Sadržaj:

1. Uvod u kriptografiju.....................................................................................................1

2. Osnovni pojmovi........................................................................................................2

3. Kriptografija sa javnim ključem....................................................................................3

4. RSA algoritam uvod.....................................................................................................5

4.1. Matematička podloga RSA................................................................................5

4.2. Generisanje ključeva……………………………………………...……………5

4.3. Šifrovanje i dešifrovanje.....................................................................................6

5. Digitalni potpis.............................................................................................................7

6. Primer upotrebe RSA algoritma...................................................................................9

7. Sigurnost.....................................................................................................................10

8. Zaključak.....................................................................................................................11

9. Literatura......................................................................................................................12
 Računarske mreže 1

1. Uvod u kriptografiju 2. Dešifrovanje – postupak

Komunikacija se javila vrlo rano u
istoriji ljudskih bića, razvijala se, i razvija se i
danas neprevaziđenom brzinom. Međutim,
uvek je postojao problem privatnosti u
komunikaciji. Neke poruke su važne sa
aspekta ljudske intime, druge pak sa aspekta
ekonomije, sigurnosti ili nauke, i potrebno je
obezbediti da poruke budu dostavljene samo
onima kojima su i poslate, u neizmenjenom
stanju i sa garancijom identiteta pošiljaoca.
Danas, u informatičkoj eri, Internet, i
pored fantastične prednosti koju nam pruža
kao sredstvo u svakodnevnoj komunikaciji,
postoje određeni rizici u domenu zaštite
podataka, jer postoji realna mogućnost da neko
prati komunikaciju između dva korisnika,
presreće poruke i čita ih, eventualno menja
njihov sadržaj, a da ni pošiljalac, ni primaoc
ne primete ništa. Takođe, neko može da se
lažno predstavi u komunikaciji (na primer
lažirajući da je poruke poslao poslovni
partner) da bi u razmeni dokumenata pribavio
poverljive podatke.
Da bi se smanjili rizici savremenog
poslovanja na Internetu bilo je potrebno
pronaći mehanizam koji će obezbediti da
primalac elektronske poruke zna ko je poslao
poruku i da li je sadržaj poruke u izvornom
obliku, odnosno da nije promenjen nakon što
ga je pošiljalac poslao. S druge strane
pošiljalac mora biti siguran u identitet
primaoca pre slanja poruke i mora imati dokaz
da je poruka primljena, kako primalac kasnije
ne bi mogao da porekne prijem poruke.
Mehanizam zaštite mora obezbediti
zaštitu tajnosti informacija (sprečavanje
otkrivanja njihovog sadržaja), integritet
informacija (sprečavanje neovlašćene izmene
informacija), i autentičnost informacija
(definisanje i provera identiteta pošiljaoca).
To je urađeno sistemom šifrovanja
podataka kriptografijom čiji su osnovni
elementi:
1. Šifrovanje – postupak
transformacije čitljivog teksta
u oblik nečitljiv za onoga
kome nije namenjen
vraćanja šifrovanog teksta u
čitljiv oblik
3. Ključ – početna vrednost
algoritma kojim se vrši
šifrovanje.
Slika: Enigma, mašina
korišćena u Drugom svetskom
ratu
Iako je stara hiljadama godina,
kriptografija postaje jako značajna tek u
poslednjih stotinak godina, kroz Prvi i posebno
Drugi svetski rat.
Međutim, njena civilna upotreba u
značajnijoj meri datira tek od 70-ih godina 20.
veka, sa pojavom kriptografije sa javnim
ključem. Od tada pa do danas neprekidno se
radi, s jedne strane na stvaranju novih i
unapređenju postojećih kriptosistema, a sa
druge strane na razbijanju istih.
Teško bi bilo ostvariti zaštitu privatnosti i
autentifikaciju bez dve ključne prednosti
moderne kriptografije: enkripcije i digitalnog
potpisa. Ova dva jednostavna koncepta
modernom čoveku olakšavaju život,
omogućavajući mu obavljanje sigurnih
bankovnih transakcije sa daljine, očuvanje
privatnosti komunikacije, bilo putem Interneta
ili mobilne telefonije, zaštitu pristupa
ustanovama visoke sigurnosti itd.
Kriptografija ima dve oblasti: simetričnu i
asimetričnu kriptografiju, tj kriptografiju sa
tajnim i javnim ključem.
 Računarske mreže
1.1 Osnovni pojmovi
Za većinu ljudi, kriptografija je nauka o
očuvanju privatnosti komunikacije. I zaista,
zaštita poverljivosti komunikacije je glavni
način primene kriptografije većim delom njene
istorije. Međutim, kako je polje kriptografije
napredovalo, granica između onoga što jeste i
onoga što nije kriptografija postepeno je bivala
tanja.
Danas se kriptografija može opisati kao
nauka o tehnikama i primenama koje zavise od
postojanja teških (matematičkih) problema.
Kriptoanaliza je nauka o načinima
kompromitovanja kriptografskih
mehanizama. Kriptologija je nauka koja
obuhvata kriptografiju i kriptoanalizu.
Enkripcija/šifrovanje je transformacija
podataka u oblik koji skoro nemoguće ili
nemoguće čitati/razumeti bez posedovanja
odgovarajućeg znanja (ključa). Svrha
enkripcije jeste da osigura privatnost
sakrivanjem informacije od bilo koga kome
ista nije namenjena, čak i onome ko ima
pristup šifrovanom podatku.
Dekripcija/dešifrovanje je postupak
obrnut šifrovanju; to je transformacija
šifrovanih podataka u smislen oblik.
Šifrovanje i dešifrovanje su matematičke
funkcije, a upotreba računara u oba procesa je
neizostavna.
Šifrovanje i dešifrovanje generalno
zahtevaju upotrebu neke tajne informacije,
koju
nazivamo ključem. Memorijski prostor koji
zauzima ključ naziva se dužina ključa.
Upravljanje ključevima se bavi sigurnim
generisanjem, distribucijom i čuvanjem
ključeva.
Kriptografski algoritam je
matematička funkcija koja se koristi za
enkripciju i dekripciju (generalno, to su dve
različite međusobno povezane funkcije).
Kriptosistem čine algoritam sa svim
mogućim porukama, običnim i šifriranim, i
svojim ključevima.
2
Moderna kriptografija ne predstavlja
puko šifrovanje i dešifrovanje.
Autentifikacija je jednako važan deo našeg
života kao i privatnost. To je bilo koji proces
kojim je moguće dokazati i verifikovati
određenu informaciju. Nekada je potrebno
verifikovati poreklo dokumenta, identitet
pošiljaoca, vreme i datum kada je dokument
poslat/potpisan, identitet računara ili korisnika
i sl.
Digitalni potpis je kriptografski način
na koji se gore navedeno može verifikovati.
Digitalni potpis jednog dokumenta je
informacija zasnovana kako na dokumentu,
tako i na privatnom ključu onoga ko je
potpisao dokument.
Autentifikaciju koristimo u
svakodnevnom životu, npr. kada potpisujemo
neki dokument, i kako postepeno prelazimo u
svet elektronske komunikacije, potrebne su
nam elektronske tehnike autentifikacije.
Kriptografija nam pruža mehanizme za te
tehnike. Digitalni potpis povezuje dokument
sa osobom koja poseduje odgovarajući ključ,
dok digitalni vremenski pečat (timestamp)
veže dokument sa njegovim nastankom u dato
vreme.
Ovi mehanizmi se mogu koristiti za
kontrolu pristupa deljenom hard disku,
ustanovama visoke sigurnosti ili kodiranim
kanalima satelitske televizije.
Računarske mreže 3
3 3
2. Kriptografija sa javnim ključem
Slika: proces u krptografiji sa javnim ključem
Asimetrično šifrovanje ili sistem
šifrovanja javnim i tajnim ključem je danas
dominantno u svim poslovnim transakcijama
preko Interneta. U asimetričnom šifarskom
sistemu postoje dva ključa: jedan za šifrovanje
a drugi za dešifrovanje. Jedan je javni i može
se slobodno distribuirati, a drugi je tajni i
dostupan je samo njegovom vlasniku. Iako su
različiti oni su međusobno povezani
određenim transformacijama. Ukoliko
poznajete jedan od ključeva niste u
mogućnosti da čitate poruku.
Postupak rada asimetričnog šifriranja je
sledeći: kroz određeni softver se generiše javni
i tajni ključ. Tajni ključ se drži u tajnosti dok
se javni ključ redovnom poštom dostavlja
svima koji treba da šifriraju poruke. Druga
osoba koja je dobila javni ključ, sa njim šifrira
poruke ali nije u stanju da bilo koju drugu
poruku dešifruje. Samo vlasnik tajnog ključa
je u stanju da poruku dešifruje. Ovo dalje
znači da se javni ključ može slobodno
distribuirati svima jer sa njim je moguće samo
kriptovanje s obzirom na to da vlasnik tajnog
ključa zadržava isti za sebe.
Najbitnije je da se tajni ključ u celom
postupku komunikacije nigde ne šalje jer ne
postoji potreba da bilo ko sem njegovog
vlasnika bude upoznat sa njim. To znači da se
može poslati šifrovana poruka bilo kome
javnim ključem, a samo primalac svojim
tajnim ključem može da dešifruje poruku.
Utemeljitelji asimetrične kriptografije su
W. Diffie i E. Hellman koji su 1976. godine
opisali ideju kriptografije koja se temelji na
dva ključa, privatnom i javnom ključu.
Kriptovanje javnim a dekriptovanje
tajnim ključem pokazalo se takođe kao odlično
svojstvo i omogućava digitalno potpisivanje
informacija gde potpis može biti proveren
javnim ključem od bilo koga.
Ključevi se povezuju jednosmernom
funkcijom. Odnosno ne sme se izračunati
privatni ključ iz javnog ključa ili se barem ne
sme izračunati u razumnom vremenu.
Asimetrični kriptosistemi zasnivaju se
na određenim svojstvima brojeva koji spadaju
u teoriju brojeva. Pri šifrovanju se čitljivi tekst
kodira kao niz prirodnih brojeva koji se
odabranom funkcijom kriptovanja i ključem e
preračunavaju u niz brojeva kriptovanog
teksta. Funkcija kriptovanja mora biti takva da
iz niza brojeva kriptovanog teksta napadač
samo sa velikim naporima može odrediti
izvorni niz brojeva. Međutim, poznavajući
ključ dekriptovanja d omogućava nam lako
izračunavanje izvornog niza brojeva.
Asimetrično šifrovanje, predstavlja
složeniji vid zaštite podataka. Za njegovu
realizaciju potrebna su nam dva ključa kod
svakog od sugovornika, ključevi su
međusobno povezani određenim
transformacijama. Glavne mane ovog Najpoznatiji sistemi sa javnim ključevima
šifrovanja su njegova sporost i neprikladnost su RSA i EL Gamal. Algoritam EIGamal nije
za šifriranje velikih količina podataka. patentiran, što je očigledna prednost nad
Računarske mreže algoritmom RSA jer se može slobodno
4

Prednost ovog načina enkripcije je u

tome što ne moramo da brinemo o slučaju da koristiti, ali je RSA algoritam doživeo najveću
neko presretne javni ključ, jer pomoću njega primenu.
moze samo da šifruje podatke. Takodje,
programi sa ovakvim načinom enkripcije
imaju opciju da "potpisuju" elektronska
dokumenta.
Uz pomoć tajnog ključa program
generiše takozvani „digitalni potpis" koji se
šalje uz poruku (slali mi uz tu poruku neki fajl
ili ne). Digitalni potpis je šifrovanje podataka
tajnim ključem umesto javnim. Taj potpis se
potom dodaje na kraj dokumenta (što duplira
veličinu poslate poruke). Identitet pošiljaoca
lako se utvrđuje pomoću javnog ključa. Skoro
suprotan princip onome koji se koristi kod
enkripcije fajlova. Ovaj način potpisivanja
dokumenata sve više uzima maha, jer se
neretko dešava da se neki poslovni ugovori, pa
čak i najobičnija kupovina životnih namirnica,
odvija preko Interneta.
Ključnu ulogu u kriptografiji s javnim
ključevima imaju jednosmerne funkcije sa
zamkom. Jednosmerna funkcija je oblika
y=f(x), takva da se f(x) određuje relativno lako
i efikasno za svako zadato x, ali se x=f-1 (y)
odreduje relativno tesko za dato y. Ukoliko se
inverzna vrednost X=g(f-1 (y),z) odreduje
relativno lako i efikasno za dato y i tajnu
informaciju z, onda se funkcija f(x) naziva
privatna jednosmerna funkcija sa zamkom tj.
privatna jednosmerna funkcija.
Dva korisnika (Ana i Bane) komuniciraju na
sledeći način:
1. Ana šalje Banetu svoj javni ključ
kApublic,
2. Bane šalje Ani svoj javni ključ kBpublic,
3. Ana šalje Banetu poruku šifrovanu
Banetovim javnim ključem: CA-B= EkBpublic (PA-
B),
4. Bane dešifruje poruku svojim
privatnim ključem: PA-B= DkB private(CA-B),
5. Bane odgovara, šalje Ani poruku
šifrovanu njenim javnim ključem: CB-
A=EkA (PB-A),
public

6. Ana dešifruje poruku svojim

privatnim ključem PB-A= DkAprivate (CB-A).
Računarske mreže
3. RSA algoritam
Od svih poznatih kriptografskih
algoritama sa javnim ključem, RSA1 je doživio
najširu
upotrebu i najveći broj implementacija, za
različite uređaje. To je posledica relativne
jednostavnosti i razumljivosti algoritma.
Međutim, uprkos širokoj rasprostranjenosti,
sigurnost RSA algoritma do danas nije
matematički dokazana niti opovrgnuta.
RSA je algoritam za asimetričnu
kriptografiju nastao 1977. na MIT
univerzitetu. Tvorci ovog algoritma su Ronald
Rivest, Leonard Ejdlman i Adi Šamir, gde
RSA predstavlja inicijale njihovih prezimena.
U RSA algoritmu ključnu ulogu imaju veliki
prosti brojevi. Sigurnost RSA zasniva se na
složenosti faktorizacije velikih brojeva. Smatra
se da je određivanje originalne poruke na
osnovu šifrata i ključa za šifrovanje
ekvivalentno faktorizaciji proizvoda dva
velika prosta broja.
RSA kriptosistem se, po pitanju
zahtevnosti implementacije, smatra jednim od
jednostavnijih kriptosistema sa javnim
ključem. Međutim, za pojedinačne korake
algoritma je potrebno razumeti nekoliko
karakterističnih matematičkih problema, a
zatim pronaći i odabrati odgovarajuće
algoritme za njihovo rešavanje. Neki od tih
problema su generisanje velikih prostih
brojeva, stepenovanje, i računanje inverznog
elementa za množenje u modularnoj aritmetici.
Matematička podloga algoritma
RSA
Matematička osnova algoritma je u
nemogućnosti faktorisanja velikih, celih
brojeva, tj. činjenica da je lako naći proizvod
dva prosta broja (brojevi deljivi samo sobom i
jedinicom), ali ako je dat broj koji je proizvod
dva prosta broja teško je naći koji brojevi
pomnoženi daju taj proizvod (naći faktore
datog broja).
Iustrativan je brojni primer:
48611x53993=2624653723. Ovo se lako može
5
dobiti olovkom i papirom. Teško je istim
priborom naći faktore broja 2624653723, tj.
brojeve 48611 i 53993. Računarom bi se
problem lako rešio, ali samo dok su u pitanju
mali brojevi.
Stepenovanje je računarski zahtevan
problem kako u običnoj, tako i u modularnoj
aritmetici. Neka imamo izraz
a = bc mod d
Računanju a možemo prići na dva
načina: naivnim pristupom iz dva koraka ili
stepenovanje uzastopnim kvadriranjem.
Problem stepenovanja u modularnoj aritmetici
se javlja pri RSA enkripciji i dekripciji. Naivni
algoritam zahteva mnogo više bajta računarske
memorije nego što je procenjeno da postoji
atoma u vidljivom delu svemira. Algoritam
uzastopnog kvadriranja (engl. Repeated
squaring) efikasno rešava ovaj problem u
vremenu.
Prilikom generisanja RSA ključa
javlja se još jedan matematički problem,
problem računanja inverznog elementa za
množenje u modularnoj aritmetici. Ovaj
problem se uspešno rešava proširenim
Euklidovim algoritmom, prilagođenom
verzijom jako starog Euklidovog algoritma.
3.2 Generisanje ključeva
Kako bi dva subjekta komunicirala
koristeći bilo koji kriptografski algoritam sa
javnim
ključem, pa tako i RSA, potrebna su im po dva
ključa, jedan javni i jedan privatni. U RSA
kriptosistemu, ovi ključevi se generišu na
sledeći način:
1. Generišu se dva velika prosta broja p i
q, takva da je p ≠ q.
2. Izračunavaju se vrednosti n po
jednačini n = p·q, i r=(p – 1)(q – 1).
3. Bira se slučajan broj e u intervalu [1,r-
1], koji je uzajamno prost sa r.
1 algoritam za asimetričku kriptografiju

Računarske mreže 6

4. Izračunava se d kao inverzni element

za operaciju množenja broju e, po
modulu r, tako da važi e·d = 1 mod r.

Vrednosti p, q, i r se čuvaju ili brišu,

privatni ključ (d, n) se čuva u tajnosti dok je
javni ključ (e, n) dostupan svima sa kojima
vlasnik privatnog ključa želi sigurno da
komunicira.
Kao što se može primetiti, ključevi se
sastoje od uređenih parova. Drugi element
para, koji je zajednički i za javni i za tajni
ključ naziva se modul, dok se prvi element, po
kome se ključevi razlikuju, naziva eksponent.
U praksi, u trećem koraku algoritma čest
izbor za e su brojevi 3, 17 i 65537. To su
Fermatovi prosti brojevi.

3.3 Šifrovanje i dešifrovanje

Pošiljalac A šifruje poruku na sledeći način:

1. Sa servera preuzme javni kljuc osobe B sa

kojom želi da komunicira (n, e).
2. Izračunava c=me mod n, i šalje osobi B
šifrat c.

Primatelj dekriptira poruku na slijedeci nacin:

1. Osoba B prima šifrat I dešifruje ga

privtanim ključem m=cd mod n
2. Izvrši pretvorbu cjelobrojne reprezentacije
poruke m u njen tekstualni oblik.1
Računarske mreže
4. Digitalni potpis
Digitalni potpis (digital signature)
predstavlja postupak kojim se određeni
segment bloka podataka, ili standardizovane
Slika: digitalno potpisivanje poruke
Cilj razvoja tehnike digitalnog potpisa je
realizacija elektronskog ekvivalenta
rukopisnog potpisa.
Pretpostavimo da pošiljalac sa slike želi da
pošalje poruku primaocu. Pri tom, želi da po
svaku cenu spreči izmenu poruke tokom
prenosa. On će iskoristiti javni ključ primaoca
radi izračunavanja heš vrednosti koja će biti
smeštena u zasebnom delu poruke
rezervisanom za potpise (message digest).
Nakon toga, pošiljalac šalje poruku do
primaoca. Primalac zatim koristi svoj privatni
ključ za izračunavanje heš vrednosti i poredi
vrednost sa onom koja je smeštena u delu za
potpis. Ukoliko je vrednost dobijena pomocu
privatnog ključa identična onoj koja je
smeštena u delu za potpis (digest), on će znati
da je poruka autentična.
Digitalni potpis se dobija heš funkcijom
koja je poznata samo kreatoru poruke.
Primalac koristi ključ dobijen od pošiljaoca ili
drugi ključ koji daje isti rezultat. Primalac
poredi deo poruke sa potpisom (message
digest) sa vrednošću koju je sam izračunao.
Ukoliko se vrednosti podudaraju, moze se
zaključiti da poruka nije menjana tokom
Računarske mreže
7
poruke, kriptografski obeležava
potpisnikovim privatnim ključem. Ima sličnu
funkciju kao i klasičan potpis na papirnom
dokumentu. On potvrđuje integritet poruke i
pošiljaoca. Poruka se šifruje pomoću sistema
kriptozaštite, ali joj se istovremeno dodaje jos
jedan podatak - digitalni potpis.
prenosa i da je pošiljalac zaista ona osoba za
koju se predstavlja. Čitav proces na taj način
istovremeno obezbeđuje integritet poruke i
identifikaciju pošiljaoca.
RSA digitalni potpis se kreira na
sljedeći način:
1. Ana kreira digitalno potpisanu poruku CM
tako što stepenuje originalnu poruku M na
stepen dA po modulu nA:
CM = MdA mod nA
Možemo primetiti da je ovo identično
postupku šifrovanja poruke M Aninim tajnim
ključem SA. CM nazivamo digitalno
potpisanom porukom M. Ana sada može
poslati ovu
poruku Banetu.
2. Da bi dešifrovao digitalno potpisanu poruku
CM, Bane treba da je stepenuje na stepen e A po
modulu nA:
M=C
eA
mod nA
8
 Vidimo da je ovaj postupak zapravo
dešifrovanje digitalno potpisane poruke C M
Aninim javnim ključem. Na ovaj način Bane
ostvaruje dve značajne prednosti:
1. siguran je da je poruka neizmenjena;
2. siguran je da je pošiljalac poruke Ana, tj.
može biti siguran u autentičnost poruke.

Ipak, svako ko ima pristup Aninom

javnom ključu (koji je javno objavljen) može
da
dešifruje i pročita digitalno potpisane poruke
koje Ana šalje. Zato, ako je potrebno sačuvati
povjerljivost ovih poruka, tada Ana kreiranu
digitalno potpisanu poruku CM pre slanja još
treba šifrovati Banetovim javnim ključem.
Računarskemreže
9 9

5. Primer upotrebe RSA algoritma

Slika: jedan primer RSA algoritma

Taj broj c = 3650502 (šifrat originalne poruke

Često nailazimo na primere gde se m) osoba B, šalje osobi A, koja pristupa
šifruju brojevi. Stvar je u tome što se rečenične dešifrovanju, odnosno koristeći broj d tajni
poruke i prevode u nizove nula i jedinica, ključ računa:
odnosno brojeve, na koje možemo cd mod n = 3650502422191 mod 6012707 =
primenjivati matematičke operacije. 5234673, a taj broj je i originalna poruka m.

Primer sa brojevima:

Osoba A formira javni i tajni ključ:

 izabrala je proste brojeve p = 2357 i q
= 2551,
 izračunala je broj n = p*q = 6012707
 izračunala je broj t = (p-1)*(q-1) =
6007800
 bira slučajno broj e = 3674911 (deo
javnog ključa),
 odgovarajućim (prošireni Euklidov)
algoritmom računa d = 422191. tj.
tajni ključ.

Javni ključ je par (n = 6012707, e = 3674911).

Da bi osoba B koja poseduje taj javni ključ,

šifrovala poruku m = 5234673, osobi A mora
da računa:
c = me mod n = 52346733674911 mod 6012707 =
3650502. (gde mod označava ostatak pri
deljenju, npr. 11 mod 3 = 2).
Računarske mreže 10

6. Sigurnost

Sigurnost RSA kriptosistema se

uveliko oslanja na težinu (u matematičkom
smislu)
problema faktorisanja velikih celih brojeva.
Ako bi neko bio u stanju da faktoriše modul n
javnog ključa, tada bi on mogao da izračuna
tajni ključ iz javnog, koristeći poznavanje
faktora p i q na isti način kao i onaj ko je
kreirao ključeve. Dakle ako je faktorisanje
velikih celih brojeva lako, tada je probijanje
RSA kriptosistema lako.
Nije dokazano da je probijanje RSA
teško ako je faktorisanje velikih celih brojeva
teško. Međutim, ni nakon tri decenije
istraživanja nije pronađen lakši metod za
razbijanje RSA kriptosistema sa javnim
ključem od faktorisanja modula n.
Faktorisanje velikih celih brojeva je
iznenađujuće težak matematički problem.
Slučajno izabirući i množeći dva 1024-bitna
broja, moguće je kreirati javni ključ koji ne
može biti “razbijen” u razumnom vremenskom
periodu sa trenutno javno raspoloživom
tehnologijom. U odsustvu značajnijeg napretka
u dizajnu algoritama teorije brojeva, i kada se
implementira sa pažnjom i prema
preporučenim standardima, RSA kriptosistem
je sposoban pružiti visok stepen sigurnosti u
praksi.
Da bi se ostvarila sigurnost RSA
kriptosistema, trenutno se preporučuje rad
sa celim brojevima dužine 2048 bita2 ili više.

2veličinafoldera
Računarske mreže
7. Zaključak
Internet je otvorena javna mreža dostupna
svima. Uvek postoji mogućnost da neko
neovlašćeno prati vašu komunikaciju i to
kasnije zloupotrebi.  Zbog toga se u cilju
njegove ozbiljne primene u savremenom
poslovanju mora pronaći mehanizam koji će
osigurati
 Zaštitu tajnosti informacija
(sprečavanje otkrivanja njihovog
sadržaja)
 Integritet informacija (sprečavanje
neovlašćene izmene informacija)
 Autentičnost informacija (definisanje i
provera identiteta pošiljaoca)
Kriptografija kao nauka koja se bavi
metodama očuvanja tajnosti informacija pruža
rešenje ovog problema. Najbitnije je da se
tajni ključ u celom postupku komunikacije
nigde ne šalje jer ne postoji potreba da bilo ko
osim njegovog vlasnika bude upoznat s njim.
Što znači da možete bilo kome da pošaljete
11
šifrovanu poruku ako znate javni ključ osobe
kojoj šaljete, a samo primalac svojim tajnim
ključem može da dešifruje poruku. U
današnjem svetu svako od nas ko želi da zaštiti
svoje podatke koji su od velike važnosti,
upravo ova nauka nam pomaže u tome.
Kriptografija je neophodna ako želimo da
imamo svoju privatnost danas kada svet
postaje globalno selo, u elektronskoj trgovini
(potpisivanje i upotreba čekova, anonimna
kupovina), u privatnoj komunikaciji, u
razmeni poslovnih informacija, itd...
RSA algoritam predstavljen jednačinom c
= m(e) mod n , osnovni je gradivni blok
sistema bezbednosti na Webu (poznat po
akronimu SSL, Secure Sockets Layer - sloj
bezbednih priključaka), šifrovanja elektronske
pošte, digitalnih sertifikata i softvera za
privatne
virtuelne mreže.
Svi poznati napadi na RSA zapravo samo
pokazuju na šta treba paziti i šta treba
izbegavati kod izbora parametara i
implementacije RSA. Za sad se, uz korektnu
implementaciju, RSA može smatrati sigurnim
sistemom.
Računarske mreže 12

Literatura:

 ‘’Sigurnost u računarskim mrežama’’, D. Pleskonjić, N. Macek, B. Đorđević, M. Carić

Informacije sa Interneta:

 www.wikipedia.rs
 www.e-trgovina.co.yu
 www.raf.edu.rs
 www.singidunum.ac.yu