BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Studijski program: Finansije, računovodstvo i bankarstvo

INTEGRALNI PROJEKTNI RAD

(Тema:) _________________Analiza poslovanja Aik Banke___________________

Mentor: Prof. dr Slobodan Andžić Student: ______________________

Datum predaje rada: ___________ Broj dosijea:
Ocena: ______________________

Beograd
2016
SADRŽAJ

UVOD .................................................................................................................................. 3

1.Lična karta ........................................................................................................................ 4

2.Finansijska analiza ............................................................................................................ 5
2.1 Racio brojevi ............................................................................................................. 5
2.1.1 Pokazatelji likvidnosti ...................................................................................... 5
2.1.2 Pokazatelji rentabilnosti .................................................................................... 6
2.1.3 Pokazatelji aktivnosti ........................................................................................ 7
2.1.4.Pokazatelji finansijske strukture ....................................................................... 8
2.1.5.Pokazatelji tržišne vrednosti ............................................................................ 8

ZAKLJUČAK ................................................................................................................... 13

LITERATURA ................................................................................................................. 14

2
UVOD

Erste Banka je perspektivna, efikasna i pouzdana finansijska organizacija sa izvanrednim rastom i

odličnim potencijalom.

Erste Banka je članica Erste Grupe vodećeg finansijskog koncerna u Evropi. Erste Grupa je
prisutna na više od 35 tržišta širom sveta, ima preko 57000 zaposlenih koji brinu o preko 12
miliona klijenata.

Bankarsko-osiguravajuća grupacija Erste je geografski fokusirana pretežno na Evropu i nudi

usluge stanovništvu i malim i srednjim preduzećima.

Tokom poslednjih nekoliko godina, Erste grupacija je izgradila vodeću poziciju na dva domaća
tržišta: Belgije, Centralne i Istočne Evrope i Rusije. Kupovinom sto odsto akcija A banke, od
juna 2007. godine prisutna je i na tržištu Srbije. Promenom imena u Agenciji za privredne
registre, A Banka je od 6. marta 2008. godine registrovana pod novim imenom – Erste Banka ad
Beograd.

Dolaskom novog vlasnika, Erste Grupe, Erste Banka je unapredila svoje poslovanje u svim
segmentima. Ekspanzija poslovne mreže, snažan finansijski rast, novi visokoobrazovani kadrovi i
novi proizvodi i usluge samo su jedan deo uspešno okončane integracije u Erste Grupu.

Erste Banka ad Novi Sad kao kompanija fokusirana pre svega na klijente, svoje poslovanje bazira
na tri suštinske vrednosti:

1. Profesionalizam
2. Učtivost
3. Otvorenost
Te vrednosti predstavljaju osnovu profesionalne orijentacije svih zaposlenih u Erste Banci.

3
1.LIČNA KARTA

Adresa : Omladinskih brigada 90v, 11070 Beograd

Telefon: +381 (0) 11 30 50 300

Faks : +381 (0) 11 228 20 28

SWIFT: AAAARSBG

Tekući računi : 160-310895-46

180-1241210019129-54
170-111-69

Devizni račun kod NBS : 54110-978-191

Iban kod : RS35908005411097819178

4
2.FINANSIJSKA ANALIZA

Postoji veliki broj finansijskih pokazatelja,među kojima su najznačajniji racio brojevi. Dobijaju
se stavljanjem u relativni odnos pojedinih pozicija bilansa stanja i bilansa uspjeha i izražavaju se
u matematičkoj formuli. Na osnovu racio brojeva dobija se ocjena boniteta banke. Racio analiza
u bankama je dosta složenija nego u ostalim firmama, jer ima veći stepen izloženosti riziku.
Dobijeni racio brojevi se upoređuju vremenski; tekuće poslovanje se stavlja u odnos sa
prethodnim i upoređuje se sa drugim bankama u svom poslovnom okruženju. Analiza
finansijskih izvještaja se bazira na prošlim, sadašnjim i budućim rezultatima prikazanim u
izvještajima.

2.1.RACIO BROJEVI

Postoji nekoliko finansijskih pokazatelja, od kojih su za banku najznačajniji sljedeći:

- pokazatelji likvidnosti,
- pokazatelji rentabilnosti,
- pokazatelji aktivnosti,
- pokazatelji finansijske strukture i
- pokazatelji tržišne vrednosti.

2.1.1.Pokazatelji likvidnosti

Pod likvidnošču banke podrazumevamo njenu sposobnost da u blagovremenom roku izmiri sve
dospjele obaveze. Banka je likvidna ako može neometano da obavlja kreditnu aktivnost i da
izmiruje dospele obaveze uz zadržavanje potrebne reserve likvidnosti. Održavanje likvidnosti je
od vitalnog značaja za svaki privredni subjekt, a posebno za banku.

Najvažniji pokazatelji likvidnosti su:

- opšti racio likvidnosti,
- rigorozni racio likvidnosti i
- neto obrtna sredstva.

Opšti racio likvidnosti = Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze

Koeficijent racio likvidnosti se dobija stavljanjem u odnos obrtnih sredstava iz aktive bilansa
stanja sa kratkoročnim obavezama koji se nalaze u pasivi bilansa stanja. Pokazatelj od 2 do 1
( 2:1) tekućih sredstava prema tekućim obavezama je prihvaćen standard za pokazatelj tekuće
likvidnosti. Što je ovaj koeficijent veći, veća je i sposobnost banke da plati svoje dospjele
obaveze. Međutim, visok nivo tekuće likvidnosti može značiti da se gotovina ne koristi na
optimalan način.

Rigorozni racio likvidnosti = Likvidna sredstva / Kratkoročne obaveze

5
Sam naziv ovog pokazatelja predstavlja strožiji kriterijum likvidnosti u odnosu na opšti racio
likvidnosti jer iz ukupnih obrtih sredstava izdvaja najlikvidnija sredstva i stavlja ih u odnos sa
kratkoročnim obavezama. Ovaj pokazatelj je koristan i stoga jer prikazuje udio likvidnih
sredstava (gotovine i gotovinskih ekvivalenata) u ukupnim obrtnim sredstvima. Ukoliko je omer
likvidnih sredstava i kratkoročnih obaveza 1:1, smatra se indikatorom dobre likvidnosti.

Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze

Kada od ukupnih obrtnih sredstava kojom banka raspolaže oduzmemo kratkoročne obaveze, čiji
im je rok dospeća do godinu dana, dobijamo čista ili neto obrtna sredstva. Veće učešče obrtnih
sredstava od kratkoročnih obaveza daje pozitivnu ocenu, ali isto tako može i da oslika pogrešnu
sliku o poslovanju, jer ukoliko su neto obrtna sredstva u velikoj meri zastupljena, onda se može
desiti da su obrtna sredstva neangažovana dovoljno, te će se njihova neangažovanost odslikati na
profitabilnost.

2.1.2.Pokazatelji rentabilnosti

Rentabilnost počiva na činjenici da se ostvari što veća dobit uz što manje angažovanih sredstava.
Da bi banka poslovala rentabilno, neophodno je da uz što manji trošak prikuplja slobodna
novčana sredstva i da ih na efikasan način plasira svojim komitentima i drugim bankarskim i
finansijskim organizacijama. Rentabilnost banke je veoma značajna stavka u njenom poslovanju,
ali ne smije biti u suprotnosti sa načelom likvidnosti; da bi se ostvarila veća dobit, neophodno je
angažovati više slobodnih novčanih sredstava, a likvidnost zahtijeva da sve dospjele obaveze
budu izmirene u datom vremenu.

Pokazatelji rentabilnosti su:

- stopa poslovnog i neto dobitka,
- stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i
- stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

Stopa profita = Neto profit / Ukupan prihod

Cilj svake banke je ostvarenje što veće stope profita uz što manje angažovanje sredstava. Na
osnovu angažovanih sredstava ostvaruje se prihod, iz redovnih i ostalih aktivnosti banke, ili
mogući gubitak. Da bi se profit ostvario, prihodi moraju biti veći od rashoda. Da bi smo
ustanovili koliko nam je prihoda bilo potrebno za postizanje određenog profita, uporedićemo ove
dve stavke i dobiti stopu profita.

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = Poslovni dobitak / Prosečna poslovna sredstva

Da bismo utvrdili kolika nam je stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva, ostvareni dobitak iz
poslovnih aktivnosti dijelimo sa prosječnim poslovnim sredstvima.

Stopa prinosa na sopstvena sredstva = (Poslovni dobitak / Prosečna sopstvena sredstva) X 100

Sredstva koja koristi banka mogu biti iz različitih izvora, kako iz sopstvenih, tako i iz tuđih
izvora finansiranja. Dobit ostvarena angažovanjem sopstvenog kapitala nije jednaka ostvarenoj

6
dobiti na osnovu pozajmljenog kapitala, jer za korišćenje tuđih sredstava plaća se kamata koja
smanjuje stopu prinosa. Iz ovih razloga bitno je izračunati stopu prinosa na sopstvena sredstva
koja se dobija procentualnim učeščem neto dobiti u prosječnim sopstvenim sredstvima.

2.1.3.Pokazatelji aktivnosti

Banke tokom svog poslovanja obavljaju veliki broj radnji. Njihove aktivnosti se odražavaju u
nastanku prihoda i troškova. Pokazatelji aktivnosti omogućavaju sagledavanje trenutne situacije
angažovanja sredstava i njihovo optimalnije koriščenje.

Postoje mnogobrojni pokazatelji aktivnosti među kojima su najznačajniji za banku:

- koeficijent obrta ukupnih obrnih sredstava,
- koeficijent obrta neto obrtnih sredstava,
- koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava i
- koeficijent obrta sopstvenih sredstava.

Koef. Obrta ukupnih poslovnih sredstava = Ukupni rashodi / Prosečna obrtna sredstva

Ovaj pokazatelj utvrđuje efikasnost korišćenje ukupnih obrtnih sredstava, tj. u kojoj meri su
rashodi zastupljeni u prosečno obrtnim sredstvima. Takođe, koeficijent obrta ukupnih obrtnih
sredstava ispoljava se i na likvidnost banke. Veći broj obrta ukupnih sredstava i manje ućešće
rashoda, u toku jedne poslovne godine, pružaju i bolje pokazatelje aktivnosti.

Koef. Obrta neto obrtnih sredstava = Neto prihod od realizacije / Prosečna neto obrtna sredstva

Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava izračunava se odnosom neto prihoda i prosečnog neto
obrta sredstava u toku jedne poslovne godine. Ovaj pokazatelj u sebi nosi i potencijalnu
nelikvidnost jer u slučaju ubrzanja keficijenta obrta neto obrtnih sredstava povećava se učešće
kratkoročnih izvora finansiranja u ukupnim obrtnim sredstvima.

Koef. Obrta ukupnih poslovnih sredstava = Neto prihod od realizacije / Prosečna ukupna poslovna sredstva

Ovaj koeficijent pokazuje opštu efikasnost ukupnih poslovnih sredstava i ostvarivanja neto
prihoda od realizacije. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih aktivnosti dobija realniju sliku kada
se uporedi sa ostvarenim koeficijentom u prethodnim godinama ili sa koeficijentima drugih
banaka. Povećanjem prihoda povećava se srazmjerno i koeficijent obrta ukupnih poslovnih
sredstava.

Koef. Obrta sopstvenih sredstava = Neto prihod od realizacije / Prosečna sopstvena sredstva

Koeficijenta obrta sopstvenih sredstava predstavlja dio ukupnih poslovnih sredstava koji je
finansiran iz sopstvenih izvora. Takođe, on pokazuje vrijednost ostvarenog prihoda na osnovu
uloženih sopstvenih sredstava.

7
2.1.4.Pokazatelji finansijske strukture

Banka na tržištu plasira svoja novčana sredstva u obliku kredita i drugih svojih proizvoda kako
bi, sa jedne strane, zadovoljilja potrebe svojih klijenata, sa druge, ostvarila svoj profit. Rezultat
koji je ostvaren može da potiče iz različitih izvora finansiranja. Za banku kao i za ostale
zainteresovane o poslovanju banke bitno je sagledati obim korišćenja sopstvenih i tuđih sredstava
u formiranju rezultata. Finansijsku strukturu sačinjavaju sopstveni i pozajmljeni izvori sredstava i
iskazani su u pasivi bilansa stanja banke.

Za sagledavanje odnosa sopstvenih i tuđih sredstava, kao ukupnih izvora sredstava banke, koriste
se sledeći pokazatelji:
- odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima finansiranja,
- koeficijent pokrića rashoda na ime kamata i
- koeficijent pokrića ukupnog duga.

Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima finansiranja = Pozajmljeni izvori / Ukupni izvori

Veći procenat učestvovanja pozajmljenih sredstava, kako novčanih tako i nenovčanih, u ukupnim
izvorima koje koristi banka ima za posledicu i veće troškove poslovanja. Za banku je
karakteristično da koristi tuđa kao i sopstvena sredstva, ali prilikom plasiranja svojih sredstava na
tržište treba da vodi posebnu pažnju o odnosu dugoročnih i kratkoročnih pozajmljenih sredstava
jer imaju i različit uticaj na obaveze, u vidu kamata.

Koef. Pokrića rashoda na ime kamata = Poslovni dobitak / Rashodi na ime kamate

Ovaj koeficijent proizilazi iz korišćenja tuđih izvora sredstava i plaćanja cene u vidu kamate.
Ukoliko je veća kamata koja se plaća na pozajmljena sredstva, utoliko je i veća opterećenost
poslovnog dobitka. Ovaj koeficijent, sam po sebi, ne može pružiti pravu sliku o pokriću rashoda
na ime kamata, već zajedno sa ostalim pokazateljima odslikava realnije poslovanje banke.

Koef. Pokrića ukupnog duga = (Poslovni dobitak / (Kamata + Otplata glavnice)) X (1/(1-p))

Razlika od prethodnog je u tome što ovaj koeficijent pokrića ukupnog duga sadrži, osim rashoda
na ime kamate, i glavnicu pozajmljenog kapitala.

2.1.5.Pokazatelji tržišne vrednosti

Cilj svake banke zajedno sa ostalim ekonomskim subjektima je da ostvari što veći profit.
Ostvarivanje pozitivnog rezultata u toku poslovanja odražava se na njenu tržišnu vrednost.
Ukoliko banka ne ostvari dovoljnu količinu profita, dobija se niska tržišna cena njenih akcija. Iz
ovoga možemo zaključiti koliko su bitni podaci koje nam pružaju pokazatelji tržišne vrednosti
jer oni omogućuju potencijalnim investitorima bolje sagledavanje finansijskog položaja banke na
tržištu.

8
U pokazatelje tržišne vrednosti ubrajamo:
- neto dobitak po akciji,
- dividendnu stopu,
- knjigovodstvenu vrijednost po akciji,
- racio plaćanja dividende,
- odnos tržišne cene po akciji i neto dobitak po akciji.

Neto dobit po akciji = Neto dobitak / Broj izdatih običnih akcija

Ovaj pokazatelj izražava raspoloživi neto dobitak po akciji, koji se može raspodijeliti
akcionarima u vidu dividende. Veličina dobitka zavisi od poslovanja, dok njena raspodjela po
akciji zavisi od politike banke i broja izdatih običnih akcija. Za ovaj pokazatelj su veoma
zainteresovani potencijalni ulagači jer ga upoređuju sa prethodnim godinama i donose odluke o
kupovini ili prodaji akcija.

Dividendna stopa = ( Dividenda po akciji / Tržišna cena po akciji ) X 100

Dividendna stopa proizlazi iz odnosa dividende po akciji i cene akcije na tržištu, i predstavlja
bitan pokazatelj za investitore. Dividendna stopa pokazuje u kojoj meri akcionar ostvaruje prinos
u odnosu na tržišnu vrednost akcije koju ima u vlasništvu.

Knjigovodstvena vrednost po akciji = (Ukupni sopstveni kapital / Broj izdatih običnih akcija) X 100

Knjigovodstvena vrednost akcije za investitora ne igra bitnu ulogu pri donošenju poslovnih
odluka jer ona se u većini slučajeva bitno razlikuje od svoje tržišne cene koja je formirana na
osnovu ponude i potražnje. Knjigovodstvena vrijednost akcije se dobija dijeljenjem ukupnog
vlastitog kapitala sa brojem izdatih običnih akcija.

Racio plaćanja dividende = Isplaćena dividenda po akciji / Neto dobit po akciji

Visina isplaćene dobiti prevashodno zavisi od visine ostvarene dobiti u toku jedne godine, ali
zavisi i od same politike koju sprovodi banka. Racio plaćanja dividende pokazuje koliko je
isplaćeno dividende po akciji, a koliko je ostalo neto dobiti po akciji, tj. koliko je akumulirano.
Banka, sprovodeći svoju politiku, određuje visinu dividende po akciji.

Odnos tržišne cene po akciji i neto dobitka po akciji = Tržišna cena po akciji / Neto dobit po akciji

Ovaj racio pokazatelj je, takođe, veoma bitan za akcionare, a posebno za potencijalne investitore
jer pokazuje koliko je puta veća cena akcije od neto dobitka po akciji. Ukoliko je taj procenat
veći, utoliko i akcionari imaju veću sigurnost u svoje akcije.

U tabeli koja sledi dat je bilans uspeha KBC banke za 2009., 2010. i 2011. godinu.

9
Tabela 1. Bilans uspeha Erste banke (000 EUR)

10
Prethodna tabela predstavlja bilans uspeha Erste banke za period od tri godine. Revizor koristi
podatke poslovanja banke najmanje za poslednje tri godine, od tekuće godine, kako bi mogao da
primeni racio analizu. Primer takođe pokazuje postotak učešća kategorija u strukturi bilansa
uspeha što revizoru omogućava bolje sagledavanje pojedinih pozicija u ukupnom bilansu. Ovde
su prikazani samo neki od finansijskih pokazatelja koji se mogu izvesti na osnovu datog bilansa
uspjeha banke.

Tabela 2. Ostvareni profit po godinama

Ostvarena stopa profi ta za period od tri godine se dobija na sledeći način:

stopa profita za 2009 = 291: 7015 = 0.04148 ili 4.15 %,

stopa profita za 2010 = 440: 7524 = 0.05847 ili 5.85 %,
stopa profita za 2011 = 847: 9191 = 0.09215 ili 9.21 %.

Iz navedene tabele 2 se mogu videti ostvareni profiti po godinama, te možemo zaključiti da

posmatrana banka ima tendenciju rasta stope profita iz godine u godinu za period od tri godine.
Stopa profita koja je ostvarena u 2009. godini pokazuje da je banka zaradila 4.15 centi na svaki
euro, posle zaračunavanja svih troškova. Ta stopa je u 2010. godini povećana i ona iznosi 5.85 %
profita, dok stopa profita u 2011. Godini iznosi 9.21 %. Koeficijent pokrića rashoda na ime
kamata za period od tri godine je:

2009. = 291 : 539 = 0.54 ili 53.99 %,

2010. = 442 : 1.406 = 0.31 ili 31.44 %,
2011. = 873 : 1.615 = 0.54 ili 54.05 %.

Na osnovu dobijenih koeficijenata pokrića rashoda na ime kamata možemo zaključiti da u:

bilansu uspeha KBC banke za 2009. godinu dobit, pre oporezivanja, iznosi 291.000 EUR, a
rashodi na ime kamata, 539.000 EUR. Prema tome, koeficijent pokrića rashoda kamata za 2009.
godinu je 53.99 %. Ukoliko je veći procenat, veća je i pokrivenost rashoda na ime kamata.

Koeficijent pokrića rashoda kamata računa se kao odnos zbira poslovnog dobitka i rashoda
kamata podeljen sa rashodima kamata.

11
Na osnovu ovog sledi da će koeficijent pokrića rashoda kamata iznositi za:

2009: ( 291 + 539) / 539 = 1.5399

2010: ( 442 + 1406) / 1406 = 1.3144
2011: ( 873 + 1615) / 1615 = 1.5405

Koeficijent veći od jedan skoro je obavezan zato što bi manji značio da je dobit banke nedovoljna
da pokrije rashode na ime kamata. Vrednost ovog koeficijenta, npr. iz 2009. godine, pokazuje da
je svaki evro rashoda na ime kamate pokrivena sa 1.54 evra poslovnog dobitka. U 2010. godini
vrednost koeficijenta je smanjena i iznosi 1.31, što ukazuje na manju pokrivenost rashoda na ime
kamate. Razlog je u povećanju rashoda za kamate koji je u 2009. godini iznosio 539.000 evra, a u
2005. godini 1.406.000 evra, što u procentima iznosi 160.85 % u odnosu na 2009. godinu, dok se
dobit povećala za 51.89 % u odnosu na 2009. godinu. U 2011. godini vrednost koeficijenta je
povećana, to je rezultat povećanja dobiti za 97.51 % u odnosu na 2010. i povećanja rashoda na
ime kamata u manjem procentu od 14.86 % u odnosu na 2010. godinu.

Da bi se mogli primeniti svi navedeni racio brojevi i izvršiti analiza poslovanja posmatrane
banke, neophodni su i ostali finansijski izvještaji (bilans stanja, izveštaj o novčanim tokovima,
izvještaj o promenama na kapitalu i napomene).

12
ZAKLJUČAK

Za istinito prikazivanje finansijskih pozicija i rezultata poslovanja banke potrebno je uvrstiti

finansijske pokazatelje kao dokaz ostvarenih rezultata u datom periodu. Nije dovoljno iskazati
samo cifre, a ne potkrepiti ih dokazima. Revizija predstavlja pregled i ustanovljava istinitost
finansijskih izvještaja. Tu treba postaviti pitanja. Šta je istinitost finansijskih izvještaja? Da li je
usaglašen finansijski izveštaj sa zakonom i propisima, koje propisuje jedna država, dovoljan za
istinite i sveobuhvatne informacije finansijskih izvještaja koje banke plasiraju? Finansijski
pokazatelji pomažu u razumevanju i dokazivanju bilansnih i vanbilansnih pozicija banke
korisnicima finansijskih izveštaja. Dobijeni pokazatelji pomažu menadžmentu banke u donošenju
efikasnih poslovnih odluka. Za revizore koji analiziraju poslovanje klijenta, finansijski
pokazatelji predstavljaju kamen temeljac za dalji rad. Sve ovo ukazuje na potrebu za finansijskim
pokazateljima kako bi što kvalitetnije i efikasnije zadovoljili mnogobrojne i raznovrsne korisnike.

13
LITERATURA

1. Andžić R., Samardžić I., Analiza poslovanja, BPŠVŠSS, Beograd 2010

2. Filipović M., Rodić J., Poslovne finansije, BPŠVŠSS, Beograd 2011
3. www.unicreditbanka.rs

14