SADRŽAJ__________________________________________________________________1

UVOD______________________________________________________________________2
1. FINANSIJSKO TRŽIŠTE___________________________________________________3
1.1. ZNAČAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA________________________________3
1.2. POSLOVI NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA_____________________________________4
1.3. EFIKASNOST FINANSIJSKIH TRŽIŠTA________________________________________4
1.4. REGULISANJE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA______________________________________5
1.5. RAZVIJENOST FINANSIJSKIH TRŽIŠTA U NAŠOJ ZEMLJI_____________________5
1.6. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA___________________6
1.7. VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA _____________________________________________8
2. FINANSIJSKO TRŽIŠTE I NJEGOVE INSTITUCIJE U TRŽIŠNIM PRIVREDAMA_13
2.1. BANKARSKO TRŽIŠTE______________________________________________________14
2.2. INSTITUCIJE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI I NJIHOV RAZVOJ_________14
3.FINANSIJSKA I DEVIZNA TRŽIŠTA U SVETU I KOD NAS_____________________15
4. PERSPEKTIVE EVROPSKIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA_______________________16
4.1. KARAKTERISTIKE FUNKCIONISANJA MEĐUNARODNOG FINANSIJSKOG
TRŽIŠTA______________________________________________________________________17
ZAKLJUČAK_______________________________________________________________27
LITERATURA______________________________________________________________29
UVOD

  Tržište je institucionalno uređen ambijent u kome se odvija proces razmene dobara i  
usluga. Institucionalna uređenost znači da su na njemu definisana pravila igre po kojima se
odvijaju procesi razmene. Tržišta kao mehanizma koordinacije ekonomske aktivnosti ima
sledeće osnovne funkcije: informativnu, alokativnu, distributivnu i selektivnu.

Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska
tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se
definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima
finansijskih instrumenata (ili aktive).

Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje

svog poslovanja.Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i
privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućava normalno
odvijanje privrednih odnosa.Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem
da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava,
putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave
proizvodnjom.Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji deo ukupnog
ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano
funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim
tokovima društvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata tržišne
privrede. Finansijska tržišta su deo ekonomskog sistema 1. Na njih vrše uticaj promene na
tržištu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takođe, finansijska tržišta vrše povratni
uticaj na tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih tržišta povećava se
ponuda finansijskih instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog
valorizovanja. Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje
društvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije. Finansijska tržišta, kao organizovana mesta
na kojima dolazi do susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima finansijskih
instrumenata, omogućavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finanijska
sredstva, i štednih subjekata, koji raspolažu viškovima Finansijska tržišta omogućavaju
alokaciju slobodnih finansijskih sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od
onih subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva
nedostaju. Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju, jer dovode do povećanja
mobilnosti finansijskih sredstava.Preko finansijskih tržišta omogućava se efikasno korišćenje
finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije, čime se obezbeđuje efikasnije poslovanje u
privredi.Na finansijskim tržištima se određuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju
se cene korišćenja finansijskih sredstava.Finansijska tržišta omogućavaju smanjenje troškova
spajanja subjekta koji želi da proda, sa subjektom koji želi da kupi određeni finansijski
instrument. Takođe, dolazi i do smanjenja troškova u vezi sa pribavljanjem određenih

1
Izvor : Anđelić Goran : “ Osnove finansijskog menadžmenta “, Novi Sad,2007.g.

1
informacija koje se mogu dobiti na finansijskim tržištima. Finansijska tržišta omogućavaju da
se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na ovim tržištima.
1. FINANSIJSKO TRŽIŠTE

1.1. ZNAČAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Budući da su finansijska tržišta sastavni deo ekonomskog sistema, na njih vrše uticaj
promene na tržištu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takođe, finansijska tržišta vrše
povratni uticaj na tržište proizvoda i faktora proizvodnje.

Finansijska tržišta omogućavaju preduzeću ne samo da potrebna finansisjka sredstva pribavi iz

adekvatnih izvora, nego i da oslobođena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one
finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajući prinos od njihove eksterne upotrebe.
Finansijska tržišta su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakih privrednih subjekata
(nacionalne i multinacionalne korporacije). Ona imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, za
povećanje društvenog proizvoda i za ostvarivanje akumulacije.

Funkcije finansijskih tržišta su :2

1.Funkcija povezivanja (ponude i tražnje),
2.Alokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava),
3.Funkcija razvoja (privrede, kroz povećanje mobilnosti sredstava),
4.Funkcija efikasnosti,
5.Funkcija određivanja cene finansijskih sredstava,
6.Funkcija smanjenja troškova,
7.Funkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja)

3
1.2. POSLOVI NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA 3

Svi poslovi na finansijskim tržištima se dele prema dva kriterijuma:

1.Prema vremenu: promptne vs terminske poslove : ova podela postoji radi eliminisanja rizika
koji postoji zbog moguće promene cene hartije od vrednosti, kamatne stope ili deviznog kursa.
2.Prema tipu aktive: poslovi sa žiralnim novcem vs poslova sa HoV.
Postoje poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim tržištima:
- Na tržištu novca – uzimanje i davanje kratkoročnih kredita, kupovina i prodaja kratkoročnih
HoV
- Na tržištu kapitala – kupoprodaja drugoročnih HoV
- Na deviznom tržištu – kupoprodaja deviza.
Poslovi posebne vrste:

2
Izvor : Dželetović M. “ Finansijska tržišta” ,2006.g.,Beograd
3
Izvor : Vasiljević B. "Osnovi finansijskog tržišta", Beograd, 2002g

2
A.Poslovi arbitraže – istovremeno se odvijaju na vise tržišta, sa istim HoV; zarada je u razlici
u ceni, a često se koristi i razlika u visini deviznog kursa. Arbitraža opada sa razvojem
informacionih sistema i globalizacijom finansijskih tržišta.
B.Poslovi hedzinga – aranžman u kome se potencijalni gubitak jedne strane u određenoj meri
može eliminisati zaradom druge strane; ovakvi poslovi služe za smanjivanje rizika; “hedgeri”
pokušavaju da smanje rizik i smanje mogućnost gubitaka, dok “špekulanti” očekuju
ostvarivanje potencijalnog gubitka.
C.Poslovi špekulacija – učesnici nastoje da na osnovu znanja, informacija, strucnosti i
prihvatanja rizika ostvare veliki profit u kratkom roku.

1.3. EFIKASNOST FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Postoji dve vrste efikasnosti: interna i eksterna.

Interna (operativna) – odnosi se na funkcionisanje tržišta; odnosi se na zahtev da učesnici na
tržištu dobijaju usluge u što kracem roku i po što nižim troškovima.

Eksterna (cenovna) – odnosi se na sposobnost i brzinu reagovanja cena na tržištu na pojavu

relevantnih informacija; kako cene aktive reaguju na i odražavaju sve relativne informacije.
Vrste informacija koje utiču na cene su :informacije o prošlim cenama, javno objavljene
informacije, sve ostale informacije.

Može se govoriti o tri forme efikasnosti tržišta:

1)Slaba forma – cene reaguju samo na informacije o prošlim cenama; velika mogućnost za
ostvarivanje ekstraprofita za kratki rok.

2)Polu-jaka forma – cene reaguju na sve javno objavljne informacije; to podrazumeva kako
prošle informacije, tako i poslovne planove, računovodstvene izveštaje i podatke o ostvarenim
prihodima, prodaji, itd.

3)Jaka forma – cene odražavaju ne samo prethodne, već i sve ostale informacije.

4
1.4. REGULISANJE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA 4

Cilj regulisanja jeste jačanje poverenja u finansijska tržišta i u učesnike na njima. Ovde se
ističe uloga države.Dakle, funkcije države su sledeće:

1)Zaštita učesnika na tržištima – javno objavljivanje informacija, kažnjavanje nedozvoljenog

rada, u cilju zaštite investitora i jačanja međusobnog poverenja.

2)Održavanje makroekonomske stabilnosti.

4
Izvor : Vasiljević B. "Osnovi finansijskog tržišta", Beograd, 2002

3
3)Održavanje konkurentnosti – smatra se da su visoko konkurentna ona tržišta koja
ispunjavaju sledeće:postoji veliki broj učesnika, da niko od učesnika nema dominantnu ulogu,
da su učesnici samostalni i nezavisni, da su uslovi za ulazak na tržište blagi, zaviseći samo od
stope prinosa.

4)Održavanje solvenstnosti finansijskih institucija (naročito preko banaka) – preko mehanizma

obaveznih rezervi, preko osiguranja depozita, različitim propisima.

Naša zemlja nastoji da izmeni svoju privredno-finansijsku strukturu. 1989 je donet Zakon o
preduzećima, i Zakon o tržištu novca i tržištu kapitala (ovo je osnova za stvaranje okvira
finansijskog tržišta kod nas). Prema ovim propisima, osnovane su dve institucije: tržište novca
i kratkoročnih HoV, i tržište kapitala (od 1992. poznato kao Beogradska Berza BELEX).

1.5. RAZVIJENOST FINANSIJSKIH TRŽIŠTA U NAŠOJ ZEMLJI

Razvijenost finansijskih tržišta ogleda se kroz razvijenost finansijske infrastrukture, bogatstvo

finansijskih instrumenata i nivo znanja kadrova koji stvaraju uslove za korišćenje finansijskih
instrumenata kroz finansijske institucije. Nerazvijenost finansijskih tržišta u Srbiji ima više
uzroka:
a) slaba profitabilnost privrede- utiče na ponudu i akumulaciju novca na tržištu.
b) nedovoljna sklonost štednji- utiče na slabu novčanu akumulaciju sektora stanovništva.
c) međunarodna ekonomska blokada- prepreka za povećanje ponude kapitala iz inostranstva.
d) visoke kamatne stope- koje su posledica debalansa između ponude i tražnje novčane
akumulacije.
e) izgubljeno poverenje u finansijski sistem- a to poverenje je osnova na kojoj počiva
bankarsko poslovanje.
f) nedefinisani svojinski odnosi- deo kapitala je društveni kapital koji nije akcionisan i nema
vlasnika u klasičnom smislu. Deo kapitala je akcionisan i to su interne akcije zaposlenih.
g) nedostatak specijalizovanih kadrova
h) inflacija- nastaje povećanjem novca u opticaju, što utiče na porast cena robe i usluga i
povećava troškove reprodukcije. Može biti latentna ili potencijalna, srednja, galopirajuća i
hiperinflacija. Inflacija dovodi do destabilizacije finansijsko-tržišnog sistema.

5
1.6. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA 5

Savremena finansijska tržišta su veoma dinamična; stalno kreiranje novih finansijskih

instrumenata i brisanje granica između nacionalnih tržišta; usavršavaju se telekomunikacioni
sistemi i informacione tehnologije, što omogućava kontinuirano trgovanje i dematerializaciju
trgovine; stalan proces usavršavanja postojećih i stvaranja novih institucija na tržištu
(investicione kompanije).
5
Izvor : Dželetović M. “ Finansijska tržišta” ,2006.g.,Beograd

4
Nacionalna tržišta su integrisana u globalno svetsko tržište; kreiraju se novi, internacionalni
finansijski instrumenti; cena istih hartija od vrednosti na različitim tržištima je izjednačena, što
ukazuje na globalizaciju cikličnog kretanja finansijskog tržišta.Neprekidnost u radu tržišta;
neprekidno se formiraju cene instrumenata, tokom celog dana, za koje vreme se izvršavaju
nalozi kupaca i prodavaca.

Osnovne karakteristike:

1.Internacionalizacija i globalizacije- proces integracija nacionalnih finansijskih tržišta u

jedinstveno međunarodno tržišta; pruža se mogućnost prikupljanja sredstava i izvan granica
matične zemlje; odvija se paralelno sa razvojem međunarodnog tržišta ino-obveznica
(Evroobveznica; subjekti iz jedne zemlje njihovom emisijom prikupljaju sredstva koja su im
potrebna za finansiranje u nekoj drugoj zemlji, pri čemu poštuju propise HoV te druge zemlje;
pružaju mogućnost emitentu da ih emituje u valute koja se razlikuje od domaće valute).

2.Pojava i razvoj finansijskih inovacija - doprinose širenju finansijskih tržišta i poslovima na

tim tržištima; novi finansijski centri; enormno raste broj berzanskih transakcija HoV, kao i
robnih transakcija; novi finansijski instrumenti; zaduživanje klasičnim kreditima opada, a sve
je aktuelnije tržište HoV,u okviru tržišta kapitala,evroobveznice, sa fiksnom ili promenljivom
kamatnom stopom, certifikati na depozite, a u okviru tržišta novca: kratkoročne obveznice i
certifikati na depozite,komercijalne hartije od vrednosti,bankarski akcepti,državne kratkoročne
obveznice.Tržište Evroobveznica je postalo najveće tržište Hov, kao i najveći inovator.
Postavlja se pitanje : koji je razlog za inovacije? Neki od razloga mogu biti sledeći :
1.Neizvesnost i nestabilnost u privrednim sistemima nekih zemalja,
2.Tehnički i tehnološki razvoj,
3.Povećanje nivoa znanja i obrazovanja,
4.Sve veća konkurencija između posrednika,
5.Težnja za povećanjem finansijskog blagostanja.
Neke od inovacija su fjučers ugovori, opcije, obveznice sa promenljivom kamatnom stopom,
svop aranžmani,kreditne kartice, elektronski novac, hipotekarne založnice.

3.Deregulativni tokovi - nekompatibilnosti između nacionalnih pristupa regulative

finansijskih tržišta i njihovih učesnika, došlo je do državnih reformi u pravcu deregulacije.
Fakori koji su doprineli tome su sledeći :finansijska kriza, globalizacija, inovacije.

U zadnjih dvadeset godina došlo je do intenzivnog trenda internacionalizacije finansijskih

tržišta. Došlo je do ubrzane deregulacije finansijskih tržišta i do povećanja štednje u zemljama
poput Japana što je značajno uticalo na ekspanziju poslovnih aktivnosti. Danas su
međunarodna tržišta kapitala jedan od vodećih centara prikupljanja sredstava za velike
korporacije i banke. Još jedan važan trend koji je uticao na internacionalizaciju finansijskih
tržišta je ubrzani razvoj informaciono - telekomunikacionih tehnologija. Ove tehnologije su
dozvolilo umrežavanje svih velikih svetskih finansijskih tržišta u jedan zajednički virtuelni
prostor. Danas su informacije dostupne svima u mili sekundi a transakcije nisu ograničene
geografskim prostorom.Takođe ubrzani razvoj takozvanih zemalja u usponu je uticao na
činjenicu da danas mnogi veliki investitori šansu za ostvarivanje brzog i velikog profita vide
upravo na ovim tržištima. Priliv sredstava od strane takozvanih pasivnih investitora poput
osiguravajućih društava i penzionih fondova je u velikoj meri osnažio finansijska tržišta i

5
ekonomije zemalja u razvoju. Tako danas svi ulažu svugde. Od Njujorka, Londona, Tokija do
Singapura, Moskve i Bombaja.
Strane obveznice su tradicionalni instrumenti na međunarodnom tržištu obveznica.One se
prodaju u drugoj državi i denomirane su u valuti te zemlje. Na primer akonemački proizvođač
automobila Mercedes prodaje obveznicu denomiranu u američkoj valuti – dolarima, ta se
obveznica svrstava među strane obveznice. Strane obveznice već stotinama
godinapredstavljaju važan instrument na međunarodnom tržištu kapitala.Veliki deo američkih
železnica izgrađenih tokom 19 veka je upravo finansiran prodajom stranih obveznica u Velikoj
Britaniji. Inovacija novijeg porekla na međunarodnom tržištu obveznica je instrument
euroobveznica. Ovo je obveznica čija valuta denominacije nije valuta zemlje u kojoj se
obveznica prodaje.Na primer to je slučaj sa obveznicom denominiranom u američkim
dolarima koja se prodaje u Londonu.

Euroobveznica ne znači da je valuta denominirana u evrima.Obveznica denominirana u eurima

naziva se euroobveznica ako se prodaje izvan skupine zemalja koje su prihvatile evro.
Euroobveznice danas zauzimaju više od 80% novih emisija na međunarodnom tržištu
obveznica i njihovo tržište je veoma brzo raslo. Tako je danas ovo tržište preraslo američko
tržište korporativnih obveznica.Jedna od varijanti euroobveznice su eurovalute koje su u stvari
devize deponovane izvan matične zemlje. Najvažnije eurovalute su eurodolari . američki
dolari deponovani u stranim bankama izvan SAD ili deponovani u stranim podružnicama
američkih banaka.Kratkoročni depoziti zarađuju kamatu pa su zato slični kratkoročnim
euroobveznicama.Recimo Američke banke uzimaju eurodolarske depozite od drugih banaka
ili od svojih stranih podružnica, što danas predstavlja važan izvor finansiranja banaka u SAD.

Do nedavno najveće tržište akcija je bilo američko tržište. Međutim ovaj način finansiranja je
polako uzeo primat i u Evropi i ostalim delovima sveta. Kompanije se sve češće odlučuju na
finansiranje putem ovog tržišta nasuprot doskorašnjem tradicionalnom vidu finansiranja putem
bankarskih kredita. Tako i investitori danas ne gledaju samo jedan berzanski indeks već čitav
dijapazon indeksa finansijskih tržišta u svetu. Naraslo interesovanje za strane akcije je
podstaklo formiranje investicionih fondova koji su specijalizovani za trgovanje na
međunarodnom tržištu. Internacionalizacija finansijskih tržišta ima veliki uticaj na uspon
svetske ekonomije. Države se danas u velikoj meri finansiraju od strane stranog kapitala i to
važi podjednako za razvijene zemlje i zemlje urazvoju. Tako internacionalizacija finansijskih
tržišta otvara vrata još čvršćoj integraciji svetske ekonomije u kom transfer tehnologije,
kapitala i robe postaje svakodnevnica.

6
1.7. VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA 6

Postoji više kriterijuma za podelu finansijskih tržišta. Jedna od podela je podela na : a) tržište
novca-kratkoročno, likvidno tržište; trguje se žiralnim novcem i hartijama od vrednoti koje
imaju rok dospeća kraći od godinu dana (osnovni učesnici su banke). b) tržište kapitala -manje
likvidno, dugoročno tržište; trguje se finansijskom aktivnom ciji je rok dospeća duži od jedne
6
Izvor : Vunjak Nenad : „ Strategijski menadžment – poslovne finansije“, Subotica,2005.g.

6
godine – dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima
(glavni učesnici su institucionalni investitori; osiguravajuća društva, penzioni fondovi, jer su
oni najveći vlasnici finansijske aktive).

2.Po mestu na kome se transakcije obavljaju; a) lokalna, b) nacionalna, i c) međunarodna.

3.Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje:
a) tržišta osnovnih hartija od vrednosti, 1. tržišta instrumenata duga, i 2. tržište vlasničkih
instrumenata, i b) tržišta izvedenih, derivatnih hartija od vrednosti.U tržište instrumenata duga
spadaju različite vrste hartija od vrednosti kao sto su obveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima
se vrši kreditiranje poslovanja emitenta. Kupci takvih hartija postaju kreditori i oni imaju
ulogu banke kod direktog kreditiranja. Emitent ima obavezu da isplaćuje kamatu prema
rokovima dospeća, kao i da plaća glavnicu.Na tržištu vlasničkih instumenata trguje se
akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, već postaju
vlasnici dela aktive i budućih prihoda emitenta.Tržišta izvedenih hartija od vrednosti
(derivatna tržišta) se tako nazivaju zato što vrednost ovih hartija zavisi od vrednosti neke
druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi (roba, osnovne hartije od vrednoti, devizni kurs,
kamatna stopa).

4.Prema vremenu plaćanja i isporuci finansijske active: a) promptna (gotovinska) tržišta -gde
se poslovi odmah realizuju, i isporuka i plaćanje vrši neposredno po zaključenju, i b)
terminska tržišta - gde se zaključuju poslovne transakcije koje predstavljaju sporazum
učesnika da realizuju određene transakcije u budućnosti (ovde spadaju derivatna tržišta).

5.Prema emitovanju hartija od vrednosti: a) primarna tržišta - na kojima se vrši prva prodaja,
odnosno emisija hartija od vrednosti. Ovde kupac ima ulogu investitora, jer kupovina za njega
znači investiciju, i b) sekundarna tržišta - gde se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti,
nakon druge i naredne transakcije.

6.Sa aspekta prometa: a) berzanski promet i tržišta - gde se transakcije i poslovi obavljaju na
posebno određenim i organizovanim mestima (berzama) i preko ovlašćenih posrednika
(brokera i dilera), i b) vanberzanski promet i tržišta - gde se transakcije mogu obavljati i na
drugim mestima.

7.Po organizocionoj strukturi: a) aukciona tržišta - gde kupac postaje onaj koji ponudi najveću
cenu, b) posrednicka tržišta - na kojima se poslovi obavljaju preko brokera i dilera, i c) preko
šaltera - vid vanberzanskog prometa, gde se ponuda i tražnja uparuju preko kompjuterske i
informacione tehnologije.

8.Po prirodi finansijskih tokova: a) direktna tržišta - gde se trguje hartijama od vrednoti koje
emituju deficitne ekonomske jedinice, kako primarne tako i sekundarne, i b) intermedijarna
tržišta - gde se trguje instrumentima koje su izdale intermedijarne institucije (banke, penzioni
fondovi, osiguravajuća društva).

9.Po stepenu organizovanosti mesta operacije: a) organizovana (institucionalizovana) tržišta

-kada se trgovina odvija na organizovanim berzama, i po strogo regulisanoj proceduri, i b)

7
slobodna (neinstitucionalizovana) tržišta - kada se finansijski instrumenti prodaju po mnogo
manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima.
10.Specijalizovana tržišta : a) devizna tržišta, i b) hipotekarno tržište.

Glavna podela finansijskih tržišta je ona koja ih svrstava u tri osnovne kategorije:7
a) tržište novca,
b) tržište kapitala i
c) devizno tržište.
U ovom delu rada ukazaćemo samo na osnovne karakteristike svakog od ova tri segmenta
finansijskog tržišta.

Tržište novca je deo finansijskih tržišta na kome se trguje žiralnim novcem, kratkoročnim
hartijama od vrednosti, zlatom i plemenitim metalima.
Na tržištu novca najčešće se obavljaju sledeći poslovi: transakcije sa žiralnim
novcem,uzimanje, odnosno davanje kratkoročnih kredita, eskontni poslovi, lombardni poslovi
i poslovi sa kratkoročnim hartijama od vrednosti.
Tržište novca omogućuje privrednim subjektima da dođu do kratkoročnih novčanih sredstava
koja su im potrebna za održavanje solventnosti. Vlasnici slobodnog novca na tržištu
transformišu ga u one finansijske instrumente koji se brzo mogu zameniti za novac.
Tržište novca ostvaruje sledeće funkcije:
a) mobilizaciju i alokaciju kratkoročnih finansijskih sredstava,
b) obezbeđivanje solventnosti učesnika,
c) utvrđivanje cena finansijskih instrumenata i
d) transmisiju monetarne politike.
Poslovanje na tržištu novca karakterišu:
1) jasna i jednobrazna pravila;
2) jedinstveni način poslovanja;
3) internacionalnost, odnosno poštovanje pravila koja su međunarodno prihvaćena;
4) tržišno korektno i konkurentno ponašanje učesnika;
5) efikasnost i preciznost u obavljanju poslova;
6) visoka finansijska disciplina, koja je praćena oštrim sankcijama za kršenje pravila
ponašanja;
7) korišćenje savremene informatičke i telekomunikacione opreme, i
8) racionalnost i ažurnost u poslovanju.

Razvojem međunarodne trgovine i uticajem multinacionalnih kompanija otvoreno je posebno

finansijsko tržište koje ima međunarodni karakter –evrodolarsko tržište. Evrodolarsko tržište
nije geografski određeno, već predstavlja deo nacionalnih tržišta novca i kapitala na kome se
transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja. Evrodolari su depoziti banaka, izraženi u
dolarima koji nisu pod jurisdikcijom američke monetarne vlasti. Ovi depoziti mogu biti
izraženi i u drugim nacionalnim valutama. Tržište svih tih depozita naziva se evrodolarsko
tržište. Evrodolarsko tržište predstavlja vid internacionalizacije finansijskih tržišta.
Instrumenti tržišta novca se mogu podeliti na

7
Izvor : Vunjak Nenad : „ Strategijski menadžment – poslovne finansije“, Subotica,2005.g.
Izvor : Dželetović M. “ Finansijska tržišta” ,2006.g.,Beograd

8
a) finansijske instrumente države i centralne banke (kratkoročne državne obveznice, obveznice
državnih agencija i paradržavnih organizacija, žiralni novac),
b) korporativne finansijske instrumente (komercijalni zapisi),
c) bankarske instrumente (depozitni certifikati, blagajnički zapisi i bankarski akcepti) i
d) posebne oblike instrumenata (udeli novčanih investicionih fondova i kratkoročne polise
osiguravajućih organizacija).
Glavni učesnici na tržištu novca su:
a) centralna banka,
b) depozitne finansijske institucije, naročito banke i
c) posredničke i druge finansijske organizacije.
Preko ovih učesnika u radu tržišta novca mogu učestvovati i ostali učesnici, pošto ostala
pravna i fizička lica ne mogu biti direktni učesnici na tržištu novca.
Postoje dva segmenta tržišta novca i to:
a) tržište žiralnog novca i
b) tržište kratkoročnih hartija od vrednosti.
Tržište žiralnog novca obuhvata trgovinu trenutnim viškovima novčanih sredstava na
poslovnim računima učesnika na tržištu novca. Trgovina žiralnim novcem obavlja se preko
brokera i dilera. O zaključenom poslu sačinjava se zaključnica koja sadrži podatke o prodavcu
i kupcu, o iznosu sredstava, o visini kamatne stope (ceni) i o roku.
Tržište kratkoročnih hartija od vrednosti obuhvata primarnu emisiju hartija od vrednosti i
njihovu sekundarnu prodaju. Primarna emisija predstavlja prvu prodaju hartija od
vrednosti.Sekundarna prodaja predstavlja preprodaju, odnosno drugu i naredne transakcije sa
hartijama od vrednosti koje su već emitovane.

Tržište kapitala je institucionalno organizovan prostor u okviru koga se u tačno određenom

vremenu, precizno utvrđenim pravilima, organizovano susreću ponuda i tražnja
standardizovanog tržišnog materijala kojim se trguje na ovom tržištu.
Na ovom tržištu trguje se dugoročnim finansijskim instrumentima. Instrumenti tržišta kapitala
su:- akcije, - dugoročni krediti, - dugoročne obveznice i druge dugoročne hartije od
vrednosti,- polise osiguranja i - instrumenti penzionih fondova.
Ciljevi tržišta kapitala su:
1) obezbeđenje neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije;
2) alokacija kapitala u najpropulzivnije investicije i najprofitabilnije privredne grane;
3) ostvarivanje najvećeg mogućeg prihoda po osnovu vlasništva nad kapitalom; ...
4) povećanje novčane štednje u kvantitativnom i kvalitativnom smislu;
5) ostvarivanje maksimalno mogućeg obima kapitala;
6) determinisanje stvarne i tržišne cene kapitala;
7) ostvarivanje optimalne ročne strukture kapitala i sl.
Učesnici na tržištu kapitala su:
1) deficitne ekonomske jedinice, kao krajnji korisnici finansijske štednje,
2) intermedijarne finansijske institucije – komercijalne i druge banke, osiguravajuće
organizacije, penzioni fondovi i drugi institucionalni investitori;
3) berzanski posrednici – brokeri i dileri,
4) berze, i
5) država,
Tržište kapitala može biti primarno i sekundarno.

9
Na primarnom tržištu ekonomski subjekti mobilišu kapital izdavanjem dugoročnih finansijskih
instrumenata.
Sekundarno tržište predstavlja mesto susretanja ponude i tražnje već emitovanih dugoročnih
finansijskih instrumenata. Sekundarno tržište investitorima obezbeđuje likvidnost.

Devizno tržište predstavlja specijalizovani deo finansijskih tržišta na kome se

- kupuju i prodaju strana sredstva plaćanja,
- usklađuju ponuda i tražnja,
- utvrđuje devizni kurs i
- upravlja deviznim nacionalnim rezervama.

Cilj ovog tržišta je održavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u
njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom

Devizno tržište ostvaruje sledeće funkcije:

1) omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu,
2) usklađuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za njihovu kupovinu;
3) usklađuje ponudu i tražnju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa
inostranstvom, i
4) omogućava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom.

Osnovna funkcija deviznog tržišta sastoji se u formiranju deviznog kursa, odnosno

utvrđivanju odnosa vrednosti nacionalne valute prema valutama drugih zemalja. On se formira
međuodnosom ponude i tražnje za devizama.
Kroz devizni kurs domaće cene se efektivno prevode u strane cene, i obrnuto. Promene u
deviznom kursu imaju značajne konsekvence za privredu. Kada se on menja, sve cene se
moraju promeniti.Formiranje kursa na deviznom tržištu je pod uticajem centralne
banke.Centralna banka kupovinom i prodajom deviza na deviznom tržištu utiče na visinu
kursa, uzimajući u obzir kretanje kurseva na stranim deviznim tržištima i svoju deviznu
politiku.

Instrumenti deviznog tržišta su platni instrumenti koji sadrže potraživanje izraženo u stranoj
valuti. Međunarodni platni instrumenti su: - transferi, - menice, - čekovi i dr.

Učesnici na deviznom tržištu su:

- vlasnici valuta, deviznih sredstva i deviznih hartija od vrednosti u nacionalnoj ekonomiji, i
- banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je centralna banka za to posebno
ovlastila.
Specifična uloga na deviznom tržištu pripada centralnoj banci –pojavljuje se kao direktan
regulator i kontrolor.

Devizno tržište je kupoprodaja stranih sredstava plaćanja. Predmet poslovanja deviznog tržišta
je kupovina i prodaja deviza koje su od znaćaja za likvidnost privrede u medjunarodnim
plaćanjima. Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu može se vršiti promptno i
terminski. Za prvo važi da se kupoprodaja vrši slobodno, dok se kod drugog kupoprodaja
može obavljati samo za konkretan spoljnotrgovinski posao. Subjekti na deviznom tržištu su
poslovne banke koje imaju ovlašćenje za obavljanje devizno-valutnih poslova i poslova

10
platnog prometa sa inostranstvom. Da bi postojalo devizno tržište mora postojati
medjunarodni platni promet.8

Devize su sredstva međunarodnih plaćanja. One su potraživanja od druge zemlje koje glase na
stranu valutu, stečene po bilo kojoj osnovi i bez obzira na način raspolaganja. Mogu biti u
obliku prenosivih potraživanja od stranih banaka, prenosivih inostranih hartija od vrednosti
koje glase na stranu valutu (menice, čekovi, obveznice), obračunskih jedinica, inostranog
gotovog novca, a od skora i u obliku elektronskih izveštaja o medjunarodnim dugovanjima i
potraživanjima.
 

Slika 1 : “ Devize”9

8
Finansijska tržišta i berzanski menadžment, dr Slobodan Komazec, dr Žarko Ristić i dr Slavko Vukša, Viša
poslovna škola Čačak, 2006., op.cit. str.126
9
Izvor : www. forex.com

11
2. FINANSIJSKO TRŽIŠTE I NJEGOVE INSTITUCIJE U TRŽIŠNIM
PRIVREDAMA10

Finansijska tržišta čine finansijske institucije. Na tom mestu susreće se ponuda i tražnja za
finansijskim viškovima , i na njima finansijski posrednici trguju finansijskim instrumentima.
Finansijska tržišta dele se na osnovu: predmeta, vremena, mesta i institucionalnom statusu.

Prema predmetu postoje tržišta novca , tržište deviza i tržište zajmovnog i deoničarskog
kapitala.
Prema mestu postoje lokalna , nacionalna i medjunarodna finansijska tržišta.
Prema vremenu postoje prompna i terminska tržišta i transakcije.
Prema institucionalnom statusu postoje bankarska i nebankarska tržišta ( bankarski i
berzanski).

Tendencija razvoja , liberalizacije i transnacionalizacije finansijskih tržista ogleda se u

brisanju granica i sve većem povezivanju različitih tržišta institucija , instrumenata, ,dolazi do
sve većeg povezivanja sa robnim tržištem a isto tako i do prelivanja sredstava izmedju
domaćih i stranih regulisanih i neregulisanih tržišta.

11
2.1. BANKARSKO TRŽIŠTE 11

Stroga regulativa karakteriše razvoj i funkcionisanje finansijskih kako domaćih tako i

medjunarodnih. U zemljama razvijene privrede postojala je zabrana da se banke bave
berzanskim poslovanjem, nacionalnom regulativom bili su obuhvaćeni svi
finansijski posrednici. Kako bi se izbegla regulativa pojavile su se neregularna nacionalna
tržišta u formi off shore institucija, a isto tako i medjunarodne institucije kao što je euro
tržište. Paralelno sa pojavom ovih neregularnih tržišta , javlja se i regulacija novih kodeksa o
liberalizaciji kapitalnih transakcija.

Evropska zajednica propisala je propise o regulisanju poslovanja banaka i svih posrednika na

njenom tržištu. Pored centralne banke i univerzalnih banaka mogu postojati i specijalizovane
finansijske institucije . Na primer, investicione i kreditne banke finansiraju osnovna i obrta
sredstva preduzeća, ali one mogu finansirati i primarno tržište hartija od vrednosti. Transfer
aktive odvijao se preko penzionih fondova , investicionih kompanija, sekundernog tržišta
hartija od vrednosti, a potrošnju finansiraju banke, stambene zadruge i druge kompanije.
Koncept univerzalne banke koja se bavi berzanskim poslovima zaživela je u evropskoj uniji, a
prihvatanje ovakvog modela brisalo bi granice medju finansijskim tržištima.

10
Izvor : Vasiljević B. "Osnovi finansijskog tržišta", Beograd, 2002.g.
11
Izvor : Vasiljević B. "Osnovi finansijskog tržišta", Beograd, 2002.g.

12
 12
2.2. INSTITUCIJE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI I NJIHOV RAZVOJ 12

Donošenjem Zakona o hartijama od vrednosti, zakona o tržištu novca i Zakona o tržištu

kapitala postavljen je osnov za razvoj finansijskog tržišta. Razvoj finansijskog tržišta trebalo
bi da se odvija u sledećim pravcima:

1. Tržište novca i hartija od vrednosti trebalo bi da bude otvoreno za inostrane partnere

koji bi zamenjivali devize za dinare i koji bi mogli ostvarivati prihode od prodaje
instrumenata na berzi pretvarati ih u devize i prebacivati u inostranstvo. To moze da
vazi i za banke a na taj naćin uspostavile bi se veze izmedju inostranog i domaćeg
tržišta hartijama od vrednosti. Istovremeno treba omogućiti da se preduzeća i banke
kratkoročno zadužuju u inostranstvu a ta tržišta ne bi u punoj meri bila otvorena za
fizićka lica.

2. Potrebno je omogućiti gradjanima da u zemlji mogu držati devizne depozite u svim

konvertibilnim valutama. To predstavlja ekvivalent zaduživanja u inostranstvu. Takve
depozite biće racionalno uzimati samo ako se njihova dinarska protivuvrednost od
prodaje na deviznom tržištu može uložiti u profitabilne projekte koji mogu da
obezbede punu revalorizaciju i realnu kamatu za pokriće kursnih razlika i dinarske
protivuvrednosti kamate na devizne depozite.

3. Zakon o hartijama od vrednosti i Zakon o tržištu kapitala stvorili su uslove za primarno

tržište za emitovanje i prvu prodaju efekata , a isto tako i za prodaju na sekundernom
tržištu. Ovo tržište treba da bude otvoreno i za strane gradjane preduzeća , jer kad
stranac kupuje domaće hartije od vrednosti za domaću valutu on vrši investiranje , a
kad ih emituje hartije od vrednosti izražene u devizama on izvozi deo domaće
akumulacije. Merama ekonomske politike potrebno je utvrditi do kog nivoa se može
dozvoliti takav izvoz akumulacije. Investiranje u našu privredu trebalo bi da bude
slobodno kao i transfer prenosa ili ostanka osnovnog kapitala po prestanku
investiranja.

3.FINANSIJSKA I DEVIZNA TRŽIŠTA U SVETU I KOD NAS

12
Izvor : Vasiljević B. "Osnovi finansijskog tržišta", Beograd, 2002.g.

13
Finansijska tržišta su ujedno i jedan od faktora proizvodnje. Tržište kapitala, novčano i
devizno pored toga što prvenstveno vrše svoju funkciju o kojoj je bilo reči u uvodu, imaju i
znaćajnu ulogu u povezivanju svih tržišta , robno novčanih i faktorskih , u jednoj zemlji i u
medjunarodnim okvirima. Finansijska tržišta daju tržišni karakter privredi jedne zemlje a za to
je pre svega potrebno da postoji tržišni metod alokacije resursa. Pod tim se podrazumeva
stanje čiste konkurencije, stanje u kome niko od učesnika privrednih aktivnosti nema
mogućnosti da utiče na cenu. Ona se formira na osnovu ponude i tražnje, formira se na tržištu.
Osnovni resursi su rad, kapital i devize. Za formiranje njihovih ravnotežnih cena potrebno je
finansijsko tržište.

Finansijski sistem razvijenih tržišnih privreda ima višestruku ulogu od kojih su najvažnije:
1. finansijski sistem obezbedjuje funkcionisanje tržišnog mehanizma alokacije
finansijskih resursa u nacionalnim i medjunarodnim okvirima.
2. finansijski sistem obezbedjuje platni promet u zemlji i inostranstvu.
3. finansijski sistem obezbedjuje metode i institucije za štednju, amortizaciju.

Cilj tih akumulacija u razvijenim privredama su investicije u najprofitabilnije projekte, dok se

u nerazvijenoj privredi one reinvestiraju u delatnosti iz kojih potiću. Potrebno je akumulaciju
objediniti, a na osnovu uporedne analize mogućih investicija izvršiti rangiranje i vršiti procenu
rizika a tek onda plasirati novac. Takav naćin poslovanja otvara put integrisanju finansijskog
tržišta i medjunarodne tokove. Finansijska tržišta učestvuju u odredjivanju optimalne strukture
proizvodnje, odnosno obezbeđuju alakacionu efikasnost u svim ekonomskim aktivnostima.
Ona obezbedjuju i tehničku efikasnost i unapredjuju efikasnost svakog projekta. Jedna od
važnih funkcija je i to što finansijsko tržište mobiliše viškove koji se javljaju u raznim
sektorima privrede i stanovništva i stavlja ih na raspolaganje preduzećima i domaćinstvima
kojima su ta sredstva potrebna. Alokativna efikasnost se izražava u pronalaženju
najprofitabilnijeg projekta a tehnička u zaštiti interesa investitora za uložena sredstva.

4. PERSPEKTIVE EVROPSKIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA13

13
Izvor : Vasiljević B. "Osnovi finansijskog tržišta", Beograd, 2002.g.

14
Razvoj evropskih finansijskih tržišta odvijaće se pod uticajem sledećih faktora:

1. tražnje koju formiraju investitori i emitenti hartija od vrednosti,

2. postojećeg stanja na tržištu , izbora institucija i instrumenata,
3. od oporezivanja i ostalih instrumenata regulisanja, i
4. delovanja investitora i drugih učesnika na tržište.

Sadašnje stanje na evropskim tržištima kapitala upućuje na zakljućak da potencijalna tražnja

nije zadovoljena. Kao primer za to navešćemo fondove socijalnog osiguranja i penzioni
fondovi , koji su pod upravom države a nisu dovoljno korišćeni u smislu zarađivanja a koji su
u mnogim zemljama upravlja neefikasno. Investicioni fondovi u mnogim zemljama tek su u
zaćetku, a isto važi i za institucionalnu štednju. Samo manji deo privatne štednje ulaže se
preko tržišta hartija od vrednosti. Posledica ovoga je da velika preduzeća pribavljaju kapital u
inostranstvu, jer mala domaća tržišta ne mogu da ih pomire. Za mala i za srednja preduzeća
važi da pribavljaju kapital kod banaka, umesto da emituju deonice i kapital pribave njihovim
prometom na berzi. Nepoznavanje finansijskih instrumenata koćnica je u njihovom efikasnom
i masovnijem korišćenju.

Osnovni pravac razvoja evropskih finansijskih tržišta odredjuje njihov mali obim i razbijenost
po zemljama. Na malim nacionalnim tržištima likvidnost je nedovoljna a mehanizmi platnog
prometa su zastareli. Porezi i drugi instrumenti regulacije nisu dovoljno u funkciji razvoja
tržišta. Ućesnici na evropskim tržištima nisu spremni na rizik , ni za razvoj novih tržišnih
instrumenata, isto tako protiv su povecanja konkurencije na nacionalnim tržištima.
Ujedinjavanjem Evrope u Evropsku uniju , ove stvari se ispravljaju i tezi se liberalizaciji i
transnacionalizaciji. Postoji potreba da se formira multinacionalno tržište kapitala, sa obimom
kapitala koji bi mogao da konkuriše onom u SAD-u. Potreba za integrisanjem finansijskih
tržišta proizilazi iz želje da evropski investitor može da izvršava svoje naloge na
najpovoljnijem tržištu, preko najpovoljnijeg posrednika . Na tom tržištu bili bi prisutni
internacionalni investitori koji bi usmeravali veći deo pojedinaćne štednje na finansijska
tržišta cvih zemalja.

Da bi se obezbedila zdrava konkurencija i zaštitili investitori potreban je jedinstven sistem

ekonomsko politićke regulative.Isto tako potreban je i efikasniji sistem platnog prometa i
likvidacije salda, kao i postojanje tržišta terminskih i opcionih poslova u svim zemljama
Evrope. Oporezivanje transakcija moralo bi biti harmonizovano.

Uslovi za formiranje jedinstvenog finansijskog tržišta postojali su u drugoj polovini

devedesetih godina. Najveće evropske kompanije formirale bi grupu deonica koje bi bile
predmet medjunarodnog prometa. Kompanije bi bile internacionalne a njihove deonive visoko
likvidne. Promet bi se obavljao preko visokospecijalizovanih i kapitalizovanih posrednika. Na
nacionalnom tržištu dominiraće državni papiri a domaće kopanije nastaviće da rade preko euro
tržišta. Predpostavlja se da tržište euro obveznicama dostiglo maksimum, i oćekuje se da nove
emisije rastu 20% umesto 24%. Isto tako oćekuje se da će zemlje razviti berze finansijskih i
opcionih poslova a povećaće se i tražnja za instrumentima obezbedjenja od rizika.

Razviće se velika konkurencija u oblasti finansijskih berzi. One koje ne budu mogle da
povećavaju svoju efikasnost likvidacije salda i plaćanja ostaće bez posla. Londonska berza

15
ćini 40% ukupne kapitalizacije svih evropskih finansijskih tržišta. Kao takva londonska berza
privući će medjunarodne transakcije mnogih evropskih berzi. Strućnjaci u Evropi procenjuju
da bi udeo Evrope u svetskom obimu kapitalizacije preko finansijskog tržišta mogao da se
poveća sa 21% na 24%.
Jedno od znaćajnih pitanja je i optimalno poresko opterećenje po transakciji, pogotovo što se
još ne ostvaruje adekvatan stepen harmonizacije oporezivanja finansijskih usluga.

Glavni pokretać tržišta biće međusobna konkurencija posrednika. To sve vodi ka jaćanju i
stabilizaciji tržišta. Oćekuje da će konkurencija biti najjaća u masovnom prometu na raćun
velikih koorporacija,a glavni konkurenti biće kompanije iz inostranstva i od banaka koje će
hteti da nadoknade gubitak tradicionalnih depozita.

Veliki posrednici sa širokom ponudom usluga napraviće posebne strategije za pojedine

sektore, dok će manji da se specijalizuju za pojedine usluge, odnosno instrumente.
Konkurencija i veći zahtevi za sopstvenim kapitalom posrednika uticaće na jaćanje
konncentracije. Koncentracija bi mogla da se vrši putem fuzije, pripajanja.

4.1. KARAKTERISTIKE FUNKCIONISANJA MEĐUNARODNOG FINANSIJSKOG

TRŽIŠTA

16
 Finansijsko tržište predstavlja deo finansijske infrastrukture u okviru koje se sučeljavaju
odnosi i tražnje novčanih sredstava, u čemu učestvuju bankarski i drugi finansijski posrednici.
Razvoj tog ambijenta, poslova i poslovnih ambijenata koji se u njemu odvija u uskoj su
međusobnoj zavisnosti, i to od nastanka finansijskog tržišta, do današnjih dana u kojima se
finansijsko tržište sve više osamostaljuje, internacionalizuje i diversifikuje.

U analizi funkcionisanja ovog tržišta bitno je navesti glavna obeležja, sličnosti i razlike
između nacionalnog i međunarodnog finansijskog tržišta, da bi se mogla objasniti suština
internacionalizacije finansijskih transakcija i nastanka spojnog finansiskog tržišta.

a. MEĐUNARODNO I NACIONALNO FINANSIJSKO TRŽIŠTE14

Finansijsko tržište izražava strukturu i odnose mnogobrojnih različitih ali, istovremeno,

međusobno povezanih specijalizovnih tržišta novca, deviza i kapitala. Širina ovog pojma
upućuje da se ono ne može svesti, kao što je to često slučaj, na tržište kapitala odnosno
dugoročnih finansijskih poslova. U tom slučaju tržište kratkoročnih poslova bilo bi monetarno
tržište ili tržište novca. Isprepletanost i međuzavisnost između ova dva tržišta sve više ukazuje
da je reč samo o dvojakom ispojavanju jednog sistema, pogotovo što nastaje sve veći broj
hibridnih odnosa koji se ne mogu kruto svrstati ni u prvi ni u drugi segment finansijskog
tržišta posmatranog u širem smislu.

Razvoj finansijskog odnosa i instrumenata na tom tržištu daje sve raznovrsnije mogućnosti
izbora načina i oblika pribavljanja i plasiranja sredstava i njihovog ročnog, kamatnog i
sigurnosnog određenja. Sa razvojem finansijskog tržišta sve je više nekonvencionalnih oblika
finansijskih odnosa i instrumenata u kojima klasični kreditni poslovi predstavljaju samo
početnu fazu.

Poslovni rizici, kao posledica promena u tržišnoj, novčanoj, dohodnoj i socijalnoj sferi, i
težnja da se postižu što povojniji finansijski rezultati, jesu osnovni motivi za neprekidno
kombinovanje i spekulativno razmišljanje kako najbolje uložiti i oploditi finansijsku imovinu.
Tako dolazi do neprekidnog prelivanja finansijske imovine iz jednog oblika u drugi i njenog
sve većeg raslojavanja. Vlasnici finansijske imovine nastoje da obezbede takav sastav
sredstava koji će im omogućiti da što brže i što sigurnije transformišu sredstva, ili da pribave
dodatna sredstva pod najpovojnim uslovima.

Brzi razvoj novih odnosa i instrumenata na finansijskom tržištu, uz već dugotrajan i izrazit
proces davanje slobode tome tržištu od strane državnih zakonodavnih organa, doveo je do
brisanja granica između kratkoročnih i dugoročnih odnosa poslova na ovom tržištu. Gubi se
granica između tržišta novca i tržišta kapitala, pa se oba podvode pod pojam finansijskog
tržišta, dok se izrazi tržište novca i tržište kapitala sve više koriste za isticanje kvalitativno
različitih ali međuzavisnih i neodvojivih segmenata jedinstvenog finansijskog tržišta.

14
Izvor : Uncanin, R.,“Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje“, Viša poslovna škola, Cacak, 2006.godine

17
Determinanta ročnosti sredstava osnova je za raspoznavanje tržište novca i tržište kapitala. U
razvijnom finansijskom tržištu sve više se govori o tržištima pojedinih finansijskih
instrumenata. Danas na savremenom finansijskom tržištu već postoji tržište obveznica, roll
over tržište kredita, tržište obligacija i tržište deonica. Osim njih, postoje raznovrsna tržišta
državnih hartija od vrednosti i tržišta hipoteka sa mnoštvom izvedenih kolaterarnih tržišta.
Brojni finansijski instrumenti emituju se na primarnim tržištima novca i kapitala. Osim toga,
njihov znatan deo kruži na posebnim sekundarnim tržištima, na kojima se dalje pretvaraju i
transformišu. Berze predstavljaju samo jedan segment sekundarnog tržišta, a postoje i drugi
delovi na kojima se obavlja promet velikog dela hartija od vrednosti i finansijskih
instrumenata najrazličitijih obeležja.

Treba imati svakako u vidu postojanje klasičnog bankarskog kreditnog tržišta, koje predstavlja
osnovu na koju se nadograđuju specijalizovana tržišta raznih nekreditnih oblika. Klasično
tržište takođe je uključeno u sveopšti proces diversifikacije, o čemu svedoče njegova
najuočljivija obeležja, kao što su izdavanje brojnih sertifikata o depozitu, bankarskih nota i
obligacija, bankarskih akcepata. Razvijeni sistem međubankarskih kreditnih odnosa i rastuća
uloga banaka na finansijskom tržištu ukazuju na širinu spektra savremenog finansijskog
tržišta.

Svetsko finansijsko tržište izražava celokupnost brojnih, manjih ili većih međunarodnih tržišta
novca i novčanog kapitala, pri čemu je međunarodno samo ono finansijsko tržište koje je
dostupno samo učesniku, nezavisno iz kog prostora potiče i kakve ima finsijske potrebe.
Prema tome, svetsko finansijsko tržište je zbirni izraz ukupne ponude i tražnje novčanog
kapitala, uključijući njegove raznovrsne segmente koji nastaju između pojedinih nacionalnih
finansijskih tržišta i interaktivno utiču funkcionisanje domicilnih finansijskih tržišta. Polazeći
od obima i vrste finansijskih poslova koji se obavljaju na pojedinim tržištima, može biti reč o
manje ili više razvijenim nacionalnim finansijskim tržištima. Na osnovu njihovog prometa sa
inostranstvom mogu se podelilti na: velika, razvijena, i mala, relativno nerazvijena
međunarodna finansijska tržišta, ova tržišta posluju u međunarodnim finansijskim sedištima.
U velika nacionalna finansijska tržišta ubrajaju se: tržišta SAD, Japana, Velike Britanije i
Švajacarske. Ona su već odavno stekla obeležja međunarodnih finansijskih tržišta.

Velika nacionalna tržišta u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Italiji takođe su poprimila i

neka međunarodna obeležja. Taj proces je na svi navedenim, pa i mnogim ostalim tržištima u
razvoju i poprima sve brži tempo.

Srpko nacionalno finansijsko tržište ne spada u razvijena finansijska tržišta. O njegovoj

nerazvijenosti govori činjenica da su bankarski kredit i bankarski depozit praktično jedini
oblici pribavljanja sredstava na finansijskom tržištu u zemlji.

b. INTERNACIONALIZACIJA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA15

15
Izvor : Uncanin, R.,“Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje“, Viša poslovna škola, Cacak, 2006.godine

18
Internacionalizacija finansijskih tokova je razložna posledica internacionalizacije proizvodnje.
Obim finansijskih tokova velikih transnacionalnih korporacija postao je toliki da im je svaki
nacionalni tržišni prostor, osim svetskog, suviše mali. Na tu okolnost naročito deluje prostorna
neravnomernost stvaranja i korišćenja viškova novčanih fondova na nivou svetske privrede.

Neophodno je razgraničiti pojmove tradicionalnog i savremenog svetskog finansijskog tržišta.

Prvo je nastalo kao posledica razvoja međunarodne razmene i stranih ulaganja, a drugo
predstavlja sasvim novu pojavu.

Razvijenije zemlje su u svom domicilnom prostoru imale razvijeno finansijsko tržište na kome
je bilo mogućnosti za kreditiranje i za druge finansijske poslove sa inostranstvom. Takvo
međunarodno finansijsko tržište se zove tradicionalno, jer njega čine pojedini delovi
nacionalnih tržišta podvrgnuti nacionalnoj kontroli i zakonodavstvu. Tek sa pojavom
evrodolarskog tržišta može se govotiti o savremnom međunarodnom finansijskom tržištu. To
novo tržište razlikuje se od starog po nizu osobenosti, pri čemu se najčešće navodi okolnost da
se savremeno svetsko finansijsko tržište razvijalo van finansijskih tržišta pojedinih zemalja, i
to kao uporedno tržište na koje se nije odnosila regulativa nijedne zemlje. Osobenosti tog
tržišta su specifičnost načina na koji se obrazuju i plasiraju novčani fondovi, kao i
konkuretnost i elastičnost prema promenama.

Naziv evropsko tržište potekao je od njegove prvobitne lokacije u Evropi i nominiranosti

sredstava u američkim dolarima. To tržište danas nije isključivo evropsko, a nije isključivo
dolarsko, iako evropske banke i dolari imaju dominatnu ulogu. Razvitak tog novca
međunarodnog tržišta bio je izuztno brz, jer je početkom osamdesetih godina premašilo ma
kog tradicionalnog međunarodnog finansijskog tržišta. Posmatramo li novo i tradicionalno
tržište kao celinu, podaci ukazuju da je ono 1986. godine premašilo po veličini svako
pojedinačno nacionalno i finansijsko tržište, osim američkog.
Novi finansijski poslovi na savremenom tržištu, zaobilaze neposredan uticaj nacionalnih
monetarno – finansijskih vlasti. Kao primer može se navesti da tržište za dolarske zajmove,
obligacije ili depozite u Evropi ne podpada pod američku bankarsku regulaciju i propise koji
se odnose na hartije od vrednosti. Evrodolarsko tržište nije deo uhodanih domaćih
finansaijskih sistema, premda sigurno postoji veza između evrotržišta i finansijskih tržišta
najrazvijenih zapadnih zemalja tržišne ekonomije. Evrobankarski krediti i evroobligacije nisu
jedini oblici transakcija na evrotržištu, najnoviji oblici evrokomercijane hartije od vrdnosti i
evrodeonice.

Teško je predvideti dalji tok događaja u oblasti međunarodnih finansijskih odnosa. Razvitak
poslova na evrotržištu je bio brz da su posle gotovo beznačajnog početka, transakcije na tom
tržištu doživele veliki skok, u poređenju sa 1970. godinom obim evrokreditnih odnosa se
1975. godine se učetvorostručio, a 1985. godine je 35. puta veći.

Svakako je važno naglasiti značaj promena nije samo u kretanju obima međunarodnih
finansijskih poslova već i u njihovoj strukturi i sadržini.
Jugoslavija se od šezdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući rastu privrednih veza sa
inostranstvom, sve više uključivala u proces internacionalizacije finansijskih poslova.
Međutim, njeno mesto i uloga u savremenom svetskom finansijskom tržištu su i dalje

19
zanemarljivi. To je posledica, u prvom redu, malog udela naše zemlje u svetskoj trgovini, a i
sigurno nerazvijenost poslova i instrumenata na domaćem finansijskom tržištu.

c. STRUKTURA MEĐUNARODNOG I NACIONALNOG FINANSIJSKOG TRŽIŠTA16

Novčano – devizne berze predstavljaju mesta na kojima se odvija znatan deo finansijskih
transakcija koje pripadaju organizovanom sekundarnom tržištu kapitala. U zbivanja na
berzama uključene su banke, i to ne samo investicione i mešovite nego i komercijalne.

Pojam tržišta kapitala često se povezuje sa poslovima na berzanskim tržištima. Stavljanja

znaka jednakosti između ta dva pojma sigurno je pogrešno, budući da se tržište kapitala ne
može svesti isključuvo u okviru berzanskog tržišta. Primarne i sekundarne transakcije na
berzama samo su jedan deo tržišta kapitala. Pribavljanje i plasiranje kapitala samo se
delimično odvija na berzama emitovanjem deonica. Drugim delom je zastupljeno u bankama,
a trećim na raznim primarnim tržištima obligacija.

Navodeći šta određuje determinaciju berze, možemo kazati da ona predstavlja celokupnost
organizovanih i neorganizovanih sekundarnih tržišta deonica, obligacija svih takozvanih
hibridnih oblika mobilizacije i plasmana novčanog kapitala.

Berzu čini ukupnost brojnih tržišta kapitala:

1. organizovane berze koje često nose ime grada u kojem imaju sedišta;
2. sva tržišta na kojima se obavljaju transakcije hartije od vrednosti koje nekotiraju na berzi a
na kojima se negociranje obavlja neposrednom pogodbom između kupaca i prodavaca ili
između posrednika;
3. tržišta na kojima se obavljaju transakcije nečlanova berze hartijama od vrednosti koje
kotiraju na berzama;
4. neorganizovano tržište na kome se poslovi obavljaju neposredno između preduzeća i
velikih individualnih investitora;
5. mnogobrojna međunarodna sekundarna tržišta hartija od vrednosti za koja uslugu
pružaju posebne klirinške kuće ili pojedine berze, a često i same banke.

Ovim ukazivanjem navedeni su samo neki oblici koji se javljaju na tržištu kapitala, to jest nisu
obuhvaćeni ostali elementi bankarskih potencijala. Nisu obuhvaćeni ni razni investicioni
fondovi, namenski fondovi, specijalizovane ustanove ( penzijski fondovi, osiguravaljuća
društva, stambene banke ).

Svi ti oblici raspolažu znatnim sredstvima i prevazilaze svoje uske poslovne zone, pojavljujući
se na tržištu kapitala, a u nekim slučajevima i u međunarodnim okvirima.

16
Izvor : Uncanin, R.,“Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje“, Viša poslovna škola, Cacak, 2006.godine

20
d. STATISTIKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU17

Statistički prikaz pojava na finanisjskom tržištu njie zadovoljavajući, jer se i dalje u većini
slučajeva zasniva na tradicionalnim. Zbog toga često nisu moguća međunarodna poređenja, jer
se u razvijenim zemljama pokušava da se obuhvatno prate novostvoreni finansijski instrumenti
i odnosi. Na osnovu takvih, zvanično objavljenih podataka teško je tačno utvrditi strukturu
pojedinih finansijskih tržišta, to jest onemogućeno je raščlanjavanje osnovnih transakcionih
komponenti, što se odnosi kako na institucionalizovana tržišta, tako i na slabo pregledna
neformalna tržišta. Na institucionalizovanim sekundarnim tržištima podacima su obuhvaćeni
samo takozvani gornji slojevi. Teško se može steći uvid u to šta se na to tržištu odvija u okviru
ostalih odnosa između finansijskih učesnika.

Kad je reč o važnijim svetskim finansijskim tržištima, kao što su SAD, Japan ili Velika
Britanija, jedno od pitanja koje se samo po sebi nameće jeste utvrđivanje njihove relativne
veličine prema konkurentskim tržištima. Međutim, gotovo da je nemoguće precizno izvesti
takva poređenja. Pre svega, izuzetno su velike razlike u sastavu pojedinačnih nacionalnih
finansijskih tržišta, one nisu smanjene ni posle najnovije snažne internacionalizacije i
deregulacije svetskih finansijskih tokova. Čak i kada bi iz naziva finansijskih oblika moglo
zaključiti da je moguće poređenje, postoje znatne razlike od zemlje do zemlje. Osim
institucionalnih, izražene su i funkcionalne razlike. To su odnosi kako na razvijenost
neposrednih finanisjkih veza među subjektima, tako i na obim i domet harija od vrednosti,
njihovo emitovanje, upis plasmana i na kretanje na sekundarnim tržištima.

Različitosti prilika, tradicije i iskustva u pojedinim zemljama uslovile su i različite finansijske

sisteme, drugačije koncepije njegovog razvoja i otud proisteklu različitu državnu regulativu.
Na finansijske tokove utiče i osobenost položaja centralne banke i sprovođenja mera
monetarno – kreditne politike. Uz to, različita je politika prema javnom dugu kao važnom
određujućem elementu novčanih odnosa i novčanih tržišta.

U mnogim zemljama su nacionalni i internacionalni elementi finansijskog tržišta toliko

isprepleteni da to dodatno otežava njihovo razdvaljanje radi poređenja. Zato bi za poređenje
pojedinih nacionalnih finansijskih tržišta bilo neophodno raspolagati velikim brojem
pokazatelja i odgovaraljućih pondera, što veoma komplikuje postavljeni zadatak i stavlja pod
znak pitanja dobijene rezultate. Da bi se dobila orijentaciona, gruba slika, može se koristiti
nekoliko globalnih veličina, kao što su: oročeni depoziti ili sredstva banaka, bankarski krediti i
slično. Ukrštanjem tih podataka sa veličinom društvenog proizvoda, kao pokazateljem
relativnih odnosa ekonomskih snaga, dolazi se do raznih nelogičnosti na koje upućuju neka
dosadašnja istraživanja.

Istraživanja koja su polazila od sredstava depozitnih banaka takođe upućuju na nepouzdanost

poređenja, pre svega jer se time ne obuhvataju sva sredstva i svi finansijski posredici.
Teorijski posmatrano, najpouzdanije merilo za poređenje bila bi stopa rasta pojedinih kreditnih

17
Izvor : Isto

21
stopa rasta pojedinih kreditnih oblika. Ograničavajuće okolnosti ovog pokazatelja jesu kursne
deformacije koje analizirane veličine veštački povećavaju odnosno smanjuju.

e. KRIZA NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU18

Finansijsko tržište je mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za finansijskim

instrumentima i subjekti koji trguju finansijskim instrumentima (učesnici na finansijskim
tržištima). Nacionalno finansijsko tržište obezbeđuje uslove za racionalnu upotrebu
finansijskih sredstava, ali i svih faktora proizvodnje. Učesnici na finansijskom tržištu (a prema
širem shvatanju učesnici na finansijskom tržištu nisu samo finansijske institucije, nego i akteri
privrednog života) koji najefikasnije koriste sve faktore proizvodnje privući će najviše
finansijskih sredstva za svoju aktivnost, jer iz te svoje delatnosti mogu obezbediti veće prihode
vlasnicima finansijskih sredstava (u vidu kamate, dividende ili nekog drugog oblika prihoda).
Osnovni elementi finansijskog sistema su: 1. finansijska tržišta, 2. finansijski instrumenti ili
finansijska aktiva (koja predstavlja sinonim za finansijske instrumente) i 3. finansijske
institucije.

Razvijenost finansijskog sistema meri se razvijenošću elemenata finansijskog sistema. Što su

razvijeniji elementi finansijskog sistema, to je i sâm sistem razvijeniji. Razvijeni finansijski
sistem ima razvijeno finansijsko tržište i postoji više razvijenih segmenata finansijskog
sistema. Na razvijenom finansijskom tržištu trguje se većim brojem raznovrsnih finansijskih
instrumenata i veći je broj finansijskih institucija.

Finansijski sistem sastoji se iz elemenata koji omogućavaju nesmetan tok finansijskih

sredstava u jednoj društveno ekonomskoj zajednici. To je sistem kanala kojima se vrši transfer
finansijskih sredstava u privredu, između stanovništva i privrednih subjekata, između štednih
jedinica i investicionih jedinica.

Karakteristike finansijskih sistema su otvorenost, dinamičnost i kompleksnost. Finansijski

sistem je deo privrednog sistema i zbivanja u privredi zemlje reflektuju se na finansijski sistem
i na finansijska tržišta i povratno – dešavanja na finansijskom tržištu imaju upliv na
nacionalnu privredu.

Međunarodna finansijska tržišta i međunarodni finansijski sistem odlikuju se, takođe,

međuzavisnošću sa svetskom privredom i karakterišu ih isprepletenost i uzročno-posledične
veze. Međunarodno finansijsko tržište stvara uslove za racionalnu alokaciju novca i kapitala u
okvirima svetske privrede. Kapital je najmobilniji faktor proizvodnje i kao takav ne poznaje
nacionalne granice, lako ih prelazi u potrazi za većim prihodom, začas preskoči u zemlju u
kojoj se brže oplođuje.

18
Izvor : Uncanin, R.,“Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje“, Viša poslovna škola, Cacak, 2006.godine

22
Kriza na međunarodnom finansijskom tržištu ima mnogo uzroka, ali oni najvažniji ipak potiču
iz njegovog najosetljivijeg segmenta deviznog tržišta. Osnovna uloga međunarodnog
finansijskog tržišta je uspostavljanje veza između finansijskih tržišta pojedinih zemalja kako
bi se omogućila plaćanja koja proističu iz međunarodne ekonomske saradnje. U savremenim
uslovima promenjena je ekonomska snaga nacionalnih privreda, pa se zaoštravaju manjkavosti
postojećeg međunarodnog monetarnog sistema i nameće se potreba da i valute
istočnoevropskih i azijskih zemalja zauzmu adekvatno mesto na međunarodnom finansijskom
tržištu.

Brzi razvoj međunarodnog finansijskog tržišta posledica je brzog razvoja međunarodne

saradnje, međunarodne trgovine i pre svega ekonomske saradnje nacionalnih privreda. Razvoj
svetske ekonomije i međunarodne ekonomske saradnje doprinosi razvoju međunarodnog
finansijskog sistema, i obratno razvoj finansijskog sistema stvara pretpostavke za dalje
unapređenje međunarodne trgovine. U savremenim uslovima međunarodno finansijsko tržište
je istovremeno faktor i rezultanta savremenog procesa globalizacije svetske privrede.

Globalizacija predstavlja jednu od tri osnovne tendencije na savremenom međunarodnom

finansijskom tržištu (pored sekjuritizacije i upravljanja rizicima). „Umesto iseckanosti na
pojedina nacionalna finansijska tržišta, sa značajnim i raznovrsnim preprekama,
liberalizacijom tokova novca i kapitala došlo je do čvršćih veza na međunarodnom planu, uz
značajno olakšavanje uslova i, čak, ujednačavanje zakonskih propisa – što olakšava i ubrzava
cirkulaciju finansijskih sredstava.“ (Predrag Jovanović Gavrilović: „Karakteristike
savremenog međunarodnog finansijskog tržišta“, Referat za kongres SRRRS, Vrućica 2007)

Analiza nekih uzroka krize na međunarodnom finansijskom tržištu

Najsnažniji uticaj na međunarodno finansijsko tržište imaju promene na deviznim tržištima,

jer se preko njih uspostavljaju veze između pojedinih nacionalnih finansijskih tržišta. Zato su
najverovatniji razlozi izbijanja krize na međunarodnom finansijskom tržištu „deviznog
porekla“. Neodrživost dolara kao svetskog novca, potreba uspostavljanja novog
međunarodnog novca, potreba uspostavljanja novih valutnih blokova kao odraza snage
nacionalnih ekonomija. Dolar kao svetski novac rezultat je procesa globalizacije koji nameće
Amerika.

„Kao svojevrsne oblike globalizacije kroz istoriju nalazimo i u vidu osvajačkih pohoda
DŽingis-kana, Otomanske države, Austrougarske carevine, kolonijalnih imperija,
Napoleonovih pohoda, Hitlerovog novog poretka, Socijalističke internacionale. I nastojanje da
se širi određena religija (katoličanstvo, islam) ima svojstva globalizacije. Danas, a naročito
posle pada Berlinskog zida, Amerika je ta koja nastoji da ostvari globalizaciju po sopstvenom
modelu, što znači – prema sopstvenim interesima.

U dugoj ljudskoj istoriji, svi pokušaji da se celom svetu nametne jedan model organizacije
društva – propali su. Zašto bi sadašnji pokušaji bili sa drugačijim ishodom?
Bogatstvo sveta je u njegovoj raznovrsnosti. Zašto bi trebalo sve da se uklopi u iste kalupe –
čak i kada bi to bilo moguće?

23
Na drugoj pak strani, razvoj nauke i tehnologije i savremeni čovek sa bogatom kulturom,
širokim duhovnim vidicima i velikim prohtevima iziskuju razgranatu međunarodnu saradnju.
Stvoren je visok stepen međusobne zavisnosti u proizvodnji, trgovini, iskorišćavanju prirodnih
resursa, očuvanju životne sredine. Jača osećaj da se svi nalazimo u istom čamcu.

Međunarodna saradnja može da dovede do povećanja blagostanja. Ako se pod globalizacijom

podrazumeva takva saradnja, onda je treba podržati bez ikakve rezerve.

Međutim, ako globalizacija podrazumeva ustrojstvo sveta prema jednom modelu,

konstituisanje nekontrolisane (ili iz jednog centra kontrolisane i tom centru podređene)
nadnacionalne sile – onda takvu globalizaciju treba osuditi i treba joj se suprotstavljati.“
(Predrag Jovanović Gavrilović: „Globalizacija od DŽingis-kana do ujka Sama“, prilog
raspravi na međunarodnom simpozijumu „Latinska Amerika u procesu globalizacije i
regionalizacije“, Beograd, mart 1998) Iz ove ilustracije vidimo da su dominacija SAD nakon
Drugog svetskog rata, ekonomski interesi ove supersile i nastojanja da se dolar i ubuduće
koristi kao svetski novac u čitavom svetu, uz enormno narastanje budžetskog i platnog deficita
Amerike, glavni uzroci svetske finansijske i ekonomske krize, koja je buknula tokom jeseni
2008. na finansijskom tržištu u SAD.

Kriza finansijskog tržišta najpre se manifestovala pucanjem balona na finansijskom

hipotekarnom tržištu u Americi.I dok su u istoriji izbijali politički i ratni sukobi zbog
imperijalističkih nastojanja pojedinih zemalja (imperijalizam kao vid globalizacije), u
današnje vreme dolazilo je do ratova i zbog pokušaja da se plaćanja nekih međunarodnih
ekonomskih transakcija ne vrše u dolarima (setimo se samo kako su se provele zemlje
izvoznice nafte kada su pokušale da cene nafte izražavaju u drugim valutama i ne naplaćuju u
dolarima).

Sadašnji međunarodni monetarni sistem počiva na bretonvudskom sistemu u kome je dolar

glavni denominator vrednosti drugih valuta i glavni izvor međunarodne likvidnosti. U dolaru
se izražava vrednost unce zlata, u dolarima se izražava cena barela nafte, u dolarima se
obavljaju međunarodna plaćanja između velikog broja zemalja, velika količina dolara kruži po
svetu van Amerike, u dolarima se vode depoziti, devizne rezerve.

Uloga dolara postala je prenaglašena u odnosu na snagu američke privrede i nesrazmerna

njenim proizvodnim mogućnostima, pa se sada postavlja pitanje realnog robnog pokrića. Šta
bi se desilo kada bi se svi dolari „vratili“ u Ameriku, kada bi svi koji poseduju dolare zauzvrat
tražili robu (na šta naravno imaju puno pravo). „Kad je reč o ulozi dolara u posleratnom
međunarodnom monetarnom sistemu, može se reći da je to ‘fabrička greška’ napravljena u
Breton-Vudsu pri stvaranju MMF, ali greška namerno napravljena. Taj sistem je
podrazumevao da dolar igra ulogu svetskog novca: da se u dolarima iskazuju devizni pariteti
drugih valuta, vrše međunarodna plaćanja, prave kalkulacije i fakturišu cene, da se dolari drže
kao monetarna rezerva u drugim zemljama, da i stranci štede u dolarima. Znači, da dolar bude
podloga međunarodne likvidnosti“ (Predrag Jovanović Gavrilović: „Karakteristike
savremenog međunarodnog finansijskog tržišta“, referat za kongres SRRRS, Vrućica 2007).

Dolar je bio stub bretonvudskog monetarnog sistema, ali posle ukidanja zamenljivosti dolara
za zlato 1971. godine i dve devalvacije dolara 1971. i 1973. godine došlo je promene

24
međunarodnog monetarnog sistema (prešlo se na sistem promenljivih deviznih kurseva).
Međutim, ipak, dolar nije izgubio ulogu svetskog novca zahvaljujući činjenici da dolari i dalje
odlaze iz Amerike, kroz deficit platnog bilansa SAD. Enormni rast deficita ipak ima granice i
kad-tad morao je da pukne balon prenaduvanog deficita i ispolji se u vidu krize, najpre na
američkom finansijskom tržištu, a posle i na međunarodnom finansijskom tržištu.Posle
uspostavljanja evro zone i koncentrisanja dela azijskih zemalja oko valutnog bloka jena,
nameće se potreba formiranja i četvrtog valutnog bloka. Zemlje BRIK-a su na ovogodišnjoj
sesiji pokrenule ovo pitanje.Zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i neke azijske zemlje, koje su
upućene na međusobnu ekonomsku saradnju, osećaju potrebu da međusobna plaćanja ne
obavljaju u dolarima, već u svojoj novoj valuti: bilo da je to konkretna novčana jedinica, što bi
mogla biti sovjetska rublja, ili nova obračunska valuta slična nekadašnjoj transferabilnoj rublji
– valuti koju su koristile u obračunima međusobnih plaćanja zemlje nekadašnjeg SEV-a.

Podsetimo se kako je izgledao međunarodni valutni sistem zemalja bivše istočne Evrope. Ove
zemlje su zbog nekonvertibilnosti nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima najpre
koristile sistem bilateralnog kliringa. Dvostrani klirinški sporazumi su 1957. godine bili
zamenjeni Sporazumom o mnogostranom kliringu, uz istovremeno osnivanje obračunskog
centra „Raščotnaja palata“ pri Državnoj banci SSSR, a plaćanja su se obavljala u sovjetskim
rubljama kao obračunskoj jedinici. Sporazum o međusobnim obračunima i plaćanjima u
prevodnim rubljama i organizaciji Međunarodne banke za ekonomsku saradnju iz 1963.
godine uveo je da se sva plaćanja između zemalja članica MBES od 1. januara 1964. godine
obavljaju u prevodnim (transferabilnim) rubljama. Tada je utvrđena i zlatna sadržina prevodne
rublje od 0,987412 grama čistog zlata. Prevodna rublja bila je obračunska kolektivna valuta
zemalja članica SEV-a u okviru multilateralnog sistema obračuna i uz podršku dve banke
MBES i MIB (Međunarodna investiciona banka), koje su prestale da postoje sa raspadom
SEV-a. Prevodna rublja imala je realno robno pokriće. U procesu tranzicije istočnoevropske
zemlje prihvatile su „tekovine“ tržišne privrede, pa i konvertibilni način plaćanja, otvaranje
računa u inostranim bankama (Rusija najčešće u Londonu – evrodolarski depoziti). Danas
ekonomska moć Rusije, pa i drugih zemalja daje snagu i njihovim valutama i zato se u ovim
zemljama javlja inicijativa i potreba za formiranjem novog valutnog bloka.

U uslovima krize na međunarodnom finansijskom tržištu isplivavaju na površinu određeni

nedostaci sadašnjeg međunarodnog monetarnog sistema. Nameće se potreba izgradnje novog
multivalutnog svetskog monetarnog sistema, u kojem će svaka nacionalna valuta učestvovati u
skladu sa ekonomskom snagom zemlje koja je tu valutu emitovala.

Ovakav sistem je neophodna pretpostavka za stabilnu međunarodnu ekonomsku saradnju,

razvoj svetske trgovine i razvoj svetske privrede.

ZAKLJUČAK

25
 Finansijska tržišta predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim
instrumentima.Ona se mogu definisati i kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i
tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive).

Na finansijskim tržištima se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima novčanih sredstava i

subjekti kojima nedostaje novac. Na njima se povezuju dve značajne makroekonomske
kategorije – štednja i investicije.

Kao što smo videli postoji veliki broj kako definicija tako i podela finansijskih tržišta.Postoji
veći kriterijum za podelu finansijskih tržišta, pa se ona dele na tržište novca, tržište kapitala i
devizno tržište. Na tržištu novca se trguje hartijama od vrednosti, zlatom, plemenitim
metalima i sl. Razvoj tržišta novca je počeo pojavom banaka. Mesto na kome se susreću
ponuda i tražnja za kratkoročnim finansijskim instrumentima jeste tržištenovca - jedan od
najvažnijih segmenata finansijskog tržišta.Osnovna funkcija tržišta kapitala je okupljanje na
određenom mestu i u određeno vreme subjekata koji imaju i nude kapital i subjekata koji traže
kapital radi sučeljavanja ponude kapitala i tražnje kapitala, izjednačavanja uslova pod kojima
se nudi kapital i uslova pod kojima se traži kapital, kao i premeštanje kapitala od subjekata
koji ga nude do subjekata koji ga traže.

Karakteristike savremenih finansijskih tržišta karakterišu: kontinuelnost, internacionalizacija i

globalizacija, finansijske inovacije i deregulacioni tokovi. Keiraju se i transformišu
finansijska potraživanja i izražavaju i realizuju ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima.

Država reguliše funkcionisanje finansijskih tržišta i učesnika na njima. Država ima sledeće
funkcije: 1) zaštitu učesnika na finansijskim tržištima 2) održavanje makroekonomske
stabilnosti, 3) održavanje konkurentnosti i 4) održavanje solventnosti finansijskih institucija.

U svetskim razmerama razmena roba, novca, kapitala i radne snage izmedu raznih zemalja,
implicira i odredene probleme vezane za razlicitu produktivnost rada, formiranje cena, cena
rada, regionalnu podelu sveta i slicno. Sve to dovodi do nastanka razlicitih nacionalnih
novcanih jedinica koje su u opticaju u okviru nacionalnih granica kao platežno i prometno
sredstvo. Ovakva nacionalna različitost novčanih sredstava dovela je i do različitih nacionalnih
jedinica koje prestaju da figuriraju kao novac van granica zemlje u kojoj su aktuelne. Da bi se
omogucilo medunarodno placanje mora se naci nacin da novac prevazide uske nacionalne
okvire. Činjenica da se u medunarodnim ekonomskim odnosima cesto javljaju dva razlicita
partnera, s razlicitim novcanim nacionalnim jedinicama, dovodi do jasnog problema – u kojoj
nacionalnoj valuti ce se izvršiti potrebno placanje. Izvoznik obicno traži naplatu u svojoj valuti
ili u nekoj drugoj za koju ima opravdan interes. Nasuprot tome, kupac obicno raspolaže
svojom nacionalnom valutom, a da bi došao do strane valute mora izvršiti proces konverzije
svoje valute u traženu valutu. Samim tim, uvoznik ili kupac prethodno se mora pojaviti na
deviznom tržištu na kome ce za svoj novac (nacionalnu valutu) nabaviti potrebna sredstva
placanja da bi se napokon mogao pojaviti na inostranom tržištu roba i usluga. Normalni put
dolaženja do medunarodnih sredstava placanja je pretvaranje domace valute u potrebnu
inostranu valutu. U tom i takvom odnosu strana valuta, tj. novac je roba koju mi za domacu

26
valutu kupujemo. Da bi došlo do kupovine potrebno je prethodno utvrditi iznos po kojem ce se
vršiti razmena, odnosno kupovina.

Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje postaje jedan od najvažnijih segmenata moderne

finansijske nauke. Kao takavo ono u sebi sadrži složene fenomene i delovanja deviznog kursa,
medunarodnih placanja, deviznu politiku, medunarodni monetarni sistem, medunarodne
finansijske institucije i medunarodno finansiranje.

U uslovima krize na međunarodnom finansijskom tržištu isplivavaju na površinu određeni

nedostaci sadašnjeg međunarodnog monetarnog sistema. Nameće se potreba izgradnje novog
multivalutnog svetskog monetarnog sistema.

27
LITERATURA

1. Anđelić Goran : “ Osnove finansijskog menadžmenta “, Novi Sad,2007.g.- osnovna

literatura

2. Petar Bojović, Milenko Dželetović, Aleksandar Živanović :„ Monetarne finansije „ i „

Bankarski menadžment „ Beograd, 2006.g

3. dr.Milenko Dželetović: „ Finansijska tržišta „ ,Beograd,2006.g.

4.dr Dejan Erić : “Finansijska tržišta i instrumenti „2. izmenjeno i dopunjeno izdanje,
Beograd, 2003.g

5. Prof. dr Mirko Kulić: “ Finansijski menadžment”, Univerzitet primenjenih nauka Fakultet

za poslovne studije, Beograd, 2004. g.

6. Vasiljević B. "Osnovi finansijskog tržišta", Beograd, 2002.g.

7. Vunjak Nenad : „ Strategijski menadžment – poslovne finansije“, Subotica,2005.g.

8. www.finansije.net ( pristup septembar 2011.g)

9. www.nbs.rs ( pristup septembar 2011.g)

10. www.sec.gov.rs ( pristup septembar 2011.g)

11. www. singidunum.rs ( pristup septembar 2011.g)

28