Академија струковних студија косовско

метохијска
Пећ – Лепосавић

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: Тржиштно пословање

ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА

Ментор: Студент:

Др.проф Александар Ђокић Дејан Миловановић

Број индекса: 46/18

Лепосавић,2020/2021
 Садржај
Увод.....................................................................................................................1

ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА.......................................................................2

1. ЕЛЕМЕНТИ ФИНАНСИЈСКО-ТРЖИШНОГ СИСТЕМА................3

1.1 ФИНАНСИЈСКА ШТЕДЊА.......................................................................3

1.2 ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА....................................................................4

1.3 ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ.............................................................4

1.3.1 ПОЈАМ И ВРСТЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТИТУЦИЈА........................4

1.3.2 ЦЕНТРАЛНА БАНКА........................................................................5

1.3.3 ДЕПОЗИТНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ.................................5

1.3.4 НЕДЕЛОЗНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ.................................6

1.3.5 БЕРЗЕ БЕРЗА.....................................................................................6

2. ВРСТЕ ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА..................................................8

2.1 ТРЖИШТЕ НОВЦА......................................................................................8

2.2 ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА...............................................................................9

2.3 ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ................................................................................10

ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................12

ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................13
 Увод
Финансијско тржиште се може посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем
смислу, финансијско тржиште постоји свуда где се обављају финансијске трансакције.
У ужем смислу, могу се дефинисати као организована места на којима се сусрећу
понуда и тражња за различите облицима финансијских инструмената (или актива).

Преко финансијска тржишта привредни субјекти долазе до средстава

неопходних за финансирање свог пословања. Она олакшава повезивање субјеката који
располажу вишковима финансијских средстава и субјеката којима недостају
финансијска средства, односно повезују две значајне макроекономске категорије -
штедњу и инвестиције.

Финансијска тржишта представљају најзначајнији фактор укупног економског и

привредног система у земљама са развијеним тржишним привредом. Она омогућава
нормално одвијање привредних односа.

Преко финансијских тржишта врши се алокација акумулације са циљем да се

она најефикасније употреби у производњи. Субјекти који располажу вишковима
средстава, путем кредита или власничких удела стављају их на располагање субјеката
који се баве производњом.
 ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА

Тржиште се састоји од свих односа понуде и потражње који су успостављени за

размену добара и услуга у одређено време и на одређеном месту . Понуда је количина
одређене робе која се нуди купцима у одређено време, на одређеном месту и по
одређеној цени. Потражња је одређена количина новца којом се купује одређена врста
робе.

Финансијска тржишта су места на којима се тргује финансијским

инструментима . Такође, могу се дефинисати као организована места на којима се
сусрећу понуда и потражња за различитим облицима финансијских инструмената (али
и имовине).

На финансијским тржиштима компаније добијају средства потребна за њихово

финансирање. Они повезују субјекте који имају вишак средстава и субјекте којима
недостаје новац. На овај начин су повезане две важне макроекономске категорије -
штедња и инвестиције. Укупан обим штедње на нивоу националне привреде у једном
временском периоду једнак је укупном обиму инвестиција, што се назива штедно-
инвестициони циклус.

На финансијским тржиштима се стварају и трансформишу финансијска

потраживања (обавезе), а понуда и потражња за финансијским инструментима
изражавају и реализују. Субјекти који имају вишак новца чине га доступним, путем
зајмова или удела у капиталу, субјектима којима недостаје новца. То се постиже
финансијским инструментима који се могу претворити у готовину када њиховим
власницима требају ликвидна средства.1

Већина аутора не говори о једном, већ о неколико финансијских тржишта, па се

овај појам поистовећује са појмом финансијско - тржишни систем.

Елементи финансијско-тржишног система су:

а) Финансијска уштеда

б) Финансијска имовина

ц) Финансијске институције

1
проф. Др Мирко Кулић: Финансијски менаџмент
1. ЕЛЕМЕНТИ ФИНАНСИЈСКО-ТРЖИШНОГ СИСТЕМА
1.1 ФИНАНСИЈСКА ШТЕДЊА
Штедња је део прихода чија се потрошња одлаже за касније. То је садржај
макроекономског концепта штедње. Склоност штедњи зависи од великог броја фактора
(ниво прихода, животни стандард, навике, стабилност, порески терет итд.).
Економске јединице које су оствариле уштеду у новцу (вишак егзономских јединица)
могу се поделити у три групе:

а)Становништво
б)Пословни-субјекти
ц) Јавни сектор

Вишак економских јединица има облик имовине у облику потраживања од

банака, што је финансијско средство, односно имају новчану уштеду у облику новца.
На финансијским тржиштима тај новац се пребацује из вишка у дефицитарне
економске јединице у замену за други финансијски инструмент.

Токови финансијске уштеде из вишка у дефицитарне економске јединице могу

бити двојаки:

а) Директни - финансијски токови се одвијају директно од вишка до

дефицитарних економских јединица, без учешћа интермедијарних финансијских
институција
б) Индиректни - између пружаоца финансијске штедње и крајњег корисника те
штедње су интермедијарне финансијске институције.

1.2 ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА

Финансијско средство је свако средство које има заменљиву вредност.
Финансијском имовином тргује се на финансијским тржиштима.
Финансијска имовина укључује велики број новчаних и финансијских инструмената од
којих су најважнији: хартије од вредности, жиро новац, девизе, берзанска роба итд.

а) Хартије од вредности - су писани документи или документи који њиховим

власницима дају одређена права. Права која произлазе из хартија од вредности
повезана су са могућношћу прикупљања различитих финансијских средстава у
будућности. Кредитна способност хартија од вредности представља степен сигурности
за вршење ових права.

б) Жиро новац - то је новац који се налази на пословном рачуну пословног субјекта и

има нематеријалну форму.

ц) Девизне - представљају сва потраживања у страној валути у иностранству.

1.3 ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
1.3.1 ПОЈАМ И ВРСТЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТИТУЦИЈА
Финансијске институције су учесници на финансијском тржишту и
финансијски посредници.

Финансијске институције осигуравају обављање функција финансијског

тржишта. Главна улога финансијских институција је да посредују између вишка и
дефицита-економских-јединица.

Све трансакције, тј. Инвеститори у хартије од вредности на финансијском

тржишту, купујући и продајући финансијске инструменте, свесно или несвесно,
ефикасно или неефикасно, рудиментарно или софистицирано управљају улагањима у
хартије од вредности. У зависности од посла којим се баве, све финансијске
трансакције могу се поделити на нефинансијске и финансијске пословне
субјекте. Нефинансијска предузећа се баве производњом разних добара или пружањем
нефинансијских услуга. Њихове трансакције су функција њиховог основног посла.
Финансијске компаније, тј. финансијске институције, баве се пружањем финансијских
услуга. Најважнија врста финансијских институција су финансијски
посредници. Поред њих, финансијске институције укључују брокерске дилере,
инвестиционе банке и агенције за консалтинг и управљање у области финансија.
Финансијски посредници у основи врше конверзију улога, тј. имовина инвеститора у
њиховим обавезама, тј. извор средстава за њихово пословање. Њихов посао се, пре
свега, своди на инвестирање и хартије од вредности. На тај начин остварују приходе од
којих одузимањем обавеза према инвеститорима и изворима њихових средстава
добијају нето приход, тј. добит као резултат њиховог рада, тј. цена њихове финансијске
услуге. У овом процесу финансијски посредници обављају економске функције
трансформације зрелости, диверзификације и ублажавања ризика, пружајући
механизам плаћања и исплативу обраду пословних информација и закључујући
уговоре-о-финансирању.

Банка је компанија која се као основна делатност бави примањем и

одобравањем кредита. Основна делатност банке је: узимање кредита, давање зајмова и
посредовање у новчаним трансакцијама. Банка врши централизацију, прикупљање
средстава и пласман капитала. Основни принципи банкарства су: сигурност,
ефикасност улагања, ликвидност и профитабилност. 2

2
www.wikipedia.org
 1.3.2 ЦЕНТРАЛНА БАНКА

У савременој тржишној економији централна банка је водећа институција

кредитног и монетарног система, чије су функције обезбеђивање несметаног
функционисања банкарског и финансијског система и вођење монетарне политике,
тј. контролише количину новца у оптицају како би се обезбедила ниска стопа
инфлације без изазивања велике незапослености. Централна банка у свим монетарним
системима на свету и даље је задржала претходно стечено монополско право на
стварање примарног новца (штампање новчаница и ковање кованица). Гувернере
централне банке именује парламент, тј. влада, и на тај начин контролише њен рад.

1.3.3 ДЕПОЗИТНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

Депозитне финансијске институције укључују комерцијалне банке, штедно-
кредитна удружења, штедионице и кредитне уније. Они се називају депозитима, јер су
главни извор њихових средстава штедни улози. 

Финансијске институције које примају депозите приход остварују на два

начина: повраћајем улагања у финансијску имовину и наплаћивањем провизија за
финансијске-трансакције.

Комерцијалне банке су највеће и најзначајније међу депозитарним

финансијским институцијама у Сједињеним Државама. Њихов број 1992. био је око
12.000. могу бити регистровани на нивоу савезних јединица или на савезном
тј. савезном нивоу.

 Комерцијалне банке у Сједињеним Државама пружају различите врсте

финансијских услуга разврстаних у три главне групе: индивидуално банкарство,
институционално-банкарство-и-глобално-банкарство.

Појединачно банкарство укључује банкарство са становништвом. Укључује

пружање потрошачких, хипотекарних, студентских зајмова, брокерских услуга, услуга
кредитних картица и управљање инвестицијама и повереничким фондовима.

Институционално банкарство укључује кредитирање финансијских и

нефинансијских компанија, локалних и страних, државних агенција. Ова група
финансијских услуга укључује услуге лизинга и факторинг у односу на компаније. 3

3
др. Михаило Дедовић и др. Срећко Милачић: Финансијска тржишта и берзе
 1.3.4 НАДАЛОЗНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
Недепозитне финансијске институције укључују осигуравајуће компаније,
пензијске фондове, финансијске компаније и инвестиционе фондове.

Осигуравајуће компаније су финансијске институције које ће за одговарајуће

редовне исплате клијената извршити уговорну уплату у случају одређеног догађаја. У
зависности од природе догађаја, могу постојати осигуравајућа друштва и осигуравајућа
друштва за имовину и лична осигурања. Код осигуравајућих друштава за имовину и
лична осигурања теже је, у поређењу са друштвима за животно осигурање, проценити
износе и време потраживања за покривање губитака насталих услед одређених
догађаја. Ово значајно утиче на различите величине, инвестиционе стратегије и улоге у
финансијском систему ове две врсте осигуравајућих друштава.
Поред осигурања, животна осигурања пружају и елемент штедње. Значај ових
компанија у финансијском систему више је последица њихове способности да
наплаћују, односно на основу редовних исплата премије осигураника. акумулирају
релативно сигурне, дугорочне изворе финансирања, уместо у својој основној
делатности осигурања. Животно осигурање се у основи дели на орочено и животно
осигурање. Прво, код једнократне исплате осигураника, то подразумева осигурање у
одређеном временском периоду, по истеку којег осигурање престаје да важи. Други
траје доживотно и осигураник континуирано плаћа премије осигурања. 

Полисе животног осигурања могу да нуде различите врсте услуга.

• комбинација рачуна осигурања и улагања;

• осигурање животног ризика;

• чисти инвестициони рачуни. могу се поделити на продајне, личне и

комерцијалне финансијске компаније.

1.3.5 БЕРЗЕ
Берза је институционализовано место размене где појединачни чланови
обављају робну размену или трансакције хартијама од вредности како би остварили
профит и место где се на основу њихове понуде и потражње вреднују хартије
од вредности .

Другим речима, тржиште акција је област у којој се тргује дугорочним

финансијским-инструментима.
 Реч која је означавала место за одређену трговачку функцију, у средњовековној
Холандији, било је име породице Ван дер Бурсе, у чијој се згради трговало хартијама
од вредности.

Данас су берзе високоорганизоване институције са одређеним обликом

оснивања, односно непрофитне институције у власништву државе или учесници у
трговини. Они су институције са јавним овлашћењима, односно могу да усвоје
обавезујућа правила трговине за учеснике и контролишу њихово испуњавање. У ту
сврху берзе усвајају посебна правила.

Берзе могу бити робне, производне, ефикасне и мешовите. Размене производа

су оне на којима се продају одређене врсте робе, попут пољопривредне, индустријске
итд. роба; на ефективним берзама бележи се промет трговинских ефеката, односно
хартија од вредности као што су акције, обвезнице које издаје држава, менице, валуте
појединих земаља. Мешовите берзе су комбинација робне и ефективне берзе, на којима
се истовремено тргује робом и хартијама од вредности.
У свету постоје специјализоване робне берзе које су се специјализовале за одређену
робу. На пример, Лондонска берза је позната по обојеним металима, као и вуни и
памуку, а постоји и Њујоршка берза вуне и памука.4

4
Милица Богдановић, Лазар Шестовић: Економија од А до Ж: (лексикон економских појмова)
 2. ВРСТЕ ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА
2.1 ТРЖИШТЕ НОВЦА
Рестриктивно говорећи, тржиште новца укључује трговање новцем и
краткорочним хартијама од вредности, затим краткорочне кредите, као и институције и
организације које пружају та средства, попут комерцијалних банака, депозитних
банака, берзи за ову врсту хартија од вредности, попуста и дисконтне организације,
прихватне кредитне институције. Тржиште новца такође укључује инструменте
тржишта новца, а девизна и девизна тржишта у великој мери могу чинити део тржишта
новца.

Улога тржишта новца данас има широку и значајну улогу у вођењу пословне
политике-банака,-пословних-и-финансијских-организација.

Тржиште новца омогућава централној банци да спроводи монетарну политику,

регулише понуду и потражњу новца, бржи промет средстава, постизање циљева
девизне политике, банкарску политику, функционисање државних зајмова, јавни дуг,
одржавање оптималне ликвидности учесника на тржишту и банке, друштвена
репродукција са што мање застоја, економски раст у целини.
Тржиште новца је инструмент у рукама централне банке, тј. комерцијалне банке у
којима се остварују неки од важних параметара функционисања финансијског
тржишта, што осигурава, побољшава, развија економски раст, цену новца, тј. интерес
који регулише развој мешања у његове токове, инвестиционе токове и слично.
Тржиште новца и тржиште капитала могу се посматрати кроз призму банкарског
капитала, који је с једне стране извор штедње и њихове трансформације у новац,
убризган као инвестицијски фонд на тржишту капитала. Из тих разлога можемо повући
танку границу између тржишта новца и финансијских токова у привреди, токова у
банкарском сектору, јер су њихов утицај и корелација понекад толико испреплетени да
у теорији та линија постоји, док у економским токовима све ове категорије су
неодвојиви за нормално функционисање.макро тј. микроекономски субјекти.
5

Фактори који утичу на тржиште новца, тј. његов развој и функционалност били

би:
5
Проф. др. Војин Бјелица: Банкарство - теорија и пракса
 • Ниво друштвеног развоја

• Развој финансијског система

• Развој и квалитет банкарског сектора

• Улоге и независност централне банке

• Развој институција и инструмената на тржишту новца

• Значај и улога каматних стопа

• Финансијска и економска отвореност државе економија

• Стабилност економије и националних монетарних јединица

• Степен рестриктивности монетарне политике

• Развој и врста краткорочних хартија од вредности

• Владавина закона и поштовање законитости

На тржишту новца банкарски послови обављају се дневним и терминским

новцем, на примарном и секундарном тржишту краткорочних хартија од вредности.
Термински новац постоји на терминском тржишту на којем се тргује хартијама од
вредности или робом, у неком будућем року, али са договореним битним
компонентама таквог уговора. На терминском тржишту појављују се различити
субјекти. Субјекти који послују за централну или комерцијалну банку називају се
дилерима, и док једни нуде новац у име банке, други траже новац из лонца, а тај
тренутак будућности, за разлику од свакодневног пословања, игра кључну улогу у
којој сви ентитети рачунају са одређеном стабилношћу, тржиштем новца, и било какве
осцилације за обе стране могу створити пословне губитке.6

2.2 ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА

Тржиште капитала је институционално организован простор са свим потребним
елементима за његово функционисање, у одређено време и дефинисаним правилима и
обичајима понашања учесника. У тој области и у њеном окружењу и правилима
понашања, понуда и потражња организовано се сусрећу са капиталом.

Тржиште капитала је у основи специјализовано тржиште на којем се дугорочно

тражи и нуди новчани капитал и на којем се тргује већ издатим дугорочним хартијама
од вредности. Примарно тржиште капитала има виталну функцију стварања
капитала. Процес који обележава размену финансијских ресурса је механизам кроз који

6
др. Михаило Дедовић и др. Срећко Милачић: Финансијска тржишта и берзе
функционише-примарно-тржиште-капитала.
Ствара се капитал и почетна продаја на тржишту капитала. Након тога издате акције и
обвезнице добијају релативно самосталан живот и циркулишу на секундарно
тржишту//капитала.

Секундарно тржиште капитала прихвата издате акције и обвезнице на

примарном тржишту и одређује услове за трговање истим. Овде нема појаве
финансијских средстава, али тргује се дугорочним хартијама од вредности.
Начин функционисања тржишта без рецепта је систем договореног тржишта. За
разлику од тржишта новца, тржиште капитала у свим земљама тржишне економије је
институционалне природе. Трансакције које се одвијају на овој и унутар ових
институција називају се капиталним трансакцијама, а хартије од вредности којима се
тргује-на-тржишту-капитала-називају-се-ефекти.
Тржиште капитала укључује следећа три тржишта:

1.тржиште—кредита—и--улагања
2.тржиште--хипотеке
3.  тржиште дугорочних хартија од вредности

2.3 ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Девизно тржиште је специјализовани део финансијског тржишта на којем се
купују и продају стране валуте, прилагођавају понуда и потражња, одређује девизни
курс-и-управља-националним-девизним-резервама.

Циљ овог тржишта је одржавање оптималног нивоа ликвидности субјеката

националне економије у њиховим пословним трансакцијама са иностранством.
Функционисање девизног тржишта доприноси међусобној повезаности националних
финансијских-тржишта.
Девизно тржиште обавља следеће функције:

а) Власницима девиза омогућава да их претворе у националну валуту, а другим

лицима да набаве одговарајућа средства плаћања у иностранству.

б) Усклађује захтеве за продају девиза са захтевима за њихову куповину.

ц) Координише понуду и потражњу путем девизних трансакција у земљи и

девизних трансакција са иностранством.

д) Омогућава девизне трансакције.

Основна функција девизног тржишта састоји се у формирању девизног курса, односно
одређивању односа вредности националне валуте према валутама других
земаља. Настаје између понуде и потражње за девизама.7

ЗАКЉУЧАК
7
www.wikipedia.org
 Свако тржиште, и глобално и сегментирано, изражава однос два кључна
економска агрегата: (а) понуда и (б) потражња. Однос ова два агрегата утиче на ниво
цена који се формирају у складу са израженим односом између понуде и потражње.
Шире гледано, финансијска тржишта представљају збир свих финансијских
трансакција и не морају представљати неке специфичне неприступачне облике
трговања финансијским инструментима. Још је исправније рећи да су сви на неки
начин укључени у финансијска тржишта као активни учесници.
Супротно овом ширем погледу, ужи концепт финансијског тржишта полази од
организованог тржишта као начина трговања финансијским инструментима.
Финансијско тржиште је, може се рећи, организовани систем за трговање
финансијским инструментима. С друге стране, финансијске трансакције могу се
дефинисати као трансакције којима се тргује финансијским инструментима.
Хартије од вредности на новчаном тржишту су најликвидније хартије од вредности са
роком доспећа до једне године са малим ризиком или без њега. Сматрају се најближом
заменом за новац и често се користе као место за краткорочно улагање тренутно
расположивих средстава. Ту су: краткорочне државне обвезнице, депозитни листови,
прихватања банака, комерцијални рачуни, савезни фондови и уговори о реоткупу.
Хартије од вредности на тржишту капитала имају рок доспећа дужи од једне
године. Ту спадају и дужнички и капитални инструменти, односно све врсте
дугорочних обвезница и акција. Постоје: Средњорочне и дугорочне државне
обвезнице, Обвезнице локалне самоуправе, Корпоративне обвезнице, Хипотеке,
Обичне акције, Преференцијалне акције, Конвертибилне или конвертибилне хартије од
вредности.

Деривати су заправо ликвидни уговори чија вредност директно зависи од вредности

имовине која је њихов предмет. Постоје: опције, гаранције, фјучерси.
Финансијске компаније, тј. финансијске институције, баве се пружањем финансијских
услуга. Најважнија врста финансијских институција су финансијски
посредници. Поред њих, финансијске институције укључују брокерске дилере,
инвестиционе банке и агенције за консалтинг и управљање у области финансија.
.
 ЛИТЕРАТУРА:

• проф. Др Мирко Кулић: Финансијски менаџмент

• др. Михаило Дедовић и др. Срећко Милачић: Финансијска тржишта и берзе

• др. Др Жарко Ристић Слободан Комазец и др: Берзе и берзанско пословање

• Милица Богдановић, Лазар Шестовић: Економија од А до Ж: (лексикон економских

појмова)

• Проф. др. Војин Бјелица: Банкарство - теорија и пракса

• www.wikipedia.org