Visoka poslovna skola

Cacak
SEMINARSKI RAD
Predmet : Ekologija i odrivi razvoj
Tema : Neuspeh trita u reavanju ekolokih
problea
Mentor : Student :
Kosta Cerovina
Br. indeksa

Maj 201.
Sadr!aj :
Sadr!aj :
"vod.........................................
1. #kolo$ke ka%ne i pore%i...........................................................................................
2. Su&vencije na smanjenje %a'adjenja.......................................................................(
). Trans*era&ilne +prenosive, do%vole.........................................................................-
. .r!avna re'ulativa.................................................................................................../
0. 1aklju2ak................................................................................................................10
3iteratura............................................................................................................................11
"V4.
2
Sadr!aj :
#konomska delatnost pojedinca5 doma6instva i predu%e6a prou%rukuje interne i eksterne
e*ekte. 7 jedni i dru'i mo'u imati po%itivne i ne'ativne uticaje na ocenu o2ekivane
ekonomske e*ektivnosti odredjeni8 alternativa5 kao i na i9&or njapovoljnije alternative.
7nterni e*ekti uti2u na tro$kove i:ili pri8ode privredni8 su&jekata i odre;uju nji8ovu
pro*ita&ilnost. Privredni su&jekti su prinudjeni da i8 u'radjuju u svoju kalkulaciju
tro$kova i pri8oda i da i8 u%imaju u o&%ir prilikom i%&ora odredjeno' pona$anja.
#ksterni e*ekti predstavljaju e*ekte koje privredni su&jekti prou%rukuju u svom
neposrednom ili $irem okru!enju i koje ne moraju da u'radjuju u svoje kalkulacije
tro$kova i:ili pri8oda. 1&o' to'a i8 naj2e$6e i ne u%imaju u o&%ir prilikom dono$enja
odluka o i%&oru odredjeno' pona$anja. #ksterni e*ekti mo'u &iti po%itivni + u slu2ajevima
pru!anja korisni8 uslu'a dru'ima i u uslovima koji ne omo'u6avaju nji8ovo
napla6ivanje, ili ne'ativni + u slu2ajevima nano$enja $tete dru'ima u uslovima koji ne
omo'u6avaju o&e$te6enje,. Prvi se na%ivaju e*ektima eksterne ekonomije +po%itivne
eksternalije, a dru'i e*ektima eksterne disekonomije +ne'ativne eksternalije,.
" sistemu tr!i$ne ekonomije sve ima svoju cenu. <ko se po%itivne eksternalije ne
napla6uju5 a ne'ativne ne kompen%iraju pla6anjem o&e$te6enja5 onda su one i%van tr!i$ta.
#ksternalije nisu o&u8va6ene cenom ekonomsko' do&ra koje je predmet tr!i$ne
transakcije. <ko tr!i$na cena ne oslikava sve korisnosti i tro$kove pove%ane sa
proi%vodnjom i potro$njom odredjeno' do&ra5 ona ne6e pru!ati realne in*ormacije. "
takvim slu2ajevima tr!i$ni me8ani%am &i6e neuspe$an i oskudni resursi 6e &iti po're$no
alocirani. <ko potro$nja neko' do&ra prou%rukuje eksterne koristi5 tr!i$na cena 6e &iti
ispod vrednosti do&ra i ne6e uticati na pove6anje o&ima proi%vodnje. Prema tome5 u
slu2ajevima eksterni8 e*ekata5 tr!i$te ne mo!e vr$iti e*ikasnu alokaciju raspolo!ivi8
resursa. Tr!i$ni me8ani%am se pose&no poka%ao neuspe$nim u re$avanju pro&lema
e*ikasne alokacije resursa !ivotne sredine i nji8ove !a$tite. "lo'a dr!ave je neop8odna u
re$avanju ovi8 pro&lema. Pravo na adekvatnu !ivotnu sredinu u savremenim uslovima
ostvaruje se kom&inacijom slede6i8 instrumenata :
1, ekolo$ke ka%ne i pore%i5
2, su&vencije na smanjenje %a'adjenja5
), trans*era&ilne +prenosive, do%vole i
, dr!avna re'ulativa
1. #kolo$ke ka%ne i pore%i
)
Sadr!aj :
1a maskimi%iranje dru$tveno' &la'ostanja &ilo &i neop8odno i%jedna2iti individualne
'rani2ne tro$kove sa dru$tvenim 'rani2nim tro$kovima. Medjutim5 takvo re$enje ne
posti!e se spontanim delovanjem tr!i$no' me8ani%ma. 7ndividualni vlasnici
predu%e6a ne6e u%imati u o&%ir dru$tvene tro$kove kada na konkurentskom tr!i$tu
mo'u da maksimi%iraju pro*it samo putem i%jedna2avanja svoji8 individualni8
'rani2ni8 tro$kova sa tr!i$nom cenom.
.r!ava mo!e odredjenim poreskim re$enjima da uti2e na pove6anje stepena
uskladjenosti individualni8 i dru$tveni8 tro$kova i da stimuli$e predu%e6a i pojedince
da u ve6oj meri internali%uju eksterne tro$kove. 7deja o uvodjenju instrumenata
datiraju jos i% 1/12. 'odine5 a poti2u od teoreti2ara ekonomije &la'ostanja <rtura
Pi'ua
1
. =je'ovoj ideji o ekolo$kom pore%u kasnije su se pridru!ili i dru'i teoreti2ari
+ Berkam i Pirs
2
,. Po mi$ljenju ovi8 autora5 ekolo$ki pore% &io &i u stanju da kori'uje
imper*ektnost i o'rani2enost tr!i$ta prou%rokovanu eksternalijama. Pi'u je u svom
radu 55 #konomija &la'ostanja > prvi na valjan na2in postavio pitanje ekonomski8
posledica %a'adjivanja !ivotne sredine i dao5 %a to vreme5 vrlo utemeljena
o&ja$njenja. =a'la$avaju6i 2injenicu da postoji ra%lika i%medju individualno'
+privatno' &ruto proi%voda, i dru$tveno' +neto proi%voda,5 Pi'u je jasno uka%ao na
ra%liku koja se pojavljuje i%medju ove dve kate'orije5 a 2iji je u%rok novonastalo
stanje u !ivotnoj sredini. Cena proi%voda ili uslu'e koje predu%etnik ostvari na tr!i$tu
i ukupno proi%vedena dru$tvena vrednost nisu isto. .ru$tveni neto proi%vod manje je
od proi%vodja2evo' neto proi%voda5 a ra%lika predstavlja pre sve'a $tetu koja nastaje
usled %a'adjenja !ivotne sredine nastalu tokom pri%vodnje5 $to nije ekonomski
valori%ovano i %a $ta niko ne snosi od'ovornost. 4vakvim o&ja$njenjem Pi'u je jasno
istakao u prvi plan neke osnovne pro&leme %a$tite !ivotne sredine i potre&u
rede*inisanja klasi2ni8 ekonomski8 teorija.
?eneralno re$enje %a eksterne e*ekte5 uklju2uju6i i one !ivotne sredine jeste
interni%acija eksterni8 e*ekata. To se mo!e posti6i prisiljavanjem u2esnika na tr!i$tu
da apsor&uju eksterne tro$kove i koristi koje su svojim aktivnostima prou%rokovali. "
su$tini5 kad odlu2uju koju koli2inu da ponude5 proi%vodja2i &i morali da vode ra2una
o tro$kovima %a'adjenja5 jer &i i8 pore% naterao da plate te eksterne tro$kove.
=aredna slika poka%uje odstupanje 'rani2ni8 privatni8 i 'rani2ni8 dru$tveni8
tro$kova5 usled nastanka eksternalija. 1adatak ekolo$ko' pore%a je da ukloni
nesavr$enost tr!i$ta5 naplatom da!&ina5 2ime &i se smanjila proi%vodnja i potro$nja
ekolo$ki $tetni8 proi%voda5 odnosno smanjilo %a'adjenje do nivoa koji se smatra
odr!ivim. " slu2aju naplate pore%a ili ka%ne u visini 'rani2ni8 tro$kova %a'adjenja5
'rani2ni i privatni tro$kovi &i se i%jedna2ili.
.a &ismo konkreti%ovali svoju anali%u ra%motri6emo jedno pose&no tr!i$te &akra.
Slika 1. poka%uje krive ponude i tra!nje na tr!i$tu &akra. Kriva tra!nje %a &akrom
poka%uje vrednost &akra %a potro$a2e5 koja se meri pomo6u cena koju su spremni da
%a nje'a plate. ri svakoj datoj koli2ini visina krive tra!nje poka%uje spremnost
mar'inalno' kupca da plati. .ru'im re2ima5 ona poka%uje vrednost koju potro$a2
pripisuje poslednjoj kupljenoj jedinici &akra.
1
Pi'ou5 <.5 T8e #conomic @el*are5 Macmillan5 3ondon5 1/1-
2
Pierce5 A.5 Valuation o* Social Cost5 <llenB"nCin5 3ondon5 1/(-

4ptimum
.ru$tveni tro$ak
Tro$ak
%a'adjenja
Ponuda + individualni
tro$ak,
Tra!nja
+individualna
vrednost,
Davnote!a
A +opt, A +tr!,
Cena &akra
koli2ina &akra
Slika 2 : 1a'adjenje i dru$tveni optimum
Sadr!aj :
S dru'e strane5 kriva ponude poka%uje tro$kove proi%vodnje &akra. 1a svaku datu
koli2inu visina krive ponude poka%uje tro$ak mar'inalno' prodavca5 odnosno ona
poka%uje tro$ak koji taj prodavac snosi %a poslednju prodatu jedinicu &akra. "
odsustvu dr!avne intervencije cena se prila'odjava da &i se i%jedna2ila ponudu i
tra!nju %a &akrom. Davnote!ana koli2ina A +tr!i$te, maksimira ukupnu vrednost %a
kupca umanjenu %a ukupne tro$kove proi%vodja2a5 tako da je u odsustvu eksternalija
tr!i$na ravnote!a e*ikasna.
Medjutim u proi%vodnji jedne tone &akra 2isto6e //5// E do&ija se oko -0 tona
rudarske jalovine5 25- tone metalur$ke $ljake5 (00 metara ku&ni8 otpadni8 voda i 151
tona otpadni8 'asova. 1&o' eksternalija tro$kovi proi%vodnje &akra koje snosi
dru$tvo ve6i su od tro$kova proi%vodnje &akra koje snosi proi%vodja2.
" sistemu tr!i$ne ekonomije malo je %a'adjiva2a koji 6e do&rovoljno pristati na
promenu pona$anja sve dok mo'u &esplatno da %a'adjuju i uni$tavaju !ivotnu
sredinu. "vodjenje skupe opreme %a kontrolu i smanjenje %a'adjenja prou%rokovalo
&i poskupljenje proi%voda i po'or$alo konkurentsku po%iciju *irmeF%a'adjiva2a na
tr!i$tu. 7ndividualni vlasnici predu%e6a ne6e u%imati u o&ra2un dru$tvene tro$kove
kada na konkurentskom tr!i$tu mo'u da maksimiraju pro*it samo putem
i%jedna2avanja svoji8 individualni8 'rani2ni8 tro$kova sa tr!i$nom cenom.
1a maksimiranje dru$tveno' &la'ostanja &ilo &i neop8odno i%jedna2iti individualne
'rani2ne tro$kove sa dru$tvenim 'rani2nim tro$kovima. Medjutim takvo re$enje ne
posti!e se sponatanim delovanjem tr!i$no' me8ani%ma. Postavlja se pitanje : koju &i
koli2inu &akra tre&alo proi%voditiG Sa stanovi$ta dru$tva u celini5 optimalna koli2ina
proi%vodnje &ila &i ona pri kojoj kriva tra!nje se2e krivu dru$tveno' tro$ka.
0
Tra!nja
+individualna
vrednost,
Davnote!a
Ponuda
+individualni
tro$ak,
Cena &akra
Koli2ina &akra
Slika 1 : Tr!i$te &akra
Sadr!aj :
Davnote!na koli2ina proi%vodnje &akra A +tr!i$te, ve6a je od dru$tveno optimalne
koli2ine A+optimum,. Da%lo' ove nee*ikasnosti je $to tr!i$na ravnote!a odra!ava samo
individualne +privatne, tro$kove proi%vodnje. " tr!i$noj ravnote!i vrednost koju
mar'inalni potro$a2 pripisuje &akru manja je od dru$tveno' tro$ka nje'ove proi%vodnje.
.akle5 smanjenjem proi%vodnje i potro$nje &akra ispod nivoa tr!i$ne ravnote!e pove6ava
se ukupno ekonomsko &la'ostanje. Postavlja se pitanje : kako posti6i optimalan is8od u
slu2aju postojanja eksternalijaG Hedno od re$enja je uvodjenje ekolo$ki8 pore%a. 1adatak
ekolo$ko' pore%a je da ukloni nesavr$enost tr!i$ta naplatom da!&ina5 2ime &i se smanjile
proi%vodnja i potro$nja ekolo$ki $tetni8 proivoda5 odnosno smanjilo %a'adjenje do nivoa
koji se smatra Iodr!ivim>. Pore% &i pomerio krivu ponude &akra navi$e %a i%nos pore%a5
2ime &i se i%jedna2ili 'rani2ni dru$tveni i privatni tro$kovi. Tako &i internali%ovanje
eksternalija pove6alo cenu i smanjilo koli2inu ponude. Sa ciljem smanjenja pritiska na
!ivotnu sredinu5 *iskalne da!&ine se u'radjuju u cenu proi%voda5 2ime su proi%vodja2i i
potro$a2i primorani da prilikom dono$enja odluke u o&%ir u%mu i dru'e eksterne
tro$kove.
Prema DioFdeklaraciji i% 1//2. 'odine ekolo$ki pore% tre&a da &ude :
F je*tin pore%5
F $to neutralniji u smislu konkurencije i sklada sa na2elima slo&odne tr'ovine5
F jednostavan u administrativnom smislu5
F da ekonomski e*ikasno uti2e na alokaciju resursa na tr!i$tu i
F da $titi !ivotnu sredinu sa najni!im tro$kovima.
2. #kolo$ke su&vencije
"koliko se *irmaF%a'adjiva2 odlu2i %a uvodjenje savremene te8nolo'ije5 koristi
takvo' postupka odra%i6e se na smanjenje %a'adjenje !ivotne sredine. " prisustvu
po%itivno' eksterno' e*ekta dru$tvena vrednost do&ra ve6a je od individualne
vrednosti. 4ptimalna koli2ina A +optimum, sto'a je ve6a od ravnote!ne koli2ine A
+tr!i$te,.
Dealnost poka%uje da ukoliko ne postoje ka%ne %a %a'adjenje5 ekonomski su&jekt
nije dovoljno motivisan da samostalno smanji %a'adjenje5 ma koliko 'a i%daci malo
ko$tali. .r!ava se mo!e odlu2iti i na su&vencionisanje i%dataka %a smanjenje
%a'adjenja5 isplatom ra%like i%medju 'rani2ne dru$tvene i 'rani2ne privatne koristi.
Su&vencionisanjem kupovine sistema %a smanjenje %a'adjenja5 'rani2ni privatni
tro$kovi smanjenja %a'adjenja se smanjuju 2ime se proi%vodja2 ne motivi$e na
smanjenje o&ima proi%vodnje. 7% to' ra%lo'a proi%vodja2i su vi$e %ainteresovani %a
su&vencionisanjesmanjenja %a'adjenja5 ne'o %a ka%ne i pore%e. Su&vencije
omo'u6avaju ve6u do&it proi%vodja2a.
J
Sadr!aj :
S dru'e strane5 potro$a2i su krajnji nosioci tro$kova i u slu2aju ka%ni i pore%a i u
slu2aju su&vencija. #*ikasan o&im proi%vodnje ostvaren naplatom ka%ni i pore%a uti2e
na porast cena5 usled smanjenja proi%vodnje i smanjenja ponude. " slu2aju
su&vencija5 kro% opore%ivanje potro$nje kojom se *inansira su&vencionisanje
smanjenja %a'adjenja5 krajnji tro$ak smanjenja %a'adjenja prenosi na potro$a2e.
). Trans*era&ilne do%vole
4vaj ekonomski instrument je relativno novije' datuma. Trans*era&ilnim do%volama se
o'rani2ava maksimalna koli2ina %a'adjenja koju su&jekt mo!e ispustiti u okru!enje.
Primena prenosivi8 do%vola &a%irana je na principu da porast %a'adjenja i% jedno' i%vora
mora &iti pra6en ekvivalentnim smanjenjem %a'adjenja i% dru'o' i%vora. "kupna
koli2ina do%voljeno' %a'adjenja se odredjuje u o&liku trans*era&ilni8 do%vola5 kojima se
mo!e Itr'ovati>. Tr!i$te na kojem 6e se tr'ovati do%volama upravlja6e sile ponude i
tra!nje5 a nevidljiva ruka o&e%&edi6e da to novo tr!i$te e*ikasno alocira pravo na
%a'adjenje.
Kirme koje emituju u okru!enje manje %a'adjenja od do%voljene koli2ine mo'u svoje
Ipravo na %a'adjenje> ustupiti dru'om proi%vodja2u5 pod uslovom da se op$ti nivo
%a'adjenja ne prekora2i5 dok &i one koje mo'u da smanje %a'adjenje5 ali smao u% visoke
tro$kove5 &ile spremne da kupe sve do%vole koje su im potre&ne. Kirme 6e &iti
%ainteresovane %a prodaju do%vola dok su tr!i$ne cene ve6e od 'rani2ni8 tro$kova
smanjenja %a'adjenja. Sa dru'e strane5 *irme su %ainteresovane da kupuju do%vole5 dok
su 'rani2ni tro$kovi smanjenja %a'adjenja ve6i od tr!i$ne cene trans*era&ilne do%vole.
Davnote!a
.ru$tvena
vrednost
Tra!nja
+individu
alna
vrednost,
Ponuda
+individualni
tro$ak,
A +tr!, A +opt, koli2ina &akra
Cena &akra
Slika ): Su&vencije i dru$tveni optimum
(
Sadr!aj :
Kada se privreda nala%i u stanju IPareto optimuma> svako predu%e6e redukuje emisiju
%a'adjenja na nivo koji i%jedna2ava tr!i$nu cenu trens*era&ilne do%vole i 'rani2ne
tro$kove smanjenja %a'adjenja.
"koliko predu%e6e kupi prenosivu Iekolo$ku do%volu>5 a u posmatranom momentu
nema potre&u %a njom5 to 6e se nepovoljno odra%iti na konkurentsku po%iciju predu%e6a5
jer 6e pove6ati i%nos *iksni8 tro$kova proi%vodnje +koja je ostala na istom nivou,.
Prednost ovo' instrumenta u odnosu na dosad i%lo!ene je $to do%vole ne predstavljaju
dodatni tro$ak %a proi%vodja2a5 ukoliko je emisija %a'adjenja u 'ranici do%voljene. "
praksi5 tr!i$te trans*era&ilni8 do%vola naj&olje *unkcioni$e u S<.5 npr. na 2ika$kom
tr!i$tu do%vola %a emisiju sumporFdioksida
)
.
Mada se smanjenje %a'adjenosti u% pomo6 do%vola %a %a'adjenje mo!e u2initi
ra%li2itim od kori$6enja Pi'uovi8 do%vola5 ove dve mere imaju dosta to'a %ajedni2ko' .
" o&a slu2aja predu%e6a %a'adjiva2i moraju da plate pore% vladi. Kada je re2 o
do%volama %a %a'adjenje5 predu%e6a %a'adjiva2i moraju da plate kupovinu do%vole. 7
Pi'uovi pore%i i do%vole %a %a'adjenje internali%uju eksternalije od %a'adjivanja tako $to
'a 2ine skupim %a predu%e6a.
. .r!avna re'ulativa
Vlada mo!e da re$i pro&lem eksternalija tako $to 6e i%vesna pona$anja pro'lasiti
o&ave%nim ili %a&ranjenim. =a primer &acanje otrovni8 8emikalija u vodene slivove
predstavlja kriminal. " ovom slu2aju eksterni tro$kovi koje snosi dru$tvo daleko su ve6i
od ko/risti koje sti2e %a'adjiva2. Vlada %ato uvodi komandnoFkontrolnu meru kojom u
potpunosti %a&ranjuje ovakvo ponasanje.
Medjutim5 u ve6ini slu2ajeva %a'adjivanja5 situacija nije tako jednostavna. =emo'u6e
je jednostavno %a&raniti svaku aktivnost koja i%a%iva %a'adjenje. #konomisti smatraju da
su Pi'uovi pore%i &olji %a !ivotnu sredinu. " uslovima dr!avne re'ulative5 *a&rike nemaju
ra%lo'a da dalje smanjuju %a'adjenje kad jednom dosti'nu ciljnu vrednost otpada.
=asuprot tome5 pore% podsti2e *a&rike da ra%vijaju 2istije te8nolo'ije5 jer &i 2istija
te8nolo'ija smanjila i%nos pore%a koji *a&rika mora da plati.
Postoji dve vrste re'ulacija :
1, re'ulacija %asnovana na per*ormansama
2, re'ulacija koja se odnosi na inpute
Prva 'rupa propisa se odnosi na krajnji re%ultat5 odnosno na koli2inu %a'adjenja. Kada
dr!ava %a&rani upotre&u odredjene vrste inputa ili de*ini$e o&ave%no kori$6enje 2ista2a
)
Sti'lic5 H.5 #konomija javno' sektoa5 #konomski *akultet Beo'rad5 Beo'rad5 2005 str. )J1.
-
Sadr!aj :
prilikom upotre&e neki8 vrsta sirovina +uredjaji %a smanjenje koli2ine sumpora koju
ispu$taju termoelektrane,5 re2 je o re'ulaciji koja se odnosi na inpute. De'ulacija
%asnovana na per*ormansama je e*ikasnija5 kada je koli2ina %a'adjenja merljiva
kate'orija.
0. 1aklju2ak
1a$tita !ivotne sredine i njeno unapre;enje jedan su od naj%na2ajniji8 pro&lema sa
kojim se suo2ava savremeno dru$tvo. "&r%an nau2noFte8nolo$ki ra%voj5 primena novi8 i
mo6ni8 i%vora ener'ije5 i%'radnja veliko' &roja industrijski8 o&jekata5 stvaranje veliki8
ur&ani8 sredina5 doveli su naro2ito poslednji8 decenija5 do i%ra!eno' nivoa %a'a;enosti
osnovni8 prirodni8 resursa !ivo' sveta5 do naru$avanja 8armonije 2ovekF!ivotno
okru!enje5 do veoma o%&iljno' u'ro!avanja prirodni8 uslova5 neop8odni8 %a o2uvanje
!ivotne sredine5 $to naposletku dovodi u pitanje i sam opstanak ljudsko' roda. Sto'a5
%na2aj %a$tite !ivotne sredine name6e se kao 'lo&alni i%a%ov moderno' dru$tva5 sa
potenciranim pitanjem: IKako %a$tititi prirodu od 2oveka5 tj. se&e od se&eGL
1nacajnu ulo'u u re$avanju pro&lema %a'adjivanja !ivotne sredine ima dr!ava koja
pravo na adekvatnu !ivotnu sredinu ostvaruje kom&inacijom instrumenata kao $to su
ekolo$ke ka%ne i pore%i5 su&vencije na smanjeje %a'adjenja5 trans*era&ilne do%vole i
dr!avna re'ulativa.
Medjutim i pored ovi8 instrumenata dr!ava odnosno tr!i$ni me8ani%am je neuspe$an i%
ra%lo'a $to je nemo'u6e %a&raniti &ilo kakvu ekonomsku aktivnost5 ali je mo'u6e
o'rani2iti nivo %a'adjenosti !ivotne sredine.
/
Sadr!aj :
3iteratura :
1. Pi'ou5 <.5 T8e #conomic @el*are5 Macmillan5 3ondon5 1/1-
2. Pierce5 A.5 Valuation o* Social Cost5 <llenB"nCin5 3ondon5 1/(-
). Sti'lic5 H.5 #konomija javno' sektoa5 #konomski *akultet Beo'rad5 Beo'rad5 2005
str. )J1.
10