Seminarski rad iz predmeta berze i finansijska tržišta

Tema: Vrste finansijskih tržišta

Profesor: studenti:

Novembar 2016, Beograd

 Sadrzaj:

1.Osnovi finansijskih tržišta………………………………………...1

2.Vrste finansijskih tržišta……………………………….…….........2
2.1 Tržište novca………………………………………………....…..3
2.2. Tržište kapitala………………………………………….………4
2.3 Primarno tržište………………………………..………………..7
2.4 Sekundarno tržište………………………….….………………...7
2.5 Promptna tržišta………………………..….……………………..8
2.6Terminska tržišta………………….……….………………….....8
2.7Tržište dužničkih instrumenata…..…………………………......9
2.8Tržište vlasničkih instrumenata………………………………...9
2.9Berzanska tržišta…………………………………………………9
2.10Vanberzanska tržišta…..............................................................10
2.11Lokalna tržišta............................................................................10
2.12Nacionalna tržišta.......................................................................10
2.13Medjunarodna tržišta................................................................10
2.14Aukciona tržišta.........................................................................10
2.15Posrednička tržišta....................................................................11
2.16Preko šaltera..............................................................................11
2.17 Direktna finansijska tržišta......................................................11
2.18Intermedijarna finansijska tržišta...........................................11
2.19Organizovana(institucionalizovana) tržišta...........................11
2.20Slobodna (neinstitucionalizovana) tržišta...............................11
2.21Devizno tržište...........................................................................12
2.22Hipotekarno tržište...................................................................12
3Zaključak........................................................................................13
4Literatura........................................................................................14
 1. Osnovi finansijskih tržišta

Finansijski sistem svake zemlje predstavlja jedan od najbitnijih pokazatelja njene

razvijenosti. To je složen, otvoren i dinamičan sistem. Finansijski sistem nam omogućava
i olakšava sve oblike finansijskih transakcija u zemlji. Ekonomski subjekti na nekom
mestu (finansijskom tržištu) uz pomoć finansijskih institucija (banaka, fondova i berzi)
trguju različitim finansijskim instrumentima (novcem, akcijama, potraživanjima), čineći
zajedno finansijski sistem jedne zemlje.
Ona omogućavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima
se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene reprodukcije. Ona predstavljaju
jedan od osnovnih postulata tržišne privrede.Na njih vrše uticaj promene na tržištu
proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takođe, finansijska tržišta vrše povratni uticaj
na tržište proizvoda i faktore proizvodnje. Razvojem finansijskih tržišta povećava se
ponuda finansijskih instrumenata, čime i drugi oblici aktive postaju predmet tržišnog
valorizovanja. Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju jer dovode do povećanja
mobilnosti finansijskih sredstava.
Finansijska tržišta, i najširem smislu možemo shvatiti kao sva tržišta na kojima se susreću
ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima, tj. kao ukupnost svih finansijskih
transakcija u zemlji.
Uže posmatrano, finansijska tržišta predstavljaju organizovana tržišta (mesto) na kojima
se trguje finansijskom aktivom (instrumentima) i gde im se po utvrdjenim pravilima
formira cena. Sa razvojem informacione tehnologije i komunikacije, sve manje se govori
o konkurentnom mestu, u fizičkom smislu, susretanja ponude i tražnje za finansijskim
sredstvima. Kada kažemo mesto susretanja, mislimo na bilo koji mehanizam povezivanja
ponude i tražnje, a ne samo na organizovane prostore u fizičkom smisu.
Finansijske institucije se bave pružanjem finansijskih usluga, odnosno posredovanjem
između nosilaca I korisnika štednje. Oni su učesnici u trgovini finansijskim
instrumentima i svojim aktivnostima omogućava efikasno funkcionisanje finansijskog
tržišta. Najznačajnija vrsta finansijskih institucija jesu finansijski posrednici, koji mogu
biti depozitne i nedepozitne institucije.
Depozitne institucije (najznačajnije su poslovne banke) ako osnovni izvor sredstava
kopriste prikupljene štedne depozite, a nedepozitne (osiguravajuće kompanije, penzioni
fondovi, finansijske kompanije, investicioni fondovi) ostale izvore – plasmane hartija od
vrednosti, zaduženje na tržištu i sl. Posebnu grupu finansijskih institucija čini berzanski
posrednici (brokersko – dilerske kuće) koji zastupaju kupce i prodavce na finansijskom
tržištu i za to naplaćuju proviziju.
 1. Vrste finansijskih tražišta

Budući da je finansijsko tržište organizovan prostor na kome se trguje novcem,kapitalom,
devizama, i to u gotovinskom i bezgotovinskom obliku, i gde se cena kapitala – kamata,
formira na osnovu ponude i tražnje, brojne su podele finansijskog tržišta, prema
raznoraznim parametrima i kriterijumima.
S obzirom na činjenicu da se radi o različitim mestima (bilo pravim, bilo virtuelnim
prostorima) susretanja ponude i tražnje finansijskih instrumenata, jasno je da postoji i
veliki broj finansijskih tržišta. Ona mogu biti klasifikovana na više načina:1

3. Sa aspekta roka dospeća instrumenata kojima se trguje:

a) Tržište novca
b) Tržište kapitala

1
Frank Fabozzi, Franco Modigliani and Michael Ferri, Foundations of Financial Markets and Institutions, Prentice
Hall, 1997
2.1Tržište novca obuhvata deo definisanog tržišta na kome se trguje finansijskim
instrumentima čiji je rok dospeća kraći od godinu dana - pretežno žiralni novac i
kratkoročne hartije od vrednosti. Razvijeno tržište novca omogućava održavanje
likvidnosti svih učesnika (nesmetano izmirenje tekućih obaveza), formiranje cene
kratkoročnih finansijskih instrumenata, kao i nesmetano funkcionisanje transmisionog
mehanizma monetarne politike (preko vrlo aktivne uloge centralne banke na ovom
segmentu finansijskog tržišta).
Na ovom tržištu se obavljaju transakcije sa:
 žiralnim novcem
 uzimanje I davanje kratkoročnih kredita
 eskontni poslovi
 lombardni poslovi
 poslovi sa kratkoročnim hartijama od vrednsoti

Tržište novca vrši monetarnu funkciju jer ono predstavlja instrumentalni okvir u kome se
uravnotežuje i koriguje potreba ekonomskih subjekata za novcem, i time održavaju svoju
likvidnost i solventnost.

Glavni učesnici na tržištu novca su:

• centralna banka
• depozitne finansijske institucije, banke
• posredničke i druge finansijske organizacije.

Postoje dva segmenta tržišta novca i to su:

• tržište žiralnog novca i

• tržište kratkoročnih hartija od vrednosti.

Najznačajnije karakteristike tržišta novac su:

 Održavanje optimalne likvidnosti banaka i privrede. Ostvaruje se putem

kratkororočnih kredita i kupovine i prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti;
 Zadovoljenje tražnje za sredstvima. Omogućava pribavljanje prethodnih novčanih
sredstava;
 Ostvarivanje dopunskih prihoda učesnika. Višak se plasira na tržište i ostvaruje se
prihod.

Osnovno zadatak tržišta novca je da omogući tražiocu sredstava da do njih dodje u što
kraćem roku.
Specifičnosti tržišta novca su: jasna i jednoobrazna pravila, jedinstven način poslovanja,
inernacionalnost – pridržavanje pravila koja su medjunarodno prihvaćena, tržištno, fer i
konkurentno ponašanje svih učesnika, visoka efikasnost, tačnost,preciznost i korektnost
obavljnju proptnih poslova, visoka finansijska disciplina, koja je posledica vrlo oštrih i
strogih sankcija za prekršioce pravila rada i ponašanja, korišćenje najsavremenije
informativne tehnologije, koja omogućava izuzetno visoku operativnu efikasnost ovog
segmenta finansijskog tržišta, racionalnost i ažurnost učesnika, koja se ogleda u velikoj
brzini pružana usluga i vrlo niskim cenama usluga.
Osnovne karakteristike tržišta novca su:

 Veliki broj učesnika

 Veliki broj finansijskih posrednika
 Veliki broj finansijskih instrumenata
 Prisustvo državne kontrole

Tržište novca doprinosi ostvarivanju sledećih ciljeva nacionalne privrede:

 Nesmetano obavljanje društvenih i privrednih aktivnosri

 Održavanje likvidnosti privrednih subjekata
 Održavanje makroekonomske stabilnosti
 Obezbeđivannje dopunskih prihoda učesnicima na finansijskom tržištu
 Finanisranje državnog budžeta
 Efikasno funkcionisanje finansijskog sisitema
 Zaštitu od različitih finansijskih rizika

Većina vodećih tržišta novca u svetu ima dilerski način trgovanja, a centralnu ulogu ima
tzv.banka tržišta novca. Ona je berzanski posrednik koji poseduje informacije i
komunicira sa svim učesnicima. U našoj zemlji institucionalno tržište novca Beogradska
berza, ali postoji i tržište novca A.D. i Beogradski eskontni centar (BEC) koje su
registrovani ako berzanski posrednici iako obavljaju funkciju banke tržišta novca,
tj.predstavljaju najvažnije dilerske trgovine kratkoročnim finansijskiminstrumentima kod
nas

2.2Tržište kapitala je segment finansijskog tržišta na kome se trguje sa finansijskim

instrumentima sa rokom dospeća preko godinu dana, kao i vlasničkim hartijama od
vrednosti (akcijama). Na ovom tržištu emitenti hartija od vrednosti dolaze do dugoročnih
finansijskih sredstava za finansiranje svog razvoja (emitujući hartije od vrednosti), a
investitori (kupci tih hartija) su, pre svega, institucionalni investitori (penzijski fondovi,
inevesticione kompanije, osiguravajuća društva, banke). Najveći značaj ovog segmenta
finansijskog tržišta sastoji se u prikupljanju velikih finansijskih sredstava za kapitalne
projekte koji razvijaju i unapredjuju ukupnu privrednu aktivnost i imaju širi nacionalni
značaj.

Osnovne funkcije koje obezbeđuje tržište kapitala su:

 Transfer kapitala;
 Razvojna funkcija;
 Funkcija selekcije projekata;
 Kontrolna funkcija;
 Funkcija izvršavanja ugovorenih obaveza;
 Smanjivanje rizika;
 Zaštita vlasništva.

Transfer kapitala. Tržište kapitala omogućava transfer kapitala od subjekata koji

rasplolažu viškom sredstava prema subjektima kojima su ta sredstva potrebna. Ova
funkcija povezuje ponudu i tražnju na određenom mestu u određenom vremenu,
izjednačavajući uslove pod kojima se kapital nudi i traži i shodno tome najvažnija je
funkcija ovog tržišta

Razvojna funkcija. S obzirom da velki broj projekata zahteva velika sredstva za

realizaciju, često je neophodan veći broj učesnika na tržištu da bi se ova sredstva
obezbedila. Na ovaj način, tržište kapitala utiče na povećanje sklonosti ka štednji i
sklonosti da se ova sredstva ponude na tržištu (pomoću odgovarajućih finansijskih
instrumenata), što je od krucijalnog značaja za nesmetano odvijanje ukupne ekonomske
aktivnosti.

Funkcija selekcije projekata. Zbog velikog broja projekata, od kojih mnogi zahtevaju
značajna sredstva, nemoguće je realizovati sve potencijalne aktivnosti. Tržište kapitala,
preko cene kapitala utiče na izbor projekata koji obezbeđuju najvišu stopu prinosa na
uložena sredstva pri čemu se postiže značajnija efikasnost korišćenja kapitala.

Kontrolna funkcija. Tržište kapitala obezbeđuje da se sredstva koriste na najefikasniji

način.

Funkcija izvršavanja ugovornih obveza. Zbog striktnih pravila koja su postavljena na

tržištu kapitala, učesnici su obavezni da u potpunosti izvršavaju svoje ugovorne obaveze.
Smanjivanje rizika. Rizik na tržištu kapitala je smanjen na najmanju moguću meru,
upravozbogčinjeniceda je uključen veći broj učesnika.

Zaštita vlasništva.Tržište kapitala je organizovano na način da maksimalno štiti

vlasništvo i interese vlasnika kapitala. Na ovaj način ono doprinosi povećanju
konkurencije I smanjenju monopola.

Tržište kapitala možemo posmatrati kroz tri specijalizovana tržišta.

1. Kreditno-investiciono tržište. - Na ovom tržištu trguje se dugoročnim

investicionim
kreditima, zajmovima i depozitima. Cilj ovog tržišta je da se, putem sretanja
ponude i tražnje za kapitalom, omogući finansiranje privrednog razvoja iz realnih
sredstava.

2. Hipotekarno tržište. - Na hipotekarnom tržištu se trguje dugoročnim kreditima koji

imaju zalog u vidu hipoteke.

3. Tržište dugoročnih hartija od vrednosti.

 2. Sa aspekta emisije hartija od vrednosti:

a) Primarna tržišta
b) Sekundarna tržišta

2.3Primarna tržišta predstavljaju prvo emitovanje ili izdavanje finansijskih instrumenta,

tj. njihov prvi izlazak na tržište. Na primarnim tržištima obavlja se prva transakcija hartije
od vrednosti, njihovo uvodjenje na tržište i one imaju veliki značaj za emitenta. Naime,
samo na primarnom tržištu izdavalac prikuplja neophodna finansijska sredstva a svako
dalje trgovanje hartijama od vrednosti (nazivamo ga sekundarnim tržištem) ne utiče
direktno na finansiranje izdavaoca. U pripremi i realizaciji emisije obično se angažuju
investicione banke koje tehnički organizuju primarni plasman.
2.4Sekundarno tržište predstavlja svaku narednu transakciju, tj. promet (kupovinu i
prodaju) već izdatih hartija od vrednosti. Najveći značaj ovog tržišta sastoji se u
odredjivanju cene finansijskih instrumenata i obezbedjivanju likvidnosti ekonomskih
učesnika. Poznato je da se samo susretanjem ponude i tražnje veće količine instrumenata
može na najbolji način utvrditi njihova cena. Upravo se to dešava na sekundarnim
tržištima koja mogu biti organizovana kroz berzansku i vanberzansku trgovinu.

3. Sa aspekta roka isporuke i plaćanja finansijskih instrumenata:

a) Promptna tržišta
b) Terminska tržišta

2.5Promptna tržišta su ona tržišta na kojima se finansijska transakcija (isporuka

finansijskih instrumenata i plaćanje) realizuje odmah tj. u roku od 5 radnih dana. Obično
je toliko vremena potrebno da bi se izvršio obračun i saldiranje transakcije (u Srbiji je to
do 3 dana).

2.6Terminska tržišta su tržišta na kojima se posluje na termin, u budućnosti. Predmet

trgovanja su izvedene hartije od vrednosti. Tačnije, učesnici u finansijskoj transakciji
postižu u sadašnjem trenutku detaljan ugovor o kupoprodaji finansijskih instrumenata
koji će se realizovati u nekom budućem trenutku. Detalji ugovora su odmah precizirani a
isporuka i plaćanje finansijske aktive obavlja se u dogovorenom budućem trenutku.

4. Sa aspekta prirode prava koja prostiču iz instrumenata ili sa aspekta finansijskih

instrumenata:

a) Tržište dužničkih instrumenata

b) Tržište vlasničkih instrumenata

2.7Tržište dužničkih instrumenata podrazumeva veoma veliku grupu aktive koja je

zasnovana na dužničko-poverilačkom (kreditnom) odnosu izmedju emitenata (dužnika)
ovih hartija od vrednosti, njihovih kupaca (poverilaca). Emitent izdaje hartije od
vrednosti radi finansiranja svog poslovanja a hartije kupuju investitori koji, pri roku
dospeća, dobijaju svoja sredstva i odredjenu, unapred ugovorenu, kamatu.

2.8Tržište vlasničkih instrumenata je tržište gde kupac akcije ujedno postaje i vlasnik
dela preduzeća srazmerno broju kupljenih akcija. Dakle, akcija daje pravo vlasništva i
upravljanja kompanijom a samim tim i pravo na srazmerni deo dobiti. U osnovi ovih
hartija od vrednosti nalazi se vlasnički odnos, za razliku od dužničkog-poverilačkog
odnosa koji srećemo na tržištu dužničkih finansijskih instrumenata.2

5. Sa aspekta organizovanog mesta trgovanja:

a) Berzanska tržišta
b) Vanberzanska tržišta

2.9Berzansko tržište podrazumeva organizovano mesto (u fizičkom smislu) gde se

obavlja trgovina odredjenim finansijskim instrumentima, kao i berzanskom robom. Na
berzama se trguje po unapred utvrdjenim vrlo preciznim pravilima i po odredjenom
postupku. Trgovina se obavlja preko berzanskih posrednika - brokera i dilera, tako da
kupci i prodavci ne mogu direktno obavljati kupoprodaju niti pristupiti berzi već to rade
samo berzanski posrednici. Predmet trgovanja na berzi nije fizički prisutan tako da je
neophodno postojanje visokog stepena standardizacije i preciznih pravila trgovanja.
Berze mogu biti robne, finansijske i mešovite. Na robnim berzama trguje se različitim

2
vrstama robe (žitarice, metali, nafta, poljoprivredni prozvodi, električna energija i drugo).
Finansijske berze predstavljaju organizovana mesta na kojima se trguje finansijskim
instrumentima. Postoji više vrsta ovih berzi u zavisnosti od preovladjujućeg finansijskog
instrumenta kojim se na njima trguje. Tako postoje tržište novca i tržište kapitala u
zavisnosti od toga da li se na njima trguje kratkoročnim ili dugoročnim finansijskim
instrumentima, valutne (devizne) berze, berze finansijskih derivata. Na mešovitim
berzama trguje se kako robom tako i hartijama od vrednsoti.

2.10Vanberzansko tržište vezuje se za obavljanje finansijskih transakcija van

organizovanog , specijalizovanog mesta kao što je berza. Ovo tržište je poznato i kao
OTC – over the counter, tržište preko šaltera. To znači da se kupoprodaja obavlja putem
elektronskih mreža – kompjuterski ili posredstvom banaka i drugih finansijskih
institucija, bez fizičkih granica. Najčešće se Najpoznatije OTC tržište je NASDAQ
(National Assoation od Securitties Dealers Automated Quotation trgovina obavlja preko
računara ili telefona, a trguje se svim finansijskim instrumentima. System) – automatski
(kompjuterizovani) kotacioni sistem koji se nalazi u vlasništvu Nacionalnog udruženja
dilera SAD .

6. Sa aspekta područja koja pokrivaju:

a) Lokalna tržišta
b) Nacionalna tržišta
c) Medjunarodna tržišta

2.11Lokalna tržišta se odnose na uže područje jedne zemlje.

2.12Nacionalna (domaća) tržišta se odnose na celu zemlju.
2.13Medjunarodna (eksterna) tržišta se odnose na više zemalja, pa se emotvanje
hartija od vrednosti istovremeno vrši u više zemalja.

7. Sa spekta organizacione strukture:

a) Aukciona tržišta
b) Posrednička tržišta
c) Preko šaltera
2.14Aukciona finansijska tržišta su ona koja posluju po principima aukcije, odnosno
kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najveću cenu.

2.15Posrednička finansijska tržišta su ona tržišta na kojima se poslovi i transakcije

obavljaju preko posebnih, ovlašćenih posrednika, najčešće brokera i dilera.

2.16Poseban oblik finansijskog tržišta organizuje se preko šaltera, što predstavlja vid
vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude i
tražnje preko informacione i kompjuterske tehnologije. Zainteresovani kupci i prodavci
podnose svoje naloge na šalterima banaka ili ovlašćenih agenata.

8. Sa aspekta finansijskih tokova:

a) Direktna finansijska tržišta

b) Intermedijarna finansijska tržišta

2.17Na direktnim finansijskim tržištima obavlja se kupovina i prodaja, kako primarna

tako i sekundarna, samo finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske
jedinice, bez obzira da li su u njih uključeni dileriili brokeri. Drugim rečima, u direktna
finansijska tržišta spada i primarna i sekundarna kupoprodaja akcija preduzeća ili
obveznica preduzeća i države, komercijalnih zapisa preduzeća i slično.
2.18Na intermedijarnim finansijskim tržištima kupuju se i prodaju finansijski
instrumenti koje su izdale intermedijarne finansijske institucije – banke, penzioni
fondovi, osiguravajuća društva, investicione kompanije i fondovi. Ovo znači da u
intermedijarna tržišta spada kupoprodaja depozita, depozitnih certifikata i blagajničkih
zapisa banaka, polisa osiguranja, obveznica i akcija institucionalnih investitora.

9. Sa aspekta stepena organizovanosti mesta na kome se trguje:

a) Organizovana(institucionalizovana) tržišta
b) Slobodna (neinstitucionalizovana) tržišta

2.19Organizovana (institucionalizovana) tržišta postoje kada se finansijsko-tržišne

operacije ostvaruju na organizovanim mestima (berzama) i po strogo regulisanoj
proceduri, uz fizičko prisustvo aktera ili njihovih predstavnika.

2.20Slobodna(neinstitucionalizovana) tržišta postoje kada se finansijski instrumenti

kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim
mestima.
Pored opšte i globalne podele finansijskih tržišta, postoji dalja njihova segmentacija na
specijalizovana tržišta kao što su:

a) Devizno tržište
b) Hipotekarno tržište

Devizno tržište na specifičan način prožima i novčano tržište i tržište kapitala, zbog čega
se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog. Međutim, ono ima dovoljno
specifičnosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko tržište.
Na hipotekarnom tržištu se trguje hipotekarnim kreditima i hartijama od vrednosti na
bazi hipoteke. Ovi poslovi su postali privlačni jer se kao njihovo osiguranje javlja
hipoteka na realna nepokretna dobra – zemljište, zgrade i druge nepokretnosti.

3. Zaključak

Svako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva ključna
ekonomskaagregata: ponude i tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata utice na nivo
cena koje seformiraju saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje. Šire posmatrano,
finansijska tržišta predstavljaju zbir svih finansijskih transakcija i ne moraju predstavljati
neke specifičnenedostupne forme trgovanja finansijskim instrumentima. Ispravnije je čak
reći da je svako naneki način uključen na finansijska tržišta kao aktivni učesnik. Za
razliku od ovog šireggledanja, uži koncept finansijskog tržišta polazi od organizovanog
tržišta kao načina trgovanjafinansijskim instrumentima.Finansijsko tržište, može se reći,
predstavlja organizovani sistem za promet finansijskihinstrumenata. Finansijske
transakcije, sa druge strane, mogu se definisati kao transakcije posredstvom kojih dolazi
do prometa finansijskih instrumenata.Hartije od vrednosti na tržištu novca su
najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom dospeća do jedne godine sa niskim ili
nikakvim rizikom. One se smatraju najbližim supstitutom novca I često se koriste kao
mesto za kratkoročno investiranje trenutno raspoloživih sredstava. Postoje:kratkoročne
državne obveznice, depozitni cerifikati, bankarski akcepti, komercijalni zapisi,federalni
fondovi i ugovori o rekupovini.Hartije od vrednosti na tržištu kapitala imaju rok dospeća
duži od godinu dana. U njih seubrajaju kako dugovni tako i vlasnički instrumenti, dakle
sve vrste dugoročnih obveznica I akcija. Postoje: srednjoročne i dugoročne državne
obveznice, obveznice lokalnih državnih organa, korporativne obveznice, hipotekarne
založnice, obicne akcije, preferncijalne akcije,zamenjive ili konvertibilne hartije od
vrednosti.Derivati su, zapravo, likvidni ugovori čija vrednost direktno zavisi od vrednosti
aktive koja jenjihov predmet. Postoje: opcije, varanti, fjučersi.Finansijska preduzeca, tj.
finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Najznačajnija vrsta
finansijskih institucija su finansijski posrednici. Pored njih, u finansijskeinstitucije
ubrajamo i brokersko- dilerske kuće, investicione banke i konsalting i
menadžmentagencije iz oblasti finansija.

4. Literatura

Dr Sanja Vučković “Osnovi finansija”, Beograd, 2008

Kulić M., Finansijska tržišta, Megatrend Univerzitet, Beograd, 2007
Fabozzi F., Handbook of Financial Instruments, John Wiley & Sons, 2002
Erić D., Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja Štampa, Beograd, 2003
Wikipedia