Finansijski sistem je kao deo privrednog sistema, i sam sastavljen od vie elemenata

kojiomoguduju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj drutveno-ekonomskoj

zajednici.Finansijski sistem predstavlja mehani zam i vodi, odnosno si stem kanala kojim
se vrit r ans f er f i nans i j s ki h s r eds t ava i z meu r az l i i t i h gr upa i s ub j ek at a u
pr i vr edi . Obavl j aogr oman br oj f unk c i j a u pr i vr e di : f unkc i j u t ednj e, f unkc i j u
bl agos t anj a, l i kv i dnos nufunkciju, kreditnu funkcij u, funkcij u pladanja, funkcij u
zatite od ri zika, makroekonomskuf unk c i j u, f unkc i j u t r ans f er a r es ur s a kr o z
pr os t or i vr eme, obez bei vanj e i nf or mac i j a, f unkc i j u k r ei r a nj a nov c a.
Naj vani j e osobi ne f i nansi j skog si stema s u
di nami nos t , otvorenost i kompleksnost.

2.Finansijski instrumenti predstavljaju oblike u kojima se moe
drati imovina razliitih subjekata privrede ili pojedinih sektora.
Oni obuhvataju ugovore o bankarskom zajmu, hartije od
vrednosti kao to su akcije i obveznice. Finansijski profesionalci
imaju aktivne uloge u kreiranju finansijskih instrumenata
ukljuujudi investicione zakone koji pomau poslovanju firme
kroz emisiju i ulaganje hartija od vrednosti.
ELEMENTI FINANSIJSKOG SISTEMA SU:
1) Finansijska trita,
2) Finansijski instrumenti,
3) Uesnici na finansijskim tritima,
4) Novana akumulacija,
5) Tokovi transferisanja novane akumulacije.
Finansijski sistem j predstavlja skup finansijskih institucija,
instrumenata i mjera, koje utvruju i donose organi monetarne i
finansijske vlasti.
Podsistemi Finasijskog sistema su:
1) Monetarnokreditni podsistem,
2) Bankarski podsistem,
3) Devizni podsistem,
4) Budetski podsistem,
5) Podsistem osiguranja, i
6) Mikrofinansije privrednih subjekata.
POJAM I KARAKTERISTIKE FINANSIJSKOG SISTEMA
1. dinaminost,
2. otvorenost,
3. sloenost, i
4. hijerarhinost.
Dinaminost predstavlja znaajnu osobinu finansijskog sistema, pri emu se
sistem
stalno krede iz stanja neravnotee u stanje ravnotee i vice versa. Ovo kretanje
se
usklauje na jednom viem nivou, ili kako to protagonisti opte teorije sistema
definiu kao ergodini procesi
Otvorenost finansijskog sistema manifestuje se kroz otvorenosti nacionalne
ekonomije prema stranim ekonomijama.Otvorenost finansijskog sistema,
podrazumijeva povezivanje privrednih subjekata iz razliitih nacionalnih
ekonomija, pri emu uvoznoizvoznim operacijama se obezbjeuju potrebni
resursi za normalno funkcionisanje ekonomije
Hijerarhinost kod finansijskog sistema se manifestuje kroz relacije odnosa
izmeu
elemenata (dijelova) sistema i sistema kao cjeline. Hijerarhijska struktura
finansijskog sistema je veoma sloena ne samo zbog postojanja vie nivoa i
variranja broja nivoa u zavisnosti od odluka koje se donose u ovom sistemu, ved
zbog postojanja i razliitog ranga, razliitih prioriteta nekih njegovih podsistema
(elemenata ekonomskog sistema). Pri tome, potrebno je istadi da ni podsistemi
finansijskog sistema nemaju isti prioritet.
9.1 PORTFOLIJA HARTIJA OD VRIJEDNOSTI
Portfolio je kombinacija dvije ili vie hartija od vrijednosti,
proizvoda, valuta, nekretnina ili neke druge aktive, u posjedu
pojedinaca, kompanija ili institucionalnih investitora. Cilj
kreiranja portfolija je minimizacija rizika, kroz diversifikaciju
plasmana. Upravljanje portfolijom pretpostavlja izbor adekvatne
investicione strategije, kojom bi se optimiziralo investiranje i
omogudilo ostvarenje prethodno definisanog cilja.
9.2.1. Diversifikacija portfolija
Redukcija ukupnog rizik portfolija, postie se putem diversifikacije akcija. Taj
tradicionalni pristup diversifkaciji, poznatiji kao prosta diversifikacija. On
podrazumijeva investiranje u vei broj razliitih hartija od vrijednosti (akcije,
obveznice, zapisi i dr). Investicija u 50 razliitih hartija od vrijednosti imala bi pet
puta nii rizik u odnosu na investiciju u deset hartija od vrijednosti istih
karakteristika. Na sljedeem grafikonu prezentirana je interpretacija navedene
konstatacije: Pri tome se moe istai da jednostavno uveavanje broja hartija od
vrijednosti, smanjuje rizika portfolija. Meutim, efekat dodatnog volumena
hartija od vrijednosti na redukciju rizika portfolija ima pozitivan impakt
samo do odreenog nivoa. Preko tog nivoa, efekat diversifikacije portfolija
je minoran, jer opada sa porastom broja hartija od vrijednosti u portfoliju
9.2.2 Definisanje beta koeficijenta
Beta koeficijent, u portfolio analizi, ima izuzetno vanu ulogu. On se
definie kao mjera relativne nestabilnosti prinosa na neku hartiju
od vrijednosti, u odnosu na promjene na finansijskim tritimaBeta
Koeficijent povezuje oekivanja investitora u pogledu prinosa
na neku aktivu ili portfolio sa trinim prinosima
STRATEGIJE ALOKACIJE KAPITALA
Poznate su etiri strategije alokacije kapitala kod razliitih vrsta hartija od
vrijednosti:
1) integrisana alokacija kapitala,
2) strateka alokacija kapitala,
3) taktika alokacija kapitala, i
4) bezbijedna alokacija kapitala.
Integrisana strategija alokacije kapitala integrie analizu trita, sa
ciljevima investitora. Analizirani faktori kombinuju se radi utvrivanja
kompozicije vrsta hartija od vrijednosti u portfoliju. Ta kompozicija hartija
od vrijednosti, treba da na najbolji nain reprezentuje ciljeve investitora
u predvienim trinim uslovima. Ova strategija podrazumijeva, da se
prinosi ostvareni po osnovu kreiranog portfolija, ocjenjuju u uslovima
promijenjenih trinih okolnosti, i u uslovima revizije komponenti
portfolija
Strateka alokacija kapitala, predstavlja opciju dugoronog investiranja.
Granica efikasnih portfolija utvruje se kao rezultat istorijskih performansi
trita i pojedinanih hartija od vrijednosti, odnosno njihovih istorijskih
prinosa, rizika i meusobnih kovarijansi, a na osnovu kojih se anticipira
bududa performansa pojedinih hartija od vrijednosti, odnosno finansijskih
trita u cjelini.
Strategija taktike alokacije kapitala se potpuno razlikuje od integrisane i
strateke alokacije kapitala. Ova strategija pretpostavlja konstantne i
izrazito frekventne promijene kompozicije portfolija, s ciljem, da se u to je
mogude vedoj mjeri iskoriste trenutne promjene na finansijskim tritima.
Portfolio menaderi, koji koriste ovu investicionu strategiju, odluke o
investiranju i dezinvestiranju donose bez prethodno primpremljenih
analiza, preispitivanja ciljeva i postavljenih ogranienja investitora



Strategija bezbijedne alokacije kapitala zasniva se na frekventnosti u
rebalansiranju kompozicije portfolija tokom vremena. Ona polazi od
pretpostavke, da su konstantni oekivani prinosi i rizici involvirani u
odabrane trine materijale tokom vremena, za razliku od ciljeva
investitora, koji se veoma esto mijenjaju, zbog aktuelne finansijske
pozicije odnosnog investitora
METOD FiNANSiSKOG MENADZMENTA
metoda analize
metod uporedjivanja
metoda sinteye
Metodi indukcije i dedukcije
Bilansni metodi
Metod trenda,metod korelacije,komperativni metod
Zadatak finansijskog upravljanja i upravljanja poslovnim finansijama
jeste da kreira i ostvaruje politiku optimalnog finansijskog plasmana
uz ouvanje pune likvidnosti, tj. sposobnosti preduzeda da sve dospele
obaveze ispladuje na nain i o rokovima koji su utvreni ugovorima ili
zakonom.
Sa aspekta finansijske aktivnosti, finansije kao nauna disciplina,
mogu se izdifrencirati (podijeliti) na:
1. JAVNE (FISKALNE) FINANSIJE,
2. MONETARNE FINANSIJE,
3. BANKARSTVO,
4. POSLOVNE FINANSIJE (finansijski menadment), i
5. OSIGURANJE
Definicija i funkcije finansijskog
menadmenta
Finansijski menadment je proces kreiranja finansijskih uslova za
efikasno postizanje odabranih finansijskih ciljeva.
Funkcije finansijskog menadmenta su:
1. Finansijsko planiranje,
2. Finansijska organizacija,
3. izbor finansijskih kadrova,
4. Finansijsko rukovoenje, 5. Finansijska kontrola
Predmet poslovnih finansija
preduzea
Poslovne finansije se, kao nauna disciplina, bave istraivanjem:
1) Upravljanja finansijama preduzeda,
2) Strategija i taktika finansiranja,
3) Oblici finansiranja,
4) Finansijska situacija i struktura preduzeda,
5) Finansijska trita,
6) Finansijski rizici ulaganja,
7) Tokovi preduzetnikog i bankarskog kapitala.
Finansijska funkcija kao podsistem
poslovnog sistema (preduzea)
Finansijska funkcija, kao poseban poslovni sistem, odnosno
podsistem, svestrano je ukljuena u okviru procesa
individualne reprodukcije, u delovanje svih ostalih funkcija.
Smatra se, ak, da je ona u toj meri utkana u funkcionisanje
poslovnog sistema, da skoro nema funkcije u ijem dijapazonu
delovanja ne dolazi do uzajamnih odnosa sa finansijskom
funkcijom
Odnos finansijske funkcije i ostalih
funkcija u preduzeu
Polazedi od meusobne uslovljenosti i povezanosti finansijske i
drugih funkcija, kao i od toga da je finansiranje bitan uslov za
ostvarivanje zadataka drugih funkcija, a da, s druge strane,
finansiranje nije samo sebi cilj, odnosi finansijske i drugih funkcija
moraju se posmatrati kao odnosi izmeu aktivnosti koje su vane za
ostvarivanje zadataka preduzeda, jer predstavljaju sastavne delove
poslovnog procesa
Odnos finansijske i nabavne funkcije
Plan je instrument preko koga se uspostavlja prva veza izmeu
finansijske funkcije i komercijalne funkcije, odnosno nabavke i
prodaje. Plan nabavke materijala, odnosno materijalni bilans, zatim
plan nabavke poluproizvoda, sklopova, gotovih proizvoda, robe,
usluga i slino, predstavlja osnov za planiranje potrebnih obrtnih
sredstava, pa, prema tome, i za obezbeenje nedostajudih obrtnih
sredstava.

Odnos finansijske funkcije i prodaje
Saradnja finansijske funkcije i prodaje zapoinje planiranjem sredstava za
finansiranje zaliha gotovih proizvoda i finansiranje potraivanja od kupaca i
potraivanja po robnim i potroakim kreditima. Ova saradnja znaajna je
kako prilikom donoenja godinjih planova poslovanja i prorauna
potrebnih obrtnih srtedstava srtedstava, tako i prilikom tekudeg obezbeenja
odgovarajudih sredstava za finansiranje prodaje; na primer, za finansiranje
prodatih proizvoda prometnim organizacijama na osnovu sporazuma o
zajednikoj saradnji, putem udruivanja sredstava itd.
Odnos finansijske funkcije i proizvodnje
Zadatak proizvodne funkcije jeste da proizvodi odreenu vrstu proizvoda,
odreenog kvaliteta i koliine i uz odgovarajude utroke ivog i minulog rada,
odnosno uz najmanje trokove. S obzirom na to da se proizvodna funkcija
sastoji
od pripreme proizvodnje (konstrukcija proizvoda, tehnoloka i operativna
priprema) i neposredne proizvodnje, zatim tehnike kontrole, unutranjeg
transporta i odravanja maina i postrojenja, proizilazi da finansijska funkcija
nema neposredne veze sa proizvodnjom. To bi se moglo zakljuiti i na osnovu
obrasca kojim se najede predstavlja kruno kretanje sredstava u procesu
reprodukcije, prema kome je proizvodnja u neposrednoj vezi s nabavkom i
prodajom:
RS
N R ............. R1.........N1
SP (sredstva za rad i predmeti rada)
i pored toga to se navedena konstatacija moe u osnovi da prihvati, ipak veza
izmeu finansijske funkcije i proizvodnje postoji. Naime, odnosi finansijske
funkcije i proizvodnje realizuju se kao odnosi finansijske slube i slube
proizvodnje, u zavisnosti od toga koje slube u okviru proizvodnje dejstvuju,
odnosno koje zadatke obavljaju. Drugim reima, obim saradnje finansijske
slube i slube proizvodnje, upravo je srazmeran obimu materijalnofinansijskog
poslovanja koje se odvija preko slube proizvodnje.
Odnos finansijske i
raunovodstvene funkcije
U klasinom preduzedu s hijerarhijskom strukturom, a to se moe redi i za
nerazvijen oblik organizacije preduzeda, finansijska i raunovodstvena funkcija
su najede poistovedene, pa su i organizaciono obuhvadene u istoj slubi u
formi privrednoraunskog sektora, finansijskog sektora i slino. U tim
uslovima finansijska funkcija bila je svedena na poslove naplate potraivanja
(naplatna sluba i sl.). Odnosi finansijske i raunovodstvene funkcije svodili su
se na koridenje raunovodstvenih informacija kao podloge za rad finansijske
operative, pri emu se esto knjigovodstvo kupaca i dobavljaa (saldakonti)
S vremenskog aspekta finansijska politika se deli na:
1) dugoronu politiku strukture, i
2) kratkoronu politiku likvidnosti.
Razlikovanje dugorone i kratkorone finansijske politike
ima dvostruki znaaj. Prvo, ono predstavlja osnovu za
podelu nadlenosti i odgovornosti; drugo, ono predstavlja
prikladno sredstvo da se sagleda njihova meusobna
uslovljenost, to najede nije prisutno u svesti ljudi koji se
nalaze u poloaju da odluuju u preduzedu. Jer, upravljanje
finansijama preduzeda koje je finansirano preteno
sopstvenim sredstvima (kapitalom) je manji rizik i zahteva
mnogo manju umenost nego upravljanje finansijama
organizacije, koja je finansirana iskljuivo pozajmljenim
sredstvima
Prema dinaminosti, finansijske politika se klasifikuje na:
1. osnovnu,
2. tekuu, i
3. razvojnu
FiNANSiJSKO UPRAVLJANJE OBRTNiM SREDSTViMA
Obrtna sredstva su ona sredstva koja se u kradim rokovima obrdu i koja se pretvaraju iz
jednog oblika u drugi, novanog ili naturalnog. To su sredstva koja se stalno troe u procesu
proizvodnje. Samo kratkorona potraivanja ulaze u obrtna sredstva, a to su ona sa rokom
dospeda do godinu dana. Ostala potraivanja iji je rok dui od godinu dana spadaju u
srednjerona i dugorona.
U obrtan sredstva spadaju svi oblici novca, kratkorone hartije od vrednosti, sva imovina koja
se u toku godine preobrne u novac, sve zalihe materijala, robe i sitnog materijala. Obrtna
sredstva stalno menaju oblik, ona su u jednom momentu sirovina, poluproizvod, proizvod,
novac ili potraivanje. Ona se ne troe postepeno kao osnovna sredstva nego jednokratnom
upotrebom.
Obrtna sredstva koja su potrebna za obavljanje redovnog poslovanja
preduzea su trajna
obrtna sredstva. Obrtna sredstva mogu biti i bruto obrtna sredstva i kada se ona umanje
za
kratkorone obaveze dobijaju se neto obrtna sredstva.
Finansisko upravljanje obrtnim sredstvima ima za cilj da se to manjim ulaganjem u ukupna i
pojedinane oblike obrtnih sredstava ostvari to vedi obim poslovne aktivnosti. Preduzede
treba da tei da utvrdi optimalan obim neto obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva
predstavljaju razliku izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, i oni su van
idikator solvenstnosti preduzeda.

UPRAVLJANJE NOVCEM
PREDUZEA
Upravljanje gotovinom je stalno balansiranje izmeu solvenstnosti i
rentbilnosti.
Dranje suficita gotovine smanjuje rentabilnost, ali deficit gotovine ugroava
solventnost preduzeda Deficit gotovine mora imatei adekvatne izvore pokrica, dok
suficit gotovine treba da ima rentabilan plasman izvan redovnog poslovanja.
Koeficijent obrta gotovine pokazuje koliko se gotovinskih ciklusa obavi u toku
jedne poslovne godine, a gotovinski ciklus je broj dana u godini koji protekne
od
trenutka izdavanja gotovine za nabavku sirovina i materijala do momenta
primanja gotovine na ime prodaje gotovih proizvoda. Koeficijent se dobija kada
se broj dana u godini podeli sa prosecnim trajanjem jednog obrta.
Trokovi vezani za gotovinu su:
Trokovi dranja gotovine se odnose na gubitak prinosa koji se mogao ostvariti da
je raspoloena gotovina bila uloena.
Trokovi transakcija gotoivne ine administrativni trokovi koji nastaju pri
transferu u hartije od vrednosti i depozite i obrnuto.
Trokovi nedostatka gotovine su posledica trenutnih kasaskonta i drugih priliva da
se sirovine i material nabave pod povoljnim uslovima.
UPRAVLJANJE ZALiHAMA PREDUZEA i
POTRAiVANJiMA OD KUPACA
Zalihe su jedan od glavnih segmenata obrtnih sredstava u predzedu. Neophodnost
postojanja zaliha proizilazi iz tri osnovna razloga:
1) zato to je potrebno vreme da bi ekonomska dobra prola kroz process
proizvodnje idistribucije;
2) zbog diskontinuiteta koji postoji izmeu pojedinih procesa, jer na
pojedinim punktovima dolazi do zastoja u kretanju ekonomskih dobara; i
3) zbog neizvesnosti i nesigurnosti koja je prisutna u privrednom ivotu.
Optimalne zalihe predstavljaju prosene zalihe materijala, poluproizvoda i gotovih
proizvoda. Rastom prosenih zaliha raste i veliina finansijskih sredstava. Smanjenje
zaliha iziskuje ede nabavke to povedava trokove.
Trokovi upravljanja zalihama su:
Trokovi pribavljanja zaliha, a u njih spadaju:
1) trokovi ispostavljanja porudbine ukluujudi i trokove pripreme
proizvodnje,
2) trokovi prijema, istovara, smetaja i kontrole zaliha,
3) trokovi komisionih popusta.
Poslovno planiranje - racionalni postupak usmjeravanja
poslovnih aktivnosti (poslovnog procesa) prema realizaciji
postavljenih ciljeva. Planiranjem menadment smanjuje
rizik izloenosti poslovnog procesa stihiji
Poslovni plan - okvir za donoenje poslovnih odluka
Dugorono planiranje - oblik usmjeravanja razvitka i
funkcionisanja poslovnih aktivnosti kroz dugorono razdoblje
(due od 5 godina)
2. Srednjorono planiranje - planovi se donose za razdoblje
od jedne do pet godina
3. Operativno planiranje (budetiranje) oblik
planiranja realizacije dugoronih planova u kratkoronom
razdoblju (ispod godinu dana) - temelj upravljanja prihodima,
trokovima, dobitkom i novanim tokovima.
Budetiranje - operacionalizacija planova u odreenom
razdoblju (godinu dana ili krae).
Budet:
finansijska interpretacija buduih rezultata poslovnog procesa
koji je definisan planom,
translacija dugoronog plana u finansijske termine kratkoronog
plana,
predstavlja procjenu godinjih trokova i prihoda za planirane
aktivnosti, te stanje imovine i njenih izvora.
Finansijsko planiranje obuhvata:
1) plan bilansa uspeha,
2) plan bilansa stanja,
3) plan novanih tokova, i
4) plan dugoronih ulaganja
Finansijska kontrola predstavlja kontrolu pravilnosti i zakonitosti
finansijskog
poslovanja. Sprovodi se prvenstveno pregledom poslovnih knjiga i dokumenata.
Postoje dva tipa finsijskih problema:
1) kada se ne ostvaruju postavljeni finansijski ciljevi, i
2) kada se ne koriste postojede trinemogudnosti.
Kontrola moe imati interni i eksterni karakter. Eksternu kontrolu vre razne
inspekcijske slube i dravni organi, banke i sl. internu kontrolu vre sopstvene
kontrolnonadzorne slube.
Leverid (snaga, mod) predstavlja jedan od metoda pomodu kojeg se
procenjuju
efekti poslovanja uz prisustvo navedenih fiksnih rashoda. Postoji poslovni,
finansijski i kombinovani levrid.

Poslovni leverid pokazuje odnos procentualne promjene poslovnog dobitka
i
procentualne promjene obima prodaje. ili poslovni leverid predstavlja odnos
procentualne promjene izmeu marginalnog dobitka Q*(CVt) i poslovnog
dobitka
Prelomna
taka rentabilnosti (taka pokria) ili prag rentabilnosti
predstavlja
onaj obim prodaje gde su ukupni prihodi jednaki ukupnim
rashodima
emu slui prelomna taka?
1. Ona je instrument planiranja i kontrole rezultata poslovanja poslovnih
sistema injegovih organizacionih delova (segmenata),
2. Ona je informaciona osnova za (prvenstveno) kratkorono, ali i za
strateko odluivanje menadmenta,
3. Omoguava sagledavanje trenutnog odnosa oekivanih i/ili ostvarenih
prihoda, trokova i rezultata na razliitim stepenima korienja,
4. Omoguava utvrivanje novih odnosa koji nastaju primenom samo
jednog ili veeg broja parametara kapaciteta
Znaaj prelomne take u poslovanju
Posebno je korisna u situacijama kada je neophodno
proceniti raspon zadovoljavajuih ciljeva odnosno gornje i donje granine
vrednosti informacije dobijene putem analize prelomne take prikazuju
kritine situacije, koje su posebno bitne za utvrivanje minimalnih uslova
ili
za ostvarivanje opteg cilja.
. Poreski sistemje skup poreskih propisa, , instituta i normi, vezanih u
jedinstven
mehanizam, a u svrhu ostvarenja odreene poreske politike.
POJAM i CiLJEVi PORESKE POLiTiKE
Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike. Subjekt poreske politike
je,drava, odnosno njeni organi. Subjekt poreske politike raspolae pravom
uvoenja,poreza i drugih javnih prihoda i odreivanja njihovih parametara





OSNOVNA OBiLJEJA POREZA
Osnovna obiljeja (osobine) poreza su:
1. Porez je javni (dravni) prihod, koji se plaa za zadovoljenje optih
interesa,
2. Porez je prinudno davanje, koje se naplauje kroz finansijsku prinudu
dravne vlasti,
3. Porez predstavlja davanje poreskih obveznika bez dirtektne
protivnaknade, to je vezano za nepovratnost poreza,
4. Porez predstavlja davanje iz vika proizvoda, ili, to je rijetko iz imovine,
5. Porezi su redovni prihodi,
6. Porezi su jednostrano utvreni od strane drave,
7. Derivativni porezi su prihodi drave,
8. Porezi se redovno naplauju u novcu,
9. Porezi su nedestinirani javni prihodi, itd.
PORESKA EVAZiJA
Poreska evazija predstavlja radnje i proputanja novih radnji, koje
poreski
obveznik preduzima radi izbjegavanja plaanja poreza. Evazija
poreza obino
dovodi do redistribucije poreskog tereta u drutvu, u odnosu na
distribuciju, koju
je predvidio zakonodavac
OBLiCi PORESKE EVAZiJE
Oblici poreske evazije su:
1. Zakonske ili doputene, i
2. Nezakonske ili nedoputene.
Zakonska je ona kod koje porezni obveznik odreenim radnjama ili
proputanjem radnji ne dolzi u sukob sa zakonom ili drugim
pravnim propisima.
Ona moe biti namjerna i nenamjerna.
Nezakonska je ona kod koje poreznik zbog izbjegavanja plaanja
poreza
sukobljava sa zakonom ili drugim pravnim propisima koji reguliu
ovu materiju.
Tu je prisutna i utaja ili defraudacija.
FAKTORi PREVALJiVANJA POREZA
Faktori prevaljivanja poreza su:
1) Ekonomski,
2) istorijski, i
3) Subjektivni




FAZE PREVALJiVANJA POREZA
Proces prevaljivanja se odvija kroz sledee 4 faze:
1) Perkusija ( osoba de jure odreena da plati porez),
2) Reperkusija (u kojoj poreski obveznik skida sa sebe poreski teret
bilo
uraunavajui ga u cijenu proizvoda ili sniavajui cijenu
nabavljenih
sirovina ili plaanje niih zarada),
3) incidenca (kada je poreski teret pao na neku osobu, koja nema
naina da
ga skine sa sebe),
4) Difuzija (javlja se kao efekat incidence ili konano plaanje
poreza, bez
obzira ko je konani poreski destinator
Poreski pluralizam je sistem sastavljen od vie poreskih oblika, instrumenata,
grupa
i dr. Poreski pluralizam se sastoji iz vie poreskih oblika:
1) neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi,
2) subjektivni i objektivni porezi,
3) analitiki i sintetiki porezi,
4) ad valorem i specifini porezi,
5) redovni i vanredni porezi,
6) porezi u novcu i naturi,
7) fundirani i nefundirani porezi,
8) katastarski i tarifni porezi,
9) opti i namjenski porezi,
10) reparticioni i kvotni porezi
1) Neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi dele se shodno
kako se manifestuje poreska snaga. Ukoliko se poreska snaga manifestuje
posedovanjem imovine ili dohotka re je o neposrednom porezu, a ako se
poreska
snaga manifestuje u vidu potronje radi se o posrednim porezima.
U neposredne, odnosno direktne poreze spadaju:
1) Porez na imovinu,
2) Porez na dohotke,
3) Porez na prinos na kapital,
U posredne, odnosno indirektne poreze spadaju:
1) Porez na promet,
2) Carine,
3) Troarine,
4) Monopolski porezi.
2) Subjektivni i objektivni porezi su oni porezi koji se utvruju prema
objektivnim
elementima i njime se oporezuje svaki izvor prihoda odvojeno, bez
povezivanja sa
drugim. U njih spadaju npr. zarada, prihodi od poljoprivrede, nepokretnosti i sl.
Subjektivni porezi su vezani za odreenu linost koja ostvaruje dohodak,
tj. poseduje
imovinu, i u ove poreze spadaju porez na dohodak graanja i porez na
ukupnu neto
imovinu.
3) Analitiki i sintetiki porezi
Analitiki porezi su oni koji pogaaju samo jedan objekat obveznikove
imovine, npr.
zaradu ili jednu vrstu obveznikovog prihoda kao to je prihod od samostalne
delatnosti. Sintetiki porezi su oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu
imovinu,
dohodak ili promet svih proizvoda ili usluga
4) Ad valoremi specifini porezi
Ad valorem porezi su porezi kod kojih se poreska osnovica iskazuje u
novanim
jedinicama i najvie se upotrebljava kod carina i taksa, tj. kada je carina
odreena
shodno vrednosti uvezene ili izvezene robe. Specifini porezi su oni kod
koji se
poreska osnovica iskazuje u nekim mernim jedinicama i to je najee
kod akciznih
roba kao to su alkoholna pia ili cigatete (po paklici ili litri pia
5) Redovni i vanredni porezi. Redovni porezi predstavljaju poreske oblike
koji se
redovno napladuju za jedan period vremena i njime se finansiraju redovni i
vanredni javni rashodi. Vanredni porezi se napladuju u vanrednim situacijama i
slue za pokride vanrednih javnih rashoda (to su kod sanacija teta od
nepogoda,
rata i sl). Vanredni porezi se napladuju samo jednokratno ili s vremena na
vrijeme, a
prema odreenim potrebama.
7) Fundirani i nefundirani porezi se odnose na poreze na imovinu ili
kapital, to su
porezi koji potiu od sigurnog i trajnog poreskog izvora


8) Katastarski i tarifni porezi se razrezuju na osnovu katastarskih knjiga u
koje se
uvode svi elementi oporezivanja. Tarifni se utvruju na osnovu tarifnih stavova
ili
drugih propisa, koji su od interesa sa stanovita oporezivanja
9) Opti i namjenski porezi se uvode radi finansiranja optih drutvenih
potreba,
dok se za odreenu namjenu, razrezuju i napladuju isto namjenski porezi.
10) Reparticioni i kvotni porezi
Reparticioni porezi su takvi porezi, koje drava utvrdi, i to prije nego to su
poreski
obveznici upoznati s visinom svog tereta. Kod kvotnih poreza, poreski
obveznici ne
znaju unaprijed iznos poreza koji treba platiti, ali se zna iznos sredstava
(poreska
osnovica) na koju e se platiti porez.
Poreski obveznik je ono fiziko ili pravno lice koje je zakonom u
obavezi da plati porez. Ne mora svako lice biti poreski obveznik ved
samo ono za koje to zakon utvrdi.
Poreski obveznik je ui pojam od poreskog dunika, a poreski dunik
ne mora biti poreski obveznik
PORESKA OSNOViCA
Poreska osnovica se odreuje za svaki poreski oblik. Ona moe biti:
1) Stvarna, i
2) Pretpostavljena
3. PORESKA STOPA
Poreska stopa se prikazuje kao procentualni iznos poreza u odnosu na
fiksnu
poresku osnovicu. Razlikujemo vie poreskih stopa:
1) zakonska poreska stopa,
2) prosena poreska stopa,
3) efektivna poreska stopa,
4) granina poreska stopa
PORESKE OLAKICE
Poreske olakice ine sastavni deo poreskog sistema I predstavlaju jedan od
instrumenata poreske politike. Poreske olakice predstavlaju ustupak koji drava ini
obveznicima kroz umanjenje posreske osnovice, umanjenje obraunatog poreza I
kroz odlaganje poreskih obaveza. Cilj je stimulisanje privrednog rasta, ulaganje
stranog kapitala, poboljanje ekonomske situacije i dr. Pored poreskih olakica
drava podstie investiranje i kroz davanje subvencija iz budeta, ali i kroz olakice
socijalnopolitikog karaktera odnosno zahvatanjem obvaznika ija je ekonomska
snaga veda.
1. POREZ NA DOBIT PREDUZEA
Porez na dobit preduzeda je poreski oblik kojima se oporezuje konaan
finansijski
rezultat. Obveznici poreza na dobit preduzede su osim preduzeda kao to su:
akcionarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornodu, drutveno
preduzede,
javno preduzede, ortako drutvo, komanditno drutvo, obveznici i zadruge i
nedobitne organizacije koje se bave prodajom proizvoda ili vrenjem usluga uz
nadoknadu.
2. POREZ NA PROMETA
U savremenoj finansikoj teroriji primenjuju se dve onovne varijante poreza:
a) jednofazni porez na promet
b) viefazni porez na promet
Jedenofazni porez da promet predstavlja takvu varijantu poreza od
koga se
zahvatanje vri samo u jednoj, tano odreenoj fazi pri kretanju robe od
proizvoaa do potroaa. Viefazni porez na promet predstavlja takvu
varijantu kojom se vri oporezivanje
prometa dobara i suluga u svakoj fazi prometa. Javlja se u dve varijante:
1) Viefazni bruto porez na promet, obraunava se na osnovicu u koju ulaze
poreski iznosi iz ranijih oporezovanih faza,
2) Viefazni neto porez na promet, pladeni porez u prehodnoj fazi oduzima
se iz poreske osnovice u narednoj fazi
3. POREZ NA DODATNU VREDNOST
Porez na dodatnu vrednost u naem zakonodavstvu) PDV je savremeni
oblik
oporezivanja. To je viefazni porez koji se obraunava u svakoj fazi
prometa
proizvoda ili usluga. Ovim porezom oporezuje se samo ona vrednost
koja je u
odreenoj fazi dodata od strane obveznika, a ne celokupna vrednost
prizvoda ili
usluga. Konana cena u malo prodaji zaprao predstavlja zbir svih dodatih
vrednosti
po fazama proizvodnje i prodaje
AKCIZE
Akcize su specijalni porezi kojima se oporezuje potronja uglavnom
monopolskih
proizvoda, tj. proizvoda masovne potronje. Akcizama se oporezuju
proizvodi koji tete
ljudskom zdravlju i ivotnoj okolini

6. POREZ NA IMOVINU
Porez na imovinu odnosi se na: (a) oporezivanje imovine, (b) oporezivanje
nasljea i
poklona i (c) prenos apsolutnih prava. Porez na imovinu plada se na pravo
svojine na
nepokretnostima (zemljite, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne
prostorije, garae, prostorije za odmor i rekreaciju i dr.), pravo plodouivanja,
pravo
upotrebe i pravo stanovanja, pravo koridenja po osnovu tajmeringa, pravo
dugoronog zakupa nepokretnosti, pravo na emitovane akcije i udjele
.Osnovicu za obraun poreza predstavlja trina vrijednost nepokretnosti,
odnosno
trina vrijednost kapitala. Stope poreza na imovinu su proporcionalne.
8. POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA
Porez na prenos apsolutnih prava je nova prava, vrsta poreza. Ovaj porez plada
se na
prenos uz naknadu stvarnih prava na nepokretnostima, prava intelektualne
svojine, udjela u imovini pravnih lica i hartija od vrijednosti sa pravom ueda,
trajnog prava koridenja i prava gradnje na graevinskom zemljitu i prava na
eksproprisanoj nepokretnosti. Osnovicu oporezivanja predstavlja ugovorena
cijena, ukoliko nije nia od trine vrijednosti. Stope poreza na prenos
apsolutnih
prava su proporcionalne.
DOPRINOSI
Doprinosi su vaan finansijski instrument kojim se prikuplaju sredstva za
finansiranje javnih rashoda. Njihova obeleja su:
1) namena troenja doprinosa je unapred ograniena,
2) doprinosi ni su prihod budeta,
3) obaveza pladanja doprinosa odnosi se na korisnike koji su povezani
ekonomskim, socijalnim ili nekim drugim razlozima,
4) po pravili obaveza plaanja doprinosa nije utvrena propisima
dravnih
organa.
Doprinosi su vrlo brojni, ali kao najznaakniji izdvajaju se doprinosi
za socijalno
osiguranje i oni su u naoj zemlji obavezni.
Postoje tri vrste obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje:
1. doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje,
2. doprinosi za zdravstveno osiguranje,
3. doprinosi za sluaj nezaposlenosti.
Osiguranici mogu biti:ZAPOSLENI I PREDUZETNICI
TAKSE
Prema Zakonu o javnim prihodina i javnim rashodima u republici Srbiji su
ustanovljene sljedede vrste taksa:
1) Administrativne takse,
2) Sudske takse,
3) Komunalne takse,
4) Registracione takse, i
5) Posebne republike takse.
TAKSENA NAELA
1) Naelo legaliteta takse se mogu uvoditi i primjenjivati samo na osnovu
Zakona ili drugih slinih akata,
2) Naelo generaliteta takse, porezi, kao i ostale fiskalne dabine
generalno odreuju za sve unaprijed, a ne od sluaja do sluaja, odnosno
razliito prema pojedinim licima,
3) Naelo jednostavnosti taksene tarife je tehnike prirode i zahtijeva
da
taksena tarifa bude tako jednostavna da lako i tano omogudi pladanje
propisane takse,
4) Naelo ne kumuliranja takse za iste spise ili radnje nije mogude
napladivati takse kumulativno od strane vie javnopravnih tijela.
CARINE I CILJEVE CARINSKE POLITIKE
Carine su jedan j od osnovnih oblika javnopravnih prihoda. Spadaju u
posredne
(indirektne) poreze i predstavljaju jedan od najznaajnijih instrumenata
spoljnotrgovinske politike.
Kao oblik posrednog poreza, carina se ubira od prometa robe, kada ova prelazi
dravnu, odnosno carinsku granicu
vrste carina
Carine se mogu podijeliti na:
1) Carine prema pravcu kretanja roba,
2) Carine prema nainu odmjeravanja,
3) Carine prema karakteru trgovakih odnosa sa inostranstvom
4) Carine prema visini opteredenja proizvoda iz odreenog podruja ili
destinacije,
5) Carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkciji
Carinska deklaracija je pismena prijava carinskog obveznika u kojoj se unose svi
podaci neophodni za carinjenje (naziv robe, vrijednost robe, koliina i sl). Sastavlja
se na propisanom obrascu, a istinitost podataka se potvruje potpisom.
Carinski depozit je deponovani novac putnika kod carinskih organa pri ulasku i
izlasku iz zemlje.


STRUKTURA FINASIJSKIH
TRITA
Trziste novca
Trziste kapitala
Terminsko trziste
Devizno trziste
Hipotekarno trziste

INFORMATIVNA ASIMETRIJA
KREIRA DVIJE VRSTE RIZIKA:
1) RIZIK ZLOUPOTREBE (moralni hazard:
nastaje posle finansijske transakcije
2) RIZIK NEGATIVNE SELEKCIJE (adverse
selection) : nastaje prije finansijske
transakcije

VRSTE FINANSIJSKIH INSTRUMENATA
Finansijska aktiva, posmatrana u strukturalnom pogledu, sastoji se od
sljedee vrste finansijske aktive, odnosno finansijskih instrumenata:
1) hartije od vrijednosti,
2) depoziti,
3) potraivanja,
4) finansijska prava,
5) iralni novac,
6) devizna sredstva, i
7) zlato i plemeniti metali
hartije od
vrijednosti mogu se definisati kao pisani dokumenti, isprave
ili elektronski zapisi, koji u sebi sadre inkorporisano pravo,
koga mogu koristiti odnosni vlasnici.
U pravnom prometu, prava iz hartija od vrednosti su neogranieno
prenosiva, izuzev ako to nije p j Zakonom o tritu HoV drugaije
odreeno.
Izuzetno pravo raspolaganja hartijama od vrednosti moe biti ogranieno u
sledeim sluajevima:
1) ukoliko zakoniti imalac hartija od vrednosti izjavi da se odrie prava
raspolaganja odreenim ili svim pravima iz hartija od vrednosti, i
2) ako nadlena sudska instanca donese odluku o zabrani raspolaganja
hartijama od vrednosti radi naplate nekog svog dospelog
potraivanja (kao to je porez na imovinu, porez na dodatnu
vrednost, porez na prenos apsolutnih prava i dr)
. OSNOVNE HARTIJE OD VRIJEDNOSTI
Odraavaju odnose, koji postoje izmeu emitenta i investitora.
U okviru
ove grupe hartija od vrijednosti, prisutne su dvije podgrupe:
hartije od vrijednosti - instrumenti duga, koje odraavaju jedan od dva
osnovna odnosa i to duniko-povjerilaki ili kreditni. Ovdje je
rije o
brojnoj kategoriji hartija od vrijednosti u koju spadaju:
obveznice,
certifikati, komercijalni zapisi, note, debenture itd.,
hartije od vrijednosti - vlasniki instrumenti, koje odraavaju vlasniki
odnos izmeu emitenta i investitora. Ovdje je rije o velikoj
grupi hartija od
vrijednosti, koje investitorima daju pravo vlasnitva nad
emitentom
HARTIJE OD VRIJEDNOSTI-INSTRUMENTI
DUGA
Hartije od vrednosti instrumenti duga mogu se, na bazi sledeih kriterijuma
podeliti prema: 1) emitentu, 2) roku dospea, 3) poreklu, 4) osiguranju, 5)
starosti duga i 6) nainu plaanja kamate.
Prema emitentu hartije od vrednosti se svrstavaju u dve grupe
instrumenata, i
to dravne hartije od vrednosti i hartije od vrednosti, koje
emituju privredni
subjekti. Ovi instrumenti se obino emituju zbog pribavljanja
sredstava za
potrebe finansiranja dravnih organa, najee za pokrie
budetskog deficita,
finansiranja specifinih projekata i sl.
Prema roku dospea hartije od vrednosti se svrstavaju na:
kratkorone,
srednjorone i dugorone hartije od vrednosti. Kratkorone
hartije od vrednosti
obuhvataju instrumente, koji imaju rok dospelosti do jedne
godine dana. Ovde
je re o instrumentima trita novca: komercijalni zapisi,
blagajniki zapisi,certifikati o depozitu,drzacni
zapisi,sporazumi o reotkupu
BESKUPONSKE OBVEZNICE
Instrumenti bez kupona, ili diskontovane obveznice (pure
discount bonds) su simplificran oblik instrumenata duga, koji
svojim vlasnicima donose samo jedno plaanje u vremenu
egzistiranja ovog instrumenta. S obzirom da se ovdje radi o
diskontnim hartijama od
vrijednosti, one se prodaju uz diskont, tj. po nioj vrijednosti od
nominalne vrijednosti na koju glase

Dugorone obveznice
Klasifikacija dugoronih obveznica vri se prema emitentu. Na
bazi ovog kriterijuma, dugorone obveznice se mogu klasifikovati
na (a)dravne obveznice, (b) obveznice lokalnih organa vlasti(c)
korporativne obveznice
Municipalne obveznice
Posebnu kategoriju dravnih hartija od vrijednosti
predstavljaju obveznice koje emituju nii organ dravne vlasti,
kao to su: pokrajina,gradovi, optine itd. Dakle, emitenti ovih
obveznica su organi lokalne vlasti i stoga se u svijetu koristi
pojam municipalne obveznice(municipal bonds).
Municipalneobveznice imaju veoma dugu tradiciju
i predstavljale su finansijski instrument putem koga su lokalne
samouprave prikupljale sredstva za finansiranje razliitih
potreba, kao to su izgradnja: kola, vodovoda, puteva
elektrine mree,infrastrukture, itd.
Berza je centralizovano trite zasnovano na nekom od
aukcionih sistema formiranja cena ili na elektronskom
poslovanju









1. Angloameriki koncept berze. To je koncept koji g p j p j
pretpostavlja osnivanje berze na osnovu zakona. Po tom sistemu ,
ako osnivai ispune unaprijed propisane uslove u
zakonu, dravni organ ne moe sprijeiti njeno osnivanje. Po
ovom sistemu berza je
privatno pravna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja
se osniva na osnovu trgovakog graanskog prava. Na berzi mogu
trgovati samo subjekti koji su lanovi berze, a to su
prvenstveno maklerska preduzee i banke specijalizovane za
trgovinu hartijama od vrijednosti.
2. Srednjoevropski koncept berze. Usvojen je u pravu Njemake,
Austrije, Slovake,eke, Maarske, Poljske, bive SRJ i dr.
Sutina ovog koncepta sastoji se u tome da se berza osniva uz
prevashodno ispunjenje svih zakonom propisanih uslova. Nakon
konstatacije o ispunjenosti svih propisanih uslova, nadlean
dravni organ (Komisija za hartije od vrijednosti) donosi odluku
o odobrenju rada berze. Na berzi mogu trgovati samo njeni
lanovi.
3. Francuski koncept berze. Po ovom konceptu, berza je subjekat bez
svojstva prvnog lica. Osniva se odlukom drave. Predstavlja
opti dostupan skup. Svojstvo pravnog lica priznaje se
organizacijama koje kontroliu berzu (Drutvo francuskih berzi).
Ovaj koncept naziva se jo i sistem dravne odluke. Usvojen je u
pravu Francuske, Italije i dr.

1. Prema predmetu poslovanja (trgovine) berze se klasifikuju na:
1) novane ili efektne berze,
2) devizne berze,
3) berze usluga
4) robne ili produktne,
5) mjeovite berze
Forvard je pojedinani nestandardni terminski ugovor. On je
ugovor sam za sebe i ne moe sluiti kao oslonac drugih
terminskih poslova (fjuersa i opcija). Danas se utvruje cena
za isporuku robe i prenos novca u bliskom bududem periodu
(najede 16 meseci). Cilj im je da se doe do eljene robe, da
se zaradi ili da se izbegnu ili umanje rizici. Moe biti i varijanta
da se u vreme potpisa ugovora utvrdi cena, odmah prenese
novac, a roba se isporuuje naknadno. U tom sluaju cena se
smanjuje za iznos kamate do dana prenosa robe.
Fjuers je ugovor o isporuci robe, valute ili finansijskog
instrumenta, po unapred ugovorenoj, fjuers ceni, i na
ugovoreni termin u bududnosti. Fjuers, za razliku od forvarda,
ne mora biti izvren. Fjuersima se moe svakodnevno trgovati
na berzi, brzo se pretvaraju u novac, pa ih nazivaju likvidni
terminski ugovori. Najede su bliskog roka, manje od godinu
dana, a najede do 90 dana. Na primer, za vedinu svetskih
valuta postoji budude valutno trite: evro, dolar, kanadski
dolar, australijski dolar, britanska funta, jen, vajcarski franak,
vedska kruna, danska kruna, norveka kruna i sl. To je
standardizovan ugovor, kojim se trguje na berzi i koji zahteva
isporuku robe na odreeni datum u bududnosti, na primer
druge srede u martu, junu, septembru ili decembru.
Opcija je izvedena hartija koja vlasniku (kupcu) daje pravo, ali
ne i obavezu, da kupi ili proda odreenu aktivu (robu) po
unapred ugovorenoj (tzv. strajk ceni) i u odreenom
vremenskom periodu. do ugovorenog datuma isteka i na sam
taj datum kod amerikih opcija, a iskljuivo na sam datum
isteka opcije kod evropskih opcija. Obaveza prodavca je da
isporui ugovorenu robu, kada kupac podnese opciju na
realizaciju. Obaveza kupca opcije je da plati premiju (na
primer 35% od vrednosti robe), kao garanciju kupovine.
Premiju (unapred poloen depozit) gubi ako od opcije
odustane. Ako kupac na dan isteka opcije eli da ima i opciju
kupovine i opciju prodaje, onda uplauje duplu premiju, pa se
ove opcije zovu opcije sa duplom premijom.
Vrste opcija
Na terminskom tritu pojavljuju se sledee vrste opcija:
1) Kupovne (call) opcije,
2) Prodajne(Put) opcije,
3) Opcije na kratkorone i dugorone dravne obveznice,
4) Opcije na fjuerse,
5) Evropski tip opcija,
6) Ameriki tip opcija,
7) Egzotini tip opcija,
8) Finansijske opcije,
9) Robne opcije,
10) Realne opcije,
11) Berzanske i vanberzanske opcije,
12 svop opcije
Svop poslovi na berzi su poslovi putem kojih se, preko berze,
vri zamena jedne imovine za drugu, radi zatite interesa
uesnika u poslu, a najee se radi o heding poslu.
Zamenjuju se razne robe, na primer:
loija vrsta robe (usluge) za bolju sa stanovita kupca odnosno
prodavca,
loija vrsta kredita za povoljniji,
loija kamata za povoljniju,
loija valuta za povoljniju,
loije potraivanje za povoljnije,
loiji devizni kurs za povoljniji i slino.
Heding poslovi su specifina vrsta berzanskih poslova kojima nije
cilj pekulacija radi zarade (fjuersi i opcije), nego im je cilj zatita od
rizika odnosno od promene cene, deviznog kursa i kamatne stope.
Poto se kamate zatiduju preko svop poslova, kroz heding poslove
najede se vri zatita poslova odnosno ugovora od promene cene
robe u bududnosti i zatita od promene deviznog kursa.
pekulativne operacije
1) pekulacija postoji kada investitor preuzme rizik koji je
prekomjeran sa stanovita normalnog investiranja, a na
osnovu pretpostavke da de mu donijeti (usljed specifinih
faktora ili trinih okolnosti) prinos vedi od trinog prosjeka,
2) pekulacija korisi razlike u cijeni istog finansijskog instrumenta
u razliitim periodima, i ne predstavlja manipulaciju trita,
3) Arbitraa nije oblik pekulacije, jer koristi razliku izmeu dva
trita,
4) Pri arbitrai investitor ne preduzima nikakav konkretni rizik
pekulacije izazivaju:
- nagle fluktuacije na tritu;
- ograniavaju se pravilima berze i
- dravnim propisima (u obliku procenta dozvoljene promjene
cijena u jednom danu).
6) pekulacija podrazumijeva kupovinu HoV na kredit;
uobiajeno na razvijenim tritima, pod strogom kontrolom;
7) Kupovina HoV na kredit se vri preko rauna komitenta kod
berzanskih posrednika;

BERZANSKI INDEKSI
BELEX15
BELEXline, BELEXsentiment,Prodex,
BELEX15 indeks je ponderisan trinom kapitalizacijom, i ne koriguje se sa
ispladenim dividendama i nije zatiden od dilutacionih efekata, koji se javljaju
zbog isplate dividendi. BELEX15 je vodei indeks Beogradske berze
Indeks BELEX15 je prevashodno namijenjen unapreenju investicionog procesa,
kroz mjerenje performansi najlikvidnijeg segmenta srpskog trita kapitala, kaoi
kroz mogudnost uporeivanja potencijalnih investicionih strategija prema
indeksu.
BELEXline pozicioniran je kao osnovni benchmark indeks Beogradske
berze sa ciljem da u to preciznijoj mjeri opie kretanja cijena na domadem
tritu kapitala. On predstavlja drugi indeks koji pokazuje kretanja na
srpskom tritu kapitala, koji je zamijenio prvi indeks akcija Beogradske
berze, BELEXfm
BELEXIine je indeks ponderisan trinom kapitalizacijom, koja se
nalazi u slobodnom prometu (free float), koji se ne prilagoava za
isplaene dividende, i nije zatien od dilutacionog efekta koji se
javlja usljed isplate dividendi.
BELEXsentiment predstavlja jo jedan indeks , koji prikazuje oekivanja trinih
uesnika u narednom periodu, odnosno predstojedem mjesecu
PRODEX predstavlja indeks Produktne berze u Novom Sadu, koja je od 1.
Oktobra 2009. godine ustanovila ovaj indeks. On je pokazatelj svakodnevnih
trinih kretanja na ovoj berzi.
PRODEX je cjenovni indeks i sutinski se razlikuje od indeksa na efektnim
Berzama
Free float faktor (FFc) je procenat akcija koji se nalazi u slobodnom
prometu i koji
je javno dostupan potencijalnim investitorima. FFc se dobija kada se od
ukupnog broja akcija oduzmu akcije koje se ne nalaze u slobodnom prometu
(non free float). Pod pojmom akcija, koje nisu u slobodnom prometu smatraju
se akcije koje su u vlasnitvu: lica koja pojedinano posjeduju vie od 5% akcija
od ukupno izdatih akcija izdavaoca izuzimajudi akcije koje se nalaze u vlasnitvu
investicionih i penzionih fondova, kao i druge akcije na kastodi raunima,
drutva za upravljanje fondovima, osiguravajuduih drutava,brokerskodilerskih
drutava i drugih investicionih kompanija sa kratkoronim investicionim
strategijam
Solventnost (u amerikoj terminologiji: adekvatnost kapitala) je globalna
sposobnost preduzea da podnese rizike poslovanja.. Ona meri sposobnost
da se na dui rok osigura vradanje pozajmljenih sredstava, odnosno
predstavlja mogudnost da preduzede u momentu likvidacije osigura isplatu
svojih poverilaca. Kao to je procena kreditne sposobnosti komitenta nain
da se analiziraju rizici s kojim se on suoava u ulaganju pozajmljenog novca, i
stoga determiniu mogudnost njegovog vradanja, tako je i ocena solventnosti
procena rizika sa kojima se preduzede susrede
NAELO RENTABILNOSTI
Rentabilnost predstavlja sposobnost da se ostvare to vedi finansijski rezultati
sa to manjim ulaganjima. Jo jednostavnije, to je sposobnost zaraivanja.
Preduzede posluje rentabilno kada postie pozitivan finansijski rezultat,
odnosno kada ima viak prihoda nad rashodima. Kada preduzede ostvari
gubitak, odnosno negativan finan sijski rezultat, tada je njegovo poslovanje
nerentabilno.Rentabilnost se moe meriti preko stope prinosa sopstvenog
kapitala i preko stope prinosa ukupnog kapitala, na slededi nain


Ova stopa pokazuje rentabilnost sopstvenog kapitala. Preko nje se izraunava
stepen oplodnje (prinosa) sopstvenog kapitala, odnosno finansiranja iz
sopstvenog kapitala
Naelo fleksibilnosti oznaava sposobnost preduzeda da se prilagoava
razliitim uslovima finansiranja. Ovo naelo poznato je i pod nazivom naelo
elastinosti u finansiranju. Naelo fleksibilnosti obuhvata i sposobnost
obezbeenja novca kratkoronim
zaduivanjem putem kratkoronih kredita, emisije kratkoronihhartija od
vrednosti i sl. Pribavljanje kratkoro no raspoloivog novca znaajno je sa
gledita finansiranja kratkorone imovine, odravanja solventnosti preduzeda,
poslovanja
HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA
Horizontalna pravila finansiranja ukazuju kakav treba da bude odnos izmeu
pojedinih delova aktive (imovine) i pojedinih delova pa sive (izvora) da bi se
postigla i odravala solventnost i rentabilnost preduzeda Meu ovim pravilima
najvanija su:
1. zlatno bankarsko pravilo;
2. zlatna bilansna pravila;
3. finansiranje najdugoronijih ulaganja, i
4. finansiranje kratkoronih ulaganja
VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA (odnos sopstvenih i tuih
izvora finansiranja)
Vertikalna pravila finansiranja predstavljaju pravila, koja odreuju kakav treba
da
bude odnos pojedinih delova pasive, izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i
tui) i po raspoloivosti (kratkoroni i dugoroni). Vertikalna pravila finansiranja
tee da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost, sugurnost, nezavisnost
i
elastinost finansiranja.U trinoj privredi teko je obezbediti da se preduzeda u
potpunosti finansiraju iz sopstvenih izvora. Ona su prinuena da koriste tue iz
OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA (pravilo finansiranja 2:1,pravilo
finansiranja 1:1 i
pravilo o odnosu novca i kratkoronih izvora)
Prema pravilu 2:1, odnos kratkorone (likvidne) imovine preduzeda i
kratkoronih izvora finansiranja treba da bude 2:1. Ovo pravilo znai da
preduzede jednu polovinu kratkorone imovine treba da finansira iz
kratkoronih izvora, a drugu iz dugoronih izvora. Ono se moe primeniti kada
preduzede u strukturi kratkorone imovine ima 50 odsto stalne obrtne imovine.
Kod preduzeda je razliita potreba za stalnom obrtnom imovinom, pa im je
struktura kratkorone imovine razliita, pa ovo pravilo nije nalo iru
primenu.Prema pravilu 1:1, iznos novca, kratkoronih hartija od vrednosti i
kratkoronih potraivanja treba da bude jednak iznosu kratkoronih izvora
finansiranja. Ovo pravilo zahteva da na svaki uloeni dinar dolazi jedan dinar
duga.Pravilo o odnosu novca i kratkoronih izvora odreuje minimalni iznos
novca (gotovine) u odnosu na kratkorone izvore finansiranja (dugove) kojim bi
se obezbedila solventnost preduzeda
FINANSIRANJE BANKARSKIM AKCEPTNIM KREDITOM
Bankarski akceptni kredit se sastoji u stavljanju potpisa od strane banke kao
akceptanta na menici koju na nju vue njen komitent ili neko drugo lice. Uovom
sluaju banka samo iznajmljuje svoj potpis napladujudi proviziju. Bankase prema
svom komitentu obezbeuje, jer ona prema meninim poveriocimaistupa kao
glavni dunik. Akceptiranjem menice banka pojaava kreditnu sposobnost
komitenata prema tredim licima. Bankarski akcept je vrstabankarske garancije
koja se daje u obliku menice. Akceptirana menica se moe eskontovati
(prodati) u istoj ili drugoj banci itako dobiti eskontni kredit kojim preduzede
obezbeuje kratkoroni izvor finansiranja
Lombardni kredit je krakoroni osigurani kredit koji se odobrava na osnovu
zalaganja pokretne imovine koja slui kao garancija da de kredit biti
vraden.Njega odobravaju banke koje se u okviru svoje delatnosti bave
lombardnim poslovima,kao i specijalizovane organizacije za tu vrstu poslova
tkz. zalagaonice..Pri odobravanju ovog kredita banka i preduzede
sklapaju ugovor kojm sepreduzede obavezuje da svoje celokupno poslovanje
obavlja preko tekudegrauna kod banke. Formalno ovaj kredit je bez pokrida, ali
svaki prilivnovca na tekudi raun predstavlja otplatu kredita, to
sutinskipredstavlja pokride. Ovaj kredit omoguduje korisniku elastinu i
racionalnuupotrebu odobrenih kredita u skladu sa njegovim potrebama bez
potrebeuvanja sigurnosne rezerve solventnosti.




Stopa prinosa do dospjea obveznice: jednaka je odnosu
izmeu godinje kuponske isplate i nominalne vrijednosti
obveznice (vrijednost na koju je obveznica emitovana). Prinos do
dospea definisan je kao diskontna stopa koja izjednaava cenu
obveznice sa sadanjom vrednou svih predvienih gotovinskih
tokova. To je mera prosenog prinosa uloenog kapitala, koji ete
zaraditi tokom roka trajanja obveznice, ako je drite do njenog
dospea.
Stopa tekueg prinosa obveznice: jednaka je odnosu izmeu
godinje kuponske isplate i trine cijene obveznice
SADANJA VREDNOST
Sadanjavrednost je dananja vrednost bududih novanih
tokova. Koliko novca treba da uloimo danas, da bi dobili 106
evra na kraju godine? Finansijski menaderi to nazivaju
sadanja vrednost (present value PV).
Perpetumi i Anuiteti
Svako pojedinano plaanje,
ravnomerno vremenski rasporeeno od poetka do kraja trajanja
kredita, naziva se anuitet. Ukoliko to plaanje nema definisan krajnji
rok otplate (na neodreeno vreme), naziva se perpetum.
Zatezna kamatna stopa
Zatezna kamata sastoji od stope rasta cena na malo i fiksne kamatne
stope. Obraun zatezne kamate se vri tako to se fiksna mesena
stopa od 0,5% mnoi iznosom glavnog duga uvedanog za kamatu po
mesenoj stopi rasta cena na malo primenom konformne metode
(Zakon o visini stope zatezne kamate). Konformna metoda
podrazumeva pripis meseno obraunate kamate glavnom dugu i
obraun nove kamate na iznos tako utvrene glavnice

Efektivna kamatna stopa predstavlja razlika izmeu
nominalnog iznosa i primljenog iznosa sredstava po
odobrenom kreditnom zahtevu. Dakle, ona obuhvata
kamatu zajedno sa svim trokovima, naknadama i
provizijama.Ona pokazuje koliko kredit klijenta stvarno kota, odnosno
kolika je ukupna cena kredita. Na visinu efektivne kamatne
stope utie osim redovne kamatne stope i visina naknada
koje klijent plada banci prilikom odobrenja kredita, duina
otplate kredita, visina eventualno potrebnog garantnog
depozita ili udela itd. Nain izrauna efektivne kamatne
stope jedinstven je za sve banke, a propisuje ga centralna