VISOKA MEDICINSKA I POSLOVNO

TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STRUDIJA

ABAC

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Bankarstvo
Tema: Uloga i funkcionisanje brokera i dilera u domaoj bankarskoj praksi

Profesor:

Student:

Dr Neboja Mati

Stefan Vesi 8-2/2014

abac, januar 2017.

Sadraj
Sadraj

Uvod
1 Berzansko poslovanje

2
4

.
2 Organizacija brokersko dilerskih drutava

.
3 Usluge brokersko-dilerskih drutava

.
4 Funkcionisanje brokera i dilera u domaoj bankarskoj praksi

11

.
Zakljuak
Literatura

12
13

Uvod

Jedna od osnovnih, ako ne i najbitnija, funkcija finansijskog trita jeste povezivanje onih
subjekata privrednog i drutvenog ivota koji u odreenom trenutnku poseduju viak finansijskih
sredstava sa onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju. Iz ove funkcije se vidi da skoro svi uesnici
privrednog i drutvenog ivota mogu biti i uesnici na finansijskom tritu. U zavisnosti od razvijenosti
samog finansijskog trita razlikuje se i broj uesnika na njemu. U praksi i teoriji se klasifikacije i
grupisanje uesnika razlikuje, pa se tako oni mogu sagledati iz vie aspekata.
Najjednostavnija i najobuhvatnija je verovatno podela na ue i ire shvatanje uesnika na tritu.
iri koncept obuhvata sve subjekte drutvenog ivota, koji na razliite naine i u razliitim odnosima
uestvuju na finansijskom tritu. Ove subjekte je mogue grupisati u etiri velika sektora javni sektor,
sektor privrede, sektor stanovnitva, kao i sektor subjekata iz inostranstva. Svaki subjekt iz nekog od ova
etiri sektora moe se nai kako na strani ponude, tako i na strani tranje na finansijskom tritu, u
zavisnosti da li poseduje viak ili manjak finansijskih sredstava.
Berzanski posrednici predstavljaju izuzetno znaajnu i heterogenu grupu uesnika na finansijkom
tritu. Iako u svetu postoji vie vrsta, u Srbiji se oni grubo mogu svrstati u dve osnovne kategorije, pri
emu se kao kriterijum za podelu uzima oblik organizovanja pravnog lica. Pa tako razlikujemo brokersko
dilerska drutva i ovlaene banke. Dok su brokersko dilerska drutva organizovana kao posebno pravno
lice, ovlaene banke dobijaju status berzanskog posrednika formiranjem posebnog organizacionog dela u
sklopu banke. Pored samog postojanja zasebnog organizacionog dela, on mora biti i zasebno evidentiran u
poslovnim knjigama, kao i da bude tehniki i kadrovski opremljena za obavljanje osnovne delatnosti.
Brokersko dilerska drutva mogu obavljati razliite forme poslova zavisno od kategorije po kojoj
su registrovani. Tako je, prema Zakonu o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata,
mogue osnivanje brokersko dilerskog drutva koji e obaljvati poslove brokera, dilera, market mejkera,
portfolio menadera, agenta emisije, pokrovitelja emisije i investicionog savetnika. Osnovna razlika
izmeu brokera i dilera lei u injenici da brokeri u svoje ime, a za raun klijenta, kupuju i prodaju hartije
od vrednosti, dok dileri trguju u svoje ime i za svoj raun. Za svoje usluge broker naplauje proviziju, dok
diler zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije. Posao market mejkera predstavlja specifian vid dilera, s
obzirom na to da on ima obavezu da otkupljuje ili prodaje hartije od vrednosti po ceni koju je unapred
javno naveo. Market mejker, pored sopstvenog interesa, uva i interes celog trita, poto nekad, ak i na
sopstvenu tetu, on kupuje ili prodaje hartije kako bi odrao njihovu likvidnost i spreio drastiije
oscilacije u ceni. Prema pomenutom Zakonu, propisan je minimalni osnovni kapital brokersko dilerskog

drutva. Da bi brokersko dilersko drutvo obavljalo brokerske poslove i poslove investicionog savetnika,
mora imati minimum 50.000 evra osnovnog kapitala, dok je za obavljanje dilerskih poslova i poslova
agenta emisije taj iznos duplo vei. Ukoliko, pak, drutvo eli posao market makera Beogradske berze ili
portfolio savetnika, minimalni kapital iznosi 200.000 evra. Najvei iznos od 300.000 evra potreban je
ukoliko drutvo eli da se bavi i poslovima pokrovitelja emisije hartija od vrednosti. Takoe, prema
Zakonu, brokersko dilersko drutvo moe obavljati delatnosti brokera ukoliko ima barem jedno lice
zaposleno na neodreeno vreme, sa dozvolom za obavljanje poslova brokera. Ovu dozvolu izdaje
Komisija za hartije od vrednosti poto lice odslua brokerski kurs i poloi odgovarajui ispit.

S obzirom na rizik kojem je brokersko dilersko drutvo izloeno u svom poslovanju, Zakonom je
propisano da kapital drutva mora uvek odgovarati iznosu kapitala koji je potreban da bi se obezbedilo
pokrie moguih gubitaka. Iznos ovog kapitala, kao i metodologiju za njegovo izraunavanje, propisala je
Komisija za HoV. Takoe, da bi se umanjio rizik iz poslovanja, propisano je da izloenost riziku, odnosno
zbir svih potraivanja prema nekom licu, vrednost ulaganja u hartije tog lica, kao i vrednost udela kapitala
brokersko dilerskog drutva u tom licu ne sme biti vea od 25%. Ovi propisi nastali su sa ciljem da se
minimizira rizik i tako umanji opasnost da e investitori i drui uesnici na finansijskom tritu biti
drastio oteeni ukoliko brokersko dilersko drutvo doivi poslovnu smrt.

U Srbiji je kod Komisije za hartije od vrednosti trenutno registrovano 74 brokersko dilerska

drutva, dok je registrovano jo 20 ovlaenih banaka, koje takoe obavljaju brokersko dilerske poslove
na Beogradskoj berzi. Od njih ukupno 94, 88 je ima status lana Beogradske berze i kao takvi mogu
obavljati sam proces trgovanja.
Bankarski sektor predstavlja jednu od kljunih komponenti savremenog finansijskog trita, to
zbog obima sredstava koja poseduje, to zbog specifinosti same banke u prikupljanju i plasiranju
sredstava. Posebnu ulogu na finansijskom tritu ima centralna banka, koja svojim merama kreditnomonetarne politike u mnogome utie na finansijska kretanja u jednoj zemlji. Putem eskontne politike i
stope obaveznih rezervi, centralna banka na finansijsko trite utie posredno, poto se ove odluke tiu
drugih uesnika, pre svega banaka. Operacijama na otvorenom tritu, odnosno kupovinom i prodajom
hartija od vrednosti, centralna banka najdirektnije mogue utie na finansijsko trite, a sve u cilju
regulacije novane mase u prometu.

1. Berzansko poslovanje
Berza se razlikuje po tome ime se trguje i kako se trguje. Predmet trgovine nije prisutan na
mestu trgovanja pa zato mora biti podloan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to
nije problem, meutim, sa robom je neto drugaije standardizaciji su podlone sirovine i proizvodi
prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima se ne moe trgovati na berzi. Postupkom standardizacije
postie se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim koliinama kako i u
najvecim.
Pod berzanskim poslovanjem, podrazumeva se:1
1. registracija trinog materijala kojim se trguje na berzi;
2. utvrivanje kamatnih stopa, kurseva, odnosno cena trinog materijala kojim se trguje na berzi;
3. trgovina trinim materijalom;
4. izvravanje obaveza uesnika na berzi po poslovima zakljuenim na berzi;
5. javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi.
Berzanskim aktima ureuju se nain i uslovi trgovine, trgovaki standardi i trgovaka dokumenta.
Berza je duna da organizuje informacioni sistem preko koga se obavetava javnost o: obimu ponude i
tranje na berzi; obimu zakljuenih poslova na berzi po vrsti trinog materijala; poetnoj, srednjoj i
zakljunoj ceni pojedinog trinog materijala; kotacijama na berzi; trinom materijalu kojim se trguje
na berzi, i drugim podacima koji su znaajni za rad berze.
Organizacija berze slina je koncentrinim krugovima u ijem centru se nalazi sama berza sa
svojim slubama, pratecim organizacijama i institucijama. Kada je nastajala prvo je oformljen prvi krug
trgovaca, a zatim se formirao njegov centar i periferija. Neposredni trgovci i dalje predstavljaju kljuni
mehanizam berzanskog trgovanja. Na velikom broju berzi postoji tano propisan broj mesta za ove
ekskluzivne igrae koji se zakupljuje na godisnjem nivou. To su boksevi iz kojih broker komunicira sa
svojom brokerskom kucom u vezi daljih poslova. Na parketu se nalaze i pultovi i tano se zna kojom se
hartijom ili predmetom trgovanja trguje za kojim pultom.. Ovo dovodi do bre i jednostavnije realizacije
poslova. Ne retko je predmet trgovanja odvojen i vremenom tako da se tano zna u kom vremenu se
trguje kojim materijalom (Maarska berza).
1 Kuli Mirko, ,,Finansijska trita, Megatrend univerzitet, 2003, Beograd, str. 185-186.

Svaki naredni krug igraa kako se udaljuje od centra ima manje prava u procesu berzanskog
trgovanja. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se opet berzanski posrednici, ali
bez prava uesca na zvaninim berzanskim sastancima i zakljuivanje poslova na njima. I ova grupa
igraa mora, pre pristupanja trgovini da zadovolji stroge kriterijume vezane za poslovnu pouzdanost.
Uesnici u drugom krugu slue kao veza ireg trista sa ovlaenim igraima na berzanskom parketu.
Trei, po redu, su savetnici za investiranje u terminske ugovore, a etvrti, firme koje upravljaju otvorenim
raunima za investiranje. Odmah iza prvog kruga, na nekim manje razvijenim tristima dolazi otvoreno
triste na kome ovlaeni posrednici nalaze klijente. Na taj nain, prikupljaju se slobodna sredstva na
tristu i preko sistema berzanskog poslovanja kanaliu u odreenim pravcima. Sa druge strane ovog lanca
nalaze se preraivai, krajnji potrosai i primarni proizvoai kojima berza donosi sline pogodnosti u
poslovanju.
Na finansijskoj berzi se moe trgovati:
1. iralnim novcem, menicom, ekom, devizama, kratkoronim hartijama od vredosti, kao i
zlatom i drugim plemenitim metalima;
2. hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu;
3. kapitalom, akcijama i dugoronim hartijama od vrednosti;
4. finansijskim derivatima.
Na robnoj berzi se moe trgovati: robom i finansijskim derivatima. Berzanski poslovi mogu biti:
1. promptni,kasa ili spot poslovi promptni poslovi odvijaju se najkasnije 3 do 5 dana po
zakljuenju kupoprodajnog ugovora.S obzirom na brzinu ovi poslovi su bez rizika.
2. terminski poslovi izvravaju se u duem vremenskom periodu.Ako se obaveza izvrava na
tano odreeni dan,radi se o bezuslovnom terminskom poslu,a ako se izvrava unutar
dogovorenog vremenskog roka-uslovni term.pos.
Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji trinog materijala kojim se trguje na berzi,
zakljuenih za berzanskim pultom izmeu brokera berze, kao posrednika, i brokera lanova berze, kao
kupca, odnosno prodavca, na nain i pod uslovima utvrenim pravilima i drugim aktima berze.
Regulisana vanberzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji koji glase na trini materijal kojim se
trguje ili ne trguje na berzi, koji su zakljueni van berzanskog pulta izmeu brokera lanova berze,
izmeu nezavisnih brokera i izmeu nezavisnih brokera i brokera lanova berze, na nain i pod uslovima

koji vae za berzansku trgovinu. Slobodna vanberzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji
zakljuene izmeu nezavisnih brokera, i izmeu nezavisnih brokera i brokera lanova berze, van uslova
koji vae za berzansku trgovinu. U slobodnoj vanberzanskoj trgovini mogu uestvovati i neregistrovani
slobodni brokeri koji nemaju dozvolu upravnog odbora berze za obavljanje berzanske trgovine.
Neregistrovani slobodni brokeri duni su da obaveste berzu o svakom zakljuenom ugovoru o prodaji
trinog materijala, radi evidentiranja. Nain i uslovi trgovine, trgovaki standardi i trgovaka dokumenta,
uslovi koji vae za regulisanu berzansku i vanberzansku trgovinu, i za slobodnu vanberzansku trgovinu
ureuju se berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze.
Brokeri berze vode berzanski dnevnik, objavljuju berzansku cenu trinog materijala i posreduju
u zakljuivanju ugovora o prodaji izmeu brokera lanova berze, za berzankim pultom. Brokeri lanova
berze zakljuuju ugovore o prodaji za raun lana berze, meusobno za berzanskim pultom, a van
berzanskog pulta - meusobno ili sa nezavisnim brokerima. Brokeri lanova berze u berzanskoj i
regulisanoj vanberzanskoj trgovini duni su da istovremeno saoptavaju ponudu i tranju za odreenim
trinim materijalom. Na zahtev komesara berze, odnosno berzanskog kontrolora, brokeri lanova berze
duni su da kupe ili prodaju odreeni trini materijal, radi odravanja stabilnosti kamatnih stopa, kursa,
odnosno drugih cena trinog materijala kojim se trguje na berzi. Berzanski kontrolor kontrolie rad i
ponaanje uesnika na berzi, a naroito izvravanje njihovih obaveza i ovlaenja. Berzanski kontrolor
ima pravo neposrednog uvida u brokerski dnevnik, nalog, zakljunice i druge dokumente. Ako berzanski
kontrolor oceni da je to potrebno, moe izvriti i naknadnu kontrolu berzanskih naloga, zakljunica i
drugih dokumenata u prostorijama lana berze na berzi i poslovnom seditu lana berze.
Na berzama se trguje hartijama od vrednosti, devizama i finansijskim derivatima (efektne berze,
berze hartija od vrednosti exchange), na drugima robom - berzanskim proizvodima (produktne ili
robne berze - comodity exchange), a na treima se trguje svim navedenim (meovite berze). Predmet
trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan, kako bi bio zamenjiv, a time i trgovina sa njim
jednostavna, ime se ujedno postie jo jedna karakteristika berze, a to je da predmet trgovanja nije
prisutan na mestu na kome se sa njime trguje. Postoje i devizne berze (foreign exchange) kao
organizovano devizno trite (na odreenom mestu u odreeno vreme i sa trgovinom prema utvrenim
pravilima) na kojima se trguje devizama kao potraivanjima u stranim sredstvima plaanja (valutama),
hartijama od vrednosti denominiranim u stranoj valuti i efektivnim stranim novcem. Berze su, po
vlasnikoj strukturi, najee akcionarska drutva, s tim da znaajno mesto, pored akcionara, zauzimaju
njeni lanovi-posrednici koji zakupljuju mesta za trgovanje u berzi.

1. Organizacija brokersko dilerskih drutava

Organizacija brokersko dilerskih drutava zavisi od njihove veliine, kao i od broja i vrsta usluga
koje obavljaju. Kako je poznato da brokersko dilerska drutva mogu obavljati poslove brokera, dilera,
market mejkera, investicionog savetnika, portfolio menadera, agenta emisije i pokrovitelja emisije, tako
e i sama organizacija zavisiti od broja ovih funkcija koje obavlja jedna kua.

Ukoliko se drutvo odlui da e im u njihovoj aktivnosti brokersko dilerski poslovi biti

dominantni, onda e svakako najbitnije i najrazvijenije biti odeljenje za trgovanje. U okviru njega se
nalaze brokeri, koji u svoje ime i za tu raun trguju na berzi, kao i dileri, trgujui u svoje ime i za svoj
raun. Osnovni proces unutar ovog odeljenje predstavlja primanje i izvrenje naloga klijenata. Naime,
klijent lino ili nekim sredstvom komunikacije (telefon, faks, elektronski...) izdaje nalog svom brokeru,
koji ga potom unosi u sistem berze. Na osnovu ralizacije naloga, broker naplauje proviziju, koja se
ogleda u odreenom procentu od vrednosti trgovanja, pri emu se on najee kree od 0,5 do 2%. Kako
provizija predstavlja osnovni vid zarade brokera, zato je vie nego jasno da je ovo odeljenje, u kom se
zarada stvara, jedno od najvanijih, ako ne i najvanije u brokersko dilerskom drutvu.

Odeljenje za trgovanje, najee prati i odeljenje za istraivanje, odnosno analizu. Ono posmatra i
analizira trine trendove, istrauje budue investicione mogunosti i, kao rezultat svega toga, daje
izvetaje koje koriste kako zaposleni u brokerskoj kui, tako i klijenti i mediji. Od kvaliteta informacija
koje dolaze iz ovog odeljenja u najveoj meri zavisi poslovanje brokerske kue, jer ukoliko klijent vidi da
su analize i procene kvalitetne i da se na osnovu njih moe zaraditi, vrlo je verovatno da e svoje
poslovanje usmeriti na tu kuu. Izvetaji ovog odeljenja ukljuuju analizu lokalnih kompanija, privrednih
sektora, kao i ekonomije u celini.

Veina brokersko dilerskih drutava poseduju korporativno odeljenje, manje ili vie razvijeno, u
zavisnoti od broja i obima usluga koje pruaju svojim klijentima. U ovom sektoru dominiraju poslovi
korporativne agenture, odnosno voenje administrativnih poslova za emitenta, koji proizilaze iz
zakonskih obaveza, a tiu se objavljivanja prospekta, evidencije hartija u Centralnom registru,
obavetavanja javnosti o odravanju skuptina akcionara, itd. Pored toga, u korporativnom odeljenju
javljaju se i usluge investicionog, pravnog i finansijskog konsaltinga, kojima strunjaci ovog odeljenja
nastoje da klijentima ponude to povoljnije alternative za uspeno poslovanje.

Takoe, ukoliko se brokersko dilersko drutvo registruje za obavljanje poslova agenta i/ili
pokrovitelja emisije hartija od vrednosti, tim aktivnostima bavie se zaposleni unutar korporativnog
odeljenja.
Pored ovih, takorei, osnovnih sektora, u brokersko dilerskim drutvima javljaju se pratea
odeljenja, koja ne doprinose direktno stvaranju dobitka, ve imaju za cilj siguran i kvalitetan proces
poslovanja, kao i ostvarivanje kontakata sa orkuenjem. Naime, veina brokerskih kua poseduje zasebno
odeljenje koje se bavi internom kontrolom, odnosno proverom ispravnosti poslovanja sa aspekta
zakonskih propisa. Poseban akcenat se stavlja na kontrolu insajderske trgovine, koja je u uslovima kada
brokerska kua trguje i za svoj i za klijentov raun, veoma mogua, i zato veoma strogo sankcionisana.
Ovo odeljnje slui upravo da se sprei pojava svih nepravilnosti koje bi mogle biti sankcionisane od
strane Komisije za hartije od vrednosti. Takoe, istie se i odeljenje marketinga, zajedno sa odljenjem za
odnose sa javnou, koje, u skladu sa sve veim znaajem ovih funkcija u savrenemin poslovnim
odnosima, i kod brokerskih kua ima bitnu ulogu. Ova odeljenja treba javnosti da prikau brokersku kuu
na takav nain da se to lake privue ciljna grupa klijenata.

Svaka od ovih celina obavlja odreen skup aktivnosti, koji zajedno doprinose kvalitetnom i
efikasnom radu celog brokersko dilerskog drutva. U zavisnosti kakve ciljeve ispred sebe drutvo postavi,
tako e organizovati svoje poslovanje i sektore.

2. Usluge brokersko dilerskog drutva

Brokerske kue mogu obavljati vei broj usluga. Prema vrsti poslova koji se obavljaju, u okviru
brokerske kue se formiraju odeljenja. Organizacija brokerskih kua i struktura odeljenja razlikuje se u
zavisnosti od vrste usluga koju brokerska kua prua. Ve je istaknuto da se unutar brokerskih kua
formiraju sledea odeljenja brokersko odeljenje, odeljenje istraivanja, korporativno odeljenje i
odeljenje optih poslova, pa e fokus biti na same aktivnost i poslove unutar ovih odeljenja.

Osim rutinskih brokerskih poslova, koji sadre otvaranje i voenje vlasnikih rauna hartija od
vrednosti kod Centralnog registra, otvaranje i voenje trgovakog, zalonog, repo rauna hartija od
vrednosti, prijem i iznoenje na Berzu naloga za prodaju/kupovinu akcija i obveznica ili otvaranje rauna
za deponovanje hartija od vrednosti, na raspolaganju je i potpuna pomo brokerskog tima u izboru
strategije investiranja. Pomo se ogleda u izboru trenutka kupovine i prodaje akcija uz kompletnu analizu
finansijskih pokazatelja kompanije ije akcije kupujete kroz portfolio investiranje.
Unutar odeljenja analize odvijaju se procesi praenja i analiziranja trinih kretanja, na bazi kojih e se
donositi odluke o investiranju ili, pak, suzdravanju od njega. Takozvani, servis-brokeri koji klijentima
pruaju kompletan servis, imaju brojne istraivake timove, iji rad omoguuje da se klijentima, koji to
ele dobro da plate, obezbede najkvalitetnije informacije. Od kvaliteta informacija koje dolaze iz ovog
odeljenja u najveoj meri zavisi poslovanje brokerske kue. Pri donoenju odluka o rejtingu pojedinih
hartija i preporuke o daljem zadravanju tih hartija, njihovoj kupovini ili prodaji, odeljenje analize koriste
sve dostupne i manje dostupne izvore informacija.

Poev od Januara 2004. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti vodi jedinstvenu
evidenciju o zakonitim imaocima hartija od vrednosti i svako akcinarsko drutvo ima obavezu njihovog
uknjiavanja u Centralni registar HoV. Kontakt izmeu akcionarskog drutva i Centralnog registra
ostvaruje se preko lana Centralnog registra sa kojim emitent potpisuje Ugovor o korporativnoj agenturi.
Ugovorom o pruanju usluga u procesu vrenja korporativnih radnji brokerske kue, kao korporativni
agenti, obavljaju za klijenta itav niz administrativnih i savetodavnih poslova. Tako brokerske kue, kao
korporativni agenti, vre usaglaavanje knjige akcionara sa bazom podataka Centralnog ragistra, sve
poslove vezane za listing i trgovanje na Beogradskoj berzi, kao i javno oglaavanje prospekta i svih
bitnijih pokazatelja poslovanja i drugih deavanja koja mogu bitnije uticati na cenu akcija na Berzi. Na
zantev klijenta agent obavlja kupovinu i prodaju sopstvenih akcija, vri konsalting usluge u postupku

novih emisija HoV klijenta, a takoe i obavetava Centralni registar o odranju skuptine akcionara.
Korporativni agent, takoe, vri isplate dividende preko Centralnog registra u hartijama od vrednosti ili
novcu, kao i konsalting usluge u vezi sa dokapitalizacijom preduzea ili promena pravne forme.
U odeljenju optih poslova vre se poslovi koje obavlja i niz drugih preduzea, razliitih sekotra i
aktivnosti. U ovo odeljenje spadaju pravni poslovi, raunovodstvo, administracija, IT, PR i marketing
aktivnosti, pri emu je bitno je istai da svako od prateih odeljenja koja moe imati brokerska kua ima
svoju znaajnu ulogu u ukupnom poslovanju.

3. Funkcionisanje brokera i dilera u domacoj bankarskoj praksi

Klijent trgovanje na Beogradskoj berzi moe da obavi preko brokerske kue koja je njen lan i
lan Centralnog registra hartija od vrednosti. Klijent, pri prvom dolasku u brokersku kuu,
potpisuje sa brokerom Ugovor o otvaranju i voenju rauna hartija od vrednosti na osnovu koga
broker otvara vlasniki raun kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.
Zatim je potrebno da klijent otvori namenski dinarski i/ili devizni raun za prodaju i kupovinu
akcija u banci koja je lan Centralnog registra i potpisuje Ugovor o posredovanju u kupoprodaji
hartija od vrednosti.
Sva dokumetacija se pribavlja u brokerskoj kui, osim namenskog novanog rauna za
trgovanje hartijama od vrednosti, koji klijent mora lino da otvori na alteru banke. Namenski
novani raun se otvara samo u banci koja je lan Centralnog registra i procedura otvaranja
rauna je razliita za fizika i pravana lica sa jedne i rezidente i ne rezidente nae zemlje sa druge
strane.
Brokerska kua je duna da svakog klijenta upozna sa pravilnikom i tarifnikom
poslovanja, kao i da mu predoi nain svog poslovanja. Po potpisivanju navedenih ugovora,
broker klijenta upuuje u stanje na tritu, kretanje cena, odnos ponude i tranje i druge
relevantne, svima dostupne, informacije vezane za odreenu hartiju. Meutim, brokeru je
zabranjeno da savetuje klijenta kad i u koje hartije da ulae, jer posao brokera je iskljuivo
posredniki, dok se poslovima savetovanja bave investicioni savetnici. Kada se dobiju
neophodne informacije vezane za kretanje cena, nain trgovanja i trokove pristupa se
potpisivanju naloga za prodaju ili kupovinu hartija, u kome se precizno definie cena i koliina
hartija koje se prodaju, odnosno kupuju, to predstavlja pismeno ispostavljanje naloga.
Pre samog procesa trgovanja i izdavanja naloga, prodavci moraju imati pokrivenost
naloga do trenutka ispostavljanja naloga u sistem trgovanja Beogradske berze, to znai da
moraju imati raspoloive hartije od vrednosti na svom vlasnikom raunu. Sa druge strane,
kupci moraju obezbediti pokrivenost naloga kupovine u celosti do trenutka ispostave naloga
kupovine u sistem, odnosno da na svom namenskom raunu poseduju novana sredstva dovoljna
za pokrie celokupne trine vrednosti uveane za predviene trokove, tanije provizije brokera,
Berze, Centralnog registra i banke.
Ukoliko doe do realizacije naloga, brokeri isti ili sledei dan alju obavetenje o
realizaciji naloga na kunu adresu klijenta. Nakon tri radna dana od trenutka realizacije naloga
vri se saldiranje transakcija, to u praksi znai da prodavac dobija novac na svoj namenski
novani raun, a kupac dobija hartije od vrednosti na svoj vlasniki raun za hartije od
vrednosti.

Zakljuak

Trgovina na berzi se odvija izmeu berzanskih posrednika (lanova berze) koji moraju ispuniti
rigorozne kadrovske, organizacione i finansijske standarde kako bi bili primljeni u lanstvo. lanovi
imaju mesto na berzanskom parketu to je tradicionalni naziv za pravo da se uestvuje u trgovini.
Veliki broj berzi ima ogranien broj ovih mesta ijom se kupovinom odnosno zakupom, uz
ispunjenje drugih strogih uslova, stie eksluzivno pravo kupovine na berzi. Samo ovi ovlaeni igrai
imaju pravo pristupa berzanskom parketu to uz potovanje rigoroznih pravila izmeu samih lanova i
prema klijentima unosi neophodnu dozu poverenja i sigurnosti u berzanski posao.
Berznski posrednici su finansijske institucije, odnosno lica, koja uestvuju u trgovini na
finansijskom tritu.
Berzanski posrednici su u poetku imali monopolski poloaj dravnih slubenika. Danas je
funkcija berzanskih posrednika u veini zemalja demonopolizovana i propisana je obavezna korporativna
organizacija. Prava i obaveze berzanskih posrednika regulisani su kroz trgovako zakonodavstvo.
Regulativa je proirena i uobliena zakonima koji su regulisali sekundarno trite finansijske aktive, ili
posebnim zakonima o efektivnim i robnim berzama, to je dovelo do postepenog diferenciranja u
poloaju berzanskih posrednika na berzama efekata i robnim berzama.

LITERATURA

1. Filipovi, V., Kosti, M.: Marketing menadment, FON, 2002.

2. Komazec S, Risti , Savi J, Vuka S, Berze i berzansko poslovanje, VP, aak, 2006.
3. Kuli M.: Finansijska trita, Megatrend univerzitet, Beograd, 2003.
4. Srdi M.: Menadment osiguranja i hartije od vrednosti, VP, aak, 2006.
5. Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima