ALFA UNIVERZITET

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

BEOGRAD

BILANS FINANSIJSKIH TOKOVA

(seminarski rad iz Analize finansijskih izvetaja)

Mentor:
Student:
Prof. Dr Slavko Vuka
Jelena Milenkovi
Broj indeksa 29/2011

Kraljevo, 2014.
Sadraj:

1. Pojam gotovine I gotovinskih

tokova4
2. Planiranje tokova
gotovine..6
3. Razlika izmeu priliva gotovine I
prihoda7
4. Razlika izmeu odliva gotovine I
rashoda..8
5. Elementi izvetaja o novanom
toku..9
5.1. Gotovinski tok operativne
aktivnosti.9
5.2. Tokovi gotovine iz investicione
aktivnosti10
5.3. Tokovi gotovine iz finansijske
aktivnosti11
Primer
Galenika
..12
6. Direktna
metoda
..16
7. Indirektna
metoda
..17
8. Primer za indirektnu
metodu..18
9. Primer za direktnu
metodu20
10.
Zakljuak
.21
11.
Literatura
22

Za informacije o finansijskom poloaju kao i promeni poloaja preduzea

zainteresovani su mnogi interni i eksterni korisnici koji na osnovu tih
informacija donose ekonomske odluke. To su akcionari, zaposleni, kupci,
dobavljai, drava... Jako bitnu i najvaniju ulogu u informisanju igraju
finansijski izvetaji. To su Bilans stanja, Bilans uspeha, Izvetaj o novanim
tokovima i izvetaj o promenama na kapitalu. Bilans stanja je finansijski
izvetaj o stanju imovine na odreeni dan. Sastoji se od aktive (sredstva sa
kojima preduzee posluje) i pasive (izvor sredstava sa kojima preduzee
posluje). Bilans uspeha je finansijski izvetaj u kome se prikazuju prihodi i
rashodi privrednog drutva sa ciljem utvrivanja rezultata poslovanja u
odreenom vremenskom periodu. Ljudi i organizacija prihvataju gotovinu
kada naplauju potraivanja od preduzea. Ukoliko preduzee eli da zaposli
ljude mora ih platiti gotovinom. Ako preduzee eli da kupi novu opremu
prodavac e insistirati da mu se plati gotovina nakon isteka kratkog
vremenskog roka odobrenog odloenog plaanja. Ako preduzee propadne
uzrok je nemogunost isplate za sve svoje poverioce iz svoje gotovine. Zato
je gotovina najvanije poslovno sredstvo i treba ga posebno razotriti.

1.Pojam gotovine i gotovinskih tokova

Tok gotovine ili novani tok na engleskom bi bio cash flow. Ovaj tok se
odnosi na sve prilive i odlive sredstava i neposredno utie na likvidnost
preduzea. Cash flow shvaen kao novani tok izraz je promena koje se
deavaju izmeu dva bilansa stanja, promene koje se izraavaju kroz
poveanje ili smanjenje aktive I pasive I koji u sutini znai priliv I odliv
sredstava preduzea1. Priliv je poveanje pasive (dobit iz tekueg poslovanja,
poveanje kapitala) I smanjenje active (amortizacija, prodaja osnovnih
sredstava, smanjenje zaliha). Odliv se karakterie kao smanjenje pasive I
poveanje active. Na osnovu ovoga imamo dva novana toka, pozitivan I
negativan. Pozitivan je kada je priliv vei od odliva, ukazuje na sposobnost
preduzea da izmiruje svoje obaveze kao I da raspolae sa svojim izvorima
sredstava. Negativan znai da je odliv vei od priliva, oznaava nedovoljan
nivo sopstvenih sredstava. Gotovina predstavlja najlikvidniji deo obrtnih
sredstava jer se moe upotrebiti u svakom trenutku za plaanje dospelih
obaveza na razliite naine. U nju spadaju novana sredstva u blagajni i
depoziti po vienju.2 Gotovinski ekvivalenti su definisani kao kratkorona
visoko likvidna ulaganja ukljuujui raune kratkoronih novanih sredstava i
kratkoronih finansijskih instrumenata trita novca, komercijalne zapise i
dravne obveznice koji se lako mogu pretvoriti u gotovinu. Da bi se jedno
ulaganje okarakterisalo kao gotovinski ekvivalent mora biti zamenljiv za
poznati iznos gotovine i ne sme da nosi nikakav znaajniji rizik od promene
1 Miladin Bovan, Finansijsko raunovodstvena analiza, Ekonomski fakultet,
Univerzitet u Pritini, Blace, 2002, str 335
2 http://www.rs.cest.gov.ba/index.php/cest-usaid-file/steajne-sudije/modul-2/lok7/397-osnovni-program/file 22.11.2014.
4

vrednosti. Dre se za izmirivanje kratkoronih gotovinskih obaveza a ne radi

investiranja.
Raun gotovine u bilansu stanja se sastoji od raspoloivih kovanica i valute,
ekova i novanih naloga od kupaca, kao i depoziti na bankovnim raunima
koji su raspoloeni odmah po zahtevu. Gotovina moe da obuhvati i
kompenzacione iznose, najmanji iznos koji banka zahteva da kompanija dri
na svom bankovnom raunu kao deo uslova kreditnog ugovora.
Gotovinski tok je iznos isplaenog ili primljenog novca u toku nekog
raunovodstvenog perioda.
Gotovina moe biti:
- Novac u domaoj i stranoj valuti u blagajni
- Novac u domaoj i stanoj valuti na depozitnim raunima kod banaka
- Otvoreni akreditivi u zemlji i inostranstvu.
Pri sastavljanju bilansa tokova gotivine, gotovina i ekvivalenti gotovine
tretiraju se zajedniki u jednoj stavci. Bilans tokova gotovine za rezultat ima
stanje gotovine i ekvivalenata gotovine na bilansni dan.3

Tokovi gotovine nastaju na osnovu:

Operativne (poslovne) aktivnosti
Finansijske aktivnosti
Investicione aktivnosti preduzea.

Prilivi i odlovi novca nastaju na osnovu operativne ili poslovne aktivnosti,

iji se krajnji cilj svodi na stvaranje profita koji se izraava kroz pokazatelje
likvidnosti i rentabilnosti.
Prilivi novca nastaju po osnovu realizacije proizvoda i usluga, zakupnina,
premija, subvencija, plasmana... U sluaju kada se roba prodaje za gotov
novac obim i dinamika priliva novca zavisi od obima i dinamike realizacije
proizvoda, kada se roba prodaje na kredit obim i dinamika priliva novca
zavisi od obima i dinamike celokupne prodaje, udela prodaje za gotov novac
i prodaje na kredit i brzine naplate potraivanja od kupaca. Odliv se odvija po
osnovu kupovine sirovine i materijala od dobavljaa, isplate plata, plaanje
kamata za koriene kredite, isplate poreza i doprinose, primije od
osiguranja.
Investiranje obuhvata prilive nastale prodajom stalnih sredstava, prodajom
uea u kapitalu i nematerijalnih ulaganja, a odlivi se odvijaju po osnovu
investiranja u stalna sredstva, dugorona ulaganja i plasmana kojima se
stie kamata.

3 Isto.
5

Finansiranje obuhvata prilive kapitala po osnovu emitovanja akcija,

zajmova, obveznica, menica kao i odlive za otplatu zajmova, otkup akcija,
isplata kamata na dugove...
Poto se sve poslovne transakcije evidentiraju preko iro rauna, analiza
kretanja na iro raunu moe da prui informacije za sastavljanje bilansa
tokova gotovine.
Tokovi se mogu predstaviti na sledei nain:
Promena u pozicijama aktive i pasive i odnos prema novanim tokovima4:

Ove promene se mogu prevesti na sledei nain:

- Poveanje pozicije aktive izaziva odliv gotovine (nabavka materijala, robe,
izaziva plaanje obaveza prema dobavljaima, tj.odliv novca),
- Smanjenje pozicije aktive izaziva priliv gotovine (smanjenje potraivanja
od kupaca znai da su potraivanja naplaena, to predstavlja priliv)
- Poveanje pozicije pasive izaziva priliv gotovine (poveanje obaveze
prema dobavljaima znai da preduzee na mora sredstva za isplatu
obaveze imati odmah na raspolaganju, to utie pozitivno na tokove i
tretira se kao priliv)
- Smanjenje pozicije pasive izaziva odliv gotovine (plaanje obaveza prema
dobavljaima praeno je odlivom novca sa tkueg rauna).
2.Planiranje tokova gotovine

4 Goranka Kneevi, Ekonomska i finansijska analiza, Singidunum, Beograd,

oktobar 2007.
6

Planiranje je kljuna tehnika koja pomae menadzemntu da predvidi

mogunosti za odravanje platene sposobnosti preduzea u narednom
periodu. Koristi od planiranja su mnogobrojne, neke od njih su: omoguava
menadzeru da formalizuje planirane napore, ranije uoavanje problema,
procena buduih performansi... Postoji veliki broj faktora koji utiu na tokove
kao to su obim i dinamika poslovne aktivnosti, cene nabavke i prodaje,
uslovi kreditiranja kupaca, uslovi nabavke materijala.. Planiranje nije uvek
precizno i tano, ono je nezamenljiv instrument organa upravljanja u voenju
politike likvidnosti i rentabilnosti. Znaaj moemo videti u sledeem:
1. Pomou planova moemo otkriti nepoeljne dogaaje i pre nego to se
oni dese. Planovi pokazuju oekivane rezultate buduih aktivnosti tako da
je menadzment u mogunosti da uoi oekivane probleme.
2. Planovi su dobar orjentir za ocenu narednih dostignua. S obzirom na to
da se planovima prikazuju budua oekivanja u pojedinim sektorima kao
to su vrednost izvrene prodaje ili proizvedene jedinice proizvoda, to
planovi postaju dobar oslonac za uporeivanje performansi svakog
sektora preduzea.
3. Planovi motiviu zaposlene da ostavre ciljeve preduzea posebno u
situaciji kada zaposleni veruju da je plan realan. Zato menadzeri esto
ukljuuju zaposlene u pripremi planova.

3.Razlika izmeu priliva gotovine i prihoda

Prihode moemo definisati kao bruto priliv ekonomskih koristi u odreenom
periodu koji se ostvaruju iz redovnih aktivnosti preduzea, kada ovi prilivi
dovode do poveanja sopstvenog kapitala osim onih poveanja koja se
odnose na unose vlasnika kapitala5. Prilivi se vezuju za novac i znae
poveanje novanih sredstava. Izmeu prihoda i priliva postoje sledei
odnosi:
- Prihodi koji nemaju uporite u prilivima
- Prihodi koji su ekonomski povezani sa prilivima
- Prilivi koji ne dovode do prihoda.
5 http://www.srr-fbih.org/sr/pdf/MSFI_MRS/10_MRS_18.pdf
7

Na kraju obraunskog perioda vri se popis zaliha. Prilikom popisa utvruju

se razlike izmeu knjigovodstvenog i stv arnog stanja zaliha. Razlike koje se
pronau moraju se evidentirati u knjigama. Ukoliko je utvren viak
odreenih zaliha to e imati za posledicu na jednoj strani poveanje zaliha a
na drugoj nastanak ostalih prihoda. U ovom sluaju ostali prihodi ne dovode
ni do kakvog priliva novanih sredstava. Slina situacija je i sa otpisom
prema poveriocima.
Prihodi su ekonomski povezani sa prilivima, ali esto prihodi i prilivi ne
nastaju u istom vremenskom periodu. Na osnovu razlikujemo tri mogunosti:
prihodi nastaju pre priliva, prihodi i prilivi su vremenski usklaeni i prilivi koji
prethode prihodima. Poto se prihodi u preduzeu evidentiraju na osnovu
principa fakturisane realizacije, to znai da prvo nastaju prihodi od prodaje,
pa tek kasnije u skladu sa kupoprodajnim ugovorom kupci vre plaanje
svojih obaveza. Ovde imamo inkongruenciju izmeu novanih tokova i tokova
rentabiliteta, jer prvo nastaju prihodi pa tek onda prilivi novca. Istovremeno
nastajanje prihoda i priliva novca nastaje u situaciji kada kupac u momentu
sastavljanja fakture i preuzimanja zaliha plaa odmah gotovinom. Primeri
kada prilivi nastaju pre prihoda su avansna prodaja zaliha, gde kupac prvo
uplauje novac za robu koju jo uvek nije preuzeo i za koju nije sastavljena
faktura. Isporuka se vri kasnije kada se izdaje faktura i tek tada dolazi do
priznavanja prihoda.
Postoje i prilivi koji nikad ne dovode do prihoda. Kao primer moe biti priliv
od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme po sadanjoj vrednosti, prodaja
materijala po nabavnoj vrednosti... U ovim sluajevima dolazi do transakcije
na relaciji imovina imovina i imovina obaveze gde samo dolazi do
promene vrednosti i strukture odreenih pozicija bilansa stanja a da pritom
ne dolazi do promene kapitala.

4.Razlika izmeu odliva gotovine i rashoda

Odliv gotovine predstavlja smanjenje novanih sredstava preduzea, a
takvo smanjenje nema uticaj na finansijski rezultat i kapital preduzea.
Izmeu rashoda i odliva postoje sledei odnosi:
- Rashodi koji se ne temelje na odlivima
- Rashodi koji su ekonomski povezani sa odlivima
- Odlivi koji ne izazivaju rashode.
8

Kada preduzee popisom utvrdi manjak zaliha, taj manjak izaziva rahod ali
ne i odliv gotovine. Istovremeno u sluaju otpisa potraivanja, davanja
popusta kupcima dolazi do nastanka rashoda u obraunskom periodu ali ne i
direktno do odliva novanih sredstava. Dolazi do nastanka rashoda koji
nemaju za posledicu pojavu odliva gotovine.
U veini slulajeva rashodio su ekonomski povezani sa odlivima. Ta
povezanost moe biti: rashodi nastaju pre odliva, rashodi nastaju
istovremeno sa odlivom i rashodi se poijavljuu posle odliva. Kada preduzee
nabavlja mazerijal i odmah ga izdaje u procesu proizvodnje nastaju trokovi
materijala. Fakturu za nabavljeni materijal preduzee plaa kasnije u roku koji
je predvien kupoprodajnim ugovorom. Ako preduzee obavljene usluge
odmah i plaa dolazi do istovremene pojave rahoda i odliva. Kao primer
moemo uzeti plaanje PTT usluga, plaanje putarine... U najveem broju
preduzee prvo ima odliv pa onda rashode. Primeri su nabvka materijala
avansnim plaanjem, unapred plaeni trokovi zakupnine... U ovim
sluajevima preduzee prvo ima odliv dok rashodi nastaju kasnije.
Primer za varijantu kada odlivi ne izazivaju rashode je kupovina zemljita
koja se ne amortizuje pa samim tim i ne stvara rashode. Slino je i sa
kupovinom akcija drugih pravnih lica, davanja pozajmica... Ovde je dolo do
transformacije jednog oblika sredstava u drugi, smanjenje odliva sredstava u
cilju poveanja nekog drugog sredstva ali to ne izaziva nastajanje rashoda.

5.Elementi izvetaja o novanom toku

Cash flow analiza ili naliza bilansa tokova gotovine kako se kod nas
najee zove, bazira se na tokovima gotovine koji su se deavali tokom
9

poslovanja preduzea u obraunskom periodu. Oni su izraz aktivnosti

preduzea, tako da se bilans tokova gotovine moe podeliti na tri dela:
- Gotovinski tok operativne (poslovne) aktivnosti (glavne karakteristike koje
stvaraju prihode i druge aktivnosti koje nisu investicione ili finansijske
aktivnosti. Novani tokovi iz ove grupe dotiu bilans uspeha),
- Gotovinski tok investicione aktivnosti (sticanje i otuivanje imovine i
drugih investicija koje ne spadaju u ekvivalente gotovine),
- Gotovinski tok finansijske aktivnosti (aktivnosti koje rezultiraju
promenama veliine i sastava kapitala).
5.1.Gotovinski tok operative (poslovne) aktivnosti
Poslovne aktivnosti preduzea ine glavne transakcije iz kojih proizlazi
poslovni prihodi i rashodi6.
Prilivi i odlivi gotovine iz operativne aktivnosti:
-

PRILIVI GOTOVINE
Prodaja proizvoda i usluga,
Naplata po osnovu razliitih prava
(provizija, naknada, premija),
Smanjenje zaliha,
Naplata po osnovu ugovora za
poslovne i trgovinske svrhe
(kamata i renta),
Naplata dividendi,
Poveanje tekuih obaveza kao i
obaveza za porez na dobit koji se
ne vezuje za investiranje i
finansijske aktivnosti,
Povraaj novca od dobavljaa,
Prilivi od donacija, subvencija...

ODLIVI GOTOVINE
Plaanje dobavljaima,
Poveanje zaliha,
Isplata zarada, kamata, premija
osiguranja i poreza,
Smanjenje tekuih obaveza, kao i
poreza na dobit koji se ne vezuje
za investiranje i finansijske
aktivnosti,
Povraaj novca kupcima,
Plaanje donacija...

Pored gore nevedene tabele ubrajamo i transakcije isplate kamata na

pozjmljene izvore finansiranja (kamate na kredite, obveznice) kao i naplata
kamate na plasirana novana sredstva, kamate na obveznice drugih
preduzea i sline transakcije koje ine poslovne aktivnosti preduzea. Iz
pomenutih poslovnih transakcija proizlaze pozitivni novani tokovi koji se
nazivaju primanja gotovine i negativni novani tokovi koji se zovu izdavanje
gotovine. Razlika primanja i izdavanja predstavlja neto novane tokove iz
poslovne aktivnosti.
6 Gordanka Kneevi, Ekonomska i finansijska analiza, Singidunum, Beograd,
oktobar 2007, strana 91.
10

Tokovi koji se javljaju u okviru poslovne aktivnosti utiu na bilans uspeha.

Neto novani tokovi iz poslovne aktivnosti se uporeuju sa ostvarenim neto
dobitkom iz bilansa uspeha7. Neto dobitak se izraunava kao razlika
prihoda i rashoda u obraunskom periodu zasnovan na potovanju principa
realizacije. Ova osnova za obraun dobitka se zove tokovi rentabilnosti.
Utvrivanje neto novanog toka iz poslovne aktivnosti zasniva se na
novanim tokovima.
Nastanak izvetaja o novanim tokovima zasniva se na prevoenju
tokova rentabilnosti (prihoda i rashoda) na novane tokove
(primanje i izdavanje gotovine).8 Prikazivanje novanih tokova iz
poslovne aktivnosti zasniva se na primeni dve metode direktne i indirektne o
kojima u kasnije govoriti.
5.2.Tokovi gotivine iz investicione aktivnosti
Aktivnosti investiranja su uglavnom vezana za dugorona sredstva
prikazana u bilansu ali ukljuuju i transakcije koje utiu na tekua ulaganja u
sekciji tekuih sredstava bilansa stanja kao i na dobit od ulaganja u bilansu
uspeha.
Prilivi i odlivi gotovine iz investicione aktivnosti:
-

PRILIVI GOTOVINE
Gotovinski prilivi od prodaje
nekretnina, postrojenja i opreme,
nematerijalne imovine i druge
dugotrajne imovine,
Prodaja iz portfelja tuih HOV,
osim isplata za instrumente koje
se smatraju d e biti gotovinski
ekvivalenti ili za one koji se dre
za poslovne svrhe,
Prilivi od prodaje dugova,
Naplata datih kredita,
Primljeni gotovinski udeli i
dividende od povezanih drutava,
Naplata po osnovu terminskih
transakcija (ugovori sa opcijama,

ODLIVI GOTOVINE
Gotovinski izdaci za nabavku
nekretnina, postrojenja i opreme,
nematerijalne imovine i druge
dugorone imovine,
Isplate za sticanje glavnice ili
dunikih instrumenata drugih
preduzea i udela u zajednikim
poduhvatima,
Plaanje za kupovinu obveznica
drugih preduzea,
Gotovinski izdaci za otplate
zajmova uzetih od treih stranaka,
Isplata udela i dividendi drugim
preduzeim...

7 Isto, strana 91.

8 Isto, strana 92.
11

fjuersima)...
Iz investicionih aktivnosti proizlazi primanja i izdavanja gotovine a njihova
razlika se zove neto novani tok iz investicionih aktivnosti.

5.3.Tokovi gotovine iz finansijske aktivnosti

Gotovinski tokovi iz finansijskih aktivnosti odreuju se dugoronom
analizom rauna koji su vezani za kratkorone pozajmice, dugorone obaveze
i vlastiti kapital. Ovi tokovi se lake indetifukuju od tokova investicionih
aktivnosti, zbog toga to finansijske aktivnosti retko ukljuuju dobitke ili
gubitke.
Prilivi i odlivi gotovine iz finansijske aktivnosti:
-

PRILIVI GOTOVINE
Prilivi novca od izdavanja HOV ili
od uplate vlasnikih udela,
Gotovinski prilivi od berzanskih
kredita, menica, obveznica,
hipoteka i drugih dugoronih i
kratkoronih zajmova,
Gotovinski prilivi od donacija koji
se odnose na nabvke sredstava.
Gotovinski prilivi po osnovu
finansijskog lizinga,
Prilivi po osnovu primljenih kredita
od finansijskih institucija

ODLIVI GOTOVINE
Vraanje gotovinskih pozajmica,
Plaanje dividendi vlasnicima HOV
i druge alokacije kapitala, isplate
zajmodavcu radi smanjenja
eksternih obaveza ukljuujui i
finansijski lizing,
Otkup vlastitih HOV,
Vraanje glavnice duga od
kratkoronih i dugoronih
kreditnih aranmana...

Razlika primanja i izdavanja gotovine u ovom segmentu izvetaja o novanim

tokovima naziva se neto novani tok iz finansijske aktivnosti.

Primer za izvetaj o novanim tokovima

Kao primer za prikaz izvetaja o novanim tokovima sam uzela Galeniku.
Asortiman Galenike obuhvata preko 250 proizvoda razliitih oblika ime
pokriva sve grupe lekova. Zanimljiva je za istraivanje jer je nekada
12

predstavljala giganta Jugoslovenske farmaceutske industrije, da bi danas

zbog loeg poslovanja dola u situaciju velikih problema. Po prvi put je bila u
gubitku 2011.godine, a u martu 2011.godine,12 dana u blokadi.

Naziv pozicije
I.
PRILIVI GOTOVINE
IZ POSLOVNE
AKTIVNOSTI
(1+2+3)
1. Prdaja I primljeni avansi

AOP
301

2008
7.343.6
72

2009
9.175.96
2

2010
12.527.1
11

2011
2.505.02
3

302

2. Primljene kamate iz
poslovne aktivnosti
3. Ostali prilivi iz redovnog
poslovanja
II.
ODLIVI GOTOVINE
IZ POSLOVNE
AKTIVNOSTI
(1+2+3+4+5)
1. Isplate dobavljaima

303

7.235.7
52
83.504

8.516.16
7
116.039

12.151.9
20
42.785

2.458.20
3
0

304

24.416

543.756

332.406

46.820

305

7.386.4
75

12.229.7
44

15.972.9
77

7.095.82
1

306

2. Zarade, naknade
zarada
3. Plaene kamate
4. Porez na dobitak
5. Plaanje po osnovu
ostalih javnih prihoda
III.
NETO ODLIV
GOTOVINE IZ
POSLOVNE
AKTIVNOSTI (II-I)
I.
PRILIVI GOTOVINE
IZ AKTIVNOSTI
INVESTIRANJA
(1+2+3)
1. Prodaja akcija I udela

307
308
309
310

4.570.0
29
2.443.3
75
87.105
144.571
141.395

8.718.40
9
3.016.99
7
289.656
78.326
126.356

11.939.3
61
3.758.43
7
170.975
17.032
87.172

2.823.28
6
3.230.79
5
785.496
0
256.244

312

42.803

3.653.78
2

3.445.86
6

4.590.79
8

313

4.442

5.150

6.096

3774.735

314

4.154

930

85.023
13

2. Prodaja nekretnina
3. Ostali fin.plasmani

315
316

3.544
898

0
996

5.166
0

II.

319

617.614

2.109.64
7

1.263.42
1

321

617.614

950.369

332.180

322

2.017.53
9
92.108

313.052

324

613.172

2.104.49
7

1.257.32
5

325

816.677

3.402.04
7

3.734.44
6

1.031.76
7

327

816.677
3.008

3.734.44
6
0

1.031.76
7

329

3.402.04
7
8.086

332
334

3.008
813.669

8.086
3.393.96
1

0
3.734.44
6

1.031.76
7

336

12.583.1
59
14.347.4
77
0

16.267.6
53
17.236.3
98

7.311.52
5
7.428.00
1

338

8.164.7
91
8.007.0
97
157.694

339

968.745

116.476

340

1.038.13
9
106.929

156.074

341

2.164.9
59
606.345

1.764.31
8
2.621.54
2
265.250

342

307.456

84.335

20.249

9.270

ODLIV GOTOVINE
IZ AKTIVNOSTI I
NVESTIRANJA
(1+2)
1. Kupovina nekretnina,
opreme
2. Ostali finansijski
plasmani
III.
NETO ODLIV
GOTOVINE IZ
AKTIVNOSTI
INVESTIRANJA (II-I)
I.
PRILIV GOTOVINE
IZ AKTIVNOSTI
FINANSIRANJA
1. Dugoroni I kratkoroni
krediti
II.
ODLIV GOTOVINE
IZ AKTIVNOSTI
FINANSIRANJA
1. Finansijski lizing
III.
NETO PRILIV
GOTOVINE IZ
AKTIVNOSTI
FINANSIRANJA (I-II)
SVEGA PLIVI GOTOVINE
(301+313+325)
SVEGA ODLIVI GOTOVINE
(305+319+329)
NETO PRILIVI GOTOVINE (336337)
NETO ODLIVI GOTOVINE (337336)
GOTOVINA NA POETKU
OB.PERIODA
POZITIVNE KURSNE RAZLIKE
PO OSNOVU PRERAUNA
GOTOVINE
NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE

337

147.562
3.534.44
4
332.180

2.784

14

PO OSNOVU PRERAUNA
GOTOVINE
GOTOVINA NA KRAJU
OBRAUNSKOG PERIODA
(338-339+340+341-342)

343

2.621.5
42

1.038.13
9

156.074

33.112

Kao to se moe primetiti u poetku postoji trend rasta priliva iz poslovne

delatnosti u skladu sa poveanjem obima prodaje a samim tim I naplata
potraivanja. Pokazatelj koji je dobar do 2011.godine jeste taj da su najvei
prilivi a ujedeno I najvei apsolutni rast upravo prilivi od prodaje robe I
avansne naplate. Mnogo vei rast je kod odliva iz poslovne delatnosti to je
loe. Dok prilivi rastu u 2009.godini za 25% odlivi rastu za 66% to je lo
pokazatelj koji ima posledice u Bilansu uspeha, u znatno veim trokovima
poslovanja koji nisu dovoljno dobri kontrolisani nego prihodi. To se vidi kod
stavke isplate dobavljaima I avansna plaanja I to moe da ukae na ronu
neusklaenost naplate I plaanja obaveza, odnosno da se obaveze plaaju u
znatno kraem roku nego to se naplauju potraivanja. Ako je takva
situacija onda je potrebno da bruto mara na prodaji proizvoda bude
znaajno velika kako bi mogla ovo da pokrije. U 2010.godini u odnosu na
2009.godinu rast priliva je vei nego od odliva ali se taj odnos remeti u
poslednjoj godini kada prilivi iz poslovne delatnosti padaju za 80% to govori
da je preduzee ulo u ogroman problem kako sa likvidnou tako I sa
rentabilnsou. Ukoliko je pad u prihodima bio manji no u prilivima to govori
o nemogunosti preduzea da naplati robu koju je prodalo.

Naziv pozicije
I.

PRILIVI
GOTOVINE
IZ
POSLOVNE
AKTIVNOS
TI
1. Prodaja I
primljeni
avansi
2. Primljene

2008

2009

2010

7.343.6 9.175.9
72
62

09vs
08
125
%

7.235.7 8.816.1
52
67

118
%

83.504

139

116.039

2010vs2
009
137%

2011

12.151.
920

143%

2.458.2 20%
03

42.785

37%

12.527.
111

2011vs2
010
2.505.0 20%
23

0
15

3.

II.

1.
2.

3.
4.
5.

III.

kamate iz
poslovnih
aktivnosti
Ostali prilivi iz
redovnog
poslovanja
ODLIVI
GOTOVINE
IZ
POSLOVNE
AKTIVNOS
TI
Isplata
dobavljaima
Zarade,
naknade
zarada
Plaene
kamate
Porez na
dobitka
Plaanje poo
osnovu ostalih
javnih prihoda
NETO
ODLIV
GOTOVINE
IZ
POSLOVN
EAKTIVNO
STI (II-I)

24.416

543.756

2227
%

332.406

61%

46.820

7.386.4 12.229.
75
744

166
%

15.972.
977

131%

7.095.8 44%
21

4.570.0
29
2.443.3
75

8.718.4
09
3.016.9
97

191
%
123
%

11.939.
361
3.758.4
37

137%

2.823.2 24%
86
3.230.7 86%
95

87.105

289.656

170.975

59%

144.57
1
141.39
5

78.326

333
%
54%

17.032

22%

126.356

89%

87.172

42.803

3.053.7
82

7135
%

3.445.8
66

125%

14%

785.49
6
0

459%

69%

256.24
4

294%

113%

4.590.7 133%
98

Ako se po godinama pogleda neto priliv/odliv iz poslovne delatnosti onda se

vidi da je u poslednje cetiri godine preduzee ostavrilo neto odliv iz poslovne
aktivnosti koji se tokom godina samo poveao I u 2008.godini to je bio znak
da preduzee ne zarauje I ne naplauje dovoljno da moe da izdri svoje
poslovanje. U 2008.godini poslovanje se finansiralo iz kredita, ta godina I nije
loa jer je kredit trone na investicije I nabavku novih postrojenja. Da bi
preduzee moglo da podnese optereenje kreditom I kamatama I
finansiranje investicijama mora da pravi v eoma dobru razliku u ceni na
prodaji svojih proizvoda.

16

Naziv pozicije
I.

1.
2.
3.

4.
5.
II.

1.
2.

III.

PRILIV
GOTOVINE
IZ
AKTIVNOS
TI
INVESTIRA
NJA
Prodaja akcija
Prodaja
nekretnina
Ostali
finansijski
plasmani
Primljene
kamate
Primljene
dividend
ODLIV
GOTOVINE
IZ
INVESTICI
ONE
AKTIVNOS
TI
Kupovina
nekretnina
Ostali
finansijski
plasmani
NETO
ODLIV
GOTOVINE
IZ
INVESTICO

2008

2009

09vs08

2010

2010vs2
009
118%

2011

4.442

5.150

116%

6.096

0
3.544

4.154
0

930
5.156

22%

85.023
147.56
2
3.534.4
44

898

996

111%

3.774.7
35

6.492

1.214

2011vs20
10
61922%

9142%
2856%

617.6
14

2.109.6
47

342%

1.263.4
21

60%

332.18
0

26%

617.6
14
0

2.017.5
39
92.108

327%

950.36
9
313.05
2

47%

332.18
0
0

35%

613.1
72

2.104.4
97

343%

1.257.3
25

60%

3.442.5
55

274%

340%

17

I.

1.

II.

1.
III.

NE
AKTIVNOS
TI (II-I)
PRILIV
GOTOVINE
IZ
AKTIVNOS
TI
FINANSIRA
NJA
Dugoroni I
kratkoroni
krediti
ODLIV
GOTOVINE
IZ
AKTIVNOS
TI
FINANSIRA
NJA
Finansijski
lizing
NETO
PRILIV
GOTOVINE
IZ
AKTIVNOS
TI
FINANSIRA
NJA (I-II)

816.6
77

3.402.0
47

417%

3.734.4
46

110%

1.031.7
67

28%

816.6
77

3.402.0
47

417%

3.734.4
46

110%

1.031.7
67

28%

3.008

8.086

269%

3.008

8.086

269%

813.6
69

3.393.9
61

417%

3.734.4
46

110%

1.031.7
67

28%

Na ve postojee kredite Galenika u 2009.godini uzima nove kredite za nove

investicije u istoj godini, taj trend se nastavlja I u 2010.godini ali uz manje
investicije ali I mnogo vee kredite jer se kompanija preinverstirala a to nije
pratilo adekvatno poveanje priliva iz poslovne delatnosti pa je u svim ovim
godinama ukljuujui I 2011.svoje poslovanje finansirala iz kredita odnosno u
toj poslednjoj godini oigledno kroz prodaju neke nekretnine.

18

Kao to sam rekla postoje dve metode za prikazivanje novanih tokova. To

su indirektna I diretkna metoda.

6.Direktna metoda

Direktnom metodom se prikazuju glavne vrste bruto gotovinskih priliva I

odliva. Da bi se sastavio izvetaj o novanim tokovima primenom direktne
metode potrebno je rasplagati sledeim:
-

Dva sukcesivna bilansa stanja (na poetku I na kraju obraunskog

perioda)
Bilans uspeha za taj obraunski period.

Sastavljanje ove metode polazi od utvrivanja razlika pozicija bilansa stanja.

Ove razlike proizlaze iz promene pozicije active I pasive tokom obraunskog
perioda. Nakon utvrivanja razlika u bilansnim pozicijama pristupa se
klasifikaciji tih pozicija u jednu od tri aktivnosti koje sam ve pomenula a to
su: poslovna, investiciona I finansijska. U ovoj metodi nije dovoljno utvrditi
razlike u bilansnim pozicijama, ve je potrebno da se izvri povezivanje
pozicija bilansa stanja sa odgovarajuim pozicijama bilansa uspeha.9
U direktnom metodu prikazivanja poslovnih aktivnosti, ne iskazuje se troak
amortizacije. U okviru investicine aktivnosti prikazuju se novani tokovi po
osnovu priliva od prodaje nekretnina, postrojenja, opreme i priliva od prodaje
dugoronih finansijskih instrumenata. Odlive gotovine ine nabavka
nekretnina, postrojenja i opreme, odlivi po osnovu nabavke nematerijalnih
sredstava. Novane tokove iz finansijske aktivnosti ine prilivi i odlivi po
osnovu odnosa preduzea sa akcionarima i poveriocima.

Izvetaj o novanim tokovima direktna metoda.

NOVANI TOKOVI IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI
1.
2.
3.
4.

Naplata potraivanja od kupaca

Naplaeni ostali prihodi
Isplate po osnovu cene kotanja prodatih gotovih proizvoda
Isplate po osnovu ostalih trokova perioda

9 Gordanka Kneevi, Ekonomska i finansijska analiza, Singidunum, Beograd,

oktobar 2007, strana 95.
19

5. Isplate po osnovu kamate

6. Isplate po osnovu poreza na dobitak
Neto novani tok iz poslovne aktivnosti (1+2-3-4-5)

NOVANI TOKOVI IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI

1. Prilivi gotovine po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja i opreme
2.Prilivi po osnovu prodaje nematerijalnih sredstava
3. Prilivi po osnovu prodaje dugoronih finansijskih instrumenata
4. Odlivi po osnovu nabavke nekretnina, postrojenja i opreme
5. Odlivi po osnovu nabavke dugoronih finansijskih instrumenata
Neto novani tokovi iz investicione aktivnosti (1+2+3-4-5)

NOVANI TOKOVI IZ FINANSIJSKE AKTIVNOSTI

1. Prilivi od kredita
2. Prilivi od emisije i prodaje akcija
3. Prilivi od emisije i prodaje obveznica
4. Isplate dividendi
5. Isplate glavnice na dugorone i kratkorone kredite
Neto novani tok iz finansijske aktivnosti (1+2+3-4-5)
Neto poveanje (smanjenje) gotovine u obraunskom periodu
Gotovina i ekvivalenti na poetku perioda
Gotovina i ekvivalenti na kraju perioda

7.Indirektan metod

Primena indirektne metode zahteva utvrivanje razlike bilansnih pozicija iz

dva uzastopna bilansa stanja. Polazi od indirektno naina utvrivanja tokova
gotovine iz poslovne aktivnosti na nain da se neto dobitak i drugi trokovi
saberu i koriguju za ostale prilive i odlive gotovine iz poslovne aktivnosti.
Polazna informacija za sainmjavanje bilansa po ovoj metodi je neto dobitak
tekue godine. Zatim se on koriguje za sve one trokove koji su pretohdno
ukalkulisani u obraun i iskazivanje neto dobiti a koji nisu neto izdaci. Zatim
se korekcija nastavlja na promene aktive i pasive bilansa stanja koje
determiniu novane tokove. Tako dolazimo do neto novanog toka iz
poslovne aktivnosti. Novani tokovi iz investicionih i finansijskih aktivnosti
nastaju na isti nain kao kod direktne metode.
Izvetaj o novanim tokovima indirektna metoda.
NOVANI TOKOVI IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI
I Neto dobitak
II Amortizacije
III Ostali prilivi
1. Smanjenje potraivanja od kupaca
2.Smanjenje zaliha gotovih proizvoda, robe i materijala
3. Poveanje obaveza prema dobavljaima
4.Poveanje obaveza za kamate
5. Poveanje obaveza za poreze
IV Ostali odlivi
1.Poveanje potraivanja od kupaca
2. Poveanje zaliha robe, materijala, gotovih proizvoda
3.Smanjenje dobavljaa
4. Smanjenje obaveza za kamate
V Neto novani tokovi iz poslovne aktivnosti (I+II+III-IV)

NOVANI TOKOVI IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI

1. Prilivi gotovine po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja i opreme

2.Prilivi po osnovu prodaje dugoronih finansijskih instrumenta
3. Odlivi po osnovu nabavke nekretnina, postrojenja i opreme
4. Odlivi po osnovu nabavke dugoronih finansijskih instrumenata

20

Neto novani tok iz investicione aktivnosti

NOVANI TOKOVI IZ FINANSIJSKE AKTIVNOSTI

1. Prilivi od kredita
2. Prilivi od emisije akcija
3. Prilivi od emisije obveznica
4.Isplata dividendi
5. Isplata glavnica na dugorone i kratkorone kredite
Neto novani tok iz finansijske aktivnosti
Neto poveanje (smanjenje) gotovine u toku perioda
Gotovina i ekvivalenti na poetku perioda
Gotovina i ekvivalenti na kraju perioda

Primer za indirektnu metodu:

IZNOSI
NOVANI TOKOVI IZ POSLOVNE
AKTIVNOSTI
I.

Neto dobitak

1139,50

II.

Amortizacija

175,00

III.

Ostali prilivi

110,00

1. Smanjenje potraivanja od
kupaca

0,00

2. Smanjenje zaliha gotovih

proizvoda

0,00

3. Poveanje obima prema

dobavljaima

75,00

4. Poveanje obaveza za kamate

25,00

5. Poveanje obaveza za poreze

10,00

IV.

335,00

Ostali odlivi

1. Poveanje potraivanja od
kupaca

175,00

2. Poveanje zaliha robe

150,00

3. Smanjenje dobavljaa

0,00

4. Smanjenje obaveza za kamate

10,00
21

V.

NETO NOVANI TOKOVI IZ

POSLOVNE AKTIVNOSTI
(I+II+III-IV)

1089,50

NOVANI TOKOVI IZ
INVESTICIONE AKTIVNOSTI
1. Prilivi gotovinepo osnovu
prodaje nekretnina

0,00

2. Prilivi po osnovu prodaje

dugoroni instrumenata

0,00

3. Odlivi po osnovu nabavke

nekretnina

750,00

4. Odlivi po osnovu nabvke

duoronih instrumenata

0,00

Neto novani tok iz investicione

aktivnosti

750,00

NOVANI TOKOVI IZ FINANSIJSKE

AKTIVNOSTI
1. Prilivi od kredita

50,00

2. Prilivi od emisije akcija

0,00

3. Prilivi od emsije obveznica

300,00

4. Isplata dividendi

514,50

5. Isplata glavnica na dugorone i 0,00

kratkorone kredite
Neto novani tok iz finansijske
aktivnosti

164,50

Neto poveanje(smanjenje) gotovine

u toku perioda

175,00

Gotovina i ekvivalenti na poetku

perioda

1100,00

22

Gotovina i ekvivalenti na kraju

perioda

1275,00

Ovaj metod daje iste rezultate po osnovu sve tri aktivnosti kao i direktan
metod. Ovaj izvetaj polazi od neto dobitka od 1139,50 dinara, i amortizacije
koja je novani troak od 175 dinara, a zatim te vrednosti koriguje sa ostalim
prilivima od 110 dinara i odlivima od 335 dinara. Razlika ili neto novani tok
od poslovne aktivnosti iznosi 1089,50 dinara.

Primer za direktnu metodu:

IZNOSI
NOVANI TOKOVI IZ POSLOVNE
AKTIVNOSTI
1. Naplata potraivanja od kupaca

9285,00

2. Naplaeni ostali prihodi

0,00

3. Isplate po osnovu cene

kotanja prodatih gotovih
proizvoda

6750,00

4. Isplate po osnovu ostalih

trokova perioda

1600,00

5. Isplate po osnovu kamate

0,00

6. Isplate po osnovu poreza na

dobitak

0,00

Neto novani tokovi iz poslovne

aktivnosti (1+2-3-4-5)

1089,50

NOVANI TOKOVI IZ
23

INVESTICIONE AKTIVNOSTI
1. Prilivi gotovine po osnovu
prodaje nekretnine, opreme
2. Prilivi po osnovu prodaje
nematerijalnih sredstava
3. Prilivi po osnovu prodaje
dugoronih instrumenata
4. Odlivi po osnovu nabavke
nekretnina

750,00

5. Odlivi po osnovu nabavke

dugoronih instrumenata
Neto novani tokovi iz invcesticione
aktivosti (1+2+3-4-5)

750,00

NOVANI TOKOVI IZ FINANSIJSKE

SITUACIJE
1. Prilivi od kredita

50,00

2. Prilivi od emisija i prodaja

akcija

0,00

3. Prilivi od emisija i prodaje

obveznica

300,00

4. Isplata dividendi

0,00

5. Isplata glavnice na dugorone i

kratkorone kredite

514,50

Neto novani tokovi iz investicione

aktivnosti (1+2+3-4-5)

164,50

Neto poveanje (smanjenje)

gotovine u obraunskom periodu

175,00

Gotovina i ekvivalneti na poetku

perioda

1100,00

24

Gotovina i ekvivalenti na kraju

perioda

1275,00

Ovo preduzee je u toku obraunskog perioda ostvarilo neto novane prilive

gotovine iz poslovne aktivosti u iznosu od 1089,50 dinara, dok je
istovremeno ostvarilo negativne novane tokove (neto odlive) gotovine iz
investicone aktivnosti u iznosu od 750 dinara i finansijske aktivnosi od
164.50 dinara. Sumiranje neto priliva i odliva gotovine po osnovu sva tri
aktivnosti dobija se iznos neto promene gotovine i gotovinskih ekvivalenata
u obraunskom periodu u iznosu od 175 dinara. Ovo preduzee je ostavrilo
pozitivan novani tok iz poslovne aktivnosti a negativne novane tokove iz
investicione i finansijske. To znai da osnovna delatnost preduzea generie
novane tokove dok iste konzumiraju investiciona i finansijska aktivnost.
Negativne novane tokove iz investicione aktivnosti nastali su zbog kupovine
dodatne opreme koja je finansirana iz novanog toka poslovne aktivnosti,
dok su negativni novani tokovi iz finansijske aktivnosti nastali kao posledica
otplate glavnice duga i odliva po osnovu isplaenih dividendi. Dividende su
isplaene iz pozitivnog toka koji je ostavren u poslovnoj aktivnosti preduzea
a drugim delom su isplaene iz uzetih kredita i priliva od dodatne emisije
obveznica. Da bi se neto vie reklo o finansijskoj fleksibilnosti i likvidnosti
potrebno je analizu dopuniti sa sledeim

Zakljuak:
Izvetaj o novanom toku prua veoma vane informacije o platnoj
sposobnosti preduzea. Prua informacije o prilivima i odlivima sredstava iz
poslovne, finansijske i investicione aktivnosti u odreenom obralunskom
periodu. Ono to je bitno rei da konanu ocenu o uspenosti preduzea ne
moemo doneti samo na osnovu analize tokova gotovine. Ovaj izvetaj
predstavlja dopunu u analizi Bilansa stanja i Bilansa uspeha.

25

Literatura:
-

Miladin Bovan, Finansijsko raunovodstvena analiza, Ekonomski

fakultet, Univerzitet u Pritini, Blace, 2002., strana 335-338

Goranka Kneevi, Ekonomska I finansijska analiza, Singidunum,

Beograd, oktobar 2007.

http://www.srr-fbih.org/sr/pdf/MSFI_MRS/10_MRS_18.pdf

http://www.rs.cest.gov.ba/index.php/cest-usaid-file/steajne-sudije/modul2/lok-7/397-osnovni-program/file

26