SEMINARSKI RAD

RIZIK LIKVIDNOSTI – BANKA INTESA

Predmet: Rizici u bankarstvu

Beograd, 2019.godina

SADRŽAJ
UVOD........................................................................................................................1

1 POJAM, PREDMET I CILJEVI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA.....2

1.1. POJAM FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA..................................................................2
1.2. BILANS STANJA.......................................................................................................3
1.3. BILANS USPEHA......................................................................................................5
1.4. IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU.......................................................5
1.5. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE................................................................6
1.6. NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE......................................................7
1.7. ZNAČAJ I SPECIFIČNOSTI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U
BANKAMA...........................................................................................................................7

2 BANKARSKI RIZICI..............................................................................................7
2.1 . KREDITNI RIZIK.......................................................................................................8
2.2 . VALUTNI RIZIK.........................................................................................................8
2.3 . KAMATNI RIZIK........................................................................................................9
2.4 . RIZIK LIKVIDNOSTI................................................................................................9
2.5 . PRINCIPI ZA UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI....................................12

3 RIZIK LIKVIDNOSTI NA PRIMERU BANCA INTESA.................................14

3.1 . BANCA INTESA.......................................................................................................14
3.2 . LIKVDNOSTI U BANCI INTESA...........................................................................15
ZAKLJUČAK.....................................................................................................................22
LITERATURA...................................................................................................................23
PRILOG...............................................................................................................................24
 UVOD

Banke su glavni učesnici na finansijskim tržištima i kao takve obezbjeđuju likvidnost

drugim finansijskim institucijama i održavaju pouzdan platni sistem zemlje. Iz tog razloga
je neophodno je obezbediti stabilan i bezbedan bankarski sistem zasnovan na upravljanju
izloženosti banke pojedinačnim vrstama rizika. Ono što je karakteristika svakog
bankarskog posla jesu rizici u poslovanju. Pojavom i osvajanjem novih instrumenata,
novih tehnika i strategija, lista rizika se stalno prošituje. Kako bi se rizik izbegao ili barem
smanjio u prihvatljive granice, potrebno je na efikasan način upravljati istim.
Usled ubrzanog širenja globalne ekonomske krize, koja je ukazala na mnoge nesavršenosti
sistema upravljanje rizikom likvidnosti sve više dobija na značaju. Sa obzirom na to da
efikasno upravljanje rizikom likvidnosti omogućava veću produktivnost celokupnog
finansijskog sistema proces upravljanja rizikom likvidnosti od velikog je značaja za svaku
poslovnu banku.
Predmet ovog rada jeste rizik likvidnosti na primeru Banke Intese. Cilj rada je da se
doprinese razumevanju problema rizika likvidnosti i upravljanja rizikom likvidnosti u
praksi.

1
 1 POJAM, PREDMET I CILJEVI ANALIZE
FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
1.1. POJAM FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA
Finansijski izveštaji su skup informacija o finansijskom položaju, uspešnosti,
promenama na kapitalu i novčanim tokovima jedne kompanije i predstavljaju funkcionalnu
i vremenski zaokruženu celinu poslovnih procesa koji su se dogodili u jednoj kompaniji i
kao takvi, čine podlogu svake racionalne analize.
Na osnovu člana 26. Stav 1.Zakona o računovodstvu (Službeni glasnik RS. broj
62/13), ministar finansija doneo je novi Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih
izveštaja za privredna društva , zadruge i preduzetnike (Sl. Glasnik RS, br. 95/14 i 144/14),
kojim su u članu 2.stav 1, propisani obrasci koji se primenjuju počev od sastavljanja
finansijskih izveštaja za 2014. godinu, kao i Pravilnik o Kontnom okviru i sadrzini računa
u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike (Sl. Glasnik RS, br. 95/14 i
144/14 od 05. 09. 2014. godine). 1
U osnovne računovodstvene izveštaja spadaju Bilans stanja i Bilans uspeha. Ovi
izveštaji predstavljaju sastavni deo završnog računa privrednog društva (preduzeća) i
pokazuju finansijski položaj i uspešnost u poslovanju preduzeća u toku poslovne godine.
Pružaju informativnu podršku u oceni poslovanja preduzeća prvenstveno eksternim
korisnicima (investitori, kreditori, dobavljači, vladine agencije, poreski organi, statistika i
sl.), ali internim korisnicima zaposlenima, vlasnicima, i najvišem nivou menadžmenta.
Takođe u većini razvijenih tržišnih privreda finansijski izveštaj (završni račun) preduzeća
uključuje još Bilans tokova gotovine, Izveštaj o promenama na kapitalu, Statistički izveštaj
i Napomene uz finansijske izveštaje.
Dakle, potpun finansijski izveštaj obuhvata: 2
 Bilans stanja;
 Bilans uspeha;
 Izveštaj o promenama na kapitalu;
 Izveštaj o tokovima gotovine;
 Napomene uz finansijske izveštaje.
Svaki od navedenih pojedinačnih izveštaja pruža informacije koje se razlikuju od
ostalih, ali su istovremeno svi ti izveštaji uzajamno povezani, jer svaki od njih održava
1
http://www.skolaknjigovodstva.com/wp-content/uploads/2015/05/FINANSIJSKI-IZVESTAJI-skripta.pdf
2
Bojović P., Živković A., Dželetović M., Bankarske finasije i računovodstvo, Čigoja štampa, 2008., str. 349

2
samo različite aspekte istih poslovnih promena. Finansijski izveštaji prikazuju finansijske
učinke transakcijai drugih događaja grupišući ih u široke klase prema njihovim
ekonomskim obeležjima. Ove široke klase nazivaju se elementi finansijskih izveštaja.
Finansijski izveštaji za banke prevashodno treba da pruže konzistentnu i pouzdanu
informaciju o opštem finansijskom stanju banke, posebno o njenoj solventnosti, likvidnosti
i relativnom stepenu rizika kojima je banka izložena u svom poslovanju.

1.2. Bilans stanja

Bilans stanja je trenutna slika finansijskog položaja neke kompanije na određeni
dan. Bilans stanja se odnosi na kraj posmatrane poslovne godine, tj. na dan 31. 12. tekuće
godine. On prikazuje veličinu i strukturu sredstava i izvora finansiranja.
Struktura sredstava, aktiva, ukazuje na način na koji su sredstva uložena
(investiciona
aktivnost), dok struktura izvora finansiranja, pasiva, ukazuje na efekte finansijske
aktivnosti, odnosno finansijsku strukturu (konstituciju) nekog preduzeća.
Aktiva preduzeća, koja zadovoljava prethodno nabrojane karakteristike, se dalje u
bilansu stanja deli na sledeće:
 stalna (fiksna, dugoročna) sredstva i
 obrtna (tekuća, kratkoročna) sredstva.
Razlika između stalnih i obrtnih sredstava je u ispunjavanju sledećih karakteristika:
 sredstvo će biti razvrstano kao kratkoročno ako se očekuje da će se potrošiti u
redovnom toku poslovnog ciklusa preduzeća ili u periodu do 12 meseci, odnosno
biće razvrstano kao dugoročno, ako će se potrošiti tek protekom više poslovnih
ciklusa, odnosno u periodu dužem od 12 meseci,
 sredstvo je kratkoročno ako se primarno drži za svrhu prodaje u roku do 12 meseci,
ako se drži u cilju prodaje u periodu dužem od 12 meseci treba ga razvrstati kao
dugoročno sredstvo
 sredstvo je kratkoročno ako je u pitanju novac ili novčani ekvivalenti čija upotreba
nije ograničena
Stalna ili dugoročna sredstva se mogu podeliti na :
 materijalna (nekretnine, postrojenja, oprema ),
 nematerijalna (naučno i tehničko znanje, dizajn, implementacija novih procesa ili
sistema, licence, intelektualna imovina, tržišno znanje i trgovačke marke)

3
  dugoročni finansijski plasmani (zajmovi dati drugim preduzećima, ulaganja
zadržana do dospeća - obveznice drugih preduzeća i učešća u kapitalu).
Kratkoročna ili obrtna sredstva se mogu razvrstati na:
 zalihe (materijala, gotovih proizvoda, nedovršene proizvodnje, robe...),
 kupci i druga potraživanja,
 dati avansi,
 ostala kratkoročna potraživanja,
 novac i novčani ekvivalenti (gotovina u blagajni, depoziti po viđenju, gotovinski
 ekvivalenti-akcije, obveznice, komercijalni i blagajnički zapisi i sl.)
Pasiva pokazuje poreklo imovine, odakle imovina u aktivi preduzeća potiče. U
bilansu stanja poreklo imovine može biti određeno kao:
 sopstveni kapital (čista imovina, kapital vlasnika) i
 pozajmljeni kapital preduzeća (obaveze ili dugovi, kapital poverilaca)
Sopstveni kapital se obračunski utvrđuje kao razlika između vrednosti ukupne
aktive i ukupnih obaveza tj.
Sopstveni kapital = Aktiva - Obaveze.
Pozajmljeni kapital čine obaveze preduzeća prema trećim licima.
Obaveze se mogu definisati kao sadašnje obaveze koje su proizašle iz prošlih
ekonomskih događaja preduzeća i čije podmirenje (likvidacija) podrazumeva odliv resursa
preduzeća (najčešće odliv novca ili nekog drugog sredstva za podmirenje obaveze).
Obaveze preduzeća su sve obaveze dužnika koje postoje u sadašnjem vremenskom
periodu, tj. na dan sastavljanja bilansa stanja.
Bilans stanja kao računovodstveni izveštaj sadrži veći broj različitih informacija
koje su potrebne korisnicima za utvrđivanje finansijskog položaja. Bilans stanja banke
prikazuje se tako što se sredstva i obaveze grupišu prema svojoj prirodi i po redosledu koji
odražava njihovu relativnu likvidnost. Karakteristika bilansa stanja banke je da se u njemu
ne vrši podvajanje imovine na obrtnu i stalnu, niti obaveza na kratkoročne i dugoročne, jer
banka nema poslovni ciklus.

1.3. Bilans uspeha

Bilans uspeha je računovodstveni izveštaj u kojem su iskazani ostvareni prihodi i

4
rashodi preduzeća u određenom obračunskom periodu. Za razliku od bilansa stanja koji
pokazuje finansijsku poziciju na tačno određeni dan, bilans uspeha je periodičan izveštaj.
Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni podkonto sopstvenog kapitala na
kome su, u formi konta ili štafelno, obuhvaćeni i međusobno suprostavljeni svi prihodi i
svi rashodi jednog obračunskog perioda, raščlanjeni prema odgovarajućim načelima, čija
rezultanta predstavlja uspeh (rezultat ).3
Konačni cilj banke kao je da stvori dobitak i da obezbedi pozitivan prinos na
uloženi kapital akcionara (da poveća bogatstvo vlasnika). Da bi ostvarila svoj cilj banka
preduzima brojne aktivnosti koje joj donose prihode i po osnovu kojih istovremeno nastaju
rashodi. Dobitak ili gubitak je konačni rezultat preduzetih aktivnosti. Dobitak se ovde
javlja kao osnovno merilo uspešnosti preduzeća kao celine, a dobitak obračunat u bilansu
uspeha je često i komponenta nekih bitnih finansijskih pokazatelja (dobitak po akciji, stope
prinosa i sl.). Elementi koji određuju visinu dobitka su prihodi i rashodi. Prihodi
predstavljaju povećanje sredstava koje proističu iz redovnog poslovanja preduzeća, dobici
predstavljaju stavke koje zadovoljavaju kriterijume prihoda, ali proističu iz rizičnih i
nepredvidivih aktivnosti preduzeća. Prihodi označavaju povećanje kapitala. Prihodi nastaju
po različitim osnovama, kao što su: prihodi od kamata na plasirana sredstva, prihodi od
naknada za izvršene usluge, prihodi od dividendi na investiciona ulaganja, itd.
Rashodi su smanjenje kapitala. Rashodi nastaju po različitim osnovama, kao što su:
rashodi kamata na uzete depozite i kredite, rashodi naknada za primljene usluge, rashodi
operativnog poslovanja (zarade, troškovi materijala, amortizacija i sl.).
Razlika prihoda i rashoda je rezultat. Ako su prihodi veći od rashoda, rezultat je
pozitivan i zove se dobitak (ili profit). Negativan rezultat se zove gubitak. Pozitivan
rezultat dovodi do povećanja kapitala po osnovu poslovnih aktivnosti banke, a negativan
do smanjenja kapitala po osnovu poslovnih aktivnosti banke.4

1.4. Izveštaj o promenama na kapitalu

Ovaj izveštaj se sastavlja kao poseban i u njemu se kao minimum pozicija iskazuju:
- neto dobitak ili gubitak obračunskog perioda,
- stavke prihoda i rashoda koje ne ulaze u bilans uspeha već se priznaju u korist ili
na teret kapitala
3
Ranković J., Teorija bilansa,Ekonomski fakultet, Beograd,1992., str. 434
4
Bojović P., Živković A., Dželetović M., Bankarske finasije i računovodstvo, Čigoja štampa, Beograd, 2008.,

str. 356

5
 - zbirni efekat promena u računovodstvenoj politici.
Pored pomenutog, ovaj izveštaj sadrži i informacije o kapitalnim transakcijama,
saldo akumuliranog dobitka ili gubitka na početku perioda i na dan bilansa stanja, kao i
kretanje za period i promene i stanje na svakoj klasi akcijskog kapitala, emisione premije i
rezervi na početku i kraju perioda. Podaci o promenama sopstvenog kapitala (neto
imovine) preduzeća na početku i na kraju obračunskog perioda treba da pokažu da li je
došlo do povećanja ili smanjenja neto imovine u posmatranom periodu.

1.5. Izveštaj o tokovima gotovine

Izveštaj o novčanim tokovima nastaje rearanžiranjem pozicija bilansa stanja i
bilansa uspeha. Izveštaj o novčanim tokovima se, pored bilansa uspeha i stanja, smatra
jednim od važnijih izveštaja koji je svoju punu afirmaciju stekao početkom 90-tih godina
20. veka kada je veliki broj uspešnih preduzeća (preduzeća koja su iskazala dobitak u
bilansu uspeha) imala velikih problema sa solventnošću jer su ostvarivali veće odlive od
priliva novca. Izveštaj o novčanim tokovima je prikaz novčanih priliva i odliva u
obračunskom periodu po osnovu poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti. Novčani
tokovi koji su prikazani u ovom izveštaju od poslovne aktivnostnose se na određen
vremenski period, pa se ovaj izveštaj tretira kao periodični izveštaj.
Izveštaja o novčanim tokovima imaju za cilj da pruže informacije koje služe
korisnicima da procene:
 sposobnost preduzeća da generiše dovoljno novca kojim će finansirati
svakodnevne poslovne aktivnosti
 sposobnost preduzeća da plaća glavnicu i kamatu po osnovama uzetih
kredita i dividende akcionarima i
 sposobnost preduzeća da raste i razvija se kroz dodatna ulaganja u
nekretnine, postrojenja i opremu ili da prodaje dugoročna sredstva kako bi generisalo
gotovinu
Značaj izveštaja o novčanim tokovima je da utvrdi veličinu razlike između neto
dobitka u bilansu uspeha i neto novčanih tokova iz poslovne aktivnosti u izveštaju o
novčanim tokovima, odnosno da utvrdi da li je osnovna delatnost preduzeća profitabilna
1.6. Napomene uz finansijske izveštaje
Napomene sadrže detaljnije kvantitativne i kvalitativne informacije vezane za
osnove na kojima su finansijski izveštaji sastavljeni, odnosno računovodstvene politike

6
koje su primenjene za evidentiranje značajnih poslovnih događaja. Imaji za cilj da pruže
korisnicima informacije potrebne za tumačenje i ispravnu interpretaciju finansijskih
izveštaja, ali i da omoguće istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja.

1.7. Značaj i specifičnosti finansijskog izveštavanja u bankama

U bankarskoj praksi se, kao i u slučaju privrednih subjekata, kao finansijski
izveštaj pojavljuju, pre svega, bilans stanja i bilans uspeha, a zatim i ostali izveštaji poput
izveštaja o tokovima gotovine i kapitala, kao i poreskog bilansa. Poslovanja pravnog
subjekta zahteva poznavanje osnovnih postavki analize finansijskih izveštaja. Analizom se
posmatranju, ispituju, ocenjuju i formulišu dijagnoze onih procesa koji su se desili i koji se
nalaze u okviru finansijskih izveštaja. Posebni ciljevi analize finansijskih izveštaja trebalo
bi da zadovolje informacione potrebe zaunteresovanih strana .
U praksi postoje i upotrebljavaju se različiti instrumenti analize tj. tehnike analize.
Neke od njih su:
 Horizontalna analiza
 Vertikalna analiza
 Analiza osnovnih finansijskih indikatora (pokazatelja)- racio analiza
 Cash flow analiza
 Analiza pomoću neto obrtnog fonda
 Analiza leverage-a

2 BANKARSKI RIZICI

Poslovni rizici se mogu posmatrati kao neizvesnost ili nesigurnost ostvarenja

očekivanog ishoda određene poslovno-finansijske aktivnosti. Rizik može imati štetne
posledice, pa ekonomski i finansijski učesnici u poslovnim i finansijskim transakcijama
uvek ispoljavaju averziju prema riziku i teže njegovom eliminisanju, ili minimiziranju. Sa
obzirom na činjenicu da banka posluje sa specifičnom robom (novcem), definisanje rizika
u bankarstvu iziskuje nešto uži pristup. Bankarski rizik bi se mogao definisati kao
verovatnoća gubitka (smanjenja dobiti) nastalog kao rezultat dejstva neizvesnih događaja u
poslovanju banke. Rizici u poslovanju banaka su karakteristika svakog bankarskog posla.
Za bankare i zajmodavce uopšte, neizvesnost raste sa: promenama u kamatnim stopama,

7
promenama depozita i sa sposobnošću dužnika da vrate kredite. Da bi se rizik izbegao ili
barem smanjio u prihvatljive granice, potrebno ih je na efikasan način upravljati.
Ključni rizici sa kojima se banke suočavaju jesu: rizik likvidnosti, kreditni rizik,
tržišni rizik, rizik kamatne stope, valutni rizik, operativni rizik i rizik zemlje.

2.1 . Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći da izvrši svoje
ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama,
obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na
prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa
kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na
jednog ili više dužnika. Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe
povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolija. U cilju sprovođenja politike
optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu
sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog
plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi.

2.2 . Valutni rizik

Devizni ili valutni rizik je onaj rizik koji može da utiče da banka zabeleži gubitke
usled promena u deviznim kursevima. Važan je za banke koje posluju na različitim
valutnim područjima, jer su izložene promeni kurseva više valuta. Nastaje usled negativnih
promena deviznog kursa koje utiču na otvorene pozicije banke, kako one koje se, tiču
računa, tako i one koje se odnose na račune njenih klijenata. Banaka koje odobravaju
devizne zajmove i koriste devizne kredite pretnja deviznog rizika je veća, jer takve
transakcije mogu da rezultiraju u otvorenim ili neusklađenim deviznim obavezama po
ročnosti, tad se moraju utvrđivati i sprovoditi politiku zaštite od deviznog rizika. Mora se
naglasiti da neusklađenost po valutama i rokom dospeća predstavlja ključnu karakteristiku
njihovog poslovanja koja može da odražava upravljanje deviznim rizikom, za to je bitna:
 Politika upravljanja deviznim rizikom;
 Efikasna organizacija;
 Tehnički kompetentan tim, i sofisticirana tehnologija i efikasan
informacioni system koji obezbeđuje informacije
Najčešći devizni rizici:

8
  računovodstveni; javlja se kod kompanija koje imaju svoje organizacione
delove u insotranstvu odnosno ako delove poslovanja obavlja u stranoj valuti pa je za
potrebe izveštavanja neophodna konsolidacija
 transakcijski; odnosi se na moguće buduće međuvalutne dobitke ili gubitke
na transakcijama koje su obavljene ili u pripremi i koje su denominirane u stranoj valuti
 ekonomski; nastaje kada usled promena valutnih kurseva dolazi do promena
vrednosti budućih prihoda i troškova kao i konkurentnosti privrednog subjekta na tržištu.

2.3 . Kamatni rizik

Kamatni rizik je plod negativnih efekata određenih događaja na finansijski rezultat i
kapital banke usled promena kamatnih stopa. Kada je u pitanju kamatni rizik, podrazumeva
se rizik po dobit i kapital koji proističe iz kretanja kamatnih stopa. Kamatni rizik je
koeficijent između stanja aktive osetljive na promenu kamatne stope istanja pasive
osetljive na promenu kamatne stope. Koeficijent odražava u suštini spremnost banke da
bude svesna rizika kretanja kamatnih stopa na tržištu. Kod pada kamatnih stopa, ako banka
ima navedeni koeficijent veći od jedinice, njeni prinosi će se smanjiti. Ako nastupi skok
kamatnih stopa, prinosi banke će se povećati. Prema normama Narodne banke treba
upravljati različitim oblicima kamatnog rizika: rizikom vremenske neusklađenosti dospeća
(repricing risk); rizikom krive prinosa (yield curve risk); baznim rizikom (basic risk), zbog
različitih kamatnih stopa; opcionim rizikom i dr.

2.4 . Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti predstavlja rizik od smanjenja profita banke usled nedostatka
likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza. Likvidnost je osnovni princip
bankarskog poslovanja. Ovaj rizik prati izvršavanje standardnih bankarskih transakcija
zbog prisutne ročne transformacije sredstava banaka, tj. „gepa“ u pogledu rokova dospeća
stavki aktive i stavki pasive, pri čemu rizik likvidnosti neminovno prate povećani troškovi
poslovanja banke proistekli iz mobilizacije sredstava u formi nelikvidnih plasmana. Zbog
toga u bankarstvu likvidnost podrazumeva analizu i stalno praćenje svih pozicija aktive i
pasive kako bi se promene u pogledu obima, kvaliteta, strukture i cene koštanja
raspoloživih sredstava stavili pod kontrolu i na taj način rizici likvidnosti banke
minimizirali. Usklađivanje raspoloživih sredstava po njihovoj dinamici i vremenu dospeća
preko očekivanih priliva i najavljenih odliva predstavljaju osnove menadžmenta finansija

9
banke, time se obezbeđuje potrebna cirkulacija likvidnih sredstava, smanjuju se troškovi
poslovanja i sprečavaju se poremećaji u održavanju tekuće i ukupne likvidnosti banke kao
celine i njenih poslovno organizacionih delova.
Likvidnost banke se može kvantitativo izraziti i putem formule:
L=S/O
gde je:
L – likvidnost,
S – postojeća raspoloživa sredstva
O – dospele obaveze
Najjednostavnije rečeno, likvidnost obuhvata tri osnovna elementa: sredstva
plaćanja, obaveze i rokove, svi elementi moraju biti vremenski i vrednosno usklađeni, s tim
da ukupna raspoloživa novčana sredstva moraju biti u stanju da podmire sve dospele
obaveze.
Solventnost banke – najčešće se definiše kao likvidnost na dugi rok. Ali postoji potreba
razlikovanja koncepta likvidnosti od koncepta solventnosti banke.
Naime, bilansna ravnoteža banke izražava se jednačinom: A=K + O, a simboli označavaju:
A – Aktiva (ili imovina)
O – Obaveze (ili izvori bankarskih sredstava)
K – Kapital (ili fondovi).
Osnovni uslov solventnosti banke izražava se odnosom : A > O
Nesolventna banka ima obaveze iznad nivoa plasmana ili aktive : A < O
zbog čega je vrednost K negativna, odnosno : A – O = - K
Za banku se kaže da je nesolventna ako su njene obaveze veće od njene aktive. Tada banka
ne raspolaže sopstvenim neto kapitalom (negativan je).

Najčešći uzroci rizika likvidnosti:

 postojanje kvantitativne neusklađenosti u bilansima banke kod aktive, koja
usled nerentabilnog poslovanja i gubitka postaje manja od pasive,
 postojanje neusklađenosti rokova dospeća obaveza i potraživanja, odnosno
 prisustvo poremećaja u ročnoj strukturi aktive i pasive,
 izostanak realizacije očekivanih priliva banke po osnovu naplate dospelih
potraživanja, praćeno istovremeno značajnijim odlivom sredstava,
 izostanak aranžmana sa drugim bankama u cilju intervenisanja dodatnim
sredstvima za slučajeve neusaglašenosti između sredstava i obaveza banke,

10
  postojanje poremećaja u pojedinim podbilansima banke,
 revolviranje kratkoročnih kredita, reprogramiranje dospelih potraživanja i
saniranje većih dužnika uz izostanak strukturnog prilagođavanja pasive,
 nerentabilno poslovanje i gubici u poslovanju banke, visoka kreditna
angažovanost banke, posebno kod komitenata koji posluju sa finansijskim poteškoćama i
otežano izvršavaju obaveze prema banci,
 pogrešne procene u izradi finansijskih projekcija banke vezano za stabilne
izvore finansiranja.
Rizik likvidnosti je vodeći finansijski rizik u bankarstvu. Interna revizija ima
glavnu ulogu u analizi i proceni rizika likvidnosti pojedine banke. Za održavanje
likvidnosti banke i minimiziranje rizika likvidnosti veoma je bitna značaja novčanih
tokova (cash flow-a) tj. priliva i odliva sredstava i obezbeđenje sigurnih aranžmana za
pokriće trenutno nedostajućih sredstava za vreme realizacije cash flow-a. Vezano za to,
moguća su dva osnovna pristupa u predviđanju cash flow-a: prvi, koji se zasniva na analizi
strukture bilansa, i drugi, koji se zasniva na analizi očekivanog priliva, a najuspešniji je
kombinovani pristup koji respektuje ne samo strukturu aktive i pasive, već insistira i na
potrebi uspostavljanja odgovarajućeg profila dospeća između međuzavisnih kategorija
aktive i pasive.5

Ono što je neophodno uraditi da se ukaže na stepen izloženosti banke rizicima jeste
analiza finansijskih izveštaja banaka koja mora biti predmet posebnog i pažljivog
razmatranja. Specifičnosti analize finansijskih izveštaja banaka proističu iz specifičnosti
poslovanja banaka. Banke u vrši transformaciju transakcionih i drugih depozita u
plasmane, s ciljem da na razlici na kamati ostvari dobitak iz koga će, nakon oporezivanja,
vlasnicima biti isplaćene dividende. Radi uspešnog realizovanja pomenute aktivnosti banka
u svakom trenutku mora da raspolaže sredstvima dovoljnim za obavljanje uobičajenih
aktivnosti. Bitno je istaći da je plasiranje sredstava komitentima povezano sa rizikom
naplate ovih plasmana o roku dospeća i naplate, a nemogućnost naplate o roku dospeća
utiče na kratki rok rentabilitet banke, u zavisnosti od visine nenaplativih plasmana utiče i
na likvidnost banke.
Iz gore navedenog proizilazi da u kratkom roku banka može biti likvidna i pored što
ima plasmane čija je naplata dovedena u pitanje, ali u dugom roku takvi plasmani vode
padu prihoda, rastu rashoda i preko toga smanjenju dobitka, a to predstavlja ozbiljnu
5
http://www.pepogledi.org/arhiva.htm

11
pretnju da će banka usled smanjenja kapitala postati nelikvidna, što ima bezuslovno za
posledicu prestanak rada banke.
Posmatranjem izvore ovih rizika kroz analizirali aktive i pasive banke proističe
sledeće:
 banka pada u nelikvidnost ako dođe do naglog i visokog pada transakcionih
depozita, što dovodi padu rezervi likvidnosti, pad rezervi likvidnosti ima za
posliedicu hitno povlačenje plasmana datih bankama i pribavljanju novih
kredita za održanje likvidnosti, a to vodi smanjenju prihoda od kamata i
povećanju rashoda od kamata, odnosno padu rentabilnosti i gubicima u
poslovanju i na kraju nesolventonosti banke.
 banka se suočav sa nemogućnošću naplate kredita od komitenata, iz čega
proističe pad prinosne aktive, pad prihoda od kamata, nedostatak sredstava
za isplatu depozita i drugih obaveza, usled čega dolazi do pada rezervi
likvidnosti, povlačenja plasmana datih bankama i pribavljanja kredita za
održanje likvidnosti od drugih banaka usled čega dolazi do pada prihoda od
kamata i rasta rashoda po osnovu kamata, potom do pada rentabiliteta,
gubitaka i smanjenja kapitala i kao konačna posledica javlja se
nesolventnost banke.
Iz prikazanog se vidi da rizik likvidosti ima svoje uporište u pasivi banke, to jeste u visini i
kvalitetu depozita i u aktivi odnosno u visini i kvalitetu plasmana i odobrenih kredita
banke.

2.5 . PRINCIPi ZA UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI

Krajem 2008.godine Narodna banka Srbije je polazeći u skladu sa trendova domaćeg I
međunarodnog tržišta je definisala ˝Osnovne principe za upravljanje rizikom likvidnosti˝.
Princip 1 – Okvir za upravljanje rizikom likvidnosti ukazuje da banka treba da odgovori
dospelim obavezama, kako u normalnim uslovima poslovanja, tako i u slučajevima krize
likvidnosti (interno prouzrokovane i sistemske krize tržišta). Treba da se koriste
konzervativne pretpostavke u proceni stepena likvidnosti stavki aktive i raspoloživih
resursa finansiranja. Pri tome, ne dozvoljavajući uticaj konkurentnih pritisaka na integritet
banke.

12
Princip 2 – Tolerancija prema riziku likvidnosti se definiše putem kvantitativnih i
kvalitativnih mehanizama, a u skladu sa strateškim opredeljenjima, poslovnim ciljevima,
finansijskim stanjem, kapacitetima finansiranja i ulozi banke u finansijskom sistemu.
Princip 3 – Rukovođenje i organizacija procesa upravljanja rizikom likvidnosti u
nadležnosti je upravnog odbora, izvršnog odbora, odbora za upravljanje aktivom i pasivom
banke. Na njima je da razumeju suštinu upravljanja rizikom, njegovu povezanost i uticaj
ostalih rizika kojima je banka izložena.
Princip 4 – Rizik likvidnosti i utvrđivanje cene proizvoda što znači da bi trošak i rizik
likvidnosti bi trebalo uključiti u određivanje cena, kako bi se izbalansirali motivi za
preuzimanje rizika, po osnovu preuzetih aktivnosti. Prilikom određivanja visine trebalo bi
uzeti u obzir sledeće faktore: predviđeni rok dospeća, stepen utrživosti, benefite od
pristupa relativno stabilnim izvorima finansiranja (primer neke vrste štednih depozita).
Princip 5 – Upravljanje rizikom likvidnosti je usmereno na identifikovanje, merenje i
kontrolu rizika likvidnosti. Za tu svrhu banke razvijaju sistem indikatora u funkciji ranog
upozoravanja. Reč je o skupu kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja koji blagovremeno
ukazuju na moguće probleme likvidnosti banke: ˝(a) brzi rast aktive, (b) rast koncentracije
u okviru aktive i/ili izvora finansiranja, (c) pogoršanje kvaliteta aktive, (d) pogoršanje
tokova gotovine kao rezultat loše ročne i valutne usklađenosti, (e) smanjenje prosečnog
perioda dospeća obaveza, (f) učestali slučajevi prekoračenja ili poslovanja na granici
internih pokazatelja ili propisanog pokazatelja likvidnosti, (g) značajan pad kamatne marže
i povećanje ukupnih troškova finansiranja, (h) negativan publicitet kao izraz reputacionog
rizika, (i) pogoršanje kreditnog rejtinga, (j) pad vrednosti akcija banke, (k) povećano
povlačenje depozita, naročito depozita fizičkih lica, (l) smanjenje raspoloživih kreditnih
linija od strane korespondentskih banaka, (m) teškoće u pribavljanju dugoročnih izvora
finansiranja.˝
Princip 6 – Nadzor i kontrola rizika likvidnosti u okviru bankarske grupe se temelji na
utvrđivanju međugrupne zavisnosti, regulatorne zahteve, operativna ograničenja za transfer
likvidnosti. Potom se prati i analizira uticaj finansiranja u okviru bankarske grupe i njen
uticaj na likvidnost. Od izuzetne važnosti je upravljanje i reputacionim rizikom čijim
neadekvatnim upravljanjem se mogu prouzrokovati negativni efekti na celu bankarsku
grupu.
Princip 7 – Diverzifikacija izvora finansiranja ukazuje na održavanje pozicije banke na
finansijskom tržištu, sa ciljem brzog pribavljanja različitih izvora. Istovremeno banka treba
da definiše alternativne izvore finansiranja, kao što to su: povećanje i diverzifikacija

13
depozita, produženje roka dospeća obaveza, izdavanje kratkoročnih i dugoročnih dužničkih
hartija od vrednosti, transfer sredstava unutar grupe, emisija akcija, prodaja ili repo visoko
likvidnih sredstava, povlačenje odobrenih kreditnih linija ili zaduživanje kod NBS.
Princip 8 – Dnevno upravljanje likvidnošću je usmereno na izmirivanje kritičnih i manje
kritičnih obaveza koje bi banka izvršavala u ugovorenom roku ili što je pre moguće.
Princip 9 – Upravljanje sredstvima obezbeđenja podrazumeva praćenje vrednosti već
založenih sredstava i sredstava raspoloživih za upotrebu kao sredstvo obezbeđenja.
Princip 10 – Stres testovi su u funkciji analize likvidne pozicije banke sa različitim brojem
scenarija u različitim vremenskim periodima. Obim i učestalost treba da su u skladu sa
veličinom banke i putem stres testova banka je u obavezi da postavlja donju i gornju
granicu na kumulativne neto razlike.
Princip 11 – Plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja sadrži propisane
elemente i procedure za rano otkrivanje i rešavanje problema u vezi sa likvidnošću banke.
Princip 12 – Likvidna aktiva koja obezbeđuje kvalitetno upravljanje rizikom, znači da
banka definiše obim i strukturu likvidne aktive (liquidity cushion). Neophodno je da budu
postavljeni ciljevi i principi držanja likvidne aktive (vrsta, kvalitet i nivo).
Princip 13 – Objavljivanje informacija pri upravljanju rizikom likvidnosti povećava
transparentnost, olakšava vrednovanje, smanjuje neizvesnost i pojačava tržišnu disciplinu.

3 RIZIK LIKVIDNOSTI NA PRIMERU BANCA INTESA

3.1 . Banca Intesa
Banca Intesa a.d. Beograd je osnovana kao deoničarsko društvo, na osnovu
zaključenog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke „Delta banke” deoničkog
društva, Beograd od 16. septembra 1991. godine. Narodnabanka Jugoslavije je dana 19.
septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke
„Delta banke” deoničkog društva, Beograd. Od 2005. godine Banka posluje kao deo
grupacije Banca Intesa, koja danas nosi naziv Intesa Sanpaolo. Godinu dana kasnije Banka
je osnovala lizing kompaniju, Intesa Leasing, sa osnovnom željom da se zaokruži ponuda
finansijskih usluga. U 2007. godini Banci je pripojena Panonska banka i liderska pozicije
Banke postaje još snažnija. Grupacija Intesa Sanpaolo je posvećena unapređenju usluga za
stanovništvo, pružanju značajne podrške razvoju poslovanja svojih klijenata, kao i
ukupnom ekonomskom razvoju zemalja u kojima posluje. U decembru 2016. godine, došlo

14
je do nove promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogledala u tome što je
manjinski akcionar Intesa Sanpaolo S.p.A. prodao svoj celokupan udeo većinskom
akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka ima
jednog akcionara, a to je Intesa Sanpaolo Holding International. Na dan 31. decembra
2017. godine, sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu
Banke čine pripadajući organizacioni delovi i to: 4 regionalna centra sa 158 ekspozitura.
Banka je na dan 31. decembra 2017. godine imala 2.934 zaposlena radnika (31. decembar
2016. godine: 3.032 zaposlena.6

3.2 . Likvdnosti u Banci Intesa

Banca Intesa prati rizik likvidnosti u skladu sa pozitvnom praksom i proverenim
standardima Narodne Banke Srbije, Bazelskog Komiteta i Intesa Sanpaolo grupe.
Svakodnevno, sektor pravljanja rizicima vrši merenje tržišnih rizika, nadgleda usklađenost
sa postavljenim limitima i izveštava relevantne organe upravljanja i organizacione jedinice
Banke o nivou preuzetog rizika. Svakog meseca jednom a po potrebi i češće ALCO prati
nivo rizika likvidnosti, kamatnog rizika i deviznog rizika i daje uputstva za tekuće
aktivnosti usmerene upravljanju svim bankarskim rizicima.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je odluku kojom se propisuju bliži
uslovi i način upravljanja rizikom likvidnosti banke, način izračunavanja pokazatelja
likvidnosti, užeg pokazatelja likvidnosti i pokazatelja pokrića likvidnom aktivom, kao i
ograničenja koja se odnose na izloženost banke riziku likvidnosti. Prema toj odluci Banka
je dužna da nivo likvidnosti održava tako da:
1) pokazatelj likvidnosti:
– iznosi najmanje 1,0 – kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve
radne dane u mesecu,
– ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana,
– iznosi najmanje 0,8 kad je obračunat za jedan radni dan;
2) uži pokazatelj likvidnosti:
– iznosi najmanje 0,7 – kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve
radne dane u mesecu,
– ne bude manji od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana,
– iznosi najmanje 0,5 kad je obračunat za jedan radni dan.

6
https://www.bancaintesa.rs/upload/BI_Godisnji_izvestaj_2017.pdf

15
 NBS je ovlastila Intesa banku i uvela je u registar za obavljanje poslova platnog
prometa, poslova u zemlji i inostranstvu a koji se odnose na kreditne i depozitne akti-
vnosti, a sve usklađeno sa važećom regulativom odnosno Zakonom o bankama, ubog čega
se menadžment banke u svom poslovanju striktno drži principa likvidnosti, sigurnosti,
profitabilnosti.
Objektivno poslovanje Intesa banke moguće je predstaviti pokazateljima koji su
zahtevani važećim zakonima pri čemu je banka u obavezi da svoje poslovanje odnosno
karakter I obim rizičnih kredita obznani u duha propisa koji su proizašli iz Zakonaoban-
kama države Srbije i odlukama NBS zasnovanim na prethodno navedenom zakonu. Intesa
banka je još od 2015.godine izvršila potpuno usaglašavanje svog poslovanja sa
limitirajućim vrednostima.

Sektor upravljanja rizicima Intesabanke je nadležan za utvrđivanje odnosno me-

renjelikvidnosti, dostavljanje mesečnih, kvartalnih I godišnjih izveštaja koji u skladu sa
zakonima iskazuju vrednosti likvidnosti banke odnosno stanje aktiveipasive. Metod i
model upravljanjarizikomlikvidnosti u potpunosti je u skladu sa merama i kriterijumima
propisanim od strane menadžmentu grupe ili zajednice banaka odnosno banke matice ili je
ustanovljen odgovarajućim aktivma NBS.
Okvir za upravljanje rizikom likvidnosti se baziran na sledećim aspektima:
 Rizik likvidnosti u kriznim situacijama. Ovaj rizik je procenjen na osnovu
likvidnosnih stres testova. Sveobuhvatni cilj je da se zadrži dovoljna likvidnost u
stresnim situacijama, bez pribegavanja akcijama povećanja likvidnosti koje bi
zahtevale značajne troškove ili koje bi uticale naosnovno bankarsko poslovanje.
 Strukturalni likvidnosni rizik. Strukturom finansiranja Banke se upravlja tako da
da se minimizuje koncentracija obaveza po pojedinim vremenskim intervalima i da
se ograniči nivo oslanjanja na kratkoročno finansiranje.
 Operativni likvidnosni rizik. Upravljanje ovim rizikom podrazumeva redovno
planiranje, nadgledanje i merienje neto tokove gotovine prateći aktivu i pasivu
Banke prema preostaloj ročnosti i valutnoj strukturi, mereći i upoređujući novčane
prilive i novčane odlive, kao i dnevni monitoring neto tokova gotovine po
vremenskim periodima prema dospeću.
Intesa banka neprekidno vrši monitoring odnosno vrši nadozr nad pokazateljima
likvidnosti banke koji predstavljaju obavezu izveštavanja u lokalu a nije regulisan
standardom BazelIII.

16
 Delokurg obaveza Intesa banke u pogledu sprovođenja poslova upravljanja rizikom
likvidnosti banke obuhvata:
 projektovanje priliva odnosono odliva gotovine;
 definisanje i nadzor svih pokazateljalikvidnosti;
 merenje i monitoring likvidnosti banke;
 praćenjc pokazatelja krize likvidnosti;
 priprema izveštaja menadžmentu.
Sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti se bazira na sledećim osnovnim
merama:
 Regulatorni pokazatelj likvidnosti I uži regulatorni pokazate ljlikvidnosti;
 LCR(Liquidity Coverage Ratio)-za monitoring likvidnosti kratkog roka;
 Net Stable Funding Ratio-monitoring strukturne likvidnosti.

Pokazatelj likvidnosi
Pokazatelj likvidnosti banke predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja banke prvog i
drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju ili bez ugovorenog roka
dospeća I obaveza banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana
vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.

Tabela 1. Pokazatelj likvidnosi

31. decembar Prosek Maksimum Minimum
2018 2.28 2.34 2.66 1.92
2017 2.38 2.86 3.25 2.22
2016 2.62 2.83 3.44 2.18
2015 2.63 2.83 3.40 2.24
2014 2.31 3.0 3.6 2.25
7
Izvor: Autor

Uži pokazatelj likvidnosti

Uži pokazatelj likvidnosti banke predstavlja odnos likvidnih potraživanja banke prvog
reda, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i
obaveza banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja
obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.
7
Sačinio autor rada na osnovu Finansijskih izveštaja Banke Intesa za 2014., 2016., 2017., 2018. godinu

17
Tabela 2. Uži pokazatelj likvidnosti

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2018 1.83 1.88 2.25 1.40
2017 1.88 2.30 2.78 1.69
2016 2.26 2.30 2.97 1.71
2015 2.05 2.22 2.78 1.69
2014 1.69 2.06 2.84 1.35

Izvor: Autor8

LCR pokazatelj

LCR je definisan za svrhu regulisanja kratkoročne likvidnosti i pojačanom otpornosti

banaka na stresne situacije tokom jednomesečnog perioda. LCR činilac ima za cilj
obezbeđenje odgovarajućeg obima aktive visoke likvidnosti banke što predstavlja gotovinu
ili aktivu koje se može relativno brzo konvertovati u gotovinu bez ikakvog gubitka
vrednosti ili vrlo malim gubicima a sve sa potrebom banke da se obezbedi stalna likvidnost
a najmanje mesec dana u kom periodu je očekivan strescenario a granica činioca je
utvrđena odlukama i aktima Intesa Grupe tako da ne prelazi granicu na niže od 0.8, to jeste
od 80 procenata.
Prema LCR pokazatelju, stanje neopterećene, visoko likvidne aktive banke tokom
vremenskog perioda od 30 dana treba da bude veće od projektovanog neto odliva novčanih
tokova. LCR se kalkuliše na sledeći način:

Ukupna visoko likvidna aktiva

LCR = _______________________________________________ ≥ 1
Ukupni neto odliv novčanog toka u periodu od 30 dana

Tabela 3. LCR(LiquidityCoverageRatio)

31.decembar Prosek Maksimiim Minimum

8
Sačinio autor rada na osnovu Finansijskih izveštaja Banke Intesa za 2014., 2016., 2017., 2018. godinu

18
2018 4.50 3.79 6.85 2.60
2017 3.27 5.18 6.85 3.27
2016 3.28 6.70 7.83 3.28
2015 1.95 2.47 3.6 1.59
2014 3.24 3.00 23.59 2.47

Izvor: Autor9

LCR se izveštava mesečno ALCO Odboru po najznačajnijim valutama (RSD i EUR).

Obzirom da jc na nivou ISP Grupe najznačajnija strana valuta USD, Banka ima obavezu da
mesečno izveštava stanje LCR pokazatelja u I USD, i ako učešće USD u bilansnoj aktivi
nije visoko.
Visoko likvidna aktiva, koja se nalazi u brojiocu LCR ima: nizak rizik, brzu mogućnost
konvertovanja u gotovinu, nizak stepen korelacije sa rizičnom aktivom, postojanje
aktivnog tržišta na kojem se trguje ovim oblicima aktive, nizak stepen volatilnosti.

NSFR(NetStableFundingRatio)
NSFR je ustanovljen i projektovan usaglašeno sa standardom Bazel III i po svom značaju
čini značajno suštinski položaj koji definiše likvidnost banke. NSFR je po svojoj suštini
činilac koji pokazuje strukturnu likvidnost u uobičajenom ambijentu koji je karakterističan
za redovan rad banke a ima namenu da neprekidno pokazuje i ograničava ročnu transformaciju u
toku jedne godine.

raspoloživa stabilna sredstva finansiranja

NSFR = ______________________________________≥ 1
zahtevana stabilna sredstva finansiranja

Tabela 4. NSFR(NetStableFundingRatio)

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2018 1.72 1.83 1.92 1.72

9
Sačinio autor rada na osnovu Finansijskih izveštaja Banke Intesa za 2014., 2016., 2017., 2018. godinu

19
2017 1.88 1.99 2.05 1.88
2016 2.00 1.99 2.04 1.94
2015 1.87 1.91 2.12 1.79
2014 2.04 1.70 2.08 1.33
Izvor: Autor10

NSFR standard ima osnovnu namenu a to je smanjenje rizika finansiranja u dugom

vremenskom periodu – dužem od jedne godine, zbog čega postavlja zahtev da banka ima
stabilne dugoročne izvore finansiranja, granica je utvrđena odlukama i aktima Intesa Grupe
i mora biti iznad 0.9 (90procenata).

Tokom svih pet godina svi pokazatelji likvidnosti, regulatorni pokazatelji i

pokazatelji koje je definisala Grupa, bili su konstantno u okviru postavljenih limita. Nivo
likvidnosti Banca Intesa bio je značajno iznad minimalno zahtevanog nivoa.

Procena likvidnosti vezana je za predviđanje rasta depozita i potrebi angažovanja dodatnih

sredstava. Problem kod angažovanja novih dodatnih sredstava javlja se ako banka odobri
veći obim kredita od rasta depozita ili više kredita uz isti rast depozita, a centralna banka
podigne stopu obavezne rezerve. Dodatna likvidna sredstva banka može da obezbedi
pozajmicom od centralne banke ili od drugih banaka. Kroz upravljanja aktivom postiže se
upravljanje likvidnošćuna kratkak rok, dok se kroz upravljanje strukturom pasive postiže
upravljanje likvidnošćuna a na srednji. Likvidna aktiva koji banka održava kako bi imala
tekuću likvidnost u zavisnosti je sa depozitnom strukturom i zahtevima za smanjenje,
održaj ili rast kreditnog i investicionog portfolia.
U Prologu su dati :
 Struktura ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2015. godine (u
hiljadama dinara)
 Struktura ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2014. godine (u
hiljadama dinara)
 Analiza rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2015.
Godine
 Analiza rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2014.
Godine
10
Sačinio autor rada na osnovu Finansijskih izveštaja Banke Intesa za 2014., 2016., 2017., 2018. godinu

20
  Pojedinačni bilans stanja na dan 31.12.2015.
 Pojedinačni bilans uspeha na dan 31.12.2015
 Pojedinačni izveštaj o ostalom rezultatu za period 01.01.31.12.2015.
 Pojedinačni izveštaj o tokovima gotovine za period 01.01.31.12.2015.
 Pojedinačni izveštaj o promenama kapitala za period 01.01.31.12.2015.

ZAKLJUČAK
Preduslov uspešnog poslovanja banke jeste održanje likvidnosti. Finansijski pokazatelji su
ti koji pomažu u upravljanju rizikom likvidnosti banke svim korisnicima finansijskih
izvještaja. U slučaju da se primeti postojanje neadekvatnog stepena likvidnosti u banci, to
je signal da se banka nalazi u problemima, pre svega kao posledica nedovoljno efikasno
uspostavljenog sistema upravljanja. Za efikasno upravljanje rizikom likvidnosti neophodno
je poznavanje svih rizika sa kojim se susreću banke u toku obavljanja svojih aktivnosti.
Održavanje likvidnosti i upravljanje rizikom likvidnosti je izuzetno važan segment
poslovanja svake banke. Tokom upravljanja rizikom likvidnosti banka je dužna da osigura
ročnu strukturu i usklađenost pozicija aktive i pasive kako ne bi dosegla u stanje
nelikvidnosti. Pri aktivnostima vezanim za upavljanje rizicima banka mora delovati

21
imajući u vidu pored uticaja internih faktora na likvidnost banke i uticaj eksternih faktora
na ukupno poslovanje banke.
Banka Intesa je uspostavila sistem kontrole sa ciljem upravljanja likvidnosnim rizikom u
okviru definisanih limita i čime je omogućila prikupljanje relevantnih i tačnih podataka
koji se tiču rizika, kreiranja baze podataka, monitorisanja svih aktivnosti u vezi sa rizicima
i kontrolom usklađenosti sistema sa pravilima i procedurama Banke. Ovaj sistem
osigurava:
 Pravovremeno izveštavanje zaposlenih zaduženih za upravljanje rizikom
likvidnosti o uočenim nedostacima,
 Primenu mera za eliminaciju ovih nedostataka, kao i
 Potencijalne promene sistema upravljanja rizikom likvidnosti kada je potrebno.
Kod rizika likvidnosti, u zavisnosti od uzroka likvidnosnih problema, banka Intesa može
da preduzme sledeće mere:
 Kratkoročna rešenja: ukidanje novih plasmana, prodaja lako utrživih pozicija
aktive, iskorišćenje
raspoloživih kreditnih linija i drugih izvora finansiranja;
 Srednjoročna rešenja: revizija kreditne strategije, modifikovanje strukture pasive,
prikupljanje novih
depozita, uspostavljanje novih međubankarskih linija;
 Dugoročna rešenja: uvećanje kapitala, prodaja osnovnih sredstava (nekretnine i
druge dugoročne investicije).

LITERATURA

1. Bojović P., Živković A., Dželetović M., Bankarske finasije i računovodstvo, Čigoja
štampa,Beograd, 2008.
2. Knežević G., Stanišić N., Mizdraković V., Analiza Finansijskih izveštaja,
Singidunum, Beograd, 2017.
3. Ranković J., Teorija bilansa,Ekonomski fakultet, Beograd,1992.
4. Vukosavljević D., Vukosavljević D., Vukosavljević D.,Bankarsko poslovanje, PEP,
Beograd 2017.
5. https://www.nbs.rs/
6. http://www.skolaknjigovodstva.com/wp-content/uploads/2015/05/FINANSIJSKI-
IZVESTAJI-skripta.pdf

22
 7. http://www.pepogledi.org/arhiva.htm
8. https://www.bancaintesa.rs/upload/documents/fin_izvestaji/izvestaj-revizora-srp-
ws.pdf
9. https://www.bancaintesa.rs/upload/Godisnji_izvestaj_2014_web.pdf
10. https://www.bancaintesa.rs/upload/documents/fin_izvestaji/annual/Finasijski_izvest
aj_za_31_12_2015.pdf
11. https://www.bancaintesa.rs/upload/documents/godisnji_izvestaji/SAS_Misljenje_B
anca_Intesa_FS_2016.pdf
12. https://www.bancaintesa.rs/upload/documents/godisnji_izvestaji/BI_Godisnji_izves
taj_2016.pdf
13. https://www.bancaintesa.rs/upload/BI_Godisnji_izvestaj_2017.pdf
14. https://www.bancaintesa.rs/upload/BANCA_INTESA_Izvestaj_revizora_i_Pojedin
acni_finansijski_izvestaji_2018_final.pdf

PRILOG
Strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2015. godine

Struktura ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2014. godine (u hiljadama
dinara):

23
Analiza rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2015. godine

Analiza rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2014. godine

24
Pojedinačni bilans stanja na dan 31.12.2015.

25
Pojedinačni bilans uspeha na dan 31.12.2015

26
Pojedinačni izveštaj o ostalom rezultatu za period 01.01.31.12.2015.

27
Pojedinačni izveštaj o tokovima gotovine za period 01.01.31.12.2015.

28
29
30
Pojedinačni izveštaj o promenama kapitala za period 01.01.31.12.2015.

31