ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ

С Т У Д И Ј А П Е Ћ –Л Е П О С А В И Ћ

С Е М И Н А Р С К И Р А Д
ПРЕДМЕТ:Берзанско пословање и хартије од вредности

ТЕМА: Акције и трговање акцијама

Ментор: Студент:

Проф.др Михаило Дедовић Никола Трифић

Бр.индекса:

Л Е П О С А В И Ћ 2019
 САДРЖАЈ

1. увод………………………………………………………………………………………….3

2. Акције……………………………………………………………………………………….4

3. Обичне акције…………………………………………………………………………..5
4.Трговање акцијама.........................................................................................6
5.Закључак.........................................................................................................7
6.Литература......................................................................................................8
 3. УВОД

Пре него што детаљније објаснимо термин акција потребно је најпре разјаснити појам
хартија од вредности, хартије од вредности су писане исправе о одређеном имовинском
праву које је могуће остварити на основу власништва над истим.
Кроз овај рад упознаћу вас у тржиште дугорочних хартије од вредности односно
инвестирање у акције. Новчана средства која формирају понуду и траже на финансијском
тржишту могу бити краткорочна или дугорочна.
У зависности од врсте новчаних средстава која се нуде и траже финансијско тржиште
делимо на новчано тржиште и тржиште капитала.На новчаном тржишту формира се
понуда или тражња краткорочних, новчаних средстава хартије од вредности и девизе.
На тржишту капитала формира се понуда и тражња дугорочних новчаних средстава и
хартије од вредности.Хартије од вредности се могу поделити и према: врсти прихода
доспелости,месту плаћања према валути,издаваоцу.
Хартије од вредности са правом учешћа садрже право управљања и учествовања у
оствареној добити.
Најпознатије су акције.Понуду на тржишту хартија од вредности формирају
инвеститори.Инвеститори на тржишту дугорочних хартије од вредности могу бити сва
правна лица,привредне организације, банкарско-финансијске организације и држава,ако
имају слободних новчаних средстава.
 4. АКЦИЈЕ

Акција је писмена исправа о власништву. Други назив за акцију је деоница оснивачка

акција према садржају права дели се на: 1 обичне и 2 приоритетне.
Акције могу бити: 1 без права гласа; 2 са једним правом гласа; и 3 са правом на више
гласова.
Приоритетне акције могу бити: 1 кумулативне; 2 партиципативне.
Кумулативна приоритетна акција даје сваком имаоцу право на наплату дивиденде пре
исплате власницима обичних деоница, а дивиденда се такође, може кулмирити и након
неколико година исплатити.
Партиципативна приоритетна акција даје право имаоцу, осим приоритетне наплате
дивиденде, и право учешћа у расподели добити.
Према купцима којима јец емисија деоница намењена, емисија може бити: јавна (екстерна)
и приватна (интерна) емисија. Јавна или екстерна упућена је грађанима и
грађанскоправним лицима преко огласа у дневној штампи и другим средствима јавног
информисања. Приватна емисија намењена је запосленима у предузећу и оглашава се у
средствима интерног информисања.1
Права акционара из обичних акција су:
1 право на дивиденду,
2 право прече куповине
3 право на учешће у расподели остатка ликвидационе вредности,
4 право на ограничену одговорност и
5 право гласа.

1
ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ФИНАНСИЈЕ, ЉИЉАНА ЛУЧИЋ, НОВИ САД 2006, СТРАНА 135,136,137,ВИСОКО
ЕКОНОМСКА ЧКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ ЛЕПОСАВИЋ.
 5. ОБИЧНЕ АКЦИЈЕ

Обичне акције могу имати номиналну вредност која је најчешће одштампана на самој
акцији. Номинална вредност подразумева минималну суму новца коју акционар улаже за
куповину једне јединице улога. Уколико није утврђена номинална вредност, њу утврђује
управни одбор.
Књиговодствена вредност акције је разлика између активе и дугова акционарског
друштвакоји се на њу односе. То је трајна имовина акционарског друштва која је лоцирана
на појединачну деоницу.
Књиговодствена вредност деонице не представља и њену тржишну вредност, зато што је
утемељена на претходним трошковима. Капитални добитак је позитивна разлика између
номиналне и тржишне вртедности. Свака продаја акције изазива промене у билансу стања-
мења се позиција готовине на страни активе, и, у одговарајућем износу, на страни пасиве
акцијски капитал. Ауторизација (одобрење) акција је максималан број акција који се
емитује трошкови емисије и продаје акције представљају одбитну ставку од капиталног
добитка или се третирају као трошак текућег пословања. Капитални добитак је позиција
пасиве у билансу стања део непродатих акција такође се води на пасивној страни-
неемитоване деонице. Акумулисани део добитка утиче на повећање имовине власника
акционарског друштва. Тај износ акумулације исказује се на посебној позицији-
акумулисани задржани добитак по номиналној вредности акције.
На тржишну вредност акција утиче:
1 номинална цена акције,
2 висужина каматне стопе и
3 стопа дивиденди.
За цену акције карактеристично је да ће порасти у толикој мери у коликој мери порасте
вредност имовине дотичног предузећа.
Нето добитак представља део добитка акционарског друштва које оствари друштво када се
подмире кредитори и повлашћени власници деоница. На полотику расподеле нето добитка
утичупрофитабилност инвестиционог улагања и склоност предвиђања инвеститора.
Управа предузећа може донети одлуку да се дивиденда на крају године не дели него да се
усмери у развој. Дивиденде се у принципу, не исплаћују када предузеће има губитак, мада
постоји могућност да се то учини на терет капитала.
Очекивани укупни повраћаји од инвестиција садрже се од очекиваног прихода од
дивиденде и очекиване стопе раста или прихода од капиталног добитка. Мада свака
вредност акције произилази од очекиваних дивиденди, то још увек не значи да предузећа
могу да повећају њихове цене преко простог раста текуће дивиденде. Власници акција
воде рачуна о свим дивидендама и текућим и онима које очекују у будућности. Из тог
разлога они вредност акција не могу да повећају само преко простог раста текуће
дивиденде. Предузећа која плаћају високе текуће дивиденде имају мање новца за
ринвестирање и стога ниже стопе раста у зарадама и дивидендама. Ту се поставља питање
избора и у томе нема правила. Власници акција воле предузеће у коме остаје зарада и које
услед профитабилних инвестиционих могућности плаћа мања текуће дивиденде. Међутим,
ако таквих инвестиционих могућности нема, акционари више воле да компанија Питања
да ли, када и колико исплатити или не исплатити дивиденде, јесу политика питања
дивиденди.2
Поред тога, свако предузеће има свој животни век.Политика дивиденди акционарског
друштва зависи и од цтога у којој фази животног века се налази корпорација. У раној фази
свог живота, раст корпорације је бржи од просека економије у целини, потом корпорације
остварују раст на нивоу просечних стопа раста у економији, и коначно, њихов раст је
спорији у односу на просечна кретања у економији као целини. Раст повраћаја може бити
константан и променљив што зависи од животног века компаније. Инвеститори у тзв зреле
компаније могу да очекују константан раст повраћаја од улагања у ације, док улагања у
компаније које то нису, могу да донесу и променљив раст повраћаја.
Велика популарност берзанске трговине која се нарочито манифестује у скорашње време
могла би се упоредити са феноменом појаве неке револуционарне ствари на подручју
технике. Ипак, и поред тога, број домаћих грађана који се одлучују да инвестирају у
власничке хартије од вредности и даље се мери промилима али уз чињеницу да улагање у
хартије од вредности све више престаје да буде неуобичајена пословна активност. Највећа
препрека коју просечан инвеститор има испред себе јесте обично недостатак елементарног
знања о хартијама од вредности и готово никаква могућност да се овај јаз надомести.
Брокерским кућама је тек однедавно омогућено да саветују клијенте док је рад
инвестиционох фондова одобрен тек од 2007 године, те је у принципу приликом
инвестирања расположивих средстава инвеститор углавном остављен сам себи. У
условима када тржиште крене наглим узлазним трендом, чињеница је да није неопходно
коришћење били каквих инвестиционих мудрости, јер се, генерално гледано, добро
зарађује. Ипак, уважавање неких простих и обичних принципа може веома да помогне
нарочито у случају када цело тржиште крене силазним смером. Чињеница је да се
инвестирање, као и свака и друга пословна активност, не може обављати на рецепт али
постоје одређена правила која су се искристалисала током историје берзанског трговања.
Диверсификација. Стару брезанску флоскулу о корпи и јајима готово да познају и
најнеупућенији инвеститори. Ипак, чињеница је да се мали број од њих придржава
основног принципа инвестирања али га се итекако сете када ствари крену кривим смером.
Дакле, услед великог ризика који је инхирентан свакој пословној активности па и улагању
на берзи неопходно је да сваки инвеститор врши диверсификацију. Са 15-20 добро
одабраних акција у своме портфељу инвеститор може у потпуности елиминисати
несистемски ризик, те при том остаје само са тржишним ризиком који било каква
диверзификација не може отклонити.
У зависности од преференција инвеститора, сваки од њих може изабрати комбинацију
акција ( и других хартија, наравно) која најбоље одражава његов степен аверзије према
ризику.уколико свој портфељинвеститор учини разноврснијим и боље диверсификованим
веће су шансе да у тешким временима не доживи драстично нарушавање приноса.
Избегавати претерано ’’вруће’’ акције. Остварени приноси у прошлости готово су никакав
индикатор о томе каква зарада ће се на конкретној акцији остварити у будућности.
Уколико сви причају о једној акцији, или о једном сектору у који треба улагати, вероватно
је превише касно и многи су одавно заузели дугу позицију у тим хартијама. Куповина
акција Интернет компанија у САД током 2000 године била је топла препорука већине
2
БЕРЗАНСКО ШПОСЛОВАЊЕ И ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ, ДР МИХАИЛО ДЕДОВИЋ, СТРАНА
145,146,147,ВИСОКО ЕКОНОМСКА ЧКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ ЛЕПОСАВИЋ.
берзанских аналитичара док су они који су у то време ликвидирали своје позиције били
једини добитници бума који су креирале Интернет компаније на берзи.
Добра компанија није исто што и добра акција, и обрнуто. Куповина власничког удела у
доброј компанији не мора да значи увек добро направљен посао. Чињеница је да у
појединим моментима на тржишту акције добрих компанија могу бити толико скупе да је
понекад боље инвестирати у предузећа која и немају врхунско пословањ али фундаменти
указују да су акције потцењенњ.
Не дозволити да краткорочне тенденције помуте дугорочни инвестициони план.
Привремени падови тржишта, нарочито чести и нагли у земљама у транзицији, веома често
дестимулишу улагаче који заборављају на базичну инвестициону стратегију.
Водити рачуна шта се догађа са инвестицијом. Ниједна акција није сигурна заувек. Чак и
најсигурније ‘’blue chip’’ акције могу се претворити у хартије са нестабилним приносом.
Стара максима да се ,,купи и држи заувек’’ нарочуто у савременом берзанском пословању
не мора увек да донесе добре резултате.3

6.Трговање акцијама

Тржиште капитала као саставни део финансијског тржишта, представља фактор

глобализације националних економија посебно преко свог инструменталног дела. Тиме се
омогућава инвеститорима из готово целог света да брзо и ефикасно мењају структуру свог
инвестиционог портфолиа, при чему се мисли првенствено на инвестирање у хартије од
вредности.
Берза је организовано тржиште на коме се тргује хартијама од вредности – акцијама и
обвезницама. Закон предвиђа да се трговање акцијама може обављати само на
организованом тржишту.
Некада је често упоређивана са пијацом, местом где се сусрећу понуда и тражња и
одређују цене разних добара.
Развој технологије омогућио је да се некадашње правило трговања »увек на истом месту и
у исто време« данас замени новим: »стално и свуда«, али берза и даље остаје место сусрета
купаца и продаваца хартија од вредности. Берза не купује, нити продаје, само обезбеђује
услове за равноправност учесника трговања.
Берза преставља институционализовано разменско место на којем поједини чланови
обављају робну размену или трансакције хартија од вредности, а у циљу стицања добити, и
место где се на основу њихове понуде и тражње врши вредновање хартија од вредности.
Другим речима, берза представља простор на коме се тргује дугорочним финансијским
инструментима.
Порекло речи БЕРЗА објашњава се у 2 варијанте:
1. Реч БЕРЗА потиче од латинске речи БУРСА – кеса. Првобитне берзе биле су тржиште
новца, место где се мењао домаћи новац за новац других земаља.
2. Реч берза потиче од састанка трговаца из ратних крајева који су се у 14. веку састајали у
Белгији (Брижу), у то време веома познате породице Van der Beurse у чијој је згради

3
БЕРЗАНСКО ШПОСЛОВАЊЕ И ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ, ДР МИХАИЛО ДЕДОВИЋ, СТРАНА
145,146,147,ВИСОКО ЕКОНОМСКА ЧКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ ЛЕПОСАВИЋ.
обављана трговина хартијама од вредности.
Данас су берзе високо организоване институције, са специфичним обликом инкорпорације,
односно оне су непрофитне институције, у власништву државе, или учесника у трговини.
Оне су установе са јавним овлашћењима, односно могу доносити обавезујућа правила
трговине за учеснике и вршити контролу њиховог испуњавања. У ту сврху, берзе доносе
посебна правила.
Акционарско друштво је економски субјект који се региструје као предузеће са тачно
одређеним износом оснивачког (акционарског) капитала, уплаћеног од стране акционара.
Акционарски капитал је подељен на одређени број акција са номиналним износом,
односно бројем акционара власника акције који су уплатили акционарски капитал. У
акционарском предузећу капиталостајевласништвоулагача (акционара). Могуће
јеунетииимовинукао део у акционарски капитал (земљиште, патенти, технологија, право
на ренту, право на неисплаћену дивиденду и др.). На основу уложеног капитала емитује се
акција (деоница). То је ефект који се заснива на акционарском капиталу корпорације,
компаније, предузећа. То је одређени део основне главнице капитала. Спада у ефекат са
променљивим приходом, будући да приход од акција искључиво зависи од резултата
пословања акционарског друштва. Акције носе собом нематеријална и материјална права,.
Нематеријална права су везана за управљање корпорацијом, одлучивање о свим битним
питањима пословања и пословне политике. У материјална права спава: право на
дивиденду, право првенства у куповини новоемитованих акција, право на адекватан део
ликвидационе масе када се води ликвидациони поступак и др. Исплата дивиденде може се
вршити на три начина: 1. Исплата у готовом, 2. Исплата у имовини, 3. Исплата у виду
нових акција. Акционарскадруштвауразвијенимтржишнимпривредамапреферирају исплате
уговором, али и у новим акцијама, посебно када предузеће жели да увећа свој акционарски
капитал. Ретко се исплаћује дивиденда у имовини (робом коју производи акционарско
предузеће). Емисија и коришћење акција у једној националној економији одређен је
нивоом развоја економије, нивоом развоја финансијског тржишта, посебно тржишта
капитала и дугорочних хартија од вредности, односно берзи, развој облика власништва,
традиције у коришћењу хартија од вредности (емитовања и коришћења хартија од
вредности). У развијеним тржишним привредама са развијеним тржиштем капитала и
развијеним ефектним берзама јављају се различити облици акција. Углавном се могу
издвојити следеће групе: 1 1. Акције на име и на доносиоца, 2. Акције са номиналном
вредношћу и без номиналне вредности, 3. Обичне и повлашћене (приоритетне) акције, 4.
Акције са гарантованом дивидендом и без гарантоване дивиденде, 5. Акције које дају већи
број гласова, акције са кумулативним правом гласа, акције са ограниченим правом гласа и
акције без права гласа, 6. Конвертибилне акције, 7. Акције са одложеним плаћањем
дивиденде, 8. Нове акције, 9. Отворене и затворене акције. Предузетништво, односно
акционарство, којем је основни циљ остваривањешто већег профита, односно дохотка,
јемоторна снага берзанског пословања (тржишта капитала). Сваки предузетник (предузеће,
акционарско друштво и др.) жели да оствари што већи добитак на уложени капитал, због
тога се успешност предузетништва и мери стопом приноса на предујмљени (уложени)
капитал. Тражња на тржишту капитала (берзи) се формира преко жеље за новим
инвестирањем предузетника, за шта му је потребан капитал. Капитал се обично прикупља
на тржишту капитала (берзи). Предмет тржишних операција су дугорочне берзанске робне
(берзанског материјала). То су само они ефекти који су добили сагласност саме берзе, као
регистрованог института. Ову сагласност даје посебно формирана комисија, као званични
орган берзе („Комисија за регистрацију емисије и дозволу пласмана на берзи ефеката“).
Комисија издаје и дозволу да се ефектима те емисије може трговати на берзи. Дакле, на
берзи није дозвољено трговати свим ефектима већ само оним који су добили дозволе од
надлежне комисије. То су ефекти са дозволом трговања. Постоје и ефекти без дозволе
трговања на берзи, чији се промет одвија ван берзе (ванберзанска, незванична трговина
ефектима).

7.ЗАКЉУЧАК
И на крају можемо рећи да Акција је термин прихваћен под утицајем немачке привредне
регулативе.Деоница је термин који је постојао једно време у нашем законодавствуи
означавадео капитала.
На крају можемо закључити да развој тржишта вредносних папира је процес и захтева,
како оидговарајућу законску регулативу,тако и шири тржишни амбиент за његово
функционисање.У земљама развијене тржишне привреде тржиште вредносних папира је
развијено а вредносни папири којима се тргује на њима су разноврсни.Акције и обвезнице
могу да емитују само оне привредне организације које имају висок кредитини
рејтинг.Кредитни рејтинг утврђују специјализоване рејтинг компаније по посебној
методологији и као значајну информацију за потенцијалне инвеститоре јавно га публикују.
Тржиште вредносних папира мобилише, не само крупне инвеститоре него и мноштво
ситних инвеститора чија бројност утиче да су они значајан фактор на страни понуде.
Из тих разлога заштита ситних инвеститора је приоритетна.
Акционарско друштво је економски субјект који се региструје као предузеће са тачно
одређеним износом оснивачког (акционарског) капитала, уплаћеног од стране акционара.
Акционарски капитал је подељен на одређени број акција са номиналним износом,
односно бројем акционара власника акције који су уплатили акционарски капитал. У
акционарском предузећу капиталостајевласништвоулагача (акционара). Могуће
јеунетииимовинукао део у акционарски капитал (земљиште, патенти, технологија, право
на ренту, право на неисплаћену дивиденду и др.). На основу уложеног капитала емитује се
акција (деоница).

8. ЛИТЕРАТУРА
1. БЕРЗАНСКО ШПОСЛОВАЊЕ И ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ, ДР МИХАИЛО ДЕДОВИЋ,
ВИСОКО ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ ЛЕПОСАВИЋ

2. ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ФИНАНСИЈЕ,ЉИЉАНА ЛУЧИЋ,НОВИ САД 2006, ВИСОКО ЕКОНОМСКА

ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ПЕЋ ЛЕПОСАВИЋ