ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Правила финансирања
Предмет: Пословне финансије
Садржај:

Увод........................................................................................................................................................3
1.Вертикална правила финансирања...................................................................................................5
1.1.Однос позајмљеног и сопственог капитала................................................................................5
1.2. Однос основног и резервног капитала......................................................................................6
1.3. Однос дугорочног према краткорочном капиталу...................................................................6
2. Хоризонтална правила финансирања..............................................................................................7
2.1. Златно банкарско правило финансирања ................................................................................7
2.2. Златна билансна правила финансирања...................................................................................8
2.3. Остала правила финансирања....................................................................................................9
Закључак...............................................................................................................................................10
Литература...........................................................................................................................................11

2
 Увод

Под правилима финансирања подразумевају се критеријуми за избор

средстава финансирања, односно норме за прибављање капитала. Основна
сврха правила финансирања јесте да предузећима послуже као основне
смернице за доношење добрих одлука о финансирању. Правила финансирања
пословних средстава предузећа настала су као резултат покушаја
финансијске теорије и праксе да идентификује и поставе „универзалне
норме“ које би важиле за све привредне субјекте и за све услове
привређивања (класична или традиционална) правила финансирања.
Правила финансирања у квантитативном смислу одређује следеће:
1. Структуру извора средстава према пореклу и року расположивости
што чини такозвана вертикална правила финансирања.
2. Релације (односе) појединих делова средстава посматраних по року
имобилизације по- јединих делова извора средстава посматраних по року
расположивости што чини такозвана хоризонтална правила финансирања.
Наука о економији већ дуги низ година издваја поједина правила
финансирања која би била опште прихваћена како са становишта предузећа и
његових интерних потреба тако и за потребе екстерних фактора који сарађују
са предузећем ради реализације циљева и интереса који су себи поставили.
Сва правила финансирања која се могу срести у литератури и пракси могуће
је поделити на: вертикална правила која се односе на састав капитала према
пореклу и роковима, хоризонтална правила која представљају однос делова
имовине и капитала.
На основу наведеног јасно је да се сва правила финансирања односе на
финансијску структуру предузећа. У литератури постоје и ставови кој
оспоравају употребу правила финансирања, али она и даље имају значајну
примену поготово у пракси кредитних институција приликом израчунавања и
анализе кредитних институција приликом израчунавања анализе кредитног
бонитета предузећа потенцијалних дужника. У највећем броју случајева

3
приликом формирања дужничко поверилачких односа повериоци посежу за
правилима финансирања на основу којих доносе пословне одлуке које би
требало да смање ниво ризике.
Актива Биланс стања
Пасива
Хоризонтална правила финансирања

Вертикална правила
финансирања

Вертикална правила финансирања полазе од претпоставке да се кроз

структуру извора средстава обезбеди сигурност дужника и повериоца,
рентабилност уложених средстава и аутономија дужника.
Хоризонтална правила финансирања полазе од претпоставке да се кроз
релације (односе) појединих делова средстава обезбеди ликвидност
привредног друштва.

4
 1. Вертикална правила финансирања

Вертикална правила финансирања подразумевају односе у структури

капитала са становишта власништва. Вертикална правила финансирања су:
- Однос позајмљеног и сопственог капитала,
- Однос основног и резервног капитала,
- Однос дугорочног према краткорочном капиталу.

1.1. Однос позајмљеног и сопственог капитала

Вертикално правило финансирања подразумева успостављање

оптималног односа између сопственог и позајмљеног капитала. Најчешће се
ово правило везује за дефинисање формуле која би требало да буде опште
прихваћена у форми минималних захтева, односно доњих лимита за
финансирање предузећа из сопствених средстава. У случајевима када се
анализира финансијски положај предузећа и процењује његова кредитна
способност, најчешће се једнакост сопственог капитала са позајмљеним
капиталом узима као доња граница(1:1), мада се појављују и ригорознији
захтеви у смислу двоструко већег износа сопственог капитала у односу на
позајмљени капитал(2:1).
Правила о односу сопственог и позајмљеног капитала заправо одређује
нормалу односа сопственог капитала и позајмљеног капитала при чему
сопствени капитал обухвата све врсте сопственог капитала предузећа а
позајмљени капитал обухвата све врсте дугова односно обавеза предузећа,
што значи да се ово правило тиче структуре пасиве са становишта
власништва, којом се жели обезбедити: рентабилност, сигурност, независност
и еластичност.
 Као фиксни однос између сопственог и позајмљеног капитала (где
се оптималним сматра однос 2:1 или 3:1 сопственог и туђег
капитала);
 Као доњи лимит или минимални захтев у погледу односа
сопственог и позајмљеног капитала, где се најчешће као доња
граница узима једнакост сопственог и позајмљеног капитала,
односно 50% : 50%.
Са вертикалним правилом односа позајмљеног и сопственог капитала
најчешће се помиње ’‘златно правило изравнања ризика‘‘. Оно подразумева
изједначавање сопственог и позајмљеног капитала у структури укупног

5
капитала предузећа и представља минимум захтева, а проистекло је из
радова чувеног немачког економисте Герстнера.
Герстнер је сматрао да је пословање предузећа сигурније уколико је
висина сопствених средстава у структури укупних средстава већа. Велики
број аутора се није слагао са правилом 1:1, те се у литератури могу срести
другачији ставови.
За спровођење и примену овог правила били су заинтересовани
повериоци јер је било у сагласности са ставом да сопствени капитал врши
функцију гаранта и сигурности у смислу плаћања обавеза предузећа. Анализе
које су касније спроведене указале су на чињеницу да не постоји оптимална
структура капитала која би загарантовала ликвидност предузећа. Ликвидност
предузећа зависи не од структуре капитала већ од усклађености новчаних
токова.
На однос сопственог и позајмљеног капитала не утиче само принцип
сигурности који се пре свега успоставља од стране повериоца већ и захтев са
рентабилношћу од стране предузећа а која представља однос пословног
добитка и укупних пословних средстава као и односа нето добитка и
сопствених средстава.

1.2. Однос основног и резервног капитала

Правило о односу резерви према номиналном капиталу значи да уколико су

веће резерве у односу на основни капитал утолико је предузеће солидније
односно сигурније, уз пропорцију да резервни капитал треба да износи 25%
од укупног капитала. Што је виши резервни капитал који је предузеће током
низа година акумулирало из расподеле нето добитка, ако дође до
ликвидације предузећа, већа је вероватноћа да ће се из остатка
ликвидационе масе после исплате свих обавеза моћи исплатити номинална
вредност акционарске главнице акционарима и удели капитала власницима
предузећа.
Постоји веома мали број радова који проучава наведени однос, њиме су се
највише бавили Гертснер и Никлиш. Тако Гертснер не инсистира на јасном
номирању већ на чињеници да је са становишта предузећа сигурније
пословање уколико има виши ниво резерви. За разлику од њега Никлиш
сматра да се сопствени капитал мора обезбедити са 50% резерви. На основу
правила да је однос сопственог капитала према позајмљеном и по наведеном
аутору 1:1 онда је јасно да би висина резерви требала да буде 25% од укупних
средстава односно капитала.

1.3. Однос дугорочног према краткорочном капиталу

6
 Однос дугорочног према краткорочном капиталу је условљен структуром
имовине (однос сталне и обртне имовине) која се разликује од предузећа до
предузећа. Сигурност предузећа се повећава већим учешћем дугорочног у
укупном капиталу предузећа. Краткорочни капитал се враћа у кратким
роковима, па због тога предузеће долази у позицију мање сигурности. Однос
између дугорочног и краткорочног капитала треба да се креће испод
критичне тачке на којој даваоци краткорочних кредита могу да угрожавају
континуитет пословања и независност предузећа.

2. Хоризонтална правила финансирања

Хоризонтална правила финансирања се односе и на активу и на пасиву

биланса стања, и као што је речено полазе од претпоставке да се кроз
релације (однос) појединих делова средстава и појединих делова извора
средстава обезбеђује ликвидност предузећа. Изражавају се у виду следећих
захтева, односно појединачних правила финансирања:
- Златно банкарско правило финансирања;
- Златна билансна правила финансирања;
- Остала правила финансирања.

2.1. Златно банкарско правило финансирања

Златно банкарско правило финансирања утемељено је са циљем да се

одржи ликвидност банке још 1854. године од немачког научника Хубнера.
Правило гласи: "Кредит који нека банка може дати, а да при томе не дође у
опасност у погледу испуњавања својих обавеза, мора одговарати кредиту који
банка ужива, и то не само по износу него и по квалитету (роковима доспећа).
У основи се заснива на тежњи банака да у сваком тренутку одрже своју
ликвидност, што се постиже подударношћу активних и пасивних (кредитних и
депозитних) послова банака.
Мора постојати једнакост квантитета и квалитета примљених и пласираних
средстава банке, што значи да краткорочно позајмљена новчана средства

7
треба да буду уложена (пласирана) краткорочно, а дугорочно прибављена
новчана средства треба да буду уложена (пласирана) дугорочно. Примењено
на привредна предузећа, банкарско правило финансирања значи у суштини
захтев да се ликвидност предузећа обезбеђује усаглашавањем времена
имобилизације имовинских делова и рокова доспећа капитала уложеног за
набавку појединих имовинских делова. Другим речима, мора постојати
подударност између времена ангажовања (рочности) пословних средстава
предузећа и трајања расположивости (доспелости) позајмљеног капитала
предузећа.
Обнављање краткорочних кредита везује се за кредите које су одобриле
централна банка, као и пословне банке. С друге стране, менаџмент банака
мора бити усредсређен на депозите по виђењу који обезбеђују кредитни
потенцијал једним својим делом и омогућавају давање кредита на тој основи.
Што се тиче предузећа већина анализа указује на чињеницу да златно
банкарско правило има веома малу практичну вредност и да је са становишта
предузећа много битније да се ускладе рокови примања и издавања готовине
како би се обезбедио висок степен ликвидности предузећа. Зато је и
менаџмент предузећа усмерен ка планирању новчаних токова примања и
издавања готовине.

2.2. Златна билансна правила финансирања

Златно банкарско правило финансирања, које претходи златним

билансним правилима, јесте основ за формулисање златних билансних
правила. У основи златних билансних правила лежи захтев златног
банкарског правила финансирања да извори финансирања по року
расположивости и по висини у оквиру сваког рока морају одговарати, морају
да буду једнаки уложеним (везаним) средствима. Очито да је тај захтев
постављен с циљем одржавања ликвидности. Свако предузеће у оквиру
активе има читав низ сегмената средстава уложених на различите
рокове, а у оквиру пасиве такође има читав низ сегмената извора
финансирања расположивих у различитим роковима. Пошто се средства у
процесу репродукције стално крећу, стално се мења и њихова рочна
структура ангажовања.
Златна билансна правила обухватају само дугорочно уложена средства и
дугорочне изворе финансирања, али то никако не значи да се занемарују
краткорочно уложена средства плус готовина и краткорочни извори
финансирања иако се они изричито не третирају у залтним билансним
правилима. Краткорочно уложена средства плус готовина и краткорочни
извори финансирања не третирају се у златним билансним правилима јер су
то резидуалне величине. Наиме, ако постоји једнакост између дугорочних

8
извора финансирања и дугорочно везаних средстава, аутоматски постоји
једнакост и између краткорочних извора финансирања и краткорочно везаних
средстава плус готовина. Отуда су златна билансна правила и усмерена на
дефинисање дугорочно уложених средстава и дугорочних извора
финансирања. И управо због различитог схватања шта се сматра
дугорочно уложеним средствима постоје два златна билансна правила –
златно билансно правило у ужем смислу и златно билансно правило у ширем
смислу.
Златно билансно правило у ужем смислу. – Под дугорочно уложеним
средствима по златном билансном правилу у ужем смислу треба
подразумевати само основна средства. Златно билансно правило у ужем
смислу тражи да постројењска имовина (основна средства) предузећа буду
покривена сопственим и дугорочним страним (позајмљеним) капиталом, а
обртна имовина краткорочним капиталом.
По златном билансном правилу у ужем смислу подразумевају само основна
средства, међутим, у данашњим условима привређивања под дугорочно
уложеним средствима поред основних средстава треба укључити и:
- Дугорочне финансијске пласмане;
- Дате дугорочне робне кредите;
- Трајне и дугорочне улоге у друга предузећа;
- Купљене деонице других предузећа и банака и
- Губитак исказан у активи.
Златно билансно правило у ширем смислу. – Златно билансно правило
у ширем смислу не разликује се у суштини од златног билансног правила у
ужем смислу. Једина разлика односи се на дугорочна средства под којим се у
ужем смислу подразумевају искључиво основна средства, док се са
становишта златног билансног правила у ширем смислу укључују и трајна и
обртна средства.
Анализа стално потребних обртних средстава, подразумева формирање
пет група трајних обртних средстава:
- Прва, то су минималне залихе које се непрекидно морају одржавати;
- Друга, то је погонски капитал који обухвата минималне залихе,
одобрене комерцијалне кредите и део готовине у каси;
- Трећа, то су укупне залихе;
- Четврта, то су минималне залихе и уложени капитал у друга предузећа;
- Пета, то су просечне залихе.

2.3.Остала правила финансирања

Правило финансирања 1:1 – Правило финансирања 1:1 захтева

једнакост између готовине, хартија од вредности и краткорочних

9
потраживања, са једне и краткорочних извора финансирања, са друге стране.
То значи да сваки динар краткорочних обавеза треба да је покривен са
динаром средстава у облику готовине, хартија од вредности и краткорочних
потраживања. Ово правило се употребљава као основ за мерење ликвидности
првог степена. Поштовање правила финансирања 1:1 захтева испуњење неких
услова, а нарочито хармонију између примања и издавања, што је у нашим
условима пословања отежано.
Правило финансирања 2:1 - Правило финансирања 2:1 делимично
коригује крутост правила 1:1, јер захтева да однос обртних средстава и
краткорочних извора финансирања буде 2:1. Ово правило служи као основа за
мерење ликвидности другог степена, значи да за сваки динар краткорочних
извора финансирања долази два динара обртних средстава. Примена овог
правила је отежана, јер захтева додатну процену финансијског положаја
дужника од стране кредитора. Ово правило није нашло широку примену ни у
литератури, а ни у пракси, јер не само да не обезбеђује ликвидност већ
њихова примена има малу вредност и за стварање услова за одржавање
ликвидности.
Правило о односу готовине и краткорочних обавеза. - Ово правило
у ствари покушава да успостави опште прихваћени норматив који би био
успостављен између готовине и краткорочних обавеза.

Закључак

Правила финансирања пословних средстава предузећа настала су као

резултат покушаја финансијске теорије и праксе да идентификује и поставе
„универзалне норме“ које би важиле за све привредне субјекте и за све
услове привређивања (класична или традиционална) правила финансирања.
Правила финансирања се могу поделити на: вертикална и хоризонтална
правила финансирања.
Вертикална правила финансирања се односе на састав капитала према
пореклу и роковима. Вертикална правила финансирања су: однос сопствених

10
и позајмљених извора финансирања, однос основног и резервног капитала,
однос дугорочног према краткорочном капиталу.
Хоризонтална правила финансирања представљају однос делова имовине и
капитала. Хоризонтална правила финансирања су: златно банкарско правило
финансирања, златно билансно правило финансирања, златно билансно
правило у ужем и ширем смислу и остала правила финансирања.
Правило за однос сопственог и позајмљеног капитала везује за
дефинисање формуле која би требало да буде опште прихваћена у форми
минималних захтева, односно доњих лимита за финансирање предузећа из
сопствених средстава.
Правило за однос основног и резервног капитала значи да уколико су веће
резерве у односу на основни капитал утолико је предузеће солидније односно
сигурније, уз пропорцију да резервни капитал треба да износи 25% од укупног
капитала.
Правило за однос дугорочног према краткорочном капиталу условљен је
структуром имовине, нема фиксни износ већ се препоручује да тај однос
одговара потребама предузећа и сигурност се повећава са већим учешћем
дугорочног у укупном капиталу.
Златно банкарско правило финансирања заснива се на тежњи банака да у
сваком тренутку одрже своју ликвидност. Краткорочно позајмљена средства
треба да буду уложена краткорочно, а дугорочно позајмљена средства треба
да буду уложена дугорочно.
Златна билансна правила финансирања представљају апликацију и
адаптацију банкарског правила финансирања на привредна друштва. Златно
билансно правило се дели на билансно правило у ужем смислу и билансно
правило у ширем смислу.
Билансно правило у ужем смислу захтева да стална имовина буде
финансирана из дугорочних извора, а обртна из краткорочних извора.
Билансно правило у ширем смислу захтева да поред сталне имовине и део
обртне имовине буде финансиран из дугорочних извора.
Правило финансирања 1:1 захтева покривеност укупних залиха дугорочним
изворима финансирања.
Правило финансирања 2:1 захтева да однос укупне обртне имовине и
краткорочних обавеза износи најмање 2:1.

Литература:
1. Проф. др Александар Доганџић: Пословне Финансије, Косовска
Митровица, 2011.
2. Доц. др Сандра Нешић, Проф. др Марко Иваниш: Пословне
финансије, Прво издање, Београд, 2011.

11
3. https://www.kor.rs/Obuka i ispiti/Literatura i ispitna pitanja/Poslovne
finansije.pdf
4. Проф. др Јован Ранковић: Управљање финансијама
предузећа,Београд, 1997.
5. Проф. др Јован Родић: Пословне финансије, Београд, 1999.
6. https://predavanjaets.wordpress.com/2014/01/15/predavanje-10-
horizontalna-pravila-finansiranja/

12