Finansijska analiza kompanije NIS

1. UVOD
Organizacije su danas, vie nego ikad pre, izloene dinaminom i turbulentnom okruenju. U takvim uslovima je
neophodno voenje rauna o svim aspektima poslovanja kako bi sve aktivnosti rezultirale poslovnim uspehom. U
takvim okolnostima, injenica je da preduzede posluje u otvorenom sistemu, u kojem panja mora da se posveti
razliitim segmentima okruenja: prirodno fiziko, kulturno, tehnoloko, drutveno, ekonomsko, politiko i
pravno.
1
Organizacije nastoje da ostvare nekoliko ciljeva, od kojih se izdvajaju rentabilnost, likvidnost i
solventnost. Pored toga, bitna su pitanja vezana za drutvenu odgovornost, brigu o zaposlenima i ostalim
stejkholderima, ostvarenje strategije i sl. Meutim, poto je re o posmatranju ekonomskih rezultata, fokus je na
celokupnom bonitetu organizacije, tj. na bonitetu u irem smislu, to podrazumeva njenu ukupnu poziciju:
organizacionu, kadrovsku, materijalno-finansijsku u konstrukciju, poziciju na tritu, poslovnu reputaciju, razvojne
programe, poslovnu perspektivu i dr.
2
Resurs koji zahteva posebnu panju danas je informacija. Kako ivimo u
vremenu u kojem se informacije dele u milisekundi a dobar deo njih utie na nae poslovanje, imperativ je
informisanost, aurnost podataka i efikasan top menadment. Prema nekim istraivanjima informisanje (kako
nadreenih, tako i podreenih) predstavlja ak 40 % uloge top menadmenta u organizaciji.
3

Kao primer organizacije koja uspeno posluje dugi niz godina, a u svrhu prikaza znaaja i uloge analize boniteta u
finansijskom menadmentu, uzeta je Naftna industrija Srbije. NIS je kompanija ije su osnovne delatnosti
istraivanje, proizvodnja i prerada nafte i gasa, kao i promet irokog asortimana naftnih derivata.
4

U prvom segmentu rada de biti prikazana analiza boniteta u irem smislu, u kratkim crtama i sa ciljem uvida u
nain poslovanja kompanije. Dalje de biti rei o pokazateljima poslovanja kompanije u vidu racija rentabilnosti,
likvidnosti i solventnosti, pomodu koje de se dobiti jasna slika uspenosti NIS-a, a sve to uz pomod komparativnog
metoda.
5
Sama tema rada ukazuje na vanost analize poslovanja, kako za internu, tako i za eksternu upotrebu, pa
de rad biti fokuiran na ovaj segment. Na kraju rada bide izloeni zakljuci celokupnog rada u istoimenom poglavlju.
Napomena: Iznosi koji se navode u radu su preuzeti iz zvaninih finansijskih izvetaja Naftne industrije Srbije.






1
Cantino, V., (2007.), Korporativno upravljanje, merenje performansi i normativna usaglaenost sistema interne kontrole, Datastatus, 3.strana
2
Cvetkovid, N., (2009.), Finansijska analiza preduzea, Megatrend univerzitet, 289.strana
3
Mintzberg, H., (1990.), he manager's job: folklore and fact, Harvard Business Review, 9.strana
4
http://www.nis.eu/o-nama/nis-ukratko, pregledano: 27.12.2013.godine
5
Racio pokazatelji nisu efikasni ukoliko se ne porede sa prethodnim godinama. Tek nakon poreenja se moe uvideti da li kompanija nazaduje, stagnira ili napreduje. S tim
u vezi, analiza de se sprovoditi prema finansijskim izvetajima prethodne tri godine (2010., 2011., 2012. godine)



2. ANALIZA BONITETA U IREM SMISLU
Na samom poetku ove analize bide prikazano uede pojedinih stavki bilansa stanja u ukupnoj imovini ili
obavezama kompanije. Nastojanje svake organizacije je potovanje bilansnog pravila, tj. nastojanje da stalna
imovina bude finansirana iz sopstvenog kapitala a obrtna sredstva iz pozajmljenih. Meutim, u praksi ne
funkcionie poslovanje na taj nain. Usled nepravilnosti pojedinih pozicija, dolazi do neto obrnog fonda (ili neto
obrtnih sredstava). No, vratimo li se
finansijskim izvetajima Naftne industrije
Srbije, analizom demo dobiti sledede
podatke:


6


6
Prvi grafikon predstavlja vizuelnu analizu bilansa stanja 2010. godine, drugi 2011. godine i tredi 2012. godine. Na strani aktive ljubiasta boja predstavlja osnovna sredstva,
zelena boja zalihe, crvena potraivanja a plava ostatak aktive. Sa druge strane, na strani pasive, zelena boja predstavlja sopstvena sredstva, crvena dugorona rezervisanja i
obaveze a kratkorone obaveze su predstavljene plavom bojom.
0%
50%
100%
AKTIVA 2 PASIVA 2
0%
50%
100%
AKTIVA 1 PASIVA 1
0%
50%
100%
AKTIVA PASIVA
Iz grafikona 1., 2. i 3. se lako uoava koji deo sredstava je
pokriven sopstvenim koji pozajmljenim sredstvima. Uoava se
priblino jednak procenat stalne imovine u odnosu na ukupnu
aktivu tokom ove tri godine, kao i trend pada sopstvenog
kapitala sa 46.37%, koliki je procenat bio 2010. godine, na
26.54%, 2012. godine. Zalihe su povedane u prethodne tri
godine za skoro 5%.
Sve ovo se objanjava krizom koja je i dalje aktuelna a koja je
zahvatila gotovo sve privredne delatnosti i regione. Kako
ekonomska kriza ne jenjava, moe se redi da je ovakav prikaz
bilansa stanja sasvim opravdan i da ova kompanija uspeva da se
izbori sa problemima i ogranienjima koje donosi globalizovana
privreda.
Pored procentualnih prikaza stavki aktive i posive, vano je
naglasiti i apsolutne iznose bilansa stanja pa imamo sledede
injenice:
Ukupna aktiva i pasiva 2010. godine bila je 177 127 001*
Ukupna aktiva i pasiva 2011. godine bila je 232 702 669*
Ukupna aktiva i pasiva 2012. godine bila je 295 431 697*
(*iznosi su izraeni u 000 RSD)
Pokride postrojinske imovine je podatak koji nam pokazuje sa
koliko je dinara sopstvenog kapitala pokriven svaki dinar stalnih
sredstava:
2010. godina - 43.41% (svaki dinar stalnih sredstava je
pokriven sa 0.43 dinara sopstvenog kapitala)
2011. godina - 64.11% (svaki dinar stalnih sredstava je
pokriven sa 0.64 dinara sopstvenog kapitala)
2012. godina - 75.73% (svaki dinar stalnih sredstava je
pokriven sa 0.76 dinara sopstvenog kapitala)




Kada prezentujemo aktivnosti, rezultate i celokupno poslovanje organizacije, nezaobilazan je prikaz neto dobitka,
dobijenog nakon oporezivanja profita. Za prethodne tri poslovne godine neto dobitak je slededi: 16 484 381, 40
601 667 i 49 456 516
7
, respektivno. Gledajudi sve prihode i rashode, valja izdvojiti prihode od prodaje kao jedan
od pokazatelja uspenosti poslovanja:
2010. godine - 161 148 850 000 dinara
2011. godine 186 882 958 000 dinara
2012. godine - 226 156 906 000 dinara
Detaljniju analizu finansijskih izvetaja nude pokazatelji izraeni kroz racio brojeve.
Ukoliko posmatramo kretanje cene akcije u poslednje 52 nedelje, vidimo da je cena oscilirala za 286 RSD po akciji.
Tako niska oscilacija prua poverenje i priliku za investiranje investitorima koji imaju averziju prema riziku.
Poreenja radi, samo akcije Energoprojekt holdinga i Veterinarskog zavoda Subotica su slabije oscilirale, od
kompanija koje se kotiraju na indeksu Belex 15. Takoe, s obzirom na neefikasno i slabo razvijeno trite kapitala u
Srbiji, prosean godinji promet koji ostvaruje Naftna industrija Srbije od 7 986 582 nije zanemarljiv.
8

3. RACIO ANALIZA
Moe se redi da je osnova uspenog poslovanja pradenje situacije u organizaciji i na tritu, tj. uoavanje trendova,
uticaja internih i eksternih faktora na poslovanje, analize finansijskih izvetaja, analiza konkurencije, trita
nabavke i plasmana, benmark analiza i dr. Kada je re o analizi finanasijkih izvetaja, racio brojevi su osnova za
dalju analizu, a analiza na osnovu racio brojeva u vedoj meri postavlja pitanja nego to prua odgovore.
9

U Tabeli 1. de biti prikazani racio obrta ukupne poslovne imovine, kapitala, obrtne imovine, zaliha, potraivanja od
kupaca i obaveza prema dobavljaima
10
. Svaki od ovih pokazatelja ukazuje na nove mogudnosti ili slabosti
organizacije pa ih stoga treba shvatiti kao usmeravajude elemente.

RACIO OBRTA
UKUPNE
POSLOVNE
IMOVINE
RACIO OBRTA
KAPITALA
RACIO OBRTA
OBRTNE
IMOVINE
RACIO OBRTA
ZALIHA
RACIO OBRTA
POTRAIVANJA
OD KUPACA
2010. 1.00 4.06 2.75 5.65 13.24
2011. 0.91 2.78 2.27 5.39 11.22
2012. 0.86 2.01 2.15 5.72 7.30
Tabela 1. Racio pokazatelji za upravljanje resursima NIS
Situacija u kojoj jedna novana jedinica imovine stvara jednu novanu jedinicu prihoda, desila se 2010. godine,
nakon ega se uvia pad ovog racia, to nije dobar pokazatelj. Valja napomenuti da ak ni uporeivanjem racia iz
godine u godinu ne moemo jasno videti sliku poslovanja ved je neophodna dublja analiza koja obuhvata sve

7
Iznosi su izraeni u 000 RSD
8
http://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/NIIS, pregledano: 28.12.2013.godine
9
Cvetkovid, N., (2009.), Finansijska analiza preduzea, Megatrend univerzitet, Beograd, 293.strana
10
Izvor formula: Stevanovid, N., (2000), Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 188.strana



aspekte poslovanja. No, u svakom sluaju, ovo je pokazatelj koji pokazuje neefikasnost nekog segmenta
poslovanja i predstavlja razlog za vede angaovanje menadmenta i reagovanje na adekvatan nain.
Za tri godine, koje se analiziraju, racio obrta kapitala se praktino upola smanjio, to opet ukazuje na neefikasnost
koridenja vlasnikog kapitala. Ovaj racio je znatno vedi od prethodnog zbog finansijskog leverida. Iz bilansa
stanja se vidi da kompanija sve vie posluje sa pozajmljenim sredstvima, to je uopteno trend na domadem i
inostranom tritu.
Slededa dva racia se menjaju u jako malom rasponu te njihova analiza nije neophodna. Racio obrta potraivanja od
kupaca je veoma vaan racio, pogotovo u privredi koja ima problema sa likvidnodu. Kompaniji odgovara to bra
naplata potraivanja, dok kupci nastoje da to vie odugovlae sa pladanjem. Usled razliitih interesa dolazi do
poremedaja i uglavnom kanjenja pladanja to dovodi kompaniju u nezavidnu situaciju i problema sa likvidnodu.
Sve ovo, predstvaljeno vremenski, tj. u danima predstavljeno je slededom tabelom:

VREME OBRTA
UKUPNE
POSLOVNE
IMOVINE
VREME OBRTA
KAPITALA
VREME OBRTA
OBRTNE
IMOVINE
VREME OBRTA
ZALIHA
VREME OBRTA
POTRAIVANJA
OD KUPACA
2010. 365.00 89.00 132.73 64.60 27.57
2011. 401.10 131.29 160.80 67.72 32.53
2012. 424.42 181.59 169.77 63.81 50.00
Tabela 2. Vreme obrta odreenih elemenata bilansa NIS
Prinos od aktive (ROA) je najjednostavniji oblik analize rentabilnosti koji prikazuje efikasnost sa kojom
menadment upoljava aktivu. Pored ROA, vaan pokazatelj je i prinos od akcijskog kapitala (ROE), koji pokazuje
meru prinosa vlasnika akcija, tj.pokazje kako kompanija koristi osnovni kapital. Za tri godine, pokazatelji su slededi:

2010. 2011. 2012.
ROA 10% 20% 19%
ROE 19% 50% 57%
Tabela 3. Prinos od aktive i akcijskog kapitala NIS
Iz tabele 3. se uoava porast ROA pokazatelja, to je pozitivan trend. To znai da se aktiva kompanije efikasnije
koristi i da donosi vedu dobit. Takoe, valja napisati i da se obaveze kompanije iz godine u godinu povedavaju u
apsolutnom iznosu, ali procentualno, u odnosu na celokupnu pasivu, procenat se smanjio sa 72.6% 2010. godine
na 52.82% prethodne poslovne godine. Kada bi kompanija poslovala samo na osnovu sopstvenog kapitala,
finansijskog leverida ne bi bilo. Meutim, kako u praksi gotovo da nema kompanije koja posluje na ovaj nain,
dejstvo finansijskog leverida se ispoljava i u NIS-u. Kada posmatramo ROE pokazatelj, trend je takoe pozitivan.
Rast prinosa na osnovni kapitala je logian rezultat situacije u kojoj je osnovni kapital tokom godina isti, a neto
dobit raste.



Pri finansijskoj analizi poslovanja kompanije, nezaobilazna je i analiza likvidnosti. Kao to je ved gore spomenuto,
veoma je vano imati dovoljno gotovine ukoliko bude bilo potrebno servisiranje obaveza u bliskoj bududnosti.
Ukoliko kompanija nije u mogudnosti da izmiri svoje kratkorone obaveze, svaka dalje analiza je nepotrebna jer se
ovim remeti proces poslovanja u velikoj meri. U tom smislu, veoma je vaan iznos sopstvenog kapitala ili garantne
supstance. Ukoliko u pasivi bilansa stanja dominiraju sopstvena sredstva, moe se redi da kompanija nede imati
problema sa likvidnodu ni solventnodu.
RACIO TEKUE
LIKVIDNOSTI
RACIO
REDUKOVANE
LIKVIDNOSTI
RACIO LIKVIDNOSTI
NA BAZI
NOVANOG TOKA IZ
POSLOVANJA
RACIO PRINOSA
NETO OBRTNIH
SREDSTAVA
2010. 1.12 0.57 0.36 4.70
2011. 1.95 1.23 0.82 25.11
2012. 1.84 4.05 0.47 23.17
Tabela 4. Racia likvidnosti NIS
Tabela zahteva objanjenje kod racia tekude likvidnosti zbog povedanja 2011., pa zatim i 2012. godine. Ovako
povedanje se objanjava vedom likvidnodu. Meutim, to ujedno predstavlja i opasnost jer je imobilizacija
sredstava veda. Promene u iznosu zaliha utiu na stanje racia redukovane likvidnosti. Naime, zalihe predstavljaju,
iako spadaju u obrtna sredstva, trajno ulaganje. Ukoliko kompanija nema gvozdene zalihe, ili su one nedovoljne, to
de znaajno poremetiti kontinuitet poslovanja. Takoe se da primetiti znatan porast stavke potraivanja od
kupaca u prethodne tri godine. Sve to rezultira prikazanim podacima. Savremeni trend u poslovnom svetu je to
manji racio prinosa neto obrtnih sredstava, sa fokusom na smanjenju zaliha. Meutim, kako je i u uvodnom delu
pisano, neizvesnost koja se namede predstavlja veliki izazov za upravljanje i voenje kompanije i zahteva neku
vrstu obezbeenja. Po slededem kriterijumu sigurnosti, uvia se smanjenje oba pokazatelja u prethodne tri
godine, to je pozitivno. Manji racio prestavlja manji rizik poverilaca.
2010. 2011. 2012.
Racio sigurnosti
dugoronih poverilaca
11.29 1.09 0.69
Racio sigurnosti svih
poverilaca
21.54 1.65 1.40
Tabela 5. Racio izvora finansiranja NIS




4. ZAKLJUAK
Stabilnost, opstanak, rast i razvoj kompanije zavisi od mnogo inilaca. U skladu sa tim, postoji mnogo naina da se
izrauna i analizira efikasnost poslovanja. Jedan od naina je metoda racio brojeva, koja je i najprihvadenija. U
literaturi se mogu nadi brojne racio analize i naini rauna ali, s obzirom da racio brojevi prikazuju odnos izmeu
logiki povezanih segmenata finansijskih izvetaja, moe se koristiti bilo koji nain koji odgovara na zahteve
kompanije.
U radu su izloeni samo neki vani pokazatelji rentabilnosti, likvidnosti i solventnosti koji u velikoj meri oslikavaju
poslovanje Naftne industrije Srbije. Analizirajudi ove pokazatelje, moemo dodi do raznih zakljuaka koji su dobrim
delom predstavljeni u samom radu. Kako Naftna industrija Srbije dri monopol u ovoj delatnosti, poreenje sa
poslovanjem drugih kompanija bilo bi beznaajno pa bi trebalo uporediti ove pokazatelje sa pokazateljima naftne
industrije neke druge drave.
Isto kao to je uvod imao zadatak jasnog prikaza atmosfere koja vlada na tritu i generalno loih rezultata velike
vedine kompanija, koji dolazi kao rezultat toga, zakljuak naglaava uticaj aktuelne ekonomske krize na kompanije
koje posluju u naoj dravi, sa primerom Naftne industrije Srbije. Ova injenica bi, u manjoj meri, trebalo da
opravda neke negativne pokazatelje i u znatno vedoj da ukae na opasnosti i na segmente gde bi trebalo efikasnije
poslovati.

Nataa Bakard
Institut za pravo i finansije