1.

Analiza finansijskih izveštaja – pojam, ciljevi i vrste

Analiza finansijskih izveštaja definiše se kao „specijalna metoda pribavljanja informacija,

pomoću koje se iz podataka godišnjeg zaključka i izveštaja o poslovanju stiču informacije
o finansijskom i prinosnom položaju preduzeća.“ 1 Odnosno, u pitanju je proces
pregledanja finansijskih izveštaja za potrebe sagledavanja prošlih i projektovanja budućih
performansi preduzeća, što je ujedno i osnovni cilj analize finansijskih izveštaja. Drugi,
posebni ciljevi finansijske analize nastaju kao posledica informacionih potreba različitih
korisnika finansijskih izveštaja, odnosno stejkholdera preduzeća.

Podela finansijske analize može se izvršiti na osnovu različitih kriterijuma. 2 Ako je

kriterijum podele korisnik informacija finansijska analiza se može posmatrati sa
eksternog ili internog stanovišta, tj. razlikujemo eksternu i internu analizu. Eksterna
analiza ima za cilj podmirivanje informacionih potreba eksternih korisnika. Nju sprovode
eksterni analitičari na bazi osnovnog seta finansijskih izveštaja. S druge strane, interna
analiza se koristi se u cilju zadovoljenja informacionih potreba internih korisnika, tj.
menadžera. Sprovode je uglavnom zaposleni u preduzeću ali se u tu svrhu mogu unajmiti
i eksterni analitičari.

Prema predmetu analize razlikujemo analizu bilansa stanja, analizu bilansa uspeha i
kombinovanu analizu finansijsko-računovodstvenih izveštaja. Analiza bilansa stanja
podrazumeva analizu finansijskog položaja preduzeća tj. analizu likvidnosti i solventnosti
preduzeća. Analiza bilansa uspeha podrazumeva analizu prinosnog položaja preduzeća.
Kombinovana analiza osnovnih finansijsko-računovodstvenih izveštaja uzima podatke i
iz bilansa stanja i iz bilansa uspeha i odnosi se na analizu obrta i analizu rentabilnosti
preduzeća.

Prema vremenu posmatranja finansijska analiza može biti statička i dinamička. Predmet
statičke analize jeste bilans stanja na određeni dan i bilans uspeha u jednom obračunskom
periodu. Nasuprot tome, dinamička analiza prati bilanse stanja i bilanse uspeha u
nekoliko obračunskih perioda (najčešće 3 do 5).

Na kraju, u zavisnosti od instrumenata analize finansijskih izveštaja razlikuju se opšta

analiza finansijskih izveštaja, racio analiza finansijskih izveštaja, analiza neto obrtnog
kapitala i analiza tokova sredstava, pre svega novčanih tokova. Sve vrste finansijske
analize u okviru poslednje podele, osim opšte analize, biće primenjene u ovom radu.

Razne grupe ljudi svoje interese vide u preduzeću. U pitanju su sledeće interesne grupe:
postojeći i potencijalni investitori, zaposleni, poverioci, kupci, vlade i njihove agencije,
javnost i menadžment preduzeća. Korisnike finansijskih izveštaja možemo podeliti na
1
A. Coenenberg, Jahresabschluss und Jahresabschluss Analyse, MI Verlag Moderne Industrie AG&Co.
Buchverlag, Landsberg, 1988, prema: N. Stevanović, D. Malinić, V. Milićević, Upravljačko računovodstvo,
Beograd, 2006
2
Videti opširnije: N. Stevanović, D. Malinić, V. Milićević, Upravljačko računovodstvo, Beograd, 2006,
strana 150.

1
interne i eksterne. Interni korisnici su menadžeri i zaposleni, dok ostali spadaju u grupu
eksternih korisnika. U zavisnosti od toga kojoj interesnoj grupi neko pripada, imaće i
različite interese, pa će za potrebe donošenja ekonomskih odluka biti zainteresovan za
različite informacije o preduzeću.

Ukoliko su u pitanju postojeći ili potencijalni investitori, njih će finansijski izveštaji

jednog preduzeća zanimati zbog činjenice da su u to preduzeće uložili novac. Dakle, njih
zanima prinos na ulaganja (dividende i kapitalni dobici) i zbog toga su im neophodne
informacije o finansijskoj strukturi, rentabilnosti, novčanim tokovima preduzeća, koje će
im pomoći da odluče da li da kupe, drže ili prodaju akcije preduzeća i kada da to učine.

Menadžerma su neophodne brojne informacije o stanju i uspehu preduzeća, novčanim

tokovima i sl., ne samo za donošenje poslovnih, finansijskih i investicionih odluka, već i
zato što se na osnovu tih informacija meri uspeh samih menadžera.

Zaposlene zanimaju informacije o tekućoj i budućoj rentabilnosti i solventnosti preduzeća

na osnovu kojih mogu da procene da li će zadržati radno mesto, da li će preduzeće u
budućnosti moći da im isplaćuje zarade, naknade za penzije i sl.

Što se tiče poverilaca preduzeća mora se napraviti razlika između dugoročnih i

kratkoročnih. Dugoročne poverioce zanima da li će im dužnik vratiti glavnicu i
pripadajuću kamatu, i zato su im potrebne informacije o finansijskoj strukturi preduzeća,
novčanim tokovima, rentabilnosti i solventnosti. S druge strane, kratkoročni kreditori,
dobavljači i ostali kratkoročni poverioci preduzeća, koji svoje interese ostvaruju u
vremenskom periodu do godine dana prvenstveno su zainteresovani za informacije o
likvidnosti preduzeća i informacije o novčanim tokovima.

Dalje, ukoliko sa preduzećem imaju ugovoren neki oblik dugoročne saradnje ili su
zavisni od preduzeća, kupci će biti zainteresovani za njegove finansijske izveštaje kako bi
procenili da li će ono nastaviti sa radom.

Konačno, državu prvenstveno zanimaju prihodi preduzeća zbog poreza na dobitak. Zato
su joj neophodne informacije o uspehu preduzeća. Pored uspeha, za potrebe kreiranja
ekonomske politike državi su potrebne i informacije o stanju preduzeća.

Finansijski izveštaji, dakle, njihovim korisnicima pružaju informacije (ne sve),

neophodne za donošenje ekonomskih odluka. Te odluke podrazumevaju da se oceni
sposobnost preduzeća da stvara gotovinu, i da se oceni njena dinamika i izvesnost. Na
osnovu toga može se pretpostaviti da li će preduzeće biti u stanju da izmiruje svoje
obaveze prema dobavljačima, zaposlenima, poveriocima, vlasnicima itd. Procena te
sposobnosti lakše se vrši na osnovu informacija o finansijskom položaju, uspešnosti i
promenama u finansijskom položaju. Finansijski položaj preduzeća je pod uticajem
ekonomskih resursa koje ono kontroliše, njegove finansijske strukture, likvidnosti i
solventnosti i sposobnosti da se prilagodi nastalim promenama u okruženju.3

3
Pogledati: Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (MRS)

2
 2. Solventnost - zašto je važna?

Pod solventnošću preduzeća podazumevamo njegovu sposobnost da o roku podmiruje

troškove kamata i otplate dugoročnih obaveza prema ugovorenoj dinamici. Gledano s
pozicije investitora vlasničkog kapitala i dugoročnih poverilaca, solventnost preduzećaje
isto što i stanje dugoročnih rizika ulaganja u preduzeće.4

Činioci dugoročne finansijske sigurnosti:

1. sredstva (vrednost i stuktura imovine kojom preduzeće raspolaže),
2. struktura izvora finansiranja,
3. rentabilnost preduzeća.

Ukoliko imovinska pozicija preduzeća, njegova snabdevenost sopstvenim kapitalom i

prinosna snaga nisu prihvatljivi za poverioce, preduzeću će pretiti opasnost od stečaja, s
obziromda oni bitno odredjuju njegovu solventnost, kao i sposobnost podmirenja fiksnih
troškova, kamata i otplata dugoročnih obaveza preduzeća o rokovima dospeća.

3. Osnovne informacije o preduzeću

Pre nego što započnemo analizu, trebalo bi na ovom mestu dati i neke osnovne podatke o
preduzeću „INSHRA“ A.D. čije ćemo finansijske izveštaje koristiti:

Iz kredita Opšteg investicionog fonda za rekonstrukciju, proširenje i podizanje novih

fabrika stočne hrane po konkursu iz 1959. god. PKB je izgradio Fabriku stočne hrane PKB
„INSHRA“ koja je puštena u pogon 09.11.1964. god.
Uz Fabriku od 60.000 t godišnje proizvodnje izgrađen je i silos kapaciteta 1.000 vagona, podno
skladište, uredjaj za rinfuzu, spojni most, kolska vaga, uljara, podno skladište suncokrea i
industrijski kolosek Fabrike.
Sedamdesetih godina izvršena je rekonstrukcija i proširenje kapaciteta, u kakvom stanju su objekti
i danas. Devedesetih godina izgradjena je Farma koka nosilja za proizvodnju konzumnih jaja,
kapaciteta 30.000 koka.
Tada preduzeće PKB „INSHRA“ započinje privatizaciju firme čiji je rezultat transformacija u
Mešovito deoničko društvo sa 30% kapitala PKB-a, 5,68% kapitala akcionara (radnika) i preostali
društveni kapital. 2001. god. Društvo je steklo status akcionarskog društva sa nepromenjenim
odnosom kapitala.
Društvo se prvenstveno bavi proizvodnjom industrijski koncentrovane stočne hrane – odnosno
hrane za životinje, i to za sve vrste životinja: krmne smeše za konje, goveda, svinje, jagnjad, ovce,
jarad, za živinu, kuniće, divljač i ribu, kao i za kućne ljubimce: hrana za pse, mačke i krznašice,
golubove, papagaje i kanarince.
Sastavni deo osnovnog proizvodnog programa je i skladištenje sirovina u silosima za treća lica.
Dopunski program je proizvodnja konzumnih jaja. Pored razvijene trgovine na veliko, preduzeće
ima i mrežu trgovine na malo.
Na dan 31.12.2005. god. Društvo je imalo 125 zaposlenih.
Sedište Društva je u Beogradu, Padinska Skela, Industrijsko naselje bb – industrijska zona .

4
N. Stevanović, D. Malinić, V. Milićević, Upravljačko računovodstvo, Beograd, 2006, str. 185.

3
 4. Kvantitativna analiza finansijskih izveštaja

Za analizu finansijskog položaja ovog preduzeća koristićemo Bilans stanja i Bilans

uspeha za 2005. godinu, koji u sebi sadrže i podatke za 2004. godinu. Prilagođeni za
potrebe finansijske analize oni izgledaju na sledeći način:5

5
Kopije zvaničnih Bilansa stanja i Bilansa uspeha preduzeća „INSHRA“ A.D. priloženi su na kraju ovog
rada

4
 Pripremljen Bilanas stanja za analizu (u 000 dinara)

2004. 2005. 2004. 2005.

AKTIVA PASIVA
iznos % iznos % iznos % iznos %
6
I Stalna imovina 178795 64.39 168198 58.24 I Kapital 221568 79.80 220988 76.51
II Obrtna imovina 98814 35.59 120523 41.73 II Obaveze 50707 18.26 59463 20.59
1. Zalihe 18347 6.61 12026 4.16 1. Kratkoročne obaveze 50707 18.26 59463 20.59
2. Potraživanja i plasmani 78048 28.11 107560 37.24 III PVR 5378 1.94 8368 2.89
100,
3. Got. ekvivalenti i gotovina 2419 0.87 937 0.32 POSLOVNA PASIVA 277653 288823 100,0
0
III AVR 44 0.02 102 0.03
POSLOVNA IMOVINA 277653 100,0 288823 100,0

Pripremljen Bilans uspeha za analizu (u 000 dinara)

Prihodi, rashodi i rezultat 2004. 2005.

iznos % iznos %
I Poslovni prihodi 400218 100.0 169869 100.0
II Troškovi materijala za izradu 338272 84.52 60586 35.67
III Bruto poslovni rezultat (I – II) 61948 15.48 109283 64.33
IV Drugi poslovni rashodi 92000 22.99 100406 59.11
V Neto poslovni rezultat (III – IV) (30054) (7.51) 8877 5.23
VI Finansijski prihodi 1313 0.33 3 0.0007
VII Finansijski rashodi 1718 0.43 992 0.58
VIII Rezultat finansiranja (VI – VII) (405) (0.10) (989) (0.25)
IX Operativni rezultat (V ± VIII) (30459) (7.61) 7888 4.64
X Neposlovni rezultat 18236 4.56 (7496) (1.87)
XI Neto dobitak pre poreza (IX ± X) - - 392 0.23
XII Porez na dobitak - 20% - - 78.4 0.05
XIII Neto dobitak (gubitak) (12223) (3.05) 313.6 0.18

Da bi smo mogli da ocenimo dugoročnu finansijsku sigurnost ovog preduzeća, najpre

moramo proceniti njegovu solventnost na bazi racio analize solventnosti. Takođe, biće
neophodna i analiza neto obrtnog kapitala, kao i analiza novčanih tokova.
5. Racio analiza solventnosti

Ova analiza treba da pokaže „sposobnost preduzeća da o roku podmiruje troškove kamata
i otplate dugoročnih obaveza prema ugovorenoj dinamici“7

Racio pokrića stalne imovine kapitalom (RPSI)

Kapital - Neuplaćeni upisani kapital - Gubitak

RPSI = _______________________________________________________________

6
Preduzeće je u 2004. god. ostvarilo Gubitak i za taj iznos je umanjen Kapital (12223)
7
N. Stevanović, D. Malinić, V. Milićević, Upravljačko računovodstvo, Beograd, 2006, strana 185.

5
 Stalna imovina

233791 – 0 – 12223
RPSI04 = ___________________________ = 1,24 : 1 (123,92%)
178795

220988 – 0 – 0
____________________
RPSI05 = = 1,31 : 1 (131,39%)
168198

Racio pokrića stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoročnim obavezama

Kapital
umanjen za + Dugoročna + Dugoročne
Racio pokrića NUK i rezervisanja obaveze
stalne imovine gubitak
i zaliha = ____________________________________________________
Stalna imovina + Zalihe + AVR

Racio pokrića 221568 + 0 + 0

stalne imovine = _________________________ = 1,12 : 1 (112,36%)
i zaliha 04 178795 + 18347 + 44

Racio pokrića 220988 + 0 + 0

____________________________
stalne imovine = = 1,23 : 1 (123,55%)
i zaliha 05 168198 + 12026 + 102

6
Racio pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom

Kapital
umanjen za + Dugoročna + Dugoročne - Stalna
NUK i rezervisanja obaveze imovina
Racio pokrića gubitak
zaliha = _________________________________________________________________________
NOK-om Zalihe + AVR

(221568 + 0 + 0) – 178795
____________________________________
Racio pokrića =_ = 2,32 :1 (232,57%)
zaliha NOK-om 04 18347 + 44

(220988 + 0 + 0) – 168198
____________________________________
Racio pokrića = = 4,35 : 1 (435,27%)
zaliha NOK-om 05 12026 + 102

Racio pokrića obrtnih sredstava neto obrtnim kapitalom

Kapital
umanjen za + Dugoročna + Dugoročne - Stalna
NUK i rezervisanja obaveze imovina
Racio pokrića gubitak
obrtne imovine = _________________________________________________________________________
NOK-om Obrtna imovina + AVR

Racio pokrića (221568 + 0 + 0) – 178795

__________________________________
obrtne imovine = = 0,43 : 1 (43,27%)
NOK-om 04 98814 + 44

Racio pokrića (220988 + 0 + 0) – 168198

obrtne imovine = __________________________________ = 0,44 : 1 (44,76%)
NOK-om 05 120523 + 102

7
Racio dugoročne zaduženosti

Racio Dugoročna rezervisanja + Dugoročne obaveze

__________________________________________________________
dugoročne =
zaduženosti Kapital - Neuplaćeni upisani kapital - Gubitak

Recipročna vrednost ovog racia predstavlja racio sigurnosti dugoročnih poverilaca, koji
se, dakle, dobija po formuli:

Racio
sigurnosti Kapital - Neuplaćeni upisani kapital - Gubitak
dugoročnih = __________________________________________________________
poverilaca Dugoročna rezervisanja + Dugoročne obaveze

Racio dugoročne zaduženosti, kao ni racio sigurnosti dugoročnih poverilaca nije moguće
izračunati, budući da preduzeće nema ni dugoročna rezervisanja ni dugoročne obaveze.
Ipak, treba napomenuti da racio dugoročne zaduženosti pokazuje stepen opterećenja
vlasničkog kapitala dugoročnim obavezama, dok racio sigurnosti dugoročnih poverilaca
pokazuje stepen pokrića dugoročnih obaveza vlasničkim kapitalom.

Racio ukupne zaduženosti

Dugoročna Dugoročne Kratkoročne

+ +
Racio rezervisanja obaveze obaveze
ukupne = ___________________________________________________________
zaduženosti Kapital - Neuplaćeni upisani kapital - Gubitak

0 + 0 + 50707
RUZ04 = _____________________ = 0,23 :1 (22,88%)
2215688 - 0

0 + 0 + 59467
RUZ02 = _____________________ = 0,27 : 1 (26,91%)
220988 – 0

8
Preduzeće je u 2004. god. ostvarilo Gubitak i za taj iznos je umanjen Kapital (12223).

8
Racio sigurnosti svih poverilaca

Racio Kapital - Neuplaćeni upisani kapital - Gubitak 1

___________________________________________________________ _______
sigurnosti = =
svih Dugoročna Dugoročne Kratkoročne RUZ
+ +
poverilaca rezervisanja obaveze obaveze

Racio 1
_________
sigurnosti = = 4,35 : 1 (434,78%)
svih poverilaca 04 0,23

Racio 1
sigurnosti = _________ = 3,70 :1 (370,37%)
svih poverilaca 05 0,27

Racio pokrića obaveza novčanim tokom iz poslovanja

Racio pokrića Novčani tok iz poslovanja

obaveza NT = _______________________________
iz poslovanja Ukupne obaveze

Racio pokrića 5159

_____________________
obaveza NT = = 0,01 : 1 (1,02%)
iz poslovanja04 0 + 0 + 50707

Racio pokrića obaveza novčanim tokom iz poslovanja za 2005. god. nije moguće
izračunati, s obzirom da je u toj godini ostvaren negativan novčani tok!

Mogućnost vraćanja dugova

Mogućnost Ukupne obaveze

vraćanja = ___________________________________
dugova Novčani tok iz poslovanja

0 + 0 + 50707
MVD04 = ________________________ = 98,46 godina
515

9
Neto novčani tok iz poslovanja je u 2004. iznosio 515 (priliv), a u 2005. smo imali odliv u iznosu od 1482

9
Racio pokrića kamata zaradom preduzeća

Racio pokrića Neto dobitak + Rashodi kamata + Porez na dobitak

_______________________________________________________________
kamata zaradom =
preduzeća Rashodi kamata

Racio pokrića 313,6 + 992 + 78,4

_________________________
kamata zaradom = = 1,39 puta
preduzeća 05 992

Izveštaj o stanju i razvoju Neto obrtnog kapitala (u 000 dinara)

ELEMENTI 2004. 2005.

1. Stvarni sopstveni kapital 221568 220988
A) Nominalni sopstveni kapital 233791 220988
B) Neuplaćeni upisani kapital / /
C) Gubitak (12223) /
2. Stalna imovina 178795 168198
3. Sopstveni neto obrtni kapital 42773 52790
4. Dugoročna rezervisanja i obaveze / / I
z 5. Neto obrtni kapital 42773 52790
v 6. Zalihe i AVR 18391 12128
e A) Zalihe 18347 12026
B) AVR 44 102
š t
7. Višak (nedostatak) NOK u odnosu na zalihe 24382 40662
a j
8. Kratkoročni krediti 50707 59467
9. Višak (nedostatak) kratkoročnih izvora u odnosu na zalihe 75089 100129
10. Stopa pokrića zaliha sopstvenim NOK 232.57% 435.27%
11. Stopa pokrića zaliha NOK 232.57% 435.27%
12. Stopa pokrića obrtne imovine i AVR sa NOK 43.27% 43.76%
o tokovima Neto obrtnog kapitala (u 000 dinara)

Tokovi neto obrtnog kapitala 1.1.-31.12.2005.

A. Izvori neto obrtnog kapitala
1. Neto dobitak 392
2. Troškovi amortizacije i rezervisanja 7756
3. Iskorišćena dugoročna rezervisanja /
4. Povećanje neto obrtnog kapitala iz poslovanja 8148
5. Smanjenje osnovnih sredstava 2984
6. Svega izvori 11132
B. Upotreba neto obrtnog kapitala

10
 1. Povećanje dugoročnih finansijskih plasmana 143
2. Smanjenje osnovnog kapitala 13190
3. Smanjenje revalorizacionih rezervi 10
4. Smanjenje gubitka 12223
5. Proglašene dividende i učešća u dobitku (5)
2. Svega upotreba 1115
C. Neto priliv neto obrtnog kapitala u toku godine 10017
D. Neto obrtni kapital na početku godine 42773
E. Neto obrtni kapital na kraju godine 52790

Izveštaj o novčanim tokovima u periodu od 1.1. do 31.12.2005. god.10

Pozicije tokova gotovine 1.1.-31.12.2005.

A. Tokovi gotovine iz poslovanja
1. Neto dobitak 392
2. Troškovi amortizacije 7756
3. Naplaćene kamate na finansijske plasmane (3)
4. Novčani tok iz bilansa uspeha 8145
5. Smanjenje zaliha 6321
6. Povećanje potraživanja od kupaca (23472)
7. Povećanje drugih poslovnih potraživanja (6040)
8. Povećanje AVR (58)
9. Povećanje primljenih avansa 26
10. Smanjenje obaveza prema dobavljačima (1225)
11. Povećanje ostalih obaveza 7959
12. Povećanje PVR 2990
13. Učešća menadžmenta i zaposlenih u dobitku 5
13. Odliv gotovine po osnovu promene ob. imovine i krat. obav. (13514)
12. Novčani tok iz poslovanja (5369)
B. Tokovi gotovine iz investicionih aktivnosti
1. Smanjenje osnovnih sredstava 2984
2. Povećanje dugoročnih finansijskih plasmana (143)
3. Prihodi po osnovu kamata 3
2. Novčani tok iz investicionih aktivnosti 2844
C. Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja
1. Smanjenje osnovnog kapitala (13190)
2. Povećanje revalorizacionih rezervi 10
3. Smanjenje gubitka 12223
4. Povećanje kratkoročnih kredita 2000
5. Novčani tok iz aktivnosti finansiranja 1043
D. NETO NOVČANI TOK (1482)
10
Raščlanjene pozicije potraživanja i kratkoročnih obaveza date su Napomenama i priložene na kraju ovog
rada, jer vrednosti pojedinih relevantnih pozicija za sastavljanje ovog izveštaja se ne mogu videti iz bilansa
stanja i bilansa uspeha

11
 E. Saldo gotovine na početku godine 2419
F. Saldo gotovine na kraju godine 937

6. Izveštaj o stanju i razvoju neto obrtnog kapitala

Iz datog izveštaja može se zaključiti da preduzeće u obe godine raspolaže sa sopstvenim

neto obrtnim kapitalom u iznosu od 42773, odnosno 57790, i neto obrtnim kapitalom u
iznosu 42773, odnosno 57790, tačnije oni su jednaki, što praktično znači da se preduzeće
nije dugoročno zaduživalo, većje celokupnu stalnu imovinu finansiralo iz sopstvenog
kapitala. To je u skladu sa zlatnim bilansnim pravilom finansiranja koje izražava zahtev
da se tzv. rizična imovina finansira dugoročnim izvorima finansiranja, koji predstavljaju
kvalitetnije izvore finansiranja. Međutim, sopstveni kapital se smanjio za 3,29%, stalna
imovina za 6,15%, što znači da sopstveni kapital opada sporije od stalne imovine. To ima
za posledicu povećanje sopstvenog neto obrtnog kapitala i neto obrtnog kapitala, što se
može oceniti kao pozitivno kretanje sa aspekta finansijske pozicije preduzeća. Iako je
neto obrtni kapital pozitivan, njegova struktura nije povoljna jer je sačinjena od
kratkoročnih izvora, u obe godine. U prvoj godini iznos neto obrtnog kapitala (42773) je
dovoljan da pokrije ukupne zalihe, iznos koji preostaje nakon pokrića zaliha služi za
pokriće dela potraživanja preduzeća. I u drugoj godini neto obrtni kapital (52790) je više
nego dovoljan da pokrije u celini zalihe. Ovo je znak postojanja izuzetno jake finansijske
strukture preduzeća.
Veličina neto obrtnog kapitala je bitna je za procenu likvidnosti preduzeća. U ovom
slučaju u obe poslovne godine javlja se pozitivan neto obrtni kapital, što znači da su
kratkoročne obaveze manje od obrtne imovine. Teorijski posmatrano, to ukazuje na dobru
finansijsku strukturu preduzeća i da preduzeće nema potencijalne probleme sa
likvidnošću i solventnošću. Međutim, da li je to stvarno tako ili ne treba da pokaže dalja
analiza. Takođe, za donošenje potpunijeg zaključka potrebno je dobijene rezultate
uporediti sa planiranim rezultatima, sa rezultatima konkurenata i sa prosecima za datu
granu.

7. Izveštaj o tokovima neto obrtnog kapitala

Analizom tokova neto obrtnog kapitala može se zaključiti da prilivi najvećim delom
dolaze iz bilansa uspeha (8148), dok su manjim delom posledica smanjenja osnovnih
sredstava (2984). S druge strane, odlivi neto obrtnog kapitala su najvećim delom
posledica smanjenja osnovnog kapitala (13190), i pokrića gubitka iz prethodne godine
(12223). Prilivi neto obrtnog kapitala veći od odliva, što znači da dolazi do povećanja
neto obrtnog kapitala na kraju godine. Može se zaključiti da je došlo do poboljšanja
strukture neto obrtnog kapitala, što se svakako može smatrati pozitivno sa stanovišta
likvidnosti i solventnosti. Naravno i ove dobijene rezultate treba uporediti sa rezultatima
konkurenata, sa prosecima za granu i sa planiranim veličinama.

8. Izveštaj o novčanim tokovima

12
Preduzeće je u posmatranom periodu ostvarilo negativan novčani tok iz poslovanja u
iznosu od 5369000 dinara. Od toga deo koji potiče iz bilansa uspeha u iznosu od 8145000
dinara je pozitivan, što ukazuje na visoku prinosnu snagu preduzeća i dobar finansijski
položaj preduzeća. Pored toga, najveći deo novčanog toka iz bilansa uspeha posledica je
troškova amortizacije (7756000 dinara) i ostvarenog neto dobitka koji iznosi 392000
dinara. Kada su u pitanju promene na pozicijama obrtne imovine i kratkoročnih obaveza,
po osnovu toga, u posmatranom periodu, nastao je negativan novčani tok u iznosu od
5369000 dinara. Najveći priliv u ovom delu posledica je povećanja ostalih poslovnih
obaveza za 7959000 dinara, dok je najveći odliv posledica povećanja potraživanja od
kupaca u iznosu od 23472000 dinara. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da ovo
preduzeće odlikuje pad poslovne aktivnosti, kao i to da su upravo kupci ti koji utiču na taj
negativan tok. Pored toga, racio solventnosti na bazi novčanog toka iz poslovanja u 2004.
godini je iznosio 0.01, a za 2005. ga nije moguće izračunati jer je negativan. Na osnovu
čega možemo zaključiti da je novčani tok iz poslovanja veoma loš. Po osnovu
investicionih aktivnosti preduzeće je ostvarilo pozitivan novčani tok koji iznosi 2844000
dinara, što je najvećim delom posledica smanjenja osnovnih sredstava. Konačno, kada su
u pitanju aktivnosti finansiranja, kao posledica povećanja kratkoročnih kredita u iznosu
od 2000000 dinara, preduzeće je ostvarilo pozitivan novčani tok. Ukupan rezultat je
negativan neto novčani tok u iznosu od 1482000 dinara. Poređenjem sva tri dela ovog
izveštaja može se videti da je preduzeće imalo potrebu da se zadužuje kratkoročno
budući da za celokupnu poslovnu aktivnost nije bilo dovoljno da se pokrije novčanim
tokovima iz aktivnosti investiranja i finansiranja. Naravno, za potpunu analizu
neophodno je dobijene rezultate porediti sa planiranim rezultatima, sa prosekom u grani i
glavnim konkurentima, što zbog nedostatka podataka ovde nije moguće.

9. Ocena solventnosti

Racio pokrića stalne imovine kapitalom iznosio je 1,24:1, odnosno 123,92% u 2004.
godini. To znači da je te godine svaki dinar stalne imovine bio pokriven sa 1,24 dinara
vlasničkog kapitala, odnosno da je vlasnički kapital u finansiranju stalne imovine
učestvovao sa 123,92%. U 2005. godini ovaj racio broj iznosio je 1,31:1, odnosno
131,39%. To znači da je svaki dinar stalne imovine bio pokriven sa 1,31 dinara
vlasničkog kapitala, odnosno da je učešće vlasničkog kapitala u finansiranju stalne
imovine iznosilo 131,39%. U obe godine ispoštovano je zlatno bilansno pravilo
finansiranja u užem smislu, koje se nalazi u pozadini ovog racio broja, a koje nalaže da
stalna imovina bude finansirana vlasničkim kapitalom. To što je stalna imovina u
potpunosti pokrivena vlasničkim kapitalom ne mora ukazivati da ne postoje problemi sa
solventnošću. Kod posmatranog preduzeća to nije slučaj (preduzeće nema dugoročne
obaveze) što može da znači da ovo preduzeće ima problema sa solventnošću.

Racio pokrića stalne imovine i zaliha kapitalom i dugoročnim obavezama u ovom

konkretnom slučaju pokazuje da na jedan dinar realne imovine dolazi 1,12 dinara
dugoročnog kapitala u 2004. godini, odnosno 1,23 dinara u 2005. godini. Odnosno,
učešće dugoročnog kapitala u finansiranju realne imovine iznosilo je 112,36% u 2004.
godini i 123,55% u 2005. godini. S obzirom da je normala za ovaj racio jedan, može se

13
zaključiti da nije narušeno zlatno pravilo finansiranja u širem smislu. Ovaj racio ima
tendenciju rasta što je svakako pozitivno.

Racio ukupne zaduženosti pokazuje stepen opterećenja vlasničkog kapitala ukupnim

obavezama. Normala za ovaj racio je jedan, pri čemu je solventnost preduzeća bolja što je
ovaj racio manji. Konkretno, u 2004. godini vrednost racia je bila 0,23:1, što se ocenjuje
kao dobro. To znači da te godine vlasnički kapital bio veći od ukupnih obaveza, što
govori da preduzeće nije bilo prezaduženo. Situacija se malo pogoršala u 2005. godini,
barem što se ovog racia tiče imajući u vidu da je vrednost ovog racia porasla na 0,27:1.
Ovaj rast vrednosti duguje se, pre svega, smanjenju Kapitala, koji je umanjen za iznos
ostvarenog Gubitka. Pored toga, treba naglasiti i to da se struktura ukupnih, tačnije
kratkoročnih obaveza pogoršala. Naime, učešće kratkoročnih finansijskih obaveza se
povećalo za vise od ½.

Racio sigurnosti svih poverilaca pokazuje da je svaki dinar obaveza preduzeća bio
pokriven sa 4,35 odnosno 3,70 dinara vlasničkog kapitala, odnosno da je stopa pokrića
obaveza sopstvenim kapitalom iznosila 434,78% odnosno 370,37%. Može se primetiti da
se situacija pogoršala u 2005. godini u odnosu na 2004. i to zbog smanjenja kapitala uz
istovremeno povećanje obaveza preduzeća.

Racio pokrića obaveza novčanim tokom iz poslovanja u 2004. godini iznosio je 0,01 ili
1,02%. Smatra se da je normala za ovaj racio 0,2 odnosno da barem petina svakog dinara
obaveza treba da bude pokrivena novčanim tokom iz poslovanja. Sve ispod toga, a to je
slučaj i kod ovog preduzeća, smatra se izuzetno lošim.

Racio mogućnost vraćanja duga u 2004. godini iznosio je 98,46 što znači da će
preduzeće za toliko godina iz internih izvora uspeti da izmiri ukupne obaveze.
Kada su u pitanju pokazatelji pokrića imovine, a imajući u vidu pravila finansiranja reklo
bi se da preduzeće nema problema sa solventnošću. Medjutim, možemo zaključiti da ovo
preduzeće ne koristi moguće pozitivne efekte finansijskog leveridza (jer nema
dugoročnih obaveza). To stanje se objašnjava činjenicom da poverioci nisu spremni da
odobravaju dugoročne kredite, s obzirom na gubitke koje ovo preduzeće ostvaruje
(2004.).

14
10. Literatura:

1. Coenenberg, Jahresabschluss und Jahresabschluss Analyse, MI Verlag Moderne

Industrie AG&Co. Buchverlag, Landsberg, 1988,
2. N. Stevanović, D. Malinić, V. Milićević, Upravljačko računovodstvo, Beograd,
2006,
3. Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (MRS).

15