Studijski program: Marketing i trgovina

Predmet: Poslovna ekonomika

Definisanje i klasifikacija troškova

- seminarski rad -
Autor:

3dv/0031/19 Božidar Kurćubić

Predmetni nastavnik:

Dr Valentina Mirković

12.01.2020.
 S A D R Ž A J:

1. UVOD.................................................................................................................1
2. POJAM I DEFINICIJA TROŠKOVA............................................................2
2.1. Vrste troškova..............................................................................................3
3. FIKSNI I VARIJABILNI TROŠKOVI..........................................................5
3.1. Fikisni troškovi.............................................................................................5
3.2. Varijabilni troškovi......................................................................................8
4. ZAKLJUČAK.................................................................................................11
LITERATURA....................................................................................................12
 1. UVOD

Osnovni motiv organizovanja proizvodnje u preduzeću jeste profit. Profit je

deo novonastale vrednosti koja ostaje preduzeću nakon podmirenih svih troškova
proizvodnje. Pošto je profit neophodan uslov njegove egzistencije, preduzeće nastoji u
što većem stepenu poboljšati svoju profitabilnost i time ostvariti veći profit. Troškovi,
koji nastaju u procesu proizvodnje, su činioci od kojih profitabilnost poslovanja
preduzeća najviše zavisi.
Dakle, troškovi predstavljaju u novcu izraženu vrednost utrošenih resursa u
proizvodnji novih ili stvaranju određenih učinaka. U užem smislu pod troškovima se
smatra potrošnja resursa zbog izrade novih proizvoda. Troškovi shvaćeni na ovaj
način imaju karakter prenete vrednosti.
Svako preduzeće ima drugačiju strukturu troškova, koja se razlikuje zavisno
od vrste i veličine preduzeća, područija na kome preduzeće posluje, organizacije,
broja zaposlenih itd. Kako faktori koji se angažuju u procesu proizvodnje mogu biti
fiksni i varijabilni, tako i troškovi u preduzeću mogu biti fiksni i varijabilni.
Detalnije o fiksnim i varijabilnim troškovima govorićemo u ovom
seminarskom radu, ističući njihove osnovne karakteristike, podelu i sve ostalo što je
od značaja za ove troškove.

1
 2. POJAM I DEFINICIJA TROŠKOVA

Troškovi i trošenje predstavljaju ključne ekonomske odrednice kvaliteta

ekonomike poslovanja svakog preduzeća. Stoga je izučavanje i praćenje kategorije
troškova staro koliko i samo preduzeće. Troškovi označavaju složenu ekonomsku
kategoriju. Oni su jedna od najvitalnijih i najdinamičnijih oblasti kategorije preduzeća
u svakoj privredi.
Izučavanje troškova ima poseban značaj za utvrđivanje cene koštanja
određene proizvodnje ili usluga, vođenje poslovne politike i kontrolu poslovanja
preduzeća. Razni autori definišu pojam troškova u zavisnosti od sopstvenog pristupa i
cilja istraživanja, respektujući pri tome teorijska saznanja, praktična iskustva i
obeležja konkretnog privrednog sistema
Najjednostavnije rečeno troškovi predstavljaju vrednosni (novčani) izraz
utrošenih elemenata proizvodnje (sredstava za rad, predmeta rada i radne snage) i
poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje.
Troškovi, po Šmalenbahu, predstavljaju one vrednosti kojima se u kalkulaciji
izražava potrošnja dobara, prouzrokovana proizvodnjom novih proizvoda ili učinaka.
Ovaj autor razdvaja pojam „troškova“ od pojma „izdataka“, naglašavajući vremensku
neusklađenost njihovog nastajanja.
K. Melerovič troškovima smatra „potrošnju dobara uslovljenu proizvodnjom“,
podrazumjevajući pod troškovima samo ona trošenja koja su potrebna za ostvarenje
učinaka. 1Potrošnja dobara koja ne služi ostvarivanju učinaka, ili ona koja se
pojavljuje povremeno i slučajno, nema karakter troškova, već izdataka. I na kraju
spomenućemo još E. Gutenberga, koji pod troškovima podrazumjeva „novčani izraz
materijalnih dobara, rada, usluga i javnih izdataka koji su potrebni za ostvarivanje
zadataka preduzeća“. Troškovi proizvodnje su zbir troškova faktora proizvodnje koji
su proizvod utrošene količine tih faktora i njihovih cijena.
Dakle, videli smo neke od definicija koje daju poznati autori i shvatili šta su
zapravo troškovi. Ono što je takođe značajno istaći kada govorimo o troškovima jesu
njihove osnovne karakteristike a one su sledeće:2

1
J. Dušan, Š. Andraš, Mikroekonomska analiza, 2002, Evro, Beograd, 147.
2
J. Dušan, Š. Andraš, Mikroekonomska analiza, 2002, Evro, Beograd, 153.

2
  troskovi se izražavaju vrednosno (novčano),
 rezultat su ostvarenih utrošaka i njihovih cijena,
 direktno su vezani za odgovarajuci učinak (proizvod ili uslugu).

2.1. Vrste troškova

Prethodno smo videli šta su zapravo troškovi a u nastavku rada pažnju ćemo
posvetiti podeli troškova. Uobičajena je sledeća klasifikacija i podela troškova :

1. prema poreklu (komponentama procesa rada):

 troškovi predmeta rada,
 troškovi sredstava za rad,
 troškovi rada,
 troškovi tuđih usluga;

2. prema funkcijama u preduzeću:

 troškovi nabavke,
 proizvodnje,
 prodaje,
 upravljanja;

3. prema uračunavanju u cenu koštanja:

 direktni,
 indirektni;

4. prema stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje:

 varijabilni,
 fiksni;

5. prema mogućnosti vezivanja za jedinicu proizvoda:

 pojedinačni,
 zajednički;

3
 6. prema načinu evidentiranja:
 ukupni,
 prosječni;

7. prema potrebama upravljanja:

 stvarni,
 planski,
 standardni;

8. prema mogućnostima otklanjanja:

 otklonjivi,
 neotklonjivi.

Podela koja je predmet našeg interesovanja u ovom seminarskom radu jeste

podela prema stepenu reagovanja na promjene obima proizvodnje, dakle fiksni i
varijabilni troškovi. U nastavku rada govorićemo detalnije o ovim troškovima i sta je
najvažnije za iste.

4
 3. FIKSNI I VARIJABILNI TROŠKOVI

3.1. Fikisni troškovi

Kada govorimo o fiksnim troškovima neophodno je prvenstveno da ih

definišemo. Za ove troškove možemo reći da su to troškovi čija ukupna visina u
određenom razdoblju ostaje nepromjenjena, nezavisno o promjenama stepena
aktivnosti preduzetnika. Fiksni troškovi se zbog svoje neelastičnosti nazivaju još
konstantnim ili stalnim troškovima. Dakle, fiksni troškovi se ne povećavaju u
njihovom ukupnom iznosu, niti se smanjuju kada se ona smanjuje.
Fiksni troškovi se dele na apsolutno fiksne i relativno fiksne troškove.

Slika 3.1. Podela fiksnih troškova

Kada je reč o apsolutno fiksnim troškovima važno je istaći da su to takvi

troškovi koji nastaju zbog postojanja preduzeća Apsolutno fiksni troškovi su takvi
troškovi čija je apsolutna visina potpuo nepromjenljiva i potpuno nezavisna od
intenziteta korištenja kapaciteta. Dakle, oni se ne mjenjaju u masi pri promeni obima
proizvodnje ili obima delatnosti (troškovi amaortizacije obračunati vremenskom
metodom, troškovi osiguranja sredstava za rad, osnivački troškovi, kamate na kredit
za osnovna sredstva i sl).

5
 Dok se ukupni apsolutni fiksni troškovi ne menjaju odnosni nezavisni su od
stepena iskorištenja kapaciteta, jedinični apsolutni fiksni troškovi menjaju se
promenom obima proizvodnje. Taj trošak po jedinici učinka pada ako obim
prizvodnje (Q) raste, odnosno raste ako proizvodna (Q) pada.

Grafik 3.1. Prikaz kretanja ukupnih i prosečnih jediničnih fiksnih troškova

Udeo fiksnih troškova po jedinici proizvoda ft računamo tako sto ukupne

fiksne troskove FT podjelimo sa obimom proizvodnje Q.3

ft = FT / Q

Kao osnovne karakteristike apsolutno fiksnih troškova možemo istaći sledeće:

 apsolutno fiksni trošak po jedinici proizvoda (ft) se menjaju obrnutim

smerom od smera kretanja obima proizvodnje (opadaju sa porastom
obima proizvodnje i rastu sa smanjenjem obima proizvodnje),
 ukupni apsolutno fiksni troskovi (FT) su const, ne menjaju se sa
promenom obima proizvodnje,
 Kr = 0.
Što se tiče relativnih fiksnih troškova nijihova ukupna visina ostaje
nepromenjana samo u pojedinim slojevima proizvodnje (troškovi zarade radnika na
3
D. Ljiljana, P. Đerdi, J. Dejan, Računovodstvo, 2010., Ekonomski fakultet, Subotica, str. 124.

6
poslovima održavanja i pomoćnim radnim mjestima, troškovi materijala za
održavanje, troškovi rada i pripreme i završne faze proces proizvodnje i sl.). Sa
pomeranjem iz niže u višu zonu oni skakovito rastu.

Grafik 3.2. Relativni fiksni troškovi

Kao osnovne karakteristike relativno fiksnih troškova istaći ćemo sledeće:4

 FT – ukupni relativno fiksni troškovi su const u pojedinim zonama

poslovanja,
 ft – relativno fiksni troškovi po jedinici proizvoda sa povećanjem
obima proizvodnje opadaju.

3.2. Varijabilni troškovi

4
M. Dragovan, B. Jelica, V. Momčilo, Računovodstvo, 2009. Viskoka škola strukovnih studija,
Valjevo . str. 146.

7
 Za varijabilne troškove možemo reći da su to takvi troškovi koji reaguju na svako
povećanje kao i smanjenje obima proizvodnje. Oni su neposredno uslovljeni
proizvodnom. Varijabilni troškovi se pojavljuju tek s otpočinjanjem proizvodnje i
iščezavanja s prestankom proizvodnje.
Pri svakoj promeni obima proizvodnje odnosno stepena iskorištenja kapaciteta
menjaju se ukupni varijabilni troškovi dok jedinični varijabilni troškovi ostaju isti.
Kao tipične varijabilne troškove možemo navesti sledeće:

 materijal za izradu proizvoda,

 amortizacija obračunata po funkcionalnom sistemu,
 lični dohoci izrade,
 pomoćni materijal i energija vezani neposredno za proizvodnju.

Klučno je istaći da se varijabilni troškovi dele na:

 proporcionalne troškove,
 degresivne troškove,
 progresivne troškove.

Proporcionalni varijabilni troškovi se menjaju istim smerom i intenzitetom

kojim se menja obim proizvodnje, tj. direktno su srazmerni promeni stepena
korištenja kapaciteta. U ove troškove spadaju troškovi sredstava za rad, troškovi
materijala za izradu, troškovi energije, pomoćni materijal i sl.
Ukupni proporcionalni troškovi preduzeća se mogu izračunati sledećom formulom: 5

VT = vt / x

Pri čemu je:

VT – ukupni proporcionalni trošak,

5
M. Dragovan, B. Jelica, V. Momčilo, Računovodstvo, 2009. Viskoka škola strukovnih studija,
Valjevo . str. 149.

8
vt – proporcionalni trošak po jedinici proizvoda,
x – broj jedinica proizvoda

Kao ključne karakteristike pomenutih troškova možemo istaći sledeće:

 ukupni proporcionalno varijabilni troskovi (Vpt) imaju isti trend

promena sa promenama obima proizvodnje,
 proporcionalno varijabilni troskovi po jedinici proizvoda (vpt) su
const, bez obzira na promene obima proizvodnje,
 Koeficijenat reagibilnosti troskova = 1 (Kr=1) tj rastu u istoj proporciji
kao i obim proizvodnje

Degresvini varijabilni troškovi su trakvi troškovi koji rastu sporije od obima

proizvodnje. To su na primer: troškovi uprave i prodaje, troškove pogonske energije,
troškovi pomoćnog materijala i sl. Ovi troškovi su složeni, mešoviti i sastoje se od
fiksnih i varijabilnih troškova. Ukoliko je veći udeo fiksnih troškova u ukupnim
troškovima, utoliko će degresija troškova biti jača, pa će preduzeće morati
intenzivnije da koristi proizvodni kapacitet da bi što ekonomičnije poslovalo.
Karakteristike ovih troškova su sledeće:

 ukupni degresivno varijabilni troskovi (VTdg) imaju sporiji trend

porasta od povećanja obima proizvodnje tj. blago rastu,
 degeresivno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda (vtdg) opadaju
sa porastom obima proizvodnje,
 koeficijenat reagibilnosti < 1 (Kr<1) tj. između 0-1.

I još nam nedostaje da na samom kraju rad kažemo par rečenica o progresivnim
varijabilnim troškovima. Progresivni troškovi rastu brže nego što raste obim
proizvodnje. Progresija varijabilnih troškova uvek se javlja kao znak nenormalnih
pojava u procesu proizvodnje.
Tipičan primer progresivnih troškova nastaje uvođenje prekovremenog i/ili
noćnog rada kada osetno rastu lični dohoci, trošškovi rasvete, grejanja i sl. Procesno
progresivni varijabilni troškovi su u stalnom porastu sa rastom stepena zaposlenosti.

9
Bitne karakteristike progresivinih varijabilnih troškova su:

 ukupni progresivno varijabilni troškovi (VTpg) rastu brže od porasta

obima proizvodnje,
 progresivno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda (vtpg) rastu sa
porastom obima proizvodnje,
 koeficijent reagibilnosti > 1 (Kr>1)

4. ZAKLJUČAK

10
 Razvoj troškova počeo je sa razvojem tržišta i tržišne privrede. A troškovi,
danas, predstavljaju faktor konkurentnosti preduzeća kao i kriterijum ocene
performansi poslovnih organizacija. Troškovi predstavljaju vrednosni (novčani) izraz
utrošenih elemenata proizvodnje (sredstava za rad, predmeta rada i radne snage) i
poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje
Na osnovu prethodno sadržaja možemo zaključiti da se troškovi prema
stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje mogu podeliti na varijabilne i
fiksne troškove. Kada je reč o fiksnim troškovima videli smo da su to troškovi čija
ukupna visina u određenom razdoblju ostaje nepromenjena, nezavisno o promenama
stepena aktivnosti preduzetnika. Fiksni troškovi se ne povećavaju u njihovom
ukupnom iznosu, niti se smanjuju kada se ona smanjuje.
Što se tiče varijabilnih troškova mogli smo zapaziti da su to takvi troškovi koji
reaguju na svako povećanje kao i smanjenje obima proizvodnje. Varijabilni troškovi
se pojavljuju tek s otpočinjanjem proizvodnje i iščezavanja s prestankom proizvodnje.

11
 LITERATURA

1) D. Ljiljana, P. Đerdi, J. Dejan, Računovodstvo, 2010., Ekonomski

fakultet, Subotica.

2) J. Dušan, Š. Andraš, Mikroekonomska analiza, 2002, Evro, Beograd.

3) M. Dragovan, B. Jelica, V. Momčilo, Računovodstvo, 2009. Viskoka

škola strukovnih studija, Valjevo.

12