1.

Obracun I naplata carinskog duga

N a o s n o v u stvarne carinske osnovice primjenjuje se odgovarajuća stopa carine
i drugih uvoznih dadžbina , pri čemu organi carinske službe obračunavaju i
naplačuju i akcizu i porez na robukoja se uvozi. Poresku osnovicu za obračun
poreza čine: carinska osnovica, iznos carine, carinske dadžbine i iznos akcize. Obračunatu
carinu i uvozne dadžbine carinski obveznik je dužan da plati u roku od o s a m d a n a o d d a n a
p r i j e m a O b r a č u n a c a r i n s k o g d u g a . Na iznos carine I uvoznih dadžbina koje nisu
plaćene u propisanom roku, obračunava se kamata za svakidan zakašnjenja.

2. Obezbedjenje za naplatu carinskog duga

Sigurnost za naplatu carine I drugih uvoznih dazbina cini obezbedjenje za naplatu carinskog
duga, zahtev za polaganje obezbedjenja za naplatu uvoznih dazbina carinski organ zasniva na
propisima koji uredjuju ovu oblast. Obezbedjenje za naplatu carinskog duga polaze carinski
duznik ili lice koje moze postati carinski duznik.Polaganje se vrsi po principu za jedan carinski
dug,polaze se jedno obezbedjenje. Obezbedjenje se u skladu sa propisima koji regulisu platni
promet vrsi deponovanjem gotovine ili jemstvom.

3. Carinski postupak u zeleznickom saobracaju

Железничка превозна средства по преласку царинске линије заустављају се на
граничној железничкој станици, на царинском колосеку који одрђује гранична железничка
станица узсагласност царинског органа. Razlikujemo pravila o carinskom postupku u
putnickom I u teretnom zeleznickom saobracaju.
Sto se putnickog zeleznickog saob. Tice kada voz koji prevozi putnike stigne iz inostranstva
ovlasceni carinski sluzbenici odmah vrse pregled lokomotive,motornih kola,sluzbenih kola I
voznog osoblja.
Carinski pregled teretnog voza podrazumeva utvrdjivanje brojnog stanja kola u sastavu teretnog
voza I pregleda lokomotive,sluzbenih kola I voznog osoblja, a po potrebi I ostalih kola teretnog
voza I utvrdjivanje inostranih zeleznickih plombi na kolima.

4. Carinski postupak u drumskom saobracaju

Сва друмска превозна средства која саобраћају са иностранством морају се
зауставити код граничног браника. Ако ја неопходно извршити претовар робе одговорно
лице дужно је да о томе обавести најближи царински огран који одлучује о даљим
мерама царинског надзора. Претовару присуствује царински службеник о чему
саставља записник. Ако страно моторно возило буде остављено на било
ком месту под околностима које указују да је напуштено царински орган мора о
томе обавестити орган унутрашњих послова.Напуштено возило ставља се под
царински надзор док се не пронађе његов власник, тј.док се не одреди царински
дозвољено поступање. Орган унутрашњих послова дужан је дау року од три месеца
пронађе власника возила.
5. Carinski postupak u vazdusnom saobracaju
Carinski postupak u vazdusnom saobracaju sprovode carinski organi na delu
vazduhoplovnog pristanista odredjenom za medjunarodni vazdusni saobracaj koji
se sastoji od carinske platforme, cekaonice namenjene putnicima tranzitna sala I
prostorija za pregled putnika I njihovog prtljaga. Na ovom delu se nalaze samo lica
koja putuju u inostranstvo. Pregled vazduhoplova se sastoji od sravnjenja
manifesta sastanjem robe po kolicini I oznakama koleta, pregleda pilostske I
putnicke kabine I pregleda opreme I robe, I robe koja sluzi za snadbevanje
vazduhoplova. Pravno lice je obavezno da carinskom organu dostavi red letenja 7
dana pre poletanja.

6. Carinski postupak u recnom saobracaju

Brodovi u medj. Recnom saobracaju mogu pristajati samo u pristanistima I
luukama otvorenim za medj. Saobracaj. Radi sprovodjenja carinskog postupka
brodovi mogu pristajati samo uz carinski gat, odnosno na onom delu pristanista ili
obale koje odredi nadlezna kapetanija. Brodovi koji plove medj. Plovnim rekama,
granicnim rekama I jezerima moraju imati brodski manifest. Za brodove koji
saobracaju sa inostranstvom I koji utovaraju robu u domacim pristanistima manifest
mora da bude sacinjen izvrsenom utovaru robe u brod,najkasnije 2 sata pre
isplovljavanja. Carinski postupak u recnom saob. Sprovodi se posle sanitarne,
fitosanitarne I veterinarske kontrole broad I pasoske kontrole clanova posade I
putnika.,

7. Carinski postupak u postanskom saobracaju

Za sprovodjenje carinskog postupka u postanskom saobracaju od znacaja tri
postanska subjekta
Prijemna posta
Posta carinjenja
Izmenicna posta
Prijemna posta je posta kojoj se predaju postanske posiljke upucene u
inostrasntvo. Tu se vrsi razvrstavanje postanskih posiljka u smislu da li podlezu
carinskom pregledu ili ne. U posti carinjenja se primljene posiljke podnose na
carinski pregled odmah, a najkasnije narednog dana od dana prijema. Pregled I
carinjenje robe se vrsi u posebnoj prostoriji u posti carinjenja. Postanske posiljke
se radi urucenja izmenicnoj posti pakuju u tzv. patetski zakljucak za koji posta
carinjenja sacinjava postansko-carinsku propratnicu u cetiri primerka.
Primopredaja postanskih posiljka izmedju strane I domace poste se vrsi putem
izmenicne poste.
8.Jedinstvena carinska isprava
. JCI je pozajmljena isprava od carinske unije. Ovu ispravu u Evropskoj uniji zovu jedinstveni
administrativni dokument, koncipiran je tako da njom mogu da se sprovedu razni postupci, pre svega
carinski( poreski,statistič ki...) JCI sadrži numeričke I slovne rubrike

. Podatke za sprovođenje željenog postupka numeričke popunjava deklarant a slovne carinski

službenik.JCI se štampa u posebnoj štampariji na specijalnoj samokopirajućoj hartiji bez
celuloze. Podaci upisani na jednoj strani ne mogu smetati vidljivostiupisanih na drugoj
strani, ne smeju se precrtavati, brisati, ne mogu se pisati podaci preko podataka.

9. Deklaracija o carinskoj vrednosti

Deklaracija o carinskoj vrednosti je obrazac na kome se unose podaci o vrednosti robe za jednu
posiljku radi naplate carine I drugih uvoznih dazbina. Podnosilac deklaracije o carinskoj vrednosti
je odgovoran za tacnost I potpunost podataka I vrednost dokumenata kojima se dokazuju uneti
podaci. Ako se u deklaraciji o carinsoj vrednosti unose podaci za robu svrstanu u vise od tri
tarifna stave carinske tarife podnosi se odredjen broj dodatnih listova potrebnih da se obuhvate
svi tarifni stavovi koji su sadrzani u JCI.
Rubrike DCV I DCV BIS popunjavaju se pisaom masinom ili stampacem a podaci se ne mogu
precrtavati ili ispravljati. Rubrike oznacene brojem popunjava podnosilac,a rubrike velikim slovima
carinarnica.

10. Pregled robe

Pregledom robe se utvrdjuje fakticno stanje robe prema podacima iz jci I prilozenih isprava.
Pregled robe je veoma vazna faza u postupku carinjenja. Vrsi se u celini ili delimicno, to zavisi od
carinskih organa. Carinarnica utvrdjuje
a} da li podaci navedeni u prilozenim ispravama I dekleraciji odgovaraju stvarnom stanju u
pogledu.: vrste,kolicine,vrednosti, porekla.
b} da li se roba prema stvarnom stanju svrstava u tarifni broj tj. Odnosno u tarifnu oznaku koju je
podnosilac jci upisao.
Pregled robe se vrsi u organizacionoj jedinici carinarnice u vreme koje odredi carinarnica a u
prisustvu podnosioca dekleracije ili lica koje ona odredi.
11. Komercijalne I transportne isprave
Komercijalne I transportne isprave koje se podnose uz carinsku ispravu u carinskom postupku
sadrze vecinu bitnih podataka o carinskoj robi. Iz ovih isprava se utvrdjuje vrsta komercijalnog
psla, vrednost robe, ugovoreni paritet, visina prevoznih troskova itd. Najcesce isprave koje se u
carinskom postupku podnose u carinsku ispravu su faktura, prevozna isprava I polisa osiguranja.
Faktura predstavlja osnovnu komercijalnu ispravu o robi. Ona sadrzi svoj broj pod kojim je izdata
I referentni broj, podatke o prodavcu I kupcu,komercijalnoj vrsti robe,kolicini, ceni po jedinici
mere, datum izdavanja I potpis ovlascenog lica.
Polisa osiguranja predstavlja bitnu ispravu koja se mora podneti u postupku carinjenja radi
utvrdjivanja iznosa placene premije osiguranja koji se uracunava u carinsku vrednost.

12. Specificne carine

Da bi se izbegli nedostaci obracuna I naplatne carine od vrednosti, krajem 19 veka dobile sun a
znacaju specificne carine. Specificna carina primenjuje se na jedinicu mere robe koja se uvozi,
odnosno izvozi ( litar,metar,komad,kilogram) Iznos carine se odredjuje u pausalnomm iznosu.
Primenom specificnih carina otklanjaju se nedostaci carine od vrednosti jer se ne utvrdjuje
vrednost koja moze biti zloupotrebljena na mnogo nacina.
Kombinovane carine
Da bi se odstranili nedostaci primene carine od vrednosti I specificne carine a podstakli pozitivni
efekti ovih carina primenjuje se kombinovana carina. Carinski system Srbije skoro da ne poznaje
primenu kombinovane carine. Najcesce se ovaj metod primenjuje kao fiskalni instrument
poreza ili akcize.
13. Posebni carinski postupci:
1. Postupak tranzita
2. Postupak carinskog skladistenja
3. Postupak aktivnog oplemnjivanja uz primenu sistema odlaganja
4. Postupak pasivnog oplemnjivanja
5. Postupak prerade pod carinskom kontrolom
6. Postupak privremenog uvoza
Postupak skladistenja
Carinsko skladistenje je mesto gde se roba moze smestiti u skladu sa propisanim uslovima koje
odobri carinski organ I koje je pod carinskim nadzorom.
Postupak carinskog skladistenja moze se odobriti za smestaj u carinsko skladistenje
1. Strane robe koja u tom slucaju ne podleze placanju uvoznih dazbina I merama komercijalne
politike.
2. Dommace robe namenjene izvozu koja smestajem u carinsko skladistenje podleze primeni
mera koje se u skladu sa propisima primenjuju na izvoz te robe.
Za robu smestenu u carinskom skadistu void se magacinska knjiga ili kartoteka sa podacima iz
magacinske knjige.
Carinsko skadistenje moze biti javno skladistenje Ili privatno skladistenje. Javno skladiste je gde
lice moze skladistiti robu, a privatno je namenjeno skladistenju robe drzaoca skadista.

14. Carinska tarifa

Carinska tarifa je sistematizovani spisak roba sa stopama carine. Carinske tarife sadrze naziv
carinske robe, carinske stope, odredbe o carinskim povlasticama I druge tarifne odredbe. U
prvom delu carinskih tarifa se utvrdjuje numenklutura robe koja podleze carinjenju. Roba se
klasifikuje u sektoremodeljke,glave,odseke,grupe,tarifne brojeve itd. U cilju lakse primene
tarifa. Svaka roba koja podleze carinjenju u carinskoj tarifi ima tarifnu oznaku,izvrseno je njeno
tarifno imenovanje I utvrdjena je carinska stopa. Srpska carinska tarifa je uvozna carinska tarifa
koja je zasnovana na vrednosti robe koja podleze o carinjenju.

15. Prema pravcu kretanja robe carine se dele na:

Uvozne
Izvozne
provozne
Uvozne carine Predstavljaju najvazniji instrument delovanja na obim I strukturu spoljne trgovine.
Uvozna carina je predmet kontrole odredjenih svetskih institucija pre svega medjunarodne carinske
organizacije. Uvozna carina se placa na strnau robu koja ulazi na carinsko podrucje druge zemlje. Po
odredbama zakona o carinskoj tarifi uvizna carina se placa na robu koja se uvozi u carinsko podrucje
republike srbije po stopama utvrdjenim u carinskoj tarifi.
Izvozne carine
Izvozne carine su imale znacajnu ulogu u uslovima kada su carine imale cisto fiskalni karakter.
Savremeni svetski carisnki sistemi po pravilu ne poznaju izvozne carine. Izvozne carine se uvode izuzetno
kada postoji ekonomski interes da se ograniciili zabrani izvoz odredjenih proizvoda. Mali je broj zemalja
gde se na robu koja se izvozi naplacuje izvozna carina.
Provozne carine
Provozne carine su bile atraktivne kada su bile cist fiskus za drzavu posebno u robovlasnickom I
feudalnom drustveno ekonomskom sistemu. Provozne carine su placane na robu koja tranzitira preko
carinskog podrucja jedne suverene zemlje. Razvojem medjunarodnih odnosa I razvojem transportnih I
drugih usluga prekinuta je praksa naplate provoznih carina.

16. Carinska vrednost robe

Carinska vrednost je vrednost robe na koju se obračunava carina. Za potrebe carinjenja, u različitim
fazama razvoja robne proizvodnje, uzimala se različita vrednost za potrebe carinjenja robe. Nekada se
koristila tržišna vrednost uvezene robe, nekada se koristila cena robe koja se formira na tržištu zemlje
uvoza itd. Carinska vrednost direktno utiče na iznos carine koja se naplaćuje prilikom uvoza robe,
odnosno utiče na visinu zaštite domaće industrije, pa se može smatrati instrumentom carinske zaštite.
Sa druge strane postupak utvrđivanja carinske osnovice može znatno da ometa slobodu trgovine. Zbog
toga može se smatrati da postupak utvrđivanja carinske osnovice ima karakter necarinske barijere.