Transportno Osiguranje

Sadraj
Uvod....................................................................................................................................1
1. Uopteno o osiguranju.....................................................................................................3
1.1. Osiguravajue organizacije.......................................................................................3
1.2. Rizik i osiguranje......................................................................................................6
1.3. Objektivni i subjektivni rizik i neizvesnost..............................................................8
1.4. Klasifikacija rizika....................................................................................................9
1.4.1. Klasifikacija istih rizika......................................................................................10
2. Pojam i vrste transportnih osiguranja............................................................................11
2.1. Naela transportnog osiguranja.............................................................................12
2.2. Razvoj transportnog osiguranja.............................................................................13
3. teta i naknada iz transportnog osiguranja....................................................................14
3.1. Trita transportnih osiguranja...............................................................................17
4. Dokumentacija u transportnom osiguranju....................................................................18
4.1.Ugovor o osiguranju................................................................................................19
4.2.Vrste ugovora o transportnom osiguranju................................................................19
4.3. Polisa osiguranja...................................................................................................19
5. Pomorsko osiguranje.....................................................................................................21
5.1. Lloyd's of London...................................................................................................22
5.2. Specifinosti ugovora o pomorskom osiguranju....................................................23
5.3. Izvori prava pomorskog osiguranja........................................................................24
5.3.1. Pravna definicija...................................................................................................26
5.4. Vrste i naela ugovora o pomorskom osiguranju....................................................27
6. Osiguranje u drumskom saobraaju (osiguranje motornih vozila) pojam,
karakteristike i savremeni procesi.....................................................................................31
6.1. Obavezno osiguranje od automobilske odgovornosti.............................................34
6.2. Utvrivanje dovoljnosti osigurane svote: metoda dvostrukog prosuivanja i/ili
metoda revalorizacije.........................................................................................................35
6.3. Postupak u sluaju kada je osiguran iznos nedovoljan...........................................37
7.Uslovi osiguranja od automobilske odgovornosti..........................................................38
8. Osnovne razlike izmeu osiguranja od AO i kasko osiguranja motornih vozila...........39
9. Osiguranje renog transporta.........................................................................................40
10. Osiguranje vazdunog transporta.................................................................................41
11. Osiguranje u eleznikom transportu...........................................................................43
11.1. Naknada tete u eleznikom osiguranju..............................................................43
12. Proireno osigurateljsko pokrie..................................................................................47
12.1. Osiguranje od posledica auto nezgode.................................................................48
Zakljuak...........................................................................................................................51
Uvod
Finansijski sistemi pokazuju dugoroni trend strukturnih promena u pravcu veeg
uea netradicionalnih finansijskih posrednika u distribuciji finansijske imovine. Ovaj
trend odraava promene u potrebama za novim finansijskim uslugama sektora
stanovntva, ali i korporativnog sektora, kao i uticaj institucionalnog regulisanja
finansijskog sistema i poreske politike drave. Tako je naroito zapaen rast uea
finansijskih institucija poznatih pod imenom institucionalni investitori u koje spadaju ve
pomenuta osiguravajua drutva i penzioni fondovi. U razvijenim finansijskim
sistemima, uee depozitnih finansijskih insitucija u ukupnoj finansijskoj imovini je
daleko ispod 50% na ta upuuju i sledei podaci. Osiguravajua drutva koja se bave
ivotnim osiguranjem tokom 1960-tih i 1970- tih godina usled malih prinosa od
investiranja u trajno ivotno osuguranje smanjila susvoje uee u ukupnoj finansijskoj
imovini u odnosu na druge finansijske posrednike. Meutim, poev od sredine 1970-tih
godina osiguravajua drutva ivotnim osiguranjem zapoela su restruktuiranje svog
poslovanja kako bi upravljala sredstvima penzionih fondova. Vie od polovine aktive
kojom upravljaju osiguravajua drutva ivotnim osiguranjem danas ine sredstva
penzionih fondova. Takoe, osiguravajua drutva ivotnim osiguranjem zapoela su i
prodaju investicionih instrumenata kada je re o penzionisanju, poput rentnog osiguranja
(anuitetno, otplatno osiguranje), sporazuma na osnovu kojeg klijent plaa premiju, a
zauzvrat mu je omogueno niz godinjih isplata poev od odreenog ivotnog doba,
recimo 65. godine, pa do kraja ivota. Upravo zbog takvog vida poslovanja uee
osiguravajuih drutava ivotnim osiguranjem kao procenat ukupne imovine finansijskih
posrednika, odralo je isti nivo jo od 1980-tih godina. Naroita panja, u okviru
istaivanja stanja u finansijkom sistemu Srbije, u okviru analize Svetske banke, pruena
je upravo depozitnim institucijama koje sada posle preduzetih reformskih poduhvata
poseduju gotovo 90% uea u ukupnoj finanasijskoj imovini, ali i osiguravajuim
drutvima ije posredovanje u finansijskom sistemu bi trebalo da prui veu lepezu
usluga i instrumenata koji se esto ne mogu dobiti od banaka. No, pogledajmo strukturu
finansijskog sistema prema izvetaju Svetske banke.
Ovako monopolizovanu sliku finansijskog sistema Srbije, prema planu
kratkoronih i srednjoronih reformi Svetske banke trebalo bi ubrzano reformisati i
modernizovati finansijski sistem u Srbiji uz istovremenu reformu poslovnog okruenja.
Naime, mogunost produavanja perioda status quo nikako ne moe stvoriti zamah ka
odrivom efikasnom i dostupnom kanalisanju finansijskih sredstava koje bi zadovoljavale
potrebe pastue privrede. Razvoj ne-bankarski (itaj osiguravajuih drutava) finansijskih
institucija odvijao bi se prema sledeem scenariju. Naglaeni ogranieni pristup
sredstvima i vsoke cene bankarskih usluga predstavljaju veliki izazov i mogunost za
nebankarske finansijske institucije kako bi proirile svoju bazu klijenata. Nedavna
iskustva zemalja koje su pristupise EU pokazuje da NBFI mogu ponuditi iru lepezu
finansijskih usluga i instrumenata, koje esto nije mogue dobiti od banaka. ta vie,
pojedine vrste nebankarskih finansijskih institucija poput kreditnih unija su izuzetno
dobro prilagoene socijalno ugroenim grupama sa niskim primanjima u gradskim i
seoskim sredinama, ime zauzimaju prostor u delovima trita koje banke obino
smatraju neprivlanim. Istovremeno, meunarodno iskustvo steeno tokom 1990-tih
2
pokazuje da slabo regulisane NBFI mogu lako postati rasadnik ozbiljnih finansijskih
malverzacija, ak i sistemskihkriza. Prema tome, iako su NBFI u Srbiji trenutno male u
odnosu na bankarski sistem, potrebno je to mogue pre uspostaviti zakonski okvir i
nadzorni okvir za njihov rast. Meutim, brojni su institucionalni inioci koi spreavaju
uspean razvoj NBFI u Srbiji. Sa aspekt ponude, tu spadaju kanjenje pri uspostavljanju
pravnog i zakonskog okvira za dobrovoljne privatne penzione fondove iako je usvojen
zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima, po tom zakonu funkcionie samo jedan
fond; nepotpuni propisi koji nisu u skladu sa propisima EU, slaba i rasparana sposobnost
finansijskih regulatora, esto nepostojanje zahteva za davanje informacija, nepouzdano
izvetavanje, niska transparentonst trita. Pogotovo lo kvalitet uslug, lo plasman na
tritu i duboko nepoberenje stanovnitva u kombinaciji sa brojnim neuspesima tokom
1990-tih godina, kao i slabom zatitom potroaa i investitora, doveli su do odsustva
potranje za uslugama NBFI. Predost bi trbalo dati sektoru osiguranja s obzirom na
njegovu veliinu u odnosu na druge NBFI, dao i potencijalne osetljivosti usled
izukrtanih veza sa bankarskim sistemom. Ovo je razumljivo i zbeo injenice da u
odsustvu institucionalnih investitora i portfolio investitora ne moe se oekivati brzi
razvoj trita kapitala. Dakle, osiguravajua drutva i penzioni fondovi su bitne
finansijske institucije, zbog injenice da mogu preuzeti poziciju institucionalnih
investitora, i da to ine efikasnije nego pojedinci kao uesnici na finansijskim tritima.
Osiguravajua drutva i penzioni fondovi su bitne finansijske institucije, jer veina
stanovnitva, preduzea i dravnih institucija poseduju jednu ili vie polisa osiguranja
(zdravstvenog, ivotnog, imovinskog) a godinji prihodi svih osiguravajuih drutava po
osnovu prodatih poliisa i naplaenih bruto premija premauje iznos od 600 mlrd $ krajem
2000. godine. Takoe, osiguravajua drutva i penzioni fondovi su vani poslodavci,
budui da je broj zaposlenih u osiguravajuim drutvima rapidno rastao od 1960-tih
godina, tako da trenutno je u ovom sektoru zaposleno vie od 2 miliona amerikanaca.
Prema tome, osiguravajua drutva i penzioni fondovi kao nedepozitne finansijske
institucije, su vaan segment institucionalne investicione infrastrukrure, koje u
konkurentskoj utakmici uestvuju u procesu transfera tednje od suficitnih ka deficitnim
ekonomskim jedinicama, i koje gotovo da prestiu banke kao depozitne finansijske
institucije.Praktino, osiguravajua drutva i penzioni fondovi prikupljaju investiciona
sredstva od svojih komitenata. Kupovinom polise osiguranja, pojedinac stie korist od
osiguranja, jer osiguravajue drutvo preuzima na sebe rizik u korist svog klijenta.
Osiguravajua drutva i penzione fondove mnogi pojedinci koriste kao svoje primarne
ivesticione puteve. Tako prikupljena novana sredstva od svojih klijenata, osiguravajua
drutva i penzioni fondovi usmeravaju u razliite profitabilne investicione alternative
1. Uopteno o osiguranju
1.1. Osiguravajue organizacije
Osiguranje predstavlja udruivanje onih koji su izloeni istoj opasnosti sa ciljem
da zajedniki podnesu tetu koja moe zadesiti samo neke od njih. Pored osnovne
funkcije, koja se, dakle, sastoji u zatiti imovine i lica, osiguranje ima i veoma vanu
finansijsku, odnosno akumulacijsku funkciju. Ona proistie iz pravila da se premije u
delatnosti osiguranja plaaju unapred, a da se nadoknada teta vri sukcesivno kada
nastaju. U meuvremenu prikupljena sredstva plasiraju se u reprodukcioni proces preko
finansijskih trita. 1Osiguravajue organizacije su finansijske institucije koje za utvrenu
naknadu (premiju) obezbeuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi odreeni
(osigurani) sluaj. Preko osiguranja obezbeuje se transfer rizika ije bi ispoljavanje
imalo negativne posledice za korisnika osiguranja, to se postie distribucijom rizika na
vei broj nosilaca rizika. Osiguravajue kompanije su znaajne intermedijarne finansijske
institucije. One kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polisa ivotnog osiguranja,
odnosno osiguranja od raznih vrsta nezgoda i time prikupljaju finansijsku tednju, tj.
kupuju novac, koji u obliku kredita daju drugim finansijskim institucijama, a od njih
kupuju druge finansijske instrumente - obveznice, zapise, akcije i sl., ime transferiu
finansijsku tednju do deficitnih ekonomskih jedinica. Kao to se vidi, i ove finansijske
institucije, viestepenim transferisanjem finansijske tednje, doprinose diverzifikaciji
finansijsko-trinog sistema i multiplikaciji finansijskih instrumenata.
Postoje razni rizici koji se mogu osigurati. Oni se mogu odnositi na ivotne
okolnosti i na imovinu fizikih i pravnih lica. Polazei od tog rizika osiguranje se moe
podeliti na: a) osiguranje ivota i b) opte osiguranje. Od tipa rizika koji se osigurava
zavisi nain na koji osiguravajue organizacije posluju na finansijskim tritima.
Osiguravajue organizacije koje se bave poslovima osiguranja ivota preuzimaju obavezu
da, za odreenu sumu novca, izvre isplatu odreenog iznosa novca nosiocu polise
osiguranja u sluaju bolesti ili smrti odreenog fizikog lica. Ovo osiguranje moe biti:
potpuno ivotno osiguranje i vremensko osiguranje, koje vai za odreeni vremenski
period. Osiguranje ivota je nain da se otklone rizici koji se mogu izraziti kroz
nedostatak sredstava za ivot ili zatitu zdravlja pojedinaca odnosno lanova njihovih
porodica. Preko ovog osiguranja zatita od rizika ivota transferie se na finansijske
posrednike ili na dravu. Oblici ovog osiguranja su: 1) osiguranje ivota u uem smislu,
2) osiguranje od nesposobnosti za rad, 3) anuitetno osiguranje i 4) zdravstveno
osiguranje. Ovi oblici slue osiguranju dohotka lanova porodice osiguranika u sluaju
njegove smrti, ili dohotka samog osiguranika, ukoliko on postane nesposoban za rad ili je
bez prihoda posle okonanja radnog veka, kao i u sluaju bolesti. Zajedniko svim
oblicima osiguranja je da imaju karakter dugorone tednje i da su zasnovani na proceni
verovatnoe dogaanja osiguranog sluaja, korienjem statistike smrtnosti, odnosno
bolesti.2
1
B. Marovi, N. arkovi, Osiguravajua drutva kao institucionalni investitori na finansijskom tritu - nae mogunosti i
ogranienja, Zbornik Finansijska trita - sistem regulisanih odnosa, Miloer, 1996, str. 177-178.
2
B. Vasiljevi, cit. delo, str. 97-98.
Sredstva za osiguranje prikupljaju se zakljuivanjem ugovora o osiguranju i

izdavanjem polise osiguranja, koja je dokaz o zakljuenom ugovoru. Tipovi polisa
ivotnog osiguranja mogu biti razliiti. One mogu da izraavaju isto osiguranje, a mogu
da sadre, pored osiguranja, i investicione karakteristike. Postoje polise koje imaju isto
investicioni karakter, to je prisutno u praksi amerikih kompanija osiguranja. Te polise
poznate su pod nazivom opti ugovor o osiguranju, kod kojih, za uplaenu premiju,
osiguravajue kompanije na dan dospea isplauju utvrene iznose. Ove polise su po
svojim karakteristikama sline komercijalnim zapisima ili dugoronim obveznicama. Na
razvijenim finansijskim tritima osiguranje ivota se sve vie koristi kao supstitut
penzionog osiguranja. Kreirani su posebni tipovi polisa, poznati pod nazivom anuiteti.
Kod ugovaranja anuiteta osiguranik uplauje odreeni iznos premije, koju po odreenoj
kamatnoj stopi uveava osiguravajua organizacija u dogovorenom roku. Po isteku ovog
roka osiguraniku se do kraja ivota isplauju stalni meseni novani iznosi - anuiteti.
Cena koju pojedinac plaa za transfer rizika na iri krug nosilaca osiguranja naziva se
premija. Ona se moe plaati odjedanput ili periodino u toku trajanja polise. Iznos
premije se odreuje primenom koncepta sadanje vrednosti, tako da je premija sadanja
vrednost oekivanog iznosa tete ili osigurane sume kod ivotnog osiguranja. Iznos
premije koji se akumulie do momenta naplate ugovorene sume predstavlja osiguravajue
rezerve organizacije za osiguranje. Zdravstveno osiguranje je poseban oblik osiguranja
ivota. Ono obuhvata naknadu trokova leenja i osiguranje za sluaj nesposobnosti za
rad i naknadu proputene zarade. Najee je u nadlenosti drave i finansira se iz
budeta. Meutim, ono moe da se organizuje i u okviru neprofitnih organizacija, koje se
finansiraju prodajom polisa osiguranja velikim kompanijama za osiguranje njihovih
radnika.
U razvijenim zemljama teite osiguranja se sve ee prenosi na privatne
komercijalne osiguravajue organizacije. Ovo zbog toga to se u oblasti osiguranja,
uglavnom, belee gubici. Opte osiguranje je osiguranje od posledica vie sile ili
odgovornosti, koje se izraavaju u teti ili proputenoj dobiti. Preko ovog osiguranja vri
se transfer nekomercijalnih rizika fizikih i pravnih lica. Ovi rizici mogu biti razliiti, kao
to su: oteenje imovine, smanjenje sposobnosti sticanja prihoda, teta prouzrokovana
nepanjom treih lica i sl. Tipovi polisa kod ovog oblika osiguranja su raznovrsni. Tako
postoji: 1) pomorsko osiguranje, 2) osiguranje prevoznih sredstava, 3) osiguranje kua i
stanova, 4) osiguranje imovine, 5) osiguranje od elementarnih nepogoda, 6) osiguranje
zaposlenih, itd. Za razliku od ivotnog osiguranja, nastupanje osiguranog sluaja kod
opteg osiguranja je manje predvidivo. Premije kod ovog tipa osiguranja mogu biti vrlo
visoke.
Pojedine osiguravajue organizacije nisu u mogunosti da podnose veliki obim
potencijalne tete, pa su prinuene da osiguranje dele sa drugim osiguravajuim kuama,
to se naziva koosiguranje, ili da viak rizika koji prevazilazi njihove mogunosti
osiguravaju kod drugih osiguravajuih organizacija, to se naziva reosiguranje. Prema
tome, reosiguranje predstavlja osiguranje osiguravajuih organizacija, odnosno
osiguranje koje osiguravajua organizacija kupuje od druge organizacije radi pokria dela
rizika koje je preuzela izdatim polisama. Osigurava plaa reosiguravau premiju.

Reosigurava u principu nosi manji rizik od osiguravaa.
Kod reosiguranja prisutna je internacionalizacija. S druge strane, reosiguranje je
monopolisano. Najpoznatija osiguravajua organizacija koja vri reosiguranje je
londonski Lojds, koji je organizovan kao trite osiguranja, i postao je sinonim za
pomorsko osiguranje. Osiguravajue organizacije u najveoj meri do sredstava dolaze na
bazi periodinih uplata premija osiguranja. Ovako dobijena sredstva osiguravajue
organizacije koriste za dalje poveanje svoje finansijske moi investiranjem u razliite
finansijske instrumente. Osiguravajue organizacije se esto javljaju kao veliki investitori
u dugorone hartije od vrednosti, hipotekarne hartije od vrednosti, prioritetne i obine
akcije, nekretnine i sl., pri emu moraju stalno da usklauju strukturu svojih plasmana sa
strukturom izvora prihoda. Kod ivotnog osiguranja prisutni su stabilni dugoroni izvori
sredstava. Sledstveno tome, organizacije za osiguranje ivota prvenstveno investiraju u
dugorone obveznice - dravne ili korporativne, ime se ostvaruje podudarnost rokova
dospea aktive i pasive, uz stabilnost prihoda. Organizacije za opte osiguranje, u odnosu
na organizacije za osiguranje ivota, imaju manje i nestabilne rezerve, a potencijalne tete
velike. Zbog toga ove organiazcije prvenstveno investiraju u vlasnike korporativne
hartije od vrednosti, poto su one povoljno sredstvo za ulaganje jer belee vei prinos.
Poto su glavni oblici ulaganja osiguravajuih organizacija dugoroni finansijski
instrumenti, i s obzirom da pasiva sadri znaajan elemenat kratkoronih obaveza, to su
osiguravajue organizacije osetljive na rast kamatnih stopa. Danas se sve vie ukida otra
institucionalna podela izmeu banaka i osiguravajuih organizacija, tako da se banke
bave poslovima osiguranja, a osiguravajue organizacije kreiraju bankarski proizvod.
1.2. Rizik i osiguranje

Verovatno ste do sada bili oevidac neke saobraajne nesree, ili ste videli
vatrogasno vozilo ili automobil hitne pomoi kako sa ukljuenim rotacionim svetlom i
zagluujuom, zavijajuom sirenom jure prema mestu na kome se dogodio nesreni
sluaj. Svi navedeni dogaaji utiu na pojedinca, na njegova oseanja. Najpre se gotovo
svako od nas zapita tase dogodilo, nakon saznanja o nastanku i posledicama nesrenog
sluaja, nadiru oseanja saaljenja i brige zbog ishoda nesrenog sluaja, odnosno
nastalih gubitaka i tete, a onda gotovo svako od nas odahne zato to nije pretrpeo
gubitak. jasno je da nesreni sluaj nije direktno pogodio sve pojedince, odnosno gubitak
su pretrpeli pojedinci, dok su ostali proli sretno, bez uticaja nesrenog sluaja.
Meutim, nesrea ne bira i moe se dogoditi svakom od nas. Upravo ta konstatacija da
se nesrea moe dogoditi svakom pojedincu, ali da se ne moe sa sigurnou rei hoe li
se dogoditi ili ne u budunosti stanje je koje se naziva rizik 3. Rizik je sastavni deo
ovekovog ivota i upravo zato on je predmet izuavanja i upravljanja, odnosno rizik je
jedan od bitnijih elemenata, ako ne i osnovni elemenat osiguranja. Ne postoji jedinstvena
definicija rizika.
U svetu funkcioniu mnogobrojni rizici, koji imaju razliit uticaj na ivot ili
imovinu svakog pojedinca, ili ekonomske jedinice.Mnogobrojni uzronici rizika samo jo
3
Joel Bessis, (1998) Risk Management in Banking John Wiley&Sons, England, page 3- 10
vie multiplikuju definisanje rizika. Praktino, kada kaemo da postoji rizik to onda znai
da u datoj rizinoj situaciji postoji neizvesnost (uncertainty) u pogledu ishoda i
verovatnoe da li e ishod biti nepovoljan. Ekonomisti, statistiari, teoretiari
odluivanja,k bankari, osiguravai svako od njih na svoj nain posmatra pojam odnosno
definiu rizik. Tako, pojam rizik definie se kao:
(1) mogunost gubitka,
(2) verovatnoa gubitka,
(3) neizvesnost,
(4) odstupanje stvarnih od oekivanih rezultata, ili
(5) verovatnoa vilo kog ishoda koji nije oekivan.
Dakle, iako ne postoji opta definicijarizika, postoje zajedniki elementi u
navedenim definicijama, a to su: neizvesnost i gubitak. Rizik se zato tradicionalno
definie u odnosu na neizvesnost i gubitak. Na osnovu ovih zajednikih elemenata Rejda
definie rizik kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja gubitka. 4Na primer, postoji rizik
smrtnog sluaja u automobilskoj nesrei zato to postoji neizvesnost, postoji rizik plunih
bolesti kod puaa, zato to postoji neizvesnost, i postoji rizik da student ne poloi ispit,
zato to postoji neizvesnost ishoda. Znaenje neodreenog ishoda implicitno je u svim
definicijama rizika. Kada postoji rizik mora postojati barem dva mogua ishoda. Ako
znamo da e se gubitak dogoditi, tada ne postoji rizik. Pored neizvesnosti, potrebno je da
najmanje jedan od moguih ishoda bude nepoeljan, a to moe biti gubitak u optem
smislu, odnosno neto to pojedinac poseduje je izgubljeno. Brlo jednostavnu, ali i veoma
preciznu definiciju rizika daju T. Vaughan i E. Vaughan po kojo je rizik stanje u kome
postoji mogunost negativnog odstupanja od poeljnog ishoda koji oekujemo ili kome
se nadamo. Re je dakle o kombinaciji moguih okolnosti u realnom svetu. U
kombinaciji moguih ishoda postoji i mogunost gubitka. Sama injenica da je
nepovoljan ishod mogu podrazumeva da postoji verovatnoa realizacije mogueg ishoda
koja se kree u intervalu od 0 1, to znai da dogaaj nije sigurno ostvariv, ali nije
nemogue da se ostvari. Praktino injenica da bi ishod mogao biti razliit od oekivanog
predstavlja verovatnou realizacije gubitka ili rizik. Pojedini autori pokuavaju kroz
sveobuhvatnije definisanje rizika, da ukau na svu kompleksnost delovanja rizika, pa
onda i definisanja. Tako, na primer, D. Mrki, rizik definie na nain da je rizik mogui,
ekonomski tetan, neizvestan dogaaj, na koji osiguranik ili neka druga zainteresovana
lica, ne mogu da utiu, a istovremeno pogodan da bude predmet osiguranja. Sa druge
strane pojedini autori krajnje jednostavno definiu rizik kao neizvesnost u pogledu
ostvarivanja nekog budueg dogaaja. Takoe, rizik se vezuje samo za nastupanje
ekonomski tetnog dogaaja, te B. Marovi definie rizik kao nastupanje ekonomski
tetnog dogaaja. A P. uleji definie rizik kao budui neizvestan dogaaj ijim
ostvarenjem moe nastati neka teta, ili ak neka korist. No, kada je re o osiguravajuim
drutvima, aktuari predviaju odreeni broj i iznos gubitaka, te naplauju premiju
osiguranja koja se zasniva na oekivanjima. Taj oekivani ishod od strane
osiguravajueg drutva predstavlja iznos predvienih gubitaka, pa je sa stanovita
Sinia Ostoji, (2004)Neophodnost restrukturiranja osiguravajuih drutava Srbije, asopis Privredna izgradnja broj 1-2, strana
79-99
osiguravajuih drutava prihvatljiva definicija da je rizi verovatnoa negativnog

odstupanja gubitka od oekivanog ishoda.5
1.3. Objektivni i subjektivni rizik i neizvesnost

U dosada navedenim definicijama rizika, postoje zajedniki elementi, a to su:
neizvesnost i gubitak. Vrlo esto gotovo da se rizik i neizvesnost koriste kao
sinonimi. Potrebno je meutim objasniti tu naglaenu vezu izmeu rizika i neizvesnosti.
Naime, neizvesnost se odnosi na stanje koje karakterie mogunost da se dogodi neki
dogaaj ili se ne dogodi. Dakle, ne postoji dovoljno znanja o dogaaju, da li e se on
dogoditi ili ne. Neizvesnost je suprotno stanje od stanja izvesnosti, u kom stanju vlada
znanje i sigurnost o tome da li e se neki dogaaj dogoditi ili ne. Na primer, ako bacite
kockicu, ne znate sa sigurnou da li e kocka pasti na broj 6. Ali zato ako pripremite
neki ispit, onda sa sigurnou i znanjem moete tvrditi: Siguran sam da u poloiti
ispit!. Neizvesnost je rezultat nedostatka znanja o buduim ishodima. Isto tako
neizvesnost se odnosi ne samo na nedostatak znanja o buduim ishodima, nego se
neizvesnost odnosi i na verovatnou. Tako na primer, pojedini dogaaji koji su
neostvarivi (neizvesni), verovatnoa je jednaka nuli, dok izvesni dogaaji imaju
verovatnou nastanka jednaku 1. U terminima verovatnoe neizvesnost znai da se
verovatnoa procenjuje izmeu 0 i 1. Upravo zato, pojedini autori izjednaavaju
neizvesnost i rizik. Bolje reeno, govore o neizvesnosti i subjektivnom i objektivnom
riziku. 6
Postojanje rizika, situacije ili spleta okolnosti u kojima se moe dogoditi gubitak,
stvara neizvesnost kod pojedinca koji prepoznaje rizik. Uverenje pojedinca, ili pak
nepostojanje uverenja o odreenom injeninom stanju moe ali i ne mora biti jednako sa
stvarnim stanjem. Zato subjektivni rizik (subjective risk) se definie kao individualno
shvatanje rizika, ili subjektivni rizik se definie kao neizvesnost zasnovana na
individualnom mentalnom shvatanju rizika ili individualnom shvatanju rizika. Tako, na
primer, pojedinac moe shvatiti rizik i u onim situacijama kada rizik i ne postoji. Takoe,
pojedinac moe propustiti da uoi postojanje rizika, i da ga na taj nain shvati, u onim
situacijama kada rizik stvarno postoji. Subjektivni rizik, dakle, utie na odluke ljudi. Na
primer, nakon dueg vremena provedenog u restoranu na nekoj proslavi, voza
automobila moe pokuati da se odveze do svog stana, u pijanom stanju. Za vozaa, u
pijanom stanju, to e biti neizvesno putovanje do stana, s' obzirom na injenicu da postoji
mogunost da ga zaustavi policija upravo zbog vonje u pijanom stanju i da ga policija
kazni oduzimanjem vozake dozvole. Ovakva mentalna neizvesnost, odnosno
pojedinano shvatanje rizika naziva se subjektivni rizik. Tako delovanje subjektivnog
rizika razliito je zavisno od pojedinca do pojedinca. Dve osobe, u istoj situaciji mogu
imati razliitu percepciju rizika, a njihovo ponaanje, moe biti u zavisnosti od njihove
percepcije rizika, razliito. Ako pojedinac ima ogromnu individualnu percepciju rizika
povezanu sa dogaajem koji je prouzrokovao gubitak, ponaanje takvih osoba moe biti
neprirodno, odnosno izvetaeno. Zato visok subjektivni rizik est rezultira u
5
Sinia Ostoji, (2004)Neophodnost restrukturiranja osiguravajuih drutava Srbije, asopis Privredna izgradnja broj 1-2, strana
79-99
6
Roger L. Miller, David D. VanHoose, (1993)Modern Money and Banking, McGraw-Hill, New York, page 10
konzervativnom, umerenom ili obazrivom ponaanju, dok nizak subjektivni rizik rezultira
u manje konzervativnom ponaanju. Na primer, voza koga sam naveo prethodno u
primeru, svestan je injenice da je on konzumirao na proslavi previe alkohola. Zato on
moe nadoknaditi tu svoju pojedinanu neizvesnost dajui nekom drugom da upravlja
automobilom ko nije u pijanom stanju, ili da ostavi parkiran auto i da se odveze do kue
taksijem. Drugi voza, u istoj situaciji, moe prihvatiti rizik da ga zaustavi i kazni
policijska kontrola. Praktino ovaj drugi voza moe voziti neopreznije i nemarnije i
izlagati se opasnosti da svojom vonjom automobila u pijanom stanju bude zaustavljen
od strane policije i kanjen. Zato po pravilu, manji subjektivni rizik rezultira u manje
konzervativnom ponaanju i obrnuto, vii subjektivni rizik rezultira umerenije i
konzervativnije ponaanje, Budui da pojedinci ponekad donose svoje odluke na bazi
subjektivnog rizika, a ne na bazi objektivnog rizika to bi bilo realnije da pojedinac
donosi svoje odluke na bazi stvarnog, objektivnog rizika. Tako bolja informisanost
smanjuje neizvesnost, odnosno poboljava subjektivnu procenu rizika i onda boljem
odluivanju. Objektivni rizik (objective risk)se naziva jo stepen rizinosti, a definie se
kao relativno odstupanje stvarnog od oekivanog gubitka. Na primer, pretpostavimo da
osiguravajue drutvo imovinskim osiguranjem ima u svom portfelju 10.000 stanova
osiguranih na dui vremenski period, a da se u proseku 1% odnosno 100 stanova oteti u
poaru tokom godine. Meutim, ako bi se u poaru otetilo manje od proseka
dugogodinjeg, odnosno manje od 100 stanova,70 ili vie od 100 stanova. Znai da
postoji odstupanje od proseka, odnosno odstupanje, na primer, 10 odteenih stanova od
oekivanog proseka, ili odstupanje u iznosu od 10 procenata, Ovo relativno odstupanje
stvarnog od oekivanog (prosenog) naziva se objektivni rizik. Objektivni rizik se
smanjuje ako se broj izloenih jedinica riziku poveava. Drugim reima, objektivni rizi
varira (menja se) inverzno sa kvadratnim korenom broja sluajeva koji se posmatraju. 7
Objektivni rizik moe se statistiki izraunati nekom od mera disperzije, ba kao
to je standardna devijacija ili koeficijent varijacije. Zato to se objektivni rizik moe
tano, precizno utvrditi, on je idealno sredstvo za osiguravajua drutva, portfolio
menadere, investicione savetnike, dakle sve one uesnike koji se bave risk
menadmentom ili upravljanem rizikom (risk management). Ako broj izloenih jedinica
raste, osiguravajue drutvo moe predvideti svoje budue gubitke, na osnovu prethodnih
iskustava jer se osiguravajue drutvo moe osloniti na delovanje Zakona velikih brojeva
(The Law of Large Numbers). Zakon velikih brojeva nam pokazuje da ako se broj
izloenih jedinica riziku poveava, mnogo blie e se iskustvo o stvarnim gubicima
pribliiti iskustvima o oekivanim (prosenim) gubicima. Na primer, ako se poveava
broj posmatranih stanova, u portfelju osiguravajueg drutva, vei je stepen tanosti u
predvianju broja stanova koji e biti oteeni u poaru. Praktino sa rastom broja
izloenih jedinica riziku ili osiguranika u osiguravajuem drutvu smanjuje se objektivni
rizik.
1.4. Klasifikacija rizika

7
Roger L. Miller, David D. VanHoose, (1993)Modern Money and Banking, McGraw-Hill, New York, page 10
Kao to ne postoji jedna jedinstvena definicija rizika u osiguranju, tako pojedini autori
navode razliite vrste rizika. Tako na primer G.E. Rejda razvrstava rizike na: iste i
pekulativne, osnovne i posebne, kao i preduzetni rizk, a E, Vaughan i T. Vaughan dodaju
i finansijske i nefinansijske rizike, statike i dinamike. Dakle, rizici se dele na:
- isti i pekulativni rizici
- osnovni i posebni rizici
- statiki i dinamiki rizici
- finansijski i nefinansijski rizici i
- preduzetni rizici
1.4.1. Klasifikacija istih rizika

Na osnovu prethodnog razmatranja, upoznali smo se sa pojedinim rizicima kroz aspekt
klasifikovanja rizika. Tako smo videli da se rizik ne moe jedinstveno definisati, ali i da je ne
mogue razvrstati rizik na jedinstven nain, odnosno prema jedinstvenom kriterijumu.
Meutim, sloiete se da je jedna od najvanijih podela rizika, upravo ona podela koja moe
uticati na stvaranje ogromne finansijske nesigurnosti, kao i podela rizika koji su upravo
predmet osiguranja, a to su isti rizici koji se mogu razvrstati na sledee rizike:
lini rizici (personal risks)
imovinski rizici (property risks)
rizici odgovornosti (liability risks)
rizik nastao iz propusta drugih osoba
Pojedinci koji poseduju imovinu izloeni su imovinskim rizicima rizicima koji

oteuju imovinu ili uzrokuju gubitak imovine zbog brojnih razloga. Nepokretna imovina
i lina (pokretna) imovina, mogu biti oteene ili unitene, usled poara, udara munje ili
groma, tornada, oluje, graanskih nemira, kao i brojnih drugih razloga. Postoje dve vrste
gubitaka povezanih sa oteenjem imovine:
direktni gubici (direct loss)
indirektni gubici (indirect loss)
Direktni gubici se definiu kao finansijski gubici koji su uzrok fizikog oteenja,
unitenja ili krae imovine, konkreto automobila. Na primer, ako pojedinac poseduje
automobil koji se oteti u poaru, fiziko oteenje restorana naziva se direktni gubitak.
Indirektni gubici su finansijski gubici koji nastaju kao rezultat indirektnih posledica
sluajnog nesrenog dogaaja kao to je direktno oteenje vozila ili kraa vozila. Prema
tome, pored gubitaka uzrokovanim fizikim oteenjem vozila, vlasnik vozila gubi i
zaradu ako je u toj svojoj imovini obavljao neku delatnost. Prethodno opisani vlasnik
vozila moe izgubiti profit, jer vozilo oteeno u poaru nee raditi neko vreme. Taj
gubitak profita naziva se posledini gubitak, ili konsekventni gubitak (consequential
loss). Ostali primeri posledinih gubitaka su: gubitak rente, gubitak usled nemogunosti
upotrebe zgrade i gubitak lokalnog trita. Dodatni trokovi (extra expenses) su druga
vrsta posledinih, indirektnih gubitaka. Na primer, pretpostavimo da se novinska kua,
banka ili mlekara otete u poaru. Ova preduzea moraju nastaviti da posluju uprkos
nastalim dodatnom trokovima, jer u suprotnom oni e izgubiti svoje klijente, odnosno
potroae, koje e preuzeti njihovi konkurenti, ako navedena preduzea ne posluju. To
moe zahtevati realokaciju imovine na neku privremenu lokaciju i dodatne trokove koje
10
neko mora pokriti, ili vlasnici ili osiguravajue drutvo. Imovinski rizik moe obuhvatiti
dva oblika gubitka: (a) gubitak imovine (direktni gubitak) i (b) gubitak zbog nekorienja
imovine kao posledica gubitka prihoda i dodatnih trokova (consequential loss and extra
expenses).8
Rizik odgovornosti je vana vrsta istog rizika s' kojim se suoava veina
pojedinaca i preduzea. U dobro organizovanim pravnim sistemima, sistemima koji se
temelje na vladavini prava i zakoma, svaki pojedinac ima zakonsku odgovornost, ako
uini neto to rezultira telesnim povredama drugom pojedincu, ili nanese imovinsku
tetu nekom drugom pojedincu. Sud donosi presudu, najee, da takav pojedinac, koji je
otetio imovinu drugom pojedincu ili naneo telesne i druge vrste povreda, da nadoknadi
tetu koju je pretrpilo povreeno lice. Osnovna je opasnost kod rizika od odgovornosti
namerna teta drugih pojedinaca ili teta nanesena njihovoj imovini usled nepaljivosti ili
nemarnosti. Tako, vlasnik automobila ima obavezu za neodgovorno i nenamerno
ponaanje svojim vozilom, ali i vlasnik teretnog vozila, kamiona, kao i voza tog vozila,
snose zakonsku odgovornost, za imovinu koju prevoze nekom treem licu, ali i
odgovornost za sluaj da nanesu telesne povrede u saobraaju treem licu. Zakonsku
odgovornost ima i preduzee usled neispravnosti proizvoda to moe da teti samog
korisnika ili potroaa. Meutim, odgovornost moe biti posledica namerne tete ili
oteenja. Tako postoji odgovornost za nanoenje tete drugim pojedincima ili njihovoj
imovini zbog nemara ili drugih razloga. Rizik odgovornosti tako, obuhvata mogunost
gubitka postojeih sredstava ili budueg prihoda kao posledica oteenja imovine ili
nepotovanja zakonske obaveze koja proizilazi iz namernih ili nenamernih postupaka
(negligent) ili ugroavanja prava drugih osova.
2. Pojam i vrste transportnih osiguranja

Transportna osiguranja su osiguranja razliitih materijalnih interesa involviranih u
transportnom lancu. Pojam je irok i obuhvata sva pomorska osiguranja, osiguranja u
vazdunom prometu, osiguranja u drumskom i eleznikom transportu. Pod pomorskim
8
Frederic S. Mishkin, (2003) Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data status, Beograd, strana 292
11
osiguranjem podrazumeva se pak osiguranje brodova i ostalih plovnih objekata

(pomorskih, renih i jezerskih) njihovih strojeva, ureaja, osiguranje robe u prevozu
brodom ili drugim prevoznim sredstvom kao i u multimodalnom transportu, ukljuujui i
dok se radi transporta nalazi u skladitima ili stovaritima, osiguranje brodova u gradnji,
kontejnera, platformi za istraivanje i eksploataciju podmorja, zatim osiguranje
odgovornosti za tete u svezi s iskoritavanjem brodova i ostalih plovnih objekata,
osiguranje odgovornosti za tete nanesene brodu primljenom na popravak, osiguranje
vozarine, prevoznine, trokova opskrbe broda, zajednike havarije, nagrade za
spaavanje, oekivanog dobitka, osobnog dohotka posade, zalonih i ostalih prava i
materijalnih koristi koje postoje ili se opravdano mogu oekivati u vezi s plovidbom ili
prevozom robe i putnika brodom. Osiguranja u vazdunom prometu podrazumevaju
osiguranje vazdunih letelica, njihovih strojeva, ureaja i opreme, osiguranje
odgovornosti vazdunih prevoznika, osiguranje robe i pote u vazdunom prometu,
osiguranje odgovornosti vazdunih luka, itd. Pod transportnim osiguranjima
podrazumevaju se i osiguranja odgovornosti drumskog prevoznika, odgovornosti
eleznice, odgovornosti peditera i odgovornosti izdavaoca TIR i ATA karneta.
2.1. Naela transportnog osiguranja

Normalno funkcionisanje transportnog osiguranja danas se ne moe zamisliti bez
primene osnovnih naela (naelo osnovno pravilo, princip, pravilo koje nije potrebno
dokazivati). To su naelo obeteenja i naelo maksimalno dobre vere. Naelo
obeteenja podrazumeva pruanje garancije osiguranicima da e u sluaju ostvarenja
osiguranog sluaja dobiti naknadu za eventualne tete koje su usled toga pretrpeli. Da bi
se ovo naelo primenjivalo u praksi, moraju se ispuniti sledei uslovi:
osiguranici mogu biti samo lica koja imaju ili mogu imati opravdani materijalni interes
na robi, tj. interes da ne nastupi osigurani sluaj;
naknadu za nastalu tetu mogu traiti samo lica koja su stvarno i pretrpela tetu,
odnosno imala interes na robi u momentu nastanka tete ili su stekla takav interes u toku
trajanja osiguranja;
predmet osiguranja moe biti samo ona roba koja ima odreenu vrednost koja se moe
proceniti u novcu;
osiguranici mogu dobiti nadoknadu do iznosa tete koju su pretrpeli jer se po ovom
osnovu ne moe ostvarivati zarada;
ako je ista roba osigurana kod dva ili vie osiguravaa protiv istih rizika, a za raun
istog osiguranika (tzv. dvostruko osiguranje), naknada ge moe traiti od jednog ili
drugog osiguravaa samo do iznosa stvarne tete to znai da se pretrpljena teta moe
naknaditi samo jednom, bez obzira na broj osiguravaa.
Naelo maksimalno dobre vere (lat. bona fides - dobra vera, dobra namera; uberrima
fides - maksimalno dobra vera ili namera) podrazumeva dunost savesnog i potenog
postupanja prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju, kao i ostvarivanju prava i
izvrenja obaveza iz njega. Ovo naelo posebno dolazi do izraaja u dunostima
ugovaraa osiguranja ili osiguranika da prijave sve okolnosti koje su od znaaja za ocenu
teine rizika kojima roba moe biti izloena u toku transporta. Takoe su duni da daju
osiguravaima tane podatke, u vezi sa vrstom robe, nainom pakovanja, prevoznim
sredstvom, relacijom, vrednou robe i sl. Ovo naelo je predvieno engleskim Zakonom
12
o pomorskom osiguranju, koji kae da jedna ugovorna strana moe ponititi ugovor ako
se druga strana ne pridrava ovoga naela. Englesko pravo je jedan od najznaajnih
izvora prava za transportno osiguranje jer se u toj zemlji najpre razvilo. Na zakon o
obligacionim odnosima takoe predvia primenu ovog naela.9
2.2. Razvoj transportnog osiguranja

Transportno osiguranje je najstariji oblik osiguranja, iz koga su se razvile ostale
grane osiguranja. Njegovi pojavni oblici datiraju iz antikog doba i vezani su za
pomorsko osiguranje. Osiguranje se sastojalo u samopomoi od ekonomskih teta,
fizikog obezbeenja i drugih primitivnih oblika podele rizika. Trgovci su se udruivali
da bi zajedniki putovali radi fizikog obezbeenja karavana, ime su nastale prve rizine
zajednice. Kineski trgovci su pre vie od 3 000 godina prilikom prelaska preko velikih
reka delili robu u vie amaca, raunajui da teta nee nastupiti u svakom amcu.
Razvojem trgovine na kopnu i moru, naroito posle otkria Amerike, razvijalo se i
transportno osiguranje, koje vremenom postaje samostalan institut. 10Pojavljuju se bogati
trgovci i bankari koji zakljuuju osiguranje sa veim brojem osiguranika, uz manju
verovatnou da e do teta dolaziti kod svakog putovanja, ime je omogueno formiranje
irih rizinih zajednica i znaajnih fondova osiguranja. Lojd je ime koje se danas pominje
kao sinonim za osiguranje, pri emu se pogreno misli na veliku osiguravajuu
kompaniju. Ime potie od Eduarda Lojda, koji je bio vlasnik jedne kafane u Londonu u
drugoj polovini XVII veka. Njegova kafana je bila stecite trgovaca, brodovlasnika i
osiguravaa koji su imali interesa u pomorskoj trgovini. Tu su se svakodnevno mogle
dobiti informacije iz svih krajeva sveta. Snalaljivi kafedija je izdavao ak i novine koje
su sadrale vesti iz pomorstva i osiguranja. Trgovci i brodari u nameri da osiguraju robu
ili brod svraali su u kafanu, gde su sretali osiguravae i sklapali ugovore. Tako je
Lojdova kafana postala centralno trite za pomorska osiguranja.
Zaeci modernog sistema transportnog osiguranja vezani su upravo za Lojd.
Engleska se razvila u prvu trgovaku i pomorsku silu sveta pa se trite pomorstva i
osiguranja seli u nju. Zahvaljujui tome Lojd je postao najmonija asocijacija
osiguravaa i glavno trite pomorskog osiguranja, koja funkcionie na specifian nain.
On nije osiguravajue drutvo nego skup pojedinanih osiguravaa koji zakljuuju
poslove osiguranja u svoje ime i za svoj raun. Danas Lojd ima oko 34 000 lanova
udruenih u preko 4SG sindikata. lanom LojDa moe postati osigurava koji ispuni
propisane uslove, bude predloen od nekog od postojeih lanova i uplati depozit koji
iznosi 12 SG0 funti (oko 37 000 OEM). Svaki Lojdov lan osigurava snosi obavezu za
svoj deo pokria. Ukoliko nije u stanju da naknadi celu tetu nastalu ostvarivanjem rizika
pokrivenog njegovim osiguranjem, Lojd e izmiriti obaveze iz depozita svog lana.
Ukoliko ni to nije dovoljno, koriste se depoziti ostalih lanova njegovog sindikata, jer je
sindikat garant za svakog svog lana.
Konstanca Gui, Propisi robnog prometa, skripta, Beograd, 1998., str 3

10
13
Svaki sindikat imenuje po jednog profesionalnog osiguravaa (1eader underwriter

- glavni osigurava), koji radi u ime sindikata i za njegove lanove preuzima rizike.
Glavno trite osiguranja nalazi se u Lojdovoj Dvorani osiguranja u Londonu. Tehnika
zakljuenja osiguranja u Lojdovom sistemu sastoji se u sledeem: lanovi Lojda,
osiguravai, ne pregovaraju sa potencijalnim osiguranicima ve sa akreditovanim
brokerima, profesionalnim posrednicima. Brokeri na dokumentu koji se zove slip
(pismena ponuda za osiguranje ili zahtev za sklapanje osiguranja) upisuju uslove pod
kojima ele da zakljue osiguranje i idu u pregovore sa glavnim osiguravaima. Po
pravilu, glavni osiguravai prihvataju samo neke od eljenih rizika, pa broker pregovara
sa vie njih, sve dok ne pokrije sve rizike. Kada osigurava prihvati neki od rizika,
potpisuje se slip, a potom se podnosi ostalim osiguravaima koji preuzimaju ostale udele
u osiguranju, sve do potpunog pokria traenih rizika i osiguranog iznosa. 11Kada je slip
kompletiran, broker priprema polisu koju odnosi u Lojdovo odeljenje za potpisivanje
polisa, gde se vri uporeenje ispostavljene polise i slipa, nakon ega se polisa potpisuje u
ime svih sindikata, ime je osiguranje zakljueno. Zahvaljujui velikoj koncentraciji
kapitala, uspenosti u poslovanju, strunim kadrovima i poslovnom ugledu koji uiva u
svetu, danas je nemogue zamisliti svetsko trite osiguranja bez Lojda.
3. teta i naknada iz transportnog osiguranja

Pravni odnos osiguranja nastaje zakljuenjem ugovora o osiguranju. Ugovor o
osiguranju je dvostrano obavezni (sinalmatian) ugovor. Obaveze jedne od ugovornih
strana, osiguratelja, mogu se podeliti na one koje trebaju biti ispunjene u trenutku
11
14
zakljuenja ugovora, na one koje trebaju biti ispunjene za trajanja ugovora, i one koje
trebaju biti ispunjene kada se ostvari osigurani sluaj: isplate tete ili isplate naknade iz
osiguranja odnosno ugovorene svote. To je glavna obaveza osiguratelja, bez koje nema ni
osiguranja. Osiguravako poimanje tete, u praksi se, vrlo esto poistoveuje sa pravnim
pojmom tete, a isti je sluaj i sa naknadom iz osiguranja, koja se, u praksi, poistoveuje
sa naknadom tete. Kako se u konkretnom sluaju ne radi o pojmovnom i stvarnom
indentitetu, rezultat su nesporazumii/ili sporovi, izmeu osiguratelja, sa jedne strane, i
osiguranika, odnosno oteenika, sa druge strane. Do razmimoilaenja u poimanju,
najee dolazi u dva sluaja: -prilikom utvrivanja tete obuhvaene osiguranjem,
prilikom utvrivanja naknade iz osiguranja.
teta kao opti pojam moe se definisati na razliite naine. Ona tako moe
predstavljati jeziku, filozofsku, ekonomsku, politiku, pravnu, osigurateljnu i sl.
kategoriju. Sve ove definicije, u odnosu naspram jedne idealne i opte definicije pojma
tete, ograniene su svojom svrhom. teta u pravnom smislu (ograniena je) obuhvata
samo povrede pravno priznatih interesa.U pravnoj se teoriji teta obino definira kao
tetetnom radnjom prouzrokovana povreda neijeg subjektivnog prava ili interesa. teta
je kauzalna posljedica tetne radnje.Do povrede pravno priznatih interesa moe doi
kada se oteti neka stvar, ili kada se povredi neko lino dobro (npr. lini integritet), ili
kada se ne izvri obaveza koja se duguje, ili kada se obaveza ne ispuni na vreme, pa
poverilac bude oteen i sl.Zakon o obaveznim odnosima(dalje ZOO) definie tetu kao
umanjenje neije imovine (obina teta) i spreavanje njezina poveanja (izmakla
korist, ali i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha (nematerijalna
teta) 12Pod tetom (damnum) razumevamo: svako pogoranje ili unitenje
oteenikovih pravno zatienih imovinskih ili neimovniskih dobara i interesa, naneto mu
protivpravnom radnjom tetnika, odnosilo se to pogoranje ili unitenje na njegovu
imovinu, njegova prava ili njegovu linost, obuhvatajui ili samo stvarno nastalu tetu ili
jo i izgubljenu dobit ili povrh toga i oteenje vrednosti od line naklonosti.
U pravu, postoji vie vrsta podele teta, ovisno od izabranog kriterijuma (osnove)
za razvrstavanje. Kriterijum prirode tete koji polazi od prirode oteenih dobara i deli
tete na materijalne (imovinske) i nematerijalne (neimovinske). Materijalnom
(imovinskom) tetom smatra se teta, nastala kao posledica tetne radnje poduzete
direktno na imovinskoj masi oteenika, tj. tete na subjektivnim imovinskim pravima.
Da bi teta bila materijalna, nije nuno da objekt tetne radnje bude neko oteenikovo
dobro, ve to moe biti i osoba oteenika ili nekog treeg, primera radi u sluaju smrti,
telesne ozlede, oteenja zdravlja ili povrede asti.Nematerijalnom (neimovinskom)
tetom smatra se teta, nastala kao posledica tetne radnje na fizikoj ili psihikoj
ravnotei oteenika.To je teta koja se nekome nanosi povredom pravno priznatih
odnosno opravdanih osobnih interesa.Izuzetno, nematerijalna teta moe nastati i u
sluaju povrede neijeg materijalnog (imovinskog) dobra, ako je za to dobro oteeni bio
posebno emocionalno vezan. Kriterij obujma tete koji dijeli tete na pozitivne (stvarne),
negativne (izmaklu korist) i afekcione. 13Pozitivnom (damnum emergens) tetom smatra
se, umanjenje postojee imovine oteenika. Negativnom (lucrum cessans) tetom smatra
12
13
15
se, neostvarena imovinska vrednost koja bi, prema redovnom toku stvari ili okolnostima
konkretnog sluaja, bila ostvarena (tj. ula u oteenikovu imovinu), da nije bilo
tetnikovog postupka koji ga je uinio graansko odgovornim. Afekcionom (pretium
affectionis) tetom smatra se teta, nastala oteenjem nekog objekta, koji samo za
oteenika ima izvanrednu vrednost, neprocenljivu objektivnim merilima, zbog njegove
osobite sklonosti prema tom objektu, a bez obzira na to, to taj objekt u odnosu na druge
osobe nema neku posebnu prometnu vrednost. Kriterijum nastanka tete koji polazi od
veze ili uzroka izmeu tete i tetnikovog postupka, i deli tete na direktne (neposredne),
indirektne (posredne), simultane i sukcesivne (uzastopne). Direktnom (neposrednom)
tetom smatra se, teta koja je neposredna ili iskljuiva posledica tetnog dogaaja.
Indirektnom (posrednom) tetom smatra se, teta koja je posredna posledica tetnog
dogaaja ili direktne tete. Simultanom tetom smatra se, teta uinjena raznim
oteenicima jednom tetnom radnjom. Sukcesivnom (uzastopnom) tetom smatra se
teta koja je hronoloki nastala iza jedne druge tete, a obe su posledica su jednog tetnog
dogaaja ili jedne tetne radnje. Kriterijum izvesnosti tete koji polazi od verovatnosti
nastupanja tete i deli tete na postojee (sadanje), budue i eventualne. Postojeom
tetom smatra se teta, koja je ve nastala, dakle koja postoji. Buduom tetom smatra se
teta, za koju je sigurno - izvesno da e nastupiti. Eventualnom tetom smatra se teta, za
koju je verovatno da e nastupiti zato to je poduzeta tetna radnja koja vodi ka teti.
Kriterijum predvidivosti tete koji polazi od mogunosti nastupanja tete i deli tete na
predvidive i nepredvidive. Predvidivom tetom smatra se teta, ije je nastupanje moglo
biti predvieno u vrijeme poduzimanja tetne radnje. Nepredvidivom tetom smatra se
teta, ije nastupanje nije moglo biti oekivano u vreme poduzimanja tetne radne.
Kriterijum utvrivanja tete koji polazi od naina utvrivanja ili dokazivanja tete i dijeli
tete na konkretne i apstraktne. Konkretnom tetom smatra se teta, ije se postojanje i
veliina mogu dokazati i utvrditi. Apstraktnom tetom smatra se teta, koja se
pretpostavlja, a veliina joj se utvruje osnovom unapred utvrenih kriterijuma ili
paualno ili zavisno o svim okolnostima sluaja. Kriterijum vrednosti tete koji polazi od
novane procenljivosti tete i deli tete na novane i nenovane.Novanom tetom smatra
se teta, koja je procenljiva u novcu ili se neposredno sastoji u novcu. Nenovanom
tetom smatra se teta, iju veliinu nije mogue ekvivalentno izraziti u novcu (npr.
nematerijalne tete). 14
Osiguravaki poimanje tete razlikuje se od onog pravnog. Ono je u nekim
sluajevima ire a u nekim sluajevima ue od pravnog pojma tete. Najrelevantnije
razlike moemo sumirati:
-dok pravni pojam tete obuhvata samo tete nastale povredom pravno priznatih interesa,
osiguravaki pojam tete obuhvata i one koje su pravno irelevantne, npr. prirodne
dogaaje (oluje, poplave, tue, i sl.),
-dok pravni pojam tete obuhvata samo tete nastale drugima, osiguravaki pojam tete
obuhvata i one koje su nastale sebi samima,
-dok pravni pojam tete obuhvata tete koje su posledica tetne radnje, osiguravaki
pojam tete obuhvata tete koje su posledica ostvarenja osiguranog sluaja,
-dok pravni pojam tete obuhvata samo prouzroene tete, osiguravaki pojam tete,
obuhvata i rizine tete, -dok pravni pojam tete obuhvata sve pravno priznate tete,
osiguravaki pojam obuhvata samo ugovorene ili koje nisu iskljuene tete.
14
Dragan Mrki, (1999) Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin, strana 49
16
U delatnosti osiguranja, kao i u pravu uope, postoji vie vrsta podele teta,
zavisno od izabranog kriterijuma (osnove) za razvrstavanje. Kriterijum predmeta
osiguranja koji polazi od naina razvrstavanja onoga to se smatra objektom osiguranja i
deli tete na tete na osobama, tete na stvarima (imovini) i tete iz odgovornosti.tetom
na osobama smatra se teta, koja je nastala osobi osiguranika, na osiguranoj osobi ili na
oteeniku, a koja ugroava njegov integritet, zdravlje i radnu sposobnost.tetom na
stvarima (imovini) smatra se teta, koja je nastala na stvarima osiguranika koje imaju
materijalnu vrednost. tetom iz odgovornosti smatra se, teta koja je nastala na
imoviniosiguranika, uslijed njegove graanske odgovornosti za tetu.Kriterijum prirode
rizika koji polazi od naina razvrstavanja teta prema mestu ostvarenja osiguranog rizika:
na kopnu, na vodi i u vazduhu. Kriterij bilansiranja osiguranja koji polazi od naina
razvrstavanja poslova osiguranja i deli tete na ivotne, neivotne i tete reosiguranja.
Kriterijum skupina i vrsta osiguranja koji polazi od evropskih standarda u osiguranju i
deli tete prema skupinama i vrstama (podskupinama) osiguranja:
-tete po grupi osiguranja od nezgode,
-tete po grupi zdravstvenog osiguranja,
-tete po grupi osiguranja drumskih vozila kasko,
-tete po grupi osiguranja tranih vozila kasko,
-tete po grupi osiguranja vazdunih letelica kasko,
-tete po grupi osiguranja pomorskog renog i jezerskog kaska,
-tete po grupi osiguranja robe u prevozu,
-tete po grupi osiguranja imovine od poara i nekih drugih opasnosti,
-tete po grupi ostalih osiguranja imovine,
-tete po grupi osiguranja od automobilske odgovornosti,
-tete po grupi osiguranja od odgovornosti u vazdunom saobraaju,
-tete po grupi osiguranja od odgovornosti brodara,
-tete po grupi ostalih osiguranja od odgovornosti,
-tete po grupi osiguranja kredita,
-tete po grupi osiguranja jemstva,
-tete po grupi osiguranja razliitih finansijskih gubitaka,
-tete po grupi osiguranja pravne zatite,
-tete po grupi osiguranja turistikih usluga,
-tete po grupi ivotnih osiguranja.
3.1. Trita transportnih osiguranja

Govorei uopteno o tritima osiguranja, razlikujemo:
17
- Klasinu podelu prema tradiciji londonskog trita osiguranja (podela kakva se nalazi i
na mnogim drugim nacionalnim tritima i u zakonodavstvima, tako i kontinentalnih
zemalja, npr. graanski zakonici Italije i Francuske):
Marine & non-marine -podela na trita pomorskih i nepomorskih osiguranja
- Trite pomorskih osiguranja u tom kontekstu obuhvata sva osiguranja kojima je
cilj obetetiti osiguranika od gubitaka karakteristinih za pomorski pothvat,
proireno i na osiguranja u vazdunom prometu, te druga transportna osiguranja.
Podelu prema EU direktivama, a i srpskom Zakonu o osiguranju: ivotna & neivotna
osiguranja. Trite transportnih osiguranja u tom kontekstu deo je trita neivotnih
osiguranja. Premija se koncentrie na nekoliko svetskih vodeih trita (re)osiguranja:
SAD, Evropsko trite (Swiss Re, Munich Re, Hannover Re), Londonsko trite
osiguranja (Lloyds of London), Bermuda (produena ruka severnoamerikih
osiguratelja), Azija. Svetska vodea trita pomorskih osiguranja (u irem smislu
ukljuuje i ostala transportna osiguranja): londonsko trite (Lloyds of London),
skandinavsko, francusko, ameriko, japansko.
4. Dokumentacija u transportnom osiguranju
18
4.1.
Ugovor o osiguranju
Ugovorom o osiguranju proizvoda, osigurava se obavezuje da e, uz naplatu premije

osiguranja, kompaniji-osiguraniku naknaditi tetu do odreene visine koja nastane na
proizvodu a koja se dogodi usled ugovo-rom previenih rizika. Ugovorom o osiguranju
prevoznih sredstava i ugovorom o osiguranju lica tj. vozaa se takoe obezbeuje
nadoknada eventualne tete ko-ju moe pretrpeti transportno sredstvo ili koja se moe
naneti vozaima. Ugovor o osiguranju dobija svoj pun izraaj u meunarodnom poslovanju, pa se danas obino govori o ugovoru o meunarodnom osiguranju. Elementi
ugovora o meunarodnom osiguranju su ugovorne strane, korisnik osiguranja, predmet
osiguranja, osigurani sluaj, osigurana suma, premija osiguranja. Ugovor o osiguranju je
takoe konsesualnog karaktera, mada se u praksi ee sree njegova pismena forma i
potvrda putem polise osiguranja, ijim izdavanjem se dokazuje nastanak ugovornog
odnosa.
4.2.
Vrste ugovora o transportnom osiguranju
Pod transportnim osiguranjem se podrazumeva:

osiguranje proizvoda u prevozu,
osiguranje prevoznih sredstava,
osiguranje vozaa i
osiguranje odgovornosti vozara za priinjenu tetu.
Osiguranje proizvoda u prevozu se odnosi na kopneno, pomorsko, reno i vazduno
osiguranje. Ukoliko se posmatra prema predmetu osi-guranja, moe biti kargo i kasko.
Kargo osiguranje se odnosi na osiguranje proizvoda u prevozu. Ka-sko osiguranje se
odnosi na osiguranje prevoznih sredstava.15
Osiguranje meunarodnog karga se odnosi na meunarodne proiz-vode (u uvozu, izvozu
i tranzitu).
4.3. Polisa osiguranja

Osnovni dokument ugovora o osiguranju je polisa osiguranja. Polisa osiguranja je
dokaz da je nastao ugovorni odnos izmeu ugovornih strana. Polisa osiguranja sadri
podatke o:
-
15
ugovornim stranama,
osiguranoj stvari,
riziku osiguranja,
trajanju osiguranja i periodu pokria,
sumi osiguranja,
premiji osiguranja,
datumu njenog izdavanja i potpise lica.
19
Polisa osiguranja je dokaz da je proizvod (roba) osigurana. Ona je dokaz o

obavezi isplate duga osiguravaa ukoliko nastane naknada. Ona je potvrda prenosa prava
na drugo lice i potvrda prava na naknadu. Polisa osiguranja moe biti opta i pojedinana.
Ukoliko je re o op-toj polisi osiguranja, onda se odnosi na sve poiljke u transportu koji
ide na rizik osiguranika Ukoliko je re o pojedinanoj polisi osiguranja, onda se odnosi
na osiguranje svakog pojedinanog sluaja prevoza.
U savremenim uslovima poslovanja na znaaju dobijaju meunarodne polise
osiguranja. Kargo osiguranje se odnosi na osiguranje proizvoda u svim vrstama
saobraaja, kopnenom, pomorskom i avio-saobraaju. Elementi kargo osiguranja u
kopnenom saobraaju se utvruju unoenjem odgovarajuih odredbi u formular polise.
Kargo osiguranje u kopnenom saobraaju ne sadri klauzule. U naem osiguranju robe u
kopnenom prevozu primenjuju se odredbe meunarodnog osiguranja robe i klauzule
protiv svih rizika". Kargo osiguranje proizvoda u renom prevozu ukljuuje odredbe
koje se odnose na osnovne transportne rizike, a to su poar, sudar, brodolom,
nasukavanje, prodor vode u plovilo. Svi drugi rizici, posebno ako su posledica leda i
mraza su iskljueni. Kargo osiguranje proizvoda u eleznikom prevozu ukljuuje rizike
od sudara, iskliznua, poara, poplave, snene lavine, kraa, neiposruke robe i gubitke i
oteenja koja se priprisuju eleznici.
Kargo osiguranje proizvoda u vazdunom saobraaju podrazumeva sve vrste rizika,
gubitaka i oteenja, koja mogu nastati od trenutka pre-daje proizvoda vozaru do
isporuke primaocu. U kargo osiguranju proizvoda u meunarodnom pomorskom prevozu se upotrebljavaju dve polise osiguranja:
-
engleska pomorska polisa tj. Lojdova polisa

transportna polisa .
Smatra se da se 80 procenata celokupnog pomorskog osiguranja sklapa na bazi

Lojdove SG polise, mada je u poslednje vreme potiskuje ta-koe engleska Marin Polis.
Klauzula A" pokriva osiguranje zbog vanrednih dogaaja i protiv svih rizika. Iskljuuje
gubitak, oteenje ili namerno nanetu tetu, uobi-ajene tete, habanje, nedostatke u
pakovanju, mane, zaplene ili zaro-bljavanja sredstva. Klauzula B" pokriva osiguranje
usled poara, eksplozije, nasuka-nja, potonua, brodoloma, prevrtanja, iskliznua, sudara,
dodira. Isklju-uje dodir sredstva sa vodom, vulkansku erupciju, grom, generalnu havariju, izbacivanje proizvoda u more, prodor vode u sredstvo, i namerna oteenja. Klauzula
C" pokriva rizike oteenja ili gubitka predmeta usled po-ara, eksplozije, brodoloma,
nasukavanja, potonua i prevrtanja broda, prevrtanja ili iskliznua kopnenog sredstva,
sudara, generalne havarije, iz-bacivanja proizvoda u more i sl.
Kasko osiguranje je u nadlenosti prevoznika ukoliko kompanija iz-najmljuje
prevoz ili je u nadlenosti kompanije ukoliko ima sopstveni park pa eli da ga osigura.
Kasko osiguranje se odnosi na osiguranje prevoznih sredstava u pomorskom, renom i
avionskom saobraaju. Kasko osiguranje motornih i inskih vozila u naem pravu pripada
oblasti imovinskog osiguranja. Osiguranje vozaa podpada pod osiguranje lica.
Ugovorom o osiguranju vozaa kompanija osigurava zdravstveno i opte stanje vozaa i
njegov ivot. Osiguranjem odgovornosti vozara za tete na robi, kompanija-vozar titi
20
sebe od odgovornosti za tetu nastalu na proizvodu koji prevozi. Tada naknadu tete
obavlja osigurava po osnovu ugovora o osiguranju odgovornosti vozara koji je tipski
ugovor.
U meunarodnom osiguranju, posebno kada je u pitanju osiguranje u pomorskom i avio
prevozu u igri" su velike koliine novca koje i-ne naknadu za osigurane proizvode ili
sredstva. Kako bi osiguravajue or-ganizacije ispotovale ugovorom preuzete obaveze i
isplatile ugovoreno osiguranje, a pri tom efikasno i efektivno poslovale, sklapaju ugovore
o osiguranju sopstvenih rizika. Re je o reosiguranju, jer se jedan osigura-va obavezuje
da e pomoi" drugog osiguravaa u poslovima isplate osiguranja osiguraniku, tj. da e
podeliti isplatu ugovorene naknade.
5. Pomorsko osiguranje
21
5.1. Lloyd's of London

Lloyd's of London je trite / berza osiguranja i reosiguranja. To je asocijacija
koja prua usluge razliitim sindikatima osiguratelja. Originalno se radilo o cca. 5.000
individualnih osiguratelja (underwritera) fizikih osoba, koji su osobno ulagali novac u
poslove osiguranja udruenih u agencije, a agencije u sindikate. Ti pojedinci su
odgovarali celom svojom imovinom. U doba krize 1992-2001 skoro je celo trite
bankrotiralo, sindikati su nestali (bilo ih je na poetku krize oko 400, a na kraju krize ih
je opstalo oko 86). 11/9/2001 bio je prekretnica za Lloyd's kada se poinju otvarati novim
vrstama ulaganja, tj. kapitalu pravnih osoba. Trite funkcionie na nain da meu
sindikatima postoje leaderi za pojedine poslove (specijalizirani underwriteri) koji
odreuju uvslove i cenu pokria, ali preuzimaju samo deo rizika dok ih onda drugi
underwriteri slede uzimajui odreeni postotak rizika u pokrie. To nije suosiguranje,
ugovor o osiguranju sa svakim underwriterom je samostalan te nema solidarne
odgovornosti meu underwriterima. U Lloyd's-u se ne moe kupiti pokrie bez
posredstva ovlaenog brokera. Samo ovlaeni brokeri imaju pristup u zgradu Lloyd's-a
gde sede underwriteri. Broker (posrednik koji zastupa osiguranika, tj. u poslovima
reosiguranja zastupa osiguratelja) sastavlja tzv. slip koji sadri sve bitne elemente za
identifikaciju i ocenu rizika, odnosno za sklapanje ugovora o (re)osiguranju. Od 1971. u
Lloyd's-u se upotrebljava obavezni standardizovani obrazac slip-a, a ispunjeni slip
zapravo predstavlja ponudu za osiguranje. Broker kad dobije nalog za (re)osiguranje
ispunjava slip s potrebnim podacima za ocjenu rizika o predmetu i uslovima pokria,
odlazi u Lloyd's kod osiguratelja (eng. underwriter) za kojeg zna da ima reputaciju za
odreenu vrstu posla. Underwriter utvruje irinu pokria i premiju, a njegova je odluka
merodavna za sve druge koji sudeluju u noenju i raspodeli rizika. Underwriter koji
donosi odluku o ceni i uslovima pokria naziva se "Leading Underwriter" ili samo
"Leader". On svoj prihvat potvruje stavljajui tambilj na slip s naznakom postotka
visine rizika koje nosi. Nakon to pribavi prihvat Leadera, broker plasira ostali deo rizika
kod drugih underwritera u Lloyd's-u ili izvan njega. Obzirom na slobodu forme
ugovaranja, prihvat i ponuda su valjani i kada su uinjeni usmeno, telefonom, telefaxom,
teleprinterom ili e-mailom. Na temelju slipa broker osiguraniku izdaje tzv. cover note a u
praksi tek naknadno se izdaje polisa osiguranja koja ne predstavlja ugovor o osiguranju
nego potvrdu (dokaz) da je ugovor sklopljen. Stoga u sluaju neslaganja polise s cover
notom kod interpretacije cover nota ima jau snagu. Meutim mogunost dokazivanja
netanog sadraja polise je znatno suena kada polisa s osiguranika pree u ruke tree
osobe.16
1688. godine prvi puta se spominje ime Edwarda Lloyda, vlasnika kafane na
Themsi (Tower Street u Londonu) u kojoj su se okupljali pojedinci koji su ulagali svoj
novac u poslove pomorskog osiguranja. Lloyd je izdavao novine s informacijama iz
pomorstva koje su pretea dananjih pomorskih publikacija Lloyd's-a. Posao osiguranja
u Londonu je cvetao, a broj individualnih osiguratelja naglo rastao (fizike osobe s
kapitalom i dobrom finansijskom reputacijom), to je dovelo do potrebe formiranja
udruenja individualnih osiguratelja, a i rizici su postajali sve vei te je bilo nuno da ih
16
22
nosi vie underwritera. Kljuno za daljnji razvoj engleskog trita osiguranja bilo je
formiranje Lloyd's Underwriters Association (udruenje individualnih osiguratelja).
Lloyd's je ubrzo postao centralno svetsko trite pomorskih osiguranja. Treba imati na
umu da se radi o razdoblju naglog razvoja svetske trgovine, a u ijem odvijanju kljunu
ulogu je imalo pomorstvo. To je doba kada se glavni pomorski trgovaki putovi sele iz
Mediterana u Atlantik, a engleski gradovi postaju novi centri svetske trgovine (razvoj
engleskog imperijalizma). U dananje vreme Lloyd's okuplja 80 sindikata i 51
managersku agenciju. Od 1994 Lloyds se otvorio svim vrstama kapitala, te danas 85%
ini kapital vodeih svetskih osiguratelja, financijskih isntitucija i kompanija izlistanih na
UK burzi ali i na drugim svetskim burzama. lanova pojedinaca (fizikih osoba) danas je
773, a oni ine manje od 5% kapitala koji sudeluje u Lloyd-u. Preostalih 10% kapitala
dolazi od drutava s ogranienom odgovornou podranih privatnim kapitalom.
5.2. Specifinosti ugovora o pomorskom osiguranju

Pomorska su osiguranja podsvesno najstarija osiguranja, te na njima moglo bi se
rei poiva itav razvoj osiguranja. Meutim pomorska su osiguranja zbog specifine
pomorske delatnosti i industrije za koju su vezana te zbog specifinosti rizika kojima su
objekti pomorskog osiguranja izloeni uvek zadrala posebno mesto te se odlikuju
karakteristikama specifinim u odnosu na sve ostale vrste osiguranja. Transportna
osiguranja u irem smislu proizala su iz pomorskog osiguranja te su u mnogome slina,
a pomorsko osiguranje ini najvei deo portfelja transportnih osiguranja. Da bismo
razumeli specifinosti ugovora o pomorskom osiguranju treba imati u vidu sledee
karakteristike toga posla:
1. Pomorsko osiguranje u pravilu je gotovo uvek trgovako-pravni posao (stranke
ugovora su trgovaki subjekti). U vezi je sa iskoriavanjem mora, najvanijeg prirodnog
prometnog puta u odvijanju meunarodne trgovine.
2. Radi se o pravnom poslu osiguranja brodova i robe izloene rizicima mora i plovnih
putova te drugih interesa vezanih uz obavljanje pomorske delatnosti.
3. Rizici mora su specifini rizici velikih razmera imanentni moru i uopteno okruenju i
uslovima u kojima se pomorski transporti odvijaju, a kojima su ivot i imovina na moru
izloeni za vreme transporta.
4. Radi se o imovini velikih vrednosti, a te vrednosti u riziku su sve vee (razvoj
tehnologija, vei prevozni kapacitet brodova, porast vrednosti broda i tereta zajedno).
5. Nemogue je zamisliti bavljenje pomorskom djelatnou bez odgovarajue
osigurateljne zatite ona trgovakim subjektima pomorske trgovine daje finansijsku i
komercijalnu sigurnost, omoguava neprekinuti tok delatnosti gde bi svaki zastoj bio od
pogubnog znaenja za normalno funkcioniranje i opstanak predmetnih privrednih
subjekata.
6. Pomorsko osiguranje se podsvesno razvijalo usporedo s razvojem robnog prometa i
pomorske plovidbe u funkciji tog prometa. Najstarije je od svih osiguranja i imalo je
presudni utjecaj na razvoj svih ostalih vrsta osiguranja, ali s druge strane specifinost
osnovnih pravnih odnosa u vezi iskoritavanja mora uslovila je samostalan razvoj
pomorskih osiguranja sa svojim specifinim institutima i funkcionisanjem toga posla u
praksi.
23
7. Pomorsko se osiguranje odlikuje mnogim posebnostima u odnosu na sva druga

imovinska osiguranja i u pravnom (specijalni pravni instituti) i u praktinom smislu
(odnos osiguratelja i osiguranika, odluujua uloga osiguratelja u samom pomorskom
pothvatu).
8. Pomorsko osiguranje je predmet specijalne pravne regulative koja je neraskidivo
povezana uz regulativu osnovnih pravnih odnosa iz pomorske delatnosti (pravo
pomorskog osiguranja deo je tela pomorskog prava, a ujedno je i specijalna grana prava
osiguranja).
5.3. Izvori prava pomorskog osiguranja

Uopteno, pravo osiguranja deli se na statusno (Zakon o osiguranju, Zakon o
posredovanju i zastupanju u osiguranju i kao lex generalis Zakon o trgovakim
drutvima) i ugovorno (Zakon o obveznim odnosima, Pomorski zakonik, Zakon o
obveznim i stvarnopravnim odnosima u vazdunoj plovidbi, i dr.). Zakonski izvor
ugovornog prava osiguranja u Republici Srbiji je Zakon o obaveznim odnosima koji u
optim odredbama regulie sve obavezne odnose, zatim posebno ugovorne odnose, a u
posebnim odredbama sadri i odsek o ugovoru o osiguranju. Meutim, lan 923. ZOO-a
izriito iskljuuje iz primene odredbe odeseka 27. kad se radi o pomorskim osiguranjima
i drugim osiguranjima na koja se primenjuju pravila o pomorskom osiguranju, kao i
osiguranjima u vazdunom prometu i kopnenom prevozu. Prema tome iako je Zakon o
obaveznim odnosima uopteno gledano lex generalis, njegove posebne odredbe o
ugovoru o osiguranju to nisu kad se radi o pomorskim osiguranjima i nekim drugim
transportnim osiguranjima. Pomorski zakonik (PZ) kao lex specialis regulira ugovor o
pomorskom osiguranju (Glava IV), a primenjuje se i na neka druga transportna
osiguranja, ali u sluaju kada PZ ne regulira pojedino pravno pitanje vezano uz
pomorsko osiguranje, kao lex generalis primenjuju se samo opte odredbe ZOO-a, ne i
posebne odredbe Odseka 27. o ugovoru o osiguranju. Ovo je veoma vano zapamtiti.17
Pomorsko osiguranje je specifian pravni posao i u odnosu na druge grane
imovinskih osiguranja imalo je svoj poseban razvojni put pravnog normiranja. U gotovo
svim zemljama pravo pomorskog osiguranja je kodificirano odvojeno od optih
imovinskih osiguranja, najee u trgovakim ili pomorskim zakonicima, ili u posebnim
aktima o pomorskom osiguranju koji izvorno reguliu predmetni pravni odnos i nisu u
subordiniranom poloaju u odnosu na propise koji vrede za ostale vrste osiguranja.
Postoji meusobna slinost propisa o pomorskom osiguranju u usporednim pravnim
sistemima, a to je zato to su pravni instituti formirani u komercijalnoj praksi, a
pomorstvo podrazumeva meunarodnu komercijalnu praksu.Glavna razlika izmeu
opteg prava osiguranja i prava pomorskog osiguranja kako je ureeno u naim zakonima
jeste daleko vea ugovorna sloboda stranaka ugovora o pomorskom osiguranju, pa
imamo kogentnost odredbi ZOO-a s jedne i pretenu dispozitivnost odredbi PZ-a s druge
strane:
- PZ l. 725. (taksativno navodi koje odredbe o pomorskom osiguranju su kogentne
naravi, dakle sve ostale su dispozitivne): "Odredbe lana 685., lana 692. stava 1., lana
17
24
699. stava 5. i lana 708. ovoga Zakonika ne mogu se menjati ni izriitim odredbama
ugovora o osiguranju."18
- l. 685. propisuje da osiguranik moe biti samo osoba kojima osigurljiv interes, a
naknadu moe traiti samo ako je imao osigurljiv interes u trenutku nastanka tetnog
dogaaja. naelo osigurljivog interesa
- l. 692.st.1. propisuje da osiguranik moe preneti prava iz osiguranja samo na osobu
koja moe biti osiguranik prema l.685.st.1. naelo osigurljivog interesa
- l. 699.st.5. propisuje da pri podnoenju odtetnog zahteva jednom osiguratelju
osiguranik je duan obavijestiti ga o svim ostalim ugovorima kojima je isti predmet
osiguran od istih rizika i za isto vreme u njegovu korist. naelo zabrane dvostrukog
osiguranja (naelo naknade tete)
- l. 708. iskljuuje iz osiguranja tete uzrokovane namernim postupkom osiguranika, ali
uz direktne greke u navigaciji i rukovanju brodom i akta zajednike havarije.
ZOO l. 924.: "Ugovorom se moe odstupiti samo od onih odredaba ove glave u
kojima je to odstupanje izriito doputeno te od onih koje daju ugovarateljima
mogunost da postupe kako hoe. Odstupanje od ostalih odredaba, ako nije zabranjeno
ovim ili kojim drugim zakonom, doputeno je samo ako je u nedvosmislenom interesu
osiguranika." 19 Nadalje, dominantna je vanost autonomnog prava pomorskog
osiguranja (obiaji, opi uslovi poslovanja, ugovorne klauzule i termini). Opti uslovi
poslovanja osiguratelja = uslovi osiguranja (unilateralno stipulirani obrazac osiguratelja s
popisom klauzula radi upotrebe u redovitom poslovanju). Radi naglaenog znaenja
autonomnopravne regulative za pomorsko osiguranje, uloga poslovnih obiaja ni u jednoj
drugoj grani osiguranja nije tako vana kao u pomorskom osiguranju. Primena obiaja iz
komercijalne prakse se pretpostavlja, pa u nedostatku ugovorne odredbe obiaj je
inkorporiran u ugovor na temelju pretpostavljene volje stranaka. Prednost imaju posebni
pred optim obiajima. Treba naglasiti prisustvo meunarodnih poslovnih obiaja u pravu
pomorskog osiguranja (lex maritima i lex mercatoria). Standardizovana praksa je takoe
izvor autonomnog prava, a znai ujednaen nain postupanja radi primjene
standardiziranih ugovornih formulara u praksi. Autonomni izvor prava pomorskog
osiguranja je i uobiajeno postupanje u poslovanju izmeu odreenih stranaka course of
dealing. Konano, postoje posredni izvori prava (za iznalaenje i interpretaciju
postojeeg prava), a to su sudska i arbitrana praksa i pravna doktrina.
U svetskoj praksi pomorskog osiguranja rairena je upotreba standardnih
klauzula, najrairenije su Institutske klauzule (Institute Clauses) koje je izraivao
Institute of London Underwriters (osnovan 1884) organizacija koja je okupljala
predstavnika tela pomorskih, avijacijskih i transportnih sektora osiguratelja londonskog
trita osiguranja. Institut je ujedno i kreator najrairenijeg formulara pomorske polise
New Marine Polisy Form (MAR). Krajem 1998. godine je osnovana IUA (International
Underwriting Association), a nastala je spajanjem ILU-a i London International Insurance
and Reinsurance Market (udruenje nepomorskih sektora londonskog trita osiguranja)
2002 IUA je izdala nove klauzule za osiguranje brodova (revidirane institutske
klauzule), sada pod nazivom International Hull Clauses (1/11/2002) koje su ve dobile i
18
19
Pomorski Zakonik, l. 725

ZOO l. 924
25
reviziju (1/11/2003). Institutske klauzule temelje se na engleskom pravu i praksi, a

odraavaju velikim delom kodifikaciju trgovakih obiaja pomorskog osiguranja. Po
njima se provodi oko 70% svih pomorskih osiguranja u svetu. Za njihovo tumaenje od
neizbene vanosti su tzv. Rules of Practice londonskog Udruenja Average Adjuster-a.
Osim Institutskih klauzula, npr. na skandinavskom tritu je u upotrebi Norwegian
Marine Insurance Plan, ameriko i kanadsko trite imaju svoje standardne klauzule
pomorskog osiguranja, UNCTAD-ove klauzule iz 1984. bile su pokuaj da se prekine
monopol londonskog trita u pomorskom osiguranju, ali nikada nisu zaivele u praksi.
5.3.1. Pravna definicija

Uopteno, svaki ugovor o osiguranju je dvostrano obvezujui ugovor. Osiguratelj
se obvezuje da e u sluaju nastanka osiguranog sluaja, koji u sebi mora sadravati
element neizvesnosti u smislu vremena ili verovatnosti ostvarenja, i koji je od uticaja na
osiguranikov interes u predmetu osiguranja, isplatiti osiguraniku odreenu naknadu iz
osiguranja, a ugovaratelj osiguranja se obavezuje da e osiguratelju platiti premiju
osiguranja. Pomorski zakonik ne definie ugovor o pomorskom osiguranju, ve nabraja
na koja se osiguranja primenjuju odredbe IV. Glave PZ-a koja ureuje ugovor o
pomorskom osiguranju:
l. 684. 20
(1) Odredbe ove glave Zakonika primenjuju se na:
1) osiguranje broda, njegovih strojeva, ureaja, opreme i zaliha te robe i drugih stvari
koje se prevoze brodom ili se na njemu nalaze,
2) osiguranje vozarine, prevoznine, trokove osiguranja, trokove opskrbe broda,
zajednike havarije, nagrade za spaavanje, oekivani dobitak, proviziju, osobni
dohodak posade, zalona i ostala prava i materijalna korist koje postoje ili se opravdano
mogu oekivati u vezi s plovidbom ili prevozom robe brodom, a mogu se proceniti u
novcu,
3) osiguranje odgovornosti za tete nanesene treim osobama u vezi s iskoriavanjem
broda i drugih stvari navedenih u toki 1) ovoga stavka, te na osiguranje od
odgovornosti za tete na brodu primljenom na popravak.
(2) Odredbe ove glave Zakonika primenjuju se i na osiguranje brodova u gradnji i stvari
namenjenih njihovoj izgradnji, na osiguranje kontejnera, na platforme za istraivanje i
eksploataciju podmorja, na osiguranje stvari koje se pre ili posle prevoza brodom
prevoze drugim prevoznim sredstvima ili se pre, u teku ili posle takva prevoza nalaze u
skladitima, stovaritima ili drugim mestima te na druga slina osiguranja ako su
sklopljena prema polisama ili uslovima uobiajenim za pomorska osiguranja.
(3) Odredbe ove glave Zakonika primenjuju se i na reosiguranja, ako je predmet
reosiguranja ugovor o osiguranju naveden u ovom lanku.
(4) Odredbe ove glave Zakonika primenjuju se i na uzajamna osiguranja pomorskih
rizika ako nisu u suprotnosti s naravi odnosa tih osiguranja.
(5) Odredbe ove glave Zakonika primenjuju se i na osiguranje jahti i brodica.
20
Ali ovo podruje primene treba nadopuniti i odredbom l. 923. st. 2. novog ZOO: "Na ugovore o osiguranju stvari u
kopnenom prevozu na odgovarajui se nain primenjuju pravila o pomorskom osiguranju."
26
(6) Pod treim osobama, prema ovoj glavi Zakonika, razumevaju se osobe koje nisu
subjekti ugovora o osiguranju.
MIA 1906 jedan od svetski najznaajnijih zakona o pomorskom osiguranju jer je
imao uticaj i na druga nacionalna zakonodavstva, ak i kontinentalna, tako i na srpski PZ.
Ustvari predstavlja velikim delom kodifikaciju lex mercatoria i lex maritima to se tie
ugovora o pomorskom osiguranju, a ujedno je i zakon svetske pomorske i finansijske
velesile, te je neminovno da je u podruju meunarodnog pomorskog prava, a napose
pomorskog osiguranja engleska pravna tradicija ostavila ogroman uticaj. Obzirom ovaj
zakon predstavlja u velikom delu kodifikaciju trgovakih obiaja pomorskog osiguranja
te se na njemu baziraju i sve Institutske klauzule, neizbleno je potrebno da se uslovi
osiguranja ugovoreni po institutskim klauzulama, ak i kad je merodavno srpsko pravo i
nadlenost srpskih sudova, tumae uz pomo MIA i engleskog common law-a koji se tie
pomorskog osiguranja.
5.4. Vrste i naela ugovora o pomorskom osiguranju

Vrste ugovora o pomorskom osiguranju su:
1. Osiguranje trupa i stroja broda (Hull & Machinery Insurance)
2. Osiguranje robe u prevozu (Cargo Insurance)
3. Osiguranje odgovornosti brodara (protecting and Indemnity)
Ostale vrste: npr. osiguranje vozarine (freight), gubitka najamnine (loss of hire),
unajmljene opreme (leased equipment), rezervnih delova (parts removed), trokova
osiguranja (premiums reducing interest), trokovi broda (disbursments), itd.
Naela ugovora o pomorskom osiguranju
1. naelo naknade tete : osiguranik mora pretrpeti neki materijalni gubitak kao posledicu
nekog osiguranog rizika pa da nastane obaveza osiguratelja; nain naknade tete isplatom odreene svote novca na nain kako je bilo ugovoreno; opseg naknade - samo
obina teta, a izmakla korist ako je posebno ugovoreno te do granica predvienih
ugovorom i osigurljivim interesom;
Transportna osiguranja se kao i druga neivotna osiguranja redovno sklapaju na odreenu
svotu (osigurana svota). Prema MIA svota osiguranja je bitan sastojak polise. Meutim
PZ ne postavlja takav uslov tako da bi ugovor o osiguranju bio valjan i u sluaju da svota
osiguranja nije navedena na polisi osiguranja uz uslov da je ona odrediva. Bez obzira na
zakonsku mogunost svota osiguranja se i u domaoj praksi u pravilu navodi na
pojedinanim polisama osiguranja. Izuzetak od ovog pravila kod optih ugovora o
osiguranju svota osiguranja se obino u ugovoru ne navodi ve se u njemu definie nain
na koji se ona utvruje. Osiguranu svotu odreuje ugovaratelj osiguranja. Kriterijum za
utvrivanje osigurane svote je vrednost osiguranog predmeta koja oznaava stvarnu
vrednost interesa, koji je pravno doputeno osigurati, izraenog u novcu. Vrednost
osiguranog predmeta ugovaratelj osiguranja i osiguratelj mogu ali ne moraju dogovorno
utvrditi u polisi osiguranja. Ako stranke to uine govorimo o ugovorenoj vrednosti te
takve polise nazivamo valutiranim polisama. Suprotno tome polise na kojima nije
navedena ugovorena vrednost nazivaju se nevalutiranim polisama.
27
U savremenoj praksi se pomorska osiguranja u pravilu provode valutiranim

polisama ime se postie neuporedivo vea pravna sigurnost stranaka te pojednostavljuje
postupak ugovaranja osiguranja. Na valutiranim polisama potrebno je izriito navesti da
je vrednost osiguranog predmeta ugovorena (agreed value ili so valued). U tom sluaju
ugovorena vrednost odgovara osiguranoj svoti. Iako retke, mogue su situacije u kojima
se na valutiranu polisi uz ugovorenu vrednost navede i osigurana svota i to redovno u
sluajevima kada se osiguranjem eli pokriti samo dio te ugovorene svote. Ugovorena
vrednost obavezna je i za osiguratelja i za osiguranika u pravilu neovisno od toga
odgovara li ta svota stvarnoj vrednosti osiguranog predmeta u vreme sklapanja ugovora
kao i o okolnostima promene stvarne vrednosti predmeta osiguranja za vreme trajanja
osiguranja (putovanja). Jednom ugovorenu vrednost osiguratelj moe osporiti u vrlo
malom broju sluajeva i to u pravilu samo u sluajevima kada je u pitanju oita greka ili
ukoliko u veoj meri premauje stvarnu vrednost osiguranog predmeta. Nevalutirane
polise ne sadre oznaku vrednosti osiguranog predmeta ve samo oznaku osigurane
svote. Vrednost osiguranog predmeta utvruje se tek pri odreivanju naknade iz
osiguranja. U sluaju tete naknada iz osiguranja utvruje se srazmerno odnosu osigurane
svote i stvarne vrednost osiguranog predmeta kojom, ukoliko nije drugaije ugovoreno,
se smatra vrednost na poetku osiguranja (putovanja). Ukoliko postoji diskrepancija
meu takvim vrednostima odgovarajue se primeniti pravila o podosiguranju i
nadosiguranju. U pomorskim osiguranjima u pravilu nema obrauna amortizacije (princip
novo za staro); iz osiguranja se nadoknauje troak nunog popravka i dovoenja
predmeta u prvobitno stanje, ali osigurana svota u naelu je maksimalna obaveza
osiguratelja (potpuni gubitak); izuzetak su trokovi spaavanja, i generalne havarije te
trokovi utvrivanja i likvidacije tete koji se isplauju i preko iznosa osigurane svote;
Zabrana viestrukog osiguranja (isti predmet, isti rizici, isti period i za isti osigurljiv
interes).
1. Podosiguranje i nadosiguranje - Npr.
Ugovorena vrednost:
200
Osigurana svota: 100 (podosiguranje)
teta: 40
Naknada iz osiguranja: 20
npr.
Stvarna vrednost 100
Osigurana svota: 200
(nadosiguranje)
teta: potpuni gibitak
npr.
Stvarna vrednost 100
Osigurana svota: 200
(nadosiguranje)
teta: 120 (djelomina teta)
Franiza odbitna (najea) ili agregatna (npr. kod otvorenog cargo pokria); franiza se
ne primenjuje kod potpunog gubitka; specifina je tzv. Additional Machinery Damage
Deductible za brodove starije od 15 godina uvodi se posebna odbitna franiza za
pogonske tete (AMDD); tete pokrivene osiguranjem: ako nije drugaije ugovoreno
pomorsko osiguranje pokriva sledee tete:
- Potpuni gubutak (stvarni, izvedeni) naputaj i prenos prava na osiguratelja
- Delimini gubitak ili oteenje
28
- Osiguranikovi trokovi spaavanja i trokovi nastali neposredno u vezi s osiguranim

sluajem
- Zajednike havarije
- Nagrade za spaavanje
- Trokovi utvrivanja i likvidacije tete pokrivene osiguranjem
- tete za koje brodar odgovara, a uzrokovane su treim osobama P&I
tete iskljuene iz osiguranja: namera osiguranika (uvek, osim kod zajednike havarije);
krajnja nepanja osiguranika, namera ili krajnja nepanja osoba za ije postupke
osiguranik odgovara po zakonu (ne primenjuje se na posadu, i na radnje osiguranika,
zapovednika, posade ili pilota kad su u vezi s plovidbom i rukovanjem brodom), ratni i
politiki rizici i rizici trajka i nuklearni rizici; ratni i politiki rizici mogu se dodatno
osigurati;
2. Naelo osigurljivog interesa - osiguranik moe biti samo osoba koja ima ili moe
oekivati da e imati materijalni interes da ne doe do ostvarenja osiguranog sluaja, a
pravnim je poretkom doputeno takav rizik osigurati, zabrana zakljuivanja ugovora na
sreu (ugovori o osiguranju u kojima nije potrebno dokazivati osigurljiv interes), vreme
u kojem je potrebno imati osigurljiv interes: u trenutku nastanka tetnog dogaaja ovo
je duan dokazati osiguranik kada trai naknadu iz osiguranja; mogue je traiti naknadu
i kada je interes steen nakon nastanka tetnog dogaaja, a mogu se pokriti i tete nastale
prije sklapanja ug. o osiguranju (PZ l. 685., 707. u MIA to je princip "lost or not lost")
lan 685.
(1) Osiguranik moe biti samo osoba koja ima ili moe oekivati da e imati opravdan
materijalni interes da ne nastupi osigurani sluaj.
(2) Osiguranik moe traiti naknadu za nastalu tetu koja je pokrivena osiguranjem samo
ako je imao interes na osiguranom predmetu u trenutku nastupanja osiguranog sluaja ili
ako ga je stekao nakon toga.
lan 707.
Osiguranjem se mogu pokriti i tete nastale pre sklapanja ugovora o osiguranju, uz uslov
da u trenutku sklapanja ugovora ugovaratelj osiguranja i osiguranik nisu znali niti
morali znati da je ve nastupio osigurani sluaj ili ako su u trenutku sklapanja ugovora
obe ugovorne strane znale za nastupanje osiguranog sluaja da nisu znale za opseg
tete.21
3. naelo najvieg stupnja dobre vere (UBERRIMAE FIDEI)
- dunost postupanja s profesionalnom panjom
- dunost prijavljivanja okolnosti pri sklapanju ugovora
- u naem pravu pravi se razlika kad se radi o okolnostima koje su znaajne za ocenu
rizika i onima koje bitno utiu na donoenje odluke o sklapanju ugovora i o uslovima
osiguranja, u eng. pravu nema te distinkcije, svaki propust u prijavljivanju je dovoljan
razlog pobojnosti pravnog posla (suprotna strana moe traiti ponitenje)
- dva vida propusta: neprijavljivanje i netano prijavljivanje
lan 689.
(1) Ako ugovaratelj osiguranja ili njegov opunomoenik pri sklapanju osiguranja ne
prijave sve okolnosti koje su znali ili morali znati, a koje su znaajne za ocenu teine
21
PZ l. 685., 707.
29
rizika, ili ako ih netano prijave, osiguratelj ima pravo traiti od ugovaratelja osiguranja
da naknadno plati razliku izmeu premije koja odgovara stvarnoj teini rizika i ranije
plaene premije.
(2) Kod osiguranja za raun tree odreene osobe smatra se da je ugovaratelj osiguranja
morao znati okolnosti koje su bile poznate osiguraniku, a koje je on mogao
pravovremeno javiti ugovaratelju osiguranja.
(3) Odredba stavka 1. ovoga lan ne primjenjuje se na okolnosti koje su optepoznate ili
za koje je osiguratelj znao ili se opravdano moglo pretpostaviti da ih zna.
(4) Osiguravatelj gubi pravo iz stava 1. ovoga lana ako ne zatrai plaanje dopunske
premije od ugovaratelja osiguranja u roku od tri meseca poslije svretka osiguranja,
odnosno ako je nastupio osigurani sluaj najkasnije do potpune isplate naknade iz
osiguranja.
lan 690.
(1) Ako ugovaratelj osiguranja ili njegov opunomoenik namjerno ili iz krajnje nepanje
ne prijave osiguravatelju pri sklapanju osiguranja sve okolnosti koje su znali ili morali
znati, a koje bi bitno uticale na donoenje odluke o sklapanju i uslovima osiguranja ili
ako ih netono prijave, osiguravatelj ima pravo traiti ponitenje tako sklopljenog
osiguranja ako nije zatraio od ugovaratelja osiguranja da naknadno plati razliku u
premiji prema lanku 689. ovoga Zakonika.
(2) Ako je osiguravatelj po tako sklopljenom ugovoru nadoknadio tetu nesavesnom
osiguraniku, ima pravo traiti da mu osiguranik vrati primljenu naknadu tete.
(3) Na sluajeve iz stavka 1. ovoga lanka na odgovarajui se nain primenjuju i
odredbe lanka 689. stavka 2. i 3. ovoga Zakonika.
(4) Osiguravatelj ima pravo naplatiti i zadrati premiju i pored ponitenja ugovora o
osiguranju prema odredbama ovoga lanka. 22
Prenos svih prava iz ugovora o osiguranju cesijom na novog osiguranika; mora
biti pismeno (indosamentom na poleini polise) i uz saglasnost osiguratelja. Vinkulacija
je ugovorno ustupanje prava na naknadu iz osiguranja; ustupanje otuivog potraivanja,
dakle moe biti i posle ostvarenja osiguranog sluaja; novi poverilac ne postaje
osiguranikom; meusobni odnos izmeu osiguratelja i novog poverioca nije odnos iz
osiguranja; za prenos ne treba saglasnost osiguratelja; najee u korist banke kreditora
pomorskog pothvata (npr. kreditor kupoprodaje ili hipotekarni poverilac prema brodu).
6. Osiguranje u drumskom saobraaju (osiguranje motornih

vozila) pojam, karakteristike i savremeni procesi
Osiguranje motornih vozila je deo osiguranja imovine, kao to je ve napred reeno. U
osnovi, osiguranje motorih vozila moe biti:
kombinovano osiguranje motornih vozila tzv. kasko osiguranje i
22
lan 689., lan 690.
30
obavezno osiguranje vlasnika, odnosno korisnika motornih i prikljunih vozila od

odgovornosti za tete priinjene treim licima (tzv. osiguranje auto-odgovornosti).
Kasko osiguranje je dobrovoljno. Posebno se insistira na nepromenljivosti (osiguranika)
kao uslovu za punovanost ugovora. Promena vlasnika ne utie na vaenje ugovora
jedino u sluaju da je do promene dolo na osnovu nasleivanja ili da je osigurava
prihvatio promenu vlasnika. Ponaanje ugovaraa osiguranja i lica kojima je osiguranik
prepustio upravljanje motornim vozilom, (a ako se ne dokae suprotno, i lica koja sa
osiguranikom ive u zajednikom domainstvu) smatra se kao znanje i ponaanje
osiguranika. Auto kaskom moe biti obuhvaeno svako prevozno sredstvo, u svim
vrstama prevoza. Predmet ovog osiguranja su, pre svega sve vrste motornih vozila
standardne izvedbe, sve vrste prikljunih, radnih i inskih vozila i nihovi sastavni delovi.
Predmet posebnog ugovaranja, a to podrazumeva plaanje dodatne premije moe biti
alat, dodatna oprema, prikljuni ureaji, pribor i rezervni delovi, koji se ne smatraju
sastavnim delovima vozila kao i radio aparat, gramofon, magnetofon, kasetofon, televizor
i radio stanica koji nisu ugraeni u vozilo od strane proizvoaa vozila. Osiguranje
autokaska se zakljuuje:
na sumu osiguranja koju sam osiguranik odreuje
sa ugovoranjem mesene korekcije sume osiguranja i naravno mesene premije ili
ugovoranjem mesene revalorizacije sume osiguranja, uz plaanje odgovarajueg
doplatka na godinju premiju osiguranja,
tako da se u momentu zakljuenja ugovora odredi fiksni iznos sume osiguranja
koji se moe u toku trajanja osiguranja menjati samo ako se do promene sume
osiguranja nije desio osigurani sluaj.
Kod potpunog kasko osiguranja osigurava je obavezan da nadoknadi tetu kada je
osigurani predmet uniten ili oteen, kao posledica iznenadnih i od volje osiguravaa
osiguranja ili vozaa nezavisnih dogaaja i saobraajne nezgode, pada ili udara nekog
predmeta, poara, iznenadnog termikog ili hemijskog delovanja spolja, udara groma,
eksplozije, oluje, grada, snene lavine, pada vazdune letelice, manifestacije i
demonstracije, zemljotresa, zlonamernih postupaka ili obesti treih lica, oteenja
tapacirunga, namernog prouzrokovanja tete na osiguranoj stvari u cilju spreavanja
vee tete, na toj ili drugoj stvari ili licima, poplave, bujice i visoke vode. 23Nepotpuno
kasko osiguranje u principu (moe se ugovoriti obuhvat razliitih grupa rizika) obuhvata
rizike poara, udara groma, eksplozije, oluje, grada, snene lavine, pada letilice,
manifestacija i demonstracija, zemljotresa, tete prouzrokovane od divljai i domaih
ivotinja, lom i oteenje stakla, trokovi vue. Zakonom je definisano da je vlasnik,
odnosno korisnik motornog i prikljunog vozila duan da zakljui ugovor o osiguranju od
odgovornosti za tetu koju upotrebom motornog vozila priini treim licima usled smrti,
povrede tela, naruavanja zdravlja, unitenja ili oteenja stvari, osim za tetu na stvarima
koje je primio na prevoz. Zakon o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine, a na osnovu
lana 245. Zakona o osiguranju. Vlasnici prevoznih sredstava na koje se odnose odredbe
Zakona o obaveznom osiguranju imaju obavezu da zakljue ugovor o obaveznom
osiguranju sa nekom od registrovanih organizacija za osiguranje. Ukoliko se u toku
trajanja osiguranja promeni vlasnik motornog vozila, prava i obaveze iz ugovora o
osiguranju auto-odgovornosti prelaze na novog vlasnika i traju do isteka tekueg perioda
osiguranja. Pravo na naknadu tete, po osnovu osiguranja auto-odgovornosti, nemaju:
23
Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) Financial Markets and Institutions, Addison Wesley, New York, page 519 532
31
vlasnik, suvlasnik i drugi imalac motornog vozila i onda kad nisu upravljali
vozilom u asu nastupanja tete;
voza motornog vozila koji je odgovoran za tetu;
lice koje je uestvovalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila ijom je
upotrebom prouzrokovana teta.
Po svojoj prirodi, trite osiguranja motornih vozila motornih vozila predstavlja

jedno od trita usluga. Preciznije reeno, ono predstavlja segment finansijsko - uslune
delatnosti. S jedne strane, trite osiguranja motornih vozila se ne razlikuje od ostalih
trita s obzirom da i ono pretpostavlja trine subjekte, ponudu, tranju, cene i
"proizvod" (prodaja privredne sigurnosti). 24Pa ipak, s druge strane, ono je specifino u
odnosu na sva ostala trita. Specifinosti i karakteristike osiguranja motornih vozila su
brojne. Za osiguranje motornih vozila se moe rei da predstavlja istorijsku kategoriju. O
osiguranju motornih vozila se moe govoriti, u smislu u kome se danas shvata, tek od
onog momenta kada su stvoreni drutveno ekonomski preduslovi za to. Ono pretpostavlja
robno-novane odnose, proirenu reprodukciju, razvoj statistike i matematike (zakon
velikih brojeva, raun verovatnoe, tablice smrtnosti), ali i razvoj nauke i kulture, pravnih
standarda, zakonskog okvira, svesti o potrebi za osiguranjem i sl. Osiguravajua drutva
koja se bave osiguranjem motornih vozila predstavljaju kategoriju finansijskih
nedepozitnih institucija. Re je o institucijama koje svoj finansijski potencijal formiraju
na osnovu ugovornih (naplata premija) instrumenata za razliku od banaka koje to ine
putem prikupljanja depozita. Takoe, osiguravajue organizacije svoje plasmane
prvenstveno vezuju za nekreditne portfolije. Naprotiv, banke svoja sredstva plasiraju
upravo kroz kredite. Osiguravajue kompanije, pored penzionih fondova, predstavljaju
najvanije institucionalne investitore. Njihovi plasmani su uglavnom dugoroni posebno
ako govorimo o osiguravajuim drutvima koja se bave osiguranjem ivota. Siguran
priliv i odliv sredstava obezbeuje dugorona ulaganja, to je prednost u odnosu na
izvore i plasmane u bankarstvu, koji su mahom kratkoroni. Vana prednost
osiguravajuih drutava u odnosu na banke je u tome to zakljueni ugovor o osiguranju
garantuje stalni priliv sredstava tako da osigurava moe da pokriva obaveze iz premija
novih osiguranja. Meutim, problem bi eventualno nastupio ako bi otkup ivotnih
osiguranja bio masovan. Likvidnost takvog osiguravaa bi bila poljuljana i on bi mogao
doi u situaciju da ne moe servisirati svoje obaveze jer je matemati ka rezerva
dugorono plasirana. Po pravilu, do masovnog otkupa najee ne dolazi. Sledea
karakteristika osiguranja motornih vozila je rizik. Bez rizika nema ni osiguranja. Tek ako
postoji verovatnoa nastupanja nekog tetnog dogaaja (poara, poplave, grada, oluje,
eksplozije, krae) postoji i potreba za zatitom od takvih rizika a samim tim i potreba za
osiguranjem. Motiv nastanka obligacionog odnosa u osiguranju motornih vozila je
specifian u odnosu na motive nastanka ostalih obligacionih odnosa u drugim
osiguranjima. Osiguranje motornih vozila se izdvaja od ostalih osiguranja i po tome to
ono predstavlja instituciju koja obezbeuje reparaciju nastalih teta po osnovu uplaenih
premija za havarisana vozila. 25Ostala osiguranja nemaju ovo obeleje. Osobenosti
osiguranja uopte proizilaze i iz injenice da ono predstavlja jednu vrstu finansijske
usluge. Meutim, treba naglasiti da sve ono to karakterie usluge ne mora biti i
24
25
32
karakteristika osiguranja. Neopipljivost, neodvojivost usluge od njenog pruaoca i

varijabilnost (u smislu da zbog velikog broja onih koji pruaju uslugu kvalitet usluge je
razliit), su karakteristike koje se odnose i na usluge osiguranja. O kvalitetu usluge se
sudi na osnovu njene cene, brzine isplate tete (osigurane sume), odobrenih popusta,
zaposlenih koji su u direktnom kontaktu sa osiguranikom i sl. U izvesnom smislu moemo rei da je kod osiguranja mogue skladitenje, poto osigurava ne ispunjava svoju
obavezu sve do momenta dok ne nastupi osigurani sluaj. Isto tako, nije uvek tano da
osiguranik ne postaje vlasnik usluge osiguranja. Ovo bismo ovako mogli tumaiti.
Ugovara osiguranja moe zaloiti polisu, zahtevati otkup (po odreenim uslovima), to
proistie iz njegovog "ireg prava po kome sve do nastupanja osiguranog sluaja moe da
punova no raspolae svim pravima iz zakljuenog osiguranja." Ako je on i ugovara i
osiguranik onda je on i vlasnik usluge. Meutim, ovo ne vai
ako je ugovara osiguranja jedna osoba, a osiguranik druga.
Trite osiguranja motornih vozila je tipino trite sa asimetrinim
informacijama. U
ovom delu rada prikazaemo kako vea ili manja informisanost moe uticati na
formiranje cena osiguranja. Polazna pretpostavka je da svaki osigurava prilikom
preuzimanja rizika potuje princip "za jednak rizik jednaka cena (premija)". U pogledu
konkretnog rizika koji preuzimaju, informisanost osiguravaa moe biti vea ili manja.
Drugim reima, osiguravajue drutvo moe biti potpuno informisano o veliini rizika i
tada se ne moe dogoditi da naplati niu cenu (premiju) za rizik vee teine, a mogua je
i suprotna situacija. Npr. osiguravajue drutvo je zakljuilo sa osiguranikom tzv.
meovito osiguranje ivota (osiguranje za sluaj smrti i doivljenja). 26To znai da e
osigurava biti obavezan da isplati osiguranu svotu u sluaju smrti osiguranika koja
nastupi tokom trajanja osiguranja,ali i u sluaju ako osiguranik doivi kraj perioda
osiguranja. Tako, prilikom zakljuenja ugovora, osiguranik nije prijavio pravo
zdravstveno stanje, odnosno nije pomenuo da boluje od teke bolesti i da moe, ali i ne
mora vrlo brzo da umre (potpuno je neizvesno kada e to biti). Osigurava je premiju
odmerio samo prema godinama ivota i zanimanju osiguranika. Bolest nije uzeo u obzir
jer nije ni znao za nju. Da je znao premija bi bila vea, a moda rizik uopte ne bi ni
preuzeo ako je rizik smrti isuvie veliki.
6.1. Obavezno osiguranje od automobilske odgovornosti

Osiguranje od automobilske odgovornosti predstavlja drutveno odbrambeni
mehanizam kojim se rizik odnastanka nepoeljnih posledica iz saobraaja na putevima saobraajnih nesrea, transferira na delatnost osiguranja radi "obezbeivanja" bezbednog
i adekvatnog obeteenje rtava prometa. Iz tog razloga se i navodi da mu je funkcija
izrazito socijalne prirode, jer se s jedne strane, pojavljuje kao "garant" sigurne naplate
pretrpljenu tete, as druge strane kao "Garant" spreavanja osiromaenje tetnika pojedinca. Osiguranje od automobilske odgovornosti se prvo pojavilo kao dobrovoljno
osiguranje, no ubrzo se pokazalo da bi bilo nepravedno i nepraktino, ukoliko bi
"sigurnost koju ono prua" zavisili iskljuivo od "dobre volje" pojedinca da sklopi ili ne
26
33
ugovor o osiguranju od automobilske odgovornosti. Iz tog razloga kada su saobraajne

nesree i njihove posledice postale drutveni problem, pojavile su se ideje da se uvede
obavezno osiguranje od (auto) odgovornosti. Na naim prostorima Zakon o obaveznom
osiguranju imovine i osoba, predstavlja prvi "pravi" propis kojim se na sveobuhvatan
nain propisuje obaveznost osiguranja od odgovornosti za tete prouzrokovane
upotrebom motornih vozila, a iji je naziv kasnije promenjen u Zakon o obaveznom
osiguranju u saobraaju . Osnovno obeleje vaenja ovog / ovih zakona karakterie
neogranieno pokrie za sve tete koje oteeni pretrpi u tetnom dogaaju nezavisno o
njenoj visini. Ovoj vrsti neogranienog pokria prigovaraa se, izmeu ostalog, da je
"nemogue na taj nain nadzirati osigurani rizik" te je isti zamenjen ogranienjem
pokria osigurano svotu, gde osiguratelj ak i za najvee tete odgovara najvie iznosom
osigurane svote. Ogranienje osigurateljnog pokria osiguranom svotom zadrano je i
Zakonom o osiguranjukoji je i danas na snazi. Uprkos injenici to osigurana suma
predstavlja jedan od odluujuih faktora za utvrivanje veliine osiguranog rizika te
injenici da se ista pojavljuje u svim vrstama osiguranja, uvoenje ogranienja
osigurateljnog pokria osigurano svotu (ili limitom osiguranja) u osiguranju od
automobilske odgovornosti imalo je za posledicu, osim suavanje ili ograniavanja prava
oteenog na potpunu naknadu tete, ukoliko ista prelazi obezbijeenu svotu i nastanak
itavog niza novih situacija i pitanja nepoznatih za trajanja neogranienog pokria. Ovo
posebno ukoliko je ista nedovoljna.
Osiguranje od odgovornosti ili obavezno osiguranje od odgovornosti osigurava
finansijske gubitke nastale iz odgovornosti za tetu koju je uzrokovao osiguranik, kao to
su bankrotstvo i nesreni sluaj. Tako na primer, automobil je osiguran delom imovinskim
osiguranjem, a odteta se isplauje ako je automobil oteen ne krivicom vlasnika, u
saobraajnom udesu. Dakle, oteenje automobila je nastalo zbog nesrenog sluaja u
saobraaju (saobraajni udes) krivicom treeg uesnika te e osiguranje nadoknaditi
tetu, ali automobil je osiguran i od odgovornosti, koja e se nadoknaditi ako vlasnik
automobila svojim automobilom uzrokuje nesrean sluaj, a pri tome povredi treu
osobu. Osiguranje od odgovornosti se bitno razlikuje od ivotnog osiguranja, 27Prvo,
polise ovakvog osiguranja emituju se na krai rok, obino na godinu dana ili krai period.
Drugo, s' obzirom na injenicu da je ivotno osiguranje ogranieno na gotovo samo jedan
sluajni dogaaj, osiguravajua drutva imovine i odgovornosti osiguravaju od mnotva
razliitih dogaaja. Konano, iznos ili veliinu potencijalnog gubitka je mnogo tee
predvideti i proceniti nego kod ivotnog osiguranika. Zato ove navedene karakteristike
osiguravajuih drutava imovine i odgovornosti uzrokuju da ova vrsta osiguravajuih
drutava dre u svojim imovinskim portfeljima mnogo vie likvidne imovine u odnosu na
osiguravajua drutva ivotnog osiguranja.
6.2. Utvrivanje dovoljnosti osigurane svote: metoda dvostrukog

prosuivanja i/ili metoda revalorizacije
Jedno dosta kompleksno i nikad do kraja (dovoljno) razjanjeno pitanje je i ono
koje se tie utvrivanja dovoljnosti osigurane svote. Konkretno, kako utvrditi da li je
27
Boris Marovi, (2001) Osiguranje i pedicija, Stylos, Novi Sad, strana 35
34
teta u okviru limita pokria - Osigurane svote, i da li se i kada revalorizira osigurana

suma? Za pravilan pristup ovoj problematici treba razluiti dve stvari:
a) utvrivanje iznosa naknade tete,
b) utvrivanje iznosa osigurane svote.
ZOO je prihvatio princip potpune naknade tete, to znai da e sud, uzimajui u obzir i
okolnosti koje su nastale posle uzrokovanja tete, dosuditi naknadu u koliki iznos koja je
potrebna da se oteenom materijalna situacija dovede u stanje u kojem bi se nalazila da
nije bilo tetne radnje ili proputanja. Nain utvrivanja visine iznosa naknade tete,
zavisi u prvom redu o kojoj je teti re. Ako je re o novanoj teti, primenjuje se naelo
monetarnog nominalizma: "kad obaveza ima za predmet svotu novca, dunik je duan
isplatiti onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon nareuje to
drugo ". ta znai da "poveriocu pripada pravo na vraanje nominalnog iznosa, a ne i na
naknadu tete zbog pada vrednosti novca ", odnosno da "sud nema mogunosti dosuditi
iznos koji se, zbog promene u novanom sistemu, ne moe izraziti ni kao najmanja
vaea novana jedinica. " U skladu sa navedenim je injenica da je od vremena
popravke motornog vozila dolo do inflacije i smanjenja vrednosti novca nema uticaja na
novani iznos naknade tete. Naime, popravku oteene stvari (motornog vozila)
nenovane materijalna teta pretvorena je u novano potraivanje (troak popravke) ija
se visina odreuje prema cenama u vreme uinjenih izdataka u skladu sa naelom
monetarnog nominalizma iz l. 394. ZOO-a. " Ako je re o nenovanoj teti (u
konkretnom sluaju govorimo o nematerijalnoj teti iz 200. - 203. ZOO-a) njen se iznos
utvruje - visina pravine novane naknade za nematerijalnu tetu dosuuje se prema
nadlenim okolnostima koje postoje u vreme donoenja prvostepene odluke.
Prvobitno ta treba da se uradi je da utvrdi vaea obezbeena suma. Kao to smo
to ve prethodno i naveli vaea je ona osigurana suma koja je bila propisana od strane
nadlenog organa u trenutku tetnog dogaaja. Kako meutim, od trenutka tetnog
dogaaja i tada vaea svote osiguranja, do trenutka utvrivanja visine iznosa naknade
tete moe da proe dosta vremena i / ili da doe do raznih promena, postavlja se pitanje:
kako utvrditi da li odreena visina iznosa naknade tete, prelazi ili ne limit pokria visinu iznosa svote osiguranja? Po ovom pitanju, praksa je iskristalizirala dve metode:
metodu dvostrukog prosuivanja i metodu revalorizacije svote osiguranja. Prema
metodu dvostrukog prosuivanja - Kada je u pitanju limit obaveze zajednice osiguranja,
tada se iznos tete prema kojem se odreuje obim odgovornosti te zajednice obraunava
tako to se novana teta uzima u iznosu u kojem je nastala, a nenovane materijalna i
nematerijalna teta utvruju se prema cenama odnosno kriterijumima u vreme tetnog
dogaaja. Ako tako utvreni iznos tete ne prelazi iznos osigurane svote, zajednica
osiguranja duna je potpuno nadoknaditi tetu i kad visina tete prema cenama, odnosno
kriterijumima u vreme donoenja sudske odluke prelazi iznos osigurane svote. Kod
ocene limita odgovornosti sa naslova naknade materijalne tete u obliku novane rente
visina tete utvruje se kapitaliziranjem rente prema kriterijumima u vreme tetnog
dogaaja. Prema metodi revalorizacije - Ova metoda sastoji se u utvrivanju obima
pokria na osnovu valorizacije osigurane svote, odnosno preostale osigurane svote
nakon ve eventualno izvrenih isplata na dan tekue
isplate. Po ovoj metodi ne vri se revalorizacije ve izvrenih isplata, ve se samo
ocenjuje nominalna vrednost preostalog opsega pokria. Tako se i u sudskoj praksi reklo:
35
nema opravdanja za revaloriziraue primljene akontacije sa naslova naknade tete

prilikom utvrivanja konanog iznosa naknade za istu tetu, ve se akontacija
uraunava u nominalnom iznosu (ZOO l. 394) ili Kad osiguratelj ne isplati oteenom
naknadu materijalne tete u potpunosti, iznos koji je platio treba smatrati akontacije.
Prilikom (konanog) utvrivanja visine naknade za tu tetu takva akontacija se
uraunava u visinu naknade u nominalnom iznosu, te visina nematerijalne tete utvruje
se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, a u smislu odredbe l. 200. ZOO-a
isplaeni deo odbija se u nominalnom iznosu, a ne u procentu kako to neosnovano
prigovara tuena. 28
Ovde se otvaraju dalja potpitanja. emu i od kuda dve metode? Ako se
primenjuje metoda dvostrukog prosuivanja, ima li potrebe za revalorizacije svote
osiguranja, odnosno, ako se primenjuje metoda revalorizacije svote osiguranja, onda
nema potrebe za metodom dvostrukog prosuivanja. Podruje gde se najvie "otvara"
ovaj problem i gde najvie dolazi do raskoraka je pitanje utvrivanja visine naknade
nematerijalne tete, koja se prema sudskoj praksi utvruje prema cenama u vreme
presuenja, dok se dovoljnost osigurane svote, prema sudskoj praksi, utvruje prema
cenama u vreme tetnog dogaaja. Iz tog "vremenskog raskoraka" nastale su i navedene
dve metode, od kojih njedna nije ba "najsretnije reenje. "Metod revalorizacije je moda
vrlo praktina i ivotna, ali vriti revaloriziraue, ukoliko ista nije ugovorena odnosno
propisana, nije zakonito. Metod dvostrukog prosuivanja kod utvrivanja visine obaveze
osiguratelja nije u skladu sa: obim nenovane naknade tete, kao novana obaveza u
smislu l. 394. ZOO-a, moe biti poznat tek onda kada je na pravno obavezujui nain
izraen u novcu, a to nikad ne moe biti ve prilikom nastanka same tete (itaj: tetnog
dogaaja, op.a.). Obavezno osiguranje u saobraaju po svojoj pravnoj prirodi garantnog
je karaktera, pa je stoga obaveza osiguratelja akcesorna, to znai da se njegova odtetna
odgovornost ravna prema odgovornosti njegovog osiguranika, pa ne moe biti
kvantitativno vea od obaveze osiguranika.
6.3. Postupak u sluaju kada je osiguran iznos nedovoljan

Jedna od situacija koje se pojavljuju u sistemima ogranienog pokria - limita
osiguranja osiguranom svotom je i situacija nedostatnosti osigurane svote. Konkretno,
ta se deava ukoliko osigurana suma nije dovoljna da se iz nje namire svi odtetni
zahtevi koji se pojavljuju u vezi sa jednim tetnim dogaajem? Ima li ko prednost u
namirenja? ta ako osiguratelj iscrpi svotu osiguranja, a naknadno se pojavi jo odtetnih
zahteva? Ukoliko je ugovorena / propisana osigurana suma nedovoljna za podmirenje
svih teta nastalih jednim tetnim dogaajem, prvo to treba kazati je da za tzv.
nepokriveni iznos tete, oteena lice ima pravo da zahteva naknadu direktno od lica
odgovornog za tetu jer u takvim situacijama osiguranik ne uiva osigurateljno pokrie
u pogledu namirenja itave tete oteenim licima. Iz navedenog jasno proizlazi da
visina osigurane svote direktno utie na ostvarivanje osnovne funkcije osiguranja od
28
Boris Marovi, (2001) Osiguranje i pedicija, Stylos, Novi Sad, strana 35
36
automobilske odgovornosti: zatite oteenih i zatite osiguranika / tetnika. ta je visina

osigurane svote nia to je nia i zatitna funkcija koju prua osiguranje od automobilske
odgovornosti. Ukoliko je ugovorena / propisana osigurana suma nedovoljna jer iznos
tete prelazi visinu osigurane svote, a postoji samo jedan oteenom, stvar je relativno
jednostavna, isplatom itavog iznosa osigurane svote prestaje (iscrpljuje se) obaveza
osiguratelja jer se obaveza osiguratelja prosuuje prema obezbeenoj svoti. Meutim
stvar se komplikuje ukoliko iznos tete prelazi sumu osiguranja, a postoji vie oteenog.
Ako ima vie oteenih lica, a ukupna naknada premauje iznos svote osiguranja, prava
oteenih lica prema drutvu za osiguranje srazmerno se smanjuju. I dok je primena
pravila proporcije relativno jednostavna ukoliko su odmah poznati svi oteenici, stvar
se komplikuje u dalja tri sluaja:
1) ukoliko odmah nisu poznati svi oteenici, a osiguratelj je obavezan tititi interese svih
oteenika i te se svoje obaveze moe osloboditi jedino ako: drutvo za osiguranje koje je
isplatilo jednoj oteenoj osobi iznos vei od onog koji joj pripada s obzirom na
srazmerno snienje naknade, jer nije znalo niti je moglo znati da postoje i druge oteene
osobe, ostaje u obavezi prema tim drugim osobama samo do visine svote osiguranja.
2) ukoliko se vie oteenika odlue ostvarivati svoja prava u razliitim sudskim
postupcima (pred raznim mesno nadlenim sudovima) jer se tu kao jedina ansa
pojavljuje.
3) ukoliko je koji od oteenika nesavestan jer u sluaju osiguranja od odgovornosti
osiguratelj odgovara za tetu nastalu osiguranim sluajem samo ako trea oteena osoba
zahteva nenu naknadu. U ovom sluaju pred osigurateljima nije lagan zadatak, situaciji
trebaju pristupiti oprezno, ali ne i birokratski da ne oteuju jednu kategoriju nastradalih
uz obrazloenje da tite ostale oteenike, a na sudovima je da cene ovakve osigurateljne
napore.
7.Uslovi osiguranja od automobilske odgovornosti

Osigurava je u obavezi nadoknaditi tetu na osnovu propisa o odgovornosti za
naknadu tete, ako je pri upotrebi vozila navedenog u ispravi o osiguranju dolo
do:
1) telesne povrede, otecenja zdravlja ili smrti nekog lica,
2) unitenja, odnosno oteenja stvari, osim od odgovornosti za tetu na stvarima koje je
primio radi prevoza.
Pored imaoca vozila, osigurana je i odgovornost svih lica koja po volji imaoca vozila
rade pri upotrebi vozila (voza, kondukter i sl.), kao i lica koja se prevoze vozilom po
volji njegovog imaoca. Osiguranjem od odgovornosti iz upotrebe motornog vozila koje
vuce prikljuno vozilo ili vozilo u kvaru obuhvaena je i odgovornost za tetu koju
prouzrokuje prikljuno vozilo odnosno vozilo u kvaru, dok je spojeno s vozilom koje ga
vue, i nakon to se odvoji od tog vozila, te deluje u funkcionalnoj zavisnosti s njim.
37
Ugovorena suma osiguranja predstavlja gornju granicu obaveza osiguravaca za sva

davanja po jednom tetnom dogadaju, a to je najnii iznos odreden posebno za tetu na
licima, a posebno za tetu na stvarima utvrden odlukom nadlenog organa vlasti u
vrijeme zakljucenja ugovora, ako se drugacije ne ugovori, bez obzira na broj otecenika.
U slucaju kada vuno i prikljucno vozilo cine funkcionalnu celinu, ugovorena suma
osiguranja je suma osiguranja za vuno vozilo. Vie vremenski povezanih teta
predstavlja jedan osigurani sluaj, ako su tete nastale zbog istih uzroka. Ako je u vreme
nastanka osiguranog sluaja propisana suma osiguranja od strane nadlenog organa vlasti
vea od ugovorene sume, smatra se da je osiguranje ugovoreno na tu sumu.
Osiguravajua drutva su podstaknuta da pronalaze reenja u vezi problema
moralnog hazarda i negativnog izbora. Smanjujui moralni hazard i negativni izbor, ona
mogu smanjiti premiju osiguranja i poveati obim svog poslovanja. Realni svet trita
osiguranja ima razvijene instrumente za savlaivanje ili smanjivanje problema privatnih
informacija. Naime, jedan od najjasnijih signala koje neka osoba moe dati
osiguravajuem drutvu auto-odgovornosti je njegov izvetaj o vonji. Ako pojedinac
moe da demonstrira, odnosno dokae osiguravajuem drutvu da je njegov izvetaj o
vonji besprekoran tokom dovoljno dugog perioda, osiguravajue drutvo e prepoznati
pojedinca dao dobrog vozaa. Meutim, ako su svi vozai podjednako dobri i loi, i onda
se mogu dobiti dobri izvetaji, te tada jednostavno vlasnici dobrih izvetaja nee prenositi
bilo kakvu informaciju kao signal koji e biti informativan. Kao informacija koja moe
biti od znaaja moe posluiti injenica za loe vozae da je teko falcifikovati manji
rizik vlasnika izvetaja da je on dobar voza. Instrument koji se koristi u osiguranju
autoodgovornosti je no claim, bez odtetnog zahteva, na osnovu koga dobar voza
dobija bonus pri ponovnom zakljuivanju ugovora o soiguranju autoodgovornosti.
8. Osnovne razlike izmeu osiguranja od AO i kasko

osiguranja motornih vozila
Osiguranje od AO je obavezno osiguranje, a kasko je iskljuivo dobrovoljno
osiguranje. Uslove za osiguranje od AO donosi SUO, a uslove za kasko osiguranje
donose samostalno osiguratelji, sa time da o njima miljenje daje Direkcija za nadzor
drutava za osiguranje. Premijski sistem za osiguranje od AO donosi SUO, a za kasko
osiguranje sami osiguratelji. Osiguranje od AO je osiguranje vlasnika (korisnika) vozila
za tete koje upotrebom tog vozila nanestu treim licima, a kasko osiguranje je osiguranje
vozila i osiguranih stvari u/i na tom vozilu. Osiguranje od AO su pokrivene nematerijalne
i materijalne tete koje vozilo prouzrokuje treim licima, a kasko osiguranjem su
pokrivene samo materijalne tete na osigurano vozilu. U osiguranju od AO osiguranik
nema mogunost ugovaranja franize, dok u kasko osiguranju ima pravo ugovoriti vie
38
vrsti franiza. Osnovni parametri za odreivanje visine premije osiguranja od AO su

jedinstvena osnovna funkcionalna premija i zone rizika, a osnovni parametri kod kasko
osiguranja su novonabavna cena vozila i poreski status osiguranika. Premija osiguranja
od AO se moe platiti odjednom ili u maksimalno 3 obroka, a premija kasko se moe
platiti odjednom ili u 12 jednakih mesenih rata. U osiguranju od AO zakljuenom na
trajanje 1 godine, prava i obaveze iz ugovora se produava za 30 dana - poetni rok, dok
kod kasko osiguranja prava i obaveze iz ugovora prestaju istekom 24. sata dana koji je u
ugovoru naveden kao prestanak osiguranja - nema poetnig roka. Individualni bonus u
osiguranju od AO zavisi samo o prijavljenim tetema u proteklom periodu posmatranja,
dok u kasko osiguranju individualni bonus zavisi o prijavljenim tetama u proteklom
osigurano periodu, ostvarenom bonus na polici AO, o visini kasko bonusa osnovnog
kasko osiguranika (porodini bonus). Kod osiguranja od AO se ne moe dobiti bonus kod
prvog osiguranja, dok se kod kasko osiguranja to moe. U osiguranju od AO pravo na
korienje steenog bonusa vai 3 godine, dok je u kasko osiguranju to pravo
neogranieno. U osiguranju od AO jedna prijavljena teta znai pomak 3 premijska
stepena vie za sledee osigurateljsno period, a u kasko osiguranju jedna prijavljena teta
eliminie bonus u celini za sledee osigurateljno period. Promenom vlasnika vozila
ugovor o osiguranju od AO vai do isteka osiguranja, a ugovor o kasko osiguranju
prestaje da vai 24. sata dana kada je novi vlasnik preuzeo vozilo. Ugovor o osiguranju
od AO se ne moe prekinuti zbog neplaanja premije osiguranja, dok se ugovor o kasko
osiguranju moe prekinuti zbog neplaanja premije.
9. Osiguranje renog transporta

Osiguranje robe u renom transportu veoma je slino osiguranju robe u
pomorskom transportu. Osiguranje robe na domaim rekama, kanalima i jezerima vri se
na bazi generalne polise ili pojedinanih osiguranja. Ipak, obino se osiguranje vri na
bazi generalne polise, to je, u svakom sluaju za osiguranika povoljnije. Osigurava
pokriva tete koje nastanu kao posledice sudara, udara, nasukanja, poara, potonua,
elementarnih nepogoda, kraa, neisporuke, manipulativnoh rizika i sl. Osiguranjem nisu
pokrivene tete usled nepravilne, neuobiajene ambalae, usled propusta imaoca prava ili
njegovog predstavnika (peditera), usled gamadi, insekata, prirodnih mana robe i ratnih
dogaaja. Kod nastanka osiguranog sluaja brodar je duan da sastavi zapisnik o nastaloj
teti, da je prijavi osiguravau i, po mogunosti, da pokua da sprei dalje oteenje
osigurane robe. Pri podnoenju odtetnog zahteva osiguranik, odnosno vlasnik robe je
duan da priloi polisu, odnosno navede broj generalne polise, tovarni list, raun za
39
itavu poiljku, protest brodaru, havarijski zapisnik, kao i ostala dokumenta koja e
omoguiti osiguravau da tetu bez veih tekoa rei.
Osiguranje transporta na rekama, kanalima i, eventualno, jezerima u
meunarodnom saobraaju vri se na osnovu uslova osiguranja, osnovnih rizika, rizika
AAR bez franize i sa franizom, kao i na osnovu ostalih rizika. Osnovni rizici
obuhvataju: nasukanje broda, sudar broda, brodolom, proputanje vode, poar,
neisporuku celih koleta bez obzira na procenat i drugo.Treba napomenuti da se panja
mora posvetiti dopunskom osiguranju ukoliko osiguranik eli da zatiti robu od sledeih
rizika: manipulativnog loma, curenja, cepanja vrea, rizika korozije, rdje, oksidacije,
ogrebotina i sl.U uslovima AAR a nisu osigurani ratni i politiki rizici, a ukoliko
osiguranik eli da i njih osigura, to mora uiniti po posebnim klauzulama. Trajanje
osiguranja tee od momenta kada je roba napustila skladite pa do momenta kada je roba
iskrcana u mestu koje je navedeno u polisi.
Ukoliko doe do nastanka osiguranog sluaja, zapovednik broda, odnosno agent,
sainie zapisnik o nastanku tete. Ukoliko je u polisi naveden havarijski komesar, slino
kao kod pomorskog osiguranja, treba triti izdavanje havarijskog certifikata. Prilikom
podeenja zahteva za nadoknadu nastale tete, osiguravau treba priloiti sledee
dokumente:
Originalnu polisu
Tovarni list, odnosno teretnicu (konosman)
Fakturu za osiguranu poiljku,
Zapisnik o pregledu oteenja robe, protest brodaru kao i njegov odgovor,
odnosno havarijski certifikat, kao i ostalu dokumentaciju potrebnu osiguravau za
likvidiranje prijavljene, odnosno nastale tete pokrivene rizikom zakluenog osiguranja.
10. Osiguranje vazdunog transporta

Transportno osiguranje spada meu najsloenije, a ujedno je jedna od najvanijih
grana delatnosti iz oblasti osiguranja. Za vreme transporta, imovina (prevozno sredstvo i
roba) je u neprekidnoj opasnosti, izloena je raznim vrstama rizika od prirodnih sila,
tehnikih nedostataka ili mana, pa do ljudskih greaka koje su produkt neznanja,
nemarnosti, nehata i sl. Transportno osiguranje je oblast osiguranja koju ine osiguranje
prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje od odgovornosti vozara i
osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. Kao i sve vrste imovinskog
osiguranja, transportna osiguranja imaju obeteujui karakter, sa svim posledicama koje
iz toga proizilaze:
osiguranik ne moe da zahteva od osiguravaa plaanje naknade koja bi bila
vea od iznosa tete, odnosno osiguranik usled nastupanja osiguranog sluaja ne moe bit
stavljen u povoljniji poloaj nego da osigurani sluaj nije nastupio,
40
osiguranik ne moe istovremeno, po osnovu vie odnosa osiguranja, zahtevati

naknade koje bi ukupno premaile iznos tete koju je pretrpeo nastupanjem osiguranog
sluaja,
osiguranik ne moe u pogledu iste tete ostvariti naknadu po osnovu osiguranja i
naknadu po osnovu odgovornosti za tetu ako je neko tree lice odgovorno za nastupanje
osiguranog sluaja.
isplatom naknade iz osiguranja prava osiguranika prema treem licu koje je
odgovorno za nastupanje osiguranog sluaja, ako takvo postoji, prelaze na osiguravaa
koji je isplatio nadoknadu.
U subjekte osiguranja spadaju fizika ili pravna lica koja direktno ili indirektno
pokazuju interes za pruanje ili korienje osiguranja, a to su: osiguranik, osigurava,
ugovra osiguranja, korisnici osiguranja, posrednici u osiguranju i dr. Osiguranik je
subjekt osiguranja koji najee pokazuje interes za osiguravajuom zatitom. Osigurava
je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje da e nadoknaditi tetu tj.
isplatiti ugovorenu vrednost osiguranja kada nastane osigurani sluaj. Ugovara
osiguranja ie subjekt koji u svoje ime a za raun osiguranika sklapa ugovor o osiguranju.
Ugovara osiguranja i osiguranik moe biti isti subjekt, ako osigurava svoju robu.
Zastupnici - posrednici su veoma prisutni u osiguranju a to su: agenti, brokeri, havarijski
komesari. Veliko mesto u osiguranju zauzimaju posrednici za sklapanje poslova
osiguranja i obavljanje nekih drugih poslova koji se mogu podeliti na agente
osiguravaa i nezavisne posrednike-brokere. Broker zakljuuje i potpisuje ugovor za svog
nalogodavca samo kao agent, ime ostaje izvan odgovornosti za neizvrenje ili prekraj
ugovora od strane osiguravaa, izuzev ako je za to posebno pismeno jemijo. Havarijski
komesar je osoba poverenja osiguratelja ija je osnovna dunost da na nepristrasan
nain utvrdi prirodu i obim tete, kao i sve okolnosti pod kojima se teta dogodila, a koje
su od vanosti za utvrivanje obaveze osiguratelja. Prava i obaveze izmeu osiguranika i
ugovaraa potvruju se ugovorom o osiguranju tj. kada osiguravai potpiu polisu
osiguranja ili list pokria. 29
U naem pravu, smatra se da je ugovor zakljuen onog asa kada ponudilac primi
izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Postoje vie podela transportnog osiguranja. Iz
razloga to osiguranje ima vrlo irok domen, postoje razliiti kriterijumi, a najei su:
predmet osiguranja (kasko, kargo, odgovronost vozara), vid transporta mesto nastanka
rizika (pomorsko, kopneno, reno, vazduno, kombinovano osiguranje, osiguranje u
cevnom i PTT transportu), vreme trajanja osiguranja (pojedinano i generalno), prostoru
tritu (domae i meunarodno), stepenuobaveznosti (obavezno, dobrovoljno), valuti
(dinarsko i devizno). Osiguranje robe za vreme transporta (kargo) podrazumeva
osiguranje robe koja je za vreme transporta izloena razliitim rizicima. 30 Osiguranje
transportnih sredstava (kasko) osiguranje brodova i drugih plovila od opasnosti kojima
su izloeni za vreme plovidbe (udar, sudar, poar, potpnue, nasedanje), a u osiguranje se
ukljuuju: brodske pogonske maine od rizika loma koji nije posledica dotrajalosti,
zamora aterijala ili neodravanja.
29
30
Profesor dr Juraj Maari: Meunarodna pedicija, Zagreb, 1991. god, str 199
41
Vazduhoplovi se osiguravaju od opasnosti u vezi sa letom i normalnom

eksploatacijom. Mogu se osigurati i probni letovi, akrobatika ili uee na takmienju, ali
to mora biti posebno ugovreno. Na slian nain mogu se osigurati i druga transportna
sredstva u eksploataciji. Osiguranje od odgovrnosti podrazumeva: osiguranje vozara od
odgovornosti za tetu na robi primljenoj na prevoz; osiguranje od odgovronosti brodova
za tete nanete treim licima, osiguranje od odgovronosti vlasnika vazduhoplova za za
tete nanete treim licima, i dr. Eksploatacija transportnih sredstava (brodova,
vazduhoplova, eleznice, kamiona, pote), je povezana sa odgovornou vozara za tete
nanente robi primljenoj na prevoz i sa odgovornou za tete nanente treim licima. Neke
odgovornosti spadaju u kategoriju obaveznih osiguranja, a neke u doborovoljno
osiguranje. U vazdunom transportu uglavnom se osiguravaju svi osnovni i dopunski
rizici kao to su: avionske nesree i nezgode, via sila, poar, neisporuka, kraa i dr. Ako
nije posebno dogovoreno ne priznaju se rizici kao to su: prirodna svojstva robe,
hladnoa, promena atmosferskog pritiska, zakanjenje i dr. U sluaju bilo koje tete
avionski prevoznik je duan da imaoca prava na robu ispostavi zapisnik o teti. Kod
podnoenja zahteva za odtetu osiguranik je treba priloiti sledea dokumanta: posila
osiguranja, tovarni list, faktura, zapisnik o teti, kopiju prepiske sa prevoznikom u vezi sa
tetom kao i ostalu potrebnu dokumentaciju za potkrepljivanje otetnog zahteva.
11. Osiguranje u eleznikom transportu

Osiguranje u meunarodnom eleznikom transportu zakljuuje se prema
Pravilima i uslovima za osiguranje u prevozu eleznicom, koja se dodaju polisi. Osnovni
transportni rizici pokriveni ovim osiguranjem obuhvataju tete nastale usled elementarnih
nepogoda, eleznikih nesrea, poara, eksplozija, udara groma, zemljotresa, poplava i sl.
Dopunski rizici obuhvataju tete nastale usled krae, delimine krae i neisporuke, kao i
tete zbog krivice ili nemarnosti vozara ili drugih lica koja rade na eleznici. Za
osiguranje robe u otvorenim vagonima postoje dodatni uslovi osiguranja. Trajanje
osiguranja poinje predajom robe eleznici u otpremnoj stanici, a prestaje momentom
prijema robe od eleznice u uputnoj stanici, to ne znai da je izvreno pokrie sa
trajanjem od skladita do skladita. Pravo naknade na tetu za koju je odgovorna
eleznica kao vozar zastareva u roku od jedne godine.
11.1. Naknada tete u eleznikom osiguranju
42
Kao to je ve u uvodu navedeno, naknada iz osiguranja i naknada tete u smislu

optih propisa graanskog prava, ne poklapaju se uvek, pa prilikom utvrivanja naknade
iz osiguranja, nisu retke neugodne situacije izmeu osiguravatelja i osiguranika, korisnika
ili oteenika, jer oekivanja budu jedno a naknada iz osiguranja ispadne neto drugo.
Glavni uzrok ovakovih nesuglasica proizlazi iz nepoznavanja pravnih pravila osiguranja
koja dolaze do izraaja prilikom utvrivanja naknade iz osiguranja. Naknada iz
osiguranja je iznos koji osiguratelj isplauje nakon nastupa osiguranog sluaja. Naknada
iz osiguranja moe imati viestruki karakter, zavisno o kojoj se grupi ili vrsti osiguranja
radi. Pri tome, uvek se mora imati u vidu injenicu da naknada iz osiguranja nema
karakter naknade tete u smislu optih propisa graanskog prava jer osiguratelj nije
tetnik dakle osoba odgovorna za tetu, ve je osiguratelj, jedna od ugovornih strana iz
ugovora o osiguranju, kojoj je glavna obaveza da, po ostvarenju osiguranog sluaja,
isplati ono to je ugovoreno.
U osiguranju eleznikog transporta, tete obuhvaene osiguranjem, su u pravilu
samo materijalne tete nastale na osiguranom predmetu ili objektu, koje s obzirom na
intenzitet oteenja mogu se manifestovati kao delimine ili totalne (potpuni gubitak).
Deliminom tetom smatra se takvo oteenje osiguranih vozova, gde trokovi popravki
(dovoenja u stanje koje je bilo pre nastupanja osiguranog sluaja) ne prelaze (stvarnu)
vrednost osiguranog voza. Totalnom tetom (potpunim gubitkom) smatra se kada je
osigurano vozilo nestalo (otueno, ukradeno), ili je oteenje potpuno unitilo osigurano
vozilo ili je oteenje osiguranog voza takvo da trokovi popravka (dovoenja u stanje
koje je bilo pre nastupanja osiguranog sluaja) prelaze (stvarnu) vrednost osiguranog
vozila, dakle nisu ekonomski opravdani - tzv. ekonomska totalna teta) .U osiguranju
eleznikog transporta, pri isplati naknade iz osiguranja primenjuju se dva osnovna
naela: po pogodbi i po raunima. O isplati po pogodbi se radi kada osiguratelj isplati
osiguraniku procenjenu vrednost tete bez dokaza da je popravak izvren, odnosno, bez
dokaza da je nabavljena stvar. O isplati po raunima se radi kada osiguratelj isplati
osiguraniku utvrenu vrednost tete prvenstveno prema raunima o izvrenoj popravci,
odnosno prema raunima nabavke eleznikog vozila. Koji e se od tih dvaju naina
isplate, naknade iz osiguranja primjeniti, odreuje se ugovorom. Ukoliko ugovorom nije
nita odreeno, osiguraniku pripada pravo da bira nain na koji e primiti naknadu iz
osiguranja ili osigurninu.Odnos izmeu osiguratelja i osiguranika prosuuje se na
temelju pravila koja ureuju ugovor o osiguranju, a ne na temelju pravila o uzrokovanju
tete. Osiguratelj je stoga obavezan isplatiti osiguraniku ili nekoj treoj osobi naknadu
odnosno ugovorenu svotu ili uiniti neto drugo u skladu sa ugovorom, a ne naknaditi
tetu.31
U osiguranju eleznikog transporta, visina osiguravajue obaveze, a kad nastupi
osigurani sluaj, zavisi od meusobne korelacije etiri kljuna elemenata: visine
pretrpljene tete, svote osiguranja, (stvarne) vrednosti osiguranog eleznikog prevoznog
sredstva, i naina osiguranja. Visina pretrpljene tete utie na visinu naknade iz
osiguranja, jer naknada iz osiguranja ne moe biti vea od tete koju je osiguranik
pretrpio nastupanjem osiguranog sluaja, svota osiguranja utie na visinu naknade iz
osiguranja jer naknada iz osiguranja ne moe biti vea od svote osiguranja, koja
31
43
predstavlja gornju granicu obaveze osiguratelja, a izuzetno, kada su u pitanju trokovi

razumnog pokuaja otklanjanja neposredne opasnosti nastupanja osiguranog sluaja,
osiguratelj je duan naknaditi ove trokove i kada oni zajedno s naknadom tete od
osiguranog sluaja prelaze svotu osiguranja. Koje e biti visine, svota osiguranja,
ugovaratelj osiguranja, odnosno osiguranik slobodno sam odluuje, pa stoga, nisu
opravdani prigovori prema osiguratelju, zbog posledica koje proiziu iz neodgovarajue
(vie ili nie od stvarne vrednosti prevoznog sredstva) svote osiguranja. Visina svote
osiguranja upisuje se u polisu osiguranja, a ukoliko se visina svote osiguranja ne unese u
polisu osiguranja, treba smatrati da (stvarna) vrednost osiguranih sredstava odgovara
svoti osiguranja. Svota osiguranja trebala bi biti jednaka (stvarnoj) vrednosti osigurane
prevoznih sredstava, jer e u tom smislu osiguranik dobiti naknadu iz osiguranja koja je
jednaka (punoj) visini pretrpljene tete. Ukoliko je svota osiguranja osiguranja manja od
(stvarne) vrednosti osiguranih vozila, postoji podosiguranje i iznos naknade koju duguje
osiguratelj smanjuje se srazmerno, osim ako nije drukije ugovoreno. To je tzv. pravilo
proporcije u osiguranju eleznikog transporta. Ukoliko je svota osiguranja via od
(stvarne) vrednosti osiguranog prevoznog sredstva, postoji nadosiguranje, te se svota
osiguranja, pri obraunu naknade iz osiguranja sniava na (stvarnu) vrednost osiguranog
vozila. (Stvarna) vrednost osiguranih vozila moe se svebuhvatno definisati kao
novonabavna (proizvodna/nabavna ili trina) vrednost motornih vozilaili cena izgradnje
objekta, a umanjema za procenjenu istroenost (amortizaciju), ekonomsku i/ili tehniku. 32
(Stvarnom) vrednou osiguranog vozila, ako nije posebno drukije ugovoreno, smatra
se:
1) za graevinske objekte -cena izgradnje novog objekta prema cenama na mestu gde se
objekti nalaze, smanjena za isnos procenjene istroenosti,
2) za zalihe robe, materijala i sirovina - nabavna cena, a ko je trina cena nia od
nabavne, onda trina cena poveana za zavisne trokove,
3) za zalihe gotovih proizvoda i nedovrene proizvodnje kod proizvoaa proizvodna
cena, a ako je trina cena nia od proizvodne - trina cena,
4)
za strojeve, ureaje i instalacije, transportna sredstva i sredstva veze, iventar i
predmete kuanstva - nabavna cena novih motornih vozila smanjena za iznos procenjene
istroenosti (tehnike i ekonomske),
5)
za ume - trokovi podizanja, dosnosno vrednosti drvene mase, to se odreuje u
svakom pojedinanom sluaju,
6)
za stvari od plemenitih kovina, nepreraene plemenite kovine, drago kamenje i
biserne ogrlice, rijetke i skuppocene stvari, umetnike predmete, panove, datoteke, crtee,
modele, kalupe, makete, dokumente, rukopise, predmete zbirki, i poslovne knjige -iznos
sporazumno utvren izmeu osiguratelja i ugovaratelja osiguranja,
7)
za novac, vrednosne papire, arhivsku grau, za muzeje i izlobe predmeta - iznos
sporazmno odreen izmeu osiguratelja i ugovaratelja osiguranja.
Iznos naknade koju je osiguratelj obavezan isplatiti ne moe biti vei od stvarne
tete koju je osiguranik pretrpeo na osiguranom prevoznom sredstvu ili vozilu, nezavisno
od toga to je svota osiguranja vea od stvarne tete. 33Kad je ugovorom o osiguranju i
32
33

44
pravilima osiguranja (od opasnosti poara i nekih drugih opasnosti) predviena obaveza
osiguratelja da isplati naknadu po cenama na dan tetnog dogaaja, nema osnove za
isplatu naknade po cenama u vreme presuenja. Osiguranjem imovine osigurava se
naknada za tetu koja bi se dogodila u imovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog
sluaja, ali se ugovorom naknada moe ograniiti na manji iznos od iznosa tete, dok
iznos naknade ne moe biti vei od tete koju je oteenik pretrpeo. Nain osiguranja, ili
nain na koji se odreena stvar smatra osiguranom, u uskoj je vezi sa utvrivanjem svote
o osiguranja i visine naknade iz osiguranja. Nain osiguranja imovine prevoznih
sredstava na eleznicici, koji se u praksi najvie koristi je svotno osiguranje. Svotno
osiguranje prema njegovim specifinostima moemo podeliti na:
-
osiguranje na svotu osiguranja (tzv. klasino svotno osiguranje),

osiguranje na novu vrednost,
osiguranje na prvi rizik i
osiguranje na "ugovorenu" vrednost.
Osiguranje na svotu osiguranja (tzv. klasino svotno osiguranje) je nain

osiguranja imovine, kojeg karakterie: prvo, svota osiguranja predstavlja gornju granicu
visine osigurateljnog pokria, i drugo, primenjuje se pravilo proporcije. Na svotu
osiguranja mogu se osigurati pokretne i nepokretne stvari, a u ovom sluaju - motorna
vozila.Osiguranje na novu vrednost je nain svotnog osiguranja imovine u kojem se
svota osiguranja utvruje prema ceni izgradnje novih osiguranih vozila, predmeta
osiguranja ili objekta, (dakle bez odbitka za procenjenu istroenost - amortizaciju, u
mestu gde se predmet nalazi, uz ogranienje da (stvarna) vrednost osiguranog vozila, u
trenutku zakljuenja ugovora o osiguranju na novu vrednost, ne moe biti manja od 40-50
%od cene izgradnje novog osiguranog vozila. Ono to vrlo bitno za osiguranje na "novu"
vrednost je i to da ugovaratelj osiguranja, odnosno osiguranik mora dokazati da gradi
novi objekt, odnosno nabavlja novu opremu, ili ove obnavlja (popravlja), te da e
oteeni odnosno uniteni objekt sluiti i dalje istoj svrsi kao i pre tetnog dogaaja, jer
e se, ukoliko to ne dokae, primeniti pravila o osiguranju na svotu osiguranja (klasino
svotno osiguranje). Isto tako, ako se utvrdi da je vrednost osiguranog vozila, u trenutku
zakljuenja ugovora o osiguranju bila nia od 40-50% od vrednosti novog vozila, ili
identina vrednosti novog vozila, tada takoe, dolaze do primene, pravila o svotnom
nainu osiguranja.Osiguranje na prvi rizik je vrsta svotnog osiguranja, za koju je
karakteristino da se svota osiguranja odreuje prema svoti prvog rizika. Svotom prvog
rizika smatra se oekivana teta.
Neki osigurani rizicine mogu ili nije verovatno da mogu prouzroiti unitenje
itavog osiguranog vozila ili nestanak svih osiguranih vozila, iz ega sledi zakljuak da
se isplati osigurati samo onu tetu koja moe nastati, dakle, koja je manja od vrednosti
osiguranog vozila ili svih osiguranih vozila. To je oekivana teta. Daljnja karakteristika
osiguranja na prvi rizik je da se ne primenjuje pravilo proporcije. to znai da se sve
naknade manje od svote prvog rizika isplauju u celosti, a one koje su jednake ili vee
od svote prvog prvog rizika, isplauju se samo do visine te svote. Osiguranje na
45
"ugovorenu" vrednost je vrsta svotnog osiguranja za koju je karkateristino da se vozila

osiguravaju na svoju (stvarnu) vrednost, ali najvie do limita pokria.34
Limit pokria dobija se na nain da se (knjigovodstvena) revalorizirana nabavna
vrednost svakog osiguranog vozila pojedinano, na poetku osiguranja uvea za
koeficijent rasta cena industrijskih proizvoda do dana nastanka osiguranog sluaja.Na taj
nain se kod osiguranja na "ugovorenu" vrednost iskljuuje pravilo o proporciji, jer se,
pod pretpostavkom da osiguranik vodi uredno knjigovodstvo o materijalnoj imovini,
putem uveanjema, za koeficijent rasta cena industrijskih proizvoda na malo, dobija uvek
(stvarna) vrednost osiguranog vozila zatiena od inflatornog obezvreivanja.
teta i naknada iz osiguranja u mnogim se svojim karakteristika razlikuju od
pravnog pojma tete i naknade tete po optim pravilima graanskog prava. O ovim
razlikama ne vodi se dovoljno rauna prilikom zakljuivanja ugovora o osiguranju.
Krivicu za to snose obe ugovorne strane. Osiguratelji, kada prilikom zakljuenja ugovora
o osiguranju uopte ne urue opte, odnosno i posebne uslove osiguranja, ili kada prodaju
osiguranje sa iskljuivom svrhom da sebi pribave premiju a ne i da efikasno zatite onoga
koga osiguravaju. Osiguranici, kada se prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju
pasivno ponaaju, odnosno, kada ne zatrae da im se razjasni ono to e se ugovoriti, ili
kada uruene im uslove ne itaju. Po ostvarenju osiguranog sluaja, nastaju problemi i
sudski sporovi, osiguranici trae naknadu tete, jer im je neko dobro oteeno ili uniteno,
a osiguratelji im nude neto drugo. To drugo, to nude osiguratelji, u ovom smo radu
nastojali uiniti transparentnijim pravnoj i iroj javnosti, a kroz osiguranje eleznikih
vozila, tj. osiguranje eleznikog transporta u uem smislu, gde su osiguravajue
karakteristike posebno izraene.
12. Proireno osigurateljsko pokrie

Iz ranije izloenog uoava se da se velik broj osoba ne smatra treim, a to ima za
posledicu da je velik broj lica u saobraaju nezatien. Ako tome dodamo sluajeve u
kojima oteene osobe ne mogu dokazati odgovornost vozaa motornog vozila ili se taj
voza ekskulpira, onda je oigledno da proklamirana zatita rtava saobraaja motornih
vozila u praksi ba i ne funkcionie ponajbolje te da postoji znaajan broj osoba koje ne
dobiju naknadu pretrpljenu tete. Imajui u vidu navedeno, i pod pritiskom samih
osiguranika u pruanju bolje osigurateljske zatite u saobraaju, razni su osiguravaa u
bivoj SFRJ poetkom 80-tih godina prolog veka poeli sa praksom ugovornog
proirenja osiguravajueg pokria kod osiguranja od automobilske odgovornosti za tetu i
na osobe koje se do tada nisu smatrale treim osobama.Takvo tzv. proireno osiguranje
plod je osigurateljske prakse te se zadralo u primeni i do danas. Dakle, ovim
osiguranjem lica koje se ne smatraju treim imaju pravo na naknadu tete pod uslovom
da teta nije pokrivena odtetnom odgovornou drugog osiguratelja. Po svojoj pravnoj
prirodi radilo bi se o osiguranju koje predstavlja kombinaciju osiguranja imovine i lica.
To bi bila meavina "no fault" sistema osiguranja i osiguranja od posledica nesretnog
34
46
sluaja.35 Pravilnije bi stoga bilo rei da se radi o ugovoru o osiguranju sui generis.
Karakteristike tog proirenog osigurateljskog pokria bile bi sledee:
1.) Proireno osiguranje zasniva se na ugovornoj i dobrovoljnoj osnovi. Nije zakonski
regulisano, ve je iskljuivo proizvod osigurateljske prakse. Posledino tome ne postoji
ni obaveza na njegovo zakljuivanje ve je to pitanje slobodne volje svakog osiguranika.
2.) Ono je dodatno osiguranje u odnosu na temeljno osiguranje vlasnika, odnosno
korisnika motornog vozila od automobilske odgovornosti za tetu. To znai da je za
njegovo zakljuivanje potreban posebna klauzula, a na njega se onda plaa i dodatak na
osnovnu premiju.
3.) Takvim osiguranjem pokrivene su samo one osobe koje se ne smatraju treim licima u
konkretnoj saobraajnoj nezgodi. Eventualno ne bi tu spadale i lica koje se ne smatraju
treim licima, ali pravilima proirenog osiguranja nemaju pravo na naknadu iz pokria
(npr. atomski i ratni rizici, tete od autoutrka), a o tome svaki osiguratelj slobodno
odluuje u poslovnoj praksi.
4.) Ugovorna suma osiguranja predstavlja samostalnu sumu koja je nezavisna koliki iznos
iz osnovnog osiguranja. Svotu dele osobe koje nisu tree, a tree osobe ne mogu uticati
na tu sumu
5.) To se osiguranje odnosi samo na pojedine vrste teta. U pravilu su to tete nastale
zbog povrede ili smrti lica. Nije bitno da li je materijalna teta ili nematerijalna, ve je li
teta posledica neke telesne povrede ili smrti ili to nije. I materijalne tete ako su
posledica telesne povrede ili smrti, pokrivene su osiguranjem, a takoe i nematerijalne.
To, sa druge strane, znai da ovo osiguranje ne pokriva tete na stvarima (npr.
automobilu).
6.) Ovo je osiguranje imovinsko osiguranje, to znai da oteeni nema pravo na
kumulaciju odtetnih zahtjeva. Isplatom tete iz proirenog osiguranja osiguratelj se
subrogira u pravo oteenog prema odgovornom licu.
7.) Oteenici bi imali pravo na naknadu tete koju su pretrpeli u saobraajnoj nezgodi i
nezavisno o svojoj odgovornosti, samim time to se dogodio osigurani sluaj. Ovde se
javlja pitanje moe li oteeni uputiti zahtev za naknadu tete odgovornom osiguratelju
po osnovnom osiguranju od automobilske odgovornosti tetnika ili moe direktno uputiti
zahtev za naknadu tete prema svom osiguratelju po osnovu proirenog osiguranja. U
pravnoj literaturi navodi se da oteenom nema pravo navedenog izbora te da uvek prvo
treba uputiti zahtev sa osnova osiguranja od automobilske odgovornosti. Na osnovu
proirenog osiguranja mogao bi ostvariti naknadu samo ako ne postoji mogunost
naknade po osnovu osiguranja od automobilske odgovornosti tetnika. Dakle, nema
kumulacije naknade. U praksi bi to znailo da mora da dokae ili da je za tetu
odgovoran sam osiguranik ili da za tetu niko ne odgovara ili da postoji odgovornost
tetnika koja nije u okviru osiguranja od automobilske odgovornosti (npr. odgovornost
peaka, biciklista, itd), da bi mogao ostvariti naknadu po proirenom pokriu.36
12.1. Osiguranje od posledica auto nezgode

Osiguranje od posledica auto nezgode (AN) takoe je proizvod prakse
osiguratelja. Samo osiguranje nastaje na dobrovoljnoj osnovi, i to tako da se uz osnovnu
35
36
Predrag uleji, (2005) Pravo osiguranja. Dosije, Beograd, strana 85

Predrag uleji, (2005) Pravo osiguranja. Dosije, Beograd, strana 85
47
polisu na premiju osiguranja od automobilske odgovornosti doplatu odreen iznos za

osiguranje od posledica nesretnog sluaja. Ovde se zapravo radi o osiguranju od
posledica nesretnog sluaja, a koje se primenjuje u sluaju automobilske nesree. Dakle,
osigurani sluaj bile bi tetne posledice izazvane motornim vozilom u pogonu, i to: u
sluaju smrti i u sluaju trajnog invaliditeta. Obaveza osiguratelja za svaki od tih sluaja
glasi na sumu koja je navedena u polisi i ne moe iznositi vie od tog iznosa, a isplauje
se po licu oteenog. Dakle, u pitanju je ugovorna suma koju isplauje osiguratelj, a ne
naknada u celom iznosu jer naknada koja se ovde daje i nema karakter naknade tete.
Osobe koje su pokrivene ovakvim osiguranjem prema praksi osiguratelja jesu voza i
putnici u vozilu. Ovim osiguranjem obuhvaen je i voza, koji se ne smatra treom
osobom kod osiguranja od automobilske odgovornosti, pa u sluaju saobraajne nesree
imao bi pravo na ugovorene sumu. Tako, ne bi ostao bez ikakve naknade u sluaju
nepostojanja mogunosti naknade po osiguranju od automobilske odgovornosti. Treba
razmotriti i pitanje kumulacije ovog osiguranja sa osiguranjem od automobilske
odgovornosti, kao i sa osiguranjem proirenog pokria. Budui da osiguranje od
posledica auto nezgode nema karakter naknade tete, ve se suma isplauje bez obzira na
tetu, mogue je kumulirati je sa zahtevom za naknadu tete po osnovu osiguranja od
automobilske odgovornosti, ali i sa zahtevom za naknadu tete po osnovu proirenog
pokria. Dakle, moemo zakljuiti da osiguranje od auto nezgode i osiguranje od
automobilske odgovornosti, kao i osiguranje od auto nezgode i osiguranje sa proirenim
pokrie meusobno se nadopunjuju, a ne iskljuuju.
Iz svega navedenog do sada valja razlikovati vie grupa osoba koje se javljaju u
vezi sa naknadom iz osiguranja od automobilske odgovornosti za tetu. Prva grupa jesu
osobe koje upravljaju motornim vozilom (vozai). Za te je lica nedvosmisleno odreeno
da se ne smatraju treim licima u smislu osiguranja od automobilske odgovornosti za
tete zbog smrti i telesne povrede vozaa. Druga grupa jesu osobe koje imaju odreena
vlasnika prava prema
vozilu ili prava korienja prema vozilu (vlasnici, suvlasnici, zajedniki vlasnici i
korisnici vozila). Za te je osobe karakteristino da imaju dvojak poloaj. One se mogu
pojaviti kao osobe koje imaju pravo na naknadu tete iz osiguranja od automobilske
odgovornosti za tete zbog smrti i telesnih povreda (tete na licu); dok za tete na
stvarima (tete na motornom vozilu, tete na stvarima koje imaju sa sobom) nemaju
poloaj oteenog. Trea grupa lica jesu lica koje se u potpunosti smatraju treim
oteenim licima, kako za tete na stvarima, tako i za tete na licima. Tu bi spadali putnici
u vozilu, kao i nemotorizirani uesnici saobraaja kao lica izvan vozila (peaci,
biciklisti). etvrta grupa su osobe koje se javljaju kao pravni sljednici lice oteenih u
saobraajnoj nezgodi. Pri tome da bi pravni slednici oteenog imali pravo na naknadu
tete od osiguratelja, oteenici morali bi prethodno imati poloaj treih oteenih lica.
Peta grupa osoba javljaju se lica koje trpe odreenu tetu zbog toga to je neka osoba
oteena u saobraajnoj nezgodi. Tu bi spadali poslodavci koji trpe tetu zbog svojih
oteenih zaposlenika, kao i osiguratelji koji bi imali subrogacijske zahteve prema
odgovornom osiguratelju od automobilske odgovornosti. Ovde bi pripadali i osiguratelji
koji obavljaju poslove socijalnog osiguranja i osiguratelji koji obavljaju poslove ostalih
ivotnih i imovinskih osiguranja koji trpe tetu zbog nastale saobraajne nezgode.
48
Postoje i neki izuzeci u pogledu ovih navedenih grupa. Dve su vrste tih izuzetaka:
jedni izuzeci idu za tim da nekim osobama osporavaju pravo na naknadu tete iz
osiguranja iako bi se one inae smatrale treim licima; dok druge izuzetke imaju suprotan
efekat - priznaju pravo na naknadu tete osobama koje se inae ne smatraju treim licima.
Prvenstveno izuzetak od prava na naknadu tete bili bi putnici koji su dobrovoljno uli u
vozilo kojim upravlja neovlaen voza ili je vozilo bilo neosigurano. Takve se putnike
ne bi smatralo treim oteenim licima. ta vie, izuzetak su i osobe koje su oteene na
automobilskim trka, kao i osobe koje su oteene delovanjem nuklearne energije usled
prevoza radioaktivnog materijala. Ovo zbog toga to organizator autoutrka ima
mogunost sklapanja dodatnog osiguranja za tete koju pretrpi neko lice zbog upotrebe
motornog vozila na automobilskim trka, a osiguranje teta do kojih moe doi usled
prevoza radioaktivnog materijala ureeno je posebnim propisima. Izuzetak od naknade
tete ine i ratni rizici (ratne operacije i pobune) koja i spadaju u klasina iskljuenja od
prava na naknadu tete iz osiguranja, pa je s toga razumljivo da ni osiguranje od
automobilske odgovornosti ne pokriva takve tete, bez obzira na to da li su se dogodile
ljudima koji se smatraju treim ili ne. Novost je ta to je uveden i rizik terorizma koji
predstavlja razlog iskljuenja iz osiguranja. No, u pogledu odgovornosti za tete od
terorizma postoje posebni propisi. Konano, i osobe koje se inae smatra treim licima, tj
za koje se smatra da imaju pravo na naknadu tete, nee moi da ostvari pravo na
naknadu tete iz osiguranja od automobilske odgovornosti ako su one odgovorne za
nastanak tetnog dogaaja - saobraajne nezgode u kojoj i same pri tome trpe tetu. Osim
od izuzetaka od prava na naknadu tete postoje i izuzeci koji nekim osobama daju pravo
na naknadu tete iz osiguranja od automobilske odgovornosti a koje se inae smatraju
licima koja ne ulaze u krug treih lice. U ovom sluaju pravo na naknadu tete iz
osiguranja imale bi sve osobe koje su pretrpele tetu zbog neke saobraajne nesree, a
nisu za nju odgovorne. Otuda se izvodi zakljuak da bi i osobe koje ne bi ulazili u krug
treih lica poput vozaa, imale pravo na naknadu tete iz osiguranja od automobilske
odgovornosti ako za saobraajnu nesreu nisu odgovorne. Na osnovu do sada navedenog
u zakljuku vidimo da je odreivanje kruga treih osoba dosta sloeno pitanje, tim vie
to odredbe ZOOP-a ne odreuju koje se to lica smatraju treim, ve samo koje to lica
nemaju pravo na naknadu tete. Zbog toga se ne moe uvek jedinstven odgovoriti koje to
lica imaju pravo na naknadu tete iz osiguranja od automobilske odgovornosti a koje ne.
U zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja iste lica mogu ili ne da ima poloaj treih
oteenih lica. Na kraju uvek ostaje injenica da odreen krug lica kod osiguranja od
automobilske odgovornosti za tetu po zakonskim odredbama nema pravo na naknadu
tete iz osiguranja. Praksa osiguratelja da se ugovorni iri krug treih lice moe da tu
injenicu donekle ublaiti, ali to nije uvek dovoljno.
49
Zakljuak
U razvijenim zemljama teite osiguranja se sve ee prenosi na privatne
komercijalne osiguravajue organizacije. Ovo zbog toga to se u oblasti osiguranja,
uglavnom, belee gubici. Opte osiguranje je osiguranje od posledica vie sile ili
odgovornosti, koje se izraavaju u teti ili proputenoj dobiti. Preko ovog osiguranja vri
se transfer nekomercijalnih rizika fizikih i pravnih lica. Ovi rizici mogu biti razliiti, kao
to su: oteenje imovine, smanjenje sposobnosti sticanja prihoda, teta prouzrokovana
nepanjom treih lica i sl. Tipovi polisa kod ovog oblika osiguranja su raznovrsni. Tako
postoji: 1) pomorsko osiguranje, 2) osiguranje prevoznih sredstava, 3) osiguranje kua i
stanova, 4) osiguranje imovine, 5) osiguranje od elementarnih nepogoda, 6) osiguranje
zaposlenih, itd. Za razliku od ivotnog osiguranja, nastupanje osiguranog sluaja kod
opteg osiguranja je manje predvidivo. Premije kod ovog tipa osiguranja mogu biti vrlo
visoke.
Transportno osiguranje spada meu najsloenije, a ujedno je jedna od najvanijih
grana delatnosti iz oblasti osiguranja. Za vreme transporta, imovina (prevozno sredstvo i
roba) je u neprekidnoj opasnosti, izloena je raznim vrstama rizika od prirodnih sila,
tehnikih nedostataka ili mana, pa do ljudskih greaka koje su produkt neznanja,
nemarnosti, nehata i sl. Transportno osiguranje je oblast osiguranja koju ine osiguranje
prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje od odgovornosti vozara i
osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu.
50
Osiguranje od odgovornosti ili obavezno osiguranje od odgovornosti osigurava

finansijske gubitke nastale iz odgovornosti za tetu koju je uzrokovao osiguranik, kao to
su bankrotstvo i nesreni sluaj. Tako na primer, automobil je osiguran delom
imovinskim osiguranjem, a odteta se isplauje ako je automobil oteen ne krivicom
vlasnika, u saobraajnom udesu.
Transportno osiguranje je najstariji oblik osiguranja, iz koga su se razvile ostale
grane osiguranja. Njegovi pojavni oblici datiraju iz antikog doba i vezani su za
pomorsko osiguranje. Osiguranje se sastojalo u samopomoi od ekonomskih teta,
fizikog obezbeenja i drugih primitivnih oblika podele rizika. Trgovci su se udruivali
da bi zajedniki putovali radi fizikog obezbeenja karavana, ime su nastale prve rizine
zajednice. U meunarodnom osiguranju, posebno kada je u pitanju osiguranje u
pomorskom i avio prevozu u igri" su velike koliine novca koje i-ne naknadu za
osigurane proizvode ili sredstva. Kako bi osiguravajue or-ganizacije ispotovale
ugovorom preuzete obaveze i isplatile ugovoreno osiguranje, a pri tom efikasno i
efektivno poslovale, sklapaju ugovore o osiguranju sopstvenih rizika. Re je o
reosiguranju, jer se jedan osigura-va obavezuje da e pomoi" drugog osiguravaa u
poslovima isplate osiguranja osiguraniku, tj. da e podeliti isplatu ugovorene naknade.
Pomorska su osiguranja podsvesno najstarija osiguranja, te na njima moglo bi se rei
poiva itav razvoj osiguranja. Meutim pomorska su osiguranja zbog specifine
pomorske delatnosti i industrije za koju su vezana te zbog specifinosti rizika kojima su
objekti pomorskog osiguranja izloeni uvek zadrala posebno mesto te se odlikuju
karakteristikama specifinim u odnosu na sve ostale vrste osiguranja. Transportna
osiguranja u irem smislu proizala su iz pomorskog osiguranja te su u mnogome slina,
a pomorsko osiguranje ini najvei deo portfelja transportnih osiguranja. Osiguranje robe
u renom transportu veoma je slino osiguranju robe u pomorskom transportu.
Osiguranje robe na domaim rekama, kanalima i jezerima vri se na bazi generalne polise
ili pojedinanih osiguranja. Ipak, obino se osiguranje vri na bazi generalne polise, to
je, u svakom sluaju za osiguranika povoljnije. Osigurava pokriva tete koje nastanu kao
posledice sudara, udara, nasukanja, poara, potonua, elementarnih nepogoda, kraa,
neisporuke, manipulativnoh rizika i sl. Osiguranjem nisu pokrivene tete usled
nepravilne, neuobiajene ambalae, usled propusta imaoca prava ili njegovog
predstavnika (peditera), usled gamadi, insekata, prirodnih mana robe i ratnih dogaaja.
Kod nastanka osiguranog sluaja brodar je duan da sastavi zapisnik o nastaloj teti, da je
prijavi osiguravau i, po mogunosti, da pokua da sprei dalje oteenje osigurane robe.
Pri podnoenju odtetnog zahteva osiguranik, odnosno vlasnik robe je duan da priloi
polisu, odnosno navede broj generalne polise, tovarni list, raun za itavu poiljku,
protest brodaru, havarijski zapisnik, kao i ostala dokumenta koja e omoguiti
osiguravau da tetu bez veih tekoa rei.
Iz svega navedenog do sada valja razlikovati vie grupa osoba koje se javljaju u
vezi sa naknadom iz osiguranja od automobilske odgovornosti za tetu. Prva grupa jesu
osobe koje upravljaju motornim vozilom (vozai). Za te je lica nedvosmisleno odreeno
da se ne smatraju treim licima u smislu osiguranja od automobilske odgovornosti za
tete zbog smrti i telesne povrede vozaa. Druga grupa jesu osobe koje imaju odreena
vlasnika prava prema vozilu ili prava korienja prema vozilu (vlasnici, suvlasnici,
51
zajedniki vlasnici i korisnici vozila). Za te je osobe karakteristino da imaju dvojak

poloaj. One se mogu pojaviti kao osobe koje imaju pravo na naknadu tete iz osiguranja
od automobilske odgovornosti za tete zbog smrti i telesnih povreda (tete na licu); dok
za tete na stvarima (tete na motornom vozilu, tete na stvarima koje imaju sa sobom)
nemaju poloaj oteenog. Trea grupa lica jesu lica koje se u potpunosti smatraju treim
oteenim licima, kako za tete na stvarima, tako i za tete na licima. Tu bi spadali putnici
u vozilu, kao i nemotorizirani uesnici saobraaja kao lica izvan vozila (peaci,
biciklisti). etvrta grupa su osobe koje se javljaju kao pravni sljednici lice oteenih u
saobraajnoj nezgodi. Pri tome da bi pravni slednici oteenog imali pravo na naknadu
tete od osiguratelja, oteenici morali bi prethodno imati poloaj treih oteenih lica.
Peta grupa osoba javljaju se lica koje trpe odreenu tetu zbog toga to je neka osoba
oteena u saobraajnoj nezgodi. Tu bi spadali poslodavci koji trpe tetu zbog svojih
oteenih zaposlenika, kao i osiguratelji koji bi imali subrogacijske zahteve prema
odgovornom osiguratelju od automobilske odgovornosti. Ovde bi pripadali i osiguratelji
koji obavljaju poslove socijalnog osiguranja i osiguratelji koji obavljaju poslove ostalih
ivotnih i imovinskih osiguranja koji trpe tetu zbog nastale saobraajne nezgode.
Literatura
B. Marovi, N. arkovi, Osiguravajua drutva kao institucionalni investitori na
finansijskom tritu - nae mogunosti i ogranienja, Miloer, 1996
Boris Marovi, (2001) Osiguranje i pedicija, Stylos, Novi Sad
B. Vasiljevi, (2006) Osiguranja u Srbiji, Beograd
Dragan Mrki, (1999) Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin
Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) Financial Markets and Institutions,
Addison Wesley, New York
Frederic S. Mishkin, (2003) Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita,
Data
Frederic S. Mishkin, (2003) Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita,
Data status, Beograd
Joel Bessis, (1998) Risk Management in Banking John Wiley&Sons, England
52
Jelena Koovi, Predrag uleji, (2002) Osiguranje, Ekonomski fakultet Beograd,

Beograd
Marovi, N. arkovi, (1996), Osiguravajua drutva kao institucionalni investitori na
finansijskom tritu - nae mogunosti i ogranienja, Zbornik Finansijska trita - sistem
regulisanih odnosa, Miloer
Predrag uleji, (2005) Pravo osiguranja. Dosije, Beograd
Roger L. Miller, David D. VanHoose, (1993)Modern Money and Banking, McGrawHill, New York
Sinia Ostoji, (2004)Neophodnost restrukturiranja osiguravajuih drutava Srbije,
asopis Privredna izgradnja
Konstanca Gui, Propisi robnog prometa, skripta, Beograd, 1998.
Dragan Mrki, (1999) Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin status, Beograd
Pomorski Zakonik
Zakon o obligacionim odnosima (ZOO)
53

Transportno Osiguranje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Transportno Osiguranje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sadraj

B. Vasiljevi, cit. delo, str. 97-98.

Sredstva za osiguranje prikupljaju se zakljuivanjem ugovora o osiguranju i

rizika koje je preuzela izdatim polisama. Osigurava plaa reosiguravau premiju.

1.2. Rizik i osiguranje

osiguravajuih drutava prihvatljiva definicija da je rizi verovatnoa negativnog

1.3. Objektivni i subjektivni rizik i neizvesnost

1.4. Klasifikacija rizika

1.4.1. Klasifikacija istih rizika

Pojedinci koji poseduju imovinu izloeni su imovinskim rizicima rizicima koji

2. Pojam i vrste transportnih osiguranja

osiguranjem podrazumeva se pak osiguranje brodova i ostalih plovnih objekata

2.1. Naela transportnog osiguranja

2.2. Razvoj transportnog osiguranja

Konstanca Gui, Propisi robnog prometa, skripta, Beograd, 1998., str 3

Svaki sindikat imenuje po jednog profesionalnog osiguravaa (1eader underwriter

3. teta i naknada iz transportnog osiguranja

Konstanca Gui, Propisi robnog prometa, skripta, Beograd, 1998., str 9

Dragan Mrki, (1999) Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin, strana 49

3.1. Trita transportnih osiguranja

4. Dokumentacija u transportnom osiguranju

Ugovorom o osiguranju proizvoda, osigurava se obavezuje da e, uz naplatu premije

Vrste ugovora o transportnom osiguranju

Pod transportnim osiguranjem se podrazumeva:

4.3. Polisa osiguranja

Dragan Mrki, (1999) Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin, strana 50

Polisa osiguranja je dokaz da je proizvod (roba) osigurana. Ona je dokaz o

engleska pomorska polisa tj. Lojdova polisa

Smatra se da se 80 procenata celokupnog pomorskog osiguranja sklapa na bazi

5.1. Lloyd's of London

Dragan Mrki, (1999) Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin, strana 53

5.2. Specifinosti ugovora o pomorskom osiguranju

7. Pomorsko se osiguranje odlikuje mnogim posebnostima u odnosu na sva druga

5.3. Izvori prava pomorskog osiguranja

Dragan Mrki, (1999) Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin, strana 55

Pomorski Zakonik, l. 725

reviziju (1/11/2003). Institutske klauzule temelje se na engleskom pravu i praksi, a

5.3.1. Pravna definicija

5.4. Vrste i naela ugovora o pomorskom osiguranju

U savremenoj praksi se pomorska osiguranja u pravilu provode valutiranim

- Osiguranikovi trokovi spaavanja i trokovi nastali neposredno u vezi s osiguranim

6. Osiguranje u drumskom saobraaju (osiguranje motornih

lan 689., lan 690.

obavezno osiguranje vlasnika, odnosno korisnika motornih i prikljunih vozila od

Po svojoj prirodi, trite osiguranja motornih vozila motornih vozila predstavlja

karakteristika osiguranja. Neopipljivost, neodvojivost usluge od njenog pruaoca i

6.1. Obavezno osiguranje od automobilske odgovornosti

ugovor o osiguranju od automobilske odgovornosti. Iz tog razloga kada su saobraajne

6.2. Utvrivanje dovoljnosti osigurane svote: metoda dvostrukog

Boris Marovi, (2001) Osiguranje i pedicija, Stylos, Novi Sad, strana 35

teta u okviru limita pokria - Osigurane svote, i da li se i kada revalorizira osigurana

nema opravdanja za revaloriziraue primljene akontacije sa naslova naknade tete

6.3. Postupak u sluaju kada je osiguran iznos nedovoljan

Boris Marovi, (2001) Osiguranje i pedicija, Stylos, Novi Sad, strana 35

automobilske odgovornosti: zatite oteenih i zatite osiguranika / tetnika. ta je visina

7.Uslovi osiguranja od automobilske odgovornosti

Ugovorena suma osiguranja predstavlja gornju granicu obaveza osiguravaca za sva

8. Osnovne razlike izmeu osiguranja od AO i kasko

vrsti franiza. Osnovni parametri za odreivanje visine premije osiguranja od AO su

9. Osiguranje renog transporta

10. Osiguranje vazdunog transporta

osiguranik ne moe istovremeno, po osnovu vie odnosa osiguranja, zahtevati

Vazduhoplovi se osiguravaju od opasnosti u vezi sa letom i normalnom