuenja ugovora do isporuke);
j) uputstva u pogledu carinskih formalnosti i druga;
k) naznaenje da se, bez obzira na svaku protivnu klauzulu, na prevoz imaju primeniti odredbe
ove Konvencije.

2. U sluaju potrebe tovarni list, osim toga, treba da sadri sledee oznake:
a) zabranu pretovara iz broda u brod;
b) trokove koje poiljalac preuzima na sebe;
c) iznos koji se ima platiti prilikom isporuke robe;
d) oznaena vrednost robe u iznosu koji predstavlja poseban interes kod isporuke robe;
e) uputstva poiljaoca prevozniku u pogledu osiguranja robe;
f) ugovoreni rok u kome prevoz ima da se izvri;
g) spisak dokumenata koji se predaju prevozniku.

3. Stranke mogu u tovarni list uneti svaku drugu oznaku koju smatraju korisnom.

lan 7.

1. Poiljalac odgovara za sve trokove i tete koje bi imao prevoznik zbog netanosti ili
nepotpunosti:
a) navedenih oznaka u lanu 6. taka 1 b), d), e), f), g), h), j);
b) navedenih oznaka u lanu 6. taka 2.
c) za sve druge oznake ili uputstva koje za ispotavljanje tovarnog lista daje poiljalac ili koje
treba da budu unete u tovarni list.

2. Ako na traenje poiljaoca prevoznik unese u tovarni list napomene iznete u taki 1. ovog
lana, smatra se, dok se protivno ne dokae, da ih unosi za raun poiljaoca.

3. Ako tovarni list ne sadri napomenu predvienu u lanu 6. take 1. k), prevoznik je
odgovoran za sve trokove i tetu koju bi ovlaeno lice za raspolaganje robom pretrpelo zbog
ovog propusta.

lan 8.

1. Prilikom preuzimanja robe prevoznik je duan da proveri:

a) tanost napomena u tovarnom listu koje se odnose na broj omota, kao i njihove oznake i
brojeve;
b) spoljni izgled robe i njene ambalae.

2. Ako prevoznik nema dovoljno mogunosti da proveri tanost napomena iznetih u taki 1. a)
ovog lana, on u tovarni list upisuje primedbu, koja treba da je obrazloena. Isto tako, on treba da
obrazloi svaku primedbu, koju ima u pogledu spoljnog izgleda robe i njene ambalae. Ove
primedbe ne obavezuju poiljaoca, ako ih on nije izriito prihvatio u tovarnom listu.
3. Poiljalac ima prava da trai da prevoznik proveri bruto teinu ili na drugi nain izraenu
koliinu robe. On takoe moe da trai proveru sadrine i omota. Prevoznik moe da zahteva
plaanje trokova provere. Rezultat provere se zapisuje u tovarni list.

lan 9.

1. Tovarni list prua dokaz o uslovima ugovora i o prijemu robe od strane prevoznika, dok se
protivno ne dokae.

2. Ako u tovarnom listu nema upisane obrazloene prevoznikove primedbe, pretpostavka je da

su roba i njena ambalaa u momentu kada ih je prevoznik preuzeo bile u dobrom spoljnom stanju
i da je broj omota, kao i njihove oznake i brojevi, odgovarao oznaenju u tovarnom listu.

lan 10.

Poiljalac odgovara prema prevozniku za tetu nanetu osobama, opremi ili drugoj robi, kao i za
trokove, koji bi nastali zbog pogrenog pakovanja robe, osim ako je greka bila vidljiva ili
prevozniku u momentu preuzimanja robe poznata, a on o tome nije stavio nikakvu primedbu.

lan 11.

1. Radi ispunjenja carinskih i drugih formalnosti koje treba izvriti pre isporuke robe, poiljalac
treba uz tovarni list da preda ili prevozniku da stavi na raspolaganje potrebna dokumenta i da mu
prui sva traena obavetenja.

2. Prevoznik nije duan da ispita da li su sva dokumenta i obavetenja tani i potpuni. Poiljalac
je odgovoran prema prevozniku za svaku tetu koja bi mogla nastati zbog toga to ne postoje
dokumenta ili obavetenja ili zbog njihove nepotpunosti ili netanosti, sem ako je do toga dolo
krivicom prevoznika.

3. Prevoznik odgovara kao komisionar za posledice gubitka ili netane upotrebe dokumenata
koji su uneti u tovarni list i koji idu zajedno sa njim ili su mu lino predata; ipak njegova
odgovornost za naknadu tete nee prei odgovornost za naknadu tete koja bi dola zbog gubitka
robe.

lan 12.

1. Poiljalac ima pravo da raspolae robom, naroito da trai od prevoznika da obustavi prevoz,
da izmeni odreeno mesto isporuke ili da isporui robu drugom licu od onog, koje je oznaeno u
tovarnom listu.

2. Ovo pravo se gasi kad je drugi primerak tovarnog lista predat primaocu ili ako on istakne
svoje pravo predvieno u lanu 13. take 1; od tog momenta prevoznik se ima podvrgnuti
nalozima primaoca.

3. Pravo raspolaganja pripada primaocu od ispostavljanja tovarnog lista, ako je u tovarni list
poiljalac uneo napomenu u tom smislu.

4. Ako u izvrenju svoga prava raspolaganja primalac naredi isporuku robe drugoj osobi, ova
osoba ne moe odrediti druge primaoce.

5. Vrenje prava raspolaganja robom je podvrgnuto sledeim uslovima:

a) poiljalac ili, u sluaju koji predstavlja taka 3. ovog lana, primalac koji hoe da vri ovo
pravo treba da podnese na uvid prvi primerak tovarnog lista, na kome treba da budu upisana
nova uputstva data prevozniku i da prevozniku naknadi trokove i tetu koju povlai izvrenje
ovih uputstava;
b) ovo izvrenje treba da je mogue u trenutku kad stignu uputstva osobi koja treba da ih izvri
i izvrenje ne treba ni da ometa normalnu eksploataciju prevoznikovog preduzea niti da nanese
tetu poiljaocima ili primaocima ostalih poiljki;
c) uputstva ne treba nikad da prouzrokuju deobu poiljke.

6. Kad, prema odredbama take 5. b) ovog lana prevoznik ne moe da izvri uputstva koja
primi, on treba odmah da o tome obavesti lice koje je dalo uputstva.

Prevoznik koji ne bude izvrio dobijena uputstva onako kako je to propisano ovim lanom ili koji
bude postupio po takvim uputstvima a da nije traeno podnoenje na uvid prvog primerka
tovarnog lista odgovarae prema licu koje ima pravo raspolaganja robom za tetu koja bi usled
toga nastala.

lan 13.

1. Po prispeu robe na mesto odreeno za isporuku primalac ima pravo da trai da mu se

duplikat tovarnog lista preda i da mu se roba isporui, uz izmirenja svih obaveza iz ugovora o
prevozu. Ako je ustanovljen gubitak robe ili ako roba nije stigla po isteku roka odreenog u lanu
19, primalac je ovlaen da u svoje ime prema prevozniku istakne prava koja proistiu iz ugovora
o prevozu.

2. Primalac koji preuzima prava koja mu pripadaju u smislu take 1. ovog lana obavezan je da
plati iznos potraivanja koji proistie iz tovarnog lista. U sluaju spora po ovom pitanju,
prevoznik je obavezan da izvri isporuku robe samo ako primalac poloi kauciju.

lan 14.

1. Ako je ma iz kog razloga izvrenje ugovora pod uslovima predvienim tovarnim listom
postalo nemogue pre prispea robe na odreeno mesto za isporuku, prevoznik mora od lica koje,
u smislu lana 12. ima pravo raspolaganja robom da trai uputstva.

2. Meutim, ako okolnosti omoguuju izvrenje prevoza pod razliitim uslovima od onih koji
su odreeni tovarnim listom i ako prevoznik nije mogao od lica koje ima pravo raspolaganja
robom u smislu lana 12. da blagovremeno dobije uputstva, on preduzima mere koje mu se ine
da najbolje odgovaraju interesima lica koje ima pravo da raspolae robom.

lan 15.
1. Kada se po prispeu robe na mesto isporuke pojave smetnje za isporuku, prevoznik trai od
primaoca uputstva. Ako primalac odbije robu, prevoznik ima prava da robom raspolae i bez
prvog primerka tovarnog lista.

2. ak i ako je odbio robu, primalac moe jo uvek da trai njenu isporuku sve dok prevoznik
nije primio od poiljaoca suprotna uputstva.

3. Ako se smetnje za isporuku robe pojave tek poto je, na osnovu prava koje mu pripada u
smislu lana 12. take 3, primalac dao nalog da se roba isporui drugom licu, taka 1 i 2 ovog
lana e se primeniti tako, to je sada primalac doao u poloaj poiljaoca, a ovo drugo lice
postalo primalac.

lan 16.

1. Prevoznik ima pravo na naknadu trokova prouzrokovanih traenjem uputstava ili trokova
koje mu prouzrokuju primljena uputstva, osim ako do ovih trokova nije dolo njegovom
krivicom.

2. U sluajevima predvienim u lanu 14. taka 1 i u lanu 15. prevoznik moe odmah da preda
robu za raun lica koje ima pravo raspolagati robom; posle ove predaje smatra se da je prevoz
zavren. Prevoznik tada prima na sebe dunost da uva robu. On ipak moe da poveri robu
treem licu i tada odgovara samo za pravilan izbor ovog tgreeg lica. Na robi i dalje lei teret
potraivanja koja potiu iz tovarnog lista, kao i svih ostalih trokova.

3. Prevoznik moe da pristupi prodaji robe ne ekajui uputstva od lica koje ima pravo
raspolaganja robom, kad lako kvarljiva priroda robe ili inae njeno stanje to pravdaju ili su
trokovi uvanja u nesrazmeri visoki prema vrednosti robe. U ostalim sluajevima on takoe
moe da pristupi prodaji, ako u raspoloivom roku nije od lica ovlaenog za raspolaganjem
robom primio potvrdu uputstva ije bi se izvrenje moglo od njega opravdano traiti.

4. Ako je roba na osnovu odredbe ovog lana bila prodata iznos prodajne cene treba staviti na
raspolaganje licu ovlaenom da raspolae robom, po odbitku trokova koji terete robu. Ako su
ovi trokovi vii od iznosa prodajne cene, prevoznik ima pravo na razliku.

5. Nain na koji se pristupa prodaji odreen je zakonom ili praksom mesta gde se nalazi roba.

IV O d e lj a k

Odgovornost prevoznika

lan 17.

1. Prevoznik odgovara za potpun ili delimian gubitak ili za tetu koja se dogodi od trenutka
preuzimanja robe do momenta isporuke, kao i za zadocnjenje isporuke.
2. Prevoznik se oslobaa ove odgovornosti ako je do gubitka, tete ili zadocnjenja dolo
krivicom lica ovlaenog da raspolae robom, njegovim nalogom koji nije izazvan
prevoznikovom krivicom, manom same robe ili okolnosti koje prevoznik nije mogao otkloniti.

3. Da bi se oslobodio odgovornosti, prevoznik ne moe da navede u svoju odbranu ni loe

stanje vozila kojim se slui za izvrenje prevoza, niti greku lica od koga bi iznajmio vozilo ili
poslugu.

4. Obzirom na lan 18. taka 2 do 5, prevoznik se oslobaa odgovornosti kad gubitak ili
oteenje proistie iz posebnih opasnosti vezanih za jednu od sledeih injenica ili za vie njih;

a) upotreba otvorenog vozila nepokrivenog ciradom, kad je ovo bilo izriito ugovoreno i
navedeno u tovarnom listu;
b) neupotreba ili upotreba loe ambalae za robu koja je po svojoj prirodi podlona kvarenju ili
oteenju kad nije zapakovana ili je r?avo zapakovana;
c) manipulacija, utovar, slaganje ili istovar robe od strane poiljaoca ili primaoca ili lica koja
rade za raun poiljaoca ili primaoca;
d) priroda neke robe podlone po samoj svojoj prirodi, bilo potpunom ili deliminom gubitku,
bilo oteenju, naroito lomljenju, ranju, unutranjem kvarenju koje dolazi od sebe, kaliranju,
curenju, normalnom rasturu ili napadu gamadi ili glodara;
e) nepotpunost ili neispravnost oznaka ili brojeva koleta;
f) prevoz ivih ivotinja.

5. Ako na osnovu ovog lana prevoznik ne odgovara za neke inioce koji su prouzrokovali
tetu, njegova odgovornost se utvruje u srazmeri u kojoj su inioci za koje on po ovom lanu
odgovara doprineli da doe do tete.

lan 18.

1. Na prevoznika pada dokaz da je gubitak, teta ili zadocnjenje prouzrokovani nekom od

injenica predvienih u lanu 17. taka 2.

2. Kad prevoznik utvrdi da je, obzirom na injenino stanje, gubitak ili teta mogla da nastane
usled jedne ili vie posebnih opasnosti predvienih u lanu 17. taka 4, pretpostavka je da teta
otuda i potie. Lice ovlaeno za raspolaganje robom moe ipak da dokae da teta nije potpuno
ili delimino prouzrokovana nekom od ovih opasnosti.

3. Pretpostavka iz prethodne take se ne moe primeniti na sluaj predvien u lanu 17. taka 4.
a), ako postoji nenormalno veliki manjak ili gubitak koleta.

4. Ako je prevoz izvren vozilom koje je ureeno da zatiti robu od uticaja toplote, hladnoe,
razlike u temperaturi ili vlazi vazduna, prevoznik se ne moe pozvati na privilegiju iz lana 17.
take 4. d) samo ako prui dokaz da su sve mere koje je on duan da preduzme, obzirom na
okolnosti, bile preduzete u pogledu izbora, odravanja i upotrebe ovih ureaja i da se on u svemu
pridravao specijalnih uputstava koja su mu mogla biti data.

5. Prevoznik se moe pozvati na privilegiju iz lana 17. taka 4. f), samo ako prui dokaz da su
sve mere koje je normalno on duan da preduzme, obzirom na okolnosti, bile preduzete i da se on
u svemu pridravao specijalnih uputstava koja su mu mogla biti data.

lan 19.

Postoji zadocnjenje isporuke kad roba nije isporuena u ugovorenom roku ili ako rok nije bio
ugovoren, obzirom na okolnosti, a posebno u sluaju deliminog tovara, efektivno trajanje
prevoza prelazi vreme, koje je pod normalnim uslovima, potrebno za postizanje punog tovara,
koje se (vreme) opravdano moe odobriti ekspeditivnom prevozniku.

lan 20.

1. Lice ovlaeno da raspolae robom moe, bez potrebe da prui druge dokaze, da smatra robu
nestalom kad ona nije isporuena u roku od trideset dana po isteku ugovorenog roka ili, ako rok
nije bio ugovoren, u roku od ezdeset dana po preuzimanju robe od strane prevoznika.

2. Lice ovlaeno da raspolae robom, prilikom prijema isplate naknade tete za nestalu robu,
moe pismeno da trai da bude odmah obaveteno u sluaju da se roba pronae u toku naredne
godine po isplati naknade tete. Na ovo traenje e mu se dati pismeni izvetaj.

3. U roku od trideset dana po prijemu ovog izvetaja, lice ovlaeno da raspolae robom moe
da trai da mu roba bude isporuena uz plaanje potraivanja koja proistiu iz tovarnog lista i uz
povratak naknade tete koju je primio, po odbitku eventualnih trokova koji bi bili uraunati u
ovu naknadu, zadravajui pravo na naknadu tete zbog zadocnjenja isporuke u smislu lana 23,
ako ima mesta primeni, iz lana 26.

4. Ako nema traenja predvienog u taki 2, niti zahteva uinjenog u roku od trideset dana, kao
to predvia taka 3, ili pak ako je roba bila pronaena tek posle vie od godinu dana posle
isplate naknade tete, prevoznik raspolae robom shodno zakonskim propisima mesta gde se roba
nalazi.

lan 21.

Ako je roba isporuena primaocu bez naplate trokova pri isporuci, koje bi prevoznik imao da
naplati na osnovu odredaba ugovora o prevozu, prevoznik je duan da poiljaocu naknadi tetu do
visine iznosa ovih trokova, ne gubei pravo regresa od primaoca.

lan 22.

1. Ako je poiljalac predao prevozniku opasnu robu, on mu oznaava tanu prirodu opasnosti
koju ona predstavlja i oznaava mu eventualno koje mere predostronosti treba preduzeti. U
sluaju da ovo upozorenje nije bilo uneto u tovarni list, poiljalac i primalac moraju svim drugim
sredstvima dokazati da je prevoznik tano bio upoznat sa prirodom opasnosti koju je predstavljao
prevoz odnosne robe.
2. Opasnu robu, koja kao takva nije bila poznata prevozniku pod uslovima predvienim u taki
1. ovog lana, moe prevoznik svakog momenta i na svakom mestu da istovari, uniti ili uini
bezopasnom i to bez naknade tete; poiljalac je osim toga odgovoran za sve trokove i tetu koja
bi nastala od davanja robe na prevoz ili od njenog prevoza.

lan 23.

1. Kad se na osnovu odredaba ove Konvencije prevozniku stavi na teret naknada tete zbog
potpunog ili deliminog gubitka robe, ova naknada se obraunava prema vrednosti robe u mestu
i u vreme njenog preuzimanja.

2. Vrednost robe se odreuje prema berzanskom kursu, ili ako toga nema, prema trinoj ceni
ili, ako ne postoji ni jedno ni drugo, prema uobiajenoj vrednosti robe iste vrste i kvaliteta.

3. Ipak naknada tete ne moe da pree 25 franaka po kilogramu nedostajue bruto teine. Pod
frankom se podrazumeva zlatni franak, teine 10/31 grama finoe 0,900. (Po Protokolu od
28.12.1980. godine naknada tete ne moe da pree 8,33 SDR (specijalno pravo vuenja) po
kilogramu bruto teine).

4. Sem toga, plaa se prevozna cena, plaena carina i drugi pridoli trokovi prilikom prevoza
robe, i to u celosti u sluaju deliminog gubitka; druga teta se ne plaa.

5. U sluaju zadocnjenja, ako lice ovlaeno za raspolaganje robom dokae da je iz toga

proistekla teta, prevoznik je duan da plati naknadu za ovu tetu, koja ne moe prei prevoznu
cenu.

6. Vea naknada se moe traiti samo u sluaju deklaracije vrednosti robe ili deklaracije o
pridavanju posebnog interesa isporuci robe, shodno lanovima 24. i 26.

lan 24.

Poiljalac moe u tovarnom listu, uz ugovoreno plaanje poveane cene, da deklarie vrednost
robe iznad granice navedene u taki 3. lana 23 i u istom sluaju deklarisana vrednost dolazi
umesto granine vrednosti.

lan 25.

1. U sluaju oteenja prevoznik plaa iznos umanjenja obraunat prema vrednosti robe
odreene shodno lanu 23. taka 1, 2. i 4.

2. Ipak naknada ne moe da pree:

a) ako je vrednost ukupne poiljke umanjena oteenjem iznos koji bi se dobio - u sluaju
potpunog gubitka;
b) ako je vrednost samo jednog dela poiljke umanjena oteenjem, iznos koji bi se dobio u
sluaju gubitka dela ija je vrednost umanjena.

lan 26.
1. Poiljalac moe, uz plaanje dodatne cene koja se ugovori, da odredi iznos posebnog interesa
za isporuku u sluaju gubitka ili oteenja, kao i za sluaj prekoraenja ugovorenog roka,
unoenjem takvog iznosa u tovarni list.

2. Ako je data izjava o posebnom interesu za isporuku, moe se traiti naknada koja odgovara
dokazanoj poveanoj teti i do visine iznosa izjavljenog interesa, nezavisno od naknade
predviene u lanovima 23, 24. i 25.

lan 27.

1. Ovlaeno lice za raspolaganje robom moe traiti interese na pripadajuu naknadu, Ovi
interesi, obraunati po 5% godinje, teku od dana pismene reklamacije upuene prevozniku ili,
ako nije bilo reklamacije, od dana podnete tube preko suda.

2. Kad elementi koji slue za osnovu obrauna naknade nisu izraeni u moneti zemlje gde se
trai plaanje, obraun se ima izvriti prema dnevnom kursu i mestu plaanja naknade.

lan 28.

1. Kad prema vaeim propisima gubitak, oteenje ili zadocnjenje koje se dogodi pri prevozu
koji je regulisan ovom Konvencijom daje pravo na vanugovornu odgovornost, prevoznik moe da
koristi odredbe ove konvencije koje iskljuuju njegovu odgovornost ili koje odreuju ili
ograniavaju naknadu tete.

2. Kad je u pitanju vanugovorna odgovornost nekog od lica za iji gubitak, oteenje ili
zadocnjenje odgovara prevoznik prema odredbama lana 3, ovo lice se isto tako moe koristiti
odredbama ove konvencije koje iskljuuju odgovornost prevoznika ili odreuju ili ograniavaju
naknadu tete.

lan 29.

1. Prevoznik nema prava da se koristi odredbama ovog odeljka koje iskljuuju ili ograniavaju
njegovu odgovornost ili koje na drugoga prebacuju teret dokazivanja, ako je do tete dolo
njegovom prevarom ili njegovom krivicom koja se po pravosuu zemlje pred kojom se vodi spor
smatra kao prevara.

2. Isto je tako i u sluaju ako prevaru ili krivicu uine prevoznikovi slubenici ili ma koje drugo
lice ijom se uslugom on koristi za izvrenje prevoza, kad ovi slubenici ili ova druga lica vre
svoje dunosti. U ovom sluaju ovi slubenici ili ova druga lica isto tako nemaju prava da se u
pogledu line odgovornosti koriste odredbama ovog odeljka o kojima je re u taki 1.

V O d e lj a k

Reklamacije i tube
lan 30.

1. Ako je primalac primio isporuku robe a prevozniku nije osporio stanje robe ili nije najdocnije
u momentu isporuke, ako se radi o oevidnim gubicima ili oteenju, ili nije u roku od 7 dana od
dana isporuke, ne raunajui nedelje i praznike, ako se radi o gubicima ili oteenjima koji nisu
oevidni, uputio prevozniku primedbe oznaavajui optu prirodu gubitka ili oteenja,
pretpostavka je, dok se protivno ne dokae, da je robu primio u stanju koje je opisano u tovarnom
listu. Ako se radi o gubicima ili oteenjima koji nisu o?evidni primedbe o kojima je napred re
treba uiniti pismeno.

2. Ako su primalac i prevoznik zajedniki utvrdili stanje robe, protivan dokaz utvrenom stanju
je doputen samo ako se radi o gubicima ili oteenjima koji nisu oevidni i ako je primalac
uputio prevozniku pismene primedbe u roku od sedam dana od dana utvrenog stanja, ne
raunajui nedelje i praznike.

3. Zadocnjenje isporuke daje pravo na naknadu samo ako je uinjena pismena primedba u roku
od 21 dan od stavljanja robe primaocu na raspolaganje.

4. Dan isporuke ili, prema sluaju, dan utvrenog stanja, ili dan stavljanja na raspolaganje ne
rauna se u rok predvien u ovom lanu.

5. Prevoznik i primalac pruaju jedan drugom svaku odgovarajuu olakicu radi potrebnih
provera i uviaja.

lan 31.

1. Za sve sporove u vezi sa prevozima regulisanim ovom Konvencijom, tuilac moe pored
prava da podnese tubu pred sudovima zemalja ugovornica o emu su se stranke dogovorile,
podneti tubu kod sudova zemlje na ijoj teritoriji -

a) tuenik ima svoje stalno mesto stanovanja, sedite direkcije ili filijale ili predstavnitvo
preko koga je ugovor o prevozu zakljuen; ili
b) gde je mesto preuzimanja robe ili gde se nalazi mesto predvieno za isporuku.

2. Kada se u sporu u kome je re u prvoj taki ovog lana tuba nalazi pred nadlenim sudom u
smislu propisa ove take, ili kad je u takvom sporu taj sud izrekao presudu, ne moe se podneti
nikakva nova tuba o istom predmetu izmeu istih stranaka, osim ako se odluka suda pred kojim
je bila pokrenuta prva tuba ne moe izvriti u zemlji gde je podneta nova tuba.

3. Kad u sporu o kome je re u prvoj taki ovog lana sud jedne od zemalja ugovornica donose
presudu koja je postala izvrna u ovoj zemlji, ona je isto tako izvrna u svakoj od zemalja
ugovornica odmah po ispunjenju u smislu propisanih formalnosti u zainteresovanoj zemlji. Ove
formalnosti ne mogu u sebi sadrati nikakvu reviziju spora.

4. Odredbe take 3. ovog lana se primenjuju na presude donete po odranoj raspravi, na

presude zbog izostanka i na sudska poravnanja, ali se ne primenjuju na meupresude ni na osude
za tete i interese koji bi bili izreeni protiv tuioca zbog potpunog ili deliminog odbacivanja
tube.

5. Da bi se osigurala naplata trokova povodom traenja sudske zatite za prevoze za koje vai
ova Konvencija ne moe se traiti kaucija od graana zemlje ugovornice koji imaju svoj domicil
ili neku poslovnu jedinicu u jednoj od ovih zemalja.

lan 32.

1. Tube za otvaranje prava iz prevoza za koje vai ova Konvencija zastarevanja u roku od
godinu dana. Ipak, u sluaju prevare, ili krivice koja se po pravosuu (jurkidikciji) zemlje pred
kojom se vodi spor smatra kao prevara, zastarelost iznosi tri godine. Zastarelost tee:
a) u sluaju deliminog gubitka, oteenja ili zadocnjenja, poev od dana kad je roba bila
isporuena;
b) u sluaju potpunog gubitka, poev od tridesetog dana po isteku ugovorenog roka ili, ako rok
nije ugovoren, poev od ezdesetog dana po preuzimanju robe od strane prevoznika;
c) u svim ostalim sluajevima, poev od isteka roka od tri meseca od dana zakljuenja ugovora
o prevozu. Napred oznaeni dan od koga tee rok zastarelosti ne uraunava se u rok.

2. Pismena reklamacija spreava tok zastarelosti do dana kada prevoznik pismeno odbije
reklamaciju i vrati dokumenta koja su bila priloena. U sluaju deliminog prihvatanja
reklamacije, zastarelost nastavlja svoj tok ali samo za deo reklamacije koji ostaje sporan. Dokaz
prijema reklamacije i odgovora, kao i povratka dokumenata, pada na teret stranke koja se poziva
na tu injenicu. Docnije reklamacije po istom predmetu ne spreavaju tok zastarelosti.

3. Tuba koja je zastarela ne moe se podneti, ak ni u obliku protivtube ili odgovora na tubu.

lan 33.

Ugovor o prevozu moe da sadri klauzulu kojom se priznaje nadlenost arbitranog suda pod
uslovom da ova klauzula predvia da e arbitrani sud primeniti ovu Konvenciju.

VI O d e lj a k

Odredbe o prevozu izvrenom od strane sukcesivnih PREVOZNIKA

lan 34.

Ako vie sukcesivnih prevoznika drumskog saobraaja obavljaju prevoz zakljuen na osnovu
jednog jedinog ugovora, svaki od njih preuzima odgovornosti za izvrenje ukupnog prevoza,
poto drugi po redu prevoznik i svaki od sledeih prevoznika preuzimaju robu iz tovarnog lista
postaje ugovorna strana pod uslovima u tovarnom listu.

lan 35.
1. Prevoznik koji prima robu od prethodnog prevoznika daje ovome datiranu i potpisanu
potvrdu. U duplikatu tovarnog lista on unosi svoje ime i adresu. Ako se ukae potreba, on na ovaj
primerak tovarnog lista, kao i na potvrdu, unosi primedbe sline onima koje su predviene u
lanu 8. taka 2.

2. Odredbe lana 9. primenjuju se na odnose meu sukcesivnim prevoznicima.

lan 36.

Osim ako se radi o protivtubi ili odgovoru na tubu u sporu po tubi zasnovanoj na istom
ugovoru o prevozu, tuba se zbog odgovornosti za gubitak, oteenje ili zadocnjenje moe
podneti samo protiv prvog prevoznika, poslednjeg prevoznika ili prevoznika koji je izvrio deo
prevoza u toku koga se dogodila injenica koja je prouzrokovala gubitak, oteenja ili
zadocnjenja; tuba se moe podneti istovremeno protivu nekolicine ovih prevoznika.

lan 37.

Prevoznik koji je platio naknadu tete na osnovu odredaba ove Konvencije ima pravo da trai
regres za glavninu, interese i trokove protivu prevoznika koji su uestvovali u izvrenju ugovora
o prevozu, prema sledeim odredbama:

a) prevoznik ijim je delom dolo do tete treba sam da snosi naknadu, bilo da ju je sam platio,
ili da ju je platio neki drugi prevoznik;
b) ako je do tete dolo delom dvojice ili vie prevoznika, svaki od njih treba da plati iznos
srazmeran delu odgovornosti; ako je procena delova odgovornosti nemogua, svaki od njih
odgovara srazmerno delu naknade za prevoz koji mu pripada;
c) ako se ne moe odrediti na koje prevoznike pada odgovornost, teret naknade tete se deli
meu sve prevoznike u srazmeri odreenoj pod b).

lan 38.

Ako je jedan od prevoznika insolventan deo koji pada na njega a koji nije platio, deli se meu sve
ostale prevoznike srazmerno njihovoj visini nagrade.

lan 39.

1. Prevoznik protiv koga je podignuta tuba za regres iz lana 37. i 38. nije ovlaen da pobija
osnovanost plaanja koje je izvrio prevoznik koji trai regres kad je naknada dodeljena sudskom
odlukom, samo ako je blagovremeno bio obaveten o sporu i imao mogunost da u njemu
uestvuje.

2. Prevoznik koji hoe da podnese tubu za regres moe to da uini pred nadlenim sudom
zemlje u kojoj jedan od zainteresovanih prevoznika ima svoje stalno mesto prebivanja, sedite
direkcije ili filijalu ili predstavnitvo preko koga je zakljuen ugovor o prevozu. Regres se moe
traiti jednom jedinom tubom protiv svih zainteresovanih prevoznika.

3. Odredbe lana 31. taka 3. i 4. primenjuje se na presude donete po tubama za regres

predviene u lanovima 37. i 38.

4. Odredbe lana 32. se primenjuju na tubu za regres meu prevoznicima. Pritom zastarelost
tee bilo od dana konane sudske odluke kojom je naloeno plaanje naknade na osnovu
odredaba ove Konvencije, bilo od dana stvarne isplate, u sluaju da do sudske odluke nije dolo.

lan 40.

Prevoznici mogu meu sobom ugovoriti odredbe kojima se derogiraju lanovi 37. i 38.

VII O d e lj a k

Nitavnost ugovorenih odredaba protivnih Konvenciji

lan 41.

1. Sa rezervom odredaba lana 40. nitavna je i bez dejstva svaka ugovorna odredba koja bi
neposredno ili posredno derogirala odredbe ove Konvencije. Nitavnost takvih ugovornih
odredaba ne povlai nitavnost ostalih odredaba ugovora.

2. Naroito je nitavna svaka klauzula kojom se prevozniku ustupa naknada iz osiguranja robe
ili svaka druga slina klauzula, kao i svaka klauzula kojom bi se prenosio teret dokazivanja na
drugu stranu.

VIII O d e lj a k

Zavrne odredbe

lan 42.

1. Ovu Konvenciju mogu potpisati ili joj prii zemlje lanice ekonomske komisije za Evropu i
zemlje primljene u komisiju kao konsultativni lanovi saglasno taki 8. Poslovnika ove komisije.

2. Zemlje koje mogu uestvovati u nekim radovima Ekonomske komisije za Evropu, shodno
taki 11. Poslovnika ove komisije, mogu postati ugovorne strane ove Konvencije pristupanjem
posle njenog stupanja na snagu.

3. Konvencija e biti slobodna za potpis zakljuno do 31. avgusta 1956. godine. Posle toga roka
mogue je pristupanje Konvenciji.

4. Ova Konvencija e se ratifikovati.

5. Ratifikacija ili pristupanje e se izvriti deponovanjem instrumenata kod Generalnog

sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija.
lan 43.

1. Ova Konvencija e stupiti na snagu devedeseti dan poto pet zemalja navedenih u taki 1.
lana 42. budu deponovale ratifikacioni ili pristupni instrumenat.

2. Za svaku zemlju koja e se ratifikovati ili pristupiti Konvenciji poto pet zemalja budu
deponovale svoj ratifikacioni ili pristupni instrumenat, ova Konvencija e stupiti na snagu
dvadeseti dan po deponovanju ratifikacionog ili pristupnog instrumenta odnosne zemlje.

lan 44.

1. Svaka strana ugovornica e moi da otkae ovu Konvenciju aktom o otkazu upuenom
Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija.

2. Otkaz e stupiti u dejstvo posle dvanaest meseci od dana kad Generalni sekretar bude primio
akt o otkazu.

lan 45.

Ako se posle stupanja na snagu ove Konvencije broj ugovorenih strana usled otkaza smanji na
manje od pet, ova Konvencija e prestati da vai poev od dana kada je poslednji od ovih otkaza
stupio u dejstvo.

lan 46.

1. Prilikom deponovanja ratifikacionog ili pristupnog instrumenta ili svakog docnijeg momenta
svaka zemlja moe aktom upuenom Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija,
izjaviti da e se ova Konvencija primenjivati na celokupno podruje ili pojedine delove koje ona
predstavlja u meunarodnim odnosima. Konvencija e se primenjivati na podruje ili podruja
navedena u aktu o notifikaciji poev od devedesetog dana kada Generalni sekretar primi ovaj akt
o notifikaciji ili, ako do tog dana Konvencija jo nije stupila na snagu, poev od njenog stupanja
na snagu.

2. Svaka zemlja, koja shodno gornjoj taki, izjavi da priznaje primenu ove Konvencije na
podruje koje ona predstavlja u meunarodnim odnosima, moi e, saglasno lanu 44, da otkae
Konvenciju u pogledu toga podruja.

lan 47.

Svaki spor izmeu dve ili vie strana ugovornica u pogledu tumaenja ili primene ove
Konvencije koje strane ne bi mogle da reguliu pregovorima ili kojim drugim putem, moi e se
na zahtev ma koje od zainteresovanih strana ugovornica izneti pred Meunarodni sud pravde, da
bi ga on raspravio.

lan 48.

1. Svaka strana ugovornica e moi, u trenutku potpisa ili ratifikacije ove Konvencije ili u
momentu pristupanja Konvenciji, da izjavi da se ne smatra vezanom odredbom lana 47.
Konvencije. Ostale strane ugovornice nee biti vezane lanom 47. prema svakoj strani ugovornici
koja bude formylisala takvu rezervu.

2. Svaka strana ugovornica koja bude formulisala rezervu shodno taki 1. moi e u svakom
trenutku da skine ovu rezervu aktom upuenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih
Nacija.

3. Nikakva druga rezerva ovoj Konvenciji nee biti doputena.

lan 49.

1. Poto ova Konvencija bude na snazi tri godine, svaka strana ugovornica e moi, aktom
upuenim Generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih Nacija, da sadri sazivanje
konferencije u cilju revizije ove Konvencije. Generalni sekretar e o ovom traenju obavestiti
svestrane ugovornice i sazvae konferenciju za reviziju Konvencije, ako u toku od etiri meseca
od dana kada je poslao obavetenje o ovom tra?enju najmanje etvrtina strana ugovornica mu
daju svoj pristanak na ovo traenje.

2. Ako je konferencija sazvana saglasno prethodnoj taki generalni sekretar e o tome izvestiti
sve Strane ugovornice i pozvati ih da u roku od tri meseca podnesu predloge o kojima bi elele da
se pretresu na konferenciji. Generalni sekretar e svim stranama ugovornicama dostaviti
prevremeni dnevni red konferencije, kao i tekst ovih predloga, najmanje tri meseca pre dana
otvaranja konferencije.

3. Generalni sekretar saglasno ovom lanu na svaku zakazanu konferenciju e pozvati sve
zemlje na koje se odnosi taka 1. lana 42. kao i zemlje koje su postale strane ugovornice na
osnovu take 2. lana 42.

lan 50.

Sem obavetenja predvienih u lanu 49. Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih Nacija
obavestie zemlje na koje se odnosi taka 1. lana 42. kao i zemlje koje su postale strane
ugovornice na osnovu take 2. lana 42.

a) o ratifikacijama i pristupanjima na osnovu lana 42;

b) o datumu kada e ova Konvencija stupiti na snagu shodno lanu 43.

lan 51.

Posle 31. avgusta 1956. godine original ove Konvencije e biti deponovan kod Generalnog
sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, koji e odgovarajue prepise dostaviti svakoj od
zemalja od kojima je re o taki 1. i 2. lana 42.

Na osnovu toga su potpisnice, koje su na potpisivanje uredno ovlaene, potpisale ovu

Konvenciju.
Sainjeno u enevi 19. maja 1956. godine u jednom jedinom primerku na engleskom i
francuskom jeziku, s tim da su oba teksta ravnopravna.

PROTOKOL POTPISA

Prilikom potpisivanja Konvencije o ugovoru o meunarodnom robnom drumskom prevozu,

potpisnice, uredno ovlaene, sporazumele su se o sledeoj izjavi i objanjenju:

1. Ova Konvencija se ne primenjuje na prevoze izmeu Velike Britanije i Severne Irske i Irske
Republike.

2. U pogledu take 4. prvog lana potpisnice se obavezuju da zakljue konvencije o ugovoru o

preseljenju i ugovoru o kombinovanom prevozu.

Na osnovu toga su potpisnice, koje su na potpisivanje uredno ovlaene, potpisale ovaj protokol.

Sainjeno u enevi 19. maja 1956. godine u jednom jedinom primerku na engleskom i
francuskom jeziku, s tim da su oba teksta ravnopravna.

MEDJUNARODNI TRANSPORT

1. Pojam transporta

Pod transportom u uem smislu se podrazumeva prevoz stvari sa jednog mesta na drugo.
Pod transportom u irem smislu se podrazumevaju sve aktivnosti neophodne za obavljanje
prevoza i drugih prevoznih radnji, cuvanje i obezbedjenje stvari i dokumentacije tokom
transportnog procesa.
Transport se moe posmatrati kao:

ulazni transport,
unutranji transport,
izlazni transport.

Ulazni transport se odnosi na transport materijala proizvodenih unutar kompanije i transport

materijala nabavljenih iz spoljanjih izvora. Transport materijala proizvedenih unutar kompanije
se obavlja unutranjim transportom, a transport materijala nabavljenih iz spoljanjih izvora se
obavlja spoljanjim transportom.
Transport poluproizvoda se uvek obavlja unutranjim transportom sledom pogon - unutranje
skladite - pogon - izlazno skladite.
Izlazni transport se odnosi na transport proizvoda, koji se moe obaviti delimicno unutranjim, a
delimicno spoljanjim trasnportom.

1.2. Funkcije i efekti transporta

Transportom se obavlja prevoz, pretovar, utovar, istovar i cuvanje materijala, poluproizvoda i

proizvoda u toku navedenih radnji.
Veza transporta i skladitenja je direktna. Skladitenje je efikasnije ukoliko se:

objedine isporuke,
adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,
odaberu adekvatne rute.

Objedinjavanjem isporuka smanjuje se potrebna kolicina rada i vremena isporuke za veci broj
proizvoda. Nema potrebe za ponavljanjem operacija isporuke.
Transport oslobada skladini prostor od proizvoda koji se cuvaju do momenta potronje i podie
frekvenciju zaliha. Koliko se efikasno proizvodi prevezu i sacuvaju tokom prevoza, toliko zalihe
bivaju blagovremeno popunjene.
Prevremen transport dovodi do vece kolicine materijala na zalihi, koji ceka" na proizvodnju ili
do vece kolicine zaliha proizvoda na prodajnom mestu. Ma koliko prevremeno, nikada ne moe
da dovede do rasta trokova zaliha, koliko moe nabavka, cije vreme ni kolicina nisu optimalni.
Zakasneli transport, i pored efikasno obavljene funkcije snabdevanja, moe dovesti do zastoja u
proizvodnji ili prodaji. MRP koncept upravljanja proizvodnjom i zalihama predvida sigurnosni
nivo zaliha, kojim eliminie moguci negativan uticaj transporta na proizvodnju ili prodaju.
Transport doprinosi zadovoljstvu potroaca, ponudom pravih proizvoda na pravom mestu, tj.
mestu na kojem potroac ocekuje proizvod u traenoj kolicini i obecanim performansama.

1.3. Uslovi za obavljanje transporta

Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodno je postojanje:

transportnih sredstava,
transportne infrastrukture,
opreme za manipulaciju u transportu,
obucenih kadrova.

Transport dobija podrku od skladine infrastrukture. Adekvatan skladini prostor je opremljen

skladinom opremom i opremom za manipulaciju.
Skladita prate parking prostori za unutranja i spoljna trasnportna sredstva i prostorom
namenjenom higijensko zdravstvenoj brizi vozaca. Na njima se obavlja popravka, pregled i
opskrba vozila gorivom i preventivna higijensko-zdravstvena zatita nosioca/izvrioca
transportnih aktivnosti.
Oprema za manipulaciju moe biti rucna, mehanizovana ili automatska. Rucna oprema su obicno
kolica na vucu ili guranje. Mehanizovanu opremu cine viljukari, kranovi, kranovi-kaikari za
rasutu robu i si. Automatizovana oprema je specijalizovana u vidu integrisanih dizalica cele
prikolice sa teretom na sve tri strane.
Obuceni kadrovi su potrebni u oblasti upravljanja, rukovodenja i izvrenja. Narocito se od vozaca
ocekuje da budu sposobni i spremni za rukovanje proizvodima i dokumentacijom u transportu.

1.4. Vrste transporta i transportnih sredstava

Transport moe biti unutranji i spoljanji. Frekvencija upotrebe unutranjeg i spoljanjeg

transporta nije jednaka. Mnogo cece se koristi unutranji transport. Unutranjim transportom se
prevoze manje kolicine, jer je on manjeg kapaciteta u odnosu na spoljanji.
Transportna sredstva mogu biti: transportna sredstva unutranjeg transporta i transportna sredstva
spoljanjeg transporta.

1.5. Faktori koji uticu na odluke o medjunarodnom transportu

Odluka o medjunarodnom transportu kompanije je pod uticajem:

dravne regulative ciljnog trita,
raspoloivosti posrednika- transportnih kompanija,
razvijenosti saobracajne infrastrukture ciljnog trita,
kvaliteta saobracajne povezanosti ciljnog trita kompanije i trita sa koga se obavlja
isporuka,
iskustva u radu sa transportnim aktivnostima najbliih konkurenata na ciljnom tritu,
uslova i roka isporuke,
sopstvenih mogucnosti kompanije i
vrste proizvoda.

Dravna regulativa ciljnog trita moe da ometa isporuku i prodaju proizvoda kompanije, jer je
rec o ino proizvodima.
Dominira drava kompanije, determinie uslove isporuke na ino trita. Specijalizovane
kompanije omogucuju ili onemogucuju upotrebu odgovarajuce vrste i nacina transporta, jer je
moguce da ne poseduju adekvatna transportna sredstva.
Poslovanje na globalnom tritu zahteva uvaavanje uticaja ino propisa na:
izbor prevoza,
izbor prevoznog puta,
dozvoljenu tonau",
nacin obezbedenja proizvoda u prevozu,
tehnicku isptravnost vozila i sposobnost vozaca,
zatitu prirode.

U ujednacavanju standarda u prevozu i tranzitu veliku ulogu ima EU.

1.6. Drumski prevoz

Drumski prevoz predstavlja vrstu prevoza koji je prisutan i u najmanje razvijenoj zemlji sveta i
najvie dostupan, ma koliko odredite bilo nepristupacno. Veoma je dostupan, kao posledica
razvijene mree puteva.
Ima prednost na lokalnim razdaljinama (do 600 km u konkurenciji je sa avio-prevozom).
Optimalan je za isporuku od vrata do vrata", za razliku od drugih vrsta prevoza koje se moraju
dopunjavati drumskim prevozom u slucaju isporuke od vrata do vrata.
Drumski prevoznici su najfleksibilniji prema zahtevima korisnika. Moe se reci da je rec i o brzoj
vrsti prevoza.
Ali ova vrsta prevoza je najrizicnija u pogledu spoljanjih uticaja i mogucnosti krada.
Kapacitete drumskog prevoza ogranicavaju kapacitet vozila, vrsta proizvoda, zakonska
regulativa.
Cene drumskog prevoza su prilicno visoke.
U drumskom prevozu moe se prevoziti tovar i komadni proizvodi sa malim poiljkama do 31,5
kg i komadnim poiljkama do 2 tone.
Ukoliko se prevozi Tovar, utoliko se koristi pun kapacitet vozila za tovar. Ukoliko se prevoze
komadni proizvodi, tada se manje kolicine medjusobno kombinuju radi efikasne popune prostora
vozila.
Povecanje efikasnosti transportne aktivnosti koja se obavlja drumskim prevozom omogucava
kompjuterska tehnika i informaciona tehnologija.
Elektronska razmena podataka i elektronsko komuniciranje su osnova veza koje se uspostavljaju
izmedju drumskog prevoznika, kompanije-klijenta i drugih kompanija-partnera.
Kod internih komunikacija najznacajnija je komunikacja baze sa vozilom, preko kompjutera koji
je ugraden u vozilu. Nalozi koje vozac treba da obavi se iz baze alju na kompjuter vozila, pri
cemu, takode, vozac vozila moe preko kompjutera slati sve podatke iz vozila ka bazi. Na taj
nacin je moguce upravljati vozilom (stepen potronje goriva, brzina vonje i si.), upravljati
prevozom (raspored rute, mesto, vreme isporuke, cekanja itd.).
U medjunarodnom poslovanju upotreba drumskog prevoza je ogranicena razlicitim dravnim
regulativama i procedurama, to moe produiti vreme isporuke i ugroziti kvalitet proizvoda.
Odravanje dogovorenog vremena isporuke u medjunarodnom saobracaju je omogucila upotreba
carinske konvencije TIR koja je uprostila carinski pregled (dokumentacija karnet TIR").
Drumski prevoznici se udruuju u udruenja kao to je IRU (International Road Transport
Union). Pravni osnov za pristupanje je pogodba za medunarodni prevoz robe po drumu CMR.
Drumski prevoz ce i dalje ostati primarna vrsta prevoza, koja ce koliko samostalno omogucavati i
dalje efikasno obavljanje prevoza, toliko ce sluiti drugim vrstama prevoza kao pomocni prevoz
u dugom lancu isporuke kada su polazita i odredita slabo dostupna alternativnim vrstama
prevoza.
Kompanija moe samostalno organizovati transport, koristeci sopstvena transportna sredstva.
Strategija sopstvenog transporta je privilegija trino snanijih i finansijski mocnijih kompanija.
Obim njihovih transportnih aktivnosti opravdava investiciju u vozni park.
Kompanija investira u:

vozila, rezervne delove, opremu i materijale za odravanje,

objekte za garairanje i opravku vozila,
obuku vozaca i osoblja za upravljanje transportom.

Izborom strategije sopstvenog transporta menadment kompanije prihvata obavezu reavanja svih
problema koji mogu nastati u prevozu proizvoda. Medutim, menadment kompanije ima vecu
kontrolu u celom logistickom lancu, posebno u prevozu proizvoda.
Kompanija moe iznajmiti prevoz. Ona moe organizovati transportne aktivnosti, ali ce prevozno
sredstvo i vozaca, po utvrdenoj naknadi, iznajmiti od kompanija cija je to osnovna delatnost.
Kompanije tada gube kontrolu nad prevozom, ali se liavaju investicija u prevoz i rizika u
upravljanju prevozom.
Kompanije mogu koristiti kombinovani pristup, to je u savremenim uslovima poslovanja
najceca strategija. Tada ce koristiti sopstvena i iznajmljena vozila.

1.7. Samostalni transport ili transport preko posrednika

Kompanija moe:

sama organizovati i realizovati aktivnosti transporta ili

organizaciju, realizaciju i pracenje realizacije poveriti specijalizovanim institucijama koje mogu
i ne moraju da imaju vozni park.

U sopstvenoj organizaciji kompanija moe koristiti sopstvena ili iznajmljena prevozna sredstva.
Poveravanjem aktivnosti transporta specijalizovanim institucijama, kompanija im predaje
obavljanje aktivnosti transporta.
Kompanija-narucilac ne brine o transportnim aktivnostima. Specijalizovane institucije su obicno
pediterske kompanije ili druge institucije specijalizovane za poslove pedicije, transporta,
carinjenja i kontrole.

2. PEDICIJA

2.1. Pojam pedicije

Medunarodna pedicija je usluna spoljnotrgovinska delatnost koja se bavi organizacijom

transporta i svih aktivnosti vezanih za njega, sa ciljem da roba od proizvodaca do potroaca
stigne na ekonomican, brz i siguran nacin.
Medunarodna pedicija je spoljnotrgovinska delatnost zbog toga to radi po nalogu i za racun
jednog od aktera medunarodne kupoprodaje (prodavca ili kupca) i zastupa njegove interese
prema ostalim ucesnicima u transportu.
Medunarodna pedicija nije saobracajna delatnost jer se ne bavi prevozom robe, vec njegovom
organizacijom. Ako pediter, u okviru organizacije transporta, obavlja i prevoz ili deo prevoza
spostvenim prevoznim sredstvima, on se tada bavi prevozom kao sporednom delatnocu i, u tom
delu, preuzima odgovornost prevoznika. Medutim, funkcija organizacije transporta, kao glavna
pediterska delatnost, predstavlja spoljnotrgovinsku,a prevoz robe saobracajnu delatnost.

IZVRENJE SPEDITERSKOG POSLA:

Prijem dispozicije od komitenta

Otvaranje predmeta
Zakljucenje ugovora o prevozu
Organizacija inspekcijskih pregleda robe
Zakljucnje ugovora o osiguranju
Organizacija carinjenja robe
Polaganje racuna komitentu
Naplata trokova i zakljucenje predmeta

2.2. pediterske aktivnosti TDC

pedicija je specijalizovana aktivnost koja podrazumeva organizovanje distribucije i

koordiniranje prevoza.
U savremenim uslovima poslovanja pediterske aktivnosti:

-obavlja TDC kao posrednicka organizacija registrovana za pediterske poslove, ili ih

-organizuje i ugovara za kompaniju-komitenta sa specijalizovanom organizacijom za pediciju.

pediter organizuje logisticki proces na najefikasniji nacin, obuhvatajuci:

organizaciju transportnih tura,

izbor nosioca transporta,
izbor prevoza i
izbor nacina transporta.

Da bi se premostila prostorna razlika izmedju kompanije-komitenta i kompanije-primaoca,

pediter sam organizuje prevoz, jer ima prevozna sredstva i registraciju ili angauje prevoznika sa
kime sklapa ugovor o prevozu.
Angaovanjem posrednika u prevozu, pediter moe da se angauje pri sklapanju ugovornih
odredbi, u carinjenju proizvoda, poslovima kontrole proizvoda i zaliha. pediter moe da
posreduje pri sklapanju kupoprodajnih ugovora izmedju kompanije-komitenta i kompanija-
potencijalnih kupaca.
Da bi se premostila vremenska razlika izmedju kompanije-komitenta i kompanije-primaoca
pediter organizuje skladitenje i cuvanje proizvoda.
pediter bira najpovoljniju transportnu turu, relaciju, prevoznika, nacin pripreme proizvoda i
isporuku.
Interes peditera i kompanije-komitenta su vece tovarne jedinice. Vece tovarne jedinice se
dobijaju zbiranjem poiljki radi skracenja vremena isporuke i trokova transporta.
Da bi TDC, u ulozi peditera, efikasno obavio pediterske aktivnosti, neophodno je da poznaje
funkciju transporta, da ima razvijene odnose sa transportnim prevoznicima, carinskim slubama,
osiguravajucima zavodima itd.

2.3. Aktivnosti kontrole

Aktivnosti kontrole obavljaju specijalizovane institucije za kontrolu robe. Aktivnosti kontrole

robe mogu obavljati i TDC, ukoliko su registrovani za obavljanje akrivnosti kontrole.
Aktivnosti kontrole se obavljaju na osnovu ugovora o kontroli robe, po kojem se kontrolor
obavezuje da ce strucno i nepristrasno obaviti ugovorenu kontrolu i na osnovu toga izdati
potvrdu, a kompanija-komitent se obavezuje da ce isplatiti ugovorenu naknadu za obavljen
posao. Za izvrene poslove organizacija za kontrolu TDC dobija proviziju i nadokanadu svih
trokova koje je imala tokom kontrole, a koji su nacinjeni u svrhu njene efikasnosti.
Postoje dve osnovne vrste ugovora o kontroli:

ugovor o kontroli kvaliteta i kvantiteta proizvoda (robe) i

ugovor o preuzimanju proizvoda.

Kvalitativna i kvantitativna kontrola je osnovni zadatak specijalizovanih organizacija za kontrolu,

odnosno TDC. Pored kontrole kvaliteta i kvantiteta, TDC vri kontrolu pakovanja, manipulacije,
uskladitenja, transporta i rada transportnih sredstava.
Ukoliko TDC, pored kontrole kvaliteta i kvantiteta, obavi i poslove preuzimanja proizvoda od
treceg lica, utoliko TDC obavlja kompletnu kontrolu.
Jedna od najvecih kontrolnih organizacija u svetu je Societe Generale de Surveillance S.A., cija
je prva delatnost bila kontrola itarica i drugih proizvoda.

2.4. Prevozna dokumentacija

2.4.1. Ugovor o prevozu

Ugovorom o prevozu prevozilac se obavezuje da preveze na odredjeno mesto ugovorene
proizvode, kompanija-poiljalac se obavezuje da za to isplati odredjenu naknadu.
Ugovor o prevozu ima svoje specificnosti u zavisnosti od vrste prevoza, pa se moe govoriti o
ugovoru u pomorskom, avio-prevozu, kopnenom prevozu i multimodalnom prevozu.
Prevozilac je obavezan da proizvode koje je primio u prevoz preda na odredjenom mestu
poiljaocu ili naznacenom primaocu. Kada proizvodi stignu na odredite, obavezan je da o tome
obavesti primaoca.
Primalac ima pravo da zahteva predaju poiljke. Preuzimanjem poiljke i tovarnog lista u obavezi
je da isplati naknadu prevozniku ukoliko je u ugovoru o prevozu navedeno da trokove prevoza
snosi primalac.
Ukoliko prevoznik ne naplati ugovorenu naknadu za ugovoreni prevoz, ima pravo zaloge nad
proizvodom.
Prevoznik odgovara za otecenja i gubitke na proizvodu ili kanjenje poiljke.

Poiljalac je u obavezi da:

upakuje proizvode adekvatno prevozu,

obavesti prevoznika o eventualnim karakteristikama proizvoda na koje mora obratiti panju,
isplati naknadu za prevoz i
nadoknadi trokove.

Poiljalac ima pravo:

raspolaganja proizvodom,
neisplacivanja dela naknade ukoliko prevoznik nije obavio prevoz po ugovorenim odredbama,
odredivanja pravca puta i
nadoknadu tete od prevoznika u slucaju da prevoznik kao vozar nije osigurao odgovornost za
pricinjenu tetu.

U savremenim uslovima poslovanja na znacaju dobijaju ugovori o multimodal-nom prevozu.

Organizator multimodalnog prevoza prevozi proizvode od polazita do odredita putem
medunarodnih prevozilaca iz najmanje dve grane prevoza sa najmanje dva prevozna sredstva,
jedinstvenom ispravom i odgovornocu.

2.4.2. Tovarni list i konosman

U Transportnom poslovanju najvanija transportna dokumenta, koja se razlikuju prema vrsti
prevoza, jesu:

tovarni list i
konosman (teretnica).
Tovarni list i konosman su prevozne isprave koje izdaju vozari, a kojim se potvrduje da je
proizvod primljen u prevoz. Tovarni list se koristi u kontinentalnim vrstama prevoza i avio-
prevozu, a konosman u pomorskom prevozu.
U medjunarodnom drumskom prevozu tovarni list se naziva CMR, to je skracenica od
Sporazuma o medjunarodnom drumskom prevozu.
U medjunarodnom eleznickom prevozu tovarni list se naziva CIM, to je skracenica od
Sporazuma o medjunarodnom prevozu eleznicom.
U medjunarodnom avio-prevozu tovarni list se naziva AWB, koji osnovu ima u Sporazumu o
objedinjavanju odredjenih pravila u medunarodnom avio-prevozu.
U medjunarodnom pomorskom prevozu konosman dobija oznaku B/L-billoflading.
Kombinovani prevoz koristi prenosivu i neprenosivu dokumentaciju. Ukoliko je rec o
prenosivom dokumentu, naziva se intermodalni konosman, a ukoliko je rec o neprenosivom
dokumentu, naziva se intermodalni tovarni list
Tovarni list je nosilac informacija o poiljaocu, primaocu, prevozniku i proizvodu, koje su vrlo
detaljne i obimne, posebno u drumskom tovarnom listu.
Neprenosivi tovarni list glasi na primaoca, prema cemu, a na osnovu dokaza o identifikaciji
primalac moe da podigne poiljku. U tom slucaju predajom poiljke u prevoz poiljalac gubi
pravo kontrole nad njom.
Neprenosivi tovarni list nije hartija od vrednosti. Njime se samo dokazuje da je nastao ugovorni
odnos izmedju kompanije i vozara. Neprenosivim tovarnim listom se potvrduje prijem proizvoda
u prevoz (koliko vagona ili kamiona toliko tovarnih listova).
Ukoliko tovarni list ne glasi na donosioca, onda je rec o prenosivom tovarnom listu. Konosman,
takode, ne mora da sadri podatke o primaocu, to znaci da je on prenosiv dokument.
U tovarnom listu su sadrani svi trokovi koji treba da budu placeni u prevozu, sa naznakom toga
ko snosi trokove prevoza. Na osnovu tovarnog lista placaju se usluge posredniku.
Prateci dokument tovarnog lista je spisak proizvoda po nazivu, vrsti, teini, odnosno spisak
paketa ili drugih vrsta pakovanja. Uz pomoc liste moguce je obaviti kontrolu utovara, istovara i
ubeleiti eventualne nedostatke. Takve informacije su veoma vane. Prosleduju se obema
stranama, poiljaocu i primaocu. Time se utvrduje ko je nosilac odgovornosti za otecenja ili
nedostatke.

Otpremni list je dodatni dokument koji prati tovarni list kada je rec o operacijama nepopunjenog
kapaciteta. Tada otpremni list predstavlja mapu po kojoj se vozac zaustavlja na odredjena
odredita i isporucuje odjredene kolicine proizvoda.
Konosman je u slubi ugovora o prevozu proizvoda pomorskim transportom, odnosno potvrde da
je proizvod primljen u prevoz i prevezen. Konosman obuhvata, kao svaki ugovor, uslove prevoza
o kojima se dogovaraju ugovorne strane. Osnova je za reavanje sporova koji mogu nastati u
prevozu kao posledica otecenja ili gubitka proizvoda i si. Konosman je hartija od vrednosti, koja
je prenosiva.
Dokument koji se koristi u recnom prevozu je recni konosman. Ukoliko je prenosiv, ima
karakteristike pomorskog konosmana. Ukoliko je neprenosiv, ima karakteristike eleznickog
tovarnog lista.
U medjunarodnom prevozu, ukoliko ucestvuje vie prevoznika, svaki odgovara za proizvod do
odredita do kog vri prevoz.
2.4.3. Ugovor o pediciji
U poslovima pedicije sklapaju se dva ugovora. Jedan ugovor je izmedju kompanije-komitenta i
TDC kao pediterskog posrednika, a drugi ugovor je izmedju TDC i prevoznika (ukoliko TDC
nema sopstveni prevozni park).
Ugovorom o pediciji se obavezuje pediter da radi otpreme i dopreme odredjenih proizvoda
(robe) zakljuci u svoje ime i za racun kompanije-komitenta ugovor o prevozu i druge ugovore
koji su potrebni za izvrenje prevoza, kao i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje, a
kompanija-komitent se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu.

pediter se obavezuje, prema ugovoru o pediciji, da:

primi i cuva proizvode,

preduzme pravne radnje u vezi otpreme i dopreme,
odredi pravac prevoznog puta,
izvri komitentove naloge,
zatiti komitentove interese,
obavesti komitenta i poloi racune,
zakljucuje posebne ugovore,
preda proizvode primaocu, o cemu obavetava komitenta.

Prava peditera, prema ugovoru o pediciji, jesu samostalno istupanje i zalono pravo.
pediter obavlja sve aktivnosti za kompaniju-komitenta i po zavrenom poslu ispostavlja
trokove koje je platio u ime kompanije-komitenta, sopstvene trokove i proviziju za obavljenu
uslugu.
Obaveze kompanije-komitenta, prema ugovoru o pediciji, jesu:
-isplata naknade,
-naknada trokova i davanje predujma,
-obavetenje o eventualnim osobinama proizvoda,
-placanje naknade kada to odbije primalac proizvoda.

Ugovor izmedju TDC (peditera) i posrednika u prevozu je poseban ugovor.

Za sve propuste posrednika, koje angauje TDC, odgovara TDC kompaniji-komite ntu, kao i za
licne propuste. Njegova odgovornost nije na snazi ukoliko je komitent precutao" znacajne
informacije o proizvodima.

2.4.4. pediterska potvrda i konosman

Organizacijom prevoza pediter se obavezuje da izdaje dokumenta pomocu kojih dokazuje ili
potvrduje da je svoje ugovorene obaveze izvrio prema odredbama ugovora.
Najceca pediterska dokumenta su:
pediterska potvrda,
pediterska transportna potvrda i
pediterski konosman.

pediterska potvrda FCR {Forwarding Agent Certtftcate of Receipt) je potvrda prijema proizvoda
od strane peditera. Izdavanjem pediterske potvrde kompanija-poiljalac gubi kontrolu nad
proizvodom, ali stice pravo njegove naplate na osnovu pomenutog dokumenta.
pediterska transportna potvrda FCT (Forwarding Agent Certificate of Transport) je dokaz
prijema proizvoda i obaveze da se isti isporuce primaocu (koji treba da ima original dokumenta -
kao svaki list).

3.CARINSKO POSLOVANJE

Carina je javna dabina koju drava naplacuje od vlasnika robe prilikom njenog prelaska preko
carinske linije.
Carinska linija je granica koja razdvaja domace carinsko podrucje od carinskih podrucja drugih
zemalja. Prema naem carinskom zakonu, carinska linija istovetna je sa dravnom granicom.
Carinsko podrucje jeste teritorija ogranicena carinskom linijom na kojoj se primenjuju carinski
propisi jedne zemlje.

3.1. Carinski obveznik

Carinski obveznik je lice koje je duno da obavi sve propisne carinske formalnosti i plati carinske
i druge dabine, kao i da odgovara za robu dok je pod carinskim nadzorom. On mora biti upisan u
registar carinskih obveznika kod Savezne uprave carina.

3.2. Postupak carinjenja robe

prijavljivanje robe radi carinjenja,

podnoenje jedinstvene carinske isprave (JCI),
prijem dokumenata za carinjenje,
carinski pregled robe,
svrstavanje robe po carinskoj tarifi,
utvrdivanje carinske osnovice,
izracunavanje dabina koje se placaju prilikom uvoza ili izvoza,
naplata carinskih dabina,
naknadni obracun carinskih dabina i
naknadno proveravanje podataka o uvezenoj ili izvezenoj robi

Potrebna dokumentacija:
komercijalna (trgovacka faktura),
transportni dokument,
polisa osiguranja robe,
uverenje o kvalitetu robe,
sanitarni sertifikat (uverenje o zdravstvenoj ispravnosti robe),
fito ili veterinarsko uverenje,
reenje nadlenog ministarstva o dozvoli (D) za izvoz ili uvoz i
reenje o dodeljenoj kvoti (Kk ili Kv).

4. OSIGURANJE TRANSPORTA

Osiguranje je zatita od tetnih posledica izazvanih vanrednim dogadajima, koji se mogu

predvideti i kojima su izloeni imovina, ivot i telesno zdravlje ljudi.
Osiguranje je ekonomska, jer nadoknaduje tete nastale usled ruilackog dejstva prirodnih sila ili
nesrecnih slucajeva. Sutina osiguranja kao ekonomske kategorije sastoji se u udrivanju svih
koji su izloeni opasnostima (tzv. rizicne zajednice), sa ciljem da zajednicki podnesu tetu koja je
zadesila samo neke od njih. Na taj nacin svaki clan rizicne zajednice, umesto cele tete koja bi
pogodila samo njega, snosi samo mali deo
Osnovni elementi polise osiguranja su:
ugovorene strane (osiguravao i ugovarac osiguranja),
predmet osiguranja,
rizici obuhvaceni osiguranjem,
trajanje osiguranja, osigurana suma, premija osiguranja,
datum izdavanja i potpisi ugovorenih strana.

4.1. Transportno osiguranje

Transportno osiguranje je posebna oblast osiguranja koju cine osiguranje prevoznih sredstava,
osiguranje robe u prevozu, osiguranje odgovornosti vozara i osiguranje drugih interesa koji se
pojavljuju u transportu. Osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje) posebna je oblast
transportnog osiguranja i pokriva rizike kojima je izloeno prevozno sredstvo, ali ne i roba koja
se prevozi.
Osiguranje robe u transportu (kargo osiguranje) je grana transportnog osiguranja koja se bavi
osiguranjem robe koja se prevozi. Stvari ili ive ivotinje koje se prevoze sa jednog mesta na
drugo (od mesta proizvodnje do mesta skladita u mestu prodaje ili potronje) bilo kojim
transportnim sredstvom cine robu, kargo ili teret u prevozu. Prevoz robe unutar pogona, fabrike,
skladita i si. nije predmet ovog osiguranja. Za robu, odnosno teret, i kod nas je uobicajen naziv
kargo (p. cargo - brodski tovar, teret).
Polisa osiguranja je dokument koji u odredjenoj formi sacinjava i izdaje, na zahtev ugovaraca
osiguranja, osiguravac u momentu sklapanja osiguranja. Polisa osiguranja mora da sadri
osnovne odredbe kao sto su: ugovorne strane, predmet odiguranja, rizik obuhvajen ugovorom o
osiguranjudatum izdavanja polisepotpise ugovornih strana

U polisi se mogu navesti opsti uslovi osiguranja: moe glasiti na odredjeno lice, po naredbi i na
donosioca.
U transportnom osiguranju postoji veliki broj polisa koje se razlikuju po formi, sadrini,
karakteristikama i sutini.
One se mogu klasifikovati na razne nacine u zavisnosti od postavljenih kriterij uma:
- pojedinacne i generalne polise, zavisno od toga da li se odnose na pojedinacne
ili opste ugovore o osiguranju,
- izvozne ili uvozne polise, zavisno od toga da li se osigurava roba u uvozu ili izvozu,
- pomorska i kopnena polisa, odnosno tzv. "engleska polisa",
- devizne ili dinarske, u zavisnosti da li su osiguranja sklopljena u stranoj ili domacoj valuti,
- taksirane i netaksirane polise, zavisno od toga da li sadre ugovorenu vrednost
osiguranog predmeta ili je ne sadre.

3. TOVARNI LIST

1) Pojam i znaaj. - Tovarni list je prevozna isprava koju izdaje vozar, kojim se potvruje da je
on primio na prevoz odreenu robu i slui kao dokaz da je zakljuen ugovor o prevozu robe u
domaem ili meunarodnom transportu. Vozar se obavezuje da robu, po tovamom listu, preveze
do odreenog mesta, uz naplatu vozarine od poiljaoca, kao naknade za izvrenu uslugu prevoza.
Pored toga, vozar se obavezuje da u odreenom mestu destinacije gde je prevoz okonan, imaocu
tovamog lista (po njegovom prezentiranju), isporui prevezenu robu.

1768 U pravnoj teoriji nije na sveobuhvatan nain data definicija tovarnog lista.Ima autora, koji
tovarni list definiu kao "...prevoznu ispravu koja prati robu i koja slui kao dokaz daje zakljuen
ugovor o prevozu robe, u domaem ili meunarodnom, drumskom, vazdunom ili eleznikom
saobraaju."(Vasiljevi dr M, ibid, str. 719.).

Smatra se da je prvi tovarni list bio upotrebljen u vajcarskoj kada je roba 1749. godine bila
prevezena preko Cirikog jezera. Tada je tovarni list, pored oznaavanja da je zakljuen odreeni
ugovor o prevozu robe, sluio i kao neka vrsta pismenog obavetavanja, kojim je poiljalac
saoptavao primaocu robe da je zakljuen odreeni ugovor o prevozu robe i da mu takvu vrstu
robe ekspeduje po vozaru.(Cari dr S, op. cit., str. 196.).

Na Zakon o obligacionim odnosima predvia da se ugovarai o prevozu stvari mogu

sporazumeti da se o poiljci predatoj na prevoz, saini tovarni list. Inae, postojanje i
punovanost ugovora o prevozu, nezavisni su od postojanja tovamog lista i njegove tanosti.

1769 lan 655. ovog Zakona.

1770 Tovarni list, treba da sadri (shodno lanu 655. st. 2. citiranog Zakona o obligacionim
odnosima) sledee elemente: 1) ime i adresu poiljaoca i prevozioca, 2) vrstu, sadraj i koliinu
poiljke, 3) vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari, 4) mesto opredeljenja (destinacije),
5) iznos naknade za prevoz, odnosno zabeleku da je naknada plaena unapred, 6) odredbu o
svoti kojoj je poiljka optereena i 7) mesto i datum izdavanja tovarnog lista. U tovarni list mogu
da budu unete i druge odredbe iz ugovora o prevozu robe. Tovarni list mora da bude potpisan od
obe ugovorne strane, krcatelja-poiljaoca i vozara. Isto tako, tovarni list moe sadravati odredbu
"po naredbi" ili glasiti "na donosioca" (lan 655. st. 5. Zakona o obligacionim odnosima, nae
zemlje) to blie znai, da moe biti i prenosiva hartija od vrednosti i kao takav moe se prenositi
indosamentom ili predajom.

Na osnovu napred iznetog, mogu se pojaviti i odreene dileme u vezi sa tovarnim listom, ta on
doista znai sa aspekta prava, da li je on samo dokaz o zakljuenom ugovoru o prevozu robe
odreenim prevoznim sredstvom ili ne. Tako se u pravnoj teoriji javljaju nekoliko gledita. Po
jednom gleditu, ugovor o prevozu robe je konsenzualan, pa se moe zakljuiti i usmeno, a
tovarni list predstavlja samo jedan od dokaza o zakljuenju ugovora. Drugo gledite, smatra da je
ugovor o prevozu realan i smatra se zakljuenim tek sa predajom robe vozaru. Tree gledite,
polazi od toga da se radi o realnom i formalnom ugovoru, koji se tek zakljuuje sa predajom robe
vozaru, ali i sa stavljanjem iga na tovarni list.

1771 Cari dr S, opo cit, str. 1960

2) Tovami list i akreditiv kod banke. - Kod dokumentarnog akreditiva, prenosivi tovarni listovi
imaju istu ulogu koju imaju i druge hartije od vrednosti. Naime, njihovim prenosom, prenose se i
inkorporirana prava iz odreene hartije od vrednosti. Prema tome, mogu se prenositi stvarna i
zalona prava na robi kada se radi o prenosivom tovarnom listu. Ali kada se radi o neprenosivom
tovarnom listu (koji nemaju pravnu prirodu hartija od vrednosti i pre se moe rei da su po
karakteristikama legitimacioni papiri) sa njihovim prenosom ne prenosi se i vlasnitvo na robu.
Iako su tovarni listovi kao isprave esti kod dokutmentarnih akreditiva, potrebno je da primalac
robe(esto, kupac) u nalogu za otvaranje akreditlva da nalog banci da moe izvriti isplatu cene
robe, samo onda kad prodavac dostavi svoj primerak tovarnog lista koji mu je vozar izdao za
robu. Na ovaj nain se onemoguava ptodavac da dalje raspolae sa robom, kao i da se
onemogui kupac da doe na nelegalan nain do robe. Tako se praktino postie isti efekat, kao
pri predaji transportnih isprava sa svojstvom hartija od vrednosti, ali sa razliitim pravnim
odnosima. Jer, kod neprenosivog tovanog lista, kupac moe sa "iskupljenjem" tovarnog lista doi
do robe, ali je i dalje pre njenog preuzimanja - ne moe prodavati, odnosno prenositi pravo
svojine na robi. Takoe, ni prodavac, kod neprenosivog tovanog lista, ne moe robu dalje
prodavati i prenositi vlasnitvo i time izigrati postojeeg kupca, kao u sluaju, kod prenosivog
tovarnog lista.

3) Vrste tovarnih listova. - Tovarni listovi se u praksi i teoriji privrednog i meunarodnog

privrednog prava, pojavljuju u svim vidovima transporta, pa se on izdaje, za vodni, elezniki,
drumski i vazduni saobraaj, kao prenosivi i neprenosivi tovarni list.

-Prenosivi tovarni list. - U novije vreme se javlja prenosivi tovarni iistkoji glasi na donosioca ili
po naredbi odreenog primaoca robe i koji ima svojstva hartije od vrednosti. Na taj nain, ovakvi
prenosivi tovarni listovi koji se mogu pojaviti u svim vidovima saobraaja - mogu se kao i ostale
hartije vrednosti prenositi indosamentom (blanko ili puni) gde je primalac robe imalac
prenosivog tovarnog lista prvi remitent (korisnik), koji dalje moe indosirati tovarni list na nekog
novog korisnika, primaoca robe. Dakle, ovde se u celini primenjuju pravila meninog prava,
izuzev pravila o regresu, jer se on prenosi po naredbi-indosamentom primaoca. Mogue je, kad
ime primaoca nije oznaeno u tovarnom listu, da se prenos tovarnog lista izvri indosamentom
poiljaoca i to bi bio prenosivi tovarni list po sopstvenoj naredbi.

Prenosivi tovarni list koji glasi na donosioca e se preneti prostob predajom- tradicijom.

U pomorskoj i unutranjoj plovidbi, ne izdaje se prenosivi tovarni list, jer za te vrste transporta
postoji mogunost izdavanje teretnice kao hartije od vrednosti. Zakon o ugovorima u
eleznikom saobraaju iz 1974. godine, po prvi put je u Jugoslaviji dozvolio izdavanje
prenosivog tovarnog lista kao hartije od vrednosti. Dakle, kao takva hartija od vrednosti, ona se
moe prenositi na drugo lice, zavisno da li ona glasina ime, po naredbi ili na donosioca
(graansko-pravnom cesijom, indosamentom ili prostom predajom).

Kao izdavalac prenosivog eleznikog tovamog lista, pojavljuje se otpravna eleznika stanica,
odnosno lice koje ovlasti eleznica. Ovakav tovarni list, mora da sadri oznaku da se radi o
prenosivom tovarnom listu, a kad te oznake nema, onda se radi o neprenosivom tovarnom
listu.

-Ne prenosivi tovarni list. - Neprenosivi tovarni list glasi na ime primaoca robe i kao takav nema
osobine hartije od vrednosti. Kod veine zemalja, danas u svetu, neprenosivi tovarni list ee se
javlja u pojedinim vidovima saobraaja i isti ne predstavlja hartiju od vrednosti. Njegova osobina
je da on slui kao dokaz o zakljuenom ugovoru o prevozu, pa se ovakve isprave koje slue samo
radi dokaza nekog prava, ne smatraju hartijama od vrednosti. Tako se ova vrsta tovamog lista
javlja i u nas, kad se radi o prevozu u unutranjoj plovidbi, renom saobraaju kao i pri prevozu
pomorskim putem, kad nije izdata teretnica, odnosno u vazdunom transportu.

A. Tovami list u eleznikom saobraaju

-Savremeni tovarni list je propisan u meunarodnom eleznikom saobraaju, meunarodnom

Konvencijom CIM i COTIF i ima set od pet primeraka listova. Prvi primerak je orginal tovamog
lista, a drugi deo lista je tovarna karta - koju zadrava uputna stanica, trei deo lista je izvetaj o
prispeu - koji je namenjen uputnoj stanici, etvrti deo lista je duplikat tovamog lista i isti se
predaje poiljaocu, kao dokaz da je takvu robu predao na prevoz elenici i peti deo lista je
kopija koju zadrava otpremna, odnosno utovarna eleznika stanica.

1772 Stankovi dr M, ibid, str. 46.-47.

U nas je jo Zakonom o ugovorima o prevozu robe u eleznikom saobraaju iz 1974. godine,

uveden i esti deo lista, a to je prepis kopije tovanog lista.

1) Prenosivi tovarni list u eleznikom saobraaju. - U Zakonu o ugovorima o prevozu robe u

eleznikom saobraaju iz 1995.godine, predvieno je izdavanje prenosivog tovarnog lista.

1773 Sl. list SRJ, br. 26/95.

1774 lanovi 39. i 40. ovog Zakona.

Tako se u skladu sa ovim Zakonom, poiljalac i prevozilac mogu sporazumno dogovoriti da

prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosi oca (prenosivi tovarni list). Na primerku
tovamog lista koji se predaje poiljaocu mora biti izriito navedeno da je to prenosivi tovarni list,
a na primerku koji prati robu da je izdat prenosivi tovarni list. Ovakav prenosivi tovarni list
potpisuju prevozilac i poiljalac ili lica koja oni ovlaste.

U sluaju da je izvren prepis prenosivog tovamog lista, na svakom primerku toga prepisa mora
biti vidljivo oznaeno da se radi o prepisu i isti prepisi moraju sadravati upozorenje da se na
osnovu njih ne moe raspolagati sa robom. Uslovi iz ugovora o prevozu robe i tarifa, obavezuju
imaoca prenosivog tovamog lista, koji nije poiljalac, samo ako su sadrani u prenosivom
tovamom listu ili se na njih u tovamom listu izriito poziva.

lanom 40. Zakona o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju predvia se da prenosivi

tovarni list po naredbi prenosi indosamentom, a prenosivi tovarni list na donosioca predajom. Na
oblik i pravno dejstvo indosamenta, primenjuju se propisi o menici, osim odredbi koje se odnose
na regres. Meutim, ako u prenosivom tovamom listu po naredbi nije naznaen primalac robe,
takav tovarni list prenosi se naredbom poiljaoca.

Imalac prenosivog tova mog lista u eleznikom saobraaju ima odreena prava u odnosu na
drugu ugovornu stranu-prevozioca u eleznikom saobraaju. Tako, on ima pravo da zahteva u
pismenoj formi, da se izmeni ugovor o prevozu, da se prevoz obustavi, da se stvar preda na nekoj
drugoj stanici ili da se stvar vrati u otpravnu stanicu.

Od svih delova tovamog lista u eleznikom saobraaju, svakako je najznaajniji list broj jedan,
odnosno original - prvi primerak tovamog lista i broj etiri - duplikat tovarnog lista koji se
predaje poiljaocu. Ostale kopije lista, vie slue za unutranje potrebe eleznice. Tovarni list je
sastavljen na jeziku otpravne ili utovame eleznike stanice, a mogu mu se prikljuiti i prevodi,
na jedan od svetskih jezika (francuski, nemaki ili italijanski), ukoliko tovarni list nije popunjen
na jednom od njih.

1775 Tovarni list je vrlo podesan za popunjavanje, delove obrasca desno od pune linije-
popunjava eleznica, a levo-poiljalac. Tako, poiljalac unosi u rubrike, sledee podatke: 1)
uputnu stanicu i sve pojedinosti u vezi sa tim; 2) ime i adresu primaoca robe, sa oznakom zemlje
i mesta; 3) naimenovanje robe i oznaku teine. Ova rubrika je posebno znaajna jer ista slui kao
dokaz o tome koja je roba predata eleznice na prevoz i u kojoj teini. Dakle, ve se od strane
poiljaoca odreuje vrsta i teina robe koju on predaje eleznici. I ovo je u isto vreme i osnova za
primenu vozarinskog stava za obraun vozarine; 4) kad se radi o prevozu denane (komadne)
robe, poiljalac je duan da u prevoznom,.tovamom listu navede koliinu, komade, koleta,
oznake i brojeve na koletima i da upie adresu primaoca sa koleta, vrstu ambalae (sanduci,
burad, vree) i kad robu tovari poiljalac-broj vagona, odnosno eleznikih kola; 5) poiljalac je
obavezan da uz tovami list navede i sva pratea dokumenta koja su potrebna, da bi se obavio
prevoz, kao na primer: izvoznu dozvolu, meunarodnu carinsku deklaraciju, razne sertifikate o
sanitamom, veterinarskom pregledu i dr. Tu je potrebno istai da sve eventualne propuste u vezi
sa ovim snosi poiljalac. Tako se moe dogoditi da se poiljka ne moe predati i otpremiti iz
razloga to poiljalac nije naveo i predao pratea dokumenta u rubrici "prilozi tovarnog lista", pa
tada eleznica moe da naplati i predvienu kolsku dangubu i learinu robe; 6) izjavu o plaanju
i 7) ime i adresa poiljaoca sa brojem telefona i ostalim podacima. Ova rubrika je vrlo znaajna
iz praktinih razloga, jer u sluaju nemogunosti otpreme robe na adresu primaoca robe,
eleznica je u mogunosti da se obrati poiljaocu i od njega dobije dalja uputstva u vezi sa
poiljkom.

Pored napred navedenih podataka, kao osnovnih podataka koje poiljalac popunjava u tovamom
listu, potrebno je da poiljalac navede jo neke podatke, kao na primer, zahtev za primenu tarife u
veri prevoznog puta-instradacija, sa odreivanjem graninih prelaza, upisivanja klauzule da "roba
ostaje u stanici" (to znai, da e primalac sam doi po poiljku), iznos pouzea i predujma, iznos
obezbeenja poiljke u valuti otpravne drave ili u zlatnim francima ili nekoj drugoj valuti koju
predviaju tarife, kao i oznaku u tovamom listu da primalac robe ne moe da menja ugovor o
prevozu, oznaku da je tovami list prenosiv, kao i druge napomene prema meunarodnoj
konvenciji COTIF. (Stankovi dr M, ibid, str. 148.).

U ugovorni odnos o prevozu robe ili stvari eleznicom, stupaju poiljalac i eleznica kao
prevozilac i taj ugovorni odnos nastaje sa predajom robe eleznici i igosanjem tovarnog lista.
Isti ugovorni odnos traje sve dok primalac robe ne "iskupi" tovarni list. U meunarodnim
poslovima-ugovornim odnosima, recimo, meunarodne kupoprodaje, mogue je da prodavac
naplati kupovnu cenu od kupca, za robu - sa predajom duplikata tovamog lista-kupcu koji je
igosan, od strane utovarne stanice i od tog momenta, prodavac vie ne moe raspolagati sa
robom.

Kada je u tovarni list stavljena klauzula "stranka sama tovarila robu", tada za teinu robe i broj
komada ne odgovara eleznica, sem kada je to eleznica poroverila i potvrdila ispravnost o robi
na tovamom listu.

Pravilo je da duplikat tovamog lista, koji predstavlja potvrdu o zakljuenom ugovoru o prevozu i
o predaji robe na prevoz eleznici, ostaje kod poiljaoca i nema ulogu koju ima original tovamog
lista. Tovarni list prati poiljku u eleznikom saobraaju i isti se uruuje primaocu, kad ga ovaj
"iskupi", odnosno izmiri potraivanja prema eleznici. Tovarni list koji je igosan od eleznice,
slui kao dokaz o zakljuenom ugovoru o prevozu, a u isto vreme primaocu poiljke daje
mogunost da preuzme robu od eleznice.

1776 Detaljnije o odnosima eleznice i poiljaoca, kao i primaoca robe, u knjzi Stankovia dr M,
Meunarodni transport, pedicija i transportno osiguranje, Beograd, 1980, str. 49.-59.

-Zakon o ugovorima o prevozu robe u eleznikom saobraaju i elezniki tovami list.-

Shodno Zakonu o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju iz 1995. godine predvieno je
da je poiljalac duan da za svaku poiljku preda prevoziocu tovarni list na obrascu prevozioca.

1777 lan 35. ovog Zakona.

Za stvari koje se prevoze pod posebnim uslovima predaje se poseban tovarni list (ekspresni list).

1778 Tovarni list, u skladu sa lanom 36. ovog Zakona iz 1995. godine, mora da sadri: 1) mesto
i datum njegovog sastavljanja i izdavanja; 2) naziv uputne stanice prema imeniku eleznikih
stanica; 3) ime i prezime odnosno naziv primaoca robe i njegova adresa; 4) oznaenje vrste i
mase stvari; 5) broj kola, a za kola korisnika prevoza i taru poiljaka koje tovari poiljalac; 6)
ime i prezime odnosno naziv poiljaoca, njegovu adresu i potpis koji moe biti zamenjen
svojerunim potpisom i peatom; 7) ig otpravne eleznike stanice; 8) prevozne i druge
trokove i 9) spisak isprava koje se prilau uz tovarni list.

Tovarni list moe da sadri i rok isporuke i druge podatke u vezi sa prevozom. Napred navedeni
Zakon, dalje predvia, da se za svaku poiljku ispostavlja poseban tovarni list, sem za stvari za
iji je utovar (zbog njihovih dimenzija) potrebno vie kola ili se drugaije ugovori. Poiljalac je
odgovoran za tanost podataka i izjave koju na njegov zahtev unese prevozilac.

2) Neprenosivi tovarni list u eleznikom saobraju. - U eleznikom prevozu, mogue je

izdavanje i nepernosivog tovarnog lista koji nije hartija od vrednosti, pa se pomou njega ne
moe izvriti prenos vlasnitva na robi. Neprenosivi elezniki tovarni list slui kao dokaz da je
ugovor o prevozu u eleznikom saobraaju zakljuen i da je stavljanjem iga na ovakav
prevozni list, eleznica primila odreenu robu na prevoz.

B. Tovarni list u drumskom saobraaju

Tovarni list u unutranjem drumskom saobraaju ne mora se uvek izdati pri prevozu robe, ve
samo onda kad to zahtevaju prevozilac i poiljalac. Ovo je predvieno lanom 50. Zakona o
ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju.

1779 Ovaj Zakon objavljen u Sl.listu SRJ, br.26/95.

Meutim, u meunarodnom drumskom saobraaju shodno meunarodnoj Konvenciji o

ugovorima o meunarodnom prevozu robe u drumskom saobraaju (CMR) od 19. juna 1956.
godine, a koja je stupila na snagu 1961. godine, predvia se za svaku poiljku ispostavljanje
meunarodnog drumskog tovarnog lista. Tako, ova Konvencija predvida da tovarni list u
meunarodnom drumskom saobraaju treba da sadri, sledee podatke:ime i adresu poiljaoca,
ime i adresu vozara, mesto i datum preuzimanja robe, mesto odreeno za isporuku robe, mesto i
adresu primaoca robe, opis i vrstu robe, nain pakovanja, bruto teinu robe, trokove u vezi sa
prevozom kao i dodatnim trokovima, odreene instrukcije za carinske organe i druge
formalnosti, izjavu da prevoz podlee Konvenciji CMR i datum imesto ispostavljanja tovarnog
lista.
Kao to smo naptred istakli, za svaku poiljku u meunarodnom drumskom transportu,
ispostavlja se tovarni list. Isti se na posbnom obrascu popunjava u tri originalna primerka, a
etvrti - slui za kontrolne organe.

1780 Poiljalac popunjava onaj deo tovarnog lista koji je uokviren crnom crtom, dok ostale
rubrike popunjava vozar. Prvi primerak tovarnog lista daje se poiljaocu, drugi i trei prate robu
(drugi se daje primaocu, a trei ostaje vozaru).

Obaveza je poiljaoca da u tovarnom listu u meunarodnom drumskom saobraaju da istinite,

potpune i tane podatke o robi koja se prevozi. U sluaju da poiljalac pogreno navede podatke
o robi da bi koristio niu prevozninu, vozar moe zaraunati, u tom sluaju, dovstruku vozarinu,
a i posledice u vezi sa ovim u pogledu naknade tete mogu da budu neprijatne po poiljaoca. U
sluaju, da dade do gubitka ili oteenja robe, prihvatilo bi se ono stanje koje je navedeno u
tovarnom listu, dok se suprotno ne dokae.

1781 Detaljnije o tovarnom listu u meunarodnom drumskom saobraaju, u knjizi Stankovi dr

M, ibid, str. 133.-135.

1) Zakon o ugovorima o prevozu robe u drumskom saobraaju i tovarni list. - Zakon o

ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, predvia da se tovarni list, izdaje u unutranjem
drumskom saobraaju samo na izriit zahtev ugovornih strana (prevozioca ili poiljaoca),
izdavanjem istog tovarnog lista neosporno se postie znaajna dokazna snaga, tj. da je ugovor
zakljuen u drumskom saobraaju i da je odreena stvar (roba) primljena na prevoz.

1782 lan 50. navedenog Zakona.

Po ovom Zakonu, tovarni list se izdaje u tri originalna primerka, prvi se predaje poiljaocu, drugi
- prati robu i predaje se primaocu, a trei - ostaje kod drumskog vozara.

Kada se stvari, odnosno robe, primaju na prevoz, moraju biti utovarene u ugovoreno vozilo, ali
kada se radi o razliitim stvarima ili kada su one podeljene u grupe, poiljalac ili prevozilac
mogu zahtevati da se za svako vozilo ili za svaku vrstu stvari ili grupu stvari, izda poseban
tovarni list.

2) Obavezni elementi tovarnog lista u drumskom prevozu.- Shodno lanu 52. navedenog
Zakona, nae zemlje iz 1995. godine, predvieno je da tovarni list u drumskom saobraaju mora
da sadri: 1) mesto i datum sastavljanja i izdavanja tovarnog lista; 2) ime i prezime odnosno
naziv poiljaoca i njegovu adresu; 3) ime i adresu odnosno naziv prevozioca; 4) registarski broj
vozila kojim se obavlja prevoz; 5) mesto i datum utovara stvari (robe); 6) ime i prezime, odnosno
naziv primaoca robe i njegovu adresu kao imesto istovara; 7) uobiajeni opis stvari i nain
pakovanja, a za opasne stvari propisani opis stvari (robe); 8) broj koleta i njihove oznake; 9)
bruto masu stvari ili koliinu izraenu na drugi nain; 10) trokove u vezi sa prevozom (naknadu
za prevoz, dodatne trokove, carinske dabine i druge izdatke uinjene, od zakljuenja ugovora u
prevozu - do predaje robe primaocu), kao i ko ih plaa; 11) potrebna uputstva za carinske i druge
radnje i 12) spisak isprava koje se prilau uz tovarni list.

1783 Podatke navedene od 1-4 popunjava prevozilac, a podatke od 5-12 poiljalac. Ako u napred
navedenim sluajevima, na zahtev poiljaoca prevozilac unese podatke u tovarni list, koje je
trebalo da unese poiljalac, smatra se da je to ovaj uinio u ime i za raun poiljaoca.

3) Fakultativni elementi tovarnog lista u drumskom prevozu. - Pored napred navedenih

obaveznih sastojaka - podataka, tovarni list moe da ima i neke fakultativne podatke koji mogu
na zahtev jedne od ugovornih strana biti uneti u tovarni list.

1784 Radi se o sledeim fakultativnim podacima (koji su predvi]n i lano 52. st. 2. citiranog
Zakona): 1) podaci o zabrani pretovara stvari (robe); 2) podaci o trokovima koje poiljalac
preuzima na sebe; 3) podaci o iznosu pouzea; 4)podaci o iznosu vrednosti stvari ili iznosu
posebne vrednosti stvari; 5) podaci o uputstvima poiljaoca prevozioca u pogledu osiguranja
stvari (robe); 6) podaci o ugovorenom roku prevoza i 7) blii podaci o nainu utvrivanja
koliine stvari (vaganje, merenje, brojanje i dr.).

4) Jo neka pitanja u vezi sa tovarnim listom, u drumskom prevozu . -Sve primerke tovarnog
lista potpisuju prevozilac i poiljalac svojeruno ili zamenjeni peatom poiljaoca i prevozi oca.
Tovarni list moe da potpie i ovlaeno lice od strane poiljaoca koje je ovlaeno da utovari
stvari i koje moe potpisati tovarni list. Kada su uinjeni prepisi tovarnog lista, to mora biti vidno
oznaeno na svakom prepisu tovarnog lista za drumski saobraaj, s tim to takvi prepisi tovarnog
lista. moraju imati upuzorenje da se na osnovu njih ne moe raspolagati robom.

Poiljalac odgovara za tetu nastalu zbog netanih i nepotpunih podataka koje je sam uneo u
tovarni list ili koje je na njegov zahtev u tovarni list uneo prevozilac.

Kod preuzimanja robe na prevoz u drumskom saobraaju, prevozilac je duan da proveri: a)

tanost podataka koji su uneti u tovarni list, a koji se odnose na broj koleta i njihovu oznaku i b)
spoljni izgled robe i ambalae.

1785 U sluaju potrebe, prevozilac moe une ti u tovami list obrazloene primedbe, u vezi
napred navedenih i konkretno utvr]enih nedostataka, odnosno razloge zbog kojih nije mogao da
proveri takve podatke. Primedbe prevozioca, u vezi sa napred navedenim, smatraju se tanim,
kad se poiljalac izriito saglasio sa istima i o tome dao svoju izjavu u tovamom listu. Ako
tovarni list ne sadri primedbe prevozioca, u pogledu tanosti podataka koji su uneti u tovarni
list, a koji se odnose na stanje robe, broj koleta i oznaku koleta, kao i u vezi spoljneg izgleda robe
i ambalae, pretpostavlja se, dok se suprotno ne dokae od strane prevozioca, da su roba i
ambalaa bili u dobrom stanju, kao i da broj i oznaka ko leta odgovaraju podacima iz tovarnog
lista. Kada to ne stvara vee trokove ili nesrazmeran gubitak u vremenu, poiljalac moe
zahtevati od prevozioca, da se na njegov troak proveri: 1) bruto masa stvari (robe) predate na
prevoz ili njenu koliinu utvrditi na drugi nain, 2) sadraj koleta radi utvrivanja uobiajenog
naziva stvari u prevozu i njihovog stanja. U ovakvom se sluaju, nalazi o proveri, unose u tovami
list.
Poiljalac je u obavezi da prui prevoziocu sve podatke o robi i da uz tovami list priloi i stavi na
raspolaganje prevoziocu sve isprave koje su potrebne za sprovoenje carinskih i drugih
formalnosti i radnji. Poiljalac odgovara za tetu koja bi mogla nastati zbog nedostataka i
netanosti podataka, odnosno neispravnosti isprava. Prevozilac nije obavezan da proverava
ispravnost i tanost podataka i isprava. Meutim, prevozilac odgovara za tetu nastalu gubitkom
ili nepravilnim korienjem isprava, sem ako dokae da nije kriv. Naknada ovakve tete, ne moe
biti vea od iznosa koji bi prevozilac bio duan da naknadi, u sluaju da je stvar predata na
prevoz, a ona bila izgubljena.

5) Prenosivi tovarni list u drumskom prevozu. - Ugovorne strane u drumskom saobraaju,

poiljalac i prevozilac - mogu se sporazumeti da prevozilac izda tovarni list u drumskom
saobraaju po "naredbi'! ili "na donosioca" i u tom sluaju se radi o izdavanju prenosivog
tovarnog lista u drumskom saobraaju. Tom prilikom, kod ovakvog tovarnog lista koji se
predaje poiljaocu mora biti izriito oznaeno da je to "prenosivi tovarni list", a na ostalim
primercima originala tovarnog lista da je "izdat prenosivi tovarni list".

Uslovi iz ugovora o prevozu i Optih uslova poslovanja prevozioca, obavezuju imaoca

prenosivog tovarnog lista koji nije poiljalac, samo ako su sadrani u prenosivom tovarnom
listu ili se u tovarnom listu nalazi klauzula kojom se izriito poziva na njihovu primenu.
Prenosivi tovarni list u drumskom saobraaju potpisuju svojeruno poiljalac i prevozilac ili
lica koje oni ovlaste. Kao to se moe primetiti, zakonodavac u lanu 63. navedenog Zakona
zahteva svojerune potpise ugovornih strana - poiljaoca i prevozica ili ovlaenih lica i ne
dozvoljava upotrebu faksimila, kao to se to ini kod izdavanja neprenosivog tovarnog lista u
drumskom saobraaju. Ima autora, koji smatraju da ovakvo reenje nije najbolje i da je
efikasnije kontrolisati upotrebu peata i faksimila nego utvrditi da li je neko lice ovlaeno da
potpisuje u ime poiljaoca i prevozioca.

1786 Cari dr S, ibid, str. 200.

Smatramo da su, ipak, adekvatnija i bolja reenja, svojeruni potpisi nego faksimili, ba u
pogledu spreavanja zloupotreba na ovome planu jer se ipak, peati i faksimili mogu lake
zloupotrebiti, nego odgovarajui svojeruni potpisi poiljaoca, prevozioca ili potpisi ovlaenih
lica, pa je iz tih razloga i zakonodavac bio u pravu kada je ovakvu odredbu predvideo i u
novom Zakonu o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju.

Vrlo esto se u praksi javlja potreba, a to je i na zakonodavac predvideo, da poiljalac i

prevozilac imaju potrebu da se saini prepis tovarnog lista.

1787 lan 64. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju.

U takvom sluaju, kad je izvren prepis prenosivog tovamog lista u drumskom saobraaju, na
svakom primerku prepisa, mora se staviti vidljiva oznaka da se radi o prepisu. Na osnovu
ovakvog prepisa prenosivog tovamog lista u drumskom saobraaju, ne moe se raspolagati sa
robom, tj. ista se ne moe dalje otuivati ili zalagati. Dakle, prepisi prenosivog tovamog lista
nemaju svojstvo hartije od vrednosti. Sa originalima prenosivog tovamog lista (koji su hartije od
vrednosti), ostvaruje se prenos prava koje je inkorporirano u njima.

Kako je i predvieno Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, prenosivi

tovarni list u drumskom saobraaju "po naredbi", prenosi se indosamentom (punim i blanko), a
prenosivi tovami list "na donosioca" prenosi se prostom predajom.

1788 lan 65. ovog Zakona.

Na oblik i pravno dejstvo indosamenta, primenjuju se propisi o menici, sem odredbi koje se
odnose na regres. Kad u prenosivom tovamom listu u drumskom saobraaju "po naredbi" nije
naznaen primalac robe, takav tovarni list se prenosi naredbom poiljaoca. Inae, kada je
oznaen primalac stvai-remitent po prenosivom tooarnom.listu, on ga moe dalje prenositi, tako
to bi konsrnk prenosivog tovamog lista bio prvi indosant, a svaki naredrn indosant bi bilo lice
koje je u prethodnom indosamentu bilo oznaeno kao indosatar. Dakle, renosivi tovarni list u
drumskom saobraaju, moe se prenositi neprekinutim nizom indosamenata. Takoe se ovakav
prenosivi list moe prenositi i blanko indosamentom. U praksi je vrlo esto, da se primenjuje
prenos tovamog lista ba putem blanko indosamenta, jer je ovakav nain jednostavan za brzu
cirkulaciju i prenos prava na robi. Jedino se pojavljuje nedostatak, pri ovakvoj cirkulaciji
prenosivog tovarnog lista u pravnom prometu - putem blanko indosamenta, kada bi do njega
imalac doao na nesavestan i nezakonit nain (putem krae i sl.). Puni i blanko indosament kod
prenosivog tovamog lista se najee ispisuje na poledini tovarnog lista, na licu tovarnog lista ili
alonu (produetku) tovarnog lista. Ukoliko u punom indosamentu pri prenosu prenosivog
tovarnog lista "po naredbi" nije oznaen primalac robe, onda se isti prenosi naredbom poiljaoca.
Meutim, kad prenosivi tovarni list sadri klauzulu"ne po naredbi" kod neprekinutog niza
indosamenata, onda se isti ne moe dalje prenositi.

C. Tovarni list u vazdunom saobraaju

Za svaki prevoz robe u vazdunom saobraaju, najee se sastavlja vazduhoplovni tovarni list
(Air waybill), kao dokaz da je zakljuen ugovor o prevozu stvari robe) u vazdunom saobraaju i
da je roba navedena u tovarnom listu, predata na prevoz vozaru. Meutim, potrebno je istai da u
vazdunom prevozu nepostojanje tovarnog lista, ne utie na punovanost ugovora o vazdunom
prevozu. U vazdunom saobraaju, pa i u meu narodnom vazdunom prevozu, postoje dve vrste
vazduhoplovnog tovarnog lista: neprenosivi i prenosivi vazduhoplovni tovarni list.

1) Neprenosivi vazduhoplovni tovarni list. - Vazduhoplovni tovarni list predstavlja znaajnu

ispravu po kojoj se odreena roba ima prevesti od strane vozara u vazdunom saobraaju na
odreenoj relaciji, a koju je robu prevozilac primio na prevoz od poiljaoca. Ovaj se prevoz
obavlja uz odreenu naknadu - vozarinu. Neprenosivi vazduhoplovni tovarni list nema svojstvo
hartije od vrednosti, te se putem njega roba ne moe od strane imaoca vazduhoplovnog tovarnog
lista dalje prenositi. On slui kao dokaz o zakljuenom ugovoru o prevozu robe u vazdunom
saobraaju, s tim to imalac ovakvog lista u mestu destinacije moe preuzeti robu, na osnovu
prezentacije tovrnog lista, pod uslovom da je plaena vozarina.

Vazduhoplovni tovarni list sastavlja poiljalac i predaje ga zajedno sa robom prevoziocu. Za

svaku poiljku stvari - robe, za svako koleto, sastavlja se odvojeno vazduhoplovni tovarni list.
Mada tovarni listu u vazdunom saobraaju sastavlja poiljalac, smatra se da njega izdaje
prevozilac-vozar koji stavljanjem iga na ovakav tovarni list i uz naplatu vozarine (u skladu sa
vozarinskim stavovima iz vazduhoplovnih tarifa, kada se radi o linijskom vazdunom prevozu).
Meutim, vozarina e se slobodno ugovoriti meu strana ugovornicama kada se radi o arter
letovima.

1789 Vazduhoplovni tovarni list se izdaje u tri orginalna primeraka, od kojih svaki ima odreenu
svrhu. Prvi primerak zadrava avio-prevozilac, drugi - prati robu u toku prevoza i namenjen je za
primaoca, a trei je za poiljaoca (lan 51. stav 7. Zakona o obligacionim odnosima i osnovama
svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom saobraaju, Slubeni list SRJ, br.12/98. Ranije je bilo
dvanaest primeraka vazduhoplovnog neprenosivog tovamog lista, gde su ostali primerci
vazduhoplovnog tovarnog lista bili za carinske potrebe, potrebe poslovnog sedita prevozi oca
(koje je izdalo tovarni listi i primilo robu na prevoz), kao i za potrebe drugih prevozilaca, u
sluaju da ima vie uzastopnih prevozilaca u vazdunom saobraaju.(Stankovi dr M, ibid, str.
141.)

to se tie sadrine vazdunog tovarnog lista, potrebno je istai da po tzv. Varavskoj konvenciji
iz 1929. godine, odnosno Konvenciji za izjednaenje izvesnih pravila u meunarodnom prevozu
vazduhom (koju je Konvenciju SFRJ ratifikovala 27. marta 1961.), sadri sledee podatke: 1)
mesto i datum izdavanja tovarnog lista; 2) mesto (aerodrom) polaska i mesto (aerodrom)
destinacije; 3) usputni aerodrom gde e vazduhoplov sletati, uz eventualno ugovaranje prava
opcije vazdunog prevozioca; 4) ime i adresa poiljaoca robe; 5) ime i adresa prvog prevozioca;
6) ime i adresa primaoca robe; 7) podaci o vrsti stvari (vrsti robe); 8) oznake i brojevi na
koletima i nain pakovanja; 9) spoljne dimenzije stvari (robe), teina, koliina robe; 10) izgled
robe (spoljne strane stvari, robe i ambalae); 11) iznos vozarine (prevoznine) mesto i datum i
plaanja i ime lica koje plaa vozarinu; 12) vrednost robe, iznos pouzea i iznos trokova; 13)
deklarisana vrednost robe; 14) broj izdatih primeraka vazduhoplovng tovarnog lista; 15)
propratna dokumenta koja prate vazduhoplovni list a koje je poiljalac predao prevoziocu; 16)
rok u kome treba da se obavi prevoz i napomene o prevoznom putu i 17) odredbe da je vazduni
prevoz podreen propisima o odgovornosti, shodno Varavskoj konvenciji.

Prema lanu 6. Hakog protokola, vazduhoplovni tovarni list jedino mora da sadri: 1) naznaku
mesta polaska i mesta opredeljenja, 2) naznaku jednog od usputnih vazduhoplovnih pristanita u
drugoj dravi, kada su mesto polaska i mesto opredeljenja na teritoriji iste drave i 3) odredba o
primeni Varavske konvencije o odgovornosti prevozioca. Iako prilino uproen, vazduhoplovni
tovarni list i po Hakom protokolu ima karakteristike hartije od vrednosti. Meutim, ovakav ne
moe da zadovolji potrebama prakse jer su u praksi neophodna proirenja u tovarnom listu u
pogledu broja novih rubrika.

Svakako, poseban znaaj ima Haki protokol iz 1955. godine koji daje mogunost izdavanja
prenosivog vazduhoplovnog tovarnog lista iz razloga to se po Varavskoj konvenciji
vazduhoplovni tovarni list mogao izdavati samo kao neprenosivi vazduhoplovni tovarni list.
1790 Stankovi dr M, ibid, str. 141. i 142.

Kako vazduhoplovni tovarni list popunjava poiljalac, on je onda odgovoran za tetu koja bi
nastala kao posledica netano navedenih podataka u njemu. Vazduhoplovni tovarni list
pretstavlja dokaz o injenici da je zakljuen ugovor o prevozu robe vazdunim putem i da je
odreena roba koja je navedena u vazduhoplovnom tovarnom listu primljena i na prevoz.

1791 Cari dr Sj ibid, str. 202.

Shodno Zakonu o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom

saobraaju, tovarni list mora da sadri niz vrlo znaajnih podataka.

1792 lan 52. citiranog Zakona.

Radi se o sledeim podacima: 1) mesto i datum izdavanja tovarnog lista; 2) mesto polaska i
mesto opredeljenja; 3) ime ili naziv i adresu poiljaoca; 4) ime ili naziv i adresu primaoca i 5)
vrstu i koliinu stvari. Tovarni list prema ovoj zakonskoj normi, moe da sadri jo i rok
isporuke, vrednost poiljke i dr. Prvi primerak ovog tovarnog lista, mora da sadri i oznaku "za
avio-prevozioca", a drugi "za primaoca". Prvi primerak vazduhoplovnog tovarnog lista potpisuje
poiljalac, drugi - poiljalac i avio-prevoznik, a trei avio-prevoznik. Potpis avio- prevoznika
mora se staviti na tovarni list pre utovara stvari u vazduhoplov. Potpis avio-prevozioca moe bitit
zamenjen peatom, a potpis poiljaoca moe biti unapred otampan ili zamenjen peatom.

Vazdunog prevozioca, obavezuju podaci o robi iz tovarnog lista i isti je obavezan da je uredno
preveze i licu oznaenom- kao primaocu, isporui u mestu odredita. Za tete u prevozu u
vazdunom saobraaju, odgovara poiljalac robe koje bi nastale njegovom krivicom. Poiljalac je
odgovoran za tanost podataka i izjava koje se unose u tovarni list ili koje na njegov zahtev unosi
avio-prevozniik. Takoe je poiljalac odgovoran za tetu koju pretrpi avio-prevoznik ili za koju je
avio-prevozilac odgovoran prema treim licima, kada teta nastane zbog neispravnih, netanih ili
nepoznatih podataka ili izjava poiljaoca. Dakle, on odgovara i za tanost i ispravnost unetih
podataka o robi u tovarni list. Posebnu

ulogu ima trei primerak vazduhoplovnog tovamog lista koji je igosan i predat poiljaocu od
strane vozara, kojim se dokazuje da su odree ne stvari primljene na prevoz (pod uslovima koji
su u tovarnom listu navedeni) i da je zakljuen ugovor o vazdunom prevozu robe, uz plaanje
odreene prevoznine.

Poiljalac odgovara za tetu koja je prouzrokovana licima, vozilu i drugim stvarima dejstvom
svojstava stvari koja je predata na prevoz, ako avio-prevozniku ta svojstva nisu bila poznata, niti
su morala biti poznata.

1793 lan 57. navedenog Zakona.

2) Prenosivi vazduhoplovni tovarni list. - Haki protokol iz 1955. godine predvia da se moe u
vazdunom saobraaju izdavati i prenosivi vazduhoplovni tovarni list koji ima karakteristike
hartije po naredbi. On se izdaje "po naredbi" ili "na donosioca".

Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom saobraaju

je predvideo u l. 58. ovog Zakona da poiljalac i avio-prevoznik mogu ugovoriti, da se trei
primerak vazduhoplovnog tovarnog lista (primerak za poiljaoca), izda kao tovarni list po
naredbi ili na donosioca, tj.kao prenosivi tovarni list. Prenosivi vazduhoplovni tovarni list mora
da sadri potpise avio-prevoznika i poiljaoca ili lica koje oni ovlaste. Ako je izdat prenosivi
vazduhoplovni tovarni list, onda na svim ostalim primercima tovarnog lista mora biti vidno
oznaeno da je izdat prenosivi vazduhoplovni prenosivi list. Kada su potrebni za prevozioca i
poiljaoca prepisi ovakvog lista, onda se na njihov zahtev sainjavaju prepisi prenosivog
tovamog lista. Tada se na takvim prepisima prenosivog tovamog lista mora vidno navesti, da se
radi o prepisima penosivog tovamog lista, uz upozorenje da se ne moe raspolagati sa stvarima, u
toku prevoza, na bazi ovakvih prepisa tovarnog lista.

1794 lan 58. st. 6. Zakona o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u
vazdunom saobraaju, Sl.list SRJ, br.12/98.

Prenosivi vazduhoplovni tovarni list "po naredbi", prenosi se indosamentom (blanko i puni). Na
oblik i dejstvo indosamenta se analogno primenjuju pravila o meninom indosamentu, osim
odredaba koje se odnose na regres. Prvi primalac prenosivog vazduhoplovnog tovarnog lista je
najee, primalac robe, a kad on nije naveden u tovarnom listu, onda je to poiljalac. Dakle, ako
u prenosivom vazduhoplovnom tovamom listu "po naredbi"nije oznaen primalac robe (stvari),
onda se takav tovarni list, prenosi po naredbi poiljaoca.

Prenosivi vazduhoplovni tovarni list "na donosioca" se prenosi prostom predajom. Uslovi iz
ugovora o prevozu, obavezuju ovlaenog imaoca prenosivog vazduhoplovnog lista, koji nije
naruilac prevoza ni poiljalac, pod uslovom da su isti sadrani u ovom prenosivom tovamom
listu. Ugovor o prevozu i uslovi prevoza avio-prevoznika, obavezuju ovlaenog imaoca
prenosivog vazduhoplovnog tovamog lista, koji nije naruilac prevoza ni poiljalac i ako se
prenosivi tovarni list na njih izriito poziva. U prenosivom vazduhoplovnom tovarnom listu, ako
se eli primena Optih uslova poslovanja vazdunih prevozilaca, onda se to mora izriito u njemu
navesti.

Kad u ispravi vazduhoplovnog tovarnog lista nije izriito navedeno, da se radi o prenosivom
tovamom listu, smatra se da je izdat neprenosivi vazduhoplovni tovarni list.

D. Tovarni list u pomorskoj i unutranjoj plovidbi

1) Neprenosivi tovarni list u pomorskoj plovidbi

I.Karakteristike tovamog lista u pomorskoj plovidbi. - Tovarni list iako je dugo vremena bio
tipina prevozna isprava za vazduni, elezniki i drumski prevoz, u novije vreme javlja se i kao
isprava u pomorskoj i unutranjoj plovidbi, gde je do skora, posebno u pomorskoj plovidbi, kao
prevozna isprava, dominirala teretnica. Sa uvoenjem novih transportnih tehnologija, dolo je do
znatnog skraivanja vremena pri prevozu roba, pa se esto dogaalo da brod sa teretom stigne u
luku pre teretnice, bez koje se nije moglo izvriti izdavanje tereta. To je svakako, uslovljavalo
nepotrebne dodatne trokove, kao i poveanje ukupnih trokova prevoza. Da bi se svi ovi
nepotrebni izdaci i trokovi smanjili u pomorskom transportu, dolo je do uvoenja tovarnog lista
u pomorskom transportu koji prati robu i ija prezentacija nije neophodna prilikom predaje robe.

Tovarni list u pomorskoj plovidbi, predstavlja neprenosivu prevoznu ispravu kojom brodar
potvruje da je primio na prevoz robu koja je navedena u ispravi i kojom on preuzima obavezu
na sebe da saglasno uslovima sadranim u toj ispravi, preveze i preda robu primaocu,
naznaenom u ovoj ispravi. Osnovna namena tovarnog lista u pomorskom prevozu, a to vai i
za tovarne listove u drugim transportnim granama je da prati robu koja se prevozi i da zajedno sa
robom bude predat primaocu. Otuda i proistie jedna od bitnih osobina tovarnog lista u
pomorskoj plovidbi, da on predstavlja neprenosivu prevoznu ispravu i da kao takav ne
omoguava efikasno pravo izmene vlasnika na robi, u toku prevoza i s tim u vezi njene prodaje,
kao to je to sluaj, recimo, sa teretnicom, kao prenosivom hartijom od vrednosti. Brodar je
duan da pri predaji robe, proveri samo identitet primaoca robe.

2. Odnos tovarnog lista i teretnice. - Osnovna razlika izmeu teretnice i tovarnog lista u
pomorskoj plovidbi je u tome to tovarni list u sutini, a i u praksi je tako najee korien, da
nema svojstvo hartije od vrednosti, to znai da nije prenosiv.S druge strane, slino kao i
teretnica i tovarni list u pomorskoj plovidbi, slui kao dokaz o zakljuenom ugovoru o prevozu,
ali nasuprot teretnici, po pravilu, ne sadri uslove prevoza robe. Umesto toga, u tovarni list se
obino ukljuuje klauzula kojom se brodar poziva na standardne uslove prevoza.

Slinosti i razlike izmeu teretnice i tovarnog lista u pomorskoj plovidbi, na ovome se ne

iscrpljuju, ve se proteu i na druga njihova obeleja. Tako se tovarni list u pomorskoj plovidbi
izdaje u jednom orginalu, dok teretnica moe biti izdata i u vie orginalnih primeraka. Neki
smatraju, da je teretnica jednostrani pravni akt koji izdaje i potpisuje samo jedna strana-brodar, a
tovarni list u pomorskoj plovidbi je dvostrani akt koji potpisuju obe ugovorne strane, gde je
postignuta puna saglasnost volja obe ugovorne strane - vozara i krcatelja. Osim toga, kod
tovarnog lista u pomorskoj plovidbi, potpisi stranaka mogu da budu zamenjeni peatom i
faksimilom, a teretnica mora biti potpisana svojeruno, jer ona pretstavlja hartiju od vrednosti.
Meutim, i kod teretnice, kod nekih zemalja, dozvoljava se da umesto sopstvenog potpisa
brodara, bude upotrebljen faksimil njegovog potpisa.

injenica, da se na osnovu tovarnog lista u pomorskoj plovidbi, ne mogu prenositi prava na robi
u toku prevoza, nije od presudne vanosti jer u mnogim prevozima i ne postoji potreba za time.
Vrlo esto, korienje neprenosivih prevoznih isprava je ekonominije i sigurnije. Kako tovrani
list u pomorskoj plovidbi "prati" robu, tj.poiljku robe, to je esto i sigurnija isprava od teretni ce,
jer se pomou njega spreavaju situacije da bude izgubljen, ukraden ili da se vie lica pojavi sa
zahtevom za predaju robe. Meutim, tamo gde postoji potreba za prenosom prava na robi,
teretnica i dalje postaje nezamenljiva isprava, pa otuda savremeni pomorski transport, karakterie
uporedo postojanje obe prevozne isprave - teretnice i tovarnog lista.

3. Pravni izvori za tovarni list u pomorskoj plovidbi. - Kako se tovarni list u pomorskoj plovidbi
tek odskora primenjuje, njegova pravna regulativa do skora nije postojala. Umesto toga, u ovu
ispravu se obino unosila Paramount klauzula, koja se pozivala na primenu briselske Konvencije
za izjednaenje nekih pravila o teretnici. Ovakvo reenje nije moglo da zadovolji, zbog same
injenice da se tovarni list u pomorskom prevozu, u mnogim svojstvima sutinski razlikuje od
teretnice. Rad na izradi pravila, koja bi regulisala materiju tovranog lista u pomorskom prevozu,
trajala su vie godina, ali su okonana 1990. godine, na Konferenciji Meunarodnopg pomorskog
odbora (CMI) u Parizu kada su i usvojena Jedinstvena pravila CMI, za pomorski tovarni list.

Jedinstvena pravila Meunarodnog pomorskog odbora se primenjuju iskljuivo kada se

ugovorom predviena, a kada se ne izdaje teretnica. Dakle, ona su fakultativnog karaktera, pa se
kao takva primenjuju pod uslovom da se ugovorne strane pri prevozu robe u pomorskom
transportu sporazumeju o njihovoj primeni. Jedinstvena pravila CMI za tovarni list u pomorskom
prevozu, sadre ukupno osam delova, kojima su regulisane sledee oblasti: 1) podruje primene;
2) definicije; 3) zastupanje; 4) prava i odgovornosti; 5) opis robe; 6) prava raspolaganja; 7)
predaja i 8) valjanost.

Vaei Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi ne zabranjuje izdavanje neprenosivog tovarnog

lista i u pomorskoj plovidbi.

1795 Sl.list SRJ, br.12/98.

Naime, lanom 538. citiranog Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi se predvia

alternativno izdavanje teretnice ili tovarnog lista u sluaju da je teret koji se prevozi morao da
bude ukrcan u razne brodove ili kada su u pitanju razliite vrste robe ili kada je teret podeljen u
razne partije, gde brodar i krcatelj u svakoj takvoj situaciji imaju pravo da se izda posebna
teretnica ili tovarni list. Takvo isto alternativno pravo - izdavanja teretnice ili tovarnog lista, ima i
sam krcatelj, za odreene koliine tereta, kada se teret krca na brod u rasutom stanju.

1796 Na ranije vaei Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (Sl.list SFRJ, br.22/77;
13/82;30/85;80/89. i 29/90. i Sl.l ist SRJ, br.34/92.), nije predviao mogunost izdavanja
tovranog lista u pomorskoj, ve jedino u unutranjoj plovidbi (l. 496). Meutim, to nije bila
prepreka, da se ovaj tovarni list na zahtev krcatelja izda u pomorskoj plovidbi, pri emu bi se
odredbe Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi adekvatno primenile na pomorski tovarni
list.- Videti blie: Grabovac dr I, "Znaenje jednoobraznih pravila CMI-a za pomorski tovarni
list"-"Privreda i pravo", Beograd, 1991, str.342.)

4. Izdavanje tovranog lista u pomorskoj i unutranjoj ploviddbi. - Pravilo da se tovarni list,

izdaje u jednom orginalnom primerku koji prati robu i u mestu destinacije se predaje primaocu,
vai i za tovarni list u pomorskoj i unutranjoj plovidbi, s tim to isti orginalni primerak ovakvog
tovarnog lista potpisuju brodar i krcatelj. Napred citirani na Zakon o pomorskoj i unutranjoj
plovidbi, za tovarni list u pomorskoj i unutranjoj plovidbi, predvia da se pored orginala
tovarnog lista, na zahtev krcatelja, moe izdati od strane brodara i jedan prepis tovarnog lista sa
poptpisom brodara, a na zahtev brodara moe se izdati jedan prepis tovarnog lista sa potpisom
karcatelja.

1797 lan 554. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi.

Takvi se prepisi, onda razlikuju od orginala, po tome to ih strane potpisuju reciprono - jedna
drugoj (krcatelj - dobija jedan prepis tovarnog lista sa potpisom brodara, a brodar - dobija jedan
prepis tovarnog lista, sa potpisom krcatelja), dok orginal tovarnog lista mora da sadri potpise
obe ugovorne strane. Kako u praksi, prepisi mogu sadravati potpise i jedne i druge ugovrne
strane, osnovni kriterijum razlikovanja je u tome, to orginalni primerak tovarnog lista prati robu,
dok krcateljov primeak tovarnog lista ostaje kod samog krcatelja. Potpisi strana, mogu biti
otampani ili zamenjeni peatom i faksimilom. Lice, koje je krcatelj ovlastio da u njegovo ime i
za njegov raun, izvri ukrcaj tereta, moe tada da u ime i za raun krcatelja, potpie tovarni list,
ali uz izriitu naznaku da taj potpis stavlja u ime i za raun krcatelja. Kada u tovarni list nije
stavljena ovakva naznaka, smatrae se da je potpisnik tovarnog lista sam krcatelj.

5. Sadraj tovarnog lista u pomorskoj i unutranjoj plovidbi. - Tovarni list u pomorskoj i

unutranjoj plovidbi, po svom sadraju odgovara skraenom obliku teretnice (short form bill of
lading). Ovakav oblik teretnice se razlikuje od regularne (long form bill of lading), jer ne sadri
odredbe i uslove ugovora o prevozu, ve samo posebnu klauzulu koja se poziva na standardne
uslove brodara za odreenu vrstu prevoza.

1798 Tovarni list u pomorskoj i u unutranjoj plovidbi, u skladu sa naom pozitivnom

regulativom (l.557. st. 1. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, Sl.list SRJ, br.12/98.),
morao bi da ima sleee elemente: 1. mesto i dan izdavanja tovarnog lista; 2. mesto i dan
preuzimanja tereta; 3. firmu, odnosno naziv, tj.ime i adresu brodara i krcatelja; 4. predvieno
mesto iskrcaja; 5. firmu, odn.naziv, ime i adresu primaoca i 6. opis tereta sa uobiajenim
nazivom i nainom pakovanja, kao i oznakama za identifikaciju, teinom tereta, zapreminom ili
koliinom, sa brojem komada ili koleta, a u sluaju prevoza opasnog tereta, oznakom o njegovoj
opasnosti. Pored ovoga, tovarni list moe da sadri i druge podatke (napr. podatke o vozarini, o
identitetu broda i dr.).

6. Nain popunjavanja tovarnog lista u pomorskoj i unutranjoj plovidbi. - U praksi je

uobiajeno da se tovarni list u pomorskom prevozu, kao i teretnica, popunjava od strane brodara i
to na njegovom formularu. Brodar ima pravo da u tovarni list unese primedbe koje se odnose na
teret, pod istim uslovima kao i u teretnici. To je i sasvim prirodno, kad se ima u vidu brodarevo
pravo i obaveza da proverava robu koju prima na prevoz. Interesantno je da vaee - pozitivno
reenje u naem zakonodavstvu, upravo predvia suprotno, da tovarni list u pomorskoj i
unutranjoj plovidbi i njegove prepise, popunjava krcatelj.

1799 lan 558. citiranog Zakona.

Zakonodavac je predvideo da brodar moe u tovarni list da unese primedbe, u kojima navodi
odnosne nedostatke, kada utvrdi da podaci o teretu koje je dao krcatellj nisu tani ili kad je
oigledno da teret nije u dobrom stanju.

1800 lan 550. citiranog Zakona.

Meutim, ako brodar ne unese primedbe u tovarni list, pretpostavlja se dok se suprotno ne
dokae, da je teret primio onako kako je on oznaen u tovarnom listu. Kada je brodar u tovarni
list uneo primedbe, pretpostavlja se da je teret primio onako kako ga je predao primaocu, dok
zakoniti imalac tovamog lista ne dokae suprotno.

1801 lan 560. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, Sl.list SRJ, br.12/98.

Praksa je, za razliku od zakonske regulative, afirmisala isti nain popunjavanja prevoznih
isprava, u pomorskoj i unutranjoj plovidbi, pa bi se moglo zakljuiti da u tom pogledu i nema
praktine razlike izmeu pomorskog tovarnog lista i teretnice, ali ovakvu praksu zakonodavac,
pri donoenju Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, nije prihvatio.

7. Dokazna snaga tovarnog lista u pomorskoj i unutranjoj plovidbi. - Kao to je istaknuto,

tovarni list u pomorskoj i unutranjoj plovidbi, kao i teretnica, ima znaajnu dokaznu snagu
samim faktom to se ovim ispravama potvruje prijem tereta (robe) na prevoz i slui kao dokaz o
postojanju ugovora o prevozu. Kada je tovarni list "ist"- odnosno ako ne sadri primedbe
brodara, tada isti predstavlja dokaz da je brodar primio teret (robu) u onom stanju, kako je to i
navedeno u tovarnom listu. Pri tome, kao to smo istakli, tovarni list ima pretpostavljenu, a ne
nepobitnu dokaznu snagu, to znai da brodar ima mogunost da pobija istinitost podataka u
tovarnom listu, kada smatra da oni ne odgovaraju injeninom stanju. Kod teretni ce, ovakva
mogunost nije ostvarljiva, jer ista ima snagu nepobitnog dokaza, u odnosu na brodara i
zakonitog imaoca teretnice pa brodar, u tom sluaju, i ne bi mogao dokazivati neistinost podataka
u teretnici.

U sluaju, da je brodar uneo u tovarni list odgovarajue primedbe, tada se podrazumeva da je

teret (robu) preuzeo u onakvom stanju, prema vrsti i koliini, kako je to u primedbama tovamog
lista i konstatovano. U sluaju, eventualnog spora, po ovom pitanju, na imaocu tovranog lista bio
bi teret dokazivanja o drugaijem faktikom stanju utovarene robe na brod.

8. Predaja tereta (robe), na osnovu tovarnog lista u pomorskonm prevozu. - U Jedinstvenim

pravilima Meunarodnog pomorskog odbora (CMI), oblast predaje tereta (robe), na osnovu ove
prevozne isprave, regulisana je u delu 7. Pravila, gde se predvia da je brodar duan da pred teret
(robu) primaocu, na osnovu valjane identifikacije, a brodar nee biti odgovoran za pogrenu
isporuku, kada dokae da je primenio dunu panju, kako bi se uverio da je strrna koja tvrdi da je
primalac robe doista ta strana.

to se tie prava raspolaganja robom do njene predaje primaocu, krcatelj je ovlaen da promeni
ime primaoca navedenog u tovarnom listu, tj.da naloi brodaru da robu ne preda primaocu
imenovanom u ispravi, ve nekoj drugoj osobi, sve dok primalac ne zatrai predaju tereta, posle
njenog prispea na odredite. O promeni imena primaoca, krcatelj je duan da obavesti brodara u
pismenom obliku ili na neki drugi njemu prihvatljivi nain, kao i da mu nadoknadi sve dodatne
trokove koji su time prouzrokovani.

Krcatelj, raspolae teretom za sve vreme trajanja prevoza, ali on to pravo moe preneti i na
primaoca, pod uslovom da to uini pre predaje robe (tereta) brodaru. Prenos prava raspolaganja
teretom u pomorskoj plovidbi, tada mora biti jasno naveden u tovarnom listu. Krcatelj je
obavezan prilikom davanja naloga brodaru, o prenoenju prava raspolaganja teretom - na
primaoca, da predoi brodaru primerak tovarnog lista, koji je brodar izdao.

Bilo bi pogreno izvui zakljuak, da krcatelj moe pravo raspolaganja robom-teretom, preneti
na primaoca, tj.da tovarni list u pomorskom prevozu ima uvek svojstvo prenosivosti.

1802 Pejovi dr , Prevozne isprave u pomorskoj plovidbi, Cetinje, 1992, str. 247.

Mada sam prenos prava na teretu-robi, mora biti unet u tovarni list, time se ne prenosi sama
isprava tovranog lista, ve pravo raspolaganja robom, a prenos toga raspolaganja robom
vremenski je ogranien - do predaje robe na prevoz brodaru. Posle toga se prenos prava na robi
ne moe vie prenositit, ve je tada samo mogue promeniti primaoca robe oznaenog u
tovarnom listu, putem pismenog naloga brodaru, od strane krcatelja.

Kako je primalac robe, kod ugovora o prevozu u nepovoljnnom poloaju kad se radi o oteenju
ili gubitku robe za vreme prevoza, jer su ugovorne strane kod ugovora o i prevozu-brodar i
krcatelj, pa ovaj ne bi bio u mogunosti da se kao primalac robe efikasno obezbedi i direktno
njemu nadoknadi teta. S toga je radi njegove zatite, u Jedinstvenim pravilima, uvedena odredba
prema kojoj krcatelj, kad zakljuuje ugovor o prevozu robe, da on to ini ne samo u svoje ime,
ve i kao agent - u ime i za raun primaoca, garantujui pri tom brodaru da je ovalaen za to.
Krcatelj, pri tom, nee biti podvrgnut veoj odgovornosti, nego to bi bio, da je na osnovu
ugovora o prevozu, izdata teretnica.

9. Tovarni list u pomorskoj i unutranjoj plovidbi, kao instrument robnog prometa. - Zbog
poznatih karakteristika, da tovarni list u pomorskoj i unutranjoj plovidbi, ne pretstavlja hartiju
od vrednosti i da nije prenosiv, ova isprava u robnom prometu ima daleko manje vanu ulogu,
nego to je to sluaj sa teretnicom. Na osnovu tovarnog lista u pomorskoj i unutranjoj plovidbi,
kupac ne moe da proda robu drugom licu u toku prevoza, niti se njegovom prezentacijom moe
brodaru pretstaviti, kao vlasnik robe-tereta. To, svakako, ima i dobre strane, pa pri preuzimanju
robe kupac ne mora da brine da li e se pojaviti i druga osoba koja e, takoe, pretendovati na
robu, jer i kupac nije obavezan da brodaru predoi tovarni list.

Kao to smo istakli, tovarni list u pomorskoj i unutranjoj plovidbi pretstavlja neprenosivu
prevoznu ispravu, gde je prenos prava raspolaganja mogu, ne putem prenosa tovarnog lista, ve
na osnovu pismenih naloga, u vezi sa raspolaganjem na robi koje krcatelj, odn.primalac daju
brodaru. Jedinstvena pravila CMI o pomorskom tovarnom listu, izriito ograniavaju mogunost
prenosa prava raspolaganja teretom (robom), sa krcatelja na primaoca, samo na vremenski period
do predaje robe brodaru na prevoz. U sluajevima, da potreba za prenosom prava na teretu-robi,
postoji u toku transporta, tada krcatelj moe na zahtev primaoca robe (kao novog prodavca robe),
dati nalog brodaru o promeni primaoca robe, tj. isporuci robe, u mestu destinacije, novom
primaocu (kao novom kupcu robe). Dakle, ovakva mogunost promene primaoca robe, ne moe
se obaviti bez volje krcatelja, koji nije duan ovakav nalog dati brodaru, sem ako ovakva
obaveza nije izriito i. predviena ugovorom o prodaji.

Razlog za privrednike, da se sve vie orjentiu na teretnicu u meunarodnim privrednim

transakcijama je ne samo zbog napred iznetog (oteane promene primaoca robe), nego i iz
razloga to bankarima ne prua dovoljno garancije, u sluaju da nalogodavac kod
dokumentarnog akeditiva ne izvri plaanje. Sve to ukazuje na zakljuak, da tovarni list u
pomorskom prevozu nije najbolje reenje i da bi se s toga privrednici trebali vie da orjentiu na
teretnice, kao pronosive hartije od vrednosti.

Na osnovu napred iznetog, moe se zakljuiti da se pri prevozu robe u pomorskom transportu,
moe izdati tovarni list, kao neprenosiva isprava i kao dokaz da je ugovor o pomorskom prevpzu
zakljuen, pod uslovom da nije za taj prevoz izdata teretnica.Sa izdavanjem tovarnog lista,
pretpostavlja se, dok se suprotno ne dokae, da je ugovor o prevozu zakljuen i da je ropa (teret)
primljena na prevoz, pod uslovima koji su navedeni u tovarnom listu. Nepostojanje, neispravnost
ili gubljenje tovarnog lista u pomorskom prevozu, ne utie na postojanje, valjanost i sadraj
ugovora o prevozu. Potrebno je na karju istai, da iako je u pomorskom prevozu, tovarni list
neprenosiva isprava, ipak se moe dogoditi, shodno Jedinstvenim pravilima CMI za pomorski
tovarni list, da krcatelj moe promeniti ime primaoca, koji je oznaen u tovarnom listu, pod
uslovom da primalac u odreditu nije ve zatraio predaju robe i da o tome nije u pismenom
obliku ili na drugi uobiajen nain, obavestio brodara. Dakle, krcatelj ima pravne mogunosti,
iako tovarni list u pomorskom transportu i u unutranjoj plovidbi, nije prenosiva isprava, da
izvri prenos raspolaganja robom - na novog primaoca robe. Krcatelj e biti u obavezi, da vozaru
zbog promene primaoca robe, nadoknadi sve dodatne prouzrokovane trokove, u vezi sa tim.

2) Neprenosivi tovarni list u unutranjoj plovidbi - renom prevozu

Tovarni list u unutranjoj plovidbi-renom prevozu ima oblik obrasca i izdaje ga reni
prevozilac. lsti se sastoji iz seta i to: orginala, koji prati poiljku; prve, druge i tree kopije koje
slue za potrebe prevozioca i duplikata tovarnog lista. Ovaj duplikat tovarnog lista ima istu
funkciju, koju ima i duplikat tovarnog lista u eleznikom transportu. Duplikat transportnog
lista u renom prevozu, koji je overen potpisom i peatom, predaje se poiljaocu, kao dokaz da
je ovaj predao poiljku na prevoz na odreenoj relaciji. Reni tovarni list, glasi na ime.

1803 U meunarodnom renom transportu, izdaje se meunarodni reni tovarni list koji se
popunjava na jeziku drave, koji se u toj zemlji oficijelno koristi. Dunost je poiljaoca da
popuni rubrike uokvirene crnom debljom linijom u tovamom list, pri renom transportu. Tovarni
list u renom prevozu, sadri: 1. mesto i datum njegovog izdavanja; 2. mesto i datum
preuzimanja tereta; 3. firmu, odn.naziv, odn. Ime i adresu brodara i krcatelja; 4. predvieno mest
iskrcaja; 5. firmu, odn. naziv odnosno ime i adresu primaoca; 6. opis tereta (robe), sa
uobiajenim trgovakim nazivom i nainom pakovanja, oznakama za identifikaciju, masi tereta,
obimu ili koliini, broju komada ili koleta, a u sluaju prevoza opasnog tereta i naznaenja
njegove opasnosti; 7. druge podatke, kao i uslove prevoza.
Kada je predat duplikat tovarnog lista od strane renog prevozioca-krcatelja robe, od toga
momenta ovaj odgovara za stanje robe, kao i za izvrenje prevoza do odreenog mesta, shodno
ugovoru o prevozu.

Uz meunarodni tovarni list u renom prevozu, prikljuuju se sva potrebna pratea dokumenta,
radi obavljanja carinskih i drugih formalnosti, kao to su:sertifikati, fakture, carinske isprave i dr.
U meunarodnom renom prevozu, pored tovarnog lista, pojavljuje se i brodski manifest koji
sainjava reni prevozilac, odnosno kapetan broda i isti se predaje carinskim organima u
pristanitu.

1804 Brodski manifest sadri podatke o robi koja je ukrcana, odn. koja se iskrcava, kao i o
ukupnom teretu na brodu, ak i sa prtljagom posade i putnika. Manifest moe biti od posebne
koristi, pored ostaloga, kad doe do spora, izmeu prevozioca i korisnika prevoza, koja je roba
ukrcana i u kojoj koliini na brod, odn. da li je odreenu robu preuzeo radi prevoza prevozilac ili
ne. Tada, moe korisno da poslui brodski manifest, kao isprava koju izdaje kapetan broda ili
ovlaeno lice, najee, carinskim organima, prilikom prevoza, ukrcaja ili iskrcaja, kao dokaz -
da li se odreena roba nalazi na brodu ili je bila ukrcana na brod.

E. Isprave za kombinovani prevoz robe

Pri transportu roba, a posebno pri meunarodnom transportu roba, pojavljuju se i ugovori o
kombinovanom prevozu roba, na osnovu kojih se izdaju i posebne isprave koje se odnose na
kombinovani prevoz robe. Ovakve isprave vrlo esto se pojavljuju sa svojstvima hartija od
vrednosti. Tako smo ve istakli da direktna teretnica koja se koristi u pomorskom transportu
moe se ista pojavljivati i u kombinovanom transportu. Kod iste se odgovornost pomorskog
vozara, kao organizatora kombinovanog transporta, ograniava na prevoz koji on obavlja, a
izdavalac isprave kombinovanog prevoza je odgovoran kao prevozilac za sve vreme trajanja
kombinovanog prevoza.

Takoe, BIMCO teretnica za kombinovani prevoz (transport) koja je prihvaena od strane

Baltike meunarodne pomorske konferencije predvia sistem mreaste odgovornosti1 za sluaj
da se ne moe dokazati na kojem je delu prevoznog puta nastala teta.

1805 Vasiljevi dr M, ibid, str. 723.

I ovakva teretnica predstavlja hartiju od vrednosti koja se moe prenositi predajom.

Isprava za kombinovani prevoz, koja se izdaje shodno Jednoobraznim pravilima Meunarodne

trgovake komore u Parizu pojavljuje se kao prenosiva (sa svojstvom hartije od vrednosti) i kao
neprenosiva (bez svojstva hartije od vrednosti) za kombinovani prevoz roba.

I meunarodna pediterska asocijacija FIATA (Federation Internationale des Association de

Transitaries et Assimiles) izdala je nekoliko potvrda (FCT i FCR) koje mogu izdavati nacionalni
pediterski savezi. Tako se putem FCR pediterske potvrde kao posebno znaajna u sluajevima
kada isporuilac prodaje robu "franco fabrika", pa dokazuje kupcu prezentiranjem FCR
dokumenta da je svoju obavezu prema njemu ispunio. Ista se FCR potvrda moe koristiti i u
sluajevima kada se prevoz obavlja na celokupnoj relaciji od polazne do odredine take u
jednom vidu transporta. Ovakva pediterska potvrda, nema znaaj transportnog dokumenta i ne
prua garanciju za sadrinu, kvalitet i vrednost robe. Ista predstavlja potvrdu peditera o prijemu
robe na neopozivu otpremu. pediterska potvrda predstavlja potvrdu od strane peditera da je
roba primljena od nalogodavca, odnosno prodavca u naizgled dobrom stanju, sa neopozivim
nalogom radi otpreme ili stavljanja na raspolaganje primaocu, lica koje mu je nalogodavac
naznaio kao primaoca, najee, kupcu robe. Meunarodni pediter e predati prilikom prijema
robe nalogodavcu peditersku potvrdu koja e mu umesto prevoznog dokumenta, posluiti kao
osnov za naplatu potraivanja koja proizilazi iz prodaje robe.

1806 Staki M. i Stankovi dr M, Meunarodni transport i pedicija, Beograd, 1987, str. 235

Pored FCR pediterske potvrde, pojavljuje se i potvrda FCT koja ima funkciju potvrde peditera
o primljenoj robi i njegovoj obavezi da isporui robu u mestu destinacije, podnosiocu iste
potvrde, uz vraanje ove isprave. Pogodna je naroito za kombinovane transporte jer transportni
dokumenat samo u jednom vidu saobraaja ne bi pruio za nalogodavevog poslovnog partnera,
odnosno kupca robe, punu garanciju za izvrenje isporuke robe od strane prodavca. pediterska
FCT potvrda, omoguava prodavcu, da ne ekajui u kombinovanom prevozu pribavljanje svih
prevoznih dokumenata, odmah naplati protivvrednost za izsporuenu robu, a posredstvom
meunarodnog peditera. Ove dve pediterske potvrdu FCT i FCR, nemaju svojstvo hartija od
vrednosti. Medutim, FIATA pediterska teretnica za kombinovani prevoz FBL (Fiata
Combined transport Bill of Lading) je hartija od vrednosti. Ista je prihvaena i od strane
meunarodnih peditera u Jugoslaviji. Pri korienju FBL pediterske teretnice kvalitativno se
menja poloaj i odgovornost peditera. Kod redovnih pediterskih poslova kao i prilikom
izdavanja pediterskih potvrda, pediter je takv posrednik koji ne odgovara za rad vozara i drugih
uesnika u prevozu, vec samo za njihov pravilan izbor. Meutim, pri izdavanju FBL pediterske
teretnice, pediter preuzima obavezu da e se uredno izvriti itav prevoz robe do mesta
destinacije, a prema uslovima koji su navedeni u istoj teretnici. Dakle, kod redovnih pediterskih
poslova, odgovornost peditera prestaje po pravilu onog momenta kad je robu predao na prevoz
vozaru, kod FBL pediterske teretnice odgovornost peditera prestaje tek po preuzimanju robe u
mestu destinacije.

Kod FBL pediterske teretni ce, pediter odgovara i za radnje i propuste lica ije usluge on koristi
pri izvrenju prevoza po istoj teretnici. Meutim, pediter je osloboen od odgovornosti za
gubitke ili tete na robi, koja je nestala ili je rezultat okolnosti navedenih u uslovima iz teretnice.
U teretnici (na njenoj poleini), navedeni su uslovi koje pri prevozu robe po ovoj teretnici
preuzima pediter. Na ovaj nain se FBL pediterska teretnica moe poistovetiti sa prevoznim
dokumentom i ista se moe koristiti u jednom vidu prevoza, ali i u kombinovanom prevozu.

Na osnovu iznetih svojstava pediterska teretnica FBL, smatramo da ispunjava uslove da se u

privrednom i meunarodnom privrednom pravu moe prihvatiti kao isprava - hartija od
vrednosti. Ovakvo shvatanje zauzimaju i neki drugi autori koji smatraju da se ista teretnica-
konosman, moe prihvatiti s obzirom na svojstva kao hartije od vrednosti.

1807 Kapor dr V. i Cari dr S, Ugovori robnog prometa, Beograd, 1987, str.478

Meutim, ipak postoje odreene dileme i prigovori koji se odnose na teretnicu (konosman) FBL.
Jedan od tih prigovora je i taj da li FIATA koja nije nadlena da donosi meunarodne konvencije,
moe da stvara obaveze odreenim dravama koje nisu prihvatile reenja meunarodnih
organizacija. Da li jednoj hartiji od vrednosti oduzeti takvo svojstvo ili joj dati, ne zavisi to samo
od ugovora i medunarodnih ugovora, nego i od drugih injenica koje moraju biti ispunjene. Tako
se i pri izdavanju ovakvog konosmana FBL, postavljaju i dileme da li se mogu i u kojoj meri
obavezivati drave da prihvate ovakav konosman, kao hartiju od vrednosti. Meutim, upravo iz
razlga to je konosmanom FBL ostvarena zatita primaoca robe u mestu destinacije i
zagarantovana prava primaoca robe da mu roba bude predata u ispravnom stanju i da za sve
nedostatke i tete na robi odgovara pediter po osnovu izdate teretnice FBL i da je pediter
odgovoran za ceo transportni put, stvara pretpostavke i preduslove da ovakva isprava i u
pravnom prometu moe da zaivi kao hartija od vrednosti, jer se pomou ovakve isprave moe
izvriti prenos prava na robi.

U praksi se moe pojaviti izdavanje teretnice FBL u veem broju originala i veem broju kopija
da bi se mogao ostvariti vei broj poslovno-pravnih radnji. To je doputeno i standardnim
uslovima u samom tekstu teretnice FBL. Tu su veoma znaajne odredbe iz standardnih uslova
teretnice FBL o odgovornosti peditera, odnosno meunarodnog peditera. Osnovno je naelo, da
meunarodni pediter kao izdavalac ovakve teretnice FBL u potpunosti odgovara za sve radnje
pri realizaciji kombinovanog transporta. Meunarodni pediter se oslobaa od odgovornosti za
gubitak ili tetu na robi pod uslovom da je teta ili gubitak nastupila iz sledeih razloga: usled
nezakonite razdnje ili propusta poiljaoca ili primaoca, usled izvravanja uputstava lica koja su
ovlaena da ih izdaju, zbog nedostataka ili neispravnog stanja ambalae, usled neadekvatnih
radnji ukrcaja, slaganja robe ili pri iskrcaju od strane poiljaoca, primaoca ili od njih ovlaenih
lica, zbog prirodnih nedostataka robe, zbog nedovoljnih i neadekvatnih oznaka na ambalai i
robi, zbog trajkova ili smanjenja rada ili iz bilo kojih drugih razloga koji se nisu mogli izbei sa
dunom panjom.

Vozarina po FBL teretnici je naplativa u valuti zemlje koja je predviena u teretnici. To mogu da
budu valute zemlje otpreme ili destinacije i to po najviem kursu za bankarske menice koje
dospevaju po vienju.

Teretnica FBL koju je izradila FIATA 1970. godind, predstavlja veliki doprinos razvoju
meunarodnog prevoza i meunarodnog pediterskog poslovanja, kojom se posebno reguliu
razni odnosi u meunarodnom kombinovanom prevozu robe. Ova isprava e se sigurno i dalje
usavravati iako i ovakva predstavlja znaajan napredak u odnosu na pediterske potvrde FCR i
FCT. Ovo iz razloga, to se putem teretnice FBL postie potpuna odgovornost peditera u toku
celokupnog transporta robe i njegova se odgovornost protee u potpunosti za takav prevoz, od
mesta otpreme do mesta destinacije, a ne odnosi se samo na izbor vozara. S druge strane, ova
teretnica FBL predstavlja posebno znaajnu ispravu, kao hartiju od vrednosti, kojom se moe i
vriti prenos prava vlasnitva na robi.

1. Jedinstvena isprava za kombinovani (multimodalni, viegranski) prevoz robe, prema

meunarodnoj Konvenciji UN. - Osim napred navedenih prevoznih isprava, postoji u
kombinovanom transportu i jedinstvena isprava za kombinovani (multimodalni, viegranski)
prevoz robe, prema meunarodnoj Konvenciji UN o meunarodnom multimodalnom
(meovitom) prevozu robe.

1808 Ista Konvencija je usvojena 24. maja 1980. godine u enevi.

Ovu ispravu, izdaje organizator kombinovanog prevoza i moe biti kao prenosiva i neprenosiava
isprava. Kada je izdata kao prenosiva isprava, ona ima svojstvo hartije odvrednosti. Shodno l. 6.
citirane Konvencije o meunarodnom multimodalnom prevozu robe, kada je ista izdata u
prenosivom obliku, ona moe glasiti "po naredbi"(tada se prenosi indosamentom) ili "na
donosioca" (kada se prenosi prostom predajom).

1809 Kapor dr V. i Cari dr S, Ugovori robnog prometa, Beograd, 1987, str.478:

Ova prenosiva isprava o multimodalnom prevozu, kada je izdata u vie orginala, imae oznaen
broj orginala u kojima je izdata, a u sluaju izdavanja prepisa, imae oznaku da se radi o
"neprenosivom prepisu". Predaja robe, odnosno njena isporuka e se zahtevati od organizatora
multimodalnog prevoza ili lica koji rade za njega, uz predaju prenosive isprave o multimodalnom
prevozu, paralelno indosirane, kada je to potrebno. Ova lica e se osloboditi od odgovornosti za
predatu, odnosno isporuenu robu, u sluaju da je ova neprenosiva isprava izdata u vie orginala
(izvornika), a ona su (bilo organizator multimodalnog prevoza ili lice koje radi za njega) u
doboroj veri robu izdala licu koje je predalo jedan od takvih orginala.

Kada je izdata neprenosiva isprava u multimodalnom (viegranskom) prevozu, ista e tada

sadravati ime primaoca robe. Organizator ovakvog prevoza e se osloboditi od obaveze predaje
(isporuke), kada robu preda (isporui) licu koje je navedeno u neprenosivoj ispravi o
multimodalnom prevozu.

1810 Shodno navedenoj Konvenciji UN, isprava o multimodalnom prevozu sadri sledee
podatke: 1) opte stanje robe, sa istaknutim oznakama koje su potrebne za njenu identifikaciju
robe, izriitu napomenu, posebno kada se radi o opasnoj robi, broju koleta ili komada i bruto
teini robe ili njenoj koliini, a u svemu kako navede poiljalac; 2) spoljne stanje robe; 3) ime -
osnovno poslovno sedite organizatora multimodalnog prevoza; 4) ime poiljaoca; 5) mesto i
datum preuzimanja robe od organizatora multimodalnog prevoza; 6) mesto predaje (isporuke )
robe; 7) datum ili vreme predaje (isporuke) robe u mestu predaje robe, kad o tome postoji izriit
sporazum izmeu stranaka; 8) izjavu koja oznaava da je isprava o multimodalnom prevozu
prenosiva ili neprenosiva; 9) mesto i datum izdanja ove isprave; 10) potpis organizatora
nultimodalnog prevoza ili lica koje je on ovlastio; 11) vozarinu za svaku vrstu prevoza kada su je
stranke izriito ugovorile ili vozarinu, sa naznakom valute, do visine koju je primalac duan
platiti ili drugu naznaku da on plaa vozarinu; 12) nameravani pravac prevoza (putovanja), nain
prevoza i mesto prekrcaja, ako su poznati u vreme izdavanja ovakve isprave; 13) izjavu ili navod
da je meunarodni multimodalni prevoz podvrgnut odredbama, ove Konvencije, prema kojoj je
nitav svaki aneks (uglavak) koji je menja na tetu poiljaoca ili primaoca i 14) sve druge
podatke o kojima su se strane ugovornice sporazumele da ukljue u ispravu o multimodalnom
transportu, kada nisu u suprotnosti sa pravom drave, u kojoj je izdata isprava o multimodalnom
transportu. Nepostojanje nekog od napred navedenih elemenata, u ovoj ispravi o multimodalnom
prevozu, ne utie na pravni znaaj isprave, uz uslov da ona zadovoljava zahtevima koja dokazuju
postojanje ugovora o multimodalnom prevozu, preuzimanje robe od strane organizatora ovog
prevoza i njegovu preuzetu obavezu da robu preda (isporui), u skladu sa ugovorom o
multimodalnom prevozu (l.8.st.2.a u vezi l. 1. st. 4. Konvencije UN o meunarodnom
multimodalnom prevozu).
-Primedbe u ispravi o multimodalnom prevozu. - Kako predvia napred navedena
Konvencija,1811 kad isprava o multimodalnom prevozu sadre podatke koji se odnose na ptu
prirodu, nune oznake, broj ko leta ili komada, teinu ili koliinu robe za koju je organizator
multimodalnog prevoza ili lice koje radi za njega zna ili ima razboritih razloga za sumnju da ne
predstavlja tano robu koja je doista preuzeta i kad nema prikladnih sredstava da se provere
podaci o preuzetoj robi, organizator multimodalnog prevoza (ili lice koje za njega radi), unee u
ispravu o multimodalnom prevozu primedbu (opasku) oznaujui netanosti, razloge za sumnju
ili nepostojanje pogodnih sredstava za proveravanje.

1811 lan 9. navedene Konvencije UN o meunarodnom multimodalnom prevozu.

Kad organizator multimodalnog prevoza, odnosno osoba koja radi za njega propusti da
konstatuje u ispravi multimodalnog prevoza spoljne stanje robe, smatra se da je konstatovano da
je roba bila u dobrom stanju prema spoljnem izgledu.

U vezi sa napred navedenim, Konvencija doputa odreene protiv dokaze za ono to je

konstatovano u ispravi o multimodalnom prevozu. Ti su protiv dokazi mogui, pre svega, od
strane organizatora multimodalnog prevoza. Meutim, ovi se protivdokazi nee dopustiti, ak
iako su dati od organizatora multimodalnog prevoza, kada je isprava o multimodalnom prevozu
izdata u prenosivom obliku i prenesena na tree lice, ukljuivi primaoca, koji su delovali u
dobroj veri, pouzdajui se u opis robe u istoj ispravi.

Organizator multimodalnog transporta, kada sa namerom da prevari, u isprnvi o multimodalnom

prevozu da krive podatke o robi ili propusti uneti neki podatak koji se nuno mora uneti e
odgovarati za svaki gubitak, oteenje ili troak koji je pretrpela trea strana, ukljuujui i
primaoca robe, a koja se oslanjala na opis robe u izdatoj ispravi o multimodalnom prevozu.

1812 lan ll.navedene Konvencije.

Poiljalac jami organizatoru multimodalnog prevoza za robu koju je on preuzeo za tanost

podataka, koji se odnose na optu prirodu robe, njene oznake, broj, teinu i koliinu, kako ih je
poiljalac prijavio radi unosa u ispravu o multimodalnom prevozu. Poiljalac e bitit obavezan da
organizatoru multimodalnog prevoza, naknadi gubitak koji proizilazi iz netanosti ili nepotpunih
podataka o robi. Njegova odgovornost e biti i kada ispravu o multimodalnom prevozu prenese
na neko tree lice. Ovo pravo na naknadu organizatora multimodalnog prevoza, nee nikako
ograniiti njegovu odgovornost po osnovu ugovora o multimodalnom prevozu prema bilo kojoj
osobi, osim prema poikljaocu.

Izdavanje isprave o multimodalnom prevoz, ne spreaava izdavanje, kada je potrebno, drugih

isprava koje se odnose na prevoz, u skladu sa meunarodnim konvencijama i domaim propsima,
ali takvo izdavanje drugih isprava nee uticati na pravnu prirodu isprave o multimodalnom
prevozu.