TROŠKOVI I UPRAVLJANJE

TROŠKOVIMA
 Upravljanje troškkovima je jedna od najvažnijih oblasti
upravljanja koju sprovodi menadžer.

Pod ovim pojmom podrazumevaju se troškovi koji utiču

direktno na rentabilnost preduzeća. Samim tim, svaki porast
troškova zahteva brzu i efikasnu reakciju menadžera.

Vidina troškova je najvažniji stepen obračuna periodičnog

rezultata.
 Troškovi su novčani izraz utrošenih elemenata proizvodnje.
Nastali u da bi se proizveli učinci preduzeća i prodali na
tržište.
 Utrošci predstavljaju materijalno određenu potrošnju faktora
proizvodnje i imaju količinsku komponentu.
 Rashodi su širi pojam od troškova i dobijamo ih kada
saberemo dve grupe troškova i to: vanredne i finansijske.
 Troškovi se prema funkcionalnim područjima mogu podeliti
na:
-troškove proizvodnje u užem smislu (primarni troškovi
proizvodnje) koji obuhvataju sve troškove koji su direktno
povezani sa procesom proizvodnje i učestvuju u proizvodnom
procesu.
-troškove proizvodne režije, to su svi ostali troškovi proizvodnje
koji su posledica pratećih operacija i aktivnosti vezanih za
proizvodnju ili troškove koji se ne mogu direktno povezati sa
određenim proizvodom ili uslugom.
 Troškovi sa kalkulacionog aspekta se mogu podeliti na:
-direktne (pojedinačne) troškove pod kojima
podrazumevamo sve troškove koji se direktno, bez ikakvog
ključa, mogu vezati za konačne učinke preduzeća. To znači
da se za svaki direktni trošak pouzdano zna na koji se proizvod
odnosi, tako da se može direktno vezati za njega. Drugim
rečima, za svaki pojedinačni trošak postoji dokumetn koji
objašnjava na koji se učinak odnosi to trošenje.
-indirektne (opšte) troškove, u koje svrstavamo sve ostale
troškove. Oni se ne mogu vezati za proizvod direktno, već
putem odgovarajućih ključeva.
Ključevi raspodele indirektnih troškova podrazumevaju
utvrđivanje odnosa i postotka raspoređivanja indirektnih
troškova na troškovne objekte prema nekoj racionalnoj
osnovici za koju se procenjuje da je uzročnik troška.
 Ključevi za raspodelu troškova se koriste za indirektne troškove
i podrazumevaju utvrđivanje i raspoređivanje indirektnih
troškova na proizvod.

Ključ za raspoređivanje troškova nabavke funkcije je vrednost

nabavljanja resursa.

Ključ za raspodelu troškova službe zaštite je vrednost imovine.

 Metod alokacije troškova primenom načela korisnosti polazi
od pretpostavke da će svaki nosilac troškova apsorbovati sa
proizvodnih mesta troškova i to onoliko troškova koliko nosilac
prima od koristi tih indirektnih troškova.

Primena ove metode zahteva izbor adekvatnog pokazatelja

te koristi.
 Relativno fiksni troškovi su oni troškovi koji se ne menjaju u
okviru jedne zone pripravnosti kapaciteta (obima
proizvodnje), skokovito rastu pri prelasku u sledeću zonu
pripravnosti kapaciteta, a zatim postaju fiksni u toj zoni i tako
dalje.
Drugim rečima, u okviru svake zone pripravnosti kapaciteta
oni se ponašaju kao apsolutno fiksni, ali posmatrano sve zone
pripravnosti kapaciteta kao jednu celinu, oni su relativno fiksni
troškovi.
 Tu spadaju: zarade radnika na poslovima tehničke pripreme,
kontrole i održavanja, troškovi materijala pogonske režije,
troškovi tuđih usluga, troškovi administrativnih radnih mesta,
itd.
 Mešoviti troškovi su troškovi koji poseduju i fiksnu i varijabilnu
komponentu. Dakle, ovi troškovi nisu ni strogo fiksni, ali ni
strogo varijabilni.
 Mešovite troškove treba razlikovati od relativno fiksnih
troškova.
Naime, mešoviti troškovi se do određenog nivoa aktivnosti
ponašaju kao fiksni, a zatim kao varijabilni troškovi ili se do
određenog obima proizvodnje ponašaju kao varijabilni, a
zatim kao fiksni.
Zato se vrlo često nazivaju i fiksno-varijabilnim ili varijabilno-
fiksnim troškovima.
 Tipičan primer ovih trokova su troškovi telefona ili troškovi
električne energije. Naime, kod obe pomenute vrste, jedan
deo troškova sadrži fiksni iznos (pretplata koja se plaća
nevezano od potrošnje) i dodatni iznos koji je proporcionalan
njihovim utrošcima.
 Prilikom unapređenja troškovne efikasnosti menadžment
može koristiti dve strategije:
1.snižavanje troškova
2.kontrola troškova
 Snižavanje troškova prvenstveno se odnosi na mogućnosti
smanjenja apsolutnog iznosa troškova. Pri tome, menadžment
preduzeća ne snižava sve, već samo one troškove koji su
nepotrebno visoki.
Takođe, snižavanje troškova odnosi se i na smanjenje
relativnog učešća troškova i povećanom prihodu.
Prema tome, nije efikasno menadžere usmeravati isključivo na
apsolutno snižavanje troškova nezavisno od prihoda i profita
jer to može dovesti do negativnih efekata i rezultata.
 Menadžere treba motivisati da vode takvu poslovnu politiku i
politiku prodaje koja dovodi do uvećanja prihoda, a samim
tim i snižavanje troškova u donosu na uvećanje prihoda.
Zadatak 1.

 Fiksni troškovi preduzeća iznose 10.000 dinara, a varijabilni

troškovi po jedinici proizvoda iznose 40 dinara. Ukupni prihodi
pri nivou prodaje od 100 jedinica iznose 20.000 dinara.
Prodajna cena je zadata (parametarska) veličina.
a) Izračunati iznos ukupnih troškova preduzeća pri obimu
proizvodnje od 150 jedinica.
b) Koliki je finansijski rezultat preduzeća pri nivou obima
prodaje od 20 jedinica?
c) Izračunati diferencijalni i granični trošak preduzeća pri
porastu obima proizvodnje sa 160 na 180 jedinica?
d) Pokazati tabelarno kako povećanje obima prodaje sa 100
na 250, pa na 400 komada utiče na dobitak od prodaje po
jednom komadu. Kako se zove ova pojava?
 a) UT=FT+VT
=10.000+6.000=16.000
 b) FR=?
Q=20
FR=UP-UT
UPpo jedinici=20.000/100=200
UP=20x200=4.000
VTpo jedinici=40x20=800
UT=FT+VT=800+10.000=10.800
FR=UP-UT=4.000-10.800= -6.800
 c) DT=UT novog obima- UT prethodnog obima
UT160=FT+VT UT180=10.000+7.200=17.200
FT=1.000 VT=40X180=7.200
VT=40X160=6.400
UT160=10.000+6.400=16.400
DT=17.200-16.400=800
Diferencijalni trošak pri obimu proizvodnje iznose 800 dinara.

GT=porast ukupnog troška/porast obima proizvodnje

GT=800/20=40din.
porast obima proizvodnje= 180-160=20
Granični trošak pri porastu obima proizvodnje od 20 jedinica
iznosi 40 dinara.
d)

Obim Fiksni Varijabilni Ukupni Prodajna Dobit od

proizvodnje troškovi po troškovi po troškovi po cena prodaje
jedinici jedinici jedinici
100 100 40 140 200 60

250 40 40 80 200 120

400 25 40 65 200 135

 FT=10.00din
FT=10.000/100=100
10.000/250=40
10.000/400=25

PC=20.000/100=200

Menadžment je doneo odluku da poveća proizvodnju jer je

pri obimu proizvodnje od 100 komada dobitak od prodaje po
jednom komadu 60 dinara. Porast obima proizvodnje za 150
komada dovodi do sniženja prosečnih troškova na 80 dinara,
što pri nepromenjenoj ceni stvara dobitak od prodaje po
jednom komadu od 120 dinara.
Zadatak 2.

 Koliki su ukupni troškovi preduzeća „XY“ ako su pri obimu

proizvodnje od 1.100 komada varijabilni troškovi 20.000, a
fiksni troškovi su 4 puta manji od varijabilnih troškova?
a)Ukoliko se obim proizvodnje u drugom kvartalu poveća za
100 komada, ukupni troškovi preduzeća povećaće se za
5.000. Kolika je vrednost diferencijalnih troškova? Koliki je
koeficijent reagibilnosti troškova? Šta nam on govori?
b)U trećem kvartalu proizvodnja je povećana za 100
komada, a ukupni troškovi su se promenili. Koliki je koeficijent
reagibilnosti i o kojima troškovima se radi?
c)U četvrtom kvartalu proizvodnja je povećana za 200
komada, a ukupni troškovi porasli su za 500 dinara. Izračunati
koeficijent reagibilnosti i protumačiti ga.
 UT=?
VT pri proizvodnji 1.100= 20.000
FT 4 puta manji od VT
FT=20.000/4= 5.000
UT= 20.000+5.000= 25.000
Q0=1.100 UT1=25.000+5.000
Q1=1.100+100=1.200 UT1=30.000

K.R.= UT2-UT1 =30.000-25.000

_________ _____________
UT1 25.000
_______________ ___________________
Q2-Q1 1.200-1.100
________ _____________
Q1 1.100
K.R.= 2,2
 Kada je koeficijent ove reagibilnosti veći od 1 iz toga sledi da
su to progresivno varijabilni troškovi (troškovi rastu brže u
odnosu na promenu troškova proizvodnje).
 Koeficijent reagibilnosti=1 sledi da su to proporcionalni
troškovi (procentualna promena troškova odgovara
procentualnoj promeni obima proizvodnje).
 Kada je koeficijent reagibilnosti=0 to su apsolutno fiksni
troškovi (troškovi ne reaguju na promenu obima proizvodnje).
 Koeficijent reagibilnosti manji od 1 to su degresivno varijabilni
troškovi.
 Koeficijent ragibilnosti veći od 1 to nam govori da su
progresivno varijabilni troškovi.
 DT=UT1/UT0
=30.000/25.000
=1,2
 KOMENTAR:
Menadžer je utvrdio da diferencijalni troškovi po proizvodu
iznose 1,2
 b) Q1=1.200
Q2=1.200+100
=1.3000
UT1=30.000
UT2=30.000
KR=0

Koeficijent reagibilnosti jednak je nuli i to nam govori da su

ovo apsolutno fiksni troškovi i to znači da troškovi ne reagiju
na promenu obima priozvodnje.
 c) Q2=1.300
Q3=1.300+200
=1.500
UT2=30.000
UT3=30.000+500
=30.500

K.R.= 0,13

Koeficijent reagibilnosti manji je od jedan iz toga sledi da su to

degresivno-varijabilni troškovi.