FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO, UNIVERZITETA

“UNION – NIKOLA TESLA” U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD
Predmet: Upravljačko računovodstvo
Tema: Upravljačko računovodstvo i menadžment

Profesor: Student:
dr Aleksandra Gajdobranski Dušan Čekeliš I0438-20
Menadžment, grupa 17

Oktobar 2022. Beograd

1
 Sadržaj

1. Uvod..............................................................................................................................................3

2. Pojam i definisanje upravljačkog računovodstva...........................................................................4

2.1. Povezanost upravljačkog računovodstva sa finansijskim i internim (troškovnim).................6

2.2. Veze izmedju računovodstvenog i upravljačkog sistema.......................................................6

3. Pojam i funkcije menadžmenta......................................................................................................7

3.1. Savremeni menadžment.......................................................................................................13

3.2. Finansijski menadžment.......................................................................................................14

4. Zaključak.....................................................................................................................................15

5. Literatura.....................................................................................................................................16

2
 1. Uvod

U savremenim uslovima nemoguće je zamisliti poslovanje bez adekvatnog upravljanja i

marketinga u preduzeću. Promene se stalno dešavaju, načini rada inoviraju, a menadžerska vizija,
mudrost, fleksibilnost, marketinške inovacije i kreativnost neophodni su za funkcionisanje bilo koje
kompanije. U savremenom poslovanju menadžeri, kao i njihovi zaposleni, moraju posedovati
određene veštine, na osnovu kojih će identifikovati mogućnosti sa kojima se kompanija susreće, da bi
adekvatno reagovali. U novije vreme, preduzeća posluju u dinamičnom, globalnom okruženju. Stalne
promene čine da strategije poslovanja brzo zastarevaju pa je sprovođenje trenutne strategije rizično i
potrebne su nove strategije. Preduzeća se u okruženju suočavaju sa promenljivim vrednostima i
zahtevima potrošača, rastućom globalnom konkurencijom, problemima. Konkurencija na tržištu
Evropske unije se pojačava. Ključni trendovi i sile koji menjaju tržišni prostor i predstavljaju
marketinške izazove su: rast neprofitnog marketinga, razvoj informacionih tehnologija,
globalizacijske promene u ekonomiji i rastuća etička i društvena odgovornost. organizacija.

Tri glavna pravca razvoja - globalizacija, tehnološke promene i deregulacija - predstavljaju

neograničene mogućnosti. Naravno, svi problemi i izazovi istovremeno su i marketinške mogućnosti.
Bitni faktori u svakom preduzeću za poslovanje su zaposleni, menadžeri, njihovo znanje, sposobnosti
i stilovi vođstva. Na polju ekonomije, horizonti su uveliko prošireni, a pojavili su se i mnogi novi
metodi i načini za povećanje profitabilnosti i povećanje kapitala generisanog radom i uslugama. U
današnje vreme važan uslov opstanka, a ako je moguće i napretka, jeste da poslovni subjekt
zapošljava osobe koje imaju potrebno znanje da prate savremene trendove i trendove u oblasti kojom
se bave. Vlasnici i menadžeri moraju znati da je finansijski kapital skupo ekonomsko dobro i da se
njegovim upravljanjem može zaraditi daleko više nego što je moguće na bilo kojoj drugoj funkciji u
preduzeću.

Menadžment je ključni uslov za uspeh, odnosno stabilan rad i razvoj kako ekonomskih tako i
vanprivrednih sistema. Prema Piteru Drakeru : „ Menadžment usmerava i obezbeđuje sprovođenje
efikasnog korišćenja raspoloživih resursa radi postizanja željenih rezultata, pri čemu se - efikasno
odnosi na postizanje ciljeva u skladu sa planovima i rasporedima rada na zadovoljstvo kupaca i
zaposlenih. Menadžment obuhvata četiri upravljačka procesa: planiranje, organizovanje, vođenje I
kontrola.

Cilj i predmet rada: u seminarskom radu je stavljen akcenat na upravljačko računovodstvo,

njegovo definisanje i povezanost sa finansijskim i internim troškovima. Takođe je opisan koncept o
menadžmentu i ostala važna pitanja vezana za njega kao što su njegove funkcije: planiranje,
organizovanje, vođenje i kontrola. Spomenuti su i savremeni i finansijski menadžment.

3
 2. Pojam i definisanje upravljačkog računovodstva

Upravljačke računovodstvo uključuje pripremu i interpretaciju računovodstvenih

informacija čija je svrha pomoć menadžmentu preduzeća u definisanju opštih ciljeva i u
donošenju večine tipova menadžerskih odluka. Drugim rečima, upravljačko računovodstvo je
samo jedno orudje koje može pomoći menadžmentu u procesu donošenja poslovnih odluka.
Upravljački računovodja je zaposlen u odredjenoj organizaciji s ciljem pribavljanja
odredjenih informacija za zadovoljenje raznih potreba organizacije kao i pomoć
menadžmentu u interpretaciji ovih informacija.

Cilj postojanja i poslovanja velikog broja privrednih društva je maksimiranje

finansijskog rezultata uz ispunjavanja obaveza o roku plaćanja i naplati potraživanja o roku
dospeća.1 Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je da postoje podaci o tome kako se poslovanje
u nekom preduzeću odvija (da li napreduje, nazaduje ili stagnira),takođe su bitni i ostali
neophodni podaci za donošenje bitnih poslovnih odluka.

Područja specijalizacije upravljačkog računovodje:

1. Finansijsko izveštavanje – s obzirom na činjenicu da je menadžment odgovoran za

ispunjavanje obaveza finansijskoh izveštavanja, jedan broj upravljačkih računovodja
se specijalizirao u pripremi finansijskih i drugih izveštaja za eksteme korisnike (za
inspekcije, banke, komintente) za šta je neophodno dobro poznavanje opšte
prihvaćenih računovodstvenih načela i standarda.
2. Računovodstvo troškova - za uspešnog menadžera veoma je značajno poznavanje
troškova svake poslovne transakcije, odnosno akcije i svake jedinice proizvedenog
proizvoda.
3. Računovodstvo poreza na dobit - velika preduzeća (kompanije) najčešće imaju
poseban odsek za poreska pitanja.
4. Finansijsko predvidjanje - računovodja procenjuje buduće dogadja je formiranjem
plana finansijskog poslovanja za budući vremenski period. Poredjenjem ostvarenog
rezultata sa predvidjenim veličinama omogućije se ocena rezultata poslovanja
preduzeća i njihovih sastavnih delova.

1
Z.Petrović: Upravljačko računovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd 2017.

4
 5. Dizajniranje menadžment informacionog Sistema - upravljačke računovodje koji
se specijaliziraju u tom području moraju imati neophodno iskustvo po osnovu
nekoliko bitnih zahteva: izveštavanje eksternih korisnika, informativne potrebe
menadžera, način postizanja interne kontrole, formiranje adekvatnog sistema uz
odgovarajuće troškove.
6. Interna revizija - u okviru velikih organizacija postoje interni revizori čiji je zadatak
da prouče sistem inteme kontrole i ocenu efikasnosti različitih aspekata poslovanja
preduzeća.
7. Profesionalno ovlašćenje za upravljačke računovodje.

Jednu od definicija upravljačkog računovodstva dala je grupa specijalista

angloameričkog saveta za proizvodnost: Upravljačko računovodstvo je prezentacija na takav
način da one pomažu menadžmentu preduzeća u kreiranju politike i u svakodnevnom
delovanju preduzeća. Drugi autori ne definišu neposredno upravljačko računovodstvo već se
ograničavaju na opis njegovog delovanja. Tako na primer, Entoni kaže da se to
računovodstvo bavi računovodstvenim informacijama koje pomažu ili kori ste menadžmentu
za donošenje poslovnih odluka. Treća grupa autora objašnjava svrhu upravljačkog
računovodstva. Dakle, moderno upravljačko računovodstvo je osnovna komponenta
savremenog upravljanja poslovima i preduzećem u celini.

Na osnovu blagovremenih, sadržajnih i tačnih računovodstvenih informacija

menadžerska struktura (preduzetnik) je u mogućnosti da sagleda finansijsku poziciju u datom
momentu i perspektivu uspešnog poslovanja, i da na osnovu toga donosi efika sne odluke,
koje treba da doprinesu ostvarivanju planirane dobiti, odnosno profita. U odnosu na
tradicionalno upravljačko računovodstvo koje se odnosi na pružanje informacija na taktičkom
i operativnom nivou upravljanja u SAD i Velikoj Britaniji su se osamdesetig godina prošlog
veka, pojavili radovi iz oblasti strateškog upravljačkog računovodstva koje treba da obezbedi
informativnu podlogu za donošenje odluka na nivou top menadžmenta. Promene koje
strateški mogu uticati na uspeh preduzeća a potiču iz okruženja vreme nom su sve učestalije i
odnose se na političke i ekonomsko-sistematske uti caje, uticaj tehničko-tehnološkog razvoja,
konkurenciju, ponašanje poslov nih partnera, neizvesnost, rizik itd.

5
 2.1. Povezanost upravljačkog računovodstva sa finansijskim i internim
(troškovnim)

Sa aspekta upravljačkog računovodstva u okviru računovodstvenog sistema glavni

akcenat je na planiranju i analizi, a ne na knjigovodstvu koje je u centru pažnje finansijskog i
internog računovodstva. Takodje, kod upravljačkog računovodstva za razliku od finansijskog
i internog računovodstva nisu toliko važna pitanja kako sakupiti, urediti, obraditi i prikazati
odgovarajuće podatke, već kako ih interpretirati i analizirati da bi bile od koristi
menadžerskoj strukturi preduzeća. U literaturi se susreću različita mišljenja o tome da li je
upravljačko računovodstvo sastavni deo celokupnog računovodstva, ili zahvata samo deo
problema iz finansijskog i internog računovodstva na jedan specifičan način. Jedinstvena
mišljenja su samo o tome da upravljačko računovodstvo preuzima i obradjuje pitanja koja
inače spadaju u domen finansijskog ili internog računovodstva.

A razlikuju se po tome što predmet upravljačkog računovodstva izvode: samo iz

finansijskog računovodstva, samo iz internog (troškovnog) računovodstva, iz finansijskog i
internog (troškovnog) računovodstva, iz finansijskog i troškovnog računovodstva zajedno s
poslovnim finansijama. Smatramo da organe upravljanja, odnosno menadžment preduzeća ne
interesuju samo informacije iz interne sfere poslovanja(interno računovodstvo) već i neke
informacije iz spoljneg područja poslovanja (finansijsko računo vodstvo). To znači da
predmet upravljačkog računovodstva treba izvoditi ka ko iz odredjenih delova internog, tako i
iz odredjenih delova finansijskog ra čunovodstva (varijanta pod "c"). Sa varijantom pod
tačkom "d"se ne može mo složiti, mada ima razloga i za i protiv, ali preovladava razlog
načelnog odvajanja finansiranja ili finansija od računovodstva.

2.2. Veze izmedju računovodstvenog i upravljačkog sistema

Računovodstveni sistem tesno je povezan s knjigovodstvenim podacima ali zahvata i

oblast planiranja, nadzora i analize. Njegova specifičnost je u vrednosnom izražavanju
poslovnih procesa i stanja. U savremenom računovodstvenom sistemu knjigovodstvo ne
može biti samo sebi svrha, niti može biti organizovano samo radi što vernijeg prikaza
prošlosti. Već od sa mog početka mora biti usmereno potrebama nadzora i analize, i
metadološki uskladjeno sa računovodstvenim planiranjem koje mu predhodi. Samo tako
izgradjen računovodstveni sistem može biti efikasno sredstvo za donošenje poslovnih odluka.
Američki autor Lej upravljački krug prikazuje na sledeći način:

6
 Mada je ishodište u oba kruga drugačije, ipak izmedju njih postoji tesna veza: broju 1
u upravljačkom krugu odgovara broj 5 u računovodstvenom krugu; broju 2 u upravljačkom
krugu odgovara broj 1 u računovodstvenom krugu; broju 3 u upravljačkom krugu odgovara
broj 2 u računovodstvenom krugu; broju 4 u upravljačkom krugu odgovara broj 3 u
računovodstvenom krugu; i broju 5 u upravljačkom krugu odgovara broj 4 u
računovodstvenom krugu. Ukoliko postoji tesna veza izmedju oba kruga mogu se očekivati
bolji rezultati. Mada su informacije po svom izvoru u većini slučajeva izražene drugačije a ne
vrednosno ipak su one izražene vrednosno, kada na osnovu njih treba odlučivati.

To znači da one tada. postaju računovodstvene informacije, na primer, predlog za

uvodjenje novog proizvoda u proizvodni program zahteva sakupljanje tehničkih podataka o
proizvodu i tržišnih podataka. Ali je odluka menadžmenta o prihvatanju ili odbijanju
predloga pre svega uslovljena prognozom buduće rentabilnosti tog proizvoda. Zato
računovodstvo možemo smatrati integralnim delom modernog menadžmenta.

3. Pojam i funkcije menadžmenta

U stranoj literaturi postoji više različitih definicija menadžmenta. Prevedeno na naš

jezik menadžer je osoba koja ima zadatak da usmerava, odlučuje, proučava, nadgleda,
procenjuje, nadzire, upravlja itd. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je menadžment širi
pojam od upravljanja. U svojoj osnovi menadžment obuhvata odlučivanje i sprovodjenje.

7
 Ne ulazeći u interpretiranje mnogobrojnih definicija menadžmenta izdvojicemo
sledeće zajedničke odrednice:

- pre svega menadžment je proces, a ne čin, primenljiv u svim organi cijama;

- njegovo mesto u organizacionoj strukturi nalazi se na svim nivoima te strukture
(najnižem, srednjem i najvišem);
- osnovna usmerenost odnosno pravac delovanja je ka realizaciji po stavljenih ciljeva
organizacije;
- njegove ključne odrednice su: odlučivanje, uticaj (moć), komunicira nje, koordinacija
i povezivanje;
- bitan cilj se sastoji u osiguravanju uspešnosti i efikasnosti preduzeća,
- ovaj proces objedinjuje veliki broj medjusobno povezanih funkcija u preduzeću,
- ciljevi u menadžmentu se postižu radom sa ljudima, aktiviranjem njihovih
sposobnosti, kao i korišćenjem ostalih organizacionih resursa.

Prilikom odredjivanja funkcija menadžmenta potrebno je definisati aktivnosti koje

menadžment čine procesom. I ako postoje različita mišljenja, većina autora smatra da su
osnovne funkcije menadžmenta: planiranje, organizovanje i kontrola, a mi ćemo dodati i
funkcije liderstva (vodjenja) i funkciju upravljanja ljudskim resursima. Planiranje je funkcija
kojom započinje proces menadžmenta. Ova funkcija je i najznačajnija u tom smislu što
neposredno odredjuje ostale funkci je. U osnovi planiranja je odlučivanje jer planovi i jesu
neka vrsta poslovnih odluka. Planiranje kao funkcija uslovljena je ostalim funkcijama sa
kojima je u permanentnoj interakcijskoj vezi.

Organizacija preduzeća predstavlja proces kojim se efikasno povezuje ljudski faktor i

zadaci, i koordiniraju individualne i grupne aktivnosti u realizaciji cilja preduzeća. Funkcija
organizovanja odnosi se na raspodelu posla i uspostavljanje medjuzavisnosti izmedju članova
koji čine organizaciju. Rezultat funkcije organizovanja je takva organizaciona struktura koja
pokazuje kako su napori organizacije povezani. Organizaciona struktura je prom nljiva
kategorija. Ona se menja u skladu sa promenama proizvodnih drugih poslovnih zadataka, a
takodje i pod dejstvom objektivnih faktora koji deluju iz okruženja samog preduzeća, Cilj
procesa organizovanja je uspostavljanje optimalne organizacije koja će obezbediti ostvarenje
ciljeva preduzeća na najbolji način.

8
 Funkcija kontrole ima zadatak da spreči narastanje tekućih problema na nivo kriza.
Ona se uspostavlja i sprovodi da bi se obezbedila podudarnost planirane i ostvarene
uspešnosti poslovanja Za efikasno povezivanje planiraranja kontrole potrebne su
odgovarajuće informacije i organizovani tokovi tih informacija. Vodjenje odnosno liderstvo
je sastavni deo menadžmenta i predstavlja sposobnost jedne osobe da utiče na druge ljude na
takav način da oni medjusobno saradjuju i doprinose naporima usmerenim ka ostvarivanju
ciljeva organizacije. Bez menadžerskog vodjenja ne može se zamisliti opstanak jedne
organizacije. Menadžersko vodjenje popunjava praznine u organizacionoj šemi koja nikada
ne može biti potpuna, jer je nemoguće unapred isplanirati svaku aktivnost i odluku.

Osim toga organizacije funkcionišu u promenljivim uslovima koje diktira okruženje a

menadžersko vodjenje mora osetiti prome ne i navesti upošljenike da se njima prilagode.
Funkcija upravljanja ljudskim resursima odnosi se na osoblje i odnose izmedju radnika i
menadžera. Prilikom upravljanja ljudskim resursima treba obratiti pažnju na odredjene
principe: princip odredjivanja radnog mesta i odgovarajućeg posla za svakog zaposlenog,
princip odredjivanja odgovornosti svakog zaposlenog radnika; princip odredjivanja normi
učinaka (kvantitet i kvalitet posla); princip uspostavljanja komunikacionih tokova izmedju
članova organizacije; princip obučavanja radnika i menadžera. Ovo su samo osnovni
principi,odnosno, minimum principa koji se odnose na na upravljanje ljudskim resursima.

Slika 1. Interaktivna priroda procesa menadžmenta

Izvor: Čizmić E. ,Trgo A.(2010), Adil Trgo, Savremeni menadžerski koncepti, Sarajevo, str.115.

9
 Osnovni menadžerski ili upravljački procesi važni su za razumevanje suštine
upravljanja. Planiranje je sveobuhvatan hijerarhijski proces postavljanja ciljeva, razvoja
planova sa pratećim analizama, donošenja odluka i drugih pomoćnih aktivnosti. U svetu
savremenog menadžmenta, planiranje se tretira isključivo kao strateško planiranje odnosno
podrazumeva se da dobro planiranje uključuje strateški nivo planiranja. 2
Hijerarhijska
struktura procesa planiranja može se posmatrati kao složenost planiranja u savremenim
uslovima i podrazumeva primenu veoma složenih matematičkih i statističkih postupaka
predviđanja, optimizacije, odlučivanja, što dalje znači da se proces planiranja odvija uz
intenzivnu računarsku podršku ili odgovarajući softver.

Slika 2. Hijerarhija planova

Izvor: Čizmić E. ,Trgo A.(2010.), Adil Trgo, Savremeni menadžerski koncepti, Sarajevo, str.135.

Organizovanje se zasniva na procesu planiranja i glavni cilj organizovanja je

utvrđivanje optimalnog grupisanja organizacionih aktivnosti i resursa rada, radi sprovođenja
zacrtanih planova u skladu sa usvojenim programima.

2
Radosavljević Ž., dr Tomie R.:(2006), Menadžment u modernom poslovanju, Novi Sad.

10
Ovde treba istaći dve važne tačke:

• proces organizacije je segment u kome se menadžment, kao teorija upravljanja,

najviše preklapa sa teorijom organizacije i praktično se može tvrditi da je to najveći deo
njihovog zajedničkog jezgra;

• pružanje, raspoređivanje i obuku zaposlenih, neki autori tretiraju kao zaseban

proces upravljanja i nazivaju ga "upravljanje ljudskim resursima". Prema klasičnom pristupu,
ovaj segment menadžmenta čini jedinstvenu celinu sa procesom organizacije, jer je problem
optimalnog kadrovskog kadra u suštini problem čisto organizacione prirode, iako koristi niz
posebnih psihosocijalnih i ergoekonomskih metoda i tehnika.

Savremeno shvatanje organizacionog procesa više se poistovećuje sa konceptom

organizacionih tehnologija, koji podrazumeva čitav skup principa primene stručnih znanja,
kvantitativnih metoda i tehnika i savremenih specijalizovanih softverskih paketa .
Menadžment je proces neprinudnog vođenja i motivisanja zaposlenih da na koordiniran način
doprinose ostvarivanju organizacionih i grupnih ciljeva. Menadžeri koji vode takav proces
moraju biti dobro upoznati sa organizacionim ciljevima i planovima, moraju imati izuzetnu
sposobnost komunikacije i moraju uzeti u obzir karakteristike podređenih, karakteristike
radnog okruženja i organizacione uslove. Pored posebnih predispozicija za saradnju sa
ljudima, stečena i uvežbana rečitost savremeni menadžeri moraju biti posebno obučeni za
takve uloge, posebno u domenima upravljanja sukobima, upravljanja vremenom, upravljanja
organizacionom kulturom i poslovne etike itd.

Kontrola je proces regulisanja jedne ili više organizacione aktivnosti tako da se one
odvijaju na način da se omogući postizanje organizacionih ciljeva. U savremenom
menadžmentu kontrola se vrši na svim nivoima - od strateškog do operativnog i obuhvata
četiri osnovne grupe resursa: fizička sredstva (zalihe, oprema i kvalitet), ljudski resursi, izvori
informacija i finansijski izvori. Kontrola se vrši prema klasičnom principu povratne sprege,
pri čemu se uputstva za promenu standarda rada pokreću sa viših hijerarhijskih nivoa ili se
realizuju u interakciji sa višim nivoima. 3 Kontrola odredjenog procesa uvek teče uporedo sa
samim procesom, dok se revizija inspekcija sprovode uvek po okončanju tog procesa. Za
kontrolu nije zanimljivo pitanje zašto kako je došlo do nekog poslovnog stanja, već je njen
zadatak da samo konstatuje da li je stvarno stanje pravilno ili ne.

3
Jovanović P., Petrović D., (2007): Savremeni trendovi u razvoju menadžmenta, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd.

11
 Isto važi i za inspekciju, dok kod revizije uvek materijalno ili misaono obnavlja mo
predmet nadzora. Evidencija je osim u nekim slučajevima kontrole uvek uslov za nadzor.
Medjutim, i ako se nadzor uvek zasniva na podacima koje daje evidencija, može se vršiti
nadzor i same delatnosti evidencije. Postoji interni eksterni nadzor. Interni nadzor delimo na
formalni i sadržajni. Interni nadzor vrši se u vezi sa knjigovodstvenim dokumentima
poslovnim knjigama. U uspostavljanju internog nadzora u okviru funkcijskih procesa mora
učestvovati i računovodstvo. Kako knjigovodstveni podaci nastaju izvan samog
knjigovodstva (u proizvodnji, prodaji, nabavci) njegova nadležnost prodire iz druge službe
preduzeća, a naročito je akcenat dat formiranju knjivodstvene dokumentacije i upotrebi
odredjenih obrazaca.

Ukoliko su službenici drugih službi u preduzeću odgovomi za pravilno prikupljanje

knjigovodstvenih podataka u stvari su funkcionalno podredjeni rukovodiocu računovodstva,i
ako je njihova glavna odgovornost u okviru službe kojoj pripadaju. Računovodstveno
informisanje je takvo prezentovanje računovodsvenih podataka u stvaranje odredjenih
informacija odredjenim korisnicima, odnosno menadžerskoj strukturi različitih nivoa(niži,
srednji, top menadžment) kako bi mogli na osnovu njih da donose poslovne odluke adekvatno
upra vljaju poslovnim procesima.

Slike 3. Proces kontrole

12
 Izvor: Jovanović P., Petrović D., (2007), Savremeni trendovi u razvoju menadžmenta,Beograd, Fakultet
organizacionih nauka, str.89.

3.1. Savremeni menadžment

U savremenim uslovima poslovanja, kada su uslužni poslovi značajno nadmašili

proizvodne poslove i po finansijskoj vrednosti, i u broju zaposlenih, organizaciono znanje i
naučnici, kao osnovni nosioci intelektualnog kapitala, predstavljaju najvredniji resurs na
osnovu kojeg se generiše deo tržišne vrednosti svakog organa. Intelektualni kapital i
nematerijalni resursi zasnovani na njemu imaju posebne karakteristike koje nameću potrebu
za drugačijim načinom praćenja, poboljšanja i vrednovanja poslovanja preduzeća.
Nematerijalne resurse je teško odrediti jer imaju indirektan i naknadni uticaj na finansijske
aspekte poslovanja. Stoga, menadžeri moraju razumeti savremenu filozofiju poslovanja i
prilagoditi poslovne aktivnosti i procese svim promenama. Savremeni uslovi poslovanja
značajno menjaju okruženje funkcionisanja i poslovanja. Današnje ekonomske i
neekonomske organizacije, nužno donose promene u potrebama, pristupima i metodama
upravljanja koji se koriste. Složeni uslovi savremenog delovanja zahtevaju timski rad i
sposobne vođe da vode timove u poslovanju, pa se može reći da su timski rad i liderstvo,
zajedno sa nekim modernim disciplinama upravljanja, poput upravljanja projektima i
promenama, učenje i upravljanje znanjem, osnovne karakteristike savremenog menadžmenta.

Moderno preduzeće teško da bi moglo postojati bez menadžmenta, jer danas

postoji previše izazova kojima je čovečanstvo izloženo i kojima je potrebno upravljanje da bi
ih prevazišli. Savremeni menadžment ističe značaj tzv „mc varijable“, kao što su ljudi u
organizaciji, njihovo znanje i veštine i stilovi rukovođenja, za razliku od ranijih faza u
razvoju menadžmenta, koje su se fokusirale na takozvane „tvrde promenljivekao“ što su
strategija, struktura, veličina, kontrola i druge. Iako su principi upravljanja poznati od
davnina, savremeni menadžment je fenomen 21. veka. Uspeh kompanija, danas više nego
ikada pre, rezultat je efikasnog upravljanja. Polovina svih novih preduzeća propadne tokom
prve dve godine rada, a oko 70% novih preduzeća propadne u roku od pet godina. U većini
slučajeva, u više od 90% slučajeva, razlog neuspeha i propasti ovih kompanija leži u
neefikasnom upravljanju. Važnost menadžmenta i menadžera kvaliteta je neporeciva za
uspeh bilo koje organizacije. Savremeni menadžment je istovremeno izuzetno zahtevan. Ono
što je izuzetno zahtevno je pronaći najbolji način vođenja. preduzeća, najčešće u

13
turbulentnom i neizvesnom okruženju. Jednostavno se nalazi u samom čoveku, koji kao
menadžer ima načini i metode poslovanja i zna kako da se nosi sa svojim saradnicima.

Menadžer, koji uspešno savlada ovu prepreku u karijeri, biće uspešan. Kao što
nema menadžmenta bez menadžera, nema ni uspešnog upravljanja bez kreativnih, sposobnih
i talentovanih menadžera.Samo oni menadžeri koji imaju izražen individualnost i inovativne
sposobnosti mogu odgovoriti izazovima okruženja koji ih očekuju, ne samo danas, već u još
većoj meri u budućnosti. Jedan od najvažnijih zadataka savremenog menadžera je da
motiviše svoje saradnike, da inspiriše druge, a to često zavisi od njegovih ličnih
karakteristika. Očekuje se da će menadžeri u 21. veku biti potpuno posvećeni svom poslu. U
tom smislu savremeni menadžer nema klasično radno vreme. Obično radi, dok posao to
zahteva.

3.2. Finansijski menadžment

Finansijski menadžment je upravljanje finansijskim poslovima poslovnog

subjekta. Finansijsko upravljanje jedna je od osnovnih ljudskih aktivnosti savremenog sveta.
Kao takvo, finansijsko upravljanje se obično definiše kao proces stvaranja finansijskih uslova
za efikasno postizanje odabranih finansijskih ciljeva. Kroz ove definicije dolazi se do
jednostavnog zaključka da je cilj svakog finansijskog menadžera isti, da ostvari profit. Kao i
svaka druga operativna funkcija, finansijski menadžment ima iste poglede, za postizanje
vrhunskog cilja preduzeća, dugoročno ostvarivanje profita, jer je bez postizanja tog cilja
ugrožen ne samo rast i razvoj već i opstanak preduzeća. Zapravo, funkcija finansijskog
upravljanja treba da doprinese povećanju produktivnosti znanja u oblasti finansija,
efektivnosti i efikasnosti poslovanja sa što manje kapitala. Razvoj nauke o finansijama
značajno je doprineo razvoju funkcije finansijskog upravljanja.

Tek početkom 20. veka mikrofinansiranje je počelo da se izučava kao posebna

naučna disciplina, a do tada se izučavalo u okviru makroekonomije. Rastom finansijskih
inovacija, kompanije su se suočile sa potrebom većih finansijskih sredstava, što otvara pitanja
upravljanja likvidnošću i njenog održavanja, kao i optimalnog načina finansiranja preduzeća.
Pokret se dešava sa velikom ekonomskom krizom 1930 -ih, iako su do prve polovine prošlog
veka funkcije finansijskog menadžera bile vrlo skromne i svele su se na uzimanje sredstava
neophodnih za funkcionisanje kompanije. Poznavanje finansijskih instrumenata, tehnika i
troškova jedan je od najvažnijih zadataka top ali i funkcionalnog menadžera. Međutim, ovo je

14
glavni nedostatak upravljanja jer top menadžeri često zanemaruju svoje znanje o finansijama
i potcenjuju njihov uticaj na dugoročni uspeh kompanije.

Finansijski menadžer mora poznavati i ekonomsku teoriju i teoriju finansija, kako bi mogao
da donese ciljeva kompanije.4

Slika 4. Proces finansijskog menadžmenta

Izvor: dr Dedović M., dr Milačić S. (2005): Finansijski menadžment, str.72. Leposavić.

4. Zaključak

Proces razvoja menadžmenta i njegovu evoluciju diktiraju: intenzivne promene u

okruženju, odnosi ponude i potražnje, konkurencija, sofisticiraniji zahtevi kupaca, prava
kupaca da dobiju najbolju uslugu ili proizvod po ponuđenoj ceni. Dobro upravljanje nije
slučajno, već je rezultat istraživanja tržišta, praćenje promena, pažljivo planiranje i
sprovođenje. Tržišna orijentacija kompanije zasnovana je na pristupu da sve aktivnosti treba
postaviti kao dobro osmišljenu poslovnu filozofiju zasnovanu na efikasnom i društveno
odgovornom upravljanju i marketingu. Koncept budućeg razvoja marketinga i menadžmenta
sa tačke gledišta kompanije, pre svega, trebalo bi da obuhvati poboljšanje infrastrukturnih
prostora. To se odnosi na poboljšanje računarskog umrežavanja u kompanijama, lakši pristup
relevantnim informacijama, implementaciju strategije, segmentaciju tržišta, efikasnost interne
komunikacije u preduzeću, povećanje broja veb lokacija i poboljšanje funkcionalnosti u
smislu praćenja poseta itd. Teorija menadžmenta kao i teorija upravljanja razvijala se
paralelno i neodvojivo kroz čitavu ljudsku istoriju i praktično je nemoguće razdvojiti ih

4
dr Dedović M., Milačić S., (2005.), Finansijski menadžment, Leposavić.

15
nekom fiksnom i jasnom granicom. Uspešne kompanije i institucije zadovoljavaju potrebe
kupaca i korisnika usluga kao ključni poslovni cilj.

5. Literatura

1. A. Gajdobranski (2019): Upravljačko računovodstvo, Univerzitet UNION, „Nikola

Tesla“, FPSP i FITI, Beograd.
2. A. Gajdobranski (2021): Upravljačko računovodstvo – Praktikum, Univerzitet
UNION, „Nikola Tesla“, FPSP i FITI, Beograd.
3. Z.Petrović (2017): Upravljačko računovodstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd.
4. Čizmić E. ,Trgo A.(2010), Adil Trgo, Savremeni menadžerski koncepti, Sarajevo.
5. P. Jovanović , D. Petrović, (2007): Savremeni trendovi u razvoju menadžmenta,
Fakultet organizacionih nauka, Beograd.
6. M. Dedović,, S. Milačić (2005): Finansijski menadžment, Leposavić.

Internet adrese:

- http://www.ekof.bg.ac.rs/upravljacko-racunovodstvo/ (pristupljeno 07.10.2022. u

19h)
- https://www.ef.uns.ac.rs/predmeti/oas/upravljacko-racunovodstvo/upravljacko-
racunovodstvo-gajic.pdf (pristupljeno 08.10.2022. u 12h)

16