AKADEMIJA POSLOVNIH STRUKOVNIH STRUDIJA BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Poslovne finansije

Tema: Specifični oblici finansiranja preduzeća

Mentor: Student:

Dr. Danijela Maksimovic Dragana Todorovic 9616 P

Jagodina, jun 2019.

Sadržaj:

-Uvod.......................................................................................................................................2

-Razrada..................................................................................................................................3

1. Finansiranja putem avansa...................................................................................4

2. Finansiranje putem učešća....................................................................................4
3. Finansiranje putem subvencija.............................................................................4
4. Finansiranje putem putem regresa i premija......................................................5
5. Finansiranje putem kompenzacija.......................................................................5
6. Finansiranje putem dotacija.................................................................................5
7. Finansiranje putem lizinga....................................................................................6
7.1. Partneri u lizingu i Ugovor o lizingu.........................................................6
7.2.Vrste lizinga................................................................................................7
8. Finansiranje putem faktoringa.............................................................................9
8.1. Partneri u faktoringu i Ugovor o faktoringu.............................................9
8.2.Vrste faktoringa........................................................................................10
9.Finansiranje putem forfetinga..............................................................................11
9.1.Partneri u forfetingu i Ugovor o forfetingu...............................................12
10. Finansiranje putem franšizinga............................................................................14
10.1. Partneri u franšizingu i Ugovor o franšizingu........................................14
10.2.Vrste franšizinga......................................................................................14
-Zaključak...............................................................................................................................16
-Literatura...............................................................................................................................17
Uvod:

U narednom tekstu pokušaću da pojasnim i detaljnije obrazložim koji su to –Specifični

oblici finansiranja preduzeća. Svakako da treba prvo spomenuti i standardne načine i modele
finansiranja preduzeća , i napisati par rečenica o samoj aktivnosti finansiranja preduzeća kroz
finansijsku funkciju preduzeća.

Za svaki privredni subjekt-preduzeće, od izuzetne je važnosti pribavljanje finansijskih

sredstava tj.finansiranje preduzeća. Preduzeće se može posmatrati kao određeni finasijski sistem,
i finasijska sredstva su mu potrebna kako za otvaranje preduzeća, za njegovo tekuće poslovanje,
ali i za razvoj. Finansiranje predstavlja osnov, pokretački faktor, kao i faktor koji omogućava
investicije , a samim tim i napredak preduzeća.

Finansiranje preduzeća spada u sektor Finansijske funkcije preduzeća-posebnu poslovnu

politiku kojom preduzeće odlučuje o upravljanju i oplođivanju finasijskih sredstava, radi
sigurnog uspešnog poslovanja. Finansijska funkcija preduzeća je usko povezana sa svim drugim
funkcijama preduzeća, i kao takva je vrlo značajna za rast i razvoj preduzeća. Naime njene
aktivnosti, između ostalog, pribavljanje novčanih sredstava i kapitala, su neophodni svakom
privrednom subjektu.

Postoje standardni i specifični modeli finansiranja preduzeća. U narednim stranicama

biće reč o Specifičnim oblicima finansiranja preduzeća.
Razrada:
Finansijska funkcija preduzeća odgovorna je za pribavljanje novčanih sredstava i
finansiranje preduzeća, i ona se sastoji iz donošenja tri odluke: odluka o investiranju, odluka i
finasiranju i odluka o dividendi. Finasiranje je dinamički proces pribavljanja i korišćenja kapitala,
koji zavisi od uslova njegovog vraćanja. Taj kapital je najčešće u novčanom obliku, međutim ,
može se pojavljivati i u obliku stvari i prava. Uobičajeni/standardni, načini pribavljanja novčanih
sredstava su : akcijski kapital, obveznice, dobavljački krediti (izvozni-osiguranje), krediti banaka
(komercijalni krediti).

Ovde nailazimo na podelu između internih i eksternih izvora finansiranja. Sa stanovišta

nepromenljive postojeće vlasničke strukture pasive, prioritet bi trebalo da imaju interni izvori
finansiranja i lizing aranžmani, gde se treba obratiti pažnja i na cenu izvora finansiranja.

Međutim, potrebe privrednih subjekata (preduzeća), za savremenim oblicima/modelima

finansiranja , dovele su, ne samo u nacionalnim zakonadvstvima, već i na međunarodnom planu ,
do nastanka i širenja transakcija u vidu sledećih , specifičnih oblika finansiranja:

 finasiranja putem avansa,

 finansiranje putem učešća,
 finansiranje putem subvencija,
 finansiranje putem regresa i premija,
 finansiranje putem kompenzacija,
 finasiranje putem dotacija,
 finasiranje putem lizinga,
 finansiranje putem faktoringa,
 finansiranje putem forfetinga,
 i finansiranje putem franšizinga.
 1. Finansiranje putem avansa

Finansiranje putem avansa predstavlja oblik finansiranja preduzeća koji se primenjuje u

svim situacijama kada se za robu ili pruženu uslugu zahteva uplata sredstava unapred. Avansna
uplata, obično predstavlja deo vrednosti ugovorene robe, ali se može zahtevati i avans u punom
iznosu od 100%. Kao oblik finansiranja, najčešće se pojavljuje u građevinarstvu , ili u situacijama
gde se realizuju projekti velikih vrednosti (izgradnja velikih građevinskih objekata,izgradnja
brodova, aviona i sl.) Na ovaj način primalac avansa obezbeđuje potrebna za sredstva za
realizaciju projekta pre njegovog okončanja, tj.pre isporuke roba i usluga.

2. Finansiranje putem učešća

Finansiranje putem učešća, podrazumeva mogućnost da preduzeće koje poseduju suficit

sredstava, ili pronađe određeni interes putem ulaganja određenih sredstava učestvuje u
finansiranju preduzeća. U skladu s procentualnim učešćem kapitala, ulagač , na kraju
obračunskog perioda učestvuje u neto dobiti, što i predstavlja osnovni motiv ulagača-neto dobit.
Ono što ne treba zaboraviti jeste da postoji mogućnost poslovnog gubitka, u čijem pokriću
učestvuje i ulagač sredstava proporcionalno precentu učešća. Kao oblik finansiranja preduzeća,
učešće se u našoj zemlji pojavljuje odskora.

3. Finasiranje putem subvencija

Finansiranje putem subvencija, podrazumeva finansijsku pomoć, koja se od strane

zainteresovanih subjekata , pruža nekom preduzeću. Delatnost u kojoj se subvencije najčešće
pojavljuju, jeste poljoprivreda-kako bi ona mogla da opstanu na konkurentom tržištu. Može se
dodjeljavati iz budžeta ili posebnih fondova, u cilju (podsticanje proizvodnje, zaštita standarda
stanovništva.
 4.Finansiranje putem regresa I premija

Regresi i premije su oblici novčane pomoći koju društvo daje privrednim organizacijama
radi korigovanja cena njihovih proizvoda ili stimulisanja u procesu obavljanja određenih poslova.
Regresi predstavljaju subvencionisanje države onih proizvodjača čiji su proizvodi važni
da se nađu na tržištu po nižim cenama. Kao oblik novčane pomoći, daju se preduzećima
određenih grana delatnosti radi kompeziranja poslovnog rezultata, koji je umanjen zbog nižih
cena njihovih proizvoda.
Premija je takodje oblik finansiranja preduzeća, u obliku finansijske pomoći države preko
ovlašćenih institucija, da bi se podstaklo obavljanje pojedinih delatnosti, čiji su proizvodi od
posebne važnosti. Premija se najčešće isplaćuje za proizvodnju određenih proizvoda, mada se
ponekad ista isplaćuje za prodaju proizvoda od posebnog interesa.

5. Finansiranje putem kompenzacija

Kompenzacije su oblik finansijske pomoći koje se daju preduzećima koja proizvode

određene proizvode, koji su od posebnog interesa za ostvarivanje planskih ciljeva. U tom slučaju,
kompenzacijom se nadoknađuje deo troškova koji nastaje u poslovanju. Utvrđuje ih društveno-
politička zajednica preduzeću, i daje u slučaju kada preduzeće nema objektivnih uslova da
obavlja svoje redovno poslovanje sama. Tada je neophodna pomoć drugih organizacija.

6. Finasiranje putem dotacija

Finansijska pomoć , koju preduzeće dobije bespovratno, naziva se dotacija. Ukoliko neko
preduzeće posluje nerentabilno, preduzimanjem određenih mera, uz dotacije od strane države, to
isto preduzeće bi moglo da se preorijentiše u rentabilno. Dotacije, sem opštih, mogu biti i
namenske, kada su predvidjene za određenu namenu (uvođenje gradske linije , koja neće biti
uopšte rentabilna). Dotacije se retko koriste u praksi u našoj zemlji, što je rezultat razvoja
tržišnog privređivanja.
 7. Finasiranje putem lizinga

Lizing je veoma važan izvor srednjoročnog i dugoročnog finansiranja, jer predstavlja

ekonomski efikasno rešenje nabavke trajnih, nepotrošnih dobara, kako za privredne subjekte tako
i za preduzeća. Reč lizing, potiče od reči “to lease“ što podrazumeva zakup odnosno korišćenje
tuđih sredstava uz plaćanje nadoknade, i prvi put se pojavljuje u SAD-u, u periodu oko 1930
god. Sa rastom tehničko-tehnološkog napretka opreme, lizing dobija na značaju-kako oprema
postaje sve skuplja i finansijski nedostupnija , tako sami investitori nisu imali dovoljno sredstava
za nabavku istih, kao i krediti , čije su kamate bile sve više.

Lizing predstavlja zakup pokretnih i nepokretnih sredstava na duži vremenski period,

čime se obezbeđuje , nesmetano i kontinuirano obavljanje poslovne aktivnosti preduzeća, bez
angažovanja sopstvenih ili tuđih pozajmljenih sredstava. Lizing kao dugoročni kredit omogućava
preduzeću da obezbedi korišćenje određenih osnovnih sredstava.

7.1.Partneri u lizingu i Ugovor o lizingu

Lizing poslovi, podrazumevaju tri poslovna partnera:

-primaoc (najčešće preduzeće koji ima proizvodni karakter, i smatra da bi

poslovnu aktivnost obavljalo mnogo kvalitetnije i efektivnije, korišćenjem opreme
iz zakupa. Ovo povećava likvidnost preduzeća, jer sopstvena obrtna sredstva , nije
uložio u kupovinu oprema, već je ista prelio u fiksnu imovinu)
-isporučioc (najčešće proizvođač koji daje opremu na lizing, i koji sa davaocem
lizinga , lizing društvima, sklapa ugovore o kupovini opreme, koji je u daljem
postupku daju na lizing)
-lizing društvo ( kupuje opremu, kapitalom kojim raspolaže , a zatim ga stavlja na
raspolaganje i korišćenje primaocu lizinga, uz određenu nadoknadu)

Između primaoca lizinga i lizing društva, odnosno zakupodavca i zakupoprimca, sklapa se

Ugovor o lizingu kojim se precizno definišu : sredstva koja se daju u zakup, rok na koji se daje
zakup, način i vreme plaćanja zakupa, način osiguranja, provizija za opoziv, opcija obnavljanja
lizinga,održavanje sredstava i dr.

Ugovaranje lizinga podrazumeva i postojanje određene dokumentacije:

-Tehničko/tehnološki elaborat (npr. tehničke karakeristike opreme koja se daje na

lizing, ocena opravdanosti koričćenja opreme na lizing, tehničko/tehnološki
karakteristike opreme, održavanje, i sl.
 -Ekonomski/finasijski deo elaborata (npr. ocena ekonomske opravdanosti
korišćenja opreme , kao deo ekonomskog elaborata, ili pak , uticaj opreme iz
lizinga na finasijski rezultat preduzeća, kao deo finasijskog elaborata ) ,

-Ugovor o lizingu (sadrži, npr. ugovorne strane, detaljan opis predmeta lizings,
vrednost opreme date u lizing, vremenski period lizinga, rok, osiguranje opreme,
gubici, kamate, i sl)

Ugovor o lizingu se zaključuje na period koji ne može biti kraći od dve godine, i sama
njegova procedura je brza i efikasna, pa se u roku od 5-7 dana dolazi do opreme.

Jedan od najznačajnih sastavnih elemenata lizinga je cena lizinga. Cena lizinga formira
se na bazi nabavne cene opreme, u vidu rata koje se obračunavaju za vremenski period veka
trajanja opreme, koja se uvećava za troškove vezane za poslove lizinga (deo koji otpada na
amortizaciju, kamata na sredstva data pod zakup, troškove održavanja, servisiranja, premije
osiguranja, izrada tehničke dokumentacije, obuka kadrova, i sl.) . Amortizacija se obično
podudara s rokom trajanja sredstava, koja se daju u zakup, te se i ravnomerno raspoređuje na
taj rok. Može se rasporediti i na manji broj godina, ako su sredstva data u zakup, podložna
zastarevanju, u tom slučaju, cena zakupa je veća.Amortizacija pokazuje svoj ekekat, u
situacijama kada se sredstva , data u zakup koriste u više smena, tj. veći broj radnih sati, u više
smena-što dovodi do povećanja amortizacije, a time i ceni lizinga. Rate lizinga se otplaćuju iz
prihoda koje preduzeće ostvaruje korišćenjem lizinga.

7.2. Vrste lizinga

U zavisnosti od elemenata ugovora o lizingu, moguće je razlikovati sledeće vrste lizinga:

 Operativni lizing-osnovna karakteristika je vreme na koje se sklapa, i

obično je kraće od veka trajanja sredstva , koje se daje pod zakup. Sve
troškove zakupa snosi zakupoprimac,
 Kapitalni lizing-podrazumeva da , nakon isteka ugovora o lizingu, lizing
sredstva prelaze u vlasništvo primaoca lizinga,
 Obnavljajući lizing-podrazumeva mogućnost ugovaranja zamene
dotrajalog dobra, koje se daje u zakup, nakon isteka roka, određenog
ugovorom,
 Lizing uz povraćaj-podrazumeva da se data i prodata sredstva , nakon
isteka ugovornog roka, vrate vlasniku, po unapred određenoj ugovornoj
ceni (npr.gradjevinski objekti)

Takođe, često se nailazi I podela na:

  Poslovni lizing-podrazumeva davanje u zakup tehničke opreme na period
od 4god. Što znači da je ugovoreno vreme kraće od roka trajanja sredstava
koje se daju u zakup, jer podležu zastarelosti i smanjuje im se efikasnost
(kompjuteri, automobili), pa je i zakupnina je manja od vrednosti opreme.
Kod poslovnog lizinga, postoji mogućnost opoziva, uz obeštećenje
zakupodavca.
 Finasijski lizing/kapitalni -podrazumeva davanje u zakup nekretnina ili
veoma skupe opreme, i ugovara se na duži vremenski period (zemljište,
zgrade). Ova vrsta lizinga nema mogućnost opoziva, što znači da se plaća
iznos rate, bez obzira da li se sredstvo koristi ili ne.

Lizing se može javiti i u različitoj formi, u zavisnosti od toga kako zakupodavac pribavlja
sredstva i kakvi su zahtevi preduzeća koje zakupljuje sredstva.

 Direktni lizing - Kada preduzeće raspolaže osnovnim sredstvima , a

nedostaje mu novac za obavljanje poslovne aktivnosti, ono može prodati
osnovna sredstva lizing društvu. Tako će obezbediti neophodnu gotovinu
za nesmetano obavljanje poslovne aktivnosti, a istovremeno će sa lizing
društvom zaključiti ugovor o zakupu tih sredstava, s tim što će sada
plaćati ugovorenu zakupnu.
 Lizing s leverage-om, javlja se u slučaju kada se u zakup daju, veoma
skupa sredstva.U tom slučaju lizing društvo ne može u celini samo da
finansira nabavku osnovnih sredstava koja daje u zakup, već u poslu
učestvuju i druge finansijske institucije (kao što su komercijalne banke,
osiguravajuće kompanije i penzioni fondovi). Lizing društvo, npr. finansira
20% vrednosti sredstava, dok ostatak , druge finansijske kompanije

Kao osnovne prednosti lizinga,jeste interes svih strana, prvo primaoc ne ulaže sopstvena
sredstva u nabavku opreme, već ih ulaže u poslovanje, što mu omogućuje i prihod , koji otplaćuje
rate (najčešće fiksne) lizinga, isporučiooc realizuje svoj cilj , prodajom opreme kvlitetnom kupcu,
a lizing društvo obezbeđuje prihod kroz cenu lizinga. Lizing je najčešće i najeftiniji način
finansiranja, jer sa sobom vuče mnoge poreske olakšice, posebno kada su u pitanju pravna lica.
Domicilno zakonodavstvo reguliše samo finansijski lizing, Zakonom o finansijskom lizingu,
2003.
 8. Finansiranje putem faktoringa

Faktoring je jedan od najstarijih oblika finansiranja trgovine. Neki istraživači njegovo

poreklo dovode u vezu sa Rimskom imperijom, dok drugi smatraju da se ovaj instrument javio
čak i u starijoj prošlosti, za vreme Hamurabija, četiri hiljade godina ranije. Engleska reč factor,
znači agent, zastupnik, komisionar, I sl. A potiče od latinskog glagola facio, koji znači „onaj koji
čini“. Kao što sugeriše latinski glagol, istorija faktoringa je istorija subjekata koji rade neke stvari
za račun drugih. Faktoring je bio dobro razvijen u Engleskoj u 14. veku, gde se razvio sa
jačanjem industrije vune. Engleski proizvođači tekstila su, angažovali američka preduzeća
/agente (faktore), koji su u njihovo ime I za njihov račun prodavali komisionu robu. Faktori su
vodili evidenciju o kupcima, izdavali fakture, obavljali knjigovodstvene poslove I sl. Nakon toga,
delatnost faktoringa se proširuje i na ostale grane delatnosti i ima sve veću i veću primenu.

Faktoring je, danas, moderan finansijski instrument, koji ima izuzetno veliku primenu u
razvijenim tržišnim ekonomijama. Faktoring, najjednostavnije, može biti definisan kao
finansijski instrument kojim faktor (institucija koja se bavi faktoringom) finansira preduzeća na
osnovu budućih (nedospelih) potraživanja proisteklih iz prodaje roba ili usluga na domaćem ili
inostranom tržištu.

Faktoring je poseban bankarski posao, koji se zasniva na obligacionom ugovoru izmedju

poverioca (klijenta) I faktora (banka, ili druga specijalizovana finansijska institucija), I kao takav
ima značajnu kreditnu funkciju. Sem kreditnog posla, faktoring u sebi sadrži I četiri osnovne
funkcije: vođenje knjigovodstva, naplatu potraživanja, obezbeđenje potraživanja I savetodavne
usluge.

8.1.Partneri u faktoringu i Ugovor o faktoringu

Faktoring poslovi, podrazumevaju tri poslovna partnera:

-klijent ( prodavac robe i/ili usluga, proizvođač, tj. subjekat koji proizvodi robu, i
s kojim faktor zaključuje ugovor),
-kupac ( subjekat koji kupuje proizvode od proizvođača, i koji postaje dužnik
faktora i snosi obavezu plaćanja kredita),
-faktor (predstavlja organizaciju koja od svojih klijenata otkupljuje fakturisane
iznose. U pitanju je neka parabankarska institucija ili “ćerka“ neke banke, koja
ima ulogu posrednika između kupca i klijenta/prodavca).
 Pre nego sto se zaključi Ugovor o faktoringu, potrebno je da faktor razmotri zahteve
klijenata u odnosu na njihove potrebe, zatim, da ispita mogućnost sticanja profita povećanjem
obima prodaje proizvoda, odnosno pružanja usluga , kao i ukupnu finasijsku situaciju. Ukoliko
dobije pozitivne odgovore , na sva ova pitanja, faktor se odlučuje na pružanje usluge
potencijalnim klijentima. Ugovor o faktoringu je pravni posao, koji se zaključuje izmedju
faktora, s jedne , i klijenta , s druge strane, kojim se klijent obavezuje da na faktora prenese sva
postojeća ili buduća, dospela ili nedospela potraživanja, koja ima prema trećim licima (iz
zaključenih ugovora o prodaji robe i vršenju usluga), a faktor se obavezuje da, preuzeta
potraživanja , uz proviziju, naplati u svoje ime i za svoj račun, da klijentu garantuje naplatu, da
kreditira klijenta, i druge usluge.

Ugovorom o faktoringu, podrazumeva se pre svega, da se iznos naznačen na fakturi,

umanjen za kamatu I proviziju, uplati prodavcu potraživanja od kupaca, od strane faktora
/agenta. Faktor je dužan, da u što kraćem roku, koji je obuhvaćen ugovorom, uplati iznos
naznačen na fakturi, na račun prodavca potraživanja od kupaca. Pri tome, preduzeće faktoring
odmah isplaćuje deo potraživanja u visini od 70% (možda I više) preduzeću klijentu, dok se
preostali iznos, isplaćuje nakon naplate celokupnog iznosa od kupaca, umanjen za iznos kamate
(za vremenski period u kome prodavac potraživanja od kupaca koristi faktorova sredstva) I
proviziju (2-4%, koja uključuje sve troškove za poslove koje je faktor sve vreme trajanja ugovora
obavljao,npr.prikupljanje I evidentiranje faktura, otvaranje računa za svakog klijenta posebno,
evidentiranje uplata kupaca, obračun obaveznih rezervi, I sl. Često se u literaturi pojavljuje pod
nazivom "komisiona provizija").

Faktoring, često sadrži klauzulu o obaveznoj rezervi, kada faktor zadržava deo nominalne
vrednosti potraživanja, najčešće od 5-10%. Ova klauzula je posebno važna kada faktor vrši uplatu
na račun preduzeća unapred, jer se na taj način osigurava od, potencijalnih gubitaka ( npr. gubici
nastali usled lošeg kvaliteta robe, kvara robe zbog neadekvatnog skladištenja, oštećenje robe
usled transporta, itd.)

8.2. Vrste faktoringa

Po osnovu razlika, koje se javljaju prilikom realizacije faktoringa, razlikujemo:

 Otvoreni faktoring- kada izvoznik prenosi svoje potraživanja

prema inostranstvu, s tim da dugovanja isplati faktoru. Postoje dva
oblika otvorenog faktora-prvi oblik otvorenog faktoringa
predstavlja kada izvoznik svoje potraživanja koje ima prema
inostranom kupcu, definitivno prenese na faktora, za svoje ime i za
svoj račun. Za preneto potraživanje, faktor isplaćuje izvoznu
 vrednost potraživanja uz odbitak kamate, provizije i troškova.
Drugi oblik otvorenog faktora je prisutan kada izvoznik ustupi
svoja potraživanja samo radi naplate , za svoje ime, ali račun
komitenta. Najčešće se u praksi kombinuju ove dve frste
faktoringa.
 Zatvoreni , ili skriveni faktoring prisutan je onda kad izvoznik ,
robu namenjenu izvozu, prodaje , za novac faktoru, koju isplaćuje
iz sredstava banke, namenjenih za podsticanje izvoza , tako što se
banka javlja, u ulozi skrivenog principala ,tu istu robu preko istog
izvoznika, preprodaje inostranom kupcu na kredit. Faktor naplaćuje
robu od kupca, vraća kredit banci, ostvarujući razliku u ceni.
 Pravi i kvazi faktoring-kod pravog faktoringa se se vrše funkcije
otvorenog faktoringa (obe varijante) i zatvorenog, a kod kvazi
faktoringa, vrši se samo jedna ili dve od ovih funkcija.

Faktor aranžmane koriste i velika preduzeća koja ima solidnu finansijsku situaciju, da bi i
zbegla probleme u vezi sa naplatom potraživanja od kupaca. Faktori su dobro oganizovane i
snažne finansijske institucije, koja ima razvijena odeljenja koja se u kontinuitetu bave
istraživanjima velikog broja kupaca, odnosno istraživanjem njihove kreditne sposobnosti,
finansijske strukture, discipline u plaćanju obaveza , itd. Na taj način, pre sklapanja ugovora o
faktoringu, preduzećima se nude usluge pri izboru kupaca koje nameravaju da kreditiraju.

Faktoring je počeo da se primenjuje u Srbiji, nedavno, i tu uslugu obavlja nekoliko

banaka : Banka “Intesa“ , “Eurobank“, “Komercijalna Banka“, itd. a reguliše ga Zakon o
faktoringu.

9. Finansiranje putem forfetinga

Jos jedna, vrlo slična vrsta posla, pored faktoringa, jeste forfeting. Reč forfeting potiče od
francuske reči “a forfait“, odnosno nemačke reči “forfaitirung“, pri čemu obe reči znače da se
proizvod kupuje u celini, sa unapred utvrđenom cenom Pojam forfeting podrazumeva
otkupljivanje dugorocnog potraživanja-kredita proizvođača, u inostranstvu, u valutama
najrazvijenih zemalja, od strane posebne organizacija ili finansijske banke. Poslove za forfeting
obavljaju poslovne banke, od kojih preduzeća izvoznici, pre isporuke robe, traže saglasnost.
Nakon dobijanja saglasnosti, jedan primerak fakture se dostavlja poslovnoj banci, a drugi
kupcima u inostranstvu, s obavezom da se fakturisani iznos plaća na račun poslovne banke.
Banka je dužna , da u što kraćem roku , nakon primanja fakture, na račun izvoznika uplati
fakturisan iznos.
 Forfeting , kao oblik finansiranja javlja se kod krupnih, pojedinačnih poslova,sa
odloženim rokom plaćanja do godinu dana. S’ obzirom da se radi o finansiranju prodaje, koje
može biti dugoročno ili kratkoročno, u literaturi se često pominju sličnosti izmedju faktoringa
(kratkoročnog) i forfetinga (dugoročnog) finansiranja prodaje, kao i razlike koje se ogledaju u
sledećem:

-forfeting uvek rade poslovne banke, a faktoring , faktoring firme ili ovlašćenje
banke

-forfeting podrazumeva da banka preuzima celokupan rizik naplate potraživanja,

dok U slučaju faktoringa , ovo opcija se ne podrazumeva. Forfeting se obavezno
ugovara "bez rekursa", što znači da poslovna banka preuzima rizik naplate
potraživanja od kupaca.

-forfeting se zaključuje uvek za svaki posao pojedinačno, dok faktoring se može

ugovarati kako pojedinačno tako I globalno

-forfeting poslovi , obično su dugoročni, na duži vremenski period, dok faktoring

poslovi se odnose na kraći vremenski period (od 15 dana do 6 meseci)

-kod forfetinga, kamata je znatno viša, sa obzirom da se preuzima rizik, a kod

faktoring poslova, kamata je niža u skladu što je u skladu s rizikom koji preuzima
kod kratkoročnih aktivnosti.

9.1.Partneri u forfetingu i Ugovor o forfetingu

Forfeting se, najčešće koristi kao mehanizam za podsticanje izvoza, I u takvom mehanizmu
učestvuju nekoliko subjekata:

-proizvođač (izvoznik koji proizvodi investicionu opremu, izgrađuje kompletne

objekte, izvodi radove, i koji kupcima, odobrava prodaju na kredit, ali o čijoj
realizaciji ne može i ne želi da vodi brigu. Takođe, u toku pregovora, nastoji da
pronađe finansijski subjekt koji će mu otkupiti potraživanja )
-kupac ( uvoznik koji namerava kupiti odrećenu opremu, međutim ne raspolaže
sredstvima za kupovinu, te se obraća proizvođaču-izvozniku opreme, sa zahtevom
na odloženo plaćanje, tj.odobravanje kredita)
-poslovna banka (predstavlja finansijsku organizaciju , preko koje se obavljaju
najznačajniji poslovi u sprovođenju mehanizma forfetinga. Ovim mehanizmom se
obično bave samostalno, i raspolažu i dobrim vezama kako u zemlji tako i u
 inostranstvu, kao i mogućnostima da isplate potraživanja refinansira na domaćem
ili inostranom tržištu. Forfeting aktivnostima se obično bave velike, ugledne i
dobro poznate banke u zemlji i inostranstvu, s jako razvijenom mrežom filijala.
Poslovne banke , mogu, kupljene fakture prodavati drugim finansijskim
institucijama , čime ove fakture poprimaju karakteristike hartija od vrednosti, čiji
se promet dalje odvija na finansijskom tržištu.)

Ovi poslovi mogu biti koristan alat za upravljanje potraživanjima, stoga bi menadžeri
trbali prikupiti potrebne informacije I odabrati onaj oblik finansiranja koji je najpovoljniji za
društvo kojim upravljaju.

Sa stanovišta prodavca , radi se o prodaji njegovih proizvoda, odnosno usluga, investitoru

na bazi robnog kredita. Ako prodavac, nema dovoljno sredstava da finansira kredit, zaključuje
Ugovor o forfetingu. Suština ugovora o forfetingu je u tome da prodavac prenosi (cedira) svoja
potraživanja od kupca (uz prenos i instrumenat za naplatu), a poslovna banka prihvata prenos
(cesiju), isplaćuje nominalnu vrednost prenetih potrživanja, uz odbitak eskontne kamate,
provizije (evidentiranje računa, plaćanje računa, otvaranje računa kod banke, komunikacija s
kupcima..) i troškova (čime banka i snosi rizik naplate potraživanja, politički, transferni ,
komercijalni, i dr). Ugovorom se predviđa i iznos kamate, koja se obračunava za period
korišćenja sredstava, od momenta fakturisanja, do roka plaćanja koji je naznačen u fakturi.
Karakterističcno je da ovaj ugovor nije regulisan u uporednom pravu (kao što je slučaj s ostalim
ugovorima), i kao takav je tvorevina bankarske i poslovne prakse. Iz tih razloga se na ugovor o
forfetingu primenjuju medjunarodno trgovačko pravo.

U Srbiji, posao forfetinga , pravno je moguć na osnovu Zakona o deviznom poslovanju, i

pratećim uredbama, jedina agencija koja se, za sada bavi, ovim poslom u Srbiji, naziva se
“Marvin faktors & forfeters“

10.Finansiranje putem franšizinga

Primenom novih tehnologija i inovacija, koje zahtevaju velika ulaganja , a za koje

postojeći oblici kapitala nisu dovoljni, kao i želja za osvajanjem novih tržišta, dolazi do pojave
franšizinga.
 Engleska reč franchising, nalazi svoje izvorište u u staroj francuskoj reči franchise, što u
slobodnom prevodu može da označava , slobodu, povlasticu, privilegiju i pravo. Franšizing je
oblik distribucije i marketinga, u kome matično preduzeće daje pojedincu, ili specijalizovanom
malom preduzeću, privilegiju da posluje na propisan način , za određeni vremenski period na
specifičnom mestu¹

Za osnivača franšizma, smatra se američki jevrejin, Isakc Singer, koji je patentirao šivaću
iglu , a 1863god.je njegova kompanija SINGER, po prvi put razvila sistem franšizinga. Tokom
građanskog rata u SAD-u (1861-1865), Singer je izabranim trgovcima, (tzv.torbarima), davao da
prodaju šivaće mašine na tačno određenim mestima , koristeći kao prevoz, konjsku zapregu.
Pored Singera, automobilska industrija je je jedna od začetnika franšizinga (General Motors), kao
i kompanije u proizvodnji osvežavajućih pića ( Coca Cola).

10.1.Partneri u franšizingu i Ugovor o franšizingu

Franšizing poslovi obuhvataju dve grupe ljudi, uključenih u ovaj mehanizam:

-franšizer (onaj koji ima znanje, ugled savremenu organizaciju rada, koji
iznajmljuje svoj trade mark, trgovinsko ime i poslovni sistem )
-franšizant ( onaj koji plaća nadoknadu za pravo da se bavi poslom pod imenom i
u sistemu franšizera. To su najčešće mali privrednici, mala i srednja preduzeća,
koji ulažu rad i kapital , ali se strogo pridržavaju prava i obaveza iz ugovora o
franšizmu)

Ugovor o franšizingu, predstvavlja proizvod autonomnog trgovinskog prava, i nijedan

nacionalni sistem , niti međunarodna regulativa ne sadrže odrednice ovog pravnog ugovora. To
je trajan ugovor kojim se zasniva jedan sistem saradnje, između samostalnih preduzeća, prema
kojem , jedan (davaoc franšize), uz naplatu nadoknade, ustupa drugom (primaoc franšize) pravo
da u svom poslovanju određenu robu ili usluge prvog preduzeća, prodaje ili proizvodi, pod tačno
određenim uslovima, koristi njegovo trgovačko ime,

¹Charles L.Vaughn. - “Franchises (Retail trade), Lexington Books, Massachusets 1979

spoljni izgled, uz obavezu da posluje po sistemu poslovanja davaoca franšize, pri čemu davaoc
franšize omogućuje primaocu primarnu pomoć, savet, školovanje kadrova i vrši kontrolu²
 10.2. Vrste franšizinga

Franšizing u principu nije finansijski , već trgovinski posao, uglavnom

karakterističan za proizvodnju i prodaju. U osnovi razlikujemo dve vrste franšizinga:

 Trgovinski (ili poslovni)- se odnosi na prodaju robe preko maloprodajne

mreže krajnjim potrošačima. Davalac franšize je obično veliki proizvođač
robe ili veletrgovina, a korisnici su trgovci na malo.
Ovde mehanizam franšizinga obuhvata davanje dozvola odabranim
maloprodajama da rade po načelima poslovanja davaoca franšize, u skladu
s njegovom politikom poslovanja, uz plaćanje određene nadoknade u visini
od 2-5%. U ovom obliku franšize, davalac franšize prenosi na primaoca:
svoja načela i principe, metod prodaje, svoje pravo industrijske svojine ,
dok primaoc franšize prodaje proizvode ili vrši usluge po jasnim načelima
davaoca franšize, i plasman robe vrši pod firmom davaoce franšize,, koja
ima svoj brend
 Proizvodni (ili industrijski)-pored prava na prodaju proizvoda ,
obuhvata i pravo na proizvodnju proizvoda. U ovom mehanizmu
franšizinga, davalac franšize omogućava proizvodnju proizvoda ,
prenoseći poslovnu strategiju i koncepciju na primaoca franšize,
obezbeđuje obuku kadrova, prenosi svoja znanja i iskustva na nosica
franšize, dok primaoc franšize, kupuje nečiju tuđu ekspertizu, iskustvo i
metoda obavljanja poslovanja

Sa stanovišta davaoca franšize , prednosti franšizma su u tome što one nema nikakvih
direktnih ulaganja u nove pogone ili fabrike, kao ni u ljudske resurse, za nesmetano obavljane
poslovanja, a primaoc franšize ne ulaže kapital u formiranje novih proizvoda kao ni u plasman
istih.Sem prednosti , kod franšizinga se mogu pojaviti i neki nedostaci –npr. neuspeh pojedinačne
franšize može negativno da se odrazi na ukupno poslovanje franšizinga
U Srbiji je je, u saradnji s Trgovinskim odeljenjem Ambasade SAD u Beogradu, formiran
Centar za franšizing u okviru Privredne komore Srbije. Glavni zadatak ovog Centra je edukacija
o ovom načinu poslovanja, kao i pružanje informacija domaćim preduzetnicima zainteresovanim
da posluju u okviru franšizinga.

²Radomir Djurović, “ Franšizing-pojam , vrste i sadržina ugovora“, Referat na Saboru malih privrednika, 1990god
 Zaključak:

Finansiranje preduzeća, predstvalja izuzetno važnu aktivnost u sklopu aktivnosti jednog

preduzeća. Sama tema “Specifični oblici finansiranje“ je kompleksna i sveobuhvatna, i ovaj rad
predstavlja samo jedan deo objašnjenja kako se ti modeli sprovode, kao i njihove efekte na
finansiranje preduzeća. Takođe, analizirani su prednosti i nedostaci određenih modela
finansiranja, kao i to, kada je i koji, u zavisnosti od finansijskih faktora, kako unutar tako iz
okruženja , model finasiranja najpovoljnije rešenje.

S obzirom na nivo znanja koje posedujem iz ovih oblasti, nadam se da sam uspela ,
pisajući o ovoj temi, da barem okvirnu, dam sliku o zadatoj temi , kao i da pružim osnovne
informacije oz oblasti finansiranja preduzeća na specifičan način.
-Literatura:

1. Prof.dr.Aleksandar Dogandžić, “Poslovne finansije“, Izdavač: Ekonomski

fakulteta, Priština 2011

2. Prof.dr. Dragan Krasulja, Dr. Milorad Ivanišević, “ Poslovne finasije“,

Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd 2007
( “Lizing, “str.407, “Prodaja Potraživanja od kupaca“, “Faktoring“ , str.431-435, “
Forfeting“ str.435)

3. Prof. dr. Jelena Božović , Prof, Dr. Borko Krstić, “Bankarstvo“ Izdavač:
Ekonomski fakulteta, Priština 2011 ( “Lizing-Pojam I karakteristike, “str.447-454,
“Franšizing-Pojam I nastanak “ str.454-461, “Forfeting- Pojam I nastanak “ ,
str.461-467, “ Faktoring-Pojam I nastanak “ str.467-472)

4. Prof. dr.Božidar Pavićević, “Ugovor o lizingu, ugovor o franšizingu, ugovor o

faktoringu, ugovor o forfetingu“, Savremena administracija, Beograd, 1992 

5. Prof.dr.Zvezdan Djurić, “Menadžment malih i srednjih preduzeća“ , Izdavač:

Beograd: Beogradska poslovna škola - Visoka škola strukovnih studija, 2012
( “Franšizant I franšizanti “str.262-263, “Ugovor o franšizingu“ str.264,
“Finansijski lizing“ , str.266-267)