Case Stady DIGITALNI ČEKOVI

Mentor Prof dr Stojanovic Aleksandar Student Bugarcic Jovan 3cv/0044/13

 DIGITALNI ČEKOVI

SISTEMI DIGITALNOG PLAĆANJA ČEKOVIMA (DIGITALNI ČEKOVI)

Dostojanstveni ček, kako trenutno stvari stoje, nije ni blizu svoje penzije. Naprotiv, čekovi su
platni mehanizam koji najbrže osvaja tržište u poređenju sa svim ostalim negotovinskim
(noncash) platnim mehanizmima. To potvrđuju sledeći podaci: 65 milijardi čekova je ispisano
2000-te godine, a broj se uvećava za oko 1 milijardu godišnje, što je tri puta veća stopa rasta u
odnosu na stopu rasta kreditnih kartica, kartica zaduženja i ostalih oblika elektronskog transfera
sredstava (FSTC, 2001.) Na žalost, troškovi obrade čekova su svuda u svetu između 0.75$ i
3.00$, što je na ogromnu količinu ispisanih čekova, zaista suma za poštovanje. Banka državnih
rezervi SAD procenjuje da proces obrade čekova košta američku ekonomiju 44 milijardi dolara
godišnje. Čekovi su platni mehanizam koji je spor za plaćanje a sam proces plaćanja čekovima
je poprilično nezgrapan i zahteva korišćenje koverte i markice. Sistemi digitalnog plaćanja
čekovima nude neka rešenja.

Sistemi digitalnog plaćanja čekovima teže da prošire funkcionalnost postojećih čekovnih

računa, te da omoguće da se ovi računi koriste kao platni mehanizam prilikom online kupovine.
Ovi sistemi mogu se posmatrati kao proširenje postojeće infrastrukture banaka i čekova. Neki od
jednostavnijih sistema se koriste za elektronsko plaćanje pojedincima i za postavljanje računa
na sajtovima, na kojima se aukcija vrši online. Prefinjenije sisteme koristi Trezor za elektronski
transfer milijardi dolara.

Sistemi digitalnog plaćanja čekovima imaju niz prednosti:

 ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom računu drugim pojedincima,

prilikom učestvovanja na online aukcijama
 ne zahtevaju da kupci neprestano šalju vrlo povereljive finansijske informacije putem
Web-a

 jeftiniji su za prodavce od kreditnih kartica

 transakcije digitalnim čekovima su mnogo brže od transakcija baziranih na

tradicionalnom, papirnom čeku.

Tabela 1 prikazuje neke od najčešće korišćenih sistema digitanog plaćanja čekovima.

 TABELA 1 Sistemi digitalnog plaćanja čekovima
IME SISTEMA godina stvaranja / opis sistema
1998.  Konzorcijum sačinjen od 15
banaka, državnih organa i kompanija koje
se bave savremenom tehnologijom
eCheck
(Echeck.org). Siguran sistem elktronskog
plaćanja čekovima. Zahteva se digitalni
novčanik.
1999. Jednostavno proširenje postojećeg
Achex Inc. sistema čekova. Nema digitalnog
novčanika.

1999. eBay, WellsFargo izlaze na tržište

BillPoint Elektronic Checks
online digitalnih čekova. Koriste se samo
(elektronski čekovi)
za eBay. Nema digitalnog novčanika.

Jedan od najjednostavnijih sistema digitalnog plaćanja čekovima je Achex. Achex je

prvobitno projektovan kao mali P2P platni mehanizam, za prebacivanje novčanih sredstava
između pojedinaca. Svaki korisnik na sajtu Achex-a otvara digitalni račun i upisuje svoj broj
tradicionalnog čekovnog računa, koji će koristiti za digitalno plaćanje čekovima. Čim se ovaj
tradicionalni račun proveri, Achex-ov pretplatnik može drugim pojedincima koji imaju e-mail
adrese ili neki validan čekovni račun plaćati digitalnim čekovima. Korisnici pristupaju svom
Achex računu korišćenjem login imena i lozinke, ili korišćenjem PIN-a. Priomaci novčanih
sredstava primaju e-mail poruku da su im sredstva poslata. Od primaoca se traži broj njihovog
validnog čekovnog računa na koji treba usmeriti poslata novčana sredstva. Prema instrukcijama
primaoca, Achex poslata novčana sredstva upućuje na račun primaoca. Usluga je besplatna za
korisnike, dok prodavci plaćaju proviziju obrade, koja je upola manja od provizije obrade
plaćanja prilikom upotrebe kreditne kartice.

eCheck je još prefinjeniji sistem. Konzorcijum banaka, državnih organa i kompanija koje
se bave savremenom tehnologijom je 1996. godine započeo rad na projektu eektronskog
plaćanja čekovima. Sistem bi koristio šifrovane javne ključeve (public key encryption) i ne bi
uključivao trećeg učesnika prilikom transfera novčanih sredstava (kao što je Achex). Cilj ovog
projekta je bio da se papirni čekovi u potpunosti zamene digitalnim čekovima, kao i da se
elektronski transferi novčanih sredstava koje su u to vreme koristile samo velike institucije,
prošire na celokupan biznis, pa čak i na pojedince. Slika 4.6 ilustruje kako radi eCheck sistem
plaćanja.
 Kao što pokazuje slika 4.6, eCheck sistem zahteva da korisnik dobije od svoje
tradicionalne banke hardverski baziranu “elektronsku čekovnu knjižicu”. Vrlo je važno
napomenuti da je “elektronska čekovna knjižica” spoljni, hardverski priključak za korisnikov PC.
Hardver može biti PCMCIA kartica, standardna PC kartica ili specijalizovan čitač smart kartice.
Elektronska čekovna knjižica sadrži korisnikov digitalni potpis u obliku privatnog ključa, kao i
javni ključ banke koja ju je izdala (#1). Korišćenjem softera, koji obezbeđuje elektronska
čekovna knjižica, korisnik ispunjava elektronski ček i šalje ga prodavcu putem Interneta (#2).
Ova veza (kupac – Internet – prodavac) je šifrovana, a podatak koji se prenosi sadrži korisnikov
digitalni potpis, javni ključ i digitalni potpis banke koja je ček izdala. Po prijemu elektronskog
čeka, prodavac proverava autentičnost digitalnih potpisa pošiljaoca i banke koja je ček izdala,
korišćenjem njihovih ključeva (#3A, #3B), i deponuje ček u svoju banku (#4). Viši nivo
potvrđivanja autentičnosti, je Banka federalnih rezervi, koja potvrđuje javni ključ banaka koje
izdaju elektronske čekove. Elektronski čekovi mogu sadržati broj fakture, doznaku i druge
informacije.

FMS u SAD (U.S. Department od Treasury’s Financial Management Service), trenutno

testira elektronske čekove. FMS izvrši 857 miliona plaćanja godišnje (oko 494 miliona plaćanja
izvrši elektronskim transferom novčanih sredstava i 363 miliona plaćanja izvrši papirnim
čekovima). Ova plaćanja uglavnom su namenjena pojedincima koji primaju socijalno osiguranje i
veteranima.

eCheck sistem je interesantan jer je “elektronska čekovna knjižica” fizički uređaj. Izabran je
fizički uređaj, jer se smatralo da je ova varijanta mnogo sigurnija od kreiranja računa putem
Interneta. Uređaj je prenosiv i vrlo ga je teško neautorizovano koristiti.  Iako su ovaj sistem
razvile Banka federalnih rezervi i komercijalne banke, sa namerom da se u potpunosti uklopi u
postojeći sistem čekova, eCheck ipak zahteva velike investicije u novu infrastrukturu.